Библиотека Српске академије наука и уметности

Transkript

1 Библиотека Српске академије наука и уметности Врста библиотеке: Општенаучна библиотека Области из којих се прикупља библиотечка грађа: 1. Опште области: све врсте науке (политика као научна дисциплина, организација наука, историја наука) укључујући и уметност (сликарство, примењена уметност, музика); издања иностраних академија наука, научних установа, славистичких центара; стручна литература из историје, византологије, лингвистике и књижевности (романистика, англистика, германистика, славистика), надаље литература о принципима природнонаучних истраживања (хемија, геологија биологија, математика, физика), литература техничких и медицинских наука. Библиотека поседује изврсну збирку фундаменталних приручника, коју стално допуњава. 2. Посебне области прикупљања грађе: стара и ретка књига, легати (посебне библиотеке). Могућности коришћења Библиотеке: Позајмна библиотека само за чланове САНУ као и сараднике Академије. - Радно време Библиотеке: Читаоница, каталози и библиографски апарат: понедељак-петак од Позајмица: Ова врста деластности обухвата позајмицу како из земље тако и из иностранства. Штампане информације: Стотридесет година Библиотеке САНУ, 1974; Водич кроз Библиотеку, Техничка средства за кориснике Библиотеке: Апарати за копирање, микрочитачи, компјутери и CD-Rom-ови.- Читаоцима је доступна драгоцена база података COBSON, коју они свестрано користе. Упутства за кориснике који први пут долазе у Библиотеку: Са Железничке станице најбоље је користити трамвај (линије:3,11,13) до Калемегдана. Са аеродрома се аутобусом стиже до Славије, а одатле се стиже аутобусом (линија 31) или тролејбусом (линије:19,29) до Студентског трга. 1. Историјат фондова 1.1. На предлог Јована Стерије Поповића, Анастасија Николића и Димитрија Исаиловића, Уставом од године основано је Друштво србске словесности (ДСС), од године Српско учено друштво (СУД), од 1886 Српска краљевска академија (СКА), претеча данашње Српске академије наука и уметности (САНУ). Сакупивши око себе сва значајнија имена српске науке и књижевности тога доба отпочело је Друштво србске словесности своју делатност радом на терминологији, и то у циљу унапређења српског језика, као и на

2 прикупљању архивског материјала, који је тесно био повезан са културном историјом Срба, при чему је улаган посебан труд да се овај рад усмери по угледу на неке научнике, научне институције, академије европских народа онога времена, а да га прилагоде својим могућностима. Ови циљеви били су главни путокази при оснивању Библиотеке и Архива Академије. Почетак оснивања Библиотеке је, међутим, везан за годину, када је велики добротвор српскога народа и познати високообразовани културни радник Димитрије Тирол, један од првих чланова Друштва, предао на поклон Друштву најпре 14, а затим још 75 књига, које је наменио будућој библиотеци Друштва. Овај скроман библиотечки фонд је до године увећаван искључиво, такође скромним поклонима, као и не мање скромном издавачком делатношћу самога Друштва. Тек са покретањем Гласника Друштва србске словесности (1847), веома важног органа Друштва, пружена је прилика да се успостави размена публикација са домаћим и иностраним институцијама Међу књигама, које су, како је већ речено, приспевале у Библиотеку најчешће поклоном, највећи број књига је био на руском и немачком језику. Према једном Извештају из године утврђено је следеће: у поседу Друштва србске словесности су књиге: 98 на немачком језику, 65 на словенским језицима, 64 на италијанском, 37 на енглеском, француском и мађарском, 135 на руском, 174 на српском, 26 на старословенском, 27 на грчком, 4 на бугарском, 1 на јерменском, 29 на латинском, све укупно 683 издања, укључујући у ту цифру и издања Друштва. Од године фондови су увећавани још и куповином и претплатом. У другој половини 19. века Друштво је неговало готово живу размену, између осталих, и са следећим партнерима: Пруском академијом наука у Берлину, Баварском академијом наука у Минхену, Аустријском академијом наука у Бечу, Друштвом лужичких Срба у Бауцену, Академијом наука у Петрограду. То се свакако може сматрати првим скромним покушајима размене у историји Библиотеке, а поменути партнери се могу истовремено сврстати у најстарије партнере размене, што се може закључити по примљеним публикацијама и другим документима из друге половине 19. века Са именом српског министра за културу Стојаном Новаковићем повезане су веома корисне покретачке делатности на унапређењу Библиотеке Друштва. Током 60-тих година област набавке књига се знатно унапређује, управо у време, када је Библиотеком руководио Стојан Новаковић, први српски библиограф. Он је набављао, пре свега, Serbica, и то независно од тога где је она штампана. Он се посебно залагао за то да се за Библиотеку обавезно набављају издања учених друштава и научних институција, као и за набавку приручника (пре свега речника и енциклопедија), за набавку дела из области лингвистике и књижевне историје, и то не само путем размене, која је из године у годину бивала све живља, већ и за набавку издања путем куповине. На његову иницијативу радили су на унапређењу Библиотеке чак и познати писци попут Милована Глишића и Лазе Лазаревића. 2/15

3 1.4. Српска краљевска академија је наследила Библиотеку Српског ученог друштва. Она је била уређена и бројала је око 5000 књига, укључујући ту и монографије у серијама. Године Академија је приступила сређивању, каталогизацији и систематизацији целокупног књижног фонда, пошто је године донела одлуку да настави размену са 17. академија, једним универзитетом и 10 научних друштава године број партнера са којима је Академија вршила размену публикација попео се на 184 иностраних универзитета и 309 академија наука и научних друштава. Ови бројеви су нарасли нарочито онда, када је Академија отпочела са издавањем својих Bulletin-a на страним језицима, који су тада достављани на 700 адреса разних академија, универзитета и њихових института. У то време Библиотека је имала наслова, односно свезака разних издања. Пошто је Српска краљевска академија постала највиша научна институција у земљи, то је и њена библиотека по својој колекцији представљала јединствену институцију у Србији, која као таква никако није смела бити затворена за јавност Најчвршће међусобне културолошке везе међу народима успостављале су, у највећој мери, угледне и високообразоване личности, најчешће чланови Друштва, који су истовремено били и чланови и неких иностраних друштава и академија, и који су своју културну мисију, као посредници између обеју култура, спроводили са успехом. Најбољи пример за то код нас је име Вука Стефановића Караџића, који је био члан следећих институција: Царске академије наука у Бечу (1848); Пруске академије наука у Берлину (1850); Научног друштва у Гетингену (1824); Универзитета у Јени (1823); Тириншко-Саксонског друштва у Халеу (1824), тако да је било сасвим природно да су врата свих поменутих научних институција била отворена за размену и Друштву, као и да је у њиховим органима било места за новости и о нашој науци. Тако су се, нпр., у публикацији Göttingische Gelehrte Anzeigen могле, готово редовно, наћи рецензије Јакоба Грима на дела Вука Караџића Поред многих слависта 19. века, који су као чланови Друштва директно или индиректно обогаћивали његову Библиотеку, поменућемо неке немачке и аустријске слависте, који су на тај начин умногоме допринели српској култури и науци онога времена, и то не само тиме што су резултате својих истраживања, т.ј. како разна документа тако и своја дела поклањали Друштву, већ и тиме што су даривали и сву релевантну литературу из своје научне области са немачког језичког подручја. Међу 18 великих имена чланова Друштва србске словесности, т.ј. Српског ученог дрштва, односно Српске краљевске академије поменимо следећа: Зигфрида Капера, Александра Брикнера, Јакоба Грима, Феликса Каница, Теодора Момзена, Леополда Ранкеа, Јана Арношта Шмалера Почеци интензивнијег и правог интересовања за словенске, укључујући ту и јужнословенске народе, тесно су повезани са Бечом и они сежу у 18. век, када је одобрен рад штампарије Јозефа Курцбека ( ) за илирске и оријенталне документе. Политичком одлуком Марије Терезије да изда привилегију за штампање српских књига 3/15

4 године Јозефу Курцбеку у Бечу, Срби су били приморани да следеће две деценије путују у Беч, како би тамо штампали своје књиге. Прва књига штампана у тој штампарији јесте Буквар (1770), а последња Стихи о недели чест суботи приемшеј (1792). У међувремену је код Курцбека штампана 151 књига, и то многа религиозна издања (најлепше издање међу свим књигама јесте Собрание изабраних молитв Јована Георгијевића из године), затим дела из области политике, нека издања из филозофије, многи приручници као и речници за учење немачког језика (Немецкиј и сербскиј словар, 1790, нпр.). Овде су штампани и: први роман у српском преводу (Мармонтел, Велизариј, ), прве српске политичке новине (Серпскија новини), сви донети закони у том периоду за Србе у Аустрији као и школски уџбеници. Не зна се поуздано зашто је Курцбек био приморан да прода своју штампарију, да ли због нарушеног здравља или из финансијских разлога. Године ову штампарију је откупио Стефан Новаковић. Тиме су Срби први пут добили свог опуномоћеног штампара, чији је матерњи језик био српски. Док је трајала привилегија за штампање књига Новаковићева штампарија је, до свог пресељења у Будимпешту године, подарила српском народу преко 200 српских ћирилицом штампаних књига и брошура, а притом се мора имати у виду да је ова штампарија обезбеђивала и уџбенике за целокупан програм српских школа. Прва штампана књига у овој штампарији била је Буквар ради серпскаго јуношества в Хунгарском Кралевстве (1792), а последња Требник (1795). У најбоља издања ове штампарије убрајају се следећа издања: Ј. Рајић, Историја разних славенских народов најпаче Болгар, Хорватов и Сербов ( ); Д. Обрадовић, Собраније нравоучителних вешчеј (1793). Иначе је Доситеј Обрадовић штампао своја дела у Немачкој код Јохана Готлоба Имануела Брајткопфа, док је Емануел Јанковић своја дела штампао код Јохана Кристијана Тојбла, такође у Немачкој. Истовремено су неки угледни Срби 18. века покушали да добију своју сопствену штампарију. Њихови захтеви су се могли чути у Народној скупштини у Темишвару године, тако да је Емануелу Јанковићу пошло за руком да у Новом Саду изда, без царске дозволе, око 20 књига и да прода читаве тираже.- Није никакво чудо што се већина издања поменутих штампарија нашла у збирци Друштва Историјски развој српске штампе тесно је повезан са културном и политичком историјом српског народа. Крајем 18. века отпочела је српска нација да се јако уобличава. У оквиру Аустријске монархије настала је млада српска грађанска класа, која се трудила да искористи повољне услове за културни и национални преображај, а чији су се центри налазили у Бечу и Будиму. Новине су постале весници романтизма у европској књижевности. Срби су добили своје прве новине десет година после Мађара и два месеца после Грка. Први српски лист Сербскија повседневнија новина покренут је 14. марта године у Бечу, и то у грчкој штампарији браће Пуљо. Излазио је два пута недељно (уторком и петком) на староцрквенословенском језику од године. Лист се није успешно продавао и имао је врло мало пренумераната. Пошто су ове новине биле строго цензурисане, то су њени поједини бројеви 4/15

5 доносили већином политичке вести, преводе из немачких и аустријских, пре свега Бечких, новина. Највише је било вести о ратним догађајима из тога времена у Европи, а само скромне вести о Србима из Београда, Земуна, Карловаца, Дубровника и Осијека. Једини догађај о коме се нашироко писало био је отварање гимназије у Карловцима године. - У својој већ поменутој штампарији покренуо је Стефан Новаковић своје новине Славеносербскија вједомости посвјаштене Роду и Свјаштенству. И овај лист је излазио два пута недељно на нешто чистијем језику, био је под добром редакцијом и имао је много претплатника од Пеште до Венеције. Ипак је морао да престане са излажењем већ године из финансијских разлога. Како су Вједомости имале више сарадника из српских области, то су доносиле и више новости из тих крајева. Из Европе су то били узбудљиви догађаји који су се тицали Француске револуције и Наполеона, али такође и вести о Србима чак и из области културе, нпр. о отварању српских школа, о путовањима митрополита Стефана Стратимировића, о школским испитима и словенским борцима итд. Интересантно је напоменути да је Новаковићев лист донео само неколико литерарних прилога, али да је садржао многе рецензије и огласе за нове књиге.- У Штампарији Мехитариста у Бечу штампан је у пероду од часопис Световид (издавач Александар Андрић). Световид је најпре излазио у Темишвару, а од у Београду. Редовна рубрика била је Бечки вестник. У истој штампарији штампани су надаље: Србадија, српски илустровани лист за забаву и поуку (1875), издавач и уредник Стеван Ћурчић; Српска зора, илустровани лист за забаву и знање ( ), власник Теодор Стефановић Виловски. У истој штампарији штампани су и неки значајни календари као што су: Забавник ( ), издавач Димитрије Давидовић; Даница (за године ), издавач Вук Караџић; Србска зора ; Војвођанин (српски народни календар за године ), издавач Милан Рајић.- Једне од најважнијих новина које су излазиле у Бечу у периоду од , без сумње, су Новине сербске из Царствующега града Віенне, (издавачи Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић), и то код Јохана Шнирера. Оне су излазиле свакога дана осим недељом и о празницима. У овим новинама објављиване су, осим политичких, и вести из области литературе. Рад у новинама био је под великим утицајем Копитара. Уредници новина су се определили за Вукове језичке реформе, тако да је Караџић морао дуго времена да се у њима разрачунава са својим противницима. То су истовремено прве српске новине, које су отпочеле да систематски обраћају пажњу на словенство, и у којима су се, а то је врло важно напоменути, у зачетку појавиле идеје о панславизму, које су у српском народу преовладале пре године. У новинама се обраћа посебна пажња школама и образовању младих.- Готово сва ова периодика налази се у фондовима Библиотеке Академије Драгоцена штампарска и издавачка делатност Мехитариста у Бечу, која је обухватала и многе словенске језике и списе, почела је са радом године, и није позната само по периодици. Године дошао је Вук Караџић у манастир Мехитариста са једним опсежним рукописом. Он је Мехитаристима предложио да излију ћирилична 5/15

6 слова његове реформисане азбуке, како би могли да одштампају његов рукопис (Српски рјечник). Речник је одштампан у кратком року на готово 1000 страница. Слагали су га монаси који нису разумели ниједну реч, али упркос томе у њему није било много грешака. Ћирилично писмо Штампарије Мехитариста је изузетно лепо, а у тој штампарији штампано је 160 српских, 40 хрватских, 6 словеначких књига, али исто тако и издања на староцрквенословенском, бугарском, чешком, словачком, пољском, русинском, руском и другим језицима словенских народа (укупно 360 наслова). Штампарија Мехитариста је од посебног значаја за српску књижевну и културну историју. Вук Караџић је био један од њених најбољих клијената, што се може посведочити чињеницом да је своја драгоцена 24 дела штампао управо у овој штрампарији, од епохалног дела Рјечника (1818), преко свог језичког књижевног дела, превода Новога завјета на српском реформисаном народном језику, па све до свог последњег објављеног дела Правителствујушчи Совјет Сербскиј (1860). Постоје и друга, веома важна издања за нашу културу која су објављена у овој штапарији, нао нпр: П.П.Његош, Горскиј вијенац, (1847): Б. Радичевић, Песме (1847); Ђ. Даничић, Приче из Старог и Новог Завјета и др. Од осталих књига објављених у овој штампарији латиничним писмом поменимо следеће: Slavjanska antologija iz rukopisa dubrovačkih pjesnika (1844) од Меда Пуцића; Teuta (1844) од Димитрија Деметра и Ilirska čitanka од Ивана Мажуранића.- Највећи део књига из ове штампарије чува се и данас у Библиотеци САНУ Почетак 19. века означава процват славистике, пре свега у Бечу. Дворска библиотека у Бечу, права ризница дела европског хуманизма и универзалне барокне културе, истовремено представља и центар, у коме су живели и радили водећи слависти тога доба попут: Франца Миклошића, Јернеја Копитара, Вука Ст. Караџића, који су својим неуморним радом на компаративној филологији и својом квалификованом научнопублицистичком делатношћу на пољу лингвистике, књижевности, историографије, етнологије потражили друге европске слависте и пружили им духовни подстрек и заједно са њима учинили да се пробије слава наших културноисторијских вредности. Вуково животно дело, литерарна обрада народног блага и реформа српског језика (азбука, фонетско писмо), израда и објављивање првог српског речника, концепција и издавање прве српске граматике, његов превод Новог завјета на српски језик, све се то одиграло у Бечу, и то по плановима, у којима су живо учествовали Ј. Копитар, Ј. Грим и Ј. Хердер Посебно интересовање за српске народне песме јавља се код Немаца у првој половини 19. века (Јохан Северин Фатер, Јохан Волфганг фон Гете и пре свих Јакоб Грим и Терезе Албертине Луизе фон Јакоб). Грим је за време своје посете Бечу научио српски језик. Одушевљен лепотом овога језика превео је Вукову Граматику српског језика на немачки језик, која је објављена у Бечу године. Објављивање неких значајних дела из области славистике у Немачкој као што су: Johann Leopold Frisch, Historia Linguae Sclavonicae, ; Johann Peter Kohl, Introductio in et rem litterariam Slavorum, 1729; L. G. Stritter, Serbica, Croatica, Bosnica, Bulgarica; J. Thunmann, 6/15

7 Untersuchungen über die Geschichte der östlichen europäischen Völker, 1774; Johann Christian Engel, Geschichte von Serben (als ein Teil der Allgemeinen Welthistorie) и од истог аутора Serbien und Bosnien; Karl Gottlob von Anton, Erste Linien eines Versuches über der Alten Slaven Ursprung, Sitten, Gebräuche, Meinungen und Kenntnisse; Leopolod von Ranke, Die Serbische Revolution; Johann Daniel Ferdinand Neigebaur, Die Südslawen und deren Länder in Beziehung auf Geschichte, Cultur und Verfassung, Otto Dubislav von Pirch, Reise in Serbien im Spätherbst 1829, али и издања Горњолужичког научног друштва које је основано године, и многих других славистичких центара, представљају за српске научнике значајан узор. Дела Аугуста Лудвига фон Шлецера као и дела и упућивања Хердера на вредност матерњег језика и на националност као самосталног носиоца општег хуманитета, његово скретање пажње на специфичну улогу свакога народа али и на будући значај словенских народа били су од великог утицаја на српске научнике онога времена, па тако и на чланове Друштва, који су се у том смислу трудили да увећају Библиотеку Друштва Просторије Српског ученог друштва налазиле су се у Капетан Мишином здању, где се налазила и Велика школа. Српска краљевска академија се од до године налазила у Задужбини Симе Игуманова у Бранковој улици 15, а од године налази се у Кнез Михаиловој улици 35, у згради која је управо и била изграђена за потребе Академије. 2. Опис фондова 2.1. Библиотека Српске краљевске академије основана је године, а тек отворена, када су донети прописи за коришћење библиотечких фондова (Годишњак СКА XLI, 1932, 107, 278). Набавка великог броја књига, пре свега разменом публикација како из земље тако и из иностранства, условила је још већу потребу да фондови Библиотеке буду доступни јавности, тако да је већ у то време покренуто питање да се Академијина библиотека стави на располагање ширем кругу корисника. Упркос тим потребама Библиотека је све до године остала затворена за јавност, тако да су њене фондове користили искључиво чланови Академије и, само у изузетним случајевима, и други научници. Данас је Пословником о организацији и раду Библиотеке предвиђено да њене фондове и услуге могу да користе сви научни радници, професори универзитета и других високошколских установа, чланови иностраних научних и стручних организација, стручњаци, докторанти као и студенти са посебном препоруком њихових професора. Рад у Библиотеци одвија се у оквиру 8 одељења, и то: 1. Одељења за набавку и размену, 2. Одељења за обраду књига, 3. Одељења за услуге читаоцима, 4. Библиографског одељења, 5. Одељења за ретку књигу и легате, 6. Одељења фондова и техничких послова, 7. Одељења за информатику и 8. Одељења за дигитализацију података и обраду електронских извора. Задатак Библиотеке јесте да служи унапређењу науке, да доприноси усавршавању научног кадра и да свим истраживачима и стручњацима омогући приступ библиотечком фонду. 7/15

8 Стога Библиотека прикупља, чува и ставља на располагање читаоцима сва издања Академије и њених института, издања иностраних академија наука и славистичких центара и других научних установа као и значајна фундаментална дела и важну текућу литературу из свих научних области које јој препоруче чланови појединих одељења Академије, али исто тако и стару и ретку књигу, пре свега Serbica. У оквиру Библиографског одељења прикупљају се научна документација и информације као помоћ научницима и уметницима, а израђују се и персоналне библиографије чланова Академије, Преглед издања САНУ као и друге специјалне библиографије. У оквиру истог одељења прикупља се и чува богата фототека. Од децембра године Библиотека организује и веома успешне промоције Академијиних издања као и дела аутора чланова Академије Данашња збирка Академијине Библиотеке броји око јединица, од којих је око монографија и периодичних издања, око 3000 старе и ретке књиге и преко микрофилмова. Збирку књига и периодике чине, највећим делом, издања готово свих академија наука у свету и нашој земљи, издања многих универзитета (под овим се подразумевају, пре свега, славистички центри), издања научних друштава. Најважнији извор увећавања фондова је, као и до сада, размена публикација са домаћим и иностраним институцијама (око 80% монографија и 70% текуће периодике набавља се разменом). Број установа са којима Библиотека данас врши размену износи У фонду се налазе и многи легати и посебне библиотеке, којих је у последње време све више. - Из целокупног фонда rara-e 567 монографија је из 18. и 19. века које су штампане на немачком језичком подручју. Што се тиче периодике из истога времена Библиотека чува 158 наслова, од којих је 54 наслова објављено на немачком језичком подручју. Ту спадају и готово читаве серије (преко 40 наслова) свих немачких и аустријских академија и неких научних друштава немачког језичког подручја, које су излазиле у другој половини 19. века Како у Библиотеци не постоји никаква подела фонда по језицима, то се не може дати преглед о саставу фонда на другим језицима. Једино је могућ систематски преглед општег фонда по лисном УДК-каталогу до године, када се отпочело са компјутерском обрадом библиотечког материјала. Овим каталогом обухваћене су следеће групе: Наука уопште (око јединица); Филозофија и психологија (око 8000 јединица); Религија (око 4000 јединица); Право, економија и социологија (око јединица); Астрономија (око 6000 јединица); Физика (око јединица); Хемија (око јединица); Геологија (око јединица); Биологија (око јединица); Медицина (око јединица); Техника (око јединица); Пољопривреда (око јединица); Технологија (око 1500 јединица); Индустрија и трговина (око 1000 јединица); Уметност (око јединица); Лепа књижевност и наука о језику и књижевности (око јединица); Историја (око јединица); Географија (око 5000 јединица) ; Географске карте и атласи (око 2220 јединица); Приручници (око јединица); Микрофилмови (око ); Посебне библиотеке (36); Периодика (око наслова). 8/15

9 Специјалне збирке 2.4. Раније, под окриљем Библиотеке чувани драгоцени стари српски рукописи, инкунабуле и најстарија Serbica, данас су део фонда Архива Српске академије наука и уметности. Овај материјал се чува у оквиру три велике збирке Архива, и то: 1. Стара збирка рукописних и старих штампаних књига. После несреће која је године задесила Народну библиотеку, ова збирка је представљала, по свом обиму, једну од највећих збирки старих српских рукописа, инкунабула и старих штампаних књига. У Инвентару збирке пописано је 515 јединица, чије време настанка пада у време између 13. и 19. века. Многе су описане у Каталогу рукописа и старих штампаних књига аутора Љубомира Стојановића, међу којима се налази и пет немачких рукописа.- 2. Историјска збирка је, како по своме садржају тако и по свом обиму, веома различита. Њу чини јединица и она садржи документе са почетка средњега века до садашњих дана (повеље, преписке, протоколе, мемоаре, белешке, фотоалбуме итд). Ту се могу наћи и многе заоставштине неких српских угледних личности попут Вука Караџића, Јована Цвијића, Николе Пашића, Иве Андрића, Милутина Миланковића, породице Обреновић и многих других. Збирка има општи предметни каталог као и картотеку Вукове заоставштине. Докумнта ове збирке су најчешће на српском језику, али много њих је и на латинском, руском, француском, енглеском, немачком, италијанском, турском, грчком итд. 3. Етнографска збирка садржи 477 јединица мањих и већих збирки народних песама и бајки као и етнографског материјала разних скупљача готово из свих српских крајева као и оставштине; Веселина Чајкановића, Јована Ердељановића, Дена Дебељаковића и Радослава Павловића. Збирка обухвата временски период од века. Она има два инвентара и картотеку сређену по истраживачима и скупљачима народних песама и бајки. 4. Оријенталну збирку чине 262 рукописне и штампане књиге, 92 документа на турком и мађарском језику. Она обухвата временски период од века. Стара и ретка књига 2.5. Фонд старих и ретких књига Библиотеке обухвата око 3000 наслова, т.ј. преко свезака, које су подељене у 12 група. Најбројнију групу чини фонд српских штампаних књига до године, која има 1119 наслова (2500 свезака), и који међу осталим раритетима чува и светски уникат Превозвышеному господину ђенералу М. и кавалеру Неранчићу, на брегу Адрыятике, Лајпциг; Јохан Кристиан Тојбл (?),1788 (?) (R 20-1). У поседу Библиотеке је, нажалост, само једна страна инкунабула, и то : Appianius Alexandrius, Historia romana. De bellis civillibus.- Venetiis, До године српске књиге су штампане у Венецији код Пана Теодосија, у Бечу у штампарији Мехитариста, код Јохана Шнирера, Јохана Курцбека, Мартина Кристиана Адолфа, у Будиму најчешће у Царској универзитетској штампарији, у Лајпцигу код Јохана Готлоба Имануела Брајткопфа, у типографији Карла Кристофа Траугота Таухница, у Карловцима код Јохана Неп. Претнера, и то из области: теологије, књижевности (путописи и преводи најчешће с немачког, руског и грчког), образовања, историје. Од 249 књига 101 је објављена на немачком језичком подручју и потиче из 18. и 19. века. Вредан помена је још 9/15

10 један куриозитет, наиме: Екстрактъ или изводъ Пунктовъ привилегиалных. У Бечу, 1745 ( напечататся от Хр. Жефаровича). Документ је потписала Марија Терезија. Оригинал су још потписали и гроф Бачањи и Ф. Колар. Од 51 тачке из оригинала дате су у овом примерку превода, који је некада припадао познатом српском архимандриту Димитрију Руварцу, 33 тачке.- Мање групе старих и ретких књига чине хрватске и словеначке књиге. Croatica има 194 јединице (од тога 63 на немачком језику), књиге из и 19. века штампане у Венецији, Дубровнику, Задру, Загребу, Ријеци, Сплиту и Будиму (кодекси, законици, лексика итд.) на хрватском, латинском, италијанском и немачком језику. У тзв. групи Slavica налазе се 262 јединице, од чега 66 превода немачких аутора и дела значајних слависта 18. и 19. века, док остала издања потичу махом из Петрограда. Група страних књига састоји се од 102 јединице. Међу њима су, у највећем броју, холандске књиге из 17. века, затим има књига и на француском језику, штампаних у Цириху и 20 на немачком и латинском језику, које су објављене на немачком језичком подручју од века ( најстарија књига међу њима је : Caspar Hubernius, Spiegel der Hauszucht.- Nürnberg: Johann von Berg und Ulrich Neuber, 1555, R8:33).- Велика група Varia садржи 351 јединицу, највише из 19. века, међу којима се налазе само 33 јединице штампане на немачком језичком подручју, или су преводи немачких аутора. На сигнатури R10;128 налази се једна јеврејска књига, објављена у Бечу године (Hamishah Hamischei Torah.- Wien; Georg Holzinger).- Група факсимилних издања садржи 161 јединицу, међу њима 40 књига, чији су оргигинали штампани на немачком језичком подручју. Мирослављево јеванђеље ( једно издање објављено у Бечу у редакцији Љубомира Стојановића године и друго издање које је приредио Душан Мрђеновић, објављено године) и Српски (Минхенски) псалтир (објавњен у Минхену у редакцији Светозара Радојчића године) јесу најдрагоценији и најлепши примерци ове збирке Посебну вредност целе rare чини, међутим, 48 књига из заоставштине Вука Ст. Караџића, које су биле уступљене Одбору Српске краљевске академије за издавање сабраних дела Вука Караџића. Ради се о Kараџићевим ручним примерцима из његове приватне библиотеке, и то са много напомена на маргинама тих књига. Позната немила историја Вукове, за тадашње прилике, богате приватне библиотеке открива нам, да је после његове смрти године само једна трећина његове, до тога времена у Бечу чуване библиотеке, од 1300 наслова, заједно са његовом заоставштином, пренесена у Београд крајем 19. века ( 49 драгоцених рукописа Вук је још за живота продао Пруској националној библиотеци у Берлину, у којој се и данас брижно чувају, док је остатак Вукове библиотеке Вуков син Димитрије продао Академијиној библиотеци у Петрограду). Пошто је највећи број приспелих књига у Србију уништен у познатом пожару Народне библиотеке године, то је вредност ове, захваљујући само случају, преостале збирке у Библиотеци САНУ утолико већа. У тој малој збирци је 40 књига објављено на немачком језичком подручју, у највећем броју на немачком језику, које садрже бројне коментаре Вука Караџића. Интересантно је напоменути да су се у попису 10/15

11 изгорелих и изгубљених књига из Вукове библиотеке налазила многа немачка издања ( Владан Недић Библиотека Вука Караџића. У : Библиотекар, 1956,стр.63-74). Од Караџићевих примедби на маргинама примерака из ове збирке, свакако су најзначајније оне које је аутор сачинио у Српском рјечнику из 1818, које садрже неколико стотина нових речи. Поред Вукових бележака на последњој страници овога примерка Рјечника, налази се на једном парчету папира белешка Леополда фон Ранкеа, док се на предњој унутрашњој страници налазе два рецепта, исписана другом руком. У немачком преводу збирке народних песама Вук је забележио такође многе значајне примедбе и подвукао многе пасусе Посебне библиотеке појединих личности (најчешће чланова Академије), које се, према одредбама Академије, чувају као одвојене целине, представљају највећим делом легате. Укупно их има 36. Једна од значајнијих и највећих посебних библиотека је ПБ Љубомира Никића ( ), коју је после његове смрти Библиотека добила на поклон. Она броји преко свезака, а чине је дела из области : књижевности, лингвистике, историје, историје уметности, права, црквене историје. Садржи и мањи број веома ретких часописа. Највећи број монографија је на српском језику, али није занемарљив број књига и на немачком и француском језику. Збирка садржи и 875 већином српских старих и ретких књига и три рукописа. Једна од рукописних књига је и Споменар Сидоније Илић, који је настао у Бечу и у коме се могу наћи многи прилози аустријских и немачких пријатеља ауторке овог рукописа.- Посебна библиотека Виктора Новака од око наслова садржи веома комплетне збирке из области: палеографије, епиграфике, хералдике, дипломатије, слободног зидарства, историје Ватикана и Конкордата.- Посебна библиотека Симе Симића садржи готово комплетну литературу 19. века, највећим делом из области јужнословенске историје и политике.- Богата немачким издањима, пре свега из области климатологије и теорије ледених доба, јесте Посебна библиотека Милутина Миланковића, иако она садржи само око 700 јединица.- Посебна библиотека оца и сина, академика Николе и Светозара Радојчића, има око јединица из области: историје, књижевности и књижевне историје и историје уметности, од којих су многа издања и на немачком језику.- Посебна библиотека Љубомира Дурковића Јакшића располаже са преко свезака, пре свега из области: библиотекарства и полонистике.- У новије време су доспела у Библиотеку још три драгоцена легата: Марка Ристића ( са преко 6000 свезака, које представљају драгоцену целину за проучавање надреализма), Данила Киша и Васка Попе. Библиотека Данила Киша може се наћи и на Интернету Од мањих збирки интересантна је збирка географских карата. Из 18. века потиче једна карта израђена у Бечу (J.K. Kindermann Die Provinz Inner- Österreich : oder die Herzogtümer Steyermark, Kaertnen und Krain, die Grafschaften Goerz und Gradisca und das deutschoesterreichische Litorale (entworfen und gezeichnet von Jos.Karl Kindermann, gestochen zu Wien von Christoph Junker).- Graez: Verlegt bey Franz Hagel Miller, 1794). У збирци се чува још 38 штампаних или 11/15

12 изрезаних карата и планова о јужнословенским народима већином из 19. века, који су израђени у Аустроугарској монархији. Са почетка 20. века потиче 225 карата, чији је настанак везан за поменуту територију, а које су нашле своје место у фонду Библиотеке САНУ Збирка часописа. Библиотека чува у свом фонду око наслова часописа, од којих је око 3000 наслова текућих часописа и серија Збирка микрофилмова. Збирка микрофилмова обухвата снимака старих и ретких књига и Библиотеке Вука Караџића, који су направљени године. Осим тога снимљено је и 90 јединица ретких повеља, које садрже по 10 снимака, ту се налази и 320 јединица са више од 10 снимака различитог садржаја као и 320 микрофиша (највећим делом немачких дисертација). Велики број веома значајних микрофилмова за српску науку и културу налази се необрађен у неким одборима Академије, који ће такође бити у власништву Библиотеке. 3. Каталози Општи алфабетски лисни каталог даје попис читавог обрађеног фонда Библиотеке од Електронски каталог представља база података од године Кумулативни електронски каталог од (у више књига) Електронски каталози за 1995, у облику књига Кумулативни електронски каталог (у више књига) УДК- лисни каталог доноси попис обрађених књига по децималном систему Електронски каталог периодике доноси попис наслова: часописа, серија, алманаха, новина, календара и годишњака од Новоприспели бројеви уносе се у базу података Предметни каталог приручника је лисни каталог и доноси попис: енциклопедија, речника, приручника из информатике, дела из области библиотекарства Топографски каталог садржи попис целокупног фонда , сређен по сигнатурама, дакле по месту смештаја библиотечког материјала у магацинима Каталог старе и ретке књиге доноси попис фонда старих и ретких књига у оквиру 12 група, штампаних до (лисни каталог) Каталог микрофилмова доноси попис микрофилмова, највећим делом старих српских књига, рукописа, страних дисертација и периодичних публикација (лисни каталог) Каталог географских карата даје попис: карата, планова и атласа (лисни каталог) Каталози посебних библиотека-постоји само мали број лисних каталога посебних библиотека и такође мали број пописаних библиотека у електронској бази података Каталог музикалија садржи музичка дела и плоче Каталог фотографија садржи попис фотографија како домаћих тако и иностраних чланова Друштва, односно Академије 12/15

13 4. Извори и прикази о историји Библиотеке 4.1. Архивалије - документи о историји и делатности Библиотеке налазе се у Архиву САНУ у згради Академије Литература Vera Branković, Centralna biblioteka Srpske akademije nauka. U: Enciklopedija Jugoslavije 1 (A-Bosk), Zagreb 1955, S Ђуза Радовић, Стотридесет година Библиотеке Српске академије наука и уметности. У : Библиотекар 1, Споменица посвећена 130-годишњици живота и рада библиотеке Српске академије наука и уметности. -Београд, ( Посебна издања САНУ ; књ Споменице ; књ.65) Љиљана Којић-Богдановић, Библиотека Српске академије наука и уметности (Дисертација-рукопис) Татјана Филиповић-Радулашки, Неки видови сарадње између Библиотеке Матице српске и Библиотеке Српске академије наука и уметности од њиховог оснивања до почетка овог века. У: Годишњак Матице српске 1, 1977 Bojana Šinžar, The Book Exchange of the Library of the Serbian Academy of Sciences and Art. in: Проблеми на книгообменното сътрудничество между балканските страни.( ноември 1976 г.), София, Татјана Филиповић-Радулашки, Некоторые проблемы организации в специализованных библиотеках и в часности в Библиотеке Сербской академии наук и искусств. У: Проблемы академических библиотек социалистических стран при научно информативном обслуживании. Сборник статей. София, БАН,1980 Olgica Momčilović, Razmena Biblioteke Srpske akademije nauka i umetnosti kao izvor nabavke. U : Informatika 3, 1984 Татјана Филиповић - Радулашки, О сарадњи Српске Краљевске академије и Матице српске између два рата. У : Свеске Матице српске 5, 1985 Olgica Momčilović, Tauschbeziehungen der Bibliothek der Serbischen Akademie der Wissenschaften und Künste zu den Partnern in den deutschsprachigen Ländern. In : Veröffentlichungen der Staatsbibliothek Berlin 9, 1987 Olgica Momčilović, Die Serbische Gelehrte Gesellschaft und ihre Tausch-und andere Beziehungen zum damaligen Ungarn. In : Veröffentlichungen der Staatsbibliothek Berlin 14, 1991 Tatjana Filipović-Radulaški, Biblioteka na Internetu - korak ka biblioteci budućnosti. U: Internet u Jugoslaviji, Jugoslavija na Internetu. VII Naučni skup 13/15

14 o sistemu naučnih, tehnoloških i poslovnih informacija, Beograd, maj Beograd,1997 Tatjana Filipović-Radulaški, Biblioteka SANU - problemi evolucije Informacionog sistema : U saradnji sa Nenadom Amodajem. U: SYMOPIS '97.- Beograd, Литература о фондовима Љубомир Стојановић, Каталог рукописа и старих штампаних књига : збирка Српске Краљевске академије.-београд : Српска краљевска академија, 1901, 267 стр. Владан Недић, Библиотека Вука Караџића. У : Библиотекар 1954, 4, ; 1955, 1-2, 15-24, ; 1956,1-2, Татјана Филиповић-Радулашки, Посебне библиотеке у Библиотеци Српске академије наука и уметности. У : Библиотекар 3-4, Олгица Момчиловић, Библиотека академика Милутина Миланковића.-У: Изабрана дела Милутина Миланковића, књ.5, : Списи из историје науке, 1997, Издања Библиотеке 6.1. Издања Библиотеке САНУ публикују се нередовно од године и доносе углавном библиографска дела као што су: - Преглед издања САНУ - Попис издања САНУ је серија која је раније излазила у оквиру серије Посебна издања САНУ. Сада излази сваке друге године; - Јоана Павковић, Библиографија научних радова академика Дејана Медаковића; - Љубомир Никић, Олгица Момчиловић / Библиографија часописа Страни преглед I, X, Гордана Жујовић, Гордана Радојчић-Костић, Каталог Фототеке САНУ Примљене књиге Библиотеке САНУ (новопримљене књиге у Библиотеци САНУ) излази тромесечно до године, када се отпочело са компјутерском обрадом података Годишњак САНУ - представља главни извор информација о раду Академије и њених чланова. У Библиотеци се за ову публикацију припремају сви подаци о члановима Академије ( Састав Академије, Библиографије чланова Академије) као и Извештај о раду Библиотеке. Олгица Момчиловић 14/15

15 15/15