ЧАСОТ1ИС 3А ХVМАtiИСТИЧК~ И ДРVШТВ~ti~ HAYK~ magazine for numanist social sciences

Transkript

1 ЧАСОТ1ИС 3А ХVМАtiИСТИЧК~ И ДРVШТВ~ti~ HAYK~ magazine for numanist social sciences

2 РЕДАКЦИЈА Драrо БРАНКОВИЋ, Милан ВАСИЋ, Перко ВОЈИНОВИЋ, Бранко МИЛАНОВИЋ, Остоја ЋУКИЋ, Петар СТОЈАКОВИЋ, Ненад СУЗИЋ Главни уредник Драrо БРАНКОВИЋ Одrоворни уредник Перко ВОЈИНОВИЋ Рјешењем Министарства информација Републике Српске број /98 од rодине јавно rласило "Радови" ослобођен је од пореза на промет.

3 WORKS Magazine for Huтanist and Social Studies

4

5 ЈЕЗИК Милан Драгичевић САДРЖАЈ О ДИЈАЛЕКАТСКИМ СЛОЈЕВИМА У ЈЕЗИКУ ДРАМСКИХ ДЈЕЛА ПЕТРА ПЕТРОВИЋА ПЕЦИЈЕ. 11 КЊИЖЕВНОСТ Kar] Mliller DAS GESPALТENEANTLIТZ bsterreichs ZWISCHEN 1918 UND Миљко Шиндић АТТНЕ SPRINGS ОР SERВIAN SPIRIТUALISM. 51 Зорица Турјачанин КЊИГА ОСТАЈЕ ОТВОРЕНА, Станко Ракита - пјесник и учитељ 61 ФИЛОЗОФИЈА Богомир Ђукић ТЕМЕ И ПРОБЛЕМИ САВРЕМЕНЕ СРПСКЕ ЕСТЕТИКЕ 79 СОЦИОЛОГИЈА Бранимир Куљанин ЈЕДАН СВИЈЕТ И ЧЕТИРИ ОСВАЈАЧА. 95 ИСТОРИЈА Радивој Радић "СКИТСКА ПУСТИЊА" У ДЕЛИМА КАСНО ВИЗАНТИЈСКИХ ПИСАЦА 117 Ђорђе о. Пиљевић НАЦИОНАЛНО И ДУХОВНО ДЕЛО И МУЧЕНИЧКА СМРТ СВЕТОГ МИТРОПОЛИТА ПЕТРА ЗИМОЊИЋА. 125 ПСИХОЛОГИЈА Бранко Милосављевић ПСИХОЛОШКЕ ПРЕТПОСТАВКЕ О ТРАУМАТСКИМ ЕФЕКТИМА РАТА НА ДЈЕЦУ 161 Спасенија Ћеранић ПУТЕВИ И СТРАНПУТИЦЕ У ПРИСТУПУ РАТНОМ ТРАУМАТИЗМУ КОД ДЈЕЦЕ И МОГУЋНОСТИ ОТКЛАЊАЊА ПОСТТРАУМАТСКИХ СТАЊА 167 Бранко Милосављевић, Владимир Турјачанин СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ДЈЕЦЕ И РАТНО ТРАУМАТСКО ИСКУСТВО. 181 ПЕДАГОГИЈА Светозар Милијевић ПРЕТВАРАЊЕ РЕЗУЛТАТА ТЕСТОВА ЗНАЊА И ЗАДАТАКА ОБЈЕКТИВНОГ ТИПА У СТАНДАРДНЕ СКОРОВЕ И ШКОЛСКЕ ОЦЈЕНЕ 197 Светозар Богојевиh ПРОЦЕС ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ И ИДЕЈА МУЛТИКУЛТУРАЛНОГ ОБРАЗОВАЊА 219 ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ Милорад Екмечић ЉУБОДРАГ ДИМИЋ: ИСТОРИЈА СРПСКЕ ДРЖАВНОСТИ, III, СРБИЈА У ЈУГОСЛАВИЈИ 229

6 Драго ТсшаIIОВlI11 МИЛОСАВ Ж. ЧАРКИЋ: ПОЈМОВНИК РИМЕ СА ПРИl\!ЈЕРИМА ИЗ СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ 239 Биљана Бабиh СТАРОСЛОВЕНСКА ЧИТАНКА У НОВОМ РУХУ 245 Алекса Буха VПОRIO HOSLE: HEGELS SYSTEM DER IDEALISMUS DER SUВЈЕКТIvпАт UND DAS PROBLEM DER INТЕRSUВЈЕКТIvпАт 251 Богомир Ћукиl1 ТЕОРИЈОМ ДО ДРУШТВЕНИХ РЕФОРМИ ДР ЛАЗО РИСТИЋ: ТРАДИЦИЈА И РЕКОНСТРУКЦИЈА 259 Остоја Ћукиh ENCYCLOPEDIAOF ETНICS 261 Босиљка Ћорђевиl1 ДАРОВИТОСТ И КРЕАТИВНОСТ 265 Миљко Шиндиh КЉУЧЕВИ ИСТРАЖИВАЊА И ВРЕДНОВАЊА ЗОРИЦА ТУРЈАЧАНИН: СВЕЖАЊ НОВИХ КЉУЧЕВА Драгомир Козомара 273 НИКОЛА РАМИЋ: ЛИВАЊСКО-ДУВАЊСКИ ГОВОРНИ ТИП 277 Сања Љубишиh ДР БОЈАНА ШИЈАЧКИ-МАНЕВИЋ: ГРАМАТИКА ГРЧКОГ ЈЕЗИКА Горан Латиновиl1 281 ДР ПЕРКО ВОЈИНОВИЋ: ПОЛОЖАЈ ЦРНЕ ГОРЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ И ПОГЛЕДИ ЦРНОГОРСКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ ( ) 285 Александра Костадиновиh-Рачиl1 ЏОЗЕФ ЛИНЧ: ИСТОРИЈА СРЕДЊОВЕКОВНЕ ЦРКВЕ 287 ХРОНИКА Перко Војиновиl1 ПОВОДОМ ПРОМОЦИЈЕ ЗБОРНИКА: НАУКА И ОБРАЗОВАЊЕ- БИТНИ ЧИНИОЦИ СРПСКЕ ДУХОВНОСТИ Мирко Скакиh ПРИПРЕМЕ, ОСНИВАЊЕ И ПОЧЕТАК РАДА СТУДИЈА СРПСКОГ ЈЕЗИКА И СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ У БАЊОЈ ЛУЦИ Перко Војиновиh ИЗДАВАЧКА ДЈЕЛАТНОСТ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА У И ГОДИНИ 315 ИЗВЈЕШТАЈИ О БОРАВКУ У ИНОСТРАНСТВУ 319 ИЗБОР У НАУЧНА НАСТАВНИЧКА ЗВАЊА 327 IN МЕМОЮАМ: Проф. др СЛОБОДАН СТЕВИЋ ( ) 329

7 CONTENTS LANGUAGE Мјlап Dragicevic ABOUT DIALECTAL SEGMENTS IN LANGUAGE USED IN DRAMAS ВУ PETAR PETROVIC РЕСПА 11 LITERATURE Karl Mйller DAS GESPALTENEANTLIТZ bsterreichs ZWISCHEN 1918 UND 1938_ 21 Miljko Sindic АТ ТНЕ SPRINGS OF SERВIAN SPIRIТUALISM 51 Zorica Тшјасапiп воок REMAINS OPEN, Stanko Rakira - poet and teacher 61 FILOSOPHY Bogomir Dukic SUВJECTS AND PROBLEMS OF MODERN SERВIAN ESTHEТICS 79 SОСЮLОGУ Branimir Киlјапјп ONE WORLD AND FOUR CONQUERORS 95 НlSTORY Radivoj Radic "SKIТ DESERT" IN WORКS OF LATE BYZANT WRIТERS 117 Dorde О_ Рјlјеујс NATIONALAND SPIRITUAL WORК, AND MARTYR'S DEATH OF SAINT ARCRБISHOP PETAR ZIMONJIC 125 PSYCHOLOGY Branko Milosavljevic PSYCHOLOGICALASSUMPTIONS ABOUT TRAUМAТIC EFECTS OF WAR ON ТНЕ CНILDREN 161 Spasenija Ceranic WAYS AND WRONG WAYS IN APPROACH ТО WAR TRAUMATISM ВУ CНILDREN, AND ELIMINATION POSSIВILIТIES OF POSТRAUМAТIC CONDIТION 167 Branko Milosavljevic, Vladimir Тшјасапiп SOCIAL DEMOGRAPНIC CHARASTERISТICS OF CНILDREN AND WAR TRAUMATIC EXPIRIENCE 181 PEDAGOGY Svetozar Мјlјјеујс TRANSFORМATION OF ТНЕ RESULTS FROM KNOWLEDGE TESTS OF OВJECТIyE ТУРЕ INTO STANDARD SCORES AND SCHOOL MARКS 197 Svetozar Bogojevic GLOBALIZATION PROCESS AND ШЕА OF MULТICULТURAL EDUCATION. 219 MARКS AND DЕSСRIРТЮNS Milorad Ekmecic LJUBODRAG DIMIC: НISTORY OF SERВIAN STATEHOOD III, SERВIA IN YUGOSLAVIA. 229

8 Drago Tesal1ovi6 MILOSAV z. CARКIC: NOTION ВООК OF RНYMES WIТH EXAMPLES FROM SERВIAN POETRY 239 Biljal1a ВаЬј6 OLD SLAVONIC ТЕХТ ВООК IN NEW LAYOUT 245 A1eksa Buha VIТORIO HOSLE: HEGELS SYSTEM DER IDEALISМUS DER SUВЈЕКТIVIТЛТUND DAS PROBLEM DER INТЕRSUВЈЕКТIVПЛТ. 251 Bogomir Duki6 ВУ MEANS OF THEORY TOWARDS SOCIAL REFORМS DR LAZO RISТIC: TRADIТION AND RECONSTRUCTION 259 Ostoja Duki6 ENCYCLOPEDIA OF ETНICS 261 Bosiljka Dordevi6 TALENT AND CREAТIVIТY 265 Mi1jko Sil1di6 KEYS IN RESEARCH AND EVALUATIONS ZORICA TURJACANIN: BUNCH OF NEW KEYS 273 Dragomir Kozomara NIKOLA RAMIC: LIVNO-DUVNO DIALECTS 277 Sal1ja Ljubisi6 DR BOJANA SIJACКI-MANEVIC: GREEK GRAMMAR 281 Goral1 Latil1ovi6 DR PERКO VOJINOVIC: POSIТION OF MONTENEGRO IN YUGOSLAVIAAND OPINIONS OF MONTENEGRIAN INTELIGENTSIA ( ) 285 A1eksal1dra Kostadil1ovic-Raci6 JOZEPH LINCH: НISTORY OF MEDIAVAL CHURCH. 287 CHRONICLES Perko Уојј110уј6 REGARDING ТНЕ RELEASE OF ANTHOLOGY: SCIENCE AND EDUCATION - RELEVANT FACTORS 293 OF SERВIAN SPIRIТUALIТY Mirko Skaki6 PREPARATION, ESTABLISHMANT AND BEGINNING OF ТНЕ STUDIES IN SERВIAN LANGUAGE AND LIТERATURE АТ ТНЕ FACULTY OF PНILOSOPНY IN BANJA LUКA. 301 Perko Уојј110уј6 PUBLISHING АТ ТНЕ FACULTY OF PНILOSOPHY IN 2000 AND REPORTS ON TRAVELS ТО ABROAD 319 CHOICE OF SCIENТIFIC AND TUTORIAL ТITLES 327 IN MEMORIAM: Prof. dr SLOBODAN STEVIC ( ) 329

9

10

11 Милан Драгичевић О ДИЈАЛЕКАТСКИМ СЛОЈЕВИМА У ЈЕЗИКУ ДРАМСКИХ ДЈЕЛА ПЕТРА ПЕТРОВИЋА ПЕЦИЈЕ Аuсшракш: Анализа језика драма Ркаћ, Суза и Сшојанgа Петра Петровића Пеције показује да је овај писац при обликовању својих драмских остварења често употребљавао форме завичајног идиома (говор личких СрБа). Аутор упућује на Бројност, разноврсност и поузданост дијалекатске грађе изложене у наведеним драмским текстовима, али указује и на њену ниску стилогену вриједност. Кључне рuјечu: језик Петра Петровића Пеције, говор личких ијекаваца, дијалектизми фонетског карактера, дијалектизми морфолошког и морфонолошког карактера, дијалектизми лексичког карактера. О. На то да је овај, некад поприлично хваљени драмски писац, издашно "снабдијевао" реплике јунака својих драмских остварења карактеристичним особеностима језика завичајног идиома 1 - поодавно и у више наврата - у својим паушалним оцјенама скренула је пажњу књижевна критика (в. нпр. Хећимовић 1969, 460, Кораћ 1987, 209. и Иванић 1996, 206), а нешто егзактнија истраживања језичких особина његове комедије Пљусак (Драгичевић 1990, ) то су увелико и потврдила. О томе да је овакав манир писац почео њеroвати већ у "свом првом драмском саставу" по коме је постао "познат и признат"2, такође има помена и у књижевно-критичарској, и у језичкој литератури З 1 Говор личких Срба који - познато је - припада западнијој скупини сјеве розападног огранка говора источнохерцеговачког (херцеговачко-краји шког) дијалекта (исп. Драгичевић 1986, 228. и Ивић 1998, ). 2 "Драми из народног личког живота у три слике, Ркаћ" из године (Кораћ 1987, 209). з За ово друго исп. нпр. М. Драгичевић, О неким особинама језика uриuо-fзијешке Вихор Вељка МилићеfЗића, Радови Филозофског факултета, књ. 1, Пале. 1998,

12 Ево шта Би се о свему томе - у најкраћим цртама - могло рећи након додатне анализе језика ауторових драма Ркаћ, Суза и Сшојанgа: 1. Честа јављања Бројних дијалекатских форми у репликама литерарних јунака Пецијиних драмских остварења и није потребно посебно доказивати. Чак и најповршније читање његових драмских текстова Брзо у то може увјерити и најнеповјерљивијег читаоца. Лако је, такође, доказива и чињеница да тамо присутни дијалектизми прилично вјерно репрезентују дијалекатске посе Бности говора личких СрБа. Видљиво је то из њиховог простог поређења с оним што доносе резултати дијалектолошких истраживања личких ијекавских говорних ареала саопштени у радовима Б. Ластавице (Ластавица 1906), љ. Наранчић (Наранчић 1975), М. Драгичевића (Драгичевић 1980 и 1986) ид. Павлице (Павлица 1984). Само је по себи разумљиво, дабогме, да сваки од тих дијалекатских детаља презентованих у драмским дјелима Петра Петровића Пеције не карактерише искључиво и једино говоре личких СрБа, али је факат да су сви они - Било да се узму појединачно или пак у својој укупности - препознатљиви као типичне одлике идиома којим се у свакодневној комуникацији служи (или се, Бар, донедавно служило 4 ) тамошње српско становништво. 2. Пажљивија анализа употријебљених дијалектизама упућује на то да највећи њихов дио припада категорији тзв. фонетских дијалектизама. Указала је на то и језичка грађа из раније анализиране комедије Пљусак (Драгичевић 1990, ), а свједоче о том и карактеристични детаљи ексцерпирани из текстова напријед поменутих трију драма 5. Међу њима, као посебно илустративни, издвајају се: а) Бројни примјери за упрошћавање самогласничких секвенци типа: -аа>-а: сшра (страа<страха); -ао>-а: коша «кошао), миса «мисао), uоса «посао); Боја «Бојао), ga ( <дао), ga(3a «давао), go(3yka «довукао), gmua «дошао), жа «жао), избашина «избатинао), изiлеgа «изгледа), израсша 4 Дојам ово "донедавно служило" због познатих догађаја из августа године. када је цјелокупно српско становништво, готово преко ноћи, присилно прогнано са тих простора. Данас (2001. год.) не постоје прецизни подаци о томе колико се у међувремену тих несрећених прогнаника вратило на своја вјековна огњишта, али је, изгледа, поуздана чиљеница да њихов укупни Број није нарочито велик. 5 Сви су преузети из издања: Петар Петровић-Пеција, Драме, СКЗ, Београд, Бројеви уз поједине примјере означавају странице са којих су ексцерпирани. Изостављање ових ознака знак је да се наведени при-мјери у истом лику употребљавају више пута. 12

13 «израстао), има «имао), Moia «могао), мора «морао), Haga ( < надао), налуuа «налупао), наи,ијеиа «нацијепао), обеаћаба «обећавао), осша «остао), uонаслаiа «понаслагао), uошуи,а «потуцао), uоша «пошао), uреiриза «прегризао), uриuобијеgа «приповиједао), uрича «причао), река «рекао), сбраћа «свраћао), сазиgа «сазидао), ужина «ужинао), укра «украо), ушека «утекао); ка «као) ga ја, ка gahac, ка на бијелу брану, ка на иiлама, ка HeKag, ка иомамни, ка шиба; -ео>о: бесо «весео), uочо, uребо, ујо ме (уз: оgбео, uожео, заклео, узео); -уо>-о: брин «Бринуо), [урно, заокрено, зблено, зiрано би се, HaiHo, крикно, кри,но (напоредо са: чуо, на чуо) и сл. Б) Ништа мање честе потврде којима се илуструју случајеви Бројних редукција и елизија вокала: баљgа, u ohga; ajgmo; баке лијенчине, баки, ба ко, нака, из наке, нако, HaKoi, наку, облико, Hei ga лаже, Hei gpyiu, Hei још оћеше, Hei Мару, Hei мој, Hei ohga, Hei ио сбоју, Hei ће нам, у мал ga [а; ужну, колко, бјеж 'ше, gојабше, осшанше, uаз ше, uосшрuше се, uриuасше, uоuрелше, реи,ше, скуuше, биg 'ge, ошборgе, uрикуuљаш; ал ga, ал Kag ја, ал какаб, ал ешо, ал не, ал узмимо, ес биgио, ил иком, ил се мичи ил се смичи, есше л, је л, ниш ми, ниш ромор и ниш iобори, ниш сам, pag млина, pag uрабgе, ујшру, итд. в) Фонетски ликови неких јатских ријечи, као што су нпр.: чоек, чоека, за чоека, чоеку; односно: ћела, ћели, не ћера, оћерај, оћерало, рашћера, саћерала; биђела, ђе, неђе, ниђе, ође, сбађе; те: болило, биgила, биgили, биgићемо, биgићеш, болила, болиле, жибили, жибићемо, обнебиguлa, uреiорила, шрuuлa, шрuиши и др. г) Потврде за радикална уклањања иницијалног ј- из форми Броја (неодређене замјенице) jegah и његових деривата, као и из облика презента помоћног глагола јесам: egha ио egha, eghe ноћи, egho, eghoi, eghy, eghom, еgанuуш, еgба, HaegHoM, ogeghom, сбееgно; есам, еси, есш, есмо, есше, есу и сл. д) Свједочанства о несигурном положају сугласника х и Ф у систему: ajge, ајше, аљинаи" бала (=хвала), uљagy, оћу, оћеш, оће, оћемо, оћеше, раниши, рuше1-ьача; gуобскоi gaha, изgануши, израни, на Миољgан, 1-Ьиоба, 1-Ьиобе, оg1-ьиала, uоgубашио, uролаgи, uрошјело му се, сшраобала, сшраошу, убаши, убашим, убашuли, узgануши; ебо 1-Ьи, знала сам и, изiоро, ја би, KOg Маршићеби бреза, наијеиани gрба, не би paguo, ogma, они ружии,а, ошиша ио 1-Ьи, uago, сирома, шбоји ioguha, ши и gочекај, шолико бас лијеuи и uрисшали; go уба, ка мубу, круб, круба, крубом, у бубару, снаје, снајо, односно: ка iробии,а, убам, уз: фала, фали, фалим, фалило, фалиши, фини. ђ) Затим она која презентују обично ст неких других сугласничких екстраполација у појединим случајевима: оие (=опет), осијече, ирео леђа, ирео мора, ирео рамена, ирео себе, 13

14 ирео срца; ка-ши белим, ку-ћеш, о-шебе, O-ШOlа, са-ће, са-ћеше; боме, шака (=таква), шица, шичица, ћер, ћерко, ћерце, чели1-ьак, чели1-ьака, као и упрошћавања Блиска оним хаплолошке природе: ако-ш, ђе не-ш, не-ш ли, не-ш моћи, о-ш ga ши накалам боgе?, шша-ш og 1-Ье? и др. з. Дијалекатске форме из категорије тзв. морфолошких дијалектизама ни изблиза нису тако - ни разноврсне, ни фреквентне. Уз мјестимично јављање архаичнијих множинских облика типа: вражји су то uосли, Бирала uуше, на далеке uуше и у сбашоби, те оних деклинационих форми у којима се чувају наставци старих тврдих основа: og нашије кућа, og оније нашије, og самије жеженије, оније сасшанака, с којијем, с шијем, шије tuбојије KOMeHguja, овој категорији дијалектизама Би се могле прибројати и спорадичне потврде за нешто Фреквентнију употребу глаголских прилога садашњих на -ћ (не uазећ и не мислећ) и облика императива с партикулом -ge: guihuge, gohecuge, зобиgе, изиђиgе, мучиgе, оћерајgе, uриђиgе, uробириgе, рециgе, шурниgе, чekajg е итд. Истина, овој Би се класи дијалектизама могле прикључити и Бројне потврде за тзв. "граничне", морфонолошке супстратске форме чије је присуство потврђено и одређеним Бројем примјера наведених у појединим одјељцима т. 2. Тамо наведеним потврдама могао Би се прикључити и податак да Пеција обично употребљава облике презента помоћног глагола моћи у ликовима с извршеном промјеном же>ре: мореш, не мореш, море, не море, моремо, а замјеницу сбако у ном. јд. У постави Без крајњег -о (сбак), што се, такође, слаже са стварношћу која карактерише говоре личких ијекаваца. 6 Редовна употреба упитно-односне замјенице за лице у лику ко (никад шко), као и форми футура 1 глагола на -ши типа: биће, gирнуће, казаћу, uазићеш, сакриће се, смијаће ми се, убићу и сл. показује да се Пеција приклањао завичајним формама и у оним случајевима кад су оне противурјечиле ортографској (донекле и ортоепској) традицији средине у којој је стасао као писац. Што се, пак, тиче необичних футурских форми глагола на -ћи типа: gоћ ће, наћ ћеш, ошић ће, ироћ ће, шућ ћу и сл. о њима ни у овој прилици не могу рећи нешто више од оног на што сам већ упутио приликом разматрања неких језичких особина његове комедије Пљусак (Драгичевић 1990, 2З1). 4. Лексички и фразеолошки слојеви, као и синтаксичке конструкције су - гледени и у цјелини, и у појединостима типично лички. Истина, говор личких СрБа припада оном дијалекту који је послужио као основица за изградњу нашег 6 Исп. Драгичевић 1986, 63. и 150. и Павлица 1984, 396. и

15 књижевног језика, али ако се и та чињеница узме у обзир, остаје доста простора за регионално маркирање. Тако нпр., уз фонетску и морфонолошку маркираност форми појединих ријечи, лексички слој језика Пецијиних драма одликује се и присуством Бројних регионализама типичних за личко поднебље: бll,жља = фиг. несташна дјевојка (Ето, удаје се ова моја бuжља!, 46), ( )iлеgабашll = (по)гледати, виђати у више наврата (и Uоiлеg6.ба сам тако ја на њу..., 81; Видиш, кад сам те тако iлеgаба с њим..., 93), gржалuчашu - тући (некога) држалицом или неком већом Батином (Боме, ако те ја поченм gржалuчашu - запамтићеш!, 116, (-)калашu = вадити, захватати воду из Бунара (О-ш да ти 1-lакалам воде?, 32; Накалајgе ми воде..., 33), кошарu1-lа = ограђени простор у коме су садјевени стогови сијена или сламе (Па и онда кад си ми у кошарu1-lu рекла..., 93; ОО кошарu1-lе па све до врата тамо..., 116), куuић = мања хрпа (Од корака на корак све по куuић сијена лежи..., 117), лашер1-lа = врста петролејке, фењер (То е с лашер1-l0м неко!, 131), (-)uерјашuшu = ићи, Бјежати Без двоумљења (... да видите како Би ја ошuерјаuшла..., 69), uикашu = пујдати, оговарати (Пикали за мном..., 78), Прабgа = свађа, препирка (Толико Прабgе, вике, неслоге, плача - свега..., 78), ( )uрабgашu се = свађати се, препирати се (... ђе се е Јула UОПрабgала с Маром..., 18), uра/-ье = рубље, веш (Пра/-Ье му е бећ сложе1-l0..., 62; Разгртала и разматала Uра/-Ье..., 119), uрuiлеgашu, сврш. = побринути се, постарати се за неког; uрuiлеgашu, несврш. - Бринути се, старати се о неком (И да ме ти нијеси по који пут Uрuiлеgа..., 79; И оће ли те имати ко uрuiлеgашu тамо..., 96), сбјешобашu = савјетовати (Сбјешобала се по селу..., 83; Уставља сам ја и сбјешоба ка отац... 98), смлаша = Будала глупак (Смлашо, ону тамо иза трупца!, 118), сшруiа = 1) отвор за улаз и излаз из неке ограде, дворишта, тора, 2) вратнице (капија), крило или крила вратница која затварају поменути отвор (Сшруiа је шкринула!, 135; Еси ли ти сшруiу затворио?, 137), ШУр1-lУШU =гурнути (Typ1-luge ту цјепаницу..., 63), УЖU1-lа = подневно јело, ручак 7 (Пострпте се, људи Божији, са'ће УЖ1-lа!,16), УЖU1-lашu = ручати (... већ је свак крштен УЖ1-lа, само још ми не, 22), Y1-lUJ'шарuја = угурсузлук, несташлук (Мислио сам: У1-lи,ушарuја!, 120), ушама1-l = Бадава, узалуд (До вечерас и како тако, ал вечерас ушама1-l!, 144 и др. 7 Готово све донедавно називом ручак означавао се у Лици јутарњи оброк. Јело између ужине (подневног оброка) и вечере завало сејауж1-lа. 15

16 Регионалну атмосферу дочаравају, такође, и: а) Танушан али сасвим увјерљив ономастички слој вока Булара саткан од К3Ј)актеристичних антропонимских и микротопонимских семената,8 Б) Фразеолошки спојеви типа: крбаб ка болина, 10, ка бuјесн бук, 139. и сл; в) Присуство имперсоналних клауза (Није се слушала..., 98), затим конструкција типа:... није још љеuше биgио!, 112, Ка ga ја не смијем имаши UJlре!, 113, као и Бројни други детаљи. 5. Изразита превласт, у укупној маси случајева, тзв. фонетских и лексичких дијалектизама - сама по себи, и само за себе - и није неко изненађење. Познато је, наиме, да су и други писци најчешће посезали за регионализмима из ових категорија као стилским средством онда кад су жељели Ближе дочарати арому краја у који смјештају радњу својих дјела. Поступак Петра Петровића Пеције - чије је литерарно образовање, изгледа, и иначе Било више него скромно - према томе, у том погледу не представља неки посебан изузетак. Још мање проблем може Бити то што се у текстовима његових драмских остварења не јављају одговарајуће потврде за неке типичне особине које карактеришу говоре личких СрБа. "Још мање", кажем због тога што је право селекције увијек Било неотуђиво право писца. Ипак, кад је у питању одсуство потврда за гвије маркантније особине по којима су говори личких ијекаваца посебно препознатљиви: а) чешћи једносложан изговор замјена старог дугог јата (тип: сјено, gјеше), и Б) високу фреквенцију случајева промјене о >у у позицијама уз назале (тип: мумак, нуж, КУМ), онда Би се оно могло образложити и овим двама додатним разлозима: а) Одсуство првих - чињеницом да се Пеција као књижевник формирао у средини у којој је питање стварних замјена старога дугог јат углавног третирано као ортографско питање, због чета ни посебно писмено маркирање ове говорне појединости није сматрао неопходним, и Б) Одсуство других - податком да је рођен у оном предјелу сјеверозападне Лике у коме фреквенција случај ева промјене о >у уз назале ни издалека не досиже ону каква се сусреће у главнини других личких крајева (исп. Драгичевић 1986, 60-61). 8 Ове посљедње репрезентују углавном синтагматска имена типа: Ђукићеба бара, Марићебе брезе, односно: Лазића млuн, Мабрића куће и сл. О томе да су овакви називи сасвим уобичајени у Лици в. код мене, Сииси о заuаgнијим сриским iоборuма, Бања Лука, 2000, В. Драгичевић 1986, 36-40, и Павлица 1984,

17 6. Иначе, кад је у питању општа оцјена стилогених вриједности дијалекатске грађе разасуте по Пецијиним дјелима, за њу се не Би могло рећи да је посебно висока. Из једног простог разлога. Примјеном устаљеног шаблона у обликовању својих драмских остварења, којим је, истина, понекад настојао и да обједини "модернистичке претензије у темама, мотивима па и склопу дјела с готово дословним преузимањем живе говорне ријечи свога краја", Пеција можда и јесте постигао то да Буде "Без премца међу другим крајишким писцима", како истиче Иванић (1996, 206), али засигурно није могао досећи и онај неопходни ниво језичке креативности који чини нужну претпоставку увјерљивости сваког књижевноумјетничког казивања. ЗБог тога, ето, и напријед разматрани дијалекатски детаљи из његових дјела представљају више фактографске доказе о ауторовом завидном познавању говорних узуса средине из које је поникао, него свједочанства о неком његовом посебном иноваторском доприносу језичком стваралаштву. 17

18 ЛИТЕРАТУРА Драгичевић М. Драгичевић, Рефлекси јаша у gaha Ш1-Ьим личким iоборима, Српски дијалектолошки зборник, књ. XXVI, Београд, 1980, Драгичевић М. Драгичевић, Гобор личких јекабаца, Српски дијалектолошки зборник, књ. ХХХII, Београд, 1986, Драгичевић М. Dragicevic, О nekim osobinama jezika komedije "PJ.fusak" Petra Petrovica Ресјје, Књижевност и језик, књ. ХХХУIII3, Београд, 1990, Иванић Група аутора: Реuублика Срuска Крајина, Книн - Београд, 1996, Д. Иванић, К1-Ьuжебносш, Ивић П. Ивић, Срuски gијалекши и 1-Ьихоба класификација, ЗБорник МС за филологију и лингвистику, књ. XLI/2, Нови Сад, 1998, Кораћ С. Кораћ, Преiлеg К1-Ьuжебноi paga Срба у Хрбашској, ЗагреБ, Ластавица В. Lastavica, Korenicki govor, Nastavnik vjesnik, knj. XIV, Zagreb, , Наранчић Љ. Наранчић, Фонешске и морфолошке особине iобора села Дољана у Лици, Прилози проучавању језика, књ. 11, Нови Сад, 1975, Павлица Д. Павлица, О iобору околине Уgбине, Српски дијалектолошки зборник, књ. ХХХ, Београд, 1984, HeCimovic HeCimovic, Petar Petrovic Ресјја (predgovor Izabranim djelima), Pet stoljeca hrvatske knjizevnosti, kw. 72, Zagreb, 1969, Milan Dragicevic ON DIALECГIS LAYERS IN ТНЕ LANGUAGE OF DRAМAS OF PETAR PETROVIC РЕСПА SUММARY Language analysis of dramas Rkac, Suza (Tear) and Stojanda Ьу Petar Petrovic Pecija reveals that this writer, when shaping his drames, often uses idioms from his birthplace( dialect of Serbs from Lika). ТЬе author points to multitude, variety and certainty of dialects expressed in the dramatic texts mentioned аьоуе, but Ье also indicates low stylistic quality. 18

19 1 U О :ж: ш

20

21 Каг! МиНег, Salzburg DAS GESPALTENE ANTLITZ БSТЕRRЕIСНS ZWISCHEN 1918 UND Iт Rahmen einer Ringvorlesung zum ТЬета "Das gelstige Leben Wiens in der Zwischenkriegszeit" (1980) restimierte der osterreichische Kulturhistoriker Friedrich Heer,der die Nach - und Vorkriegszeiten der ЈаЬге zwischen 1918 und 1938 aus eigener Anschauung miterlebt hatte: "Die Erste Republik Osterreich [...] war ein zwanzigjahriger Вtiгgегkгiеg, der als kalter Krieg, mit den Waffen morderischer Feindpropaganda, als ein beiвeг Krieg, mit den Waffen des Ersten We1tkrieges, we1che die Soldaten aufbewahrt hatten, geftihrt wurde. [...] Also sieht uns dieses Wien der Ersten Republik Osterreich ап: ein gespaltenes Antlitz, eine Stadt mit Gesichtern, die sich voneinander abgewandt ЬаЬеп, die sich nicht sehen, hicht sehen konnen, nicht ansehen, nicht ansprechen wohen. Wien, Hauptstadt der Feindgonosseschaft уоп Ghetto-Kulturen, die mitihrer Exklusivitat, ihrer Kraft der AusschlieBung, der Exkommunikation eine Basis Шг den Selbstverrat, die Selbstzerst6rung Osterreichs bilden."l Die Literatur aus Osterreich scheint in besonderem МаВе Widerspiegelung und Verarbeitung dieser historischen Situation zu sein und kann als Ausdruck уоп drei еросьајеп Grunderfahrungen beschrieben werden, als Ergebnis des "profunde[ п] Verlustgeftihl[ s], das sich nicht пиг auf уегјогепе GroBe und Glanz bezieht [...], sondern аись auf уегјогепе Heimat", weiters als Ausdruck des 1 Friedrich Неег: Kultur und Politik in der Ersten Republik. In: Das geistige Leben Wiens in der Zwischenkriegszeit. Ring-Vorlesung Wien: Osterreichischer Bundesverlag 1980, S. 301 und 308 (=Quellen und Studien zur бstеггеiсhisсhеп Geistesgeschichte. Bd. 1). Zu Friedrich Heer: Evelyn Adunka: Friedrich Heer ( ). Eine intellektualle Biographie. Innsbruck, Wien: Tyrolia Verlag Karl-Markus GauB: Friedrich Heer zum 80. Geburtstag. In: ElisabethbUhne Magazin Sept.!Okt. 1996, S

22 Erlebnisses der gesellschaftlichen und politischen "Revolution" und des damit "endgi.iltige[п] Dahinschmelzel1[s] des traditiollellell Wert und Rangsystems" ul1d schlieвlich als Ausdruck des zur Disposition stehenden Menschenbildes ("Subjektzerfall"?, јп der osterreichischen Сitегаtш und Philosophie el1g verknlipft mit dcm wiederholt thematisierten skeptischen Verhaltnis zur Sprache bzw. Zum Sprechen (vgl. Fritz Mauthner, Ludwig Wittgel1steil1, Hugo уоп Hofmannsthal, Karl Kraus, Robert Musil).3 Кејпе zwanzig Јahre liegen z\viscl1en der denkwiirdigen Sitzung der deutsch-osterreichischen Provisorischen Nationalversammlung уот 12 November 1918, als diese nicht mehr die Moharchie und den Vielvokjerstaat Osterreich-Ul1garn mit tiber 50 Мillјопеп Einwohnern reprasentierte, sol1dern ејl1е Republik und ејпеп Кleinstaat mit са. 6,5 Мјlliопеп, meist deutschsprachigen Einwohnern, und dem nicl1t minder denkwtirdigen 12. Marz 1938, als die Deutsche Wehrmacht unter dem ЈиЬеl breiter Teile der Osterreich einmarschierte und Hitler auf dem Heldenplatz јп Wien die "Heimkehr der Omstark" verktindete. 4 2 Friedrich Achberger: Fluchtpunkt Essays zur osterreichischen Literatur zwischen 1918 und 1938, S. 25ff. з Vgl. William М. lohnston: Osterreichische Kultur - und Geistesgeschichte, Gesel1shaft und Ideen im Donauraum 1848 bis Wien, КЫп, Graz: Hermann B6hlaus Nachf. 1972, hier S Geschichte Osterreichis in Stichworten. Bd. У: Die Zeit der demokratischen Republik Osterreich. Уоп 1918 bis 1934; Bd. VI: Уот Standestaat zum Staatsvertrag. Уоп 1934 bis Wien: Verlag Ferdinand Hirt 1983, 1984 Zur Forschungslage (Auswahl): Franz Kadrnoska (Hg.): Aufbruch und Untergang. Osterreichische Kultur zwischen Wien, Miinchen, Ziirich: : Europaverlag Alfred pfoserlgerhard Renner: "Ein Toter fiihrt uns ап!" Anmerkungen zur kulturellen Situation im Austrofaschismus. In: "Austrofaschismus". Beitrage iiber Politik, Okonomie und Kultur , erg. Aufl., Hrsg. Уоп Emтerich Talos und Wolfgang Neugebauer. Wien: Verlag fiir Gesellschaftskritik 1984, S Erl1st Fischer: Literatur und Ideologie in Osterreich Forschungsstand und Forschungsperspektiven. In: Internationales Archif fiir Sozialgeschichte del' deutschen Literatur. 1. Sonderheft (Forschungsreferate). Tiibingen 1985, S Кlaus Aтann/Albert Berger (Hg.): Osterreichische Literatur der dreibiger lahre. Ideologische Verbliltnisse Institutionelle Voraussetzungen. Fallstudien. Wien, К61п, Graz: Hermann B6hlaus Nachf Мипау G. Наll: Osterгeichische Verlagsgeschichte Band I!П, Wien, КЫп, Graz: Hermann B6hlaus Nachf Friedrich Achberger: Fluchtpunkt Essays zur 6sterreichischen Literatur zwischen 1918 und Hg. У. Gerhard Scheit 22

23 Im ЈаЬге 1918 wuгde del' Staat "Dеutsсhоstепеiсh" als "dеmоkгаtisсhе Republik" - iпstаl1iегt und јт Агtikеl zwei des епtsргесhепdеп Gesetzes zugleicl1 zum ''Веstапdtеil del' Deutschen Republik" егklагt. Lеtztегеs uпtегsаgtеп ein ЈаЬг spatel' die Bestimmungen des Fгiеdепsvегtгаgеs уоп St. Gегmаiп-еп Laye. 5 Seitdem ftihгtе die Repub1ik Dеutsсhоstепеiсh den Namen "Republik Оstепеiсh" - аllегdiпgs nicht einmal 15 ЈаЬге lang, namlich bis zum 1. Мај 1934, als die standische Vегfаssuпg aus del' jungen оstепеiсhisсhеп Republik den "сhгist1iсhеп, deutschen Bundesstaat" machte, del' аutогitaг геgiегt wuгde und in dem die сl1гistliсh-sоziаlеп und "vаtегlапdisсhеп" Кгaftе untel' den Kaznzleгn Епgеlbегt DollfuB ( ) und Kuгt Schuschnigg ( ) bis zuln Еiпmагsсh del' deutschen Тгирреп im Магz 1938 die Macht innehatten. Ат 11. Novembel' 1918 uпtегzеiсhпеtе Kaisel' Кагl I. пась eingehenden Вегаtuпgеп јт Ьагосkеп SchloB SсhопЬгuпп ејп "Manifest iibei' seinen Vегziсllt auf jeden Anteil ап den Staatsgeschaften". Seit den ОktоЬегtаgеп des Јаzhгеs 1918 WЮ' die habsbuгgische Dорреlmопагсhiе ат ZегЬгесl1еп, nachdem Tschecllen, Slowaken, Роlеп, Ungaгn und Siidslawen ihгеп Vегblеib in dem gemeinsamen StааtsvегЬапd Оstепеiсh-Uпgагn entschieden abgelehnt und јп del' Folge eigene. Nationalstaaten gеgгiiпdеt hatten. Die dеutsсhsргасhigеп АЬgеогdпеtеп des Rеiсl1гаtеs beschlossen, einen eigenen dеutsсhоstепеichisсhеп Staat ins Leben zu [ufen. mit ејпеm Vorwort уоп Wendelin Sсhmidt-Dепglег. Wien: Verlag Шг Gesellschaftskritik 1994 (=Antifaschistische Litегаtur und Wхillitегаtur, Bd. 12) - Wendelin Schmidt-Dengler: Abschied уоп Habsburg. lп: Litегаtur der Weimarer Republik Hg. Уоп Bernhard Weyergraf. Mi.inchen: dtv Nr. 4350, 1995, S. 485 (=Hansers Sozialgeschichte der deutschen Literatur уоm 16. Jal1rhundert bis zur Gegenwart. Begri.indet уоп Rolf Grimminger, Band 8). 5 Ат 10. September 1919 wurde der Staatvertrag zwischen der Republik Deutsch-Osterreich und den alliierten und assoziierten Machten iп St. Gеrmаiп-епLауе unterzeichnet. (21. Oktober 1919: Die osterreichische Regierung beschliebt die Лпdеruпg des Staatsnamens; 16. Juli 1920: Staatsvertrag tritt in Kraft). lт Abschnitt П des Vertrages wurden die Grenzen des пеиеп Staates festgelegt: z. В. Si.idtirol und Karntner Kanaltal kommen zu Italien, Westungarn (Burgenland) kommt zu Osterreich; јп den umstrittenen Gebieten Karntnes so11 ејпе Volksabstimmung stattfinden, die schlieblich ат 10. Oktober 1920 abgehalten wird. Drei Tage spater steht das Ergebnbis fest: 59% votiel'en fi.ir den SHS-Staat (Konigreich der Serben, Kroaten und Slowenen seit 1. Dezember 1918). 23

24 Zwar wurde in groben Bevblkerungskreisen, insbesondere in der in diesen Tagen revolutionar, аьет gewaltlos agierenden Arbeiterbewegung die Proklalllierung der Republik Deutschosterreich begrubt und der Kaiser allgemein als unnoting empfunden, аьет Шт Teile der Christlich-Sozialen und Шт die Kaisertreuen Uberwog der als schockartig empfundene staatliche Zusammenbruch und die radikale UmwaIzung, nicht zuletzt angesichts der Erfahrung, dab breite Teile der burgerlichen Schichten und des Offiziersstandes уоп sozialer Deklassierung und Achtung bedroht waren. Was Hilde Spiel in Љтеп Erinnerungen schreibt, darf mап als ein exemplarisches Бlitzlich auf die Situation bei Kriegsende verstehen: "Der Krieg war aus, аьет was begann? Nicht mеьт ganz jung, уоп pferd gestiegen, besiegt, entwurdigt, das grobvaterliche ЕтЬе dahin, mubte der Мапп im abgeschabten Waffenrock sich aus zersplittertem Holz eine Zukunft zimmern. Das Кind kam aus der Schule heim und san ein Leid: Die Тит sprang auf, der Vater sturmte herein und sch1ug das Кind ins Gesicht. Бiпmаl, zweimal, links und rechts. Das Kind stand sprach1os, bis in den tetzten Seelengrund erschreckt. Was war geschehen?,,6 Бiпе andere Wahrnehmung ruckte das Ende des уоп Deutschosterreichern gefuhrten GroBreiclles Оstеrrеiсh-Uпgаrn in den Mittelpunkt und bedauerte die Errichtung des Кleinstaates Deutsch-Osterreich. Diese Erfahrung sol1te sich sсh1iев1iсh als јепе Basis erweisen, auf der die grobdeutschen, deutsch-nationalen, deutsch-vblkischen und sсh1iев1iсh nationalsozialistischen Kriifte immer mеьт ап Boden Gewinnen sollten, bis 1938 "Osterreich" seiben Јаћте lang уоп der europaischen Landkarte verschwand weil es уоm NS-Staat als "Ostmark" annektiert wurde. Lediglich die Regierung Mexikos protestierte damals gegen diesen vblkerrechtswidrigen Akt. DaB es sich bei der GrUndung der Republik im Јаћте 1918 пш иm den Beginn eines пеиеп staatlich-administrativen Rahmes handeln wurde, dieser Auffassung waren пш wenige, und аисћ Arthur Schnitzlers Meinung, dab ет keinen "Zusmmenbruch", keine "Wandlung im ideellen Sinne,,7 bemerken konne, blieb woh1 ein Einzelauffassung. Hingegen gab et Stimmen, die das Ende der Monarchie als kosmische Strafe und als we1thistorisches Epochege 6 Нilde Spiel: Die hellen und die finsteren Zeiten. Erinnerungen Mtinchen: List Verlag 1989, S. 13f. 7 Nach Wendelin Scl1midt-Dengles: Abschied уоп Habsburg. In: Literatuг der Weimarer Republik Hg. Уоп Bernhard Weyergraf. Mtinchen: dtv Nr. 4350, 1995, S. 485 (=Hansers Sozialgeschichte der deutschen Literatur уот 16. Jahrhundert bis zur Gegenwart. Begriindet von Rolf Grimminger, Band 8). 24

25 reignis verstanden, wie dies besonders der Epilog von Karl Kraus' "Die letzten Tage der Menschheit" (1918) nahelegt. Die Welt der Haburgermonarchie konnte aber аись, freilich aus der Distanz fon fast 25 Jahren und aus dem Blickwinkel des Exils, als das Ende eines ehemals "goldenen Zeitalters der Sicherheit" verkhirt werden, wie dies in Stefan Zweigs Erinnerungen "Die Welt von gestern" (1942) nachzulesen ist: "Wenn ich versuche, ftir die Zeit vor dem Ersten Weltkriege, in der ich aufgewachsen Ып, eine handliche Formel zu finden, so hoffe ich ат pragnantesten zu sein, wenn ich sage: es war das goldene Zeita1ter der Sicherheit. [...] Niemand glaubte ап Kriege, ап Revolutionen und Umsttirze. Alles Radikale, alles Gewaltsame schien bereits unmoglich in einem Zeitalter der Vernunft. Dieses Gefuhl der Sicherheit war der erstrebenswerteste Besitz von Mil1ionen, das gemeinsame Lebensschicksal."g Angesichts der seit Ende der 20er Jahre zunehmenden nationalsozialistischen Bedrohungen konnte die Habsburg-Welt melancholisch und sehnsuchtig ruckwartsgewandt als kosmopolitischer Raum der Humanitat und zugleich als Garant ftir Heimat und Geborgenheit beschworen werdell, wie dies z. В. Joseph Roths Romane "Radetzkymarsch" (1932) und "Die Kapuzinergruft" (1938) zeigen. Generell ist zu sagen, dab ftir viele Autoren der Nachkriegszeit die Habsburger-Monarchie eine wichtige BezugskroBe blieb: Neben Robert Musils Roman "Der Мапп оьпе Eigenschaften" (1931, 1933) oder Hugo von Hofmannsthals Lustspiel "Der Schwierige" (1921) sind exemplarisch Franz Theodor Csokors Sttick "Der 3. November 1918" (1936) oder Alexander Lernet Holenias Roman "Die Standarte" (1934)9 zu пеппеп. Robert Musils Kakanien-Bild ist sicher das differenzierteste und gebrochenste: "Uberhaupt, wie vieles Merkwurdige liebe sich uber dieses versunkene Kakanien sagen! [...] Es war пась seiner Verfassung g Stefan Zweig: Die Welt von Gestern. Erinnerungen eines Europaers. Frankfurt а. М.: Fischer Taschenbuch Nr. 1152, 1991 (Stockholm: Веrm;шп Fischer 1944), S. 14f. Лhпliсhеs kann тап auch Ьеј Albert Fuchs nachlesen, der aus einer judischen burgerlichen Familie Wiens kommt und јт englischen Exil schrieb: "Wer sich das Wiener Burgerdasein von 1910 richtig vorstellen will, тuв sich klarmachen, wieviel Stetigkeit, Sicherheit, Friedlichkeit danin enthalten waren." (Albert Fuchs: Geistige Strбmuпgеп јп Osterreich Nachdruck der Ausgabe Mit ејпет Vorwort von Friedrich Heer. Wien: Lбсkеr Verlag 1984, S. VЩ. 9 Vgl. Roman Rocek: Die пеuп Leben des Alexander Lernet-Holenia. Бiпе Biographie. Wien, Кбlп, Weimar: Вбhlаu

26 liberal, aber es wurde klerikal regiert. Es wurde klerikal regiert, aber mап lebte freisinnig. Vor dem Gesetz wагеп ане Bi.irger gleich, aber nicht ане waren еьеп Bi.irger. Мап hatte ein Рагlаmепt, welches so gewaltigen Gebrauch уоп seiner Freiheit mасье, dab mап es gewohnlicll geschlossen hielt; aber mап hatte аuсь einen Nоtstапdsрагаgгарhеп, mit dessen Hilfe mап оьпе das Pazrlament auskam, und jedesmal, wenn alles sich schon i.iber den Absolutismus freute, ordnete die Krone ап, dab пип doch wieder parlamentarisch regiert werden mtisse. Solcher Geschehnisse gab es viele in diesem Staat, und zu ihnen gehorten аuсь јепе nationalen Юimрfе [...] Sie waren so heftig, dab ihretwegen die Staatsmaschine mehrmals im Jahr stocke und stillstand, aber in den Zwischenzeiten und Staatspausen kam mап ausgezeichnet miteinander aus und tat, als оь nichtsgewesen ware. Und es war аuсь nicht Wirkliches gewesen. Es hatte sich blob die Abl1eigung jedes Menschen gegen die Bestrebungen jedes andern Menschen [...] zu einem sublimierten Zeremoniell ausgebildet [...] Del1n nicht nur die Abneigung gegen den Mitbi.irger war dort bis zum Gemeinschaftsgeftihl gesteigert, sondern es паьm аuсь das MiВtrauen gegen die eigene Person und deren Schicksal den Charakter tiefer SelbstgewiBheit ап. Мап handelte in diesem Land [...] immer anders, als mап dachte, oder dachte anders, als mап handelte."10 Erst in jtingster Zeit hat sich die Literaturgeschichtsschrei-bung mit einem lange vergessenen Kapitel der osterreichischen Literatur beschaftigt, namlich mit der Rolle der dem osterreichischen Expressionismus verbundenen Generation, ihrem Verhaltnis zum Ersten Weltkrieg und zum "Umbruch" уоп 1918 sowie mit der "Rolle Wiens als eines der intellektuallen und publizistischen Zentren der expressionistischen 'Litегаtur-Rеvоlutiоп"'Јl Dabei wird 10 Robert Musil: Der Мапп ohlle Eigellschaften. In: Ders.: Gesammelte Werke I. Reinbek bei Hamburg: Rowohlt 1978, S. 33f. (=Gesammelte Werke in пеип Banden. Hg. уоп Ado]f Frise). 11 Кlaus Amann/Armin А. Wallas (Hg.): Expressionismus јп Osterreich. Die Literatur und die Kiinste. Wien, Кбlп, Weimar: Biihlau Verlag 1994, S. 11 (=Literatur in der Geschichte Geschichte in der Literatur. Band 30) - vgl. Auch folgende Anthologien: Hirnwelten funkeln. Literatur des Expressionismus in Wien. Hg. уоп Erns Fischer und Wilhelm Haefs. Salzburg: Otto Miiller Verlag (mit Texten и.а. уоп Franz Theodor Csokor, Hans Flesch-Brunningen, Emil Alphons Reinhardt, Hugo Sonnenschein, Theodor Taggel" und Berthold Viertel) - Texte des Expressionismus. Der Beitrag jiidischer Autoren zur osterreichischen Avantgarde. Hg. уоп Armin А. Wallas. Linz-Wien: edition пеие texte

27 deutlich, wie asthetisc11 und weltanschaulich unterschiedlich orientierte Schriftstel1er wie z. В. Franz Werfel ("Nicht der Morder, der Ermordete ist schuldig" 1920), Albert Ehrenstein ("Briefe ап Gott" 1922), Albert Pazris Gtitersloh ("Der Ltigner unter Btirgern" 1922), gemeinsam mit Franz Вlei Herausgeber der kurzlebigen Zeitschrift "Die Rettung" ( ), Friedrich Schreyvogl ("Der Antichrist" 1921), Oskar Maurus Fontana ("Triumph der Freude" 1920), Hans Kaltneker ("Die Opferung" 1918) oder Robert Mtiller ("Der Barbar" 1920), Berthold Viertel und Hugo Sonnenschein Anteil ап der ftir sie vorherrschenden Fragen der Zeit haben zwischen Sehnsucht nach geistiger, asthetischer und politischer Erneureung und Ohnmacht, Demoralisierung und Selbstdistanzierung angesichts der uneinlosbaren Utopien. Nie gelang es wirklich, die junge osterreichische Republik, den пеиеп demokratischen Staat angesichts der wirtschaftlichen und sozialen Malaise, der widегsргtiсhliсhеп politisch-ideologischen Orientierungen (monarchistisch, сhгistliсh-sоziаl-vаtегнiпdisсh, sozialistisch, kommunistisch, deutsch-volkisсh und nationalsozialistich) ип der Rasanz der politischen Entwicklungen auf einem tragfahigen Fundament fester osterreichischer Identitat zu stabilisieren und weiterzuentwickeln. Karl Kraus, Herausgeber der Zeitschrift "Die Fackel" (seit 1899), Verfasser des einem "Marstheater" zugedachten satirischen Anti-Weltkriegssttickes "Die letzten Tage der Menschheit" (1918Н) und - seit gltihender Verktinder einer ethisch fundierten demokratischen Republik, nachdem er ein Anhanger des in Sarajewo ermordeten Thronfolgers Franz Ferdinand gewens war, ging mit der weiteren Verwendung des Namens "Osterreich" scharf ins Gericht. Sein mehr als hundert Seiten umfassender Essay mit dem Тitel "Nachruf" (Janner 1919), eine ebenso wtitende wie passagenweise ins Apokalyptische reichende Abrechnung mit dem habsburgischen System und zugleich ein auf grober Erneuerungshoffnung basierender Text, gerat zum Fluch auf al1es, was sich angesichts der "Gevatterschaft weltbetrtigerischer Krafte", die "тап doch ат treffendsten mit dem Schimpfwort Osterreich bezeichnet", noch immer аптаве, den Namen "Osterreich" zu verwenden. So entstehe der Verdacht, dab "Osterreich" "пип eine Neubildung jenes welthistorischen Krebses [sei], ап dessen Uberwindung der Erdkreis den Todeskampf dieser vier Jahre [des Weltkrieges] gewendet hat." "Durch die Nacht der Nachte, in der wir, hungernd und frierend, уот Schicksal als (mit Texten и.а. von Мах Brod, Fritz Brtigel, Hans Natonek, Josef Luitpol<;l Stern, Johannes Urzidil, Ernst Weiss und Stefan Zweig). 27

28 Deutsch-Osterгeicher gezeichnet, gebeugt уоп dem Fluch, Wiener zu sein, also nicht staub-, пш kotgeborne Wesen, uns forttappen mussen zum Frieden und ап den Tag hin, wo die Notwendigkeiten des Lebens nicht mehr Denkproblem und Daseinsinhalt sein werden leuchtet ein trostund hoffnllngspendender Stern: nicht mehr OsterreiclJer zu sein!"12 Scblirfer Ьаае in del" Umbruchszeti уоп 1918/19 die antihabsburgische und damit wohl аись mitgemeinte antiosterre-ichische Skepsis, wie sie insbesondere das Denken uпd Fuhlen des sozialdemokratischen Lagers - sogar bis in die Zweite Republik hinein - pragen sollte, nicht formuliert werden kоппеп. Karl Kraus war ein Polemiker vоп Gnaden, Robert Musils Stimme tonte hingegen leiser und war уоll уоп Ironie. Das sowohl politische als аись geistige "babylonische Narrenhaus" der osterreichischen Nachkriegszeit, уоп dern Robert Musil in sеiпеm Essay "Das hilflose Ешора"13 (1922) spricht, kann in sеiпеm Grundrif3, in seinen Bestandteilen und Folgen fiir die Literatur aus Osterreich skizziert werden. Die wichtigsten Eckdaten siпd folgende: Die wirtschaftliche Misere der jungen Republik kоппtе auf Dauer nicht in den Griff gebracht werden, was nicht zuletzt ејпе Folge der harten Bedingungen der allierten Sieger-Machte bei der Vergabe уоп Geldanleihen ап die osterreichische Republik war. 14 Die wirtschaftlichen und sozialen Probleme wurden seit 1929 im Zuge der we1tweiten Krise verscblirft. "Die vollshindige Losund vieler okonomischer Probleme lag auf3erhalb der Kompetenz Osterreichs."15 12 Karl Kraus: Nachruf: In: Die Fackel 501, Januar 1919, S. 2f. (auch јп: К. Kraus: Weltgericht II, S. 186f).!з Robert Musil: Das hilflose Europa oder Reise уот Hundersten ins Tausendste. In: Ders: Gesammelte Werke 8. Essays und Reden. Reinbek: Rowohlt 1978 (=Robert Musil: Gesammelte Werke јп пеuп Banden hrsg. Уоп AdolfFrise), S , hier S Ат Beispiel der Lausanner Anleihe, die der VOlkerbund ат 15. Јulј 1932 der Republik Osterreich zugestand, JaBt sich dies besonders gut zeigen: Die Anleihe war ап mehrere harte Bedingungen gekniipft (z. В. Uberwachung der Staatsfinanzen durch ејпеп Vertreter des VOlkerbundes, sofortige Riickzahlung der Kredite der Bank уоп England). 15 Vgl. Fritz Weber: Hauptprobleme der wirtschaftlichen und sozialen Entwicklung Osterreiochs јп der Zwischenkriegszeit. In: Franz Kadrnoska (Hg.): Aufuruch und Untergang. Osterreichische Kultur zwischen 1918 und Wien, Miinchen, Ziirich: Europaverlag 1981, S Weber gliedert seinen AufriВ јп folgende Kapitel und nennt damit die zentralen Problembereiche: Das Erbe der Monarchie, Уоп den Schwierigkeiten der 28

29 "Die osterreichische Wirtschaft hatte sich vom Strukturbruch des lahres 1918 noch Нingst nicht erholt [trotz des langsamen Kowunkturaufschwunges zwischen 1922 und 1929, К. М.], als von аивеп die We1twirtschaftskrise mit vller Wucht auf sie eindrang; so wurde Osterreich besonders hart getroffen. Die okonomische Stagnation, dann die Krise selbst tibten einen Dauerdruck auf das demokratische politische System aus. Hinzu kamen Krisen aus dem Feld der Politik - alles zusammen tiberforderte die Elastizitat des politischen Systems.,,16 У. Eine Reihe von literarischen Texten unterschiedlicher Form und inhalt1icher Orientierung thematisieren diese Lage. Der Bogen reicht dabei z. В. von Friedrich Schreyvogls Zeitroman "Zukunft" (1922), 10seph Roths "Die Rebel1ion" (1924), den vielgelesenen Wien-Romanen Hugo Bettauers (z. В. "Die freudlose Gasse" 1923, "Der Kampf ит Wien" 1923/24), Rudolf Brunngrabers Roman "Karl und das 20. lahrhundert" (1932), Theodor Kramers Lyrik, die Menschen ат Rand der Gesel1schaft in den Mittelpunkt rtickt, bis zu Odon von Н;оrvаths Volksstticken, in denen meist die Schicksale von okonomisch, sozial und psychisch Deklassierten dargestellt werden (z. В. "Geschichten aus dem Wiener Wald" 1931, "Glaube Liebe Hoffnung" 1932/33). Auch lura Soyfers sozialkritische Lieder und seine in der Satire-Tradition Nestroys stehenden Stticke (z. В. "Der Weltuntergang oder Die Welt steht auf kein' Fal1 mehr lang" 1936, "Der Lechner Edi schaut ins Paradies" 1936), die nach 1934 unter Zensurbedingungen nur mehr im Kel1er-Kabarett vor begrenztem Publikum gespielt werden durften, gеhбrеп in diesen ZusammenhangY Anpassung an die neue Situation, Die Legende von der "Lebensunfahigkeit" Osterreichs, Die Inflation und ihre Folgen: Niedergang des Mittelstandes und vorubergehender Aufstieg einer neuen "Bourgeoisie", Was stand hinter der "Genfer Sanierung"?, Zur Geschichte der Alternativen. Die gescheiterte Sozialisierung, Arbeitslosigkeit. 16 Ernst Hanisch: Der lange Schatten des Staates. Osterreichische Gesellschaftsgeschichte im 20. Jahrhundert. Wien: Ueberreuter 1994, S. 284f. (=Osterreichische Geschichte Hg. von Herwig Wolfram). 17 Weitere Beispiele bei Friedrich Achberger: Die Inflation und die zeitgen6ssische Literatur. In: Franz Каdшоskа (Hg.): Aufbruch und Untergang. Osterreichische Кultщ zwischen 1918 und Wien, Miinchen, Ziirich: Europaverlag 1981, S (z. В. Robert Neumann, Felix D6rmann, Karl Hans Strobl, Theodor Heinrich Mayer, Franz Dirsztay, Richard Peter, Robert Miiller, Stefan Zweig, Ferdinand Bruckner). 29

30 Das Ausscheiden der Sozialdemokraten aus der seit Marz 1919 bestehenden Koalition mit den Christlichsozialen пась etwas mehr als ејпет Jahr, ат 10. Juni , 113tte in den folgenden 15 Jahren nicht weniger als 19, in sich zerstrittene, mit wechselnden rechtsgerichteten Mehrheiten versehene Regierungen bis 1934 zur Folge. Zugleich waren damit Dauer-Konflikte mit den sich hauptsachlich auf das "Rote TWien" zuгuckziehenden und sich zugleich ihre eigene, abgeschottete Welt aufuauenden Sozialdemokraten vrprogrammiert. Die Literatuг, die aus der Arbeiterbewegung kam, ihre Ideale und Wertvorstellungen vermittelte und mit ihr sympathisierte, ist јп diesem Kontext zu sehen und von den genannten Voraussetzungen mitgepragt. 19 Nicht nuг ftir den jungen Joseph Roth war die Wiener "АгЬеitеI-Zеitl1пg" ејпе der ersten Publikationsmoglichkeiten, z. В. ftir seinen Erstlingsroman "Das Spinnennetz"20 (1923), sondern аись ftir Prosaarbeiten von Veza Canetti, die unter mehreren Pseudonymen (Veza Magd, Martha Muгner, Veronika Knecht) kuгz VOI dem Verbot der Zeitung hier einige sozialkritischen Prosarbeiten (z. В. "Geduld bringt Rosen", "Ејп Kind rollt Gold") veroffentlichen konnte, woran sich die Literatuгhistorie erst wieder 60 Jahre spater erinnerte, nachdem die erwahnten Pseudonyme entratse1t werden konnten, die von der Zeitung zum Schutz VOI antisemitischen Invektiven gegen die Autorin gewah1t wuгden. 21 Frauen- und Familienschicksale stehen oft 18 Das Ausscheiden der Sozialdemokraten aus der Koalitionsregierung mit den Christlich-Sozialen hatte mit einer zweitrangigen Sachfrage zu tun, namlich mit der Frage nach der Durchfiihrung des Wehrgesetzes und des Wirkungskreises der seit Oktober 1918 bestehenden, der Sozialdemokratie nahestehenden "Soldatenrate (vgl. Geschichte 6sterreichs in Stichworten, Bd. У, S. 86). 19 Ygl. Arbeiterkultur јп 6sterreich Wien: Europa Yerlag 1981 (=Geschichte der Arbeiterbewegung IТH-Tagungsbericht, Bd. 16) - Arbeiterbewegung und Arbeiterdichtung. Referate. Gehalten јп Sinde lfingen 1985 јт Rahmen der "Mattersburger Gesprache". Stuttgart: Seliger Archiv Joseph Roth: Werke 4. Romane llnd Erzahlungen Hrsg. Und mit einem Nachwort von Fritz Hackert. К61п: Кiepenheuer & Witsch 1989, S Ygl. Joseph Roth Katalog einer Ausstel1ung, zusammengestellt von Heinz Lunzer und Yictoria Lunzer-Talos. ZIRKULAR, Sondernummer 1989, S Yeza Canetti: Die Gelbe StraBe. Roman. Mit ејпет Yorwort von Elias Canetti und ејпет Nachwort von Helmut Gobel. Hamel: CW Niemeyer 1933, S , hier S. 226 (zuerst: Miinchen, Wien, Carl Hanser Yerlag 1991). 30

31 im Mittelpunkt dieser Prosa, ahnlich wie sie Arthur Schnitzler mit analytischem Вlick Љг Soziales und Seelisches auch nach dem Ersten We1tkrieg weiterhin thematisierte (z. В. "Fraulein Else" 1924, "Therese. Chronik eines Frauenlebens" 1928). Die zunehmende Militarisierung der GeseHschaft, insbesondere durch die sowohl rechts wie links gerichteten paramilitarichen Verbande, z. В. durch die den Christlich-Sozialen nahestehenden "Heimwehr", die monarchistische "Ostara", die rechtsstehenden "Frontkampfer" sowie durch die Wehrorganisation der Arbeiterbewegung, den "Republikanischen Schutzbund", hatte gravierende Folgen und steigerte die Gewaltbereitschaft. Nicht zuletzt wurze1ten die Arbeiter-Demonstrationen уот 15. Juli 1927, die sich gegen ein offensichtlich politisch gefarbtes Justiz-Urbeil richteten und уоп der Wiener Polizei blutig niedergeschlagen wurden, in diesem latenten Кlima der Gewalt, was scl1lieвlich einige Jahre spater zum Btirgerkrieg fi.ihren sollte. Die Folgen des Jahres 1927 waren in jeder Hinsicht bedenklich und trafen ане politischen Lager, hendelte es sich doch einerseits ит eine "doppelte [... Ј Niederlage der Sozialdemokratie als einer Niederlage уог der Staatsgewalt und einem Versagen уог der Aufgabe, die eigenen Massen zu regieren',zz, und andererseits ит die sich im Regierungslager durchsetzende Meinung, dab Recht und Ordnung gegen die zu austromarxistischen Umsttirzlern stilisierte Sozialdemokratie ат besten mit harter Hand und autoritativen MaBnahmen aufrechtzuerha1ten und durchzusetzen waren. 1п dem seit 1930 entstehenden, аьег nicht publizierten Roman-Entwurf mit dem Тitel "Damonen der Ostmark" schilderte Heimito уоп Doderer den Justizpalast-Brand des Jahres 1927 aus antisemitischer Perspektive. Spater wurde aus der Erstfassung des уоп dieser Ha1tung gereinigten Textes sein Roman "Die Damonen" (1956), in dessen Kapitel "Das Реиег" der Erzal1ler folgendes festha1t und seinem asthetisierenden Вlick unterwirft: "Nun hier standen wir also wieder ат Fenster und hatten der Feldstecher zur Hand und sahen allmal1lich besser, was auf dem Platze vorging. Der Tumult wirkte jetzt durchaus wie ein Elementarereignis, eine, hбhеге Gewalt", wie тап zu sagen pflegt... Schon sahen wir nicht mehr пш die Fliehenden - beim Rennen lбstе sich die Menge im zahl10se einzelne Punkte auf, sie wurde 'pointillistisch', und der sehr grelle Sonnenschein unterstrich das noch - wir erblickten auch die ersten Fallenden, die рlбtzliсh da oder dorthin gefleckt waren, patzen- und btindelgleich, dunkel јт Sonnenlicht. [... Ј So endete Шг uns dieser Tag, der ganz nebenhin das Саппае der бstеггеiсhisсhеп Freiheit 22 Friedrich Achberger: Fluchtpunkt 1938, S