Dijabetes (šećerna bolest) Informisanje. Prevencija. D(j)elovanje

Transkript

1 BKS Das Gesundheitsprojekt Mit Migranten für Migranten Dijabetes (šećerna bolest) Informisanje. Prevencija. D(j)elovanje Višejezički vodič na sedam jezika

2 Impressum Informieren Vorbeugen Handeln Diabetes-Leitfaden Ausgabe in mehreren Sprachen Herausgeber Konzeption, Inhalt, Erstellung: Ethno-Medizinisches Zentrum e.v. Königstraße Hannover Mitarbeit und fachliche Beratung: Deutsche Diabetes-Stiftung (DDS) Staffelseestraße München Redaktion: Ramazan Salman, Reinhart Hoffmann, Ahmet Kimil, Rüdiger Landgraf, Petra Mair, Martin Müller, Klara Markin, für Österreich: Michael Kopel, Barbara Kuss und Saira Pilaković Für die fachliche Unterstützung zur Adaptierung der Österreichversion gilt unser Dank ganz besonders: Mag. Martina Rossa (Programm Therapie Aktiv, Wiener Gebietskrankenkasse), Rita Bugl (Diätologin, Wilhelminenspital der Stadt Wien) und Dr. Bernhard Grusch (Diabetesambulanz, Wiener Gebietskrankenkasse, Gesundheitszentrum Nord) Lektorat: Ramazan Salman Übersetzung: Dolmetscherdienst Ethno-Medizinisches Zentrum e.v. Titel: Ethno-Medizinisches Zentrum e.v. Bildquellen: Deutsche Diabetes-Stiftung; Fotolia Wenn in diesem Leitfaden Personengruppen benannt sind, wird im Folgenden die männliche Schreibweise verwendet. Es sind aber weibliche und männliche Personen gleichermaßen gemeint. Dies geschieht aus Gründen des besseren Leseflusses und ist nicht als diskriminierend zu verstehen. Alle Rechte vorbehalten. Das Werk ist urheberrechtlich geschützt. Jede Verwendung in anderen als den gesetzlich zugelassenen Fällen bedarf deshalb der vorherigen schriftlichen Genehmigung durch den Herausgeber. Dieser Leitfaden ist in Österreich in folgenden Sprachen erhältlich: Arabisch, Bosnisch/Kroatisch/Serbisch, Deutsch, Englisch, Farsi, Russisch, Türkisch. 1. Auflage in Österreich, Stand Juni 2016 (entlang der 3. Auflage in Deutschland Stand September 2015)

3 » Draga čitateljko, dragi čitaoče! Cilj zdravstvenog programa MiMi sa migrantima za migrante koji od godine potpomaže Ministarstvo za Ev(u)ropu, integraciju i vanjske/spoljne poslove je da poboljša zdravstvenu kompetenciju migranata u Austriji, te da toj ciljnoj grupi/skupini prenese vrijednost zdravstvene prevencije i unapređenja zdravlja. Mnogobrojni takozvani zdravstveni vodiči ( GesundheitslotsInnen ) su već adekvatno obrazovani, te prenose svoje znanje o različitim temama jednostavnim i direktnim putem na druge migrante u svojoj okolici. Kako je šećerna bolest (Diabetes melitus) bolest koja predstavlja sve veći izazov za domaći zdravstveni sistem/sustav, a njom su i mnogi pacijenti stranog por(ij)ekla pogođeni, bila nam je logična posl(j)edica taj program proširiti i na tu temu. Zahvaljujem se svim partnerima programa koji su omogućili ovaj vodič, a posebno EMZ-u iz Hannover-a i njemačkoj fondaciji/zakladi za dijabetes/šećernu bolest. Ovaj vodič ne samo da informiše/informira o medicinskim aspektima tog obol(j)enja nego i ukazuje na to šta /što čov(j)ek može sam učiniti za svoje zdravlje. Najveću zahvalnost upućujem svim zdravstvenim vodičima GesundheitslotsInnen koji svojim neizmjernim angažmanom u dobrotvorne svrhe znatno doprinose poboljšanju zdravlja migranata. Radujem se daljnjoj dobroj sa(u)radnji! Sebastian Kurz Savezni ministar za Ev(u)ropu, integraciju i vanjske/spoljne poslove 3

4 » Draga čitateljko, dragi čitaoče! Šećerna bolest (Diabetes melitus) je jedan veliki svjetski problem. Stručnjaci procjenjuju da je samo u Austriji zahvaćeno već oko ljudi. Savremeni način života kao ishrana i kretanje znatno utiče na razvoj šećerne bolesti. Što se to obol(j)enje prije otkrije, te blagovremeno terapija odpočne, to su veće mogućnosti za normalan i nemukotrpan život. Iz tog razloga je iniciran program aktivne terapije - dijabetes pod kontrolom ( Therapie Aktiv Diabetes im Griff ) od strane bečkih zdravstvenih osiguranja, grada Beča i bečke ljekarske komore. Program aktivne terapije olakšava pacientima odnos sa tom hroničnom bolešću kroz opširnu brigu/opskrbu. Ovaj program predviđa redovne l(j)ekarske kontrole kao i dogovor terapijskih ciljeva. Da bi migrantima pristup programu aktivne terapije bio olakšan zavod za zdravstveno osiguranje grada Beča potpomaže Volkshilfe projekat ( MiMi- Gesundheitslotsinnen und -lotsen ). Ovim putem se srdačno zakvaljujemo zdravstvenim vodičima ( Gesundheitslotsinnen und -lotsen ), koji svojim velikim angažmanom pomažu i nama zdravstvenom osiguranju a i pacijentima da se skupa približimo cilju: Duži život uz bolje zdravlje! Mr. Ingrid Reischl Predsjedavajuća zavoda za zdravsto grada Beča Šećerna bolest - Dabetes melitus - jedno je od velikih civilizacijskih obol(j) enja koje može pogoditi svakog čov(j)eka. Zavod za zdravstvo Gornje Austrije se posvetilo intenzivnoj borbi protiv ove bolesti. U prvom redu najbitnijim putem - putem prevencije: dovoljno kretanja i zdrava ishrana su bitni preduslovi za sputavanje ovog obol(j)enja. Zavod za zdravstvo Gornje Austrije pomaže i subvencira zdravlje svojih osiguranika od d(j)eteta do penzionera putem visokokvalitativnih programa i radionica. Također bitno: postojeće obol(j)enje na vr(ij)eme/blagovremeno ustanoviti! U tu svrhu nudimo odraslim osiguranicima, npr. besplatne redovne sistematske preglede (jednom godišnje). Uz to podstičemo sve osiguranike koji već boluju od šećerne bolesti da aktivno i odlučno preuzmu brigu o svom obol(j)enju. U idealom slučaju putem programa aktivne terapije, koji je adekvatno pripremljen za diabetes melitus tip 2. Nikada do sada nije postojala tako dobra mogućnost za sprečavanje kasnih posledica kao što su oštećenja očiju, amputacije, bubrežna insuficijencija, srčani infarkt ili moždani udar. Unapređenje zdravlja, zdravstvena prevencija ili rehabilitativni tretman: čak i najbolja ponuda nije dovoljna bez uspješnog dijaloga. Svoju veliku zahvalnost upućujemo svim zdravstvenim vodičima ( GesundheitslotsInnen ) projekta MiMi za njihovu posvećenost osiguranicima stranog por(ij)ekla između ostalog pri prosvećivanju o šećernoj bolesti. Albert Maringer Predsjedavajući zavoda za zdravstvo Gornje Austrije 4

5 » Hvala l(ij)epo! Od godine i u Austriji se usp(j)ešno sprovodi međunarodni zdravstveni program MiMi: zdravstvo sa migrantima za migrante, koji je razvio njemčki Et(h)no medizinski centar. Od tada su već 152 migranta obrazovana za zdravstvene vodiče ( GesundheitslotInnen ) koji su do sada osoba informisali/informirali putem 650 predavnja o odabranim zdravstvenim temama i austrijskom zdravstvenom sistemu/sustavu. Impozantan broj, koji se svakom godinom d(j)elovanja naših zdravstvenih vodiča ( GesundheitslotInnen ) povećava! Elementarni dokumenti za to su vodiči Zajedno do zdravlja - Austrijski zdravstven sistem/sustav i Odrastati zdravo - vodič za roditelje i buduće roditelje o zdravlju d(j)ece. Jako nam je drago da nam je sada EMZ dao priliku da koristimo predstojeći vodič Dijabetes Informisanje. Prevencija. D(j)elovanje. koji je izrađen u bliskoj sa(u)radnji sa njemačkom fondacijom/zakladom za dijabetes/šećernu bolest. Time smo dobili još jedan produkt i u Austriji na bitnu zdravstvenu temu. Ovim se zahvaljujemo EMZ-tu na pružanju materijala, našim finansijerima na pružanju mogućnosti sprovođenja projekta MiMi i na kraju svakako našim zdravstvenim vodičima ( GesundheitslotsInnen ) koji MiMi čine onim što jeste: sveobuhvatnim, interkulturalnim, zdravstvenim i integracionim projektom! Ing. Otto Knapp MSc, Poslovođa Volkshilfe Beč Udruženje EMZ je u zadnjih 16 godina potpomagalo zdravlje doseljenika sa preko zdravstvenih vodiča ( GesundheitslotsInnen ) i sa informacionih predavanja. Putem MiMi programa bili smo aktivni na 71-oj njemačkoj i ev(u)-ropskoj lokaciji. Pri tome smo uspjeli doseljenicima uručiti preko zdravstvenih savjetnika. Između ostalih i jedan vodič na temu dijabetes/šećerna bolest izdat na 7 jezika, za koji su doseljenici bili jako zainteresovani. Iz tog razloga smo jako sretni da sada taj vodič možemo ponuditi i u Austriji. To nam je omogućila sa(u)radnja sa Ministarstvom za Ev(u)ropu, integraciju i vanjske/spoljne poslove i Volkshilfe u Austriji. Ovom prilikom se zahvaljujemo Ministru Sebastijan-u Kurz i poslovođi Otto Knapp kao i MiMi timu Volkshilfe Beč. Oni su nas srdačno primili u Austriju. Pri izradi ovog vodiča imali smo izuzetnu podršku u svrhu osiguranja naučnog kvaliteta, te prilagođavanja potrebama pacijenata u Austriji. Zahvaljujemo zdravstvenim zavodima Beča i Gornje Austrije kao i MSD-u Austria, te njemačkoj fondaciji za dijabetes/šećernu bolest. Međunarodnom suradnjom omogućen je divan doprinos za integraciju i zdravstvo. Njihova predanost zdravstvu građana zaslužuje poštovanje i divljenje! Ramazan Salman, diplomirani sociolog Poslovođa EMZ-a, Direktor programa MiMi-Internacional 5

6 Sadržaj 1 Hronična obol(j)enja 7 2 Šta je dijabetes mellitus? 9 3 Koji faktori/čimbenici utiču na dijabetes? 11 4 Kako se može spr(ij)ečiti dijabetes? 16 5 Kako prepoznati dijabetes? 16 6 Kako l(ij)ečiti dijabetes? 20 7 Koje akutne posl(j)edice i komplikacije mogu nastati usl(j)ed dijabetesa? 24 8 Kako se mogu spr(ij)ečiti kasnije posl(j)edice/posl(j)edična obol(j)enja dijabetesa? 25 9 Kako se živi sa dijabetesom? Na šta se mora obratiti pažnja/pozornost kod dijabetesa u starosti? Koji eksperti pružaju pomoć? R(j)ečnik važnih pojmova Adrese za dalje informacije 37 6

7 1 Hronična obol(j)enja Pod hroničnim oboljenjem podrazumijeva se bolest koja se razvija polako, zadržava se trajno i ne može da se otkloni. To često od obol(j)elog zaht(j) eva izrazitu izdržljivost. Ner(ij)etko hronični bolesnici imaju iza sebe brojne odlaske l(j)ekaru/liječniku, sa mnogobrojnim pregledima/pretragama, dok se ne uspostavi ispravna dijagnoza i uvede odgovarajuća terapija. Za samog pacijenta život sa hroničnim obol (j)- enjem znači visok stepen/stupanj samoodgovornosti i generalno prom(j)enu načina života. Pri tome se moraju napustiti određene uobičajene navike i steći nove. Tokom obol(j)enja mora se, generalno, voditi računa o terapiji u skladu sa sm(j)ernicama, često uz redovno uzimanje l(ij)ekova, i o l(j)ekarskim/liječničkim kontrolama. Bolest uslovljava/uvjetuje prilagođavanje/ prilagodbu i članova porodice/obitelji pacijenta u svakodnevnom životu. Oni se moraju suočiti sa bolešću i moraju podržati obol(j)elog. 7

8 Sve više ljudi u Njemačkoj i isto tako u Austriji pati od hroničnih bolesti, npr. astme, reume, demencije, epilepsije, Parkinsonove bolesti, koronarnog srčanog obol(j)enja i dijabetes mellitusa. Zbog učestalosti dijebatesa mellitus, ovaj vodič, koji je sačinio Etno-medicinski centar e. V, u sa(u)radnji sa Njemačkom fondacijom/ zakladom za dijabetes (Deutsche Diabetes-Stiftung (DDS), bavi se ovom hroničnom bolešću. On daje informacije o obol(j)enju, njegovom dijagnostikovanju, terapijskim mogućnostima, te daje sav(j)ete o preventivnim m(j)erama. Stručni pojmovi objašnjeni su u r(j)ečniku. Na kraju vodiča nalaze se adrese važnih sa(u)govornika i kontaktnih ustanova. Većina dijabetičara boluje od dijabetesa tip 2 (oko 90 % dijabetskih obol(j)enja). Ostalih 10 % otpada na obol(j)ele od dijabetesa tip 1, gestacionog (trudničkog) dijabetesa i posebnih formi bolesti. Opisana situacija u Njemačkoj je u potpunosti ista kao i u Austriji: 8.5% stanovništva se l(ij)eči od šećerne bolesti. Doseljenici su jako često pogođeni tim obol(j)enjem. 8

9 2 Šta/što je dijabetes mellitus? Kada se narodnim jezikom govori o dijabetesu ( šećernoj bolesti ), misli se na hronično metaboličko oboljenje dijabetes melllitus (od grčko-latinskog termina: medeni protok ). Naša ishrana sastoji se, uglavnom, od ugljenih/ ugljičnih hidrata (šećer), lipida (masti) i proteina (bjelančevina). Neophodnu energiju (kalorije) uzimamo iz hrane u vidu ugljenih/ugljičnih hidrata i masti. Ugljeni/ugljični hidrati nalaze se npr. u t(j)esteninama, hl(j)ebu/kruhu, krompiru, voću. Ugljeni/ugljični hidrati se u t(ij)elu, procesom probave, transformišu u prosti šećer (kao npr. glukozu), prelaze u krv i kao energija dosp(ij)evaju u ćelije/stanice. Da bi i ćelije/ stanice mogle apsorbovati šećer, potreban je hormon insulin, kao jedna vrsta ključa. Ali gušterača kod dijabetičara uopšte ne proizvodi insulin (dijabetes tip 1) ili to čini u nedovoljnoj količini (dijabetes tip 2). Ili insulin ne može pravilno da d(j)eluje, jer su ćelije/ stanice manje osjetljive na insulin (otpornost na insulin). Usl(j)ed toga se šećer gomila u krvi. Istovremeno, ćelije/stanice ne dobijaju dovoljno glukoze, i samim tim ne mogu pravilno da funkcionišu. Zbog toga se ćelije/stanice služe masnim kiselinama za dobijanje energije. Preradom masnih ćelija/stanica nastaju otpadni produkti, tzv. ketonska t(ij)ela, koja dovode do prekom(j)erne kiselosti krvi. Dijabetes tip 2 Dijabetičar koji boluje od ove vrste dijabetesa u pravilu je (preko 80%) gojazan i, u poređenju sa dijabetičarom tip 1, njegovo t(ij)elo još je u stanju da proizvodi insulin. Ali, stvoreni insulin izlučuje se u krv usporeno ili u nedovoljnoj količini. Osim toga, insulin koji se nalazi u krvotoku ne može d(j)elovati na pravi način, jer su tjelesne ćelije/stanice imune na njega (otpornost na insulin). Zbog toga glukoza ne može proći u t(j)elesne ćelije/stanice. Uzrok za otpornost na insulin i poremećenu raspod(j)elu insulina jeste interakcija genetskih sklonosti, kao i faktori rizika, kao npr. gojaznost i nedostatak kretanja Dijabetes tip 2 uglavnom se razvija polako i u početku neprim(j)etno. Uglavnom obol(j)evaju lica/osobe starije od 40 godina, a učestalost obol(ij)evanja raste sa godinama. Teški poremećaji u razm(j)eni materija r(j)eđi su u odnosu na dijabetes tip 1. Ali, zato dijabetičari koji boluju od tipa 2 češće imaju druge zdravstvene probleme, kao što je gojaznost, visok krvni pritisak/tlak (hipertenziju) i poremećaj u razm(j) eni masnih materija, koji zajednički mogu da se nazovu i metaboličkim sindromom. Usl(j)ed toga oni imaju pojačan rizik za obol(j)enja srca i krvotoka, kao što je srčani infarkt ili moždani udar. 9

10 Dijabetes tip 1 Ćelije/Stanice u gušterači, koje stvaraju insulin, bivaju uništene od strane sopstvenog imunog sistema/sustava. Ovaj proces naziva se i autoimuna reakcija. Pri tome dolazi do apsolutnog nedostatka insulina. Zbog toga obol(j)eli moraju doživotno davati sebi injekcjie insulina. Ovaj tip dijabetesa često počinje još u djetinjstvu i adolescenciji, ili kod mlađih odraslih osoba. Oboljenje se često javlja iznenada, a teški poremećaji u razm(j)eni materija (metabolizmu) javljaju se, uglavnom, još u samom početku. Trudnički dijabetes Ovaj tip, nazvan još i gestacioni dijabetes, može da se javi tokom trudnoće. U pravilu nestaje nakon porođaja. Ali postoji povećan rizik da se tokom naredne trudnoće ponovo dobije dijabetes ili da se tokom života oboli od dijabetesa tip 2. Čak i blago povišene vr(ij)ednosti glukoze u krvi mogu biti povezane sa velikim zdravstvenim rizicima za majku i d(ij)ete. 10

11 3 Koji faktori/čimbenici utiču na dijabetes? Nasljedni faktor igra veliku ulogu upravo kod dijabetesa tip 2. Ljudi čiji srodnici boluju od dijabetesa tip 2, imaju dvostruko veći rizik da i sami obole od dijabetesa. Ostali važni faktori/čimbenici koji utiču na razvoj dijabetesa, pr(ij)e svega su ishrana i način kretanja. Težina Prekomjerna težina igra važnu ulogu kod dijabetesa tip 2. Što je dijabetičar teži, to postojeći insulin teže djeluje. Zato je smanjenje težine i održavanje zdrave težine važan cilj. Svako smanjenje težine može znatno da poboljša vr(ij)ednosti glukoze u krvi. Za or(ij)entaciju u vezi sa težinom preporučuje se tzv. indeks t(j)elesne težine Body Mass Index (BMI). Ovaj indeks pokazuje da li osoba ima nedovoljnu, normalnu ili prekom(j)ernu težinu odn. gojaznost ( debljina ). Lični BMI indeks može se izračunati prema sl(j)edećoj formuli: BMI = T(j)elesna težina u kilogramima Visina x visina u m Normalna vr(ij)ednost za žene iznosi od 19 do 24 BMI indeksa, za muškarce od 20 do 25. Prekom(j)erna težina kod žena počinje od indeksa od 25 do 30 BMI. Kod muškaraca se kod BMI indeksa od govori o prekom(j) ernoj težini. Još jednostavnije se težina može proc(j)eniti na osnovu obima stomaka. Kritično je ako je ovaj obim kod žena preko 88 cm, a kod muškaraca preko 102 cm. Kod t(j)elesne masti, opasna je tzv. visceralna mast, koja se nalazi dublje u trbušnoj duplji/šupljini, jer ona, doduše, podiže količinu insulina u krvi, ali glukoza ne dopire do ćelija/stanica zbog rezistencije/otpornosti na insulin. Ishrana Ishrana/prehrana igra, načelno, važnu ulogu kako kod prevencije tako i kod terapije dijabetesa. Preporučujemo da se konsultujete sa sav(j)etnikom za pravilnu ishranu, kako biste sačinili individualno prilagođen plan ishrane prvenstveno ako želite smanjiti težinu. U suštini/biti, preporučena ishrana za dijabetičara nije ništa drugo do uravnotežena ishrana za zdravog čovjeka. Za sve važe određena načela zdrave ishrane: Dati prednost namrnicama koje usp(ij)evaju i koje se prodaju u području Vašeg življenja. U sezonskom kalendaru naći ćete informacije o tome šta od sezonskih proizvoda stiže na sto(l). Dnevni plan jela za dijabetičare treba da se sastoji, u pros(j)eku/omjeru od oko %, od sporo d(j)elujućih ugljenih hidrata. Tu spada integralna riža/pirinač, integralne tjestenine, sv(j)eže voće i povrće, proizvodi od žitarica i integralnih žitarica, mahunarke i nemasni ml(ij)ečni proizvodi. 11

12 » OPŠTE/OPĆE PREPORUKE O ISHRANI Dnevno je potrebno un(ij)eti kroz hranu oko 30 g balastnih materija/tvari (15 g na kcal). To se postiže uzimanjem više porcija povrća i voća dnevno, kao i uzimanjem mahunarki više puta ned(j)eljno/tjedno. Kod uzimanja žitarica, najvećim d(ij)elom birati proizvode sa c(ij)elim zrnom. Kod uzimanja masti, u prvom planu je kvalitet u odnosu na kvantitet. Izbjegavati skrivene masti (npr. suhomesnate proizvode ili pecivo). Radije uzmite posno meso, kao npr. sirovu šunku. Ribu treba uzimati što redovnije, najbolje morsku ribu (haringa, skuša, losos, tuna), jer ona sadrži korisne omega 3 masne kiseline. Za salatu i sirovu hranu najbolje je koristiti maslinovo ulje i/ili ulje repice. Izbjegavati tvrde masti, kojih često ima u gotovim proizvodima. Oprez je potreban i kod šećera. Generalno se sav(j)etuje izb(j)egavanje pića koja sadrže šećer, jer ova pića mogu brzo da prekom(j)erno podignu nivo glukoze u krvi. Ako vam je potrebno da pojedete nešto slatko, uzmite bezenergetske slatkiše sa sladilima ili manju količinu šećera. Sveukupna količina kalorija uzeta iz konzumnog šećera treba da bude manja od 10 % (oko g dnevno). Pri tome obratiti pažnju/pozornost da se šećer krije u mnogim namirnicama (npr. u voću bananama, grožđu, slatkim trešnjama, kečapu, alkoholu), tako da se preporučena dnevna količina brzo dostigne. Jako ograničiti i uzimanje alkohola. Dnevna količina alkohola od maksimalno 20 g za muškarce i 10 g za žene smatra se zdravstveno prihvatljivom (20 g alkohola nalazi se npr. u: ½ litra piva, ¼ litra vina ili 0,06 litara konjaka). Po mogućnosti, alkohol ne piti radnim danima, nego npr. samo vikendom, npr. u vidu suhog b(ij)elog vina ili špricera/gemišta uz jelo. Generalno je potrebno jesti samo ono što vam prija. Ako posl(ij)e uzimanja određene namirnice uv(ij)ek imate probleme (npr. nadimanje i nadutost), onda je bolje da se odreknete te namirnice. Generalno, što više izb(j)egavati gotova jela, jer ona u sebi kriju previše skrivenih kalorija, soli, masti i šećera. 12

13 Kretanje Koordinacija i brzina Sportske igre u skladu sa ličnim/osobnim sklonostima Jačanje i pokretljivost 2 5 puta ned(j)eljno/tjedno Sportovi izdržljivosti 2 5 puta ned(j)eljno/tjedno po 30 minuta Svakodnevne aktivnosti Što češće Uravnotežena ishrana/prehrana Opuštanje/savladavanje stresa Fizička/T(j)elesna aktivnost jedan je od glavnih elemenata u prevenciji dijabetesa tip 2. Redovnom fizičkom/t(j)elesnom aktivnošću mogu se postići mnogi pozitivni efekti: smanjenje krvnog pritiska/tlaka, usporava se puls/bilo u mirovanju, poboljšavaju se vr(ij)ednosti lipida (masnoće u krvi), smanjenje glukoze u krvi, povećava se insulinska otpornost ćelija/stanica, poboljšavaju se o(d)brambeni mehanizmi, popravlja se fizički/t(j)elesni izgled (npr. stvaranjem mišića i redukovanjem masnih naslaga na stomaku/trbuhu), pojačava se mentalno i fizičko/t(j)elesno zdravlje. Ali pojačana fizička/t(j)elesna aktivnost ne dovodi uv(ij)ek do bitnog smanjenja težine. Težinu je potrebno smanjiti da bi se izb(j)eglo razočarenje.! 13

14 ! Kretanje u svakodnevnom životu i slobodnom vremenu: Računa se svaki korak Kretanjem se ne smatra samo svakodnevno šetanja ili trčanje. U svakodnevni život može se sasvim sv(j)esno i jednostavno ugraditi više kretanja. Češće korištenje stepenica umjesto lifta dobar je prim(j)er za to. Na kraćim dionicama koristiti bicikl ili izaći jednu stanicu pr(ij)e sve to se može lako izvesti. Jer: računa se svaki korak. Um(j)ereno kretanje Ne mora se ili ne treba trčati maraton da biste se os(j)ećali u formi. Neutrenirane osobe treba najpr(ij)e da postave sebi za cilj da se kreću 5 puta ned(j)eljno/tjedno po 30 minuta, tako da se malo oznoje. Individualno prilagođavanje Kretanje treba uv(ij)ek prilagoditi individualnom stanju utreniranosti i zdravlja. Onaj (t)ko nije bio aktivan duže vr(ij)eme, trebalo bi da prov(j)eri svoje zdravstveno stanje i dogovori individualne ciljeve treninga (potrebno je da se dogovori i sa samim sobom). Koje vrste sportova su prihvatljive? Generalno pravilo glasi: kretanje treba da predstavlja uživanje. Ako nekome ne odgovora neki vid kretanja, mora da proba neki drugi vid. Pri tome uv(ij)ek uzimati u obzir individualne potrebe i sposobnosti. Kod bolova u zglobovima, prednost dati npr. sportovima koji ne opterećuju zglobove, kao što su plivanje ili vožnja bicikla. Kod problema sa leđima odgovarali bi, pored ostalog, nordijsko trčanje ili leđno plivanje. (T)Ko Vam može pomoći na ovom planu? Stručnjaci za sportsku medicinu, fizioterapiju ili fitnes treneri pomažu Vam da pronađete odgovarajuću vrstu sporta i pravi intenzitet opterećenja. Pod inicijativom dobrom kondcijom za Austriju ( Fit für Österreich ) i FEM Süd (www. fem.at) mogu se isto tako pronaći kursevi fizičke aktivnosti i na stranim jezicima. SL(J)EDEĆI SAV(J)ETI mogu Vam pomoći da PROM(IJ)ENITE svoje navike u pogledu kretanja: Uv(ij)ek postavljajte sebi male i dostižne ciljeve. Samo tako imaćete održiv usp(j)eh. Naročito pojačati aktivnost u svakodnevnom životu, jer se računa svaki pokret. Cilj je da najmanje 30 minuta budete dodatno aktivni 3 5 dana ned(j)eljno/tjedno. Uv(ij)ek kombinovati trening izdržljivosti i snage. Tražite istomišljenike ili se priključite postojećim inicijativama, kao npr. susreti ljubitelja nordijskog skijanja. To podstiče motivaciju i izdržljivost. Najbolje je da odaberete aktivnosti koje Vam dugoročno pričinjavaju zadovoljstvo (npr. ples), jer zadovoljstvo u onome što radite predstavlja najveću motivaciju (npr. i kod plesa) Pr(ij)e početka treninga potrebno je, radi sigurnosti, obaviti kontrolni pregled kod porodičnog l(j)ekara/obiteljskog liječnika. 14

15 VIŠE mira i smirenosti putem opuštanja Usl(j)ed uzbuđenja i akutnog stresa lako može doći do poremećaja u metabolizmu. U takvim situacijama dolazi do pojačanog izlučivanja adrenalina, hormona stresa, usl(j)ed čega dolazi do povećanja nivoa glukoze u krvi. Ako je moguće, stres treba izb(j)egavati. Ako ne može da se izb(j)egne, vodite računa da se izvrši odgovarajuća korekcija terapije kod dijabetičara. 15

16 4 Kako se može spr(ij)ečiti dijabetes? Za prevenciju dijabetesa tip 1 nema do sada sigurnih saznanja, jer nisu u potpunosti poznati faktori/čimbenici nastanka ovog tipa dijabetesa. Međutim, rizik od obol(j)evanja od dijabetesa tip 2 može se smanjiti određenim m(j)erama. Najvažnije m(j)ere su: kretanje i izb(j)egavanje prekom(j)erne težine odn. redukcija težine. Sistematski pregled je godišnje dostupan svim punol(j)etnim osobama koje su nastanjene u Austriji, čak i onima koji nisu zdravstveno osigurani. Najčešći zdravstveni rizici na koje se može ut(j)ecati, kao što su gojaznost, visok krvni pritisak, pušenje i nedostatak kretanja se razjasne pri sistematskom pregledu. U centru pažnje ne stoje apstraktni brojevi, nego lični/osobni profil rizika pregledanih učesnika, koji na ovaj način saznaju kakvo im je zdravstveno stanje. Pri tome, s obzirom na rizik dijabetesa, se može otkriti eventualno povišen šećer u krvi, te se mogu odrediti potrebne protum(j)ere. Rizične osobe su: ljudi preko 45. godine života, ljudi sa indeksom BMI (Body Mass Index = indeks tjelesne mase) 27 kg/m 2, ljudi čiji je krvni pritisak/tlak 140/90 mm Hg, ljudi sa poremećajem u razm(j)eni masnih materija, ljudi sa koronarnim srčanom obol(j)enjem ili poremećajem u cirkulaciji u mozgu, ljudi kod kojih već postoji dijabetes u porodici/ obitelji, ljudi koji su već imali povišene vr(ij)ednosti šećera u krvi, žene koje su imale trudnički dijabetes (naročito žene koje su tokom/tijekom trudnoće tretirane insulinom, žene koje su rodile djecu težu od g. Bliže informacije na temu sistematski pregled Web: vu@sozialversicherung.at Besplatane informacije:

17 Preporučuju se SL(J)EDEĆE preventivne M(J)ERE: Postizanje i održavanje zdrave t(j)elesne težine. Kretanje/fizička aktivnost, pri čemu treba praktikovati najmanje 30 minuta um(j)erene fizičke aktivnosti (npr. vožnja biciklom ili trčanje odn. brzo hodanje) više dana tokom ned(j)elje/ tjedna. Zdrav način ishrane, pri čemu je idealno uzimanje tri porcije povrća i dv(ij)e porcije voća dnevno, a smanjiti uzimanje šećera, kao i gotovih proizvoda ili brze hrane. Umjesto voćnih sokova kao osnovnog pića, piti uv(ij)ek mineralnu vodu (oko 1,5 2 litra dnevno). Um(j)ereno konzumiranje alkohola (max. jedna čaša suvog/suhog bijelog ili crnog vina vikendom odn. 2x ned(j)eljno/tjedno). Odricanje od pušenja, jer i ono povećava rizik od bolesti srca i krvotoka. 17

18 5 Kako prepoznati dijabetes? Simptomi Dijabetes tip 1 javlja se relativno iznenada; uglavnom u d(j)ečiem, tinejdžerskom ili adolescentnom dobu. Kod jako povišenog nivoa/ razine šećera u krvi (hiperglikemija), obol(j)eli često ostaje bez sv(ij)esti, jer u njegovoj krvi vlada apsolutni nedostatk insulina. Pregledi/pretrage Dijabetes se u mnogim slučajevima može dijagnostikovati jednostavnim testom krvi. U okviru preventivnih pregleda treba ispitati glukozu u krvnoj plazmi natašte. Ako je nalaz neupadljiv, to ne znači automatski da je isključen dijabetes. Ako su vr(ij)ednosti u krvnoj plazmi u tzv. Simptomi dijabetesa tip 1 Simptomi dijabetesa tip 2 umor, gubitak motivacije os(j)etno učestalo mokrenje pojačana žeđ suha koža i nadražajni svrab poremećaj vida loše zac(j)elivanje rana znatan (nevoljni) gubitak težine slatkast ukus u ustima infekcije mokraćnih puteva mlitavost, pojačana žeđ, loše opšte stanje, vrtoglavica, pojačane infekcije, redukcija težine, nadražajni svrab. Simptomi su često blagi. Dijabetes tip 2 često ostane dugo neprim(j)ećen, postane upadljiv tek kada se jave kasnije posljedice. Nasuprot tome, simptomi kod dijabetesa tip 2, dolaze polako, ponekad tek posl(ij)e nekoliko godina, i nisu obavezno prepoznatljivi. U početnom stadiju(mu) ne primjećuju se, uglavnom, nikakvi simptomi, tako da kod otkrivanja simptoma dijabetesa ner(ij)etko već postoje i posl(j) edična oštećenja. Trudnički dijabetes ne izaziva, u pravilu, nikakve neposredne simptome i uglavnom se otkriva slučajno, prilikom preventivnih pregleda. Ali on može don(ij)eti probleme kod trudnoće i porođaja/poroda, kao i u kasnijem životu majke i d(j)eteta. graničnom području, onda je potrebno uraditi takozvani oralni test tolerancije na glukozu (ogtt). 18

19 Čim se utvrdi trudnoća, potrebno je kod žena sa povećanim rizikom (pored ostalih 45 godina, BMI 30 kg/m 2, postojanje dijabetesa u porodici/obitelji, prethodni gestacijski dijabetes) odmah isključiti postojanje dijabetesa. Ako su isključene povišene vr(ij)ednosti glukoze posl(ij)e prvog pregleda u trudnoći potrebno je kod svih žena u ned(j)eljni/ tjednu trudnoće uraditi oralni test tolerancije na glukozu radi dijagnostikovanja gestacijskog dijabetesa. Nalaz oralnog testa tolerancije na glukozu daje informaciju o sposobnosti tijela da razgradi glukozu. HbA 1c (hemoglobin A1c) Hemoglobin je crveni pigment krvi za koji se vezuje glukoza u krvi. Određivanje HbA1c u krvi služi za dugotrajnu kontrolu dijabetesa i njegovo l(ij)ečenje, jer on pruža informaciju o vr(ij)ednosti glukoze u krvi u posl(j)ednjih osam do dvanaest ned(j)elja/tjedana. 19

20 6 Kako l(ij)ečiti dijabetes? Svaka obol(j)ela osoba može mnogo toga sama da učini na optimalnoj prim(j)eni terapije. Ali, to je moguće samo ako pacijent prođe odgovarajuću obuku za dijabetes i praktičan trening. Zdravom ishranom/prehranom i uz dovoljno fizičke/tjelesne aktivnosti mogu se stvoriti dobri preduslovi/preduvjeti. Odlučujući faktor jeste trajna prom(j)ena životnih navika. Samo tako l(ij)ečenje zajedno sa dobrim l(j)ekarskim/liječničkim sav(j)etovanjem i praćenjem može da se odvija usp(j)ešno. Bazna terapija važna je za svaki tip dijabetesa Fizička/tjelesna aktivnost jeste osnovni stub u terapiji dijabetesa. Redovnom fizičkom/ tjelesnom aktivnošću mogu se postići mnogi pozitivni efekti (vidi poglavlje 3 Kretanje). L(IJ)EČENJE tabletama koje snižavaju nivo/razinu glukoze (oralni antidijabetici) L(ij)ekovi za snižavanje nivoa/razine glukoze u krvi u vidu tableta nazivaju se i oralni antidijabetici i imaju različite načine d(j)elovanja. 1. Metformin: blokira, pored ostalog, ponovno stvaranje glukoze u jetri i pomaže ćelijama/ stanicama u boljem korištenju insulina (povećanje insulinske osjetljivosti). 2. Sulfonil-karbamidi i glinidi: podstiču gušteraču u predavanju insulina u krv, nezavisno od nivoa/razine šećera u krvi. 3. DPP-4 blokatori: podstiču gušteraču u predavanju insulina, u zavisnosti od nivoa/razine šećera u krvi. To znači, insulin se predaje samo ako ga tijelo treba, npr. poslije obroka. 4. Blokatori alfa glukozidaze: usporavaju povećanje šećera u krvi posl(ij)e obroka, tako što usporavaju razgradnju i apsorpciju ugljenih/ ugljičnih hidrata u crijevima. 5. Pioglitazon: pomaže t(j)elesnim ćelijama/stanicama u boljem iskorištenju insulina (povećava insulinsku os(j)etljivost). 6. Blokatori SGLT-2: povećavaju izlučivanje glukoze preko bubrega (višak šećera u krvi izlučuje se preko bubrega kod mokrenja). Određene tablete, kao što su sulfonil-karbamidi i glindi, kao i insulin (vidi sl(j)edeći od(j)eljak) mogu povećati rizik od naglog pada šećera (hipoglikemije). 20

21 Zbog toga što mogu da koriste tablete za snižavanje nivoa/razine šećera, mnogi dijabetičari nisu svjesni važnosti promjene dotadašnjeg načina života (nezdrava ishrana, nedostatak kretanja). Stav da tablete regulišu glukozu u krvi, bez promjene načina života, vodi ka tome da se dijabetes dugoročno može pogoršati, sve do obaveznog uzimanja insulina. Bez promjene životnih navika, medikamentozna terapija dijabetesa nema uspjeha. L(IJ)EČENJE insulinom Postoje različite vrste insulina, koje će biti opisane u daljem tekstu: 1. Kratkod(j)elujući analogni insulin: počinje da d(j)eluje odmah posl(ij)e davanja injekcije i traje 3 do 5 sati. Ovaj insulin može da se daje neposredno pr(ij)e i posl(ij)e jela. 2. Normalni insulin (stari insulin): d(j)elovanje počinje posl(ij)e minuta, i zato ga treba, po mogućnosti, davati pr(ij)e jela. D(j)elovanje traje oko 4 6 sati. 3. Dugodjelujući insulin: d(j)elovanje počinje odloženo, ali potom traje 8 12 sati (djelimično i 24 sata). Dugod(j)elujući insulini trebaju se davati minuta pr(ij)e jela. 4. M(ij)ešani insulin: m(j)ešavina normalnog i dugod(j)elujućeg insulina. Sastav je prilagođen potrebama pacijenta. Vr(ij)eme od uzimanja insulina do jela iznosi oko 30 minuta. 5. Dugod(j)elujući analogni insulin: d(j)elovanje počinje posl(ij)e 3 4 sata i traje 20 do 30 sati. O tome koja terapija, sa kojim insulinom i na koji način se daje, l(j)ekar/liječnik odlučuje prema pacijentu, u zavisnosti od potreba pacijenta i vrste dijabetesa. 21

22 Kontrola RAZM(J)ENE materija samokontrola šećera u krvi Redovnom samokontrolom od strane pacijenta i odgovarajućom dokumentacijom, ordinirajući l(j)ekar/liječnik može proc(j)eniti da li su terapijski ciljevi postignuti i po potrebi korigovati ili prom(ij)eniti terapiju. Osim toga, ove vr(ij)- ednosti daju informaciju o akutno potrebnoj dozi insulina, uzimajući u obzir navike u jelu i kretanju. Postoje specijalni aparati za m(j)erenje, kojima brzo i jednostavno možete sami da izm(j)erite glukozu u krvi. Sa nadležnim l(j)ekarom/liječnikom porazgovarajte o tome koliko često morate kontrolisati glukozu u krvi. zdravstvena knjižica za dijebetes Obol(j)elima se preporučuje da sa sobom uv(ij)ek nose zdravstvenu knjižicu za dijebetes (lična isprava za dijabetičare). Ova knjižica sadrži sve bitne informacije o rezultatima pregleda (krvni pritisak/tlak, glukoza u krvi itd.), oblike terapije, l(ij)ekove, stanje i predstojeće termine pregleda dijabetičara. Uz pomoć knjižice za dijabetičare ordinirajući l(j)ekar/liječnik može da prati tok terapije i bolesti. Osim toga, lica koja pomažu u kritičnim situacijama (npr. kod dijabetske kome) mogu pravilno reagovati. Obuka i uključivanje članova porodice/obitelji Generalno je važno za dijabetičara da bude upoznat sa d(j)elovanjem obol(j)enja, pozitivnim uticajnim faktorima, kao i faktorima rizika, sa ophođenjem sa dijabetesom u svakodnevici i o mogućnostima terapije i zbrinjavanja. Učešće/Sudjelovanje u odgovarajućoj obuci izuzetno je važno i spada u usp(j)ešne terapijske procedure. Na obuci učesnici uče kako da se na pravi način ophode sa svojom bolešću i na šta treba da obrate pažnju. Poslije obuke učesnici imaju bolje vr(ij)ednosti krvi, r(j)eđe imaju komplikacije, manje odsustvuju sa posla i r(j) eđe ih ili dosta kasnije pogađaju posl(j)edice obol(j)enja. Takođe(r) je važno da u proces l(j)ečenja budu uključeni i članovi porodice/obitelji odn. važne osobe iz okruženja (naročito kod dijabetesa tip 1, na poslu ili u školi) kao podrška/potpora. Disease-Management programi Pod Disease-Management programima (DMP) podrazum(ij)evaju se specijalni programi l(ij)ečenja pacijenata sa hroničnim obol(j)- enjima. DMP obuhvata i kontinuirano staranje/skrb i l(ij)ečenje u skladu sa potrebama pacijenta, kako bi se tok bolesti popravio, kao i kako bi se izb(j)egle komplikacije i posl(j)- edična obol(j)enja odn. kako bi se iste odložile. Osim toga, l(ij)ečenje treba da postane bolje struktuirano, da bolje odgovara potrebama i da bude ekonomično, tako što će se koordinirati saradnja svih ordinirajućih l(j)ekara/liječnika i ustanova, kako bi se izb(j)egle greške u terapiji ili duple terapije. Ako neki hronični pacijent želi da se upiše na jedan ili više DMP programa, onda on, po svim pravilima, mora prvo da se obrati nekom od l(j) ekara/liječnika koji učestvuju u programu. Zajedno sa njim podnosi zaht(j)ev kod nadležnog zdravstvenog fonda (Krankenkasse), koji posl(ij) e provjere kompletne dokumentacije odlučuje o učešću u DMP programu. 22

23 Austrijski program aktivne terapije dijabetes pod kontrolom Therapie Aktiv Diabetes im Griff Sa aktivnom terapijom dijabetes pod kontrolom Therapie Aktiv Diabetes im Griff osnovan je program l(ij)ečenja ( Disease Management Programm ) za osobe sa dijabetesom tip 2. Program služi intenzivnoj l(j)ekarskoj/liječničkoj brizi dijabetičara, kao i njihovoj edukaciji na temu dijabetesa. Uključenje u program aktivne terapije Therapie Aktiv sl(ij)edi po mogućnosti što ranije, najbolje neposredno nakon uspostavljanja dijagnoze. U posl(ij)etku pacijenti sud(j)eluju u planiranju terapije: zajedno sa l(j)ečnikom se postavljaju ciljevi prom(j)ene stila življenja. Pri redovnim l(j)ečničkim kontrolama se razmatraju navedeni ciljevi koji pri potrebi mogu biti ponovno prilagođeni. Pri pregledima l(j)ekar prov(j)erava dodatno i usp(j)eh terapije. Tako se na prom(j)ene obol(j)enja može brzo reagovati/ reagirati, te daljnji potrebni koraci započeti. Uz to učesnici programa aktivne terapije dobijaju i vodič za dijabetes sa opsežnim informacijama. Dodatno imaju mogućnost da učestvuju u edukaciji na temu dijabetes da bi sa svojim obol(j)enjem u svakodnevnici bolje živ(j)eli. Naučno ispitivanje je pokazalo, da je l(ij)ečenje dijabetesa usp(j)ešno na način koji se nudi u programu aktivne terapije. Učesnici žive du(lj)že i ne moraju tako često biti l(ij)ečeni u bolnici. Učešće u programu je dobrovoljno, a l(ij)ečenje besplatno! Dodatne informcije pruža porodični/ obiteljski doktor. Pregled prednosti aktivne terapije Therapie Aktiv : individualna, redovna l(ij)ečnička n(j)ega edukacija o dijabetesu HbA1c analiza i druga bitna laboratorijska ispitivanja (najmanje jedanput godišnje) godišnji pregledi nogu i očiju priručnik za pacijente, brošure, DVD stalno aktuelne informacije putem a i pošte Za kontaktne informacije pogledajte poglavlje 11 23

24 7 Koje akutne posl(j)edice i komplikacije mogu nastati usl(j)ed dijabetesa? Snižene VR(IJ)EDNOSTI šeċera u krvi (hipoglikemija) Pad šećera znači da t(ij)elu nedostaje glukoza (glukoza u krvi ispod 50 mg/dl). Simptomi su preznojavanje, nervoza, bl(j)edilo, drhtanje, ubrzan rad srca, os(j)ećaj gladi, poremećaj vida, poremećaj govora, glavobolja, vrtoglavica, utrnulost i trnci. U slučaju nepreduzimanja odgovarajućih m(j)era i teškog pada šećera mogu da se jave problemi sa cirkulacijom i disanjem, poremećaj sv(ij)esti, epileptični napadi, kao i gubitak sv(ij)esti, koji mogu imati čak i smrtni ishod. Pad šećera se javlja usl(j)ed previše insulina i premale ponude ugljenih hidrata u krvi. Ako se hipoglikemija ne l(ij)eči, postoji opasnost po život. Razlozi naglog pada nivoa/razine šećera, mogu biti sljedeći: 1. prekom(j)erna doza insulina ili određenih tableta za snižavanje nivoa/razine glukoze u krvi; 2. preveliki interval između davanja insulina i obroka; 3. premala količina hrane ili šećera u dozi insulina ili tablete;. 4. doza insulina ili tablete koja nije prilagođena fizičkoj aktivnosti; 5. konzumiranje alkohola (usljed čega dolazi do početnog brzog porasta šećera u krvi, ali i do kasnijeg velikog pada). Ako je razm(j)ena materija dobro kontrolisana i ako se vr(ij)ednosti šećera u krvi redovno prov(j)- eravaju, rizik od pada šećera (hipoglikemije) bitno je smanjen. Načelno se svakom dijabetičaru preporučuje da uv(ij)ek ima kod sebe nekoliko komada grožđanog šećera, koje će uzeti kada zapr(ij)eti pad šećera, kako bi mogao brzo da podigne nivo glukoze u krvi. I kod sportskih aktivnosti treba obratiti pažnju na povećanu potrošnju glukoze i prilagoditi terapiju. Osim toga, dijabetilčarima se preporučuje da imaju i injekcije sa glukagonom (protivhormon insulina). Time se, u slučaju pada šećera, glukoza iz jetre u kratkom roku odaje u krv. Nagli porast šećera u krvi (hiperglikemija) Kada su vr(ij)ednosti glukoze u krvi iznad normalnih granica, tj. iznad 160 mg/dl, onda se radi o povećanju vr(ij)ednosti šećera u krvi (hiperglikemija). Od toga su ugroženi naročito stariji dijabetičari, koji uz to imaju i tešku infekciju. U teškim slučajevima nagli porast šećera u krvi može dovesti čak i do gubitka svijesti do tzv. dijabetske kome. Kod previsoke glukoze u krvi (uglavnom preko 600 mg/ dl) ćelijama/stanicama u organizmu oduzima se voda i izlučuje se sa urinom. Gubitak vode pri tome je tako visok da se ne može više nadoknaditi jednostavnim pijenjem. Zato je potrebno obratiti posebnu pažnju na moguće simptome, kao što je pojačano izmokravanje ili ekstremna slabost. Kod ovih simptoma mora se odmah izmjeriti glukoza u krvi i moraju se preduzeti odgovarajuće mjere (npr. davanje insulina). 24

25 8 Kako se mogu spr(ij)ečiti kasnije posl(j)edice/posljedična obol(j)enja od dijabetesa? Dijabetes može dovesti do gravirajućih i po život opasnih obol(j)enja. Kod pojave posl(j)edica, bitnu ulogu igraju genetske konstelacije, kontrola glukoze u krvi, ishrana, poremećaj u razm(j)eni masnih materija i konzumiranje sredstava za uživanja (naročito alkohola, pušenje). Čov(j)ek sa dijebetesom ugrožen je, prvenstveno, poremećajem u cirkulaciji u malim (mikrovaskularnim) i velikim (makrovaskularnim) krvnim sudovima i u nervnom sistemu/sustavu. Komplikacije se razvijaju godinama i mogu se dijagnostikovati i usp(j)ešno l(ij)ečiti u svakom stepenu/stupnju razvoja što ranije to bolje. Moguće POSL(J)EDICE dijabetesa mellitus Zdravlje usta Parodontitis/obol(j)enje ležišta zuba (3-struko povećan rizik) Mikrovaskularno Mozak Hronični psihički sindrom Oči Najčešći uzrok sl(j)epila Bubrezi Glavni uzrok hroničnog otkazivanja bubrega (dijaliza) Nervi/živci Funkcionalni poremećaj nerava/ živaca (oko 50% svih dijabetičara) Makrovaskularno Mozak Moždani udar (2 4-struko povećan rizik) Srce Srčana obol(j)enja/srčana smrt (1 8-struko povećan rizik) Periferne arterije Poremećaj u cirkulaciji (3 5 puta češće) Sindrom dijabetskog stopala (glavni uzrok za amputaciju) 25

26 OBOL(J)ENJA srca i krvotoka Pošto povišen nivo glukoze u krvi, zajedno sa poremećajem u razm(j)eni materija i/ ili visok krvni pritisak/tlak oštećuju krvne sudove, kod dijabetičara postoji povećan rizik za srce i krvotok (npr. srčani infarkt, moždani udar). Pri tome su naročito u opasnosti krvni sudovi u pred(j)elu mozga, srca i nogu. Obol(j)enjima srca i krvotoka prvenstveno su izloženi dijabetičari koji boluju od dijabetesa mellitus tip 2. Jer u poređenju sa dijabetičarima sa dijabetesom tip 1, oni su često gojazni i dodatno pate od povišenog krvnog pritiska i poremećaja u razm(j)eni materija. Oko 80 % smrtnih slučajeva među dijabetičarima izazvano je obol(j)enjima srca i krvotoka. Nervna/živčana oboljenja (neuropatija) Neuropatije izazivaju brojne probleme i zdravstvena ograničenja, koji se manifestuju npr. bolovima, trncima, utrnulošću i os(j)ećajem slabosti u šakama i stopalima. Najčešće se oštećenja nerava javljaju u stopalima i potkoljenicama, ali može biti zahvaćen i autonomni nervni sistem (vegetativni nervni sistem) (pored ostalog, probava, srce i krvni sudovi, mokraćna bešika i seksualni poremećaji, kao što su problemi sa potencijom). Osim toga, može doći i do oštećenja moždanih nerava, koja mogu izazvati oduzetost očiju i lica. Oštećenja bubrega (nefropatija) Kao posl(j)edice mogu nastupiti znatna oštećenja funkcije bubrega ili otkazivanje bubrega, koje mogu da uslove dijalizu ili transplantaciju bubrega. Ove posl(j)edice mogu biti smrtonosne. Dijabetičari bi zato trebali ići na redovne l(j)ekarske/liječničke kontrole. Kada su ugroženi bubrezi, krvni pritisak/tlak je povišen, što podstiče ostale bolesti srca i krvotoka. Kod pušača bubrežne tegobe napreduju mnogo brže. Pretežno su pogođeni dijabetičari koji boluju od dijabetesa tip 2. Oštećenje mrežnjače (retinopatija) Oštećenje krvnih sudova zahvata i male krvne sudove u mrežnjači (retini), što na duži rok jako utiče na vid ili može dovesti do gubitka vida. Zato je veoma bitna redovna kontrola. Dijabetski sindrom stopala (DFS)/ dijabetsko stopalo Često je uzrok oštećenje nerava i krvnih sudova, koji mogu dovesti do poremećaja senzibiliteta i cirkulacije. Rane koje slabo zac(j)eljuju javljaju se naročito usl(j)ed neadekvatne n(j)ege (npr. rendanje rožnate kože, oštre makaze za nokte). U najgorem slučaju odumiru pojedini prsti ili c(ij)elo stopalo, tako da moraju biti amputirani. Nužna je dijabetska n(j)ega stopala, ev. od strane pedikira sa posebnim dodatnim školovanjem. Zubi Kod loše kontrolisane glukoze u krvi dolazi do poremećaja zac(j)eljivanje rana kod dijabetičara. Usled toga može doći do čestih upala zubnog mesa (parodontoza). Zbog toga dijabetičari trebaju voditi računa o dobroj higijeni usta i redovno ići na preglede kod zubara. Hronični psihosindrom Dijabetes može izazvati i hronični psihosindrom. Psihosindom je psihička promjena čovjeka (npr. poremećaj koncentracije, pamćenja, or(ij)entacije), koji može nastati usl(j)ed nekog organskog obol(j)enja, kao što je npr. dijebetes. 26

27 Psihološki i socijalni problemi Kod ljudi sa dijabetesom postoji znatno povećan rizik od psiholoških i socijalnih problema. U tipične psihološke probleme spadaju npr. depresija ili anksioznost (pretjeran strah). U tipične socijalne probleme kod dijabetičara spadaju, pored ostalih, problemi u odnosima, predrasude i iskustva sa diskriminacijom. Ovi problemi mogu se odraziti i na komplijansu (uputstvo o primjeni terapije) i zadovoljstvo, kao i na komplikacije kod dijabetesa. Kako se mogu SP(IJ)EČITI POSL(J)EDICE/posljedična oboljenja? Psl(j)edična oštećenja zdravlja, kao što je retinopatija, oštećenja bubrega i oboljenja nerava/živaca, mogu se spriječiti optimalnom kontrolom glukoze u krvi (po mogućnosti na normalnoj vr(ij)ednosti od mg/dl) odn. rizici za ta obol(j)enja mogu se znatno smanjiti. Ako postoji arterijska hipertenzija i poremećaj u razm(j)eni masnih materija, mora se preduzeti njihovo adekvatno l(ij)ečenje i moraju se obavljati pregledi za rano otkrivanje bolesti, kako bi se d(j)elovalo na vr(ij)eme i izb(j)eglo pogoršanje. Preporučeni redovni kontrolni pregledi Svakih 3 6 mjeseci Jednom godišnje Samokontrola krvni pritisak/tlak, težina (obim stomaka kod žena do 88 cm, kod muškaraca do 102 cm), analiza zapisanih vr(ij)ednosti glukoze koje je pacijent samostalno izm(j)erio, pregled urina na izlučivanje b(j)elančevina (indikacije oštećenja bubrega), HbA 1c vr(ij)ednost, pregledi stopala na poremećaj cirkulacije i oštećenje nerava/živaca. elektrokardiogram (EKG), pregled funkcije nerava/živaca, pregled kod očnog l(j)ekara/liječnika, pregled krvnih sudova nogu, m(j)erenje masnoće u krvi, m(j)erenje kreatinina u serumu (radi provjere razmjere funkcije bubrega). glukoza u krvi (normalne jutarnje vr(ij)ednosti: ne ispod 60 mg/dl, pr(ij)e jela: mg/dl, poslije jela: < 120 mg/dl), krvni pritisak/tlak, pregled urina na aceton i šećer, težina. 27

28 9 Kako se živi sa dijabetesom? Uprkos početne bespomoćnosti prilikom postavljanja dijagnoze, svaki dijabetičar ima mogućnost da sam pozitivno utiče na tok bolesti. Uz pomoć savremenih oblika l(ij)ečenja i terapije većina dijabetičara danas može da vodi skoro normalan život, bez opterećujućih ograničenja. U zavisnosti od vrste dijabetesa, kontrole nivoa glukoze u krvi, l(ij)ekova i ličnih resursa bolesnika i članova njegove porodice, zaht(j)evi i opterećenja mogu biti različiti. Sport Fizička aktivnost kod dijabetesa doprinosi boljem d(j)elovanju insulina. Naročito kod dijabetičara koji boluju od dijabetesa tip 2, na insulinsku rezistenciju može se usp(j)ešno d(j)elovati sportskim aktivnostima. Svakako da se mora obratiti pažnja na određena pravila ponašanja kod bavljenja sportom. Jer kod fizičkih aktivnosti dolazi do pojačanog trošenja glukoze. Pošto se, posebno kod dijabetičara sa dijabetesom tip 1, insulin daje ubrizgavanjem, njegova količina mora biti prilagođena fizičkoj aktivnosti, kako bi se spr(ij)ečio pad šećera. Zbog toga bi se ljudi sa dijabetesom trebali dobro informisati o svojoj sportskoj aktivnosti. Za d(j)ecu i omladinu sa dijabetesom tip 1 nema posebnih ograničenja u nastavi fizičkog/ tjelesnog vaspitanja/odgoja u školi. Samo je kod sportova kao što je plivanje potrebna pojačana pažnja od strane školskog osoblja, zbog opasnosti od pada šećera. Uopšte bi nastavnici trebali biti dovoljno edukovani o dijabetskim oboljenjima kod d(j)ece/omladine, kako bi u hitnim slučajevima mogli pravilno postupati.

29 Putovanje Putovanje u inostranstvo/inozemstvo treba dobro pripremiti. Naročito dijabetičari koji koriste insulin moraju pon(ij)eti na putovanje sav potreban pribor (kao što su injekcije, insulinski preparat, uređaj za m(j)erenje glukoze u krvi, grožđani šećer, injekciju glukagona itd.) u dovoljnim količinama. Osim toga, važno je prilikom carinskih kontrola imati sa sobom l(j)ekarsko uvjerenje o nošenju potrebnih l(ij)ekova. Pr(ij)e putovanja preporučuju se detaljne konsultacije sa l(j)ekarom/liječnikom. Klimatske prom(j)ene i drugačiji način ishrane mogu negativno d(j)elovati na zdravlje dijabetičara. Osim toga, potrebno je prikupiti informacije o preporučenim vakcinama/cjepivima. Jer moguća oboljenja mogu izazvati teške poremećaje u metabolizmu. Kod putovanja u druge vremenske zone prilagoditi davanje insulina lokalnom vremenu. Sav(j)etuje se zaključivanje zdravstvenog osiguranja za inostranstvo. Vožnja automobila Dijabetičari na inzulinu izloženi su, zbog opasnosti od pada šećera, povećanom riziku u drumskom/cestovnom saobraćaju/prometu. Zbog pada šećera je sposobnost za vožnju znatno ograničena. Da bi to suzbili dijabetičari bi uv(ij)ek uz sebe trebali imati grožđani šećer. Ako dijabetičar na inzulinu želi da dobije vozačku dozvolu, l(j)ekari/liječnici nadležni za saobraćaj/ promet moraju najpr(ij)e ispitati njegovu sposobnost za vožnju. Dozvola se izdaje za grupu/ skupinu 1 (A, B, F) na maksimalno 5 godina, za grupu/skupinu 2 (C,E) na maksimalno 3 godine uz obavezne l(ij)ečničke kontrole i preduslov/ preduvjet da kandidat nije sklon teškom padu šećera. 29

30 Posao Dijabetičari obično mogu nastaviti svoju profesionalnu d(j)elatnost. Važno je pri tome otvoreno razgovarati sa pretpostavljenima i kolegama o bolesti i tako stvoriti više razum(ij)- evanja za eventualno potrebne međuobroke ili dobro organizovano opterećenje poslom. Zanimanja u kojima su zbog opasnosti od pada šećera mogu biti ugroženi drugi ljudi (npr. vozač lokomotive, pilot, vozač autobusa, policajci, vojnici itd.), nisu pogodna za dijabetičare. Ali dijabetičari bi trebali izb(j)egavati i zanimanja sa povećanim rizikom od nesrećnog slučaja, kao što su krovopokrivači i perači fasada. Zanimanja u kojima se radi u sm(j)enama problematična su zbog prom(j)ene ritma dan-noć kod noćne sm(j)ene, jer to može dovesti do destabilizovanja podešenosti glukoze u krvi. Psiha Dijabetes je hronično oboljenje koje za oboljelog predstavlja izazov i d(j)elimično psihičko opterećenje. Dijabetičari ner(ij)etko pate od depresije. Kod dijabeitičara postoji razlika u tome da li je depresija postojala pr(ij)e dijabetesa ili se razvila tokom dijabetesa. Uočeno je da dijabetičari sa depresijom manje brinu o terapiji, ne pridržavaju se uv(ij)ek svog plana ishrane i uzimanja l(ij)ekova i time pogoršavaju stanje dijabetskog obol(j)enja. Zato se depresivna obol(j)enja moraju stručno l(ij)ečiti. Dojenje Majke sa dijabetesom ne treba da se odreknu dojenja svojih beba. Dijabetes ne utiče na kvalitet majčinog ml(ij)eka. Ovaj oblik ishrane dojenčadi ima prednosti i za d(ij)ete i za dojilju. D(ij)ete dobija preko majčinog ml(ij)eka sve bitne hranljive materije, a majka ima povoljnu razm(j)enu glukoze i masnih materija, koja se dobije zbog nižeg nivoa estrogena tokom faze dojenja. Kao posljedica smanjuje se njena potreba za insulinom. Post na PRIM(J)ER tokom Ramazana Prema mišljenju zdravstvenih eksperata, većina dijabetičara ne bi trebalo da posti tokom Ramazana. Ali, ako se i pored toga odluče na post, trebalo bi da poznaju neke temeljne činjenice, a naročito rizike. U svakom slučaju, trebali bi jedan do dva m(j)eseca pr(ij)e početka Ramazana razgovarati o tome sa svojim l(j)ekarom/liječnikom i na vr(ij)eme zakazati termin. 30

31 10 Na šta/što se mora obratiti pažnja/ pozornost kod dijabetesa u starosti? Većina dijabetičara tipa 2 starija je od 65 godina. Zdravstvena ograničenja uslovljena starošću i dijabetes mogu bitno da umanje kvalitet života obol(j)elog. Između ostalog, usl(j)ed posl(j)edničnih obol(j)enja dijabetesa mogu se pogoršati pojave u starosti, kao što je slabljenje vida, duševna razgradnja, depresija, inkontinencija i opasnost od pada. Uz to, dijabetes tip 2 u starosti relativno r(ij)etko se utvrđuje; uglavnom slučajno rutinskom analizom krvi. Rani signali t(ij)ela, kao što je pojačana žeđ i pojačano mokrenje, mogu kod starijih pacijenata potpuno izostati. Ako se dijabetes utvrdi u dubokoj starosti, onda su prioritetni terapijski ciljevi ne samo kontrola glukoze u krvi, nego i sticanje i povećanje samostalnosti. Zbog opasnosti od naglog pada i opasnosti od pada šećera, često se ispostavi da je teško postići niske vr(ij)ednosti glukoze u krvi. Isto tako ne savjetuju se stroge dijete, a savjetuje se izb(j)egavanje pothranjenosti. I kretanje treba podsticati u okviru mogućnosti. 31

32 11 Koji eksperti pružaju pomoć? Kada se postavi dijagnoza dijabetes, obol(j)- elom pomažu razni eksperti: Porodični l(j)ekar/obiteljski liječnik: prvu stanicu predstavlja porodični l(j)ekar/obiteljski liječnik. On je nadležan za osnovno zbrinjavanje dijabetičara; prvu dijagnozu uglavnom postavlja on. Interniste: internističke ordinacije koje težište postavjaju na dijabetes i obol(j)enja metabolizma Savjetnici i asistenti za dijabetes: oni pomažu dijabetičarima oko snalaženja u svakodnevici, i vode obuku i treninge za dijabetičare. Grupe samopomoći: grupe samopomoći koje postoje u svakoj regiji imaju funkciju da podržavaju dijebatičare. Za njihove adrese se možete raspitati kod ordinirajućeg l(j)ekara/ liječnika, u apotekama/ljekarnama, u zdravstvenom osiguranju ili u domovima zdravlja. Klinika/bolnica: ako dijabetes dobije kompleksan tok, dijabetičari se mogu obratiti klinikama i bolnicama Apoteka/ljekarna: apoteke/ljekarne stoje vam na raspolaganju sa potrebnim informacijama, l(ij)ekovima i pomoćnim sredstvima, kao što su aparati za mjerenje. Pomoćna sredstva dijabetičar može da nabavi i u specijalizovanim trgovinama i onima koje šalju potrepštine za dijabetes. Tačne informacije dobit ćete od vašeg zdravstvenog osiguranja. 32

33 12 R(j)ečnik važnih pojmova Adipoznost (gojaznost) Arterije Arterijska hipertenzija (povišen krvni pritisak/tlak). Arteroskleroza Gojaznost; masnoća u organizmu u ovom slučaju nije normalna i veoma je povišena; značajan faktor rizika za dijabetilčare tipa 2 (vidi Metabolički sindrom ). Krvni sudovi koje odvode krv iz srca; žile kucavice; periferne arterije su krvni sudovi u rukama i nogama. Krvni pritisak/tlak preko 140/90 mmhg. Zakrečenje arterija (žila kucavica), na zidovima krvnih sudova. Autoimuna reakcija T(ij)elo reaguje na endogeno tkivo (kod dijabetesa melitus tip 1 na beta ćelije/stanice u gušterači koje proizvode insulin), koje se razara. Autonomni nervni sistem/ živčani sustav / vegetativni nervni sistem/živčani sustav B(j)elančevina (protein) Depresija Diabetes mellitus (dijabetes) Dijabetičar Dijabetska koma Dijabetsko stopalo /dijabetski sindrom stopala (DFS) Dijaliza Disease Management Programme (DMP) Procesi u t(ij)elu na koje se ne može uticati sv(j)esno, npr. otkucaji srca, metabolizam, probava. Važan sastojak svih ćelija/stanica, zbog toga se mora paziti na izbalansiranu ishranu Psihičko obol(j)enje, koje karakteriše psihička utučenost. Dijabetes = protok, mellitus = sladak kao med (iz grčko-latinskog); šećerna bolest. Osoba obol(j)ela od dijabetesa. Gubitak sv(ij)esti usl(j)ed nedostatka ili nedovoljne količine postojećeg insulina. Najčešće oštećenje nerava/živaca kod dijabetičara, u stopalima i potkoljenicama, često praćeno čirevima i/ili odumrlim tkivom. Postupak prečišćavanja krvi kod otkazivanja bubrega. Specijalni programi zbrinjavanja hroničnih bolesnika radi optimiranja njihovog praćenja i l(ij)ečenja. dl Decilitar; jedinica za zapreminu; 1 dl = 100 ml ili 0,1 l. Elektrokardiogram (EKG) Estrogen Faktori rizika Zapisivanje električne aktivnosti srčanog mišića. Ženski polni hormon. Faktori (npr. određeni način po trudnoće našanja) koji povećavaju v(j)erovatnoću dobijanja neke bolesti. 33

34 Fizioterapeut Gestacijski dijabetes Glukagon Glukoza Glukoza u krvi Grožđani šećer Gušterača (pankreas) Hemoglobin (HbA1c) Hiperglikemija (Nagli porast šećera u krvi) Hipoglikemija (pad šećera) Hrana bogata biljnim vlaknima Hranljiva materija/tvar Hronično Index t(j)elesne mase (BMI-skracenica od engleskog naziva) Inkontinencija Insulin Insulinska os(j)etljivost Internista Ketonska t(ij)ela Koma Stručnjak za ispitivanje pokretljlivosti i funkcionisanja ljudskog t(ij)ela. (Trudnički dijabetes) Oblik dijabetesa koji se javlja tokom Hormon koji povećava nivo glukoze u krvi; protivteža insulinu. Grožđani šećer; energija za t(j)elesne ćelije/stanice; m(j)eri se kod određivanja šećera u krvi. Rastvoreni grožđani šećer u krvi njegova koncentracija (vr(ij)ednosti u miligramima po decilitru (mg/dl) ili milimolima po litru (mmol/l). Jednostavan šećer (glukoza) i brzi dopremač energije. Grožđani šećer često može da se dobije u vidu tableta za sisanje. Organ koji proizvodi insulin i predaje ga u krv, veličine je šake i nalazi se iza donjeg dijela želuca. Crveni krvni pigment za koji se veže glukoza. Povišen sadržaj šećera/nivoa glukoze u krvi. Suviše nizak sadržaj šećera/nivoa glukoze u krvi. Pretežno neprobavljivi ugljeni/ugljični hidrati iz pretežno biljnih životnih namirnica. Uzima se hranom i prerađuje putem metabolizma. Dugotrajno ili nešto što se polako razvija. Indeks t(j)elesne mase, pomoću kojeg se može proc(ij)eniti t(j)elesna težina u odnosu prema t(j)elesnoj visini. t(j)elesna težina u kilogramima BMI = t(j)elesna visina x t(j)elesna visina u m Daje indikacije pothranjenosti, normalne i prekom(j)erne težine. Nesposobnost zadržavanja (npr. urina kod inkontinencije urina). Hormon gušterače, uz čiju pomoć t(j)elesne ćelije/stanice apsorbuju glukozu kao energiju; jedna vrsta ključa za ulazak glukoze u t(j)elesne ćelije/stanice. Os(j)etljivost t(j)elesnih ćelija/stanica na insulin. L(ij)ečnik specijalista za unutrašnju/unutarnju medicinu Nusproizvod kod razgradnje masti u t(ij)elu; dovodi do prekom(j)- ernog zasićenja krvi kiselinom. Poremećaj sv(ij)esti. 34

35 Koronarno srčano obol(j)enje Kreatinin Kreatinin u serumu Krvna plazma Lipidi Makrovaskularno Masne kiseline Metabolički sindrom mg/dl Mikrovaskularno mmhg Mrežnjača (retina) Nefropatija Neuropatija Oralni antidijabetici Oralni test tolerancije na glukozu /ogtt (test opterećenja gluokozom) Oštećenje mrežnjače (retinopatija) Otpornost na insulin Obol(j)enja koronarnih sudova (koronarnih arterija), koji snadb(ij)evaju srce krvlju. Proizvod metabolizma, koji se izlučuje sa urinom. Serumom se označava vodeni sastojak krvi. Kreatinin je nusproizvod koji nastaje kod razm(j)ene materija u mišićima, dosp(ij)eva u krvotok i na kraju se preko urina izlučuje napolje. Tečni dio krvi, bez čvrstih sastojaka krvi. Masti (kod ishrane/prehrane u namirnicama). Pogađa velike krvne sudove. Zasićene masne kiseline nalaze se, uglavnom, u tvrdim mastima i zbog nedostatka duple veze smatraju se nezdravim mastima. Nezasićene masti, koje se, uglavnom, nalaze u ulju, smatraju se, zbog svoje duple veze, zdravijim mastima. Kombinacija četiri faktora/obol(j)enja uslovljena metabolizmom sa povećanim rizikom za oštećenje sudova: gojaznost, povišen krvni pritisak/tlak, prevelike vr(ij)ednosti masnoće u krvi i otpornost na insulin povećavaju opasnost od dijabetesa. Miligrama po decilitru; jedinica za m(j)erenje nivoa/razine šećera u krvi. Pogađa najmanje sudove srca i krvotoka Jedinica za pritisak/tlak: milimetara živinog stuba; jedinica za m(j)erenje krvnog pritiska/ tlaka. Mrežnjača se nalazi sa unutrašnje strane oka. Sastoji se od mnogobrojnih nervnih ćelija/ stanica, koje su odgovorne za prosl(j)eđivanje i obradu primljenih informacija. Obol(j)enja bubrega, ograničena funkcija bubrega, do otkazivanja bubrega i potrebe za dijalizom i transplantacijom bubrega; često posl(j)edično obol(j)enje kod dijabetičara. Zbirni pojam za razna obol(j)enja nervnog sistema/živčanog sustava; ako je zahvaćeno više nerava/živaca, govori se o polineuropatiji. Tablete koje snižavaju glukozu u krvi; tablete za šećer. Test za dokazivanje poremećaja u preradi glukoze, za dijagnostikovanje dijabetesa. Obol(j)enja mrežnjače, od ograničenja vida do gubitka vida; često posl(j)ednično obol(j)enje kod dijabetičara. T(j)elesne ćelije/stanice reaguju premalo ili uopšte ne reaguju na inuslin, one su rezistentne/neos(j)etljive na insulin. 35

36 Parodontoza Poremećaj u metabolizmu Preventivni (sistematski) pregled Razmjena materija metabolizam Stres Ugljeni/ugljični hidrati Visceralne masne naslage na trbuhu Vrijednost HbA 1c Zaslađivači Zdravstvena knjižica za dijabetes Naziva se i parodontitis; bakterijska upala desni/zubnog mesa; ako se ne l(ij)eči, može dovesti do uništenja aparata za držanje zuba. Kada t(ij)elo ne može više samo da reguliše poremećaj u metabolizmu (npr. pad ili nagli porast šećera u krvi). Godišnji preventivni pregled za sve osobe od 18 godina; takođe za neosigurane osobe. Hemijski procesi u t(ij)elu za uzimanje, transport, hemijsko pretvaranje materija/tvari, kao i za odavanje proizvoda razm(j)ene materija u okolinu. Pritisak, napetost psihičke i fizičke/tjelesne reakcije koje nastaju usljed vanjskih podražaja i (iz toga rezultirajućeg) fizičkog/tjelesnog i mentalnog opterećenja. Sastojci namirnica, koji daju energiju t(ij)elu; kod procesa probave transformišu se u šećer, usl(j)ed čega se povećava sadržaj šećera u krvi. Masnoća nataložena u trbušnoj duplji/šupljini, koja obavija unutrašnje/unutarnje organe. Daje podatak o pros(j)ečnoj koncentraciji šećera u krvi u posl(j)ednjih osam do deset ned(j)elja/ tjedana; jedna vrsta dugotrajnog pamćenja šećera u krvi t(ij)ela. Zam(j)ene za šećer (bez kalorija), i uglavnom sintetički proizvedene (npr. saharin); mogu se naći i u prirodnom obliku (npr. stevia). Lična/osobna isprava za dijabetičare; u nju su precizno i pregledno upisani svi pregledi i rezultati pregleda; pomaže l(j)ekaru/liječniku kod praćenja i korekcije terapije i kod prevencije. 36

37 13 Adrese za dalje informacije Organizacije Österreichische Diabetes Gesellschaft Währinger Straße 76/13 A-1090 Wien Tel.: + 43/650/ Fax: + 43/1/ office@oedg.at Österreichische Diabetikervereinigung Servicezentrale Moosstraße Salzburg Tel.: oedv.office@diabetes.or.at Verein Aktive Diabetiker Austria Mittersteig 4/21, 1050 Wien Telefon: 01/ office@aktive-diabetiker.at Diabetes Austria - Initiative Soforthilfe für Menschen mit Diabetes (Eigentum der Kub & Hopfinger GmbH) Gersthoferstraße Wien Tel.: office@diabetes-austria.com Austrijsko društvo za dijabetes unapređuje zdravlje i životni kvalitet obol(j)elih od dijabetesa i potpomaže stalnom poboljšanju njihovog zbrinjavanja kroz istraživanja a i kroz razjašnjenje i informisanje. Austrijsko udruženje dijabetičara (ÖDV) je najveća i najstarija organizacija za samopomoć dijabetičara u Austriji sa 50 grupa, 8 savjetovališta i više od 90 dobrovoljnih sa(u)radnika širom Austrije. Ovo udruženje nudi različite projekte, između ostalog i za d(j)ecu sa dijebatesom (Dijabetes-dadilja Diabetes-Nanny ). Ovaj klub svoj glavni zadatak vidi u tome da objasni dijabetes kako bi se brige zatečenih smanjile i da im se odnos/ophod sa obol(j)enjem olakša. Na raspolaganju su stručne informacije o dijabetesu, o socijalnim pitanjima, o životu sa dijabetesom kao i termini, videoteka i razgovori sa stručnjacima. Inicijativa pruža različite informacije za pohranjivanje (sa interneta) kao i aktuelne termine i korisne napomene kao npr. Dijabetes i ramazan. 37

38 Dijabetes na internetu Aktivna terapija ( Therapie aktiv ): Uključenje u program moguće je u svim pokrajinama osim u Tirolu. Partner: Zdravstvene platforme pokrajina, austrijska socijalna osiguranja i l(j)ekarska/liječnička komora. Ovd(j)e možete dobiti detaljne informacije o šećernoj bolesti (Dijabetes melitus), daljevodeće poveznice (linkove), obrasce, sav(j)etnike, itd. kao i spisak adresa kontakt osoba u svim pokrajinama za različita pitanja. Zdravstveni portal informiše/informira na sve teme zdravlja i obol(j)enja i pruža poveznice i adrese širom Austrije. Privatno vođena baza podataka stavlja na raspolaganje informacije o raznim udruženjima u c(ij)eloj Austriji sa funkcijom za pretraživanje po temi i pokrajini. Ova internet inicijativa je usm(j)erena ka roditeljima sa d(j)ecom obol(j)elom od dijabetesa. Osnovana od pogođenih roditelja d(j)ece sa dijabetesom tipa 1, pruža onima koji traže sav(j)et opširne informacije i korisne preporuke. Platforma časopisne izdavačke kuće, između ostalog sa časopisima za obol(j)ele: Dijabetičarski žurnal ( Diabetes Journal ), Potkožan ( Subkutan ), Forum za dijabetes ( Diabetes-Forum ). Internet stranica nudi nezavisne/neovisne informacije na temu šećerne bolesti, dijabetesa tipa 1 kao i tipa 2. od izdavača časopisa Dijabetičarski sav(j)etnik ( Diabetes-Ratgeber ) 38

39 + M(ij)esto za bil(j)eške 39

40 Dijabetes Informisanje. Prevencija. D(j)elovanje Ovim vodičem dobijate važne informacije na temu dijabetesa, mogućnostima njegove terapije i prevencije. Osim toga, ovaj vodič nudi i zbirku adresa za daljnje inormacije i navodi m(j)esta prvog kontakta za obol(j)ele i članove njihovih porodica/obitelji. Višejezički vodič Šta je dijabetes i kako nastaje? Koja kasnija oštećenja zdravlja mogu da nastupe usl(j)ed dijabetesa? Na što se mora obratiti pažnja u svakodnevnom životu ako se oboli od dijabetesa? Šta se može uraditi kako bi se izb(j)eglo obol(j)evanje od dijabetesa? Možda se bavite ovim pitanjima ili poznajete nekoga (t)ko traži odgovore na ova pitanja Vodič Dijabetes Informisanje. Prevencija. D(j)elovanje ( Diabetes Informieren. Vorbeugen. Handeln ) može se skinuti sa Dodatne informacije o programu MiMi naći ćete na (od Februara/Veljače 2017.) Uručeno od: