ВЕЋУ НАУЧНИХ ОБЛАСТИ ДРУШТВЕНО-ХУМАНИСТИЧКИХ НАУКА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

Transkript

1 Филолошки факултет Београд Студентски трг 3 ВЕЋУ НАУЧНИХ ОБЛАСТИ ДРУШТВЕНО-ХУМАНИСТИЧКИХ НАУКА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ На основу Вашег захтева од године за усаглашавањем наслова и поднаслова теме, као и јаснијег извештаја на предлог теме Библиотеке као огледало културног живота Подунавских Немаца у Банату од насељавања у 18. веку до Другог светског рата коју је пријавила мр Сњежана Ћирковић, подносимо следећи И З В Е Ш Т А Ј Сњежана Ћирковић (рођ. Петковић) - рођена је у Завидовићима (БиХ). Основну школу завршила је у Новом Саду, гимназију друштвено-језичког смера у Смедеревској Паланци. Дипломирала је године на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета у Београду (са просечном оценом 9,32). У току основних студија, године, добила је стипендију Амбасаде Краљевине Норвешке у оквиру конкурса За 1000 најбољих студената у Србији. У новембру године уписала је постдипломске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду, смер Библиотекарство и информатика. Завршила je магистарске студије са просеком 10,00. Стекла је назив магистра филолошких наука у мају године одбранивши магистарску тезу под насловом Библиотека Захарија Орфелина. Од до године радила је као библиотекар у библиотеци Дома културе Студентски град у Београду, од запослена је на месту библиотекара у библиотеци Катедре за германистику на Филолошком факултету у Београду.

2 За потребе истраживања при изради магистарског рада, била је на више студијских боравака у Немачкој (Оснабрик, Берлин године), где се упознала и са радом и организацијом високошколских и јавних библиотека у Немачкој. Ангажована је као сарадник на пројекту Израде и објављивања целокупних дела Пере Слијепчевића, организованог од стране Академије науке и умјетности Републике Српске, као и на пројекту Позоришна култура на тлу Војводине од најстаријих времена до наших дана, чији је носилац Позоришни музеј Војводине, као сарадик у оквиру немачке редакције. Области научног интересовања компаративно библиотекарство, организација високошколских библиотека, српско немачке културне везе. Библиографија радова: Читаоница која ради и ноћу / Сњежана Петковић. - илустр. У: Панчевачко читалиште. - ISSN Год. 2, бр. 2 (мај 2003), стр Берлин - између истока и запада / Сњежана Петковић. - Илустр. - Сажетак; Summary. У: Јавне библиотеке. - ISSN Год. 2, бр. 3/4 (2006), стр Библиотеке у Немачкој / Сњежана Петковић У: Високошколске библиотеке. - ISSN Год. 3 (2006), Број 4, стр Walter Engel (Hrsg.): Kulturraum Banat. Deutsche Kultur in einer europäischen Vielvölkerregion / Snježana Ćirković. Prikaz knjige. U: Komunikacija i kultura online : elektronski časopis za jezik, komunikaciju i kulturu. - Beograd : Fokus - Forum za interkulturnu komunikaciju, str Dostupno na: <

3 У припреми за штампу: Библиотека Захарија Орфелина (прерађена верзија магистарског рада, у издању Православног богословског факултета у Београду). Персонална библиографија проф. др Пере Слијепчевића (која ће изаћи у оквиру издања целокупних дела Пере Слијепчевића, пројекат Академије наука и умјетности Републике Српске). Предмет и циљеви истраживања Основни циљ рада мр Сњежане Ћирковић је да представи културни развој Подунавских Немаца у Банату у светлу библиотека, од њиховог насељавања у 18. веку до Другог светског рата, као и међусобне културне утицаје Подунавских Немаца и других народа који су живели на територији Војводине. Проучавајући грађу о библиотекама и њиховим фондовима, мр Сњежана Ћирковић ће пуну пажњу посветити библиотекама као огледалу културног живота на једном делу територије данашње Војводине, у Банату, и њиховој улози у обликовању особеног националног идентитета Подунавских Немаца. Истраживањем историјата библиотека и реконструкцијом њихових фондова кандидат ће покушати да испита настанак и развој читалачке публике међу Подунавским Немцима. Библиотеке представљају драгоцену грађу за проучавање укуса читалачке публике; оне нуде податке о томе како су књиге стигле у библиотеку, да ли су куповане наменски за библиотеку или су поклони приватних лица. Затим, путем садржинске анализе ових књига, могуће је утврдити која су најзаступљенија, односно најчитанија дела и писци. Основне хипотезе истраживања Када је Херман Ридигер први пут употребио назив подунавске Швабе (die Donauschwaben) како би њиме означио једну етничку заједницу, она је, у том тренутку, насељавала територију данашње Војводине, Барање, румунског Баната и јужних делова

4 Мађарске. Ова заједница се разликовала од Немаца насељаваних у другим деловима Југоисточне Европе (у Босни, на пример), као и од оних Немаца који су живели по градовима Мађарске или данашње Словеније, па и од Саса, становника Трансилваније, који су тамо били још од Средњег века. Сви ови насељеници, у зависности од предeла у којима су живели, разликовали су се међусобно у говору и обичајима, али и међусобним утицајима у контакту са другим народима и етничким заједницама. Подунавски Немци, посебно они који су живели на територији данашње Војводине, представљају етничку заједницу о којој се, након њиховог егзодуса из ових крајева након Другог светског рата, није много писало. Радови у којима је о њима расправљано били су политички и идеолошки обојени, оптерећени недавном прошлошћу и сукобима. Тешко је данас у разним књигама и чланцима по периодичним публикацијама наћи текстове у којима се на објективан начин расправља о заједничкој двовековној прошлости суживота народа, пре свега, на територији Војводине. Тек крајем двадесетог века у српској историографији се јављају радови који бацају више светлости на различите појаве у животу Подунавских Немаца на њихове културне, верске, друштвене, обичајне, књижевне, језичке, економске аспекте. Мр Сњежана Ћирковић ће своја истраживања усмерити на библиотеке у већим и значајнијим местима Баната, као што су Вршац, Панчево и Зрењанин. Она ће, прво, прегледати књишко благо разних библиотека и покушати да реконструише фондове некадашњих библиотека Подунавских Немаца. Само фонд књига на немачком језику које се чувају у Градској библиотеци у Вршцу има око наслова. Реконструкцију поменутих фондова потражиће и у до сада објављеној архивској грађи о овој етничкој заједници - мисли се на радове Антона Шерера, Феликса Милекера, Гинтера Шедла, Бранка Бешлина, Зорана Јањетовића или Анице Медаковић. Метод истраживања Кадидат ће у раду користити историјске, компаративне и аналитичко-синтетичке методе, којима ће што потпуније представити значај и улогу библиотека у културном развоју Подунавских Немаца.

5 Закључак Пошто код нас још не постоји довољно објективне литературе о културном животу Подунавских Немаца и улози библиотека у обликовању њиховог националног идентитета на територији Баната, докторска теза мр Сњежане Ћирковић представљала би пионирски подухват и значајан допринос истраживањима ове особене етничке заједнице. Стога предлажено Већу научних области друштвено-хуманистичких наука Универзитета у Београду да мр Сњежани Ћирковић одобри израду докторске тезе под насловом Библиотеке као огледало културног живота Подунавских Немаца у Банату од насељавања у 18. веку до Другог светског рата. Литература: Библиографије: Anton Scherer, Donauschwäbische Bibliographie : : das Schrifttum über die Donauschwaben in Ungarn, Rumänien, Jugoslawien und Bulgarien sowie nach in Deutschland, Österreich, Frankreich, USA, Canada, Argentinien und Brasilien, München, Anton Scherer, Donauschwäbische Bibliographie : das Schrifttum über die Donauschwaben in Ungarin, Rumänien, Jugoslawien und Bulgarien sowie - nach 1945 in Deutschland, Österreich, Frankreich, USA, Canada, Argentinien und Brasilien und anderen Ländern : , München, Anton Scherer, Donauschwäbische Bibliographie : : das Schrifttum über die Donauschwaben in Ungarn, Rumänien, Jugoslawien und Bulgarien sowie nach in Deutschland, Österreich, Frankreich, USA, Canada, Brasilien, Argentinien, Venezuela und Australien. 3, Vereinswesen, Recht, Wirtschaft, soziale Fragen und Bewegungen, Gesundheitswesen, Graz, Монографске публикације: Branko Bešlin, Vesnik tragedije. Nemačka štampa u Vojvodini , Novi Sad Zoran Janjetović, Nemci u Vojvodini, Beograd 2009.

6 Anica Medaković, Feliks Mileker ( ), istraživač, publicista i kustos Gradskog muzeja u Vršcu, Vršac Felix Milleker, Die Besiedelung der Banater Militärgrenze, Bela Crkva (Weisskirchen) Felix Milleker, Goethe und das Banat, Wrschatz Felix Milleker, Kulturgeschichte der Deutschen im Banat, Bela Crkva Felix Milleker, Kulturgeschichte der Deutschen im Banat , Vršac Mirko Mitrović, Naseljavanje i kolonizacija Vojvodine , Novi Sad Rastko Rašajski, Bibliografija radova Feliksa Milekera, Vršac Hermann Rüdiger, Das Deutschtum an der mittleren Donau, München Hermann Rüdiger, Die Donauschwaben in der südslawischen Batschka, Stuttgart Ingomar Senz, Die nationale Bewegung der ungarländischen Deutschen vor dem Ersten Weltkrieg, Eine Entwicklung im Spannungsfeld zwischen Alldeutsctum und ungarischer Innenpolitik, München Ingomar Senz, Donauschwäbische Geschichte, Band II. Wirtschaftliche Autarchie und politische Entfremdung , München Josef Senz, Geschichte der Donauschwaben, München Anton Scherer, Felix Milleker Persönlichkeit und Werk des Archäologen, Polyhistors und Schöpfers des Städt. Museum zu Werschetz, München Anton Scherer, Die nicht sterben wollten: donauschwäbische Literatur von Lenau bis zur Gegenwart; ein Buch von Leben der Deutschen und ihrer Nachbarn in Südosteuropa, Graz Günther Schödl, Deutsche Geschichte im Osten Europas. Land an der Donau, Berlin Прилози у серијским публикацијама: Mihael Antolović, Nemci u Južnoj Ugarskoj u XIX veku, Zbornik Matice srpske za istoriju, 76, Михаел Антоловић, Српска историографија о Немцима у Војводини, Споменица Историјског архива Срем 7, Сремска Митровица Бранко Бешлин, Два романа о Подунавским Швабама у 18. веку, Истраживања 15, Нови Сад Бранко Бешлин, Културно-просветни часописи Немаца у Војводини између два светска рата, Зборник Матице српске за историју 52, Нови Сад Branko Bešlin, Nemci u Vojvodini , Tokovi istorije 1-4, Beograd Бранко Бешлин, Уметност у служби изградње националног идентитета: "Велика швапска сеоба" Адама Милера Гутенбруна и "Насељавање Шваба у Банат" Штефана Јегера, Извори о историји и култури Војводине (зборник радова), Нови Сад, 2009.

7 Владимир Гвозден, Полазишта и циљеви имаголошког проучавања књижевности, Зборник Матице српске за књижевност и језик 49, Christian Glass, Die inszenierte Einwanderung. Stefan Jägers Tryptichon und seine Wirkungsgeschichte, Vortrag im Rahmen der Jahrestagung des Instituts für donauschwäbische Geschichte und Landeskunde Tübingen am November 2008: Migration in Gedächtnis. Die Auswanderung und Ansiedlung im 18. Jahrhundert als Identitätstiftender Faktor bei der Donauschwaben. Zoran Janjetović, Duhovni profil vojvođanskih Švaba, Tokovi istorije 1-2, Beograd Зоран Јањетовић, Непролазна свакодневница: немачки допринос народној култури Војводине, Токови историје 3-4, Београд Zoran Konstantinović, Od imagologije do istraživanja mentaliteta: o jednom značajnom kretanju u savremenoj metodološkoj misli, Umjetnost riječi, XXX, 2, Zagreb 1986, Зоран Константиновић, Увод у упоредно проучавање књижевности, СКЗ, Београд Зоран Константиновић, Компаративно виђење српске књижевности, Светови, Нови Сад Мирко Митровић, Етничка слика Баната крајем XVIII и почетком XIX века, Истраживања 15, Нови Сад У Београду, Комисија др Слободан Грубачић, редовни професор др Бранко Бешлин, ванредни професор др Ђорђе С. Костић, научни саветник