UMET NOST U EKS TREM NOJ SI TU A CI JI

Transkript

1 50 UMET NOST U EKS TREM NOJ SI TU A CI JI To kom po sled njih go di na Ere Slo bo - da na Mi lo {e vi }a ~e sto se mo glo ~u ti: Sr bi ja je kon cen tra ci o ni lo gor! Ma - da je do pi ra la iz usta pri pad ni ka pro - gre siv ne eli te ta di jag no za ipak je de - lo va la kao pre te ri va nje, hi ste ri~ na dra ma ti za ci ja. Re ko smo se bi, mo `da gle da mo a ne vi di mo. Do bro, uzmi mo kao da to: Sr bi ja = kon cen tra ci o ni lo gor. Ali tu do ko nost ili ne ki a vo per - verz no sti uba ci za lud no pi ta nje: [ta je s umet no {}u u lo go ri ma? Se ti li smo se da se u nor mal nim (!?) za tvo ri ma {tri ka lo, ve zlo, he kla - lo, go ble ni sa lo, pi sa le su se pe sme, knji ge (Mein Kampf), pre vo di li kla si - ci (Mil ton, Marx), ga ji le mu {ka tle, ni - je ne do sta ja lo knji `ev nih pri lo ga za

2 Srpske lepe umetnosti: Beaux arts 51 za tvor ske no vi ne, te to vi ra lo se, va ja le se {a hov ske fi - gu re i sit na pla sti ka od sa `va ka nog hle ba (uz `r tvo va - nje de la obro ka), iz vo di le se po zo ri {ne pred sta ve (~ak i na Go lom oto ku). Mo `da bi se i {po re ti ma de in Za be la mo gli sma tra - ti pri me nje nom umet no {}u. Dok pro test no gu ta nje ek - se ra, ka {i ka i sli~ nih me tal nih pred me ta, ure zi va nje sim bo la u ~e lo sa mo ~e ka ju da bu du kla si fi ko va ni kao na iv ni body art. Ipak, za tvor je za tvor, a kon cen tra ci o ni lo gor kon - cen tra ci o ni lo gor. Pre li sta va ju }i knji ge o na ci sti~ kim lo go ri ma i GU LAG-u sa zna li smo: u lo go ri ma je ca re va la mu zi ka. Ko mand na struk tu ra je ~e sto pre bi ra la po kla vi ru. Vo zo ve pu ne bu du }ih lo go ra {a do ~e ki va li su or ke - stri. Na rop ski rad lo go ra {i su od la zi li uz `i vu mu zi - ku ili pot po ur ri je sa raz gla sa. I uz njih se vra }a li. Hit je bio To de stan go. U jed nom (?) slu ~a ju kan di da te za stre lja nje do stra - ti {ta je pred vo dio umet nik, svi ra ju }i na man do li ni Cho pi nov po smrt ni mar{. De ge ne ri sa na cr na~ ka mu zi ka ta ko e ni je bi la za po - sta vlje na. Na spe ci jal noj `ur ki za dr Men ge lea vr hu nac za ba - ve bio je lo go ra {ki jazz en sem ble (Ti ger Rag, Ain t Mis be ha ving). U Buchenwaldu je ra dio bi o skop. Sa ma ar hi tek tu ra lo go ra ~e sto je bi la umet ni~ ka (ru- sti~ na, funk ci o nal na...). Fritz Ertl, di plo mi ra ni Ba u ha u so vac bio je ko a u tor ar - hi tek tu re lo go ra Bir ke nau. 1 / 1a 1) Za arhitekte je isku {enje gra enja kobno neodoljivo. To obilno dokazuju pustolovine Gropiusa, Le Corbusiera i Han ne sa Meyera u SSSR sa oba ve - znim unhappy en dom.

3 52 Branko Vu~i}evi} Kraj nje za ba van slu ~aj ne za u sta - vljivog graditelja predstavlja Gaetano Ciocca ( ). Nagradio se vojnih komunikacija i objekata tokom I svetskog rata. Po- ~etkom tridesetih kod Moskve, u okviru FIAT-ovog osvajanja sovjetskog tr`i {ta, podigao supermodernu fabriku kugli~nih le`aja [ARIKO- POD [IPNIK. (Ta mo je u am bu lan - ti radila supruga Ervina [inka, doktorka Irma, u po ~etnoj, optimisti~koj fazi njihovog boravka u Moskvi. Vidi Ervin [inko, Roman jednog romana, Zo ra, Za greb, 1955.) Tu je iz gra dio i eksperimentalnu deonicu svog najmilijeg projekta usmerenog druma (strada guidata) ko ji je tre ba lo da re - volucioni {e kopneni saobra }aj. To je bio spoj dru ma i `e le zni~ ke pruge: neka vrsta betonskog korita na stubovima du` kojeg bi vozila klizila betonskim {inama. Vu ~u su obezbe ivali traktori, teglja ~i sa propelerima (i Tr pe za ri ju u Dac ha uu uk - ra {a va le su fre ske. Vor ku ta se di ~i la sim fo ni j - skim or ke strom. Ho ro vi ma. I fol klor nim gru pa ma. Rod ~en ko je fo to gra fi sao jed nog obi~ nog, ne po li - ti~ kog kri mi nal ca: po sle ro - bi ja nja i umet ni~ ke edu ka - ci je na iz grad nji Sta lji no vog ka na la, do ti~ ni je po stao ce - nje ni aka dem ski sli kar i va - jar (spe ci ja li zo van za spo - me ni ke). Pri me ra do volj no da se is - pu ni de beo tom. Pre `i ve li lo go ra {i li stom tvr de da im je ba vlje nje umet no {}u, u ma ko jem vi - du ili gen reu, po mo glo da op sta nu. Uop {te, umet ni ci mo gu `i ve ti u lo go ru, ume sto nas za klju ~u je Sol `e nji cin. 2 Sled stve no, ono {to je tre - ba lo da bu de va paj za bri - nu tog gra a ni na za in te re - so va nog za umet nost ({ta }e kud }e Mu ~e ni ca Srp ska Umet nost za to ~e na s na ma u kon clo go ru?) pre tvo ri lo se

4 Srpske lepe umetnosti: Beaux arts 53 u ta u to lo {ko do ka zi va nje da je kon cen tra ci o ni lo gor ra sad nik umet no sti!!! lokomotive?). Drugi prototipovi izgra eni su u Etiopiji (za vreme rata) i Italiji. Evo nas u ne ve se loj si tu a ci - ji. ^ak ni mli tav, pre ko volj - ni pi sac ne vo li kad mu crk - ne te ma, a jo{ u me u vre - me nu, dok se on dvo u mi ho }u-ne}u, hi po te ti~ ni He rr Kom man dant hi po te ti~ nog KON CLO GO RA SR BI JA ode na u bri {te isto ri je. Tre ba spa sa va ti {to se mo - `e. Godine predstavio projekt pozori {ta za mase. Izumitelj ku }a za seljake od prefabrikovanih betonskih da revolucioni {e svinjogojstvo: Ci oc ca je ko na~ no ostva rio svoj san: Grand ho tel za svi - nje.... Da na {nja svi nja je, imao je obi ~aj da ka `e, Pi a - cen ti ni je vo zda nje; mo ra mo je pre o bra zi ti u Le Cor bu si e ro vu zgra du. U tom ci lju je iz gra dio ~i ste i zra~ ne pro sto re, ured no na me {te ne ma le oda je. U nji - ma su bi li slam ni le `aj, to a let i spe ci ja lan va lov za hra nje nje ko ji je do pu {tao do tok kr me

5 54 Branko Vu~i}evi} sa mo do od re e ne ta~ ke. On - da, tras! Vra tan ca bi se za tvo - ri la da ogra ni ~e ko li ~i nu hra ne ko ju svi nja uzi ma.... Po sto - ja la je i ka di ca. Svi nja bi pap - kom pri ti snu la ko lu ti} i vo da bi {i klja la do kle god se pri ti - sku je. Re zul tat je bi lo od su - stvo bla ta, iz me ta itd. Ci oc ca je ~ak svo je svi nje ob u ~io da pi {a ju i se ru u to a let... Po {to se naj e du i na po je, bi ~em je go nio svi nje u to a let. Na kon ne ko li ko da na svi nje su od la - zi le bez pod sti ca nja. Na taj na ~in je po sti gao ne ve ro vat ne re zul ta te: bes pre kor no, bak te - ri o lo {ki ~i sto me so; svi nje ko - je su, ume sto da bu du op te re - }e ne ne zdra vim sa lom, bi le vit ke i ele gant nog iz gle da... Ali pro jekt je ob u sta vljen jer svi nje od ga je ne u Grand ho te - lu ni su te `i le vi {e od {e zde set ki lo gra ma, dok su one hra nje - ne po mi ja ma te `i le pre ko sto. Po sle II svet skog ra ta Ci oc ca je bio jed na od klju~ nih fi gu ra ob no ve Ita li - je (Br ze ku }e). Napisao knjige Giudizio sul bolscevismo (1933) i Economia di massa (1936). Vi di Jeffrey T. Schnapp: Gaetano Ciocca, construttore, inventore, agricoltore, scrittore, Ski ra, Po da ci za ovu pri li ku cr pe ni iz jed - ne ranije verzije Schnappovog teksta: Modernism/Modernity, 2.3 (1995), str a) Dok smo ovde tokom devedesetih godina, u nimalo splendid isolation, meditirali jesmo li u konclogoru, i ako Iz mi slio sam da `e lim na pi sa ti knji gu o um - jet no sti pod dik ta tu - rom: o ta li jan skoj um - jet no sti pod fa {i zmom i ru skoj pod dik ta tu - rom pro le ta ri ja ta. (Wal - ter Be n ja min, 18. de - cem bar 1926.) 3 Da le ko bi la ne skrom na na - me ra da pre ten ci o zno opo - na {am ma le ro znog Waltera. (^i ta lac }e uo ~i ti po sle di - cu tra u ma ti~ nog kre pa va nja Te me br. 1 ne tra gom je i{ - ~e zlo na u~ no mi, sad je iz vi ri lo im pre si o ni sti~ ko FUJ!!! pr vo li ce jed ni ne.) U stva ra la~ koj po met nji po ja vi se mo gu }a te ma broj 2: Po na {a nje avan gar de u eks trem nim si tu a ci ja ma. Zvu ~i obe }a va ju }e. Avan gar da u ra li bo - `e, obil no ob ra e no i ar hi - po zna to (fu tu ri sti za rat; da da i sti pro tiv). Avan gar da u re vo lu ci ji. Op {te me sto (Nem ci, Ma a - ri, Ru si-so vje ti). Uklju ~u ju }i

6 Srpske lepe umetnosti: Beaux arts 55 i mal ~i ce abe rant nu te o ri ju da je J. V. Sta ljin bio naj - ve }i, naj e fi ka sni ji avan gard ni stva ra lac. 4 Avan gar da po sle ze mljo tre sa. Ja pan ska da da i sti~ kokon struk ti vi sti~ ka gru pa MA VO iz dva de se tih go di na. Na ~e lu Murayama Tomo yoshi. Po sle ve li kog ze mljo tre sa u To ki ju po ja vi li se sa pro - jek ti ma re kon struk ci je gra - da. Do stup ne re pro duk ci je od li~ nih as sem bla ges (po go - to vo za to ra no vre me) i pro jek ti sce no gra fi je. Ugra - i va li eks plo ziv ne ka pi sle u ko ri ce svog ~a so pi sa. Bi li ume {a ni u lu da~ ki film Stra ni ca lu di la (Te i no su ke Ki nu ga sa, Kur ru ta ip pe i ji, 1926) ko ji bi spa dao u tzv. na ra tiv nu avan gar du. [ta vre di? So lid ni ja gra a na ja pan skom. Ja pan ski ne znam. Avan gar da u kon cen tra ci - o nom lo go ru. Pre tra `i va nje mo `da nog {paj za po lu za pam }e nih sme - si ca i In ter ne ta. Da kle: U lo gor skom si ste mu Tre - }eg raj ha Te re zin (The re si - en stadt) pred sta vljao je iz u - ze tak. je smo da li je umet ni~ ka pro iz vod - nja spojiva s elementarnom etikom, u Nema~koj su objavljeni zanimljivo neromanti~ni rezultati istra`ivanja produ`enog `ivahnog prisustva Bauhausa u Tre }em rajhu (vidi Ba u ha us - Moderne im Nationalsozialismus, Winfried Ner din ger, ur., 1993; Paul Betts, The Bauhaus and National Soci a lism a Dark Chap ter of Mo der - nism, u Je an ni ne Fi e dler i Pe ter Fe i e - rabend, ur., Bauhaus, Könemann, Köln 2000, str ). Po sle na sil nog zatvaranja Bauhausa u Berlinu, 1933, ko je se obi~ no uzi ma kao be leg kra ja vaj mar ske kul tu re, ba u ha u sov ci i da - lje instaliraju presti`ne dr`avne izlo- `be u ze mlji i ino stran stvu, a upa dlji - vo su de lat ni u in du stri ji tek sti la, me - talnog i staklenog posu a, name {taja, opremi publikacija (bez obzira na uvo enje gotice). Pre no {to }e sti }i u SAD sim pa ti~ - ni Xanti Schawinsky (du {a slav nih Bauhaus `urki i ~lan Bauhaus Banda) ra dio je u Ita li ji. 2) Aleksandar Sol`enjicin, Arhipelag Gulag, Rad, Be o grad, 1988, tom II, str ) Moskovski dnevnik, Veselin Masle- {a, Sa ra je vo, 1986, str ) Vidi Aleksandar Jakimovi~, Eros i Thanatos komunizma: Pismo engleskoj prijateljici, New Mo ment, 4, le to 1995, str

7 56 Branko Vu~i}evi} Au stro u gar ski gar ni zon sko-ka za mat ski grad (gde je ska pao i Ga vri lo Prin cip) slu `io je kao sa bir ni/pro la zni ge to/lo gor. Kao sto va ri {te Je vre ja za even tu al ne tr go - vin ske tran sak ci je, tram pu itd. (Pro ~i ta ti G. W. Se bald: Au ster litz!!!) Te re zin je ujed no po pri {te jed ne od naj ve }ih po tem - ki ni ja da XX ve ka. Uo ~i po se te de le ga ci je Me u na rod - nog Cr ve nog kr sta, a da bi se umi ri la me u na rod na za jed ni ca an ti hi tle rov skih si la i ne u tral nih ze ma lja (io na ko, ne ba{ `elj na da vi di i pri zna {ta se zbi va/ra - di u lo go ri ma), u~i nje no je sve da se Te re zin pri ka `e kao idi li~ na ba nja. Oba vlje no je ge ne ral no spre ma nje (uklju ~u ju }i hit nu is po ru ku bo le sni ka i osta lih ne re - pre zen ta tiv nih glu ma ca u Auschwitz), ma la nje, sa - e nje tra ve, cve }a, ukra snog `bu nja; iz gra en je pa vi - ljon u ko jem je mu zi ci ra la banj ska ka pe la. Po sta vlje ne ta ble sa ime ni ma uli ca. Ure e ni po sla sti ~ar ni ca i re - sto ran sa je sti vim re kvi zi ti ma. Or ga ni zo va ni su kon - cer ti (Ghet to Swingers) i po zo ri {ne pred sta ve. Sce no - gra fi ji su do da te igra~ ke i vr tu ljak. Sve je sni mlje no za film Führer po kla nja Je vre ji ma grad (Führer schenkt den Ju den ei ne Stadt, 1944). Pa {ta? Go eb bels kao Go eb bels, na ci pro pa gan da kao na ci pro pa gan da. Ipak, ni je sve ba{ to li ko ba nal no. Re di telj fil ma Kurt Ge ron, le vi ~ar iz Brec hto vog kru ga. U pra i zved bi Ope re za tri gro {a glu mio ver gla {a i ot - pe vao uvod ni Mo ri tat o Mac ku No `u. Glu mio uz g i - 5) Da jo{ malo zamrsimo-pove`emo. Nedavno je otkriven tajni brak Miss Dietrich iz berlinskih dana. Mlado`enja ni ko dru gi do slav ni Ot to Katz alias Andre Simone, putuju }i Agitprop Kominterne, aktivan u Francuskoj, Engleskoj, Mexicu i SAD (uklju ~uju }i cu Di e trich u Pla vom an e - lu (Ster nberg, Der bla ue En - gel, 1930). 5

8 Srpske lepe umetnosti: Beaux arts 57 U Te re zi nu vo dio ka ba re Ka ru sel. Za uspe {nu re `i ju fil ma na gra en ga snom ko mo - rom. Me u po tem kin skim atrak ci ja ma Ge ro no vog fil ma bi la je i sce na iz de~ je ope re Brun di bar u iz vo e nju ve se lih ma lih Je vrej ~i }a (od de ce u Te re zi nu pre `i ve lo je 100 ili 132). Brun di ba ra je kom po no - vao Hans Kra sa (ubi jen u Au schwitzu) po li bre tu Adol fa Hof fme i ste ra, sli ka - ra, ka ri ka tu ri ste, pi sca ko - me di ja i jed nog od ute me lji - Hollywood!). Osu en na montiranom pra {kom procesu i obe {en. Ta ko je Pla va Ve ne ra ko ja je glu - mila misteriozne {pijunke mo`da bila tajna zvezda tajnog filma I Was Sta - lin s Spy, a njene brojne holivudske ljubavnice nehoti~ne epizodistkinje.

9 58 Branko Vu~i}evi} 6) I kad se tzv. isto rij ske avan gar de proseju kroz najgu {}e sito ({to treba redovno ~initi, sli~no velikom spremanju ku }e, kako to nazivaju dobre doma }ice), ~ehoslova~ki Umetni~ki savez Devetsil ( ) i poetizam ko ji je on lan si rao i prak ti ko vao uvek se po ka `u kao jed na od naj sim - pati~nijih i najuspe {nijih avangardi. Karel Teige i drugovi su vrlo brzo ba ta li li sli kar stvo, va jar stvo i sl. i za - menili ih sliko-pesmom, kola`em, fotografijom i tipografskim oblikovanjem. Promenili su izgled najve }eg dela {tampanih stvari u ^SR. Arhitekti Devetsila su realizovali ve li ki broj obje ka ta (i jav nih, a ne sa - mo uo bi ~a je nih bo ga ta {kih vi la, uni - katnog name {taja i ure enja stanova). Oslobo eno pozori {te je delovalo preko Voskoveca, Wericha i Buriana i posle rasformiranja Devetsila. ReD, Mesi~nik pro moderni kulturu bio je je dan od naj bo ljih svet skih ~a - sopisa (uz Schwittersov Merz, var {avski Blok...). I ~e {ki avan gard ni film kad se po - javio tridesetih godina; Alexander Hac kenschmied i dr. bio je u du hu Devetsila. Dalja sudbina Devetsila: op {ta oseka avangardi tokom tridesetih godina, skok u ra lje nad re a li zma, ne ma~ - ka okupacija, ~ehoslova~ki staljinizam (jedan od najsvinjskijih stradali su ~ak i psi osu enih/obe {enih cionisti~ko-gestapovsko-titoisti~kih {pijuna, tj. visoka srednjoevropska civilizacija nije nikakva brana uspostavljanju varvarstva), postepeno vaspostavljanje se }anja uklju ~uju }i i Devetsil; va ~a ~e ho slo va~ kog De vet - si la. 6 Sce no graf je bio Fran - ti {ek Ze len ka, ta ko e ~lan De vet si la. Ta ko e ni je pre `i veo lo - go re. Ope ra je iz ve de na 55 pu - ta. 7 Pre mi je ra odr `a na 23. sep tem bra Eto obe }a ne avan gar de u kon clo go ru. 9 Re~, broj 63/9, sep tem bar 2001.

10 Srpske lepe umetnosti: Beaux arts 59 no va so vjet ska oku pa ci ja; ko rak na pred dva ko ra ka na zad, ob no va ka pi - talizma... Onda su stigle prvo skromne a onda i megaizlo`be (Houston, Barcelona) i vi {ekilogramski katalozi. Trenutno u dosadnom ropstvu me unarodne akademske zajednice, Devetsil tra`i svog pisca. Zato samo najskromnija, doma }a priru~na literatura: Karel Tajge, Va {ar umetnosti, Mladost, Beograd, Devetsil, ^e {ka likovna avangarda dvadesetih godina, izlo`beni katalog, Galerija suvremene umjetnosti, Zagreb Aleksandar Ili}, Poetizam, Narodna knjiga/alfa, Beograd, (Izvadak iz obim nog work in pro gress, knji`ica je nepotrebno pokvarena pomodnom srpskom felom antikomunizma.) 7) Za te o rij sku po za di nu iz bo ra `an ra, vi di tekst Vo ji sla va Vu~ ko vi }a: Ze - itstück-revija, kamerna opera i crtani film kao platforma novog muzi~kog izraza, Zvuk, 8-9, 1933, str I, opet, ne vo lja. Upu }e ni ~i ta lac, sa gri ma som kao da je oku sio po kva re - ne pihtije, upita }e: Je l to onaj Vu~kovi} koga je Krle`a likvidirao u Antibarbarusu? Ni je vaj de kri ti je ste. Krle`a dixit: Slu ~aj go spo di na dok to ra Vo ji sla va Vu~ ko vi }a pred sta vlja kod nas di ja lek ti~ ki kvan ti tet, ali bez ika kva iz gle da da bi se ikad mo gao pre tvo ri ti u kva li tet, te je pre ma to me bez na dan. Taj mla di ~o vjek ni je ni ka kav po ~et nik! On je di ja lek ti~ ki vr lo ugle dan go spo din na svo me mje stu: on je mu zi ko log, mu zi~ ki kri ti ~ar, mu zi~ ki re fe rent ra znih gra an skih usta no va, on je sa rad nik li je vih i de snih, po lu - de snih i po lu li je vih ~a so pi sa od Zvu ka do Prav de, on je pi sac ma te ri ja li sti~ kih stu di ja, di ja lek ti~ kih ~la na ka, so ci ja li sti~ kih pri - ka za, on je kon fe ran si je, mi sli lac, tu ma~, ko re o graf, ured nik, di ri - gent, kom po zi tor, je dan od na {ih pi o ni ra, upra vo apo sto la ~e tvrt - ton ske mu zi ke, on je pro pa gan dist-di ja lek tik, te o re tik umjet ni~ - kog stva ra nja, sam re pro duk ti van i pro duk ti van ak tiv ni umjet nikstva ra lac, kom po nist i vir tu oz, u jed nu ri je~: on je di ja lek ti~ ko ~u - do od dje te ta, ko je u`i va neo gra ni ~e ni di ja lek ti~ ki kre dit upra vo onih kni `ev no di ja lek ti~ kih kru go va ko ji po bi ja ju Pe ~at, spa da ju - }i i sam me u naj gr la ti je i naj bje so mu~ ni je pso va ~e na {e ga ~a so - pi sa i or ga ni za to re an ti pe ~a tov skog boj ko ta na pro tu troc ki sti~ koj, da ka ko, li ni ji. Taj svi le ni dje ti}, taj {o pen ski nje `an adept di ja ma - ta do no sio je i me ni svo je ru ko pi se jo{ dok sam ure i vao Da nas, ali ja nje go ve na zo vi di ja lek ti~ ke ma ga re {ti ne (on da jo{ sa svim bli je do ru `i ~a sto, upra vo pa stel no ko lo ri ra ne nad re a li sti~ ki, ne zva -

11 60 Branko Vu~i}evi} lov ski, egi pat ski, sa ele gant nim ~e tvrt ton skim pri klo nom spram pro le ta ri ja ta), da ka ko da ni sam {tam pao, eks kom pli men ti rav {i ga vr lo u~ ti vo sa tog na {eg ba la, is ple sav {i s njim pre ko par ke ta na - {e di ja lek ti ke ele gant no na po lje u mr klu bal kan sku no}, u ko{, ad acta. Mi sli te li da je ta mo ostao u da na sov skom ko {u? Da, vra ga! Is ko be ljao se iz onog ne sret nog ko {a taj na{ di ja lek ti~ ki ho mun - ku lus i kao pi {kor kroz ra cu pro vu kao se do Po li ti ke, do Prav - de, do Knji `ev nog gla sni ka ; sko ~io je taj vje {ti pa tu ljak na di - ri gent ski pult ne sa mo Ko lar ~e vog uni ver zi te ta i Ra dio-sta ni ce, ne go ~ak do ~e tvrt ton ske in stru men ta ci je jed ne Zo go vi }e ve pje - sme, i ja ga ve} vi dim pod ku po lom na {e be smrt no sti, na ban ke - tu PE Na, gdje nam svi ma od ma hu je svoj di ja lek ti~ ki ser vus, go - spo do, vi ka ko zna te, a ja evo do gu rah do PE Na! Ska ka ti se mo - `e sa lje stvi ce na lje stvi cu, iz ~i na na vi {i ~in bez ika kve opa sno - sti, ali iz di ja lek ti~ kog poj ma na di ja lek ti~ ki po jam ve} je ri skant - ni je. Na ovom tu `nom di ja lek ti~ kom ska ka li {tu poj mo va mno go je ve} ska ka ~a po lo mi lo svo je ko sti, jer di ja lek ti ka me lje vla sti tom di ja lek ti kom i njoj }e da is ki {e svat ko. Pri je ili ka sni je! Sta vio sam tu ne sret nu di ja lek ti~ ku du {u u {pi ri tus svo je pe ~a - tov ske zbir ke za to, jer pred sta vlja pro sje~ no i nor mal no iz ob li ~en pri mje rak sve ga ono ga {to spa da u za vod za mu mi fi ci ra nje svi - je sti na {e ga Og nje na Pri ce... ( Dijalekti~ki antibarbarus, Pe ~at, 8-9, 1939.) Ovde navedeno prema: Miroslav Krle`a, Dijalekti~ki antibarbarus, Oslobo- e nje, Sa ra je vo Mla dost, Za greb, 1983, str Tako u onda {njem polemi~kom `aru. Kad se da nas ~i ta, Antibarbarus deluje prili~no cepidla~ki. Ma la je ne zgo da i to {to su Kr le `i ne prog no ze sud bi ne nje go vih opo ne - na ta (po lo mi ti ko sti, sa mle ti) od ve} bu kval no re a li zo va le usta {e i be o grad - ska Spe ci jal na po li ci ja, a ne Di ja lek ti ka. Ma da je oba ve zno da se Kr le `i no iz - vrdavanje pre {tampavanja Antibarbarusa obja {njava kukavi~kim oportunizmom, iz be ga va njem pod se }a nja na fa mo zni Su kob na le vi ci, mo `da je je - dan od razloga bio i sentimentalan: nelagodnost {to je le {io le {eve. Vu~kovi }eva Materijalisti~ka filozofija umetnosti (glavna meta Krle`inog pod sme ha) i osta li este ti~ ko-mu zi ko lo {ki ra do vi su mo `da za tro va ni bolj - {e vi~ kom este ti kom (od Ple ha no va do To do ra Pa vlo va). Oce na tra `i stru~ - njaka. Isti na je da je V. V. bio sklon da na kon ne ma~ ko-so vjet skog pak ta svo je kompozicije posve }uje ulasku Crvene armije na oslobo ene teritorije ste- ~ene razbojni~kom podelom plena izme u Staljina i Hitlera. Me utim, i svemu uprkos, zanimljivi su tekstovi Muzika kao sredstvo pro pa gan de, Pra {ko Oslo bo e no po zo ri {te, Sa vre me no po zo ri {te, Po -

12 Srpske lepe umetnosti: Beaux arts 61 zori {ni festival D37 u Pragu i Strazbur {ki eksperiment u svetlosti materijalisti~ke kritike (u saradnji sa Ljubicom Mari}). Kao i glo se o fil mo vi ma u NIN-u (1935). Sve se mo`e proveriti u knjizi: Dr Vojislav Vu~kovi}, Studije eseji kritike, Nolit, Beograd, Interesovanje za ~e {ku avangardu se nekako ne uklapa? Zaborav je gadna stvar. Vu~kovi} je pripadao brojnoj koloniji jugoslovenskih studenata u Pragu. Bi la je to ve se la dru `i na, bor be na i po let na, slo bo dar ska i in te lek - tu al no ra do zna la, glad na i pr ko sna. Sve nas je ta da ra do va lo i odu {e vlja va lo i mark si zam i avan gard no po zo ri {te, i Pu dov kin i Aj zen {tajn, i od u mi ru }a Da da, i Ne zval, i Fu ~ik, i Taj ge, i po e - ti zam i Ba u ha us i So vjet ska ar hi tek tu ra s pro jek ti ma pr vih so vjet skih avan gar di sta.... Na {a ma la stu dent ska gru pa u`i va la je da pr ko si ma lo gra a ni - ma i da ih u`a sa va svo jim sta vo vi ma i po stup ci ma... (Muhamed Ka di}, Vu~ ko kao stu dent, u Vojislav Vu~kovi}. Umetnik i borac, No lit, Be o grad, 1968, str. 210.) Sad prirodnije deluju neke simpati~ne navike dr Vu~kovi }a (koje mu Krle`a kao neozbiljne ne bi urezao u pozitivne stavke bilansa-rabo {a): izvodio je akrobacije na bicikletu ispred jedne beogradske novinarske kafane; rado igrao pingpong sa Veselinom Masle {om (koji je uza sve ~itanje Staljinovih bro {ura stigao da zavr {i godi {nji te ~aj na frankfurtskom Institut für Sozial For schung te se mo `da paj tao s Wittfogelom, Ador nom i Ric har dom Sor - geom?). 8) Na Internetu je dostupan transkript TV emisije Brun di bar und die Kin der von Theresienstadt: Zur Geschichte einer Kinderoper. Proizvodnja: SFB/Radio Bre men ) Zbog nedoli~nog bavljenja komunistima i komunisti~kom temom autor se izvinjava Demokratskoj stranci Srbije, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Srpskom po kre tu ob no ve, Ota ~a stve nom po kre tu Obraz, gg. Ko {tu ni ci i Dra {ko - vi }u, kao i NJKV.