АНАЛИЗА МИШЉЕЊА СЕКТОРА ММСП О ПОСТУПКУ ЈАВНЕ НАБАВКЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Transkript

1 АНАЛИЗА МИШЉЕЊА СЕКТОРА ММСП О ПОСТУПКУ ЈАВНЕ НАБАВКЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ мај године

2 Увод Законодавни оквир система јавних набавки у Републици Србији заснива се на Закону о јавним набавкама ( Службени гласник РС, бр. 124/12, 14/15 и 68/15, у даљем тексту: ЗЈН), који је у примени од 1. априла године, као и на донетим подзаконским актима. Овим законом уређује се планирање јавних набавки, услови, начин и поступак јавне набавке; регулише централизација јавних набавки; уређује јавна набавка у области водопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанских услуга и у области одбране и безбедности; одређује начин евидентирања података о јавним набавкама; одређују послови, начин рада и облик организовања Управе за јавне набавке и Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки; одређује начин заштите права у поступцима јавних набавки и у другим случајевима; уређују и друга питања од значаја за јавне набавке. Привредна комора Србије (ПКС) има за циљ повећање учешћа домаћих микро, малих и средњих предузећа као понуђача у поступцима јавне набавке поједностављењем услова за учешће у поступцима јавних набавки за микро, мала и средња предузећа 1 сталним указивањем на начела транспарентности, једнакости понуђача и недискриминације омогућавањем благовремене комуникације наручиоца са понуђачима. Одредбама Закона о јавним набавкама уређена су правила спровођења јавних набавки у складу са основним начелима: начелом ефикасности и економичности, начелом обезбеђења конкуренције, начелом транспарентности поступка јавне набавке, начелом једнакости понуђача и начелом заштите животне средине и обезбеђења енергетске ефикасности. Јавне набавке у Европској унији (ЕУ) представљају значајно тржиште. Према проценама Европске комисије, укупна вредност јавних набавки износи око 16% бруто друштвеног производа Европске Уније. У Србији, учешће јавних набавки у бруто домаћем производу опало је са 8,93% у години на 7,98% у години 2. У структури јавних набавки у Србији у години три су водеће категорије наручилаца: 1) државна јавна предузећа; 2) здравство и социјална заштита и 3) јавна предузећа локална самоуправа реализовале су 68% укупне вредности јавних набавки 3. Ове три групе наручилаца дају највеће пословне могућности сектору ММСП, као и могућности за анализе, праћења и унапређења поступака у предстојећем периоду. Конкурентни и транспарентни поступци јавних набавки помажу јавним органима да набављају производе и услуге бољег квалитета по повољнијој цени. Примена адекватних поступака јавних набавки и велика конкуренција, када су у питању јавни уговори у ЕУ, умањују цене за око 30%. Резултат тога је да се новац пореских обвезника ефикасније троши, подстиче се економски развој, стварају нови услови и боља конкурентност. 1 Стратегијa Европа 2020 европска стратегија паметног, одрживог и инклузивног развоја, олакшавање учествовања микро, малим и средњим предузећима у поступцима јавних набавки. 2 Извештај о јавним набавкама у Републици Србији за период године 3 Извештај о јавним набавкама у Републици Србији за период године 1

3 Садржај Увод Резултати анализе Учешће сектора ММСП у поступку јавне набавке Јавност поступка и заштита права учесника ЈН Најнижа понуђена цена насупрот економски најповољније понуде Међународни тендери и капацитети сектора ММСП Одржив и ефикасан систем јавних набавки Коментари и закључци привредних субјеката учесника анкете и презентација планова јавних набавки Предлог обука и семинара за унапређење поступка ЈН

4 Методологија истраживања У интересу је српске привреде да поступак јавне набавке буде у складу са европском праксом, да се повећа транспарентност поступка и ојача конкуренција. Из тог разлога Привредна комора Србије прикупља мишљења привреде о поступку јавне набавке и даје предлоге за њено унапређење. Да би што ефикасније заступала интересе привреде и утицала напобољшања привредног амбијента у области јавних набавки, Привредна комора Србије је члан Радне групе за израду радне верзије Нацрта закона о јавним набавкама. За прикупљање потребних информација и смерница на који начин да се унапреди амбијент у коме се спроводи поступак јавне набавке, израђен је електронски упитник. Анкета је намењена привредним субјектима и предузетницима који учествују или желе да учествују у поступцима јавних набавки. Упитник има свега 23 питања која дају увид у поступак, осврт и препоруке за унапређење рада институција задужених за праћење поступака јавних набавки (Управа за јавне набавке, Републичка комисија за заштиту потрошача, Регистар понуђача,...), потребе понуђача за поједностављивање поступака, као и да се сагледају предлози како да се унапреди систем јавних набавки у нашој земљи. Како би се резултати анкете ставили у практични оквир, организоване су презентације планова јавних набавки у сарадњи са две локалне самоуправе (Ужице и Чачак), са циљем подстицања дијалога и конструктивне дискусије. Презентација програма ће са једне стране дати могућност наручиоцу да истражи тржиште како би се упознао са актуелном понудом, производима и услугама који се нуде на тржишту, као и са конкуренцијом која влада на тржишту. Такође, имаће прилику да сазнају карактеристике производа, њихове цене, структуру тржишта, као и колика је заинтересованост понуђача за планирану набавку, итд. Добијене информације могу бити од користи и приликом израде техничких спецификација. Са друге стране, понуђачи ће имати јаснију слику о потребама наручиоца, оквирни буџет за појединачне ставке, као и прилику да добију појашњења о поступку јавне набавке, уколико за тим постоји потреба. Нејасне техничке спецификације најчешће могу одвратити сектор ММСП од учествовања у конкретном поступку јер нису сигурни шта наручилац тачно купује. Нејасноће ће смањити могућности понуђача да припреме адекватну понуду, због чега ће наручилац морати да понови поступак, што ће довести до непотребног утрошка времена и средстава. Анкета је анонимна, а укупан број привредника који су учествовали у попуњавању Упитника о Јавним набавкама ПКС је 124 (сто двадесет четири). 3

5 По стуктури, највише је учесника анкете било из групе малих привредних субјеката 58, па онда микро 26, средње 22, велико 11 и 7 предузетника. Претежно делатност била је грађевинарство, па услуге, пољопривреда, дрвна индустрија, ИКТ, трговина, прехрамбена индустрија, машинска и текстилна индустрија. Врста привредног субјекта 9% 5% 21% 18% 47% Микро (20.96%) Мало (46.77%) Средње (17.74%) Велико (8.87%) Предузетник (5.64%) Испитивање је спроведено у периоду од 5 до 15. априла године. 1. Резултати анализе 1.1. Учешће сектора ММСП у поступку јавне набавке Да ли сте у последњих годину дана учествовали у поступцима јавних набавки? 82% 13% 5% Нисам (12.90%) Једном (4.83%) Више пута (82.25%) Од свих анкетираних представника ММСП сектора, 82% је у последњих годину дана учествовало у више поступака јавне набавке. Њих 13% се изјаснило да ниједном није учествовало у поступку јавних набавки, а преосталих око 5% анкетираних се изјаснило да је једном учествовало у поступку јавних набавки. С обзиром да је намера ПКС да спроводи активности које ће повећати учешће сектора МСП у поступцима јавне набавке, било је потребно да сазнамо зашто анкетирани привредни субјекти до сада нису учествовали у поступку јавне набавке. На питање зашто нисте учествовали у поступцима јавне набавке, била су четири понуђена одговора. Највећи број привредних субјеката, њих 9%, мишљења су да су услови конкурсне документације прилагођени унапред познатом понуђачу. 4% привредника одговорио је да нема 4

6 информацију о расписаним јавним набавкама, а 2% да им је нејасна конкурсна документација. За њих 5%, недовољно јасна одредба Закона о јавним набавкама које се односе на услове за учешће у поступку јавне набавке биле су препрека за учешће у поступку. Када су се сами изјашњавали, одговори могу да се у групишу на следећи начин: У поступцима јавних набавки захтева се обимна документација, беспотребни папири; У 80% случајева услови, предрачунска вредност и опис набавке за које је расписана јавна набавка, прилагођени су унапред познатом понуђачу; Већина учесника у поступцима јавних набавки унапред зна за кога је "намештен" поступак јавне набавке, што се јасно може утврдити увидом у захтеване услове предметне конкурсне документације; У највећем броју случајева у поступцима јавних набавки, као критеријум за избор понуде се користи ''најнижа понуђена цена'', без обзира на квалитет предмета набавке и услова на тржишту. Најчешће се набави предмет набавке који је лошег квалитета, што на крају наручиоца много више кошта, јер мора да издваја средства за накнадне поправке, дораде итд. Улазећи дубље у проблематику нејасне конкурсне документације која привредницима најчешће није јасна, за њих 35% највећи проблем представљају прописани додатни услови у складу са чланом 76. Закона о јавним набавкама, као и докази за испуњење истих у складу са чланом 77. Проблем техничке карактеристике (спецификације) нашао се на другом месту за 22% испитаника. Техничка документација и планови представљају проблем за 8% привредника, упутство понуђачима како да сачине понуду и модел уговора за 7%, модел оквирног споразума за њих 6%, а опис предмета набавке представља проблем за 5% испитаних привредних субјеката. 17% учесника анкете није одговорило на ово питање, па можемо да закључимо да имају развијене капацитете за припрему конкурсне документације. Који део конкурсне документације вам најчешће није јасан? 6% 17% 35% 5% Опис предмета набавке (4.83%) 22% 8% 7% Техничке карактеристике (спецификације) (21.77%) Упутство понуђачима како да сачине понуду (7.25%) Техничка документација и планови (8.06%) Прописани додатни услови у складу са чланом 76. ЗЈН као и докази за испуњење истих у складу са чланом 77. ЗЈН (35.48%) Модел уговора, односно модел оквирног споразума (5.64%) Није одговорило (16.93%) 5

7 Да ли сте као заинтересовано лице тражили од наручиоца додатне информације или појашњења у вези са припремањем понуде (члан 63. ЗЈН)? 12% 9% 79% Да (79.03%) Не (12.09%) Није одговорило (8.87%) Висок је проценат привредних субјеката којима конкурсна документација отежава учешће у поступцима јавне набавке па смо их питали да ли су као заинтересовано лице тражили од наручиоца додатне информације или појашњења у вези са припремањем понуде (члан 63. ЗЈН). Њих 98 (79%) је одговорило да јесте. Од свих привредних субјеката који тражили појашњења, 72 тј. 58%, изјаснило се да су од наручиоца добило благовремене и јасне информације и појашњења конкурсне документације, док је 33 привредних субјеката остало ускраћено за појашњења у вези са конкурсном документацијом. На ово питање 19 привредних субјеката није одговорило. Поступак јавне набавке мале вредности представља посебну врсту поступка јавне набавке. Ово је набавка добара, услуга или радова чија процењена вредност није већа од вредности одређене законом, при чему ни укупна процењена вредност истоврсних набавки на годишњем нивоу није већа од вредности одређене законом. Учешће набавки мале вредности у укупној вредности јавних набавки, у години, износило је 10%. Смањење учешћа набавки мале вредности, у односу на прво полугодиште године када је њихов удео износио чак 19%, резултат је повећања транспарентности овог поступка увођењем законске обавезе да се набавке мале вредности морају објављивати на Порталу, чиме је отклоњен мотив да се набавке деле како би биле испод граничне вредности за мале набавке и тиме избегло објављивање. 4 Учесници у поступку јавне набавке мале вредности, подељеног су мишљења да ли је рок за подношење понуда (који не може бити краћи од 8 (осам) дана од дана објављивања позива за одношење понуда) кратак. Од свих испитаних учесника у набавкама мале вредности, 41% сматра да рок јесте кратак, насупрот 48% који не мисле тако. Разлози које привредни субјекти наводе као проблем са кратким роком углавном се тичу њихове ангажованости на другим пројектима и припрема више тендера одједном, а понајвише на недовољно запослених у микро предузећима. Такође, недовољно времена да се обради конкурсна документација јер између осталог, у рок улазе и дани викенда и празника. Ако сте учествовали у поступку јавне набавке мале вредности, да ли сматрате да је рок за подношење понуда (који не може бити краћи од 8 (осам) дана од дана објављивања позива за одношење понуда) кратак? 48% 11% 41% Да (41.12%) Не (47.58%) Није одговорило (11.29%) 4 Извештај о јавним набавкама у Републици Србији за период године 6

8 Испуњеност додатних услова из члана 76. ЗЈН додатно отежава и иначе кратак рок. Пракса је показала да се докази којима се доказује испуњеност додатних услова не могу прибавити у тако кратком року. Као примере испитаници су навели да често нису у ситуацији да у тако кратком року прибаве захтеване ауторизације, потврде референтих наручилаца и сл. Испитани привредни субјекти којима је претежна делатност грађевинарство су истакли да сматрају да је наведени рок за подношење понуда кратак, и као пример навели да за тако кратак рок нису у могућности да изврше обилазак локација на којима се изводе радови, јер су они обично у различитим градовима, а исто се захтева као обавезно конкурсном документацијом. Такође, наводе да у тако кратком временском периоду нису у могућности да квалитетно изврше анализу конкурсне документације како би отклонили све недоумице и нејасноће, као и да је ускраћен квалитет приремања понуде, израде узорака, израде каталога или добијање каталога, уколико се нуди добро другог произвођача због специфичности опреме које се тражи. Уколико сте учествовали у поступку јавне набавке, да ли вас је икада наручилац позвао на састанак и извршио извештавање након донешене одлуке о додели уговора у складу са чланом 111. ЗЈН? 10% 70% 20% Занимљиво је да и поред тога што постоји Законска одредба да наручилац треба да позове на састанак све учеснике у поступку јавне набавке и извести их након донешене одлуке о додели уговора (у складу са чланом 111. ЗЈН), свега 20% респондената је имало прилику да присуствује овој пракси. Јесте (20.16%) Није (70.16%) Није одговорило (9.67%) Као једно од најважнијих ствари приликом планирања набавки јесте процењивање вредности предмета набавки. На основу ње наручилац доноси одлуку о врсти поступка јавне набавке, начину оглашавања (на Порталу службених гласила Републике Србије и база прописа, Порталу јавних набавки), износу таксе, обавези доношења интерног плана за спречавање корупције, банкарској гаранцији, прихватљивости понуде итд. У складу са унапред процењеном вредношћу набавке, наручилац је дужан да пре покретања поступака, обезбеди средства и донесе План набавки (процењена вредност обавезни елемент) и то представља основ за покретање поступака јавне набавке. 7

9 Да би се добила прихватљива понуда, процењена вредност набавке мора бити валидна у тренутку покретања поступка. Законодавац је оставио могућност усклађивања и промена вредности набавке у складу са промена цена на тржишту уз објективно и доказиво образложење, разумевајући проблем прецизног процењивања вредности набавке на почетку године. Међутим, 60% (74) привредних субјеката није упознато са чињеницом да наручиоци врше истраживање тржишта, а свега њих 33% (41) јесте. Да ли сте упознати са чињеницом да ли наручиоци врше истраживање тржишта? 7% 33% 60% Да (33.06%) Не (59.67%) Није одговорило (7.25%) Не тако мали број привредника се изјаснио да велики проблем за сектор ММСП може представљати недостатак потребних информација у вези са поступцима јавних набавки (где могу наћи огласе о јавним набавкама, како да преузимају конкурсну документацију, шта је неопходно за припрему понуде, како да ступе у контакт са наручиоцима). Због тога је Закон предвидео објављивање свих огласа и конкурсних документација на Порталу јавних набавки ( и интернет страницама наручилаца. Поред тога што се објављују набавке велике вредности, наручиоци су у обавези и да објаве поступке јавне набавке мале вредности јер су то врло често поступци за које су управо ММСП и заинтересована. У поступку јавне набавке, одређена административна оптерећења могу негативно утицати на сектор ММСП. Закон је у циљу олакшања и мањег оптерећења понуђача предвидео успостављање Регистра понуђача који води Агенција за привредне регистре 5 који је почео је са радом 1. септембра године. Успостављањем Регистра понуђача формирана је јединствена база података о предузетницима и правним лицима који испуњавају обавезне услове за учешће у поступку јавне набавке 6. Сва лица уписана у Регистар не морају да доказују испуњеност обавезних услова за учешће у поступку јавне набавке, што смањује њихове административне обавезе приликом припреме тендерске документације. На питање да ли сте уписани у Регистар понуђача предузетника и правних лица који води Агенција за регистар понуђача, њих 81,5% је одговорило да јесте, а 14,5% са не. Да ли сте уписани у Регистар понуђача предузетника и правних лица који води Агенција за привредне регистре? 15% 4% 81% Да (81.45%) Не (14.51%) Није одговорило (4.03%) 5 %D0%BD%D1%83%D1%92%D0%B0%D1%87%D0%B8.aspx 6 Прописане чланом 75. став 1. тач.1) до 4) Закона о јавним набавкама 8

10 Заинтересованост понуђача за упис у Регистар расте из године у годину, о чему сведочи и податак да је у години регистровано понуђача, што је више у односу на годину када је било регистровано понуђача. 7 Да ли сте некада добили посао у поступку јавне набавке на домаћем тржишту? 5% 15% 7% 73% Нисам (15.32%) Једном (6.45%) Више пута (73.38%) Није одговорило (4.83%) На питање да ли су некада добили посао у поступку јавне набавке на домаћем тржишту њих 73% одговорило је неколико пута, а 15% респондената је одговорило да ниједном није добило посао у поступку јавних набавки. 6,5% привредних субјеката учесника анкете, посао у поступку набавке добило је једном. Када су привредници упитани зашто мисле да нису добили посао у највећем проценту наведена је нелојална конкуренција. Код овог питања дата могућност да се изјасне шта још сматрају разлогом недобијања посла, углавном је то мишљење да наручиоци често намештају тендере прилагођавањем техничке документације познатом понуђачу, а и да са стране наручиоца раде некомпетентна лица. Привредни субјекти у најмањем проценту истичу непотпуна документација (3%) као разлог за недобијање посла, а онда високу цену понуде (23%). Ако нисте добили посао у поступку јавне набавке на домаћем тржишту, шта је био разлог? 74% 3% 23% Непотпуна документација (3.22%) Висока цена понуде (23.38%) Друго (73.38%) 7 Извештај о јавним набавкама у Републици Србији за период године 9

11 1.2. Јавност поступка и заштита права учесника ЈН Већина на помен јавне набавке има корупцију као прву асоцијацију. Према најновијим проценама ОЕБС-а, Србија је у протеклих 15 година изгубила преко 10 милијарди евра због корупције у јавним набавкама. На основу истраживања ЕУ, три су најчешће методе корупције. Прва је сарадња давалаца услуга са државним службеницима, где понуђач, да би добио посао, даје провизију службенику. Ту спадају и честе измене уговора о набавци кроз анексе, чиме се драстично повећава првобитна цена из понуде. Други начин је када се даваоци услуга договоре о цени која је далеко изнад тржишне. Потом се понуђач који је изгубио тендер појављује као подуговарач победника. Трећи је унапред прилагођен поступак набавке и обелодањивање тендерских информација. Резултат је да у том случају понуду шаље само један, или свега неколико понуђача, зато што је тендер намештен за одређеног добављача, даваоца услуге или извођача радова 8. Да би се спречиле злоупотребе, или барем умањиле, Влада Републике Србије основала је Републичку комисију за заштиту права у поступцима јавних набавки, као самостални и независан орган Републике Србије. Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки обезбеђује заштиту права у поступцима јавних набавки 9. Комисија је у другој половини године решавала чак жалбе, 28 одсто више него годину раније. Од тога је у чак 65% случајева установљено да је жалба била оправдана, док ранијих година просек основаних примедби није прелазио 60%. 10 Међутим, поред добро постављених основа за транспарентно и одговорно спровођења поступка јавних набавки, постоји простор за унапређења рада Комисије. Када су учесници анкете упитани да ли су поднели захтев за заштиту права пред Републичком комисијом за заштиту права у поступцима јавних набавки већина њих, чак 23,5%, је одговорило да није, а разлог за то су навели превисоке таксе. Од привредних субјеката који су поднели захтев за заштиту права (32,25%), Комисија је захтев оценила основаним. Од испитаних, 7,25% привредних субјеката је поднело захтев, али њихов захтев за заштиту права није био усвојен. Дешава се да мале фирме поред тога што често немају довољно знања како да учествују у поступцима јавних набавки, о томе како да обезбеде потребну документацију, о процедури, не знају ни како да заштите своја права у случају да уоче нерегуларности у поступку итд. 4% испитаника није знало да може да поднесе захтев за заштиту права Надлежност Републичке комисије одређена је чланом 139. Закона о јавним набавкама ( Сл. Гласник РС бр.124/2012)

12 Да ли сте поднели захтев за заштиту права пред Републичком комисијом за заштиту права у поступцима јавних набавки? 4% 17% 32% 16% 24% 7% Јесам, Комисија је захтев за заштиту права оценила основаним (32.25%) Јесам, Комисија је захтев за заштиту права оценила неоснованим (7.25%) Нисам, зато што су таксе за подношење захтева за заштиту права превисоке (23.38%) Нисам, зато што не видим сврху подношења захтева за заштиту права (16.12%) Нисам, јер нисам знао да могу да поднесем захтев за заштиту права (4.03%) Нисам из других разлога (16.93%) Висока такса за подношење захтева за заштиту права није једини разлог ниског процента поднетих захтева. Неефикасност у достављању Одлука Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки привредним субјектима у законском року такође представља изузетно битан фактор ниског процента поднетих захтева. Републичка комисија је дужна да о захтеву за заштиту права одлучи решењем у року од 20 дана од дана пријема комплетне документације потребне за утврђивање чињеничног стања и одлучивање. Изузетно, у нарочито оправданим случајевима, рок за доношење одлуке Републичке комисије, се може продужити за 15 дана, о чему је Републичка комисија дужна да уз образложење обавести подносиоца захтева и наручиоца. Значајан број испитаника, чак 25% одговорило је да Републичка Комисија није донела одлуку у законском року, и да касни у достављању исте чак и до 90 дана. Уколико јесте, да ли је Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки донела одлуку у законском року? 56% 19% 25% Јесте (19.35%) Није (25%) Није одговорило (55.64%) Преглед исхода поступака јавних набавки показује да је 90% започетих поступака успешно и окончано, док су наручиоци обуставили поступак у 10% поступака. Број поступака поништених од стране Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки мање је од 1% Извештај о јавним набавкама у Републици Србији за период године 11

13 Да ли сте икада поднели захтев за заштиту права у поступцима јавних набавки иако сте знали да је неоснован? 18% 8% 74% Јесмо (8.06%) Нисмо (74.19%) Није одговорило (17.74%) Питали смо привреднике да ли су икада поднели захтев за заштиту права у поступцима јавних набавки иако сте знали да је неоснован и 8% је одговорило потврдно. Висок проценат оних који не опструирају поступке јавних набавки указује на одговорно пословање сектора ММСП. Са друге стране, смањење поништених и обустављених поступака је показатељ унапређене економичности поступака јавних набавки настале по основу нових законских решења уведених Изменама ЗЈН. Према Извештају о ЈН, учешће успешно спроведених поступака повећано је од године (пре Измена ЗЈН) са 86 на 90% у првом полугодишту године. Истовремено, учешће поништених и обустављених поступака смањено је са 14 на 10%, што указује на значајне уштеде у трансакционим трошковима по основу понављања поступка јавне набавке. Већ смо напоменули да се дешава да мале фирме поред тога што често немају довољно знања како да се укључе у поступке ЈН, неретко не знају ни како да се додатно информишу о важним одлукама у вези са ЈН. Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки објављује сва важна обавештења на својој интернет страници, са чиме је упознато 52% испитаних привредних субјеката, док 38% није знало да оваква електронска услуга постоји. Да ли сте упознати са важним обавештењима и одлукама које Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки објављује на својој интернет страници? 38% 10% 52% Јесмо (51.61%) Нисмо (37.90%) Није одговорило (10.48%) 12

14 Да ли сте упознати са начелним правним ставовима које Републичка комисија објављује на својој интернет страници? 39% 11% 50% Јесмо (50%) Нисмо (38.70%) Није одговорило (11.29%) Слична је ситуација и са знањем да ли постоје начелни правни ставови које Републичка комисија објављује на својој интернет страници, 50% привредних субјеката је упознато, насупрот 39% оних који нису упознати са постојећом електронском услугом. Велики проценат оних који немају информације о постојању јавно доступних правних ставова указује на потребу да се много боље промовише постојећа електронска услуга. Боља информисаност сектора ММСП ће свакако имати позитиван исход на њихово лакше, а тиме и веће учешће у поступцима ЈН. За обезбеђење транспарентног и свима доступног система јавних набавки, формирана је и Управа за јавне набавке, као посебна организација која врши надзор над применом Закона о јавним набавкама, доноси подзаконске акте и обавља стручне послове у области јавних набавки, прати спровођење поступака јавних набавки, итд. Понуђачи и наручиоци могу да добијају мишљења од Управе за јавне набавке у вези са тумачењем одредаба Закона о јавним набавкама, као и у вези са елементима поступка јавне набавке. Законски рок за добијање мишљења 30 дана, а привредници су у обавези плате накнаду у износу од 12,000 динара да би мишљење добили. Већина испитаних привредних субјеката никада није тражила мишљење од Управе за јавне набавке, чак 65%. Свега 25% испитаника јесте. Да ли сте икада тражили мишљење о тумачењу и примени одредби ЗЈН од Управе за јавне набавке? 10% 25% 65% Јесмо (25%) Нисмо (65.32%) Није одговорило (9.67%) До података да УЈН не доставља тражена мишљења и тумачења у законском року, дошли смо и непосредној комуникацији са учесницима на састанку ''Презентације Плана јавних набавки за годину'' који је одржан у Ужицу (16. март године). На одржаном састанку привредници су исказали разумевање за плаћање таксе за добијање мишљења за тумачење одредби ЗЈН, али су изразили велико незадовољство јер мишљење УЈН не добијају у законском року, иако је плаћена неопходна такса. Истовремено, истакли су да такво поступање УЈН отежава даље спровођење поступака јавних набавки, како од стране наручиоца, тако и од стране понуђача, што често доводи до ситуације да се јавна набавка не реализује у току једне године. 13

15 Уколико јесте, да ли је Управа за јавне набавке дала мишљење у законском року (30 дана)? 74% 17% 9% На питање, да ли је Управа за јавне набавке дала мишљење у законском року (30 дана), велика већина испитаника 74%, није одговорила на ово питање јер нису тражили мишљење од Управе. Њих 17% потврдило је поштовање законског рока, док је 9% рекло да одговор није добијен у предвиђеном року и навели су да је УЈН каснила чак и до 60 дана. Јесте (16.93%) Није (8.87%) Није одговорило (74.19%) Оцена квалитета одговора Управе је такође различита за привредне субјекте учеснике анкете. За 22% испитаника одговори су јасни и недвосмислени, насупрот 11% који нису задовољни јасноћом добијених одговора. Да ли су вам дата мишљења од Управе за јавне набавке била јасна и недвосмислена? 67% 22% 11% Јесмо (21.77%) Нисмо (11.29%) Није одговорило (66.93%) Да ли су вам дата мишљења помогла у припремању прихватљиве понуде? 65% 21% 14% Јесу (20.96%) Нису (13.70%) Није одговорило (65.32%) Од привредних субјеката који су тражили мишљење УЈН која би им помогла у поступуку припреме прихватљиве понуде, 21% је задовољно и мисли да им је дато мишљење било од користи, насупрот 14% испитаника који не види да су им мишљења помогла. 14

16 Претежне замерке испитаних привредних субјеката на дата мишљења од стране УЈН односе се на: Да издата мишљења нису формулисана на концизан и јасан начин, Да издата мишљења често садрже контрадикторне информације, Да се издата мишљења своде на пуко навођење законских одредби без упуштање у чињенице и конкретну ситуацију; Штуро објашњена правила учешћа у поступцима јавних набавки Од свих испитаних привредних субјеката који су одговорили на ово питање, 29% није упознато са електронском услугом Управе за јавне набавке да сва мишљењима и објашњења објављује на својој интернет страници. 42% респондената јесте. И овде имамо случај као код Комисије за заштиту права, где сектору ММСП изостаје информација да постоје јавно доступна мишљења и објашњења у вези са Законом о ЈН. Препорука за наредни период је да се активности усмерене на не само побољшање квалитета доступних информација, већ и на њихову видљивост. Да ли сте упознати са мишљењима и објашњењима која је Управа за јавне набавке објавила на својој интернет страници? 29% 29% 42% Јесмо (41.93%) Нисмо (29.03%) Није одговорило (29.03%) 1.3. Најнижа понуђена цена насупрот економски најповољније понуде Закон предвиђа две врсте критеријума за оцењивање понуда, критеријум економски најповољније понуде и критеријум најниже понуђене цене. Избор између критеријума најниже понуђене цене и ЕНП наручилац врши у зависности од предмета јавне набавке. На питање како оцењујете примену законске одредбе о примени критеријума за оцењивање понуда са најнижом понуђеном ценом, 10% анкетираних привредника сматра да је то најисправнији начин доделе уговора. 24% испитаних привредника сматра да је критеријум најниже понуђене цене исправно користити у случајевима једноставне јавне набавке, док њих 56% сматра да није адекватан начин избора за сложене јавне набавке. 15

17 Како оцењујете примену законске одредбе о примени критеријума за оцењивање понуда ''најнижом понуђеном ценом''? 10% 10% 24% 56% Сматрам да је то најисправнији начин за оцењивање понуда (10.48%) Сматрам да га је у случајевима једноставне јавне набавке исправно користити (24.19%) Сматрам да није адекватан начин избора за сложене јавне набавке (55.64%) Није одговорило (9.67%) Подаци из извештаја наручилаца, почев од године, показују да је све већа заступљеност критеријума најниже понуђене цене. То има за последицу да наручиоци у пракси често добијају само најјефтинија добра, услуге и радове, али који не задовољавају потребе наручилаца у погледу својства и квалитета, с обзиром да су њихови трошкови експлоатације високи због честог кварења, већег утрошка енергије итд. тако да је укупан трошак који има наручилац већи него у случају квалитетнијег производа или услуге. У таквим случајевима се не остварује основни циљ набавке, а то је да наручилац добије предмет набавке који ће у потпуности задовољити његову потребу 12. У државама чланицама ЕУ доказана је супериорност критеријума економски најповољније понуде (ЕНП) у односу на критеријум најниже цене. Ипак, пракса у Србији битно се разликује од праксе у осталим земљама ЕУ (и шире) јер је удео критеријума најниже понуђене цене, у години, достигао 88%, а ЕНП свега 12%. Са друге стране у Хрватској у извештају за годину, критеријум најниже понуђене цене се примењивао у 97% случајева то јест ЕНП се примењивала само у 2,5% 13 случајева. 12 Извештај о јавним набавкама у Републици Србији за период године

18 Како оцењујете примену законске одредбе о примени критеријума ''економски најповољније понуде''? 15% 28% 27% 30% Сматрам да је то наjисправнији начин за оцењивање понуда (28.22%) Сматрам да га је у случајевима сложене јавне набавке исправно користити (29.83%) Сматрам да није адекватан начин избора за једноставне јавне набавке (27.41%) Није одговорило (14.51%) На питање како оцењујете примену законске одредбе о примени критеријума економски најповољније понуде, 28% испитаника сматра да је то најисправнији начин доделе уговора, 30% сматра да је у случајевима једноставне јавне набавке исправно користити критеријума економски најповољније понуде. Занимљиво је да скоро исти број 27,5% испитаних привредних субјеката сматра да није адекватан начин избора за сложене јавне набавке и да је адекватан у случајевима сложене ЈН. Препоруке ЕУ упућују на већу примену критеријума ЕНП, па је јасно да у наредном периоду, у Србији треба да дође до заокрета у коришћењу ЕНП. Један од значајнијих показатеља перформанси јавних набавки јесте структура јавних набавки по врстама поступака у којима се закључују уговори. У Србији преко 80% случајева примењује отворени поступак. Високо учешће преговарачког поступка показатељ је непоштовања једног од кључних начела јавних набавки и неадекватне примене Закона. Просечан број понуда у отвореном поступку, у првом полугодишту године, био је 2,6 док је просечан број понуда у преговарачком поступку без објављивања позива износио двоструко мање (1,3). Мањи број понуђача повећава ризик од договарања како између наручиоца и понуђача, тако и међу самим понуђачима. Због тога је преговарачки поступак предвиђен само за изузетне случајеве, а његово учешће у земљама ЕУ креће се око 5% укупне вредности јавних набавки. Учешће преговарачког поступка у Србији без објављивања позива за подношење понуда смањује се у односу на претходне године. У године ушешће је износило 3%, у години 4%, а у години 5% Извештај о јавним набавкама у Републици Србији за период године 17

19 Да ли мислите да се у процесу јавних набавки сви понуђачи третирају једнако? 31% 69% Да (68.75%) Не (31.25%) И поред тога што је претежно мишљење да је нелојална конкуренција највећи проблем приликом учешћа у поступцима јавне набавке, на питање да ли мислите да се у процесу јавних набавки сви понуђачи третирају једнако њих 69% мисли да се у процесу јавних набавки сви понуђачи третирају једнако, а 31% не мисле да се у процесу јавних набавки сви понуђачи третирају једнако. Да ли сте икада пријавили покушај преваре или корупције у процесу јавних набавки, њих 93,5% је одговорило да нису пријавили покушај преваре или корупције у процесу јавних набавки. Само је један привредник одговорио да је пријавио покушај преваре или корупције у процесу јавних набавки. Да ли сте икада пријавили покушај преваре или корупције у процесу јавних набавки? 94% 6% Да (6.45%) Не (93.54%) Занимљиво је било сазнати који су разлози за тако низак проценат пријава злоупотребе у јавним набавкама, тј. да ли не желе да се замерају државним функционерима и службеницима, верујући да од тога могу имати више штете него користи јер им поред актуелног могу пропасти и многи будући и послови. Неки од одговора привредних субјеката су: Да не желе да се замерају наручиоцима и имају проблем приликом подношења понуде у неком наредном поступку јавне набавке; Да нису уочили никакве неправилности у поступцима јавних набавки; Да се нису сусретали са таквим покушајима; Изразили су неповерење у државне институције које утврђују да ли је било покушаја преваре или корупције у поступцима јавних набавки; Навели су да би таквим поступањем били на насловним странама дневне штампе, изразили су сумњу да би можда изгубили посао због таквог поступања, као и да би се односи са другим потенцијалним сарадницима довели у питање; Нису желели да троше време на разјашњавање и испитивање самог поступка, с обзиром да сматрају да је то у надлежности самог наручиоца и других надлежних институција. 18

20 Примедбе представника привреде односи се и на критеријуме које наручиоци користе за вредновање понуда. Критеријуми наручиоцима омогућавају да међу понудама изаберу најповољнију и поставља их тако да добије већу вредност за новац, а понуђач се води упутствима и условима наручиоца из конкурсне документације уколико жели да буде довољно квалификован за прелазак на оцену понуда. Наручилац када ради преглед понуда, ради избор и оцену понуде, након чега додељује уговор. Избор подразумева проверу доказа и компатибилности понуде са условима и спецификацијама како би наручилац могао да одбије понуде које су неисправне, неодговарајуће и неприхватљиве, а онда и оцењује применом одређеног критеријума и његових елемената и методологије за доделу пондера/бодова, на основу чега се понуде рангирају и међу њима бира најповољнија (са највећим бројем пондера/бодова). Увођењем обавезе објављивања планова јавних набавки на Порталу јавних набавки 15, као и одлука о додели уговора односно обустави поступака, значајно је повећана и транспарентност поступака. Законом о изменама и допунама Закона о јавним набавкама 16 прописано је да је наручилац дужан да до 31. јануара донесе план набавки за текућу годину, и да достави план набавки и измене плана Управи за јавне набавке и Државној ревизорској институцији у електронској форми, у року од десет дана од дана доношења плана, односно од извршене измене. Закон је унео и неке новине, убрзање поступка јавних набавки тако што је уведена обавеза наручиоца да објављује одлуке на Порталу јавних набавки, а не да их доставља као до сада, понуђачу. Проширен је број докумената који се објављују на Порталу, што не само да унапређује информисање понуђача и олакшава им учешће, већ ствара и значајне претпоставке за ефикасније праћење и контролу поступака јавних набавки. На питање на који начин се привредници информишу о расписаним огласима о јавним набавкама у нашој земљи, 68,5% одговорило је преко Портала јавних набавки. Свега 9% привредних субјеката користи странице наручиоца и 6,5% Портал службених гласила Републике Србије и базе података. Од других извора информисања, наведени су: - Плаћених агенција; - Дневни лист Политика; - Е-Капија; - Преко интернет странице понуђача; - Портал Бољи бизнис. На који начин се информишете о расписаним огласима о јавним набавкама у нашој земљи? 16% 9% 6% 69% Преко Портала јавних набавки (68.54%) Преко интернет страница наручиоца (8.87%) Преко Портала службених гласила Републике Србије и базе података (6.45%) Преко других извора (16.12%) Службени гласник РС, број 124/12 и 14/15 19

21 Како оцењујете квалитет Портала јавних набавки? 1% 14% 29% 0% 56% Мислим да је веома добро организован и омогућава ми лак приступ потребним информацијама (55.64%) Мислим да је добро организован, али ми је отежано праћење више поступака јавних набавки објављених од више различитих наручилаца (0%) Мислим да није добро организован и тешко долазим до потребних информација (29.03%) Нисам знао да постоји Портал јавних набавки (0.80%) Друго (14.51%) Квалитет Портала јавних набавки је у релативно високом проценту (56%) оцењен као веома добро организован и да омогућава лак приступ потребним информацијама. Њих 29% мисли да није добро организован и да се тешко долази до потребних информација. 14,5% испитаника дописало је замерке на Портал, а већина одговора се односи на: - Не допада ми се што се приликом, чак и минималне промене, све евидентира као нови поступак; - Што се у опису јавних установа не уписују увек градови, па мора да се отвори сваки да се види одакле је, нпр. Дом ученика- Београд, Ниш, Нови Сад...; 1.4. Међународни тендери и капацитети сектора ММСП Учешће страних понуђача у укупној вредности набавки велике вредности повећано је са 2 на 5%. То сведочи о растућој транспарентности и отворености јавних набавки у Србији. Раст учешћа су остварили понуђачи из земаља ЕУ, док је учешће понуђача из земаља ван ЕУ остао непромењен (1%) 17. На одржаној презентацији плана ЈН, привредници учешће странаца виде као нелојалну конкуренцију. У великом броју случајева, на тендерима за грађевинске радове, странци који учествују након добијања посла подуговоре домаће фирме по знатно нижим ценама. Прецизније, страна представништва у Србији које имају четири или пет запослених, добијају посао извођења грађевинских радова, а потом посао дају мањим фирмама у Србији који допуњавају потребну радну снагу за дати посао. Са друге стране, сектор ММСП у Србији није довољно конкурентан да учествује у међународним тендерима. 17 Извештај о јавним набавкама у Републици Србији за период године 20

22 Да ли сте некада учествовали на међународном тендеру, њих 62% је одговорило да није ниједном учествовало на међународном тендеру, њих 24% учествовало је више пута, а само 7% испитаника је одговорило да су једном учествовали на међународном тендеру. Да ли сте некада учествовали на међународном тендеру? 24% 7% 7% 62% Нисам (61.29%) Једном (7.25%) Више пута (24.19%) Није одговорило (7.25%) Ако нисте, зашто нисте? 58% 6% 18% 15% 3% Нејасне надлежности домаћих институција у поступку издавања одобрења и дозвола (5.64%) Непознавање прописа и процедура у иностранству (17.74%) Недостатак информација о расписаним међународним тендерима (15.32%) Кратко време за припрему документације (3.22%) Друго (58.06%) На додатно питање зашто нису учествовали на међународним тендерима њих 18% је рекло да не познаје процесе и процедуре у иностранству. Њих 15% каже да им фале информације о расписаним међународним тендерима, док је свега 3% привредних субјеката одговорио да је било кратко време за припрему документације. Скоро 6% испитаника су одговорила да су им нејасне надлежности домаћих институција у поступку издавања одобрења и дозвола. 21

23 Од оних који су учествовали на међународним тендерима, свега 48% је одговорило да ни једном нису добили посао на међународном тендеру. Свега 5% је добило посао једном, а више пута њих 18,5%. Да ли сте некада добили посао на међународном тендеру? 28% 19% 5% 48% Нисам (48.38%) Једном (4.83%) Више пута (18.54%) Није одговорило (28.22%) Ако нисте, шта је био разлог? 84% 9% 7% Непотпуна документација (8.87%) Висока цена понуде (7.25%) Друго (83.87%) По мишљењу привредних субјеката, разлози за недобијање међународних тендера су за 9% њих непотпуна документација и 7% висока цена понуде. Код испитаника који су се одлучили за додатне одговоре, највећа замерка је на домаћим институцијама које нису сертификоване да врше атестирање производа. Атести се могу добити само у иностранству што значајно поскупљује производ, а привреднике чини неконкурентним на међународном тржишту. Висок проценат испитаника се изјаснио да им је потребна додатна обука о процедурама за учешће на међународном тендеру, њих 35%, док 42% сматра да им обука није неопходна. Да ли вам је потребна додатна обука о процедурама и учешћу на међународном тендеру? 23% 42% 35% Да (35.48%) Не (41.93%) Није одговорило (22.58%) 22

24 1.5. Одржив и ефикасан систем јавних набавки Неплаћање за извршени посао или само постојање сумње да до плаћања неће доћи, може утицати да сектор ММСП не учествују у поступку јавне набавке. Законом о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама 18 предвиђено је да се уговором између јавног сектора и привредних субјеката не може предвидети рок за измирење обавеза дужи од 45 дана у случају када је у том уговорном односу јавни сектор дужник 19. На питање да ли је наручилац испоштовао све своје обавезе предвиђене уговором о јавној набавци, њих 47,5% је одговорило да јесте испунио је све своје уговором дефинисане обавезе, док свега њих 2,5% тврди супротно, тј. одговорили су да наручилац није испоштовао своје законске обавезе. Њих 23,5% каже да наручилац јесте испунио своје обавезе, али да је било кашњења у исплати средстава дефинисаних уговором, а 10% је одговорило да јесте делимично. Да ли је наручилац испоштовао све своје обавезе предвиђене уговором о јавној набавци? 2% 10% 17% 48% 23% Јесте, наручилац је испунио све своје уговором дефинисане обавезе (47.58%) Јесте, наручилац је испунио све своје уговором дефинисане обавезе, али је било кашњења у исплати средстава дефинисаних уговором (23.38%) Јесте делимично (9.67%) Није (2.41%) Није одговорило (16.93%) Да би заштитила пословање, а нарочито мала и средња предузећа ЕУ је године донела Директиву 20 у циљу спречавања кашњења у плаћању која је предвидела стриктније мере. Рок плаћања јавног сектора према привредним субјектима износи 30 дана, а само изузетно тај рок може бити 60 дана. ЕУ је кренула у кампању против кашњења у плаћању како би се заштитила радна места, промовисао раст и спречио стечај ММСП. 18 Закон о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама ("Сл. глaсник РС", бр. 119/2012 и 68/2015). 19 Члан 4. став 1. Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама 20 Директива 2011/7/ЕУ 23

25 На питање, да ли сте као понуђач коме је додељен уговор о јавној набавци одбили да га закључите њих 2,5% се изјаснило да јесте, а 83% да није. На питање зашто су одбили да закључе уговор о јавној набавци, претежно одговори били су због притиска других понуђача. Да ли сте као понуђач коме је додељен уговор о јавној набавци одбили да га закључите? 15% 2% 83% Да (2.41%) Не (83.06%) Није одговорило (14.51%) На питање да ли је у случају да сте одбили да закључите уговор о јавној набавци наручилац активирао банкарску гаранцију за озбиљност понуде или неко друго средство обезбеђења, нико није одговорио потврдно. У скоро 6% случајева таква могућност није била предвиђена конкурсном документацијом. Да ли је у случају да сте одбили да закључите уговор о јавној набавци, наручилац активирао банкарску гаранцију за озбиљност понуде или неко друго средство обезбеђења? 0%6% 10% 84% Да (0%) Не, зато што таква могућност није била предвиђена конкурсном документацијом (5.64%) Не, из других разлога (10.48%) Није одговорило (83.87%) 24

26 2. Коментари и закључци привредних субјеката учесника анкете и презентација планова јавних набавки На крају анкетног упитника, привредници су дали сугестије и коментаре које треба размотрити и предузети неопходне радње како би се побољшао пословни амбијент у примени Закона о јавним набавкама: Размотрити могућност да се побољшају начини спровођења фазе истраживања тржишта, као припремне фазе пре планирања јавних набавки. Неопходно је у наведену фазу укључити привредне субјекте од којих ће наручиоци прикупите податке о актуелним понудама на тржишту, ценама и евентуално о новим потенцијалним понуђачима; Неопходно је пронаћи модус и упутити наручиоце да приликом израде конкурсних документација, као критеријум за оцењивање понуда више користе критеријум ''економски најповољнија понуда''; Унапредити поступак уношења огласа на Порталу јавних набавки и то да се омогуће да се основни подаци за предметну јавну набавку не уносе приликом сваког уношења огласа. Потребно је унети први пут и приликом уношења сваког следећег огласа који је у вези са истом предметном јавном набавком да се основни подаци аутоматски повлаче; Евидентно је да Управа за јавне набавке не даје мишљења у вези са применом Закона о јавним набавкама у законском року (30 дана). Неопходно је предузети све радње у циљу пуне примене законске одредбе која се односи на рок за давања мишљења; Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки, одлуке по поднетим захтевима не доноси у законском року (20 дана од дана пријема комплетне документације, а у изузетно оправданим случајевима, овај рок се може продужити за 15 дана). Такође, Републичка комисија је дужна да образложење о продужењу рока достави подносиоцу захтева и наручиоцу, што не чини. Неопходно је предузети све радње у циљу поштовања ове законске одредбе; Неопходно је формирати службе које ће интезивније вршити контролу јавних набавки, утврђивати неправилности као и одговорност одговорних лица, првенствено код наручиоца. Предузети све мере да се начин контроле и казнене одредбе прописане ЗЈН примењују на начин како су и прописане. Евидентна је чињеница да су наручиоци донели Интерни акт којим је ближе уређен поступак јавне набавке унутар наручиоца, али потребно је извршити контролу да ли је тај акт донет у свему у складу са ЗЈН и подзаконским актима, као и то да ли се примењују одредбе истог на начин како је и прописано; Потребно је интезивније вршити обуке наручиоца на локалном нивоу (општине), јер је уочено да конкурсне документације мањих наручиоца нису у складу са ЗЈН и подзаконским актима; Уочено је да наручиоци не поштују одредбе закона и подзаконских аката приликом израде конкурсне документације и то најчешће у делу који се односи на дефинисање додатних услова, као и доказа како се они доказују, као и у делу дефинисања техничких спецификација; Кроз обуке неопходно је привредне субјекте, и то првенствено сектор ММСП информисати и упознати са правима и могућностима која су већ дефинисана ЗЈН и подзаконским актима. Наведено се најпре односи на упућивање потенцијалних понуђача на могућност да у складу са чланом 63. ЗЈН, у року за подношење понуда траже додатне информације или појашњења 25

27 у вези са припремањем понуде, као и да укажу наручиоцу на уочене недостатке и неправилности у конкурсној документацији; Кроз обуке и едукацију неопходно је указати наручиоцима да више примењују законску одредбу којом је регулисано позивање на састанак свих учесника у поступку јавне набавке и известити их након донешене одлуке о додели уговора (у складу са чланом 111. ЗЈН). Примена наведене одредбе ће имати обострану корист како за наручиоце, тако и за понуђаче 21 ; Документ Смернице за примену критеријума економски најповољнија понуда који је објавила УЈН на својој интернет страници, неопходно је допунити са што више практичних примера, како би се уједначила пракса за исте предмете јавних набавки код различитих наручиоца; Укинути законску одредбу којом су наручиоци обавезни да објављују огласе преко Портала службених гласила Републике Србије и базе података. Укидањем ове законске обавезе, смањиће се трошкови наручиоца, а и привредни субјекти су се изјаснили да у најмањем проценту користе овај извор за прикупљање информација о објављеним огласима о јавним набавкама; Неопходно је предузети све мере како би се Сектор ММСП боље упознао са процедурама, неопходном документацијом и законодавством у вези са јавним набавкама; У дугогодишњој пракси пословања добровољних пензијских фондова, поставља се питање адекватности примене и (не)могућности остваривања сврхе коју Закона о јавним набавкама сам по себи има. У прилог томе говори и Решење Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки Бр /2015 од године. Наиме, како сама Републичка комисија наводи, износ који се уплаћује запосленима на име добровољног пензијског доприноса у потпуности зависи од воље, процене и могућности обвезника уплате (послодавца), те да у том смислу исти не представља цену у поступку јавне набавке. Даље, Република комисија оправдано констатује да се уговор који се закључује између друштва за управљање добровољним пензијским фондом (као понуђача) и послодавца (као наручиоца) не може сматрати теретним уговором, што поново није у складу са ЗЈН. У члану 3. став 1. тачка 2. ЗЈН дефинисан је уговор о јавној набавци као искључиво теретни уговор закључен у писаној или електронској форми. Уговор који се закључује између друштва за управљање ДПФ и наручиоца није теретни уговор већ је утемељен искључиво на начелу добровољности, што значи да је неуплаћивање пензијских доприноса у ДПФ апсолутно неутуживо од стране друштва за управљање ДПФ. Ово су само неки од аргумената због којих би добровољне пензијске фондове требало изузети од примене ЗЈН; Потребна је доследна примена законске одредбе ЗЈН која се односи на прекршајну и кривичну одговорност како наручиоца тако и несавесних понуђача; Неопходно је ојачати капацитете контролних органа и утицати на побољшање контролних механизама којима ће се вршити контрола у поступцима јавних набавки. 21 Напомена да члан 111. наводи да: Aкo je у пoступку jaвнe нaбaвкe чиja je прoцeњeнa врeднoст вeћa oд изнoсa из члaнa 57. oвoг зaкoнa, вeћинa пoнудa oдбиjeнa, нaручилaц je дужaн дa oргaнизуje извeштaвaњe пoнуђaчa. Нeћe сe смaтрaти дa je вeћинa пoнудa oдбиjeнa aкo су пoднeтe двe пoнудe, oд кojих je jeднa oдбиjeнa. 26

28 3. Предлог обука и семинара за унапређење поступка ЈН Привредни субјекти су предложили теме обука и семинара на којима би желели да присуствују, а које би им омогућиле стицање нових знања из области јавних набавки и олакшало да дођу до нових послова кроз поступак јавних набавки: Организовање обука за привредне субјекте у сектору ММСП; Организовање обука како за наручиоце тако и за понуђаче за учествовање у поступцима јавних набавки у области грађевинарства (израда предмета и предрачуна радова, одступања од истог по налогу наручиоца усменим путем; вишкови, мањкови; непредвиђени радови; измена уговора); Семинаре на којима би се привредни субјекти упознали са процедурама пријављивања ''намештених'' поступака јавних набавки, као и осталих уочених неправилности у поступцима јавних набавки; Семинар на коме би се привредни субјекти упознали са процедурама за учествовање на међународним тендерима. 27

29 Привредна комора Србије Ресавска 13-15, Београд Т: Е: Израдили Служба за мала и средња привредна друштва Т: Е: Центар за привредна питања Т: Е: 28