СРПСКИ ЈЕЗИК И ЊЕГОВЕ НОРМЕ

Transkript

1 41. међународни научни састанак слависта у Вукове дане IX Међународни научни скуп СРПСКИ ЈЕЗИК И ЊЕГОВЕ НОРМЕ * ИВО АНДРИЋ У СРПСКОЈ И ЕВРОПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ Тeзе и резимеа IX Београд

2 Међународни славистички центар Филолошки факултет Београд, Тезе и резимеа: припрема, приређивање и коректура, Катарина Тодоровић Уредник, Драгана Мршевић-Радовић 2

3 СРПСКИ ЈЕЗИК И ЊЕГОВЕ НОРМЕ 3

4 4

5 Сабине КИРФЕЛ (Берлин) Превод у новом руху о најновијем немачком издању На Дрини ћуприје У оквиру контекста рецепције Иве Андрића на немачком говорном подручју излагање се бави прерађеном верзијом немачког превода романа На Дрини ћуприја која је објављена године у издавачкој кући Хансер. Поставља се питање из којих разлога је било потребно прерадити превод Ернста Е. Јонаса из године у лексичком и граматичком погледу. Истраживање ових аспеката ставља се у релацију са естетским параметрима књижевног текста и постизањем еквивалентности између оригинала и превода. Николај ЗУБОВ (Одеса) Српски воз хрватски vlak vers. руски поезд украјински потяг пољски potiąg: семасиолошка етида са гледишта европског контекста У свом чланку Дијалект (Dialeсt) Е. Сепир истакнуо је у вези са језицима да у социјалним појавама симболички односи често важе више него историјски факти. У савременом свету, као и у прошлости, језичка симболизација се с пуним правом користи као гесло етничког идентитета и националног уједињења. Али, истовремено, потребно је бити свестан тога да се често у темељу таквих симбола налази за више језика иста семантичка слика. Зато, када се тврди да је, на пример, за самобитност украјинског језика реч слухавка телефон (= хрватски slušalica = пољски słuchawka) боља него телефон (зато што ова задња постоји и у руском), двоструко се греши. Прво, реч телефон односно telefon лексички је интернационализам, који постоји чак и у мађарском који је, као што је добро познато, толико много успео у протеривању страних језичких позајмица. И друго, можда и значајније тиче се симболизације појединих језичких особености: укр. слухавка и сличнo које представљају калк немачке речи Hörer телефон (упор. hören слушати ). А ништа лоше или понижавајуће није у томе да украјински или хрватски користе један семантички 5

6 модел номинације, док руски или српски други. Таква ситуација биће детаљније представљена на примеру срп. воз (и цуг), рус. поезд vers. хрв. vlak, укр. потяг, полски potiąg у светлу нем. Zug воз. Стана РИСТИЋ (Београд) Израда нормативног речника савременог српског језика На основу дугогодишње лексикографског искуства и бављења лексичком нормом, као и на основу критичког разматрања нормативних аспеката у српској дескриптивној лексикографији, у реферату ће се понудити одговори на нека најважнији питања у вези са израдом нормативног речника савременог српског језика. То су пре свега питања одређивања корпуса на временској и просторној равни: 1) избор из досадашњих лексикографских извора: Речника Матице српске, Речника САНУ, речника страних речи, савремених терминолошких речника, Правописног речника савременог српског језика М. Шипке и др.; 2) избор из постојећих електронских корпуса; 3) формирање допунског корпуса из најсавременијих извора различитих функционалних стилова писаног и говорног језика, различитих медија (штампа, телевизија, различити жанрови комуникације на Интернету, СМС поруке и др.). Владислав ЛУБАШ (Ополе) Позајмице нови проблеми језичке политике у словенским земљама Узајамни контакти језика преко политичких, културних и економских корисника тих језика одавно изазивају на одређеним етапама нормирања (елаборације, акцептуације, имплементације и експанзије) од стране корисника за време дескрипције сумње и спорове системске (структурална адаптација), комуникацијске (значења), престижне (ривализација свог са страним ), политичке (односи међу државама и народима), идеолошке (подржавање и супротстављање 6

7 идеологији, религији), као и естетске природе (генеза и стилистичка функција). Они скоро никад нису решавани задовољавајуће с обзиром на вођену језичку политику која ограничава критеријуме, а на основу којих су се доносиле кодификацијске одлуке, свођене обично на политичко-идеолошке критеријуме које понекад подржава систем. У случају словенских земаља чији се број на прелому XX и XXI века повећао на 13 са ранијих 5 као резултат распада Совјетског Савеза, Чехословачке и разбијања федералне Југославије, као и промена система поретка са тоталитарних на демократске, а такође и због активирања међународних организација Европске Уније и Савета Европе у које је ступио део словенских држава (5), постала је нова, компликована и конфликтна ситуација такође у области акцептуације и имплементације језичких позајмица која проистиче из: 1) повећања ареала оштре опозиције домаћи/страни (нове државе и нови језици), 2) повећавања дистанце између политичко-идеолошке (националистичке) политичке пројекције и узуса који се делимично заснива на бази давне екуменизације, тј државне политичко-културне заједнице, 3) супротности између националистичког пуризма и интернационалног либералног европеизма који преферира мултилингвизам. У језичкој политици у новим словенским државама стварао се различит однос према језичкој страности од крајњег пуризма до умереног либерализма у правно-кодификацијској области и изразито либералан у сфери узуса. Ова супротност која за сада има објективни, али и конфликтни карактер, с обзиром на демократски карактер политичког дискурса даје наду на промене у смеру либерализације такође и у политичкој сфери. Пол-Луј ТОМА (Париз) Нова граматика српског језика за франкофоне са посебним освртом на терминолошке проблеме Чланак се бави питањима како написати граматику српског језика за франкофоне у данашње време. Постоји низ методолошких проблема: како представити регионалне варијанте (од екавског, јекавског, ијекавског до предлога нових стандарда), као и садашње лингвистичке промене и еволуције, како представити и у којој мери истаћи најтежа 7

8 питања за франкофоне: акценти, тонови и акцентуација, ред речи (нпр. место енклитика), глаголски вид и аспекто-темпорални систем, одређени и неодређени вид придева Посебна пажња се посвећује терминолошким проблемима. Како је граматика на француском, треба у више случајева наћи компромисно решење између српских назива и традиционалне француске терминологије, нпр. на француском је пожељно наћи заједнички термин за збирне бројеве, бројне придеве и бројне именице, не постоји категорија месних реченица, у француској традицији већ је устаљен израз покретни вокали за алтернације типа ловац, ловцa, а не дублете типа доброг, доброга Анђелка МИТРОВИЋ (Београд) Транскрипција и адаптација имена и назива из арапског језика у српском Арапски свет је већ деценијама врло присутан у свим светским медијима, па и у нашим. При томе, у нас постоји велико шаренило у транскрипцији и адаптацији имена и назива из арапског језика, па се, на пример, исто име, чак у једном тексту јавља у више варијаната. Иако су се проблемом транскрипције арапских имена у српском језику свеобухватно и детаљно бавили наши истакнути оријенталисти и србисти (С. Јанковић, Д. Танасковић, М. Пешикан...), Правопис српског језика у овом погледу даје врло штура упутства. Будући да се у случају арапског ради о једном од значајних светских језика и великој, и економски, геоекономски, политички, цивилизацијски, историјски, културолошки значајној говорној заједници, сматрамо да овој проблем заслужује пажњу и простор у правописној норми српског језика. Наш рад, базиран на мноштву примери из различитих, углавном, писаних медија, има за циљ да, пре свега, укажу на сам проблем, а посебно на потребу његовог решавања у што скорије време. 8

9 Вања СТАНИШИЋ (Београд) Диграфија у српској и корејској писмености сличности и разлике Текст представља даљу разраду питања типолошких одлика диграфије. У претходном раду Типолошки оквири српске диграфије (Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 39/3, Београд, 2010), покушао сам да пронађем типолошке паралеле конкурентној употреби двају писама за исти језик каква постоји у српској писмености и да помоћу њих сагледам и прецизирам типолошке одлике саме диграфије. Конкурентна синхрона диграфија, или диграфија у правом смислу речи, каква постоји у српској писмености данас има најближу паралелу у корејској писмености. То се у првом реду односи на заједничку конкуренцију културних обележја изражену кроз опозицију национално : интернационално (ћирилица : латиница, хангул ханџа). Па ипак, конкретне прилике су сасвим супротне. Док се у српској писмености национално писмо постепено повлачи пред интернационалним, у корејској писмености се одиграо управо супротан процес. Ближе упознавање с условима и тенденцијама графичке смене у обе писмености свакако ће помоћи бољем разумевању диграфске проблематике. Ксенија КОНЧАРЕВИЋ (Београд) Комуникативне норме у православном социолекту српскога језика Под религијским социолектом (религиолектом) у теолингвистици се подразумева релативно стабилан, социјално маркирани подсистем националног језика који опслужује комуникативне потребе ограничене социјалне групе припадника одређене конфесије, рефлектујући теоцентричну слику света и поседујући лексичке, фонетско-прозодијске, творбене и граматичке специфичности. Са аспекта стратификације, религијски социолект представља укупност језичких средстава којима се служе чланови одређене етносоциокултурне заједнице обједињени основним стратумом вере у Бога, али и 9

10 зајединичким доктринарним и богослужбеним одликама иманентним одређеној конфесији или деноминацији. У овом раду предмет истраживања јесу комуникативне норме, дакле комуникативна правила чије је практиковање обавезно, које карактеришу носиоце православног социолекта клирике и уцрквењене вернике у српској говорној и социокултурној средини. На основу анкетирања репрезентативног корпуса испитаника биће идентификована вербална (етикецијске формуле) и невербална средства која се практикују у унутарцрквеној комуникацији у стандардним комуникативним ситуацијама (поздрављање при сусрету и на растанку, обраћање, изражавање молбе, савета, захвалности, извињења, жеље, похвале, компимента, утехе, саучешћа, честитања), са уочавањем функционално-семантичког поља протективности као посебне менталне категорије која детерминише избор вербалних средстава адекватних конкретним комуникативним задацима носилаца православног социолекта. Александар МИЛАНОВИЋ (Београд) Графијско-ортографска норма и њена реконструкција у Мркаљевим радовима ( ) Акценат у реферату биће стављен на графијско-ортографски систем у Мркаљевим филолошким радовима објављеним године у Новинама српским, тј. на однос графијско-ортографских решења у њима према решењима која је Мркаљ понудио у Салу дебелога јера године. Реферат се, дакле, индиректно још једном бави питањем да ли се Мркаљ одрекао своје револуционарне реформе ћирилице. Владислава РУЖИЋ (Нови Сад) Норме српског језика на синхронијском плану У раду се разматрају рекцијски односи у глаголским и именичким изразима уопште, а посебно се испитују могућности њиховог 10

11 нормирања. Будући да су рекцијски односи развијени и разнолики у српском језику као флективном, то задаје највише тешкоће онима којима није матерњи језик српски, али и не само њима. Познато је да су рекција и значење речи међуусловљени, те да другачији облици падежних допуна могу утицати на мењање или разграђивање значењске структуре израза. На то смо указали у раду и уједно покушали одговорити на питање у којој мери је рекција речи и израза променљива, када су рекцијске допуне алтернативне или варијабилне и да ли се о тој морфосинтаксичкој појави може говорити са нормативног аспекта. Примери за ово истраживање ексцерпирани су из дневних српских новина јер се у том функционалном стилу најпре и најбоље уочавају различити језички процеси и промене на свим језичким нивоима. Галина ГЕОРГИЈЕВНА ТЈАПКО (Москва) Речи што и шта у светлу функционалне и педагошке граматике Данашњи српски језик за разлику од других словенских језика наследио је два облика исте речи што и шта. Обе речи су веома учестале данас. Имају бројне изведенице. Чињенице показују да је реч шта много млађа од речи што. Има различитих мишљења о настанку тог двојца, о чему ћемо спомињати у реферату. Међутим, занимљиво је како без обзира на јаку међусобну конкуренцију, реч шта није нестала. Штавише, осетно је проширила своје функционално поље. Није тајна да су те речи провоцирају грешке код странаца, чак и код оних који су већ доста добро научили српски језик. Још већи проблем за њихове предаваче функционално разврстати те речи и направити једноставна и исцрпна правила употребе. Одређивање статуса тих речи отежава њихова синкретична природа, јер функционишу истовремено као самосталне и као несамосталне. Граматике се задржавају углавном на њиховој заменичкој улози (мада и ту има посебности), док је њихово функционисање у својству несамосталних речи слабије расветљено. Временом речници поступно употпуњују њихов опис, али се и даље све функције своде на једну реч. Управо због тога унутар одредница што и шта нису јасно омеђене границе различитих врста речи. 11

12 У реферату ћемо се позабавити семантичком анализом тих речи на материјалу онлајн новинарства и лепе књижевности, упоредићемо моделе њиховог описа и могућности оптималне класификације. Милош КОВАЧЕВИЋ (Београд) O нормативности футурске употребе перфективног презента У реферату се разматра нормативни статус конструкција перфективног презента с модалном речју можда, типа: Можда га нађем. Литература србистичка и/или сербокроатистичка, како нормативна тако ни синтаксичка, нису сагласне у одређењу стандарднојезичког статуса тих конструкција. Несагласност постоји чак и између србистичке и кроатистичке литературе: док кроатистичка не доводи у питање нормативну вредност ових конструкција, дотле србистичка у погледу одређења њиховог стандарднојезичког статуса није јединствена, јер нормативна по правилу ове конструкције сматра стандарднојезички недопуштеним (нпр. И. Клајн), а научна, она која их спомиње (нпр. А. Белић), овим конструкцијама не одриче нормативност. У реферату се преиспитују критеријуми (не)нормативности ових конструкција, критеријално показује њихова (не)одрживост, и на примерима из богатог функционалностилски разноврсног корпуса одређује њихово место у систему футурских конструкција српскога језика Веран СТАНОЈЕВИЋ (Београд) 12 О видским значењима у српском језику и ситуација у француском: нормативни и дескриптивни аспекти У раду анализирамо третман глаголског вида у нормативним граматикама и синтаксама српског језика, са нагласком на проблемима са којима се суочавају аспектуалне класификације глагола у српском како са нормативног, тако и са дескриптивног становишта. Једно од

13 методолошких питања на која ћемо покушати да одговоримо да ли је овде могуће помирити потребу за егзостивношћу, без које нема ваљаног нормирања, са Грајсовим принципом Модификоване Окамове оштрице (Grice 1978), којим се руководе противници усложњавања концептуалне и терминолошке апаратуре у лигнвистичким описима значења. У раду ћемо се осврнути и на неке последице одсуства нормативних решења, које констатујемо, између осталог, при употреби аориста у резултативним констекстима. Ослањајући се на актуелна истраживања аспектуалне проблематике у француском, размотрићемо могућност да се глаголски вид у српском третира као фазна категорија, као и импликације једног таквог приступа у неким будућим граматичким описима и нормативним решењима у српском. Миливој АЛАНОВИЋ (Нови Сад) Принципи синтаксичке кореференцијалности осим структура у српскоме језику У најопштијем смислу под осим структурама подразумевамо предлошко-падежне конструкције типа осим + генитив, нпр. Ос и м њ е, нико више није дошао на време, прилошке синтагме и прилошке реченице уз прилог осим, нпр. Никада не носим кишни мантил, о с и м у ј е с е н / к а д п а д а к и ш а, или зависне ексцептивне реченице уведене везником осим што, нпр. Ос и м ш т о у ч и, не ради више ништа. Наведене структуре стоје у односу синтаксичке кореферен цијалности са саодносним реченичним конституентима, централним или периферним, или читавим реченицама, што се може представити напоредним реченицама, саставним или супротним, којима се исти тип везе остварује на базичном нивоу. На тај начин се осим структуре јављају експонентима ексцептивности (Ос и м њ е га, никога више нисам видео) или комитативности (Ос и м њ е, и други су дошли), које се на базичном нивоу представљају саставним или супротним реченицама (Видео сам њега, али друге нисам; Дошла је, и други су дошли). Као што видимо, у истом се базичном синтаксичком обрасцу појављују површински различито формализоване јединице, од којих оне у нетипичном обрасцу стичу статус напоредних, кореферентних синтаксема косубјекта и кообјекта. 13

14 С друге стране, коадвербијали и коатрибути (Ос и м н е д е љ о м, не радимо ни суботом; Ос и м са д у г и м, носим и кошуље са кратким рукавима), уведени су редупликацијом структурног обрасца управне једнице. Без обзира на то, изостанак синтаксичких показатеља напоредности регулише комуникативно-прагматичку перспективу исказа којом се различити реченични делови, или чак различите реченице, другачије информативно вреднују са аспекта познатости или очекиваности садржаја, где важнији део саопштења увек интегрише онај фокализовани елемент (Ос и м ш т о д о б р о у ч и, онa добро и боксује). Сања ЂУРОВИЋ (Крагујевац) Морфолошка анализа глаголских дублета у коњугацији глагола у српском језику У раду ће бити обрађени изабрани глаголски дублети у презенту, аористу, радном глаголском придеву, трпном гл. придеву и сл. и анализираће се глаголи код којих долази до прерасподеле облика у зависности од значења и функције, биће указано на стандардне глаголске форме које се потврђују само у нормативним речницима и граматикама, а ретко или никако се не срећу у корпусу српског језика (мисли се на корпус из књижевности 20. века, публицистике, разговорни стил и сл.) и биће направљена кратка анализа и преглед како су обрађени глаголски дублети у нормативним речницима и Правопису српског језика. Александар СТЕФАНОВИЋ (Парис) 14 Употреба бројева дв(ј)еста/дв(ј)есто ; триста/тристо ; четиристо/четириста у стандардном српском (у поређењу са босанским, хрватским и црногорским језиком). У овом раду аутор се бави еволуцијом употребе једночланих (или кратких) облика кардиналних бројева 200, 300 и 400 у стандардном српском (у поређењу са босанским, хрватским и црногорским

15 језиком). Аутор даје историјски и дијалектолошки видик без кога се не може судити о данашњем стању и такође посвећује посебну пажњу подацима и гледиштима који се налазе у језичким приручницима, а који се често не подударују са садашњом језичком праксом (или праксама). Илијана ЧУТУРА (Јагодина) Нормативни аспекти употребе декомпонованих јединица У раду се разматра употреба декомпонованих јединица у савременом српском језику са аспекта њихове функционалностилске адекватности и комуникативне оправданости. Функционалностилски разнородан корпус укључује примере глаголског (предикатског), прилошког, придевског и заменичког декомпоновања. Истраживањем су обухваћени и случајеви у којима вишелексемске јединице (творене по истим моделима као и декомпоноване јединице) немају једнолексемских еквивалената, те функционишу као попуне празних места у одређеним системима. На основу овако одабраног корпуса, издвајањем структурних и семантичких (под)типова декомпонованих јединица, у раду се анализирају случајеви: (а) стилски и комуникативно оправдане употребе, (б) конкретизације деиксе, (в) таутологије и (г) функционалностилског померања. Напомена: Тема која се пријављује за реферат је са пројекта Динамика структура савременог српског језика. Ирина ИВАНОВА (Москва) Типолошка подударност српске и руске интерпункције Истраживање интерпункције српске просте реченице показује да постоје одређене врло значајне црте заједничке српском и руском интерпункцијском систему. То се пре свега тиче позиција у којима се могу употребити парни интерпункцијски знакови. У оба система дола- 15

16 зи до издвајања уметнутих речи и израза на том основу што они чине јединице које нису реченични конституенти. У том погледу српска интерпункција демонстрира идентичност руском интерпункцијском систему. С друге стране, српска интерпункција иде даље од руске у издвајању других елемената чији је синтаксички вектор упућен изван реченице и који служе средством текстуалне кохезије, наиме везника, неких од партикула, као и зависних реченичних конституената са анафорском функцијом. Једнакост између два интерпункцијска система огледа се и у коришћењу знака за обележавање информативне актуализације реченице. Најчешће се ту у оба језика употребљава црта, али се у српском писменом говору реализују и други интерпункцијски знакови, као што су две тачке и зарез. Дубинско поклапање два наизглед супротна интерпункцијска система омогућава јасније сагледавање и оних делова где долази до њихове дивергенције. Бранкица ЧИГОЈА (Београд) Правописне и језичке карактеристике у неколика писма Дубровчана упућена Деспоту Стефану (XIV/XV век) На одабраном узорку писама ћирилске словенске канцеларије у Дубровнику крајем XIV и у првој деценији XV века упућеној деспоту Стефану, анализирају се правописне, фонетске и друге језичке црте. Циљ рада је да на основу анализиране грађе допринесе расветљењу битнијих питања правописа и језика Дубровачке ћирилске канцеларије крајем XIV и у првој деценији XV века. За ово истраживање користиће се последње, критичко издање писама које је приредио Александар Младеновић у књизи Повеље и писма деспота Стефана, Београд

17 Рaдмилo MAРOJEВИЋ (Београд) Књижевнојезичка норма у формирању (примјер Мажуранићевог спјева Смрт Сма ил -аге Ченгијића) У реферату се разматра, првo, Мажуранићева гра фија и орто графија, морфолошка и синтаксичка норма према Мркаљевој и Ву ко вој, и друго, опсег књи жев но -је зич ких феномена у пјесниковом дјелу а у поређењу са Ву ко вом концеп ци јом књижевно -језичке норме и ње ном реализацијом у са вре меном књи жевном језику. Јелица СТОЈАНОВИЋ (Никшић) Морфосинтаксичке карактеристике глагола у Паштровским исправама Паштровске исправе пружају изузетно занимљив материјал за језичка истраживања, представљају значајну карику за употпуњавање историјске и територијалне слике српског језика, те развоја и распростирања одређених језичких изоглоса. Подручје Паштровића је приморска област, која се простире између Будве и Спича. На овом подручју настао је у прошлости велики број докумената која данас представљају драгоцјену рукописну грађу за бројна лингвистичка проучавања. У двије књиге (Паштровске исправе, Књига 2 и Књига 3) сабрано је и издато преко 200 докумената, најстарије су из тридесетих година 16. вијека, најмлађе из средине 19. вијека. Настале су на подручју језички занимљивим, подручју које је било доста одвојено од околних простора, историјски под управом или утицајем различитих држава: Млетачке републике (најдуже, од до године), Аустрије, Француске, Русије. Највише докумената писано je и чувано у познатим паштровским манастирима (Прасквица, Режевићи, Градиште и Дуљево), али је доста тога сачувано и у породичним збиркама. У оквиру овог рада представићемо морфосинтаксичке карактеристике глагола. Везано за ову проблематику ексцерпиран је занимљив корпус, са многим архаичним формама, док је један дио форми је у превирању, тј. карактеристично је постојање и новијих и старијих облика. 17

18 Михај Н. РАДАН (Темишвар) Структуралне, творбене и друге карактеристике карашевске антропонимије из прве половине XVII века У раду ће бити анализирана карашевска презимена забележена у првој половини XVII века у списковима босанских фрањеваца, који су чувани у архивима Ватикана. Ти спискови настали су приликом покатоличавања Карашеваца од стране мисија Конгрегације за пропаганду вере из Рима које су у то време деловале у Банату. Наведени корпус презимена биће подвргнут првенствено структуралној и творбеној анализи, али ће, тамо где је случај, бити приказане и друге релевантне антропонимијске карактеристике (етимолошке, семантичке итд.). Истовремено, анализирана презимена из XVII века биће упоређивана са облицима данашњих карашевских презимена са циљем уочавања правца развоја карашевске антропонимије и, имплицитно, утврђивања евентуалних промена у етничкој структури карашевског живља насталих у раздобљу од XVII до XXI века. Слободан ПАВЛОВИЋ (Нови Сад) 18 Линеаризација именског израза у старосрпском језику XII и XIII века У раду се анализира ред речи у именском изразу у старосрпском језику XII и XIII века, када је писана употреба овог језичког идиома била ограничена на реторичку сферу јавног језичког комуницирања. Један од најуочљивији одлика именског израза јесте управо линеаризација његових саставних конституената, и то 1) управног члана именског израза, 2) конгруентног атрибута, 3) инконгруентног атрибута, те 4) показатеља референцијално сти и квантификације. Распоред чланова именске фразе регулисан је граматички, а у језицима с релативно флексибилним редом речи какви су словенски језици комуникативно немаркирана линеаризација може варирати у складу с адресантском интенцијом. Дакле, као и читав низ других синтаксичких феномена и линеаризација именског израза изграђује се под утицајем, с једне стране, кодне конвенције и, с друге стране,

19 адресантске интенци је, а оно што је у овом раду у фокусу пажње јесте управо кодна имплицитна норма у низа њу елемента старосрпског именског израза. Будући, дакле, да је линеаризација именског из раза у начелу имплицитно нормирана, предложени рад с насловом Линеаризација имен ског израза у старосрпском језику XII и XIII века уклапа се у тему с р п с к и ј е з и к и њ е г о в е н о р м е, предложену за 41. научни састанак слависта у Вукове дане. Владимир ПОЛОМАЦ (Крагујевац) Типови ортографских норми у српским повељама од краја XIV и током XV века У раду се истражује присуство различитих типова ортографских норми у српским повељама од краја XIV и током XV века. Значај овога истраживања посебно се огледа у двема чињеницама: (1) раздобље од последње четвртине XIV до средине XV века представља једно од најзначајнијих раздобља у историји наше средњовековне писмености раздобље у коме се у складу са новим духовним струјањима на јужнословенском простору правописни узус враћа ћирилометодијевским коренима; (2) графија и правопис световних докумената из наведенога раздобља до сада нису системски проучени. Истраживање проведено у овоме раду засновано је на репрезентативном корпусу који чини осамдесет повеља из наведеног периода насталих у канцеларијама господина Вука Бранковића, кнеза Лазара, деспота Стефана Лазаревића, деспота Ђурђа Бранковића, деспота Лазара и Стефана Бранковића и султаније Маре. Основни циљеви истраживања могу се свести на следеће: (1) утврђивање степена присуства најважнијих одлика ресавског правописа у документима из појединачних владарских канцеларија; (2) утврђивање времена јављања и стабилизације најважнијих одлика ресавског типа правописа; (3) утврђивања међузависности типа правописа и жанровског и дипломатичког идентитета испитиваних докумената. 19

20 Исидора БЈЕЛАКОВИЋ (Нови Сад) Процеси у формирању географске терминологије у предвуковској епоси (математичка географија и астрономија) Једна од последица наглог развоја науке код нас у XIX веку јесте појава неуједначеног терминолошког система, који је с обзиром на доминантне културне, цивилизацијске, па и језичке утицаје представљао својеврстан конгломерат стихијски креираних термина (кованице, калкови, позајмљенице). Будући да научна терминологија у предвуковској епоси код нас досад није детаљније нити систематично обрађивана, у овом раду ананлизирани су термини у текстовима уџбеника из географије, објављених у периоду од до године. Циљ истраживања јесте маркирање основних праваца развоја, смена, узора и, евентуално, времена стабилизације географског терминолошког система (математичке географије и астрономије) у предстандардном језичком идиому. Гордана ШТАСНИ (Нови Сад) 20 Етници у Вуковом Српском рјечнику (1852) и лексичко-семантичка норма У раду су сагледани етници као номинационе јединице са одређеним семантичким специфичностима у односу на јединице сличнога типа (антропониме), и то у погледу номинације, референције и семантичко-деривационог потенцијала. Анализиран је однос мотивне и мотивисане речи (топонима и етника), као и деривациони потенцијал етника. Осим тога, као важно теоријско питање у вези са семантичко-деривационим, па и лексичко-семантичким аспектом нормирања ових јединица, јавља се однос супстантива мушког и женског рода, што је, такође, у раду разматрано. Корпус је сачињен на основу ексцерпираних етника у Српском рјечнику (1852). За извор грађе одабран је управо овај речник због специфичне лекискографске обраде етника. Као основни проблем јавља се приказ јединица са полисемантичком структуром у којима је се као примарна семантич-

21 ка реализација јавља значење карактеристично за етнике. Анализом језичке грађе утврђено је када се одређена структура значења може сматрати полисемантичком, када је у питању само диференцирање значења, али не и стварање новог, и када се не може говорити о полисемантичкој дисперзији. Драгана РАТКОВИЋ (Ополе) Речи са интерфиксом -и- у српском језику у историјском развоју до данас (у поређењу са руским и пољским) Рад представља творбено-семантичку и лексичко-семантичку анализу речи са интерфиксом -и- (гàзибара) и његовим нултим аломорфом (прòбисвēт). То су тзв. императивне сложенице, у којима прва, глаголска, компонента има презентско значење (гàзибара онај који гази бару ). Аутор посматра ове речи (њихову стилску маркираност, продуктивност њиховог творбеног модела и сам интерфикс) са компаративно-историјског становишта у поређењу са одговарајућим речима у руском и пољском језику (сорвиголова односно golibroda). Валентина НИКОЛАЈЕВНА ЗЕНЧУК (Москва) Концепт курса Проблеми нормативистике савременог српског језика Курс је намењен студентима српског одељења Факултета страних језика МГУ и има за циљ следеће: 1. Расветлити екстралингвистичку ситуацију и начин на који је српски језик (п)остао српски. 2. Упознати полазнике са радом истакнутих српских лингвиста који су значајно допринели формирању језичког стандарда и неговању језичке културе. 3. У практичном делу овог курса разматрају се варијативни морфолошки облици и синтакстичке конструкције, издвојени првенствено на основу контрастивног проучавања српско-руских паралела. 21

22 Курс је већ прошао проверу у пракси, а у току је израда приручника из ове проблематике. Славка ВЕЛИЧКОВА (Пловдив) О лингвистичким особинама једног дела Андрићевих писама У реферату ће се анализирати део приватних писама познатог писца која су била релативно касно објављена. Уколико нам је познато, текстови ових писама још увек нису били предмет језичког испитивања. С тим у вези циљ овог рада ће бити утврђивање њихових лингвистичких карактеристика с обзиром пре свега на лексичку и синтаксичку књижевнојезичку норму српског језика. Вероника ЈАРМАК (Кијев) 22 О моделирању алгоритама истраживања претериталних конструкција у различитим типовима уметничког дискурса (на материјалима дела И. Андрића) Развој савремене лингвистичке науке намеће вишеструки, синтетички приступ истраживању лингвостилистичких проблема везаних за временске и просторне координате, које чине оквир метатекстуалног хронотопа уметничког дела. У чланку са становишта теорије семантичких локализација се разматрају синтетичка и аналитичка претеритална времена (њихова индикативна и релативска употреба) у прозном и песничком делу И. Андрића. Да би се одредила семантичка и експресивна доминанта одређеног претериталног глаголског облика, треба водити рачуна о више параметара. Теоријске дефиниције претериталних времена се могу користити само као полазна тачка, јер овде долази у обзир цео низ параметера: особине типа дискурса и жанра уметничког дела (проза и особине наративног тока (велике прозне форме и, на пример, есеји), поезија, где долази до максималне концентрације семантичког и емо-

23 тивног потенцијала итд.); особине ауторове поетике; позиција претериталног облика у микро и макроконтексту (стилске фигуре; почетак наративног тока; интродуктивни пасуси; песнички рефрени (ефекат ретардације). Аутор посебно анализира семантичку вредност глагола бити, различитих verba dicendi и глагола кретања; вербоида као дискурсних маркера текста, претерита у изрекама и пословицама, а такође примере изразите транспозиције значења претериталних времена. Тијана АШИЋ (Крагујевац) Језичка норма у поезији Стевана Раичковића У овом раду анализирамо специфичан језик који одлукује поезију Стевана Раичковића. Полазимо од хипотезе (види Ковачевић, 2000, 1993) да се поетски ефекат не постиже било каквим одступањем од од језичке норме (које је у уснови генезе стилских фигура) већ само оним одступањем које је засновано на одређеним регуларитетима и природној језичкој логици. На примерима из Раичковићевих стихова показујемо да естетска функција и експресивна вредност поетског језика не потичу од произвољног нарушавања синтаксичних правила и насумичног прекорачења семантичких граница. Напротив, језик великих песника, какав је Раичковић, поседује своју сопствену норму. Наш је циљ да испитујући необичне граматичке конструкције и значењске спојеве покушамо да ту норму опишемо и, бар у извесној мери, објаснимо. Димка САВОВА (Софија) Деагентивни инфинитив у српском језику Питање о инфинитиву, тачније о деагентивном инфинитиву, разматра се у реферату с тачке гледишта прагматике и говорникових комуникативних намера. То се језичко средство сврстава у ширу област тзв. деагентивних средстава, чија је специфичност у томе што глагол- 23

24 ску радњу с референтним агенсом приказују као радњу с уклоњеним из дијатезе агенсом. Ипак, за разлику од већине других деагентивних средстава, инфинитив ту специфичност има уз другу своју, основну особину приказивање глаголске радње изван њене повезаности с временом. Употреба деагентивног инфинитива везана је у принципу за два чиниоца: за говорникову намеру да према некој глаголској радњи изрази свој однос (у реченици је изражен став модалног или аксиолошког субјекта) или за синтаксичку позицију кад у сложеној реченици нека зависна пропозиција мора извршити типичну за именице функцију да попуни валенцу главног предиката или главне именице. У овим условима пресудна је говорникова одлука да дату радњу из неких углавном ванјезичких разлога прикаже као деагентивну. Драгана ВЕЉКОВИЋ СТАНКОВИЋ (Београд) Семантичка и прагматичка функција глагола у језику новинских реклама Рекламни дискурс карактеришу краткоћа, апелативност, експресивност и квазиреференцијалност. Поред честе употребе суперлатива, придева с наглашено позитивним значењем (најбољи, најефикаснији; изузетан, јединствен, супериоран и сл.), илузија супериорности и ефекат еуфорије постижу се именицама (квалитет, ексклузивност, гламур, уживање и др.), али и пажљивим одабиром глагола и глаголских облика (верујте ружичастом заборавите флеке;... јер Ви то заслужујете; осетите освежавајућу лепршавост пролећа... и др.). С обзиром на то да свака рекламна порука има за циљ промену понашања конзумента, прагматичка значења глаголских облика усмерена су на уверавање да ће одређене акције потрошачу донети апсолутно благостање; међутим, у рекламама запажамо и немали број семантички замагљених или испражњених глагола (помагати, ублажавати, допринети, деловати, чувати и сл.), којима се пажња истовремено усмерава на два објекта: (пре свега) на онај препоручени, рекламирани, тј. конкретни, а имплицитно и на све остале, чија негативна маркираност поизилази из припадности аморфном скупу непожељног. Имајући у виду чињеницу да лексика и изражајна 24

25 средства која се користе у рекламама преко колоквијалног језика утичу на лексичку норму и комуникативну стратегију изворних говорника, у раду ћемо, на корпусу пропагандних слогана и реклама објављених у дневним новинама, посебну пажњу посветити: избору глаголских лексема, њиховом семантичком и прагматичком значењу, заступљености и функцији глаголских облика у језику рекламе, као и пресупозицијама и импликатурама појединих глагола. Јованка РАДИЋ (Београд) Трочлане језичке структуре у лексикону и граматици српског језика У реферату ће се изнети поглед на неке од логичких основа (лексичко-)граматичког устројства српског језика. Пажња се посвећује трочланим (формално-)функционалним структурама типа ово оно то, после пре сад(а), она он оно, ја он ти, жена човек ч о в е к, ученица ученик у ч е н и к, као и низак висок висина, узак широк ширина и сл. Нарочита пажња ће се поклонити разликама у вредности елементата који чине такве граматичке структуре, и указаће се на то да се вредносне разлике типа о б е л е ж е н о н е о б е л е ж е н о н е у т ра л н о најдиректније одражавају на функције датог елемента у језичком систему. Показаће се да те разлике посебно добро показује именички род у називима лица и целина заменичког система у српском језику. Рад, дакле, представља покушај да се на српском језичком материјалу покаже смисао класичних увида (Аристотел) у то људским сазнањем управљају трочлане структуре, где посебно важну онтолошку улогу имају трећи ( средњи ) или неутрални елементи. 25

26 Соња НЕНЕЗИЋ (Никшић) Падежне конструкције Андрићевог језика у свјетлу савремене књижевнојезичке норме На примјеру падежног система Андрићевог језика, говорићемо о општефункционалним и специфичним језичким средствима. Циљ нам је да покажемо како се ова друга група језичких средстава, која се у граматикама српскохрватског, односно српског језика често квалификују као ријетка, необична, застарјела и сл., неправедно потискују на маргину језичке норме, само зато што се не срећу у свим функционалним стиловима (особито у разговорном и публицистичконовинарском), иако имају стабилну употребу у књижевноумјетничком стилу, чијој егзактности и експресивности доприносе. Гордана КОРАЋ (Београд) Дискурс глобализације и англицизми у српском језику Током последњих неколико деценија дискурс глобализације не може се замислити без утицаја енглеског језика на све остале језике. Српски језик у том смислу није изузетак, тако да је циљ овог рада да изнесе резултате једног истраживања мањег обима које испитује утицај енглеског језика на стандардни српски језик. Пореде се текстови из дневне и недељне штампе (без огласа) током и године да би се утврдило: а) постоји ли разлика у типовима позајмљеница, односно да ли глобални контекст утиче на врсту позајмљеница, као и њихову дистрибуцију током и године, и б) постоји ли разлика у интензитету утицаја енглеског на српски језик, односно да ли глобални контекст утиче на интензитет утицаја енглеског језика на српски током два наведена периода. 26

27 Љиљана НЕДЕЉКОВ (Нови Сад) Процес глобализације и традиционална култура у Војводини У раду ће бити речи о појмовном свету традиционалне културе староседелачког српског становништва у Војводини који се у ери глобализације губи усвајањем новог, савременог модела живота. Указује се на значај системског истраживања језичког израза регионалног културног идентитета за лингвистику и друге антрополошке дисциплине. На основу података са терена у оним тематским целинама које су биле карактеристичне за традиционалну културу у Војводини стиче се представа о архаичним терминолошким системима који су чинили културни идентитет Срба у Војводини. Свеобухватним пописом лексема и њиховим лексиколошко лексикографским описом добијамо језичку слику света карактеристичну за Војводину из прошлих времена која је непозната млађим генерацијама носилаца српског језика. Функционално посматрано ови лексички системи немају комуникативну него кумулативну функцију у српском језику данас. Зорица ТОМИЋ (Београд) Дискурс интимности и медијска култура у доба глобализације Рад се бави испитивањем језика интиме који је постао операционално начело друштвене комуникације у савременим медијима. Дискурс интиме, од вокабулара до исповедног тона представља један од најеклатантнијих феномена савремене медијске културе. Суспензија демаркационе линије између сфера приватног и јавног у оквиру медијске комуникације постаје један од најзначајнијих показатеља драматичног еродирања темељних начела демократије. Истовремено то је и један од показатеља глобалне структуре тоталитарне праксе глобалних медија у којима детеритортијализована интима представља основ на којем се језик приватностим блискости и отворене комуникације, заправо празни од свог садржаја. 27

28 Лилијана Мјодоњска (Бјелско-Бјала) Српски језик и надирућа глобализација До недавно се појава глобализације нераскидиво везивала за питања искључиво индустријско-економске природе. Данас нико више не сумња да се она односи и на језичку сферу. Она је дотакла нарочито мање популарне језика којима се служи релативно мали број говорника. У такве спада и српски језик. Узимајући у обзир промене које су се догодиле у српском језичком стандарду, у поређењу са Караџићевим моделом, а нарочито оне које се бележе током последњих двадесетак година, захтевају да се поразмисли о даљим путевима развитка тога модела. Тешко је предвидети правац тих промена. Несумњиво је да ће српски језикословци морати да појачају своју осетљивост како би сачували језички идентитет у оквиру нове политичке ситуације уједињене Еврoпе, која је истовремено и вишенационална. У таквој Европи представници мање популарних језика приморани су да се боре за очување њене вишејезичности, што је истозначно са борбом за очување културне и интелектуалне основице друштава чији народи сачињавају ту заједницу. Предраг ДИЛПАРИЋ (Београд) Језик глобализације или глобалност језика У раду ће бити речи о неким схватањима глобализације, представљеним кроз моделе глобалне културе и моделе глобалног друштва, односно, посредством хиперглобалистичких, скептицистичких и трансформационистичких социолошких теза. Циљ је прецизан опис појмова глобализације и глобализма који се супротстављају појму глобалности, будући да су због различитих разлога односи између њих често затамњени. Сврха оваквог увода је указивање на различитост глобалних и глобализацијских процеса и њихово вредновање из културне и језичке перспективе. Поједини језички феномени, из перспективе историје српског језика (примери из лексике, синтаксе, стилистике, ортографије) и са гледишта дијахроне социолингвистике, разматрају се са том дистинкцијом на уму и представљају цен- 28

29 тралну тему рада. Главна хипотеза је она о инхерентној глобалности или тенденцији глобалности језика. Ова тенденција се јавља као конвергенција делова језичких подсистема или као слабија или јача свест о језичким и културним световима као целинама. Марина ЈАЊИЋ (Врање) Језик Фејсбука нови идентитет глобалистичких комуникација Савремени начин повезивања, комуникације и сарадње (пре свега) међу младима јесте путем веб-сајтова за друштвено умрежавање, међу којима је најпопуларнији Фејсбук. Комуникацијски канал (овог) интернетског језика је виртуелни простор предвиђен за поруке и изјаве пријатеља на међусобним профилима. Стога, језик Фејсбука има своје специфичности које га чине једним од најрепрезентативнијих примера глобализације елекронске писмености. Циљ овог рада јесте да анализом ексцерпираних примера укаже на његове основне карактеристике, да их протумачи и објасни са аспеката ширег (глобалног) друштвеног контекста. Такође, покушаће се установити да ли електронска писменост постаје идентитет глобалистичких комуникација и у усменим облицима комуникације свакодневног живота младих, њен пандан на релацији: фиктивно реално. Фејсбуковање, као најпопуларнији и најмасовнији вид ко му никације младих, има своје место у савременој (социо)лингвистичкој теорији. Стога, јако је важно одредити адекватан приступ овој језичкој ан(гл)омалији у настави српског језика на начин примерен савременом друштвеном тренутку. Кључне речи: језик Фејсбука, електронска писменост, глоба лизација, жаргон. 29

30 Вељко БРБОРИЋ (Београд) Правописна норма данас: (не)оправданост измена У раду ће бити речи о промени правописне норме у Правопису српскога језика Матице српске из године. Наиме, после вишегодшњег чекања појавило се ново, измењено и допуњено издање Правописа српског језика из године. Ово издање из године потписују приређивачи Правописа српског језика из године (Митар Пешикан, Јован Јерковић и Мато Пижурица), али је редакција измењеног и допуњеног издања четворочлана: Мато Пижурица (главни редактор), Милорад Дешић, Бранислав Остојић и Живојин Станојчић. Рад ће се, дакле, бавити новим решењима у ортографској норми, односно истраживањем да ли су сва нова решења потребна или нису. Мишљења смо да има решења која су сасвим оправдана, али и оних која су унела додатну забуну и отежала усвајање и познавање правописне норме српског језика. Слободан НОВОКМЕТ (Београд) 30 Однос правописних приручника према терминима из информационе технологије Термини везани за информациону технологију, у које можемо да сврстамо имена различитих рачунарских компонената, програмских подршки и појмова везаних за интернет и интернет комуникацију, већ скоро две деценије представљају незамењиви део стандардне лексике у медијима, образовној и популарној научној литератури као и у разговорном стилу, пре свега, младих. Доступност и раширеност рачунара, поготово у последњих неколико година, условили су позајмљивање разноврсне лексике, углавном енглеског порекла, помоћу које се лакше манипулише функцијама и особеностима рачунара. Циљ овог рада је да испитамо колико се та лексика прилагодила нормативним законитостима српског језика, а колико и даље представља страно тело у језику. Путем популарних рачунарских часописа и информатичких уџбеника проверићемо које су то најфреквентније речи везане

31 за рачунарску технологију присутне у језику и како се већина правописних приручника опходи према њима, да ли их региструје и како прописује њихово писање и изговор. Тако ћемо моћи да закључимо до које мере се та лексика одомаћила у српском лексичком систему и да ли је могуће у потпуности је инкорпорирати у језички систем српског језика. Јасна ВЛАЈИЋ-ПОПОВИЋ (Београд) Како се каже: каталка или катарка? Рад ће се бавити чињеницом да дијалектизам из Срема каталка дугачка усправна мотка за коју се везује конопац којим се чамац вуче, као варијанта фреквентнијег синонима, стандардне књижевне именице катарка, указује на то да се иза вишезначности овог другог вероватно крију два права хомонима што није било регистровано у лексикографским изворима, од прве фиксације до данас. На дијахроно постојање хомонимије, која се на синхроном нивоу изгубила (тј. прерасла у полисемију) указује један други лексички пар: опет дијалектизам из Лике катар име справи на коју се пређа снује пре него што се навије на тару, према истом стандардном фемининуму катарка. Осим тога што за маскулинум постоје формалносемантичке пандане у другим словенским језицима, и дијал. каталка има низ формално одговарајућих облика довољно сличне семантике (нпр. рус. дијал. каталка уређај за намотавање нити на цев ), тако да се може размишљати о престуруктирирању ове лексичке породице прво на дијахроном, а затим и на синхроном плану. Ана ПЕЈАНОВИЋ (Никшић) Стилистичке и комуникативне норме српског језика. У раду ће бити разматрана нормативна и ауторска употреба фразеолошког слоја језика у књижевноумјетничком тексту. 31

32 Циљ нам је да покажемо функцију, улогу и значај и нормативне и ауторске употребе фразеологизама у поетици дјела. Анализи ће бити подвргнути свих осам фразеолошких жанрова српског језика: стални епитети, устаљена поређења, идиоми, клетве, заклетве, узречице, пословице и изреке. С обзиром на структурну и функционалну сличност крилатема и фразеологизама и овај слој језика је укључен у нашу анализу. Као грађа послужио нам је роман Сила / Пут у завичај Бранка Брђанина Бајовића. Лариса ЧОВИЋ (Косовској Митровици) О преводу Куће на осами Иве Андрића на руски језик: фразеолошки ниво С обзиром на сложену и слојевиту структуру циклуса прича Кућа на осами са два типа казивача могло се очекивати да ће се и фразеолошки инвентар из приче у причу мењати у зависности од приповедачева променљивог лика и кретати се у највећем могућем распону: од стандардних фразеологизама (у уводној причи), па преко колоквијалних (у тзв. монологу приповедног типа Ибрахим-ефендије који је најближи објективном приповедању), па све до оног субстандардног елемента, заступљеног посебно у завршној новели Зуја. Прва прелиминарна истраживања су ову претпоставку безмало у потпуности и потврдила: састав фразеологизама зависи од језичке, социјалне и културне свести казивача појединих прича, што представља посебну тешкоћу за преводиоца на руски језик. Фразеолошки корпус прича Кућа на осами знатно се разликује од фразеолошког корпуса превода који се сачинио један од преводилаца Иве Андрића, Александр Романенко, што је предмет овог рада и посвећен је питању превођења и семантичко-стилистичке анализе фразеологизама у оригиналу и преводу. Ово истраживање има и шири значај: изналажење фразеолошких еквивалената у генетски сродним језицима. 32

33 Мариана АЛЕКСИЋ (Београд) Устаљена упоређења са компаративном компонентом зооним (на материјалу српског и бугарског језика) У овом раду објекат истаживања биће систем устаљених упоређења у српском и бугарском језику. Овом приликом аутор усредсређује пажњу на семантички однос упоређења са компаративнм компонентом зооним, односно на типологију њихове семантичке нееквивалентности/еквивалентности. Лесја ПЕТРОВСКА (Кијев) Национална етикета у фразеологији српскога језика Реферат обухвата питања, везана уз особитости интерпретације националних специфичних етикетних норми у фразеологији српског језика. Разматрајући етикетне елементе у смислу културно маркираних комуникацијских јединица, као и сматрајући сам појам етикета таквим, којим се остварују најзначајније друштвено регулацијске функције, покушаћемо истражити на какав начин етикетно понашање добије знакову интерпретацију у језику. Узимајући као пример издвајање културног контекста код фразеолошких јединица, које фиксирају норме друштвеног понашања, можемо дефинисати механизме за очување културне информације у фразеосистему српског језика. Хенрик ЈАРОШЕВИЋ (Вроцлав) Варијантност фразеолошких јединица у српском и пољском језику Језичка норма је свеукупност правила која регулишу употре бу појединих језичких средстава. Норма омогућава ефикасно споразумијевање и спречава штетну језичку произвољност. Дис јунктивност (искључивање) може се сматрати природном тенденцијом језичке 33