АУТОРИ И ПРЕВОДИОЦИ БЕОГРАДСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЧАСОПИСА

Transkript

1 АУТОРИ И ПРЕВОДИОЦИ БЕОГРАДСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЧАСОПИСА АУТОРИ ДУШАН АНТИЋ ( ) рођен је у Јагодини где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је на Одсеку за филозофију Фило - зофског факултета у Београду и похађао постдипломске студије у Љубљани. Учествовао је на међународном филозофском конгресу у Дубровнику године. Поезију вредну пажње почео је писати у вишим разредима основне школе и писао ју је, у прекидима, све до краја живота. Писао је и филозофске студије, есеје, рефлексије, краће прозне запи - се. За живота је објавио свега две песме (у два броја Билтена гимназије Светозар Марковић у Јагодини), а постхумно му је објављен есеј Љубав и изградња субјекта етика истине Алена Бадјуа у часопису Филолошког факултета Знак. ПЕТРА БЈЕЛИЦА, докторанд и сарадник у настави на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности, где је дипломирала године, а одбранила мастер рад под називом Могућности тумачења Хамлетовог идентитета. Области научног интересовања су деконструкција и психоаналитички приступ у оквиру студија о Шекспиру. ИВАН ВЕЛИСАВЉЕВИЋ Види Београдски књ. часопис бр. 27, с СРЂАН ВУЧИНИЋ Види Београдски књ. часопис бр. 26, с БОРИВОЈ ГЕРЗИЋ рођен је године у Београду. Дипломирао је општу књижевност и теорију књижевности на Филолошком факултету. Објавио је збирке прича Тророг (1987), Мало горе и распашће се (1992), Манијева завршница (1995), Један живот какав јесте (2012); из области историографије Портрете знаменитих Срба (1989). Саставио је и објавио неколико врста енглеско-српског речника и Речник савременог београдског жаргона. Приредио је неколико монографија и изложби, снимио документарни филм. Превео је низ писаца са енглеског језика, између осталих Џојса, Лоренса Дарела, Бекета, Харолда Пинтера. Са Аријаном Божовић приредио је и прошле године објавио велики избор светске кратке приче Куле, градови. 208 Београдски књижевни часопис, бр , јесен-зима 2014.

2 СТАНА ДИНИЋ СКОЧАЈИЋ рођена је у Струмици (Македонија), живела у Ковину, Белој Цркви, Београду, Књажевцу. Школовала се у Нишу и Београду. Живи и пише Нишу, где ради као уредник књижевног програма у Нишком културном центру. У часопису Градина уређивала је прозу, а са Зораном Пешићем Сигмом покренула је часопис за критику Нишки аналитичар. Награђивана за појединачне приче и превођена на неколико језика. Објавила је књиге прича: Гладна тама (1996), Мртви смо озбиљни (2001), Ту си, птичице (2004); роман Страшне страсне везе (2002); књиге песама: Ушивање сенке (1996), Мрежа (1998), Ноћ у голом врту (2006); Влажни цвил (2008); И поведи ме тамо (2010). БИЉАНА ДОЈЧИНОВИЋ, професорка на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду. Oд руко - водитељка истраживачког пројекта Књиженство теорија и историја женске књижевности на српском језику до године. Објавила је књиге: Гинокритика: Род и проучавање књижевности коју су писале жене (1993), Одабрана библиографија радова из феминистичке теорије/женских студија (1997), Градови, собе, портрети (2006), GendeRingS: Gendered Readings in Serbian Women s Writing (CD, 2006), Картограф модерног света (2007), Сусрети у тами: увод у читање Вирџиније Вулф (2011). НИКОЛА ЖИВАНОВИЋ Види Београдски књ. часопис бр. 26, с СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ Види Београдски књ. часопис бр. 26, с МАРИЈАНА ЈОВЕЛИЋ рођена је године у Суботици. Основно образовање стекла је у Сомбору и Београду, где је завршила и Филозофски факултет група за историју. Објавила је књигу поезије Каноса пред твојом душом, а песме је објављивала и у овдашњим водећим часописима. Ради као виши кустос збирке архивалија и кустос-водич у Војном музеју у Београду. ГОРАН КОРУНОВИЋ је рођен године у Јагодини. Ради као асистент на Филолошком факултету у Београду. Објављује поезију, огледе и књижевну критику. Учествује у раду песничко-уметничке групе заједно са Тамаром Шушкић, Урошем Котлајићем, Бојаном Васићем и Владимиром Табашевићем. Један је од оснивача песничке едиције Caché. Објавио је књиге поезије Гостопримства (2011) и Река каишева (2012), те књигу есеја Литература и опасност (2013). ЛАВ ВЛАДИМИРОВИЧ ЛОСЕВ Види Београдски књ. часопис бр. 31, с АЛЕКСАНДАР МИЛОСАВЉЕВИЋ Види Београдски књ. часопис бр. 26, с Београдски књижевни часопис, бр , јесен-зима

3 АЛЕКСАНДРА МОКРАЊАЦ, архитект и писац, рођена је, живи и ради у Београду. Објавила је књигу Антологија архитектуре и цивилизације (2012; награда УЛУПУДС-а), a у области књижевности објавила је романе Транскрипција (2006) и Опсенарење (2010). У периодици објављује приче, есеје и приказе. МИЛИВОЈ НЕНИН Види Београдски књ. часопис бр. 30, с ВЕСНА ПЕРИЋ Види Београдски књ. часопис бр , с ИВАН РАДОСАВЉЕВИЋ Види Београдски књ. часопис бр. 26, с ДРАГАНА СТОЛИЋ Види Београдски књ. часопис бр. 27, с ЈУАН ФЕРНИ рођен је године. Дипломирао је на Универзитету у Единбургу, док је докторске студије завршио године на Универзитету Св. Ендрјуз. Спада у светски познате стручњаке за ренесансну драму. Од јануара године је управник Шекспировог института у Стратфорду на Бирмингемском универзитету, где је оснивач и руководилац програма на мастер студијама Shakespeare and Creativity, али и предавач на основним и докторским студијама. Један је од главних представника најновијих тенденција у проучавању Шекспира: презентизма и спиритуализма. Аутор је бројних текстова о Шекспиру од којих су најважније студије Shame in Shakespeare (Срам код Шекспира) и The Demonic: Literature and Experience (Демонско: књижевност и искуство), као и уредник зборника Shakespeare Now! (Шекспир сада!) i Spiritual Shakespeares (Спиритуални Шекспири). ЕНЕС ХАЛИЛОВИЋ, приповедач, песник, драмски писац и новинар рођен је 5. марта године у Новом Пазару. Објавио је књиге поезије: Средње слово (1995), Блудни парип (2000), Листови на води (2007), Песме из болести и здравља (2011) и Ломача (изабране песме, 2012); збирке прича Потомци одбијених просаца (2004) и Капиларне појаве (2006); драме In vivo (2004) и Кемет (2010); роман Еп о води (2012). Добитник је Златне значке за допри - нос култури Културно-просветне заједнице Србије као и књижевних награда Бранко Миљковић и Ђура Јакшић. Представљао је Србију на многим међународним фестивалима и заступљен у бројним песничким и прозним антологијама у земљи и иностранству. Халиловићеву драму Комад о новорођенчадима која говоре премијерно су извели глумци берлинског театра Schaubühne 10.марта године. Приче, поезија и драме објављене су му у засебним књигама на енглеском, пољском, француском, турском и македонском језику, а песме и приче на још петнаест језика. ВОЈА ЧОЛАНОВИЋ рођен је године у Босанском Броду, од године живи у Београду, где је, после Другог светског рата, 210 Београдски књижевни часопис, бр , јесен-зима 2014.

4 студирао језике, права и историју уметности и дипломирао на Високој дипломатској школи. У Танјугу и Југопресу радио је као уредник за науку, културу и уметност, а на Телевизији Београд као први уредник Научног програма. Био је члан уредништва у Савременику и Књижевности, водио београдску редакцију југославенског часописа Encyclopedia Moderna. Објавио је збирке приповедака: Оседлати мећаву (1958), Мирис промашаја (1983), Осмех из црне кутије (1993), за коју је добио Андрићеву награду, Начело неизвесности (приче у избору В. Павковића, са једном новом; 2003). Аутор је и књига: Легенде о старим јапанским јунацима (1967) и Прекрајање живог (генетичко инжињерство достигнућа, предвиђања опасности; 1998). Бавио се и есејистиком, а са енглеског је превео низ битних књига, између осталих дела Фокнера, Јуџина О Нила, Бернарда Маламуда, Ајрис Мердок, Ернеста Џонса... Године изашла је у издању Службеног гласника и аутобиографска књига Воја Чолановић. Најважније место у стваралаштву Воје Чолановића заузимају романи: Друга половина неба (1963), Пустоловина по мери (1969), Телохранитељ (1971), Леви длан, десни длан (1981), Зебња на расклапање (1987), Џепна коб (1996), Лавовски део ничега (2002) и Ода мањем злу (2011). За Другу половину неба Чолановић је награђен међународном наградом Бенито Хуарез, за Зебњу на расклапање НИН-овом наградом за роман године, а за Оду мањем злу наградама Стеван Сремац и Бора Станковић. КИНЕСКИ АУТОРИ БАОЕРЂ ЈУЕНЈЕ (р. 1958), рођен је у Хухехоту, главном граду Аутономне области Унутрашња Монголија. Припадник је монголске националне мањине. Објавио је већи број збирки есеја, приповедака и неколико романа. Добитник је бројних књижевних награда, међу којима и награде Ат, коју додељује Удружење књижевника НР Кине за књижевност националних мањина, награду за најбољи есеј године и др. Деведесетих година је три године заредом проглашаван једним од десет најбољих есејиста у Кини. Међу најзначајнијим делима су му збирка љубавних приповедака На пример јутарња роса и збирка есеја Говор траве. ГУ ЧЕНГ ( ), песник и сликар, рођен у Пекингу, сматра се најбољим представником мрачне поезије, модерног поетског правца у Кини који се појавио као реакција на Културну револуцију и стеге које је она наметала уметности. Често га, због богатог симболизма, искрености и наивности његове поезије, називају и јединим кинеским песни - ком бајки. У својој поезији трага за дечије неупрљаним идеалним светом. За собом је оставио велики број песама, есеја, калиграфских Београдски књижевни часопис, бр , јесен-зима

5 радова и слика. Његове песме и збирке песама превођене су на енглески, француски, немачки, шпански и друге језике. Након што је супругу убио секиром, извршава самоубиство. ДУНГ ЋИЏАНГ (1967), рођен је у Хонг Конгу, где и данас живи. Сматрају га једним од најпродуктивнијих и најталентованијих хонгконшких писаца, који се у својим делима бави широким спектром тема, између осталог и проблемом полног идентитета и питања на који начин развој материјалне културе утиче на живот човека и друштва. Његова најпознатија дела су романи Двополност, Хермафродит, као и трилогија Историја природе, у оквиру које су до сада објављена романи Почетак свега: реални живот Сјусју и Сложена историја времена: Jацијева светлост. Добитник је многих престижних књижевних награда. JАНГ ШУО ( ), револуционарни писац и есејиста. Док је боравио на корејском ратишту, написао је свој најпознатији роман Пејзаж хиљаду миља. Посебну књижевну вредност имају његови есеји, од којих је најпознатији Мед од личија. Прогоњен за време Културне револуције, у тренутку очаја извршава самоубиство узимањем превелике дозе седатива. ЈУ ГУАНГЏУНГ (1928), песник, есејиста и теоретичар, пореклом из Нанђин - га. После завршене основне и средње школе, наставља даље школовање у Сјамену, на Тајвану и у САД, где стиче и титулу магистра уметности на Универзитету у Ајови. Декан је Факултета за кинески језик и књижевност Универзитета Сун Јатсен на Тајвану. Један је од оснивача песничког друштва Плава звезда. Издао је преко десет збирки песама, петнаест збирки есеја и теоријских радова и једанаест књига превода, међу којима и преводе Оскара Вајлда и Ернеста Хемингвеја. Носталгија је једна од његових најпознатијих песама. Карактерише га разнолик поетски израз с одликама савремене западне, али и кинеске традиционалне поезије. СИ МУЖУНГ (1943), песникиња, есејиста и уметница монголске националности, настањена на Тајвану. Сликарка и професор сликарства, она стварање поезије сматра начином да се одмори и оживи свој унутрашњи свет. Добитница је бројних награда у земљи и иностранству, како на пољу ликовноуметничког стваралаштва, тако и у области поезије. Објавила је седам збирки песама и велики број есеја. СУН ЛИ ( ), романописац и есејиста који је стварао у духу соцреализма. Оснивач је књижевног друштва Језеро лотосовог цвета, које је било посебно утицајно педесетих година двадесетог века. Добитник је бројних књижевних награда. Роман Немирне године, збирка есеја Језеро лотосовог цвета, новела Ковач и дрводеља најпознатија су њего - ва дела. Објавио је неколико десетина збирки есеја, кратких прича, 212 Београдски књижевни часопис, бр , јесен-зима 2014.

6 новела и поезије. Године 2012, на десетогодишњицу његове смрти, у њего - ву част установљена је Сун Лијева књижевна награда. ФЕНГ ЂИЦАИ (1942) рођен је и живи у Тијенђину. Многоструко талентован, Фенг се осим књижевношћу, бави и сликарством и етно културологијом. Иницијатор је многих активности за очување културне баштине, како већинске Хан националности тако и националних мањина у Кини. У свом изузетно богатом књижевном опусу, бави се пре свега историјским темама, као што су Културна револуција и последице које је она оставила, древна пракса повезивања женских стопала итд. Најпознатија су му дела: Златни лотос од три инча, Чудотворни перчин, Десет година лудила: исповести о Културној револуцији у Кини. Добитник је бројних награда у земљи и иностранству. ЧИ ЗИЂИЈЕН (1964), рођена је у провинцији Хеилунгђијанг, у североисточном делу Кине. До данас је објавила више од четрдесет књига, укључујући романе, збирке приповедака и есеја. Једна је од ретких књижевница у Кини која је три пута добила истакнуту књижевну награ - ду Лу Сун. За роман На десној обали реке Аргун добила је године награду Мао Дун, најпрестижнију у Кини. У својим делима највише се бави описима живота и обичаја људи на селу у њеној родној провинцији, мада се дотиче и историјских тема. Њени најпознатији романи су: На десној обали реке Аргун, Јутарња звона у сутону, Врана и снег, Све ноћи овога света, Манџуко, итд. ЧУ ФУЂИН (1952) рођен је у Шангају. Дипломирао је на Лу Суновом факултету за хуманистичке науке и Нанђиншком универзитету. Објавио је дванаест романа, међу којима су Црно и бело и Врата душе, преко педесет новела, више од стотину приповедака, велики број есеја и радова из области књижевне теорије. Добитник је десетак књижевних награда међу којима је и једна од најпрестижнијих, Џуанг Џунгвенова књижевна награда. Његова дела преведена су на енглески, француски, јапански, српски и друге језике. ЏАНГ АИЛИНГ ( ), позната кинеска списатељица, есејисткиња, романописац и теоретичарка. Писала је романе, есеје и сценарија за филмове. Најпознатија су јој дела: Љубав у граду под опсадом, Златни окови, Црвена и бела ружа, Пожуда. Опрез, Гола земља, Песма пиринчаних изданака, итд. У њеним делима се преко описа свакодневице главних јунака веома верно осликава живот у Шангају и Хонг Конгу четрдесетих година двадесетог века. Углавном се бави романтичним, љубавним темама истраживањем људске природе. Другу половину живота провела је у САД, где је наставила с објављивањем романа написаних на енглеском језику, а бавила се и превођењем. Умрла је у Лос Анђелесу. Београдски књижевни часопис, бр , јесен-зима 2014.

7 ЏАНГ ЧЕНГЏИ (1948), сматра се једним од најутицајнијих писаца муслиманске Хуи националности у Кини. Осим матерњег, кинеског језика, ствара и на монголском и јапанском, а говори и више страних језика и језика националних мањина. У почетној фази стваралаштва бави се романтичарским темама, да би се касније посветио писању дела с израженом религиозном тематиком. Његов најпознатији роман, Историја душе, говори о историји секте Џакрија суфизма у Кини. Добитник је бројних књижевних награда. Најпознатија дела су: романи Историја душе, Златни пашњак, новеле Северна река, Црни ат, итд. ПРЕВОДИОЦИ ДРАГАНА БАЈИЋ рођенa је године у Пакрацу (Хрватска). Дипломирала је на групи за кинески језик и књижевност Филолошког факултета у Београду. Године отишла је као стипендиста кинеске владе у Пекинг на једногодишње специјалистичке студије из области кинеског језика и тамо је после студија низ година живела и радила. Тренутно живи у Београду. ПЕТРА БЈЕЛИЦА Види горе, у белешкама о ауторима. НЕДА НИКОЛИЋ БОБИЋ Види Београдски књ. часопис бр. 28, с ТАМАРА БОКИЋ: рођена је године у Београду. Дипломирала је на групи за кинески језик и књижевност Филолошког факултета у Београду. Као стипендиста владе НР Кине године боравила је у провинцију Џеђијанг на усавршавању кинеског језика, а у јесен започела је двогодишње мастер студије у Пекингу, на Факултету за медије и кому - никације. Тренутно је на пракси у Институту Конфуције у Београду. ЂИН СЈАОЛЕИ рођена је године у кинеској провинцији Хебеи. Дипломирала је на Нанђиншком универзитету, а магистрирала на Универзитету за медије и комуникације НР Кине у Пекингу. Од године предаје кинески језик на Филолошком факултету у Београду. Бави се и књижевним и научним превођењем. МИЛА ЗЕКОВИЋ рођена је у Бару године. Дипломирала је на групи за кинески језик, књижевност и културу Филолошког факултета у Београду. Тренутно се налази на једногодишњем усавршавању кинеског језика у Пекингу. АНА ЈОВАНОВИЋ рођена је године у Пожаревцу. Дипломирала је године на групи за кинески језик и књижевност Филолошког факултета у Београду. Магистарске студије из области кинеског језика 214 Београдски књижевни часопис, бр , јесен-зима 2014.

8 и писма завршила је године на Пекиншком Нормал универзитету. Докторске студије је завршила године на истом универзитету и стекла академско звање доктора кинеског језика и књижевности. Запо - слена је на Филолошком факултету као доцент за кинески језик. Од године ради и као сарадник Института Конфуције у Београду. Бави се научним радом, као и књижевним и стручним превођењем. САРА КОМОСАР рођена је у Београду године. Дипломирала је и завршила мастер студије на Групи за кинески језик и књижевност Филолошког факултета у Београду, где је сада на докторским студијама. Од године запослена је у Институту Конфуције. Области истраживања: кинески језик и култура, лингвистика кинеског језика и настава кинеског језика као страног. УНА МИШКОВИЋ рођена је године у Сремској Митровици. Након завршених основних студија на групи за кинески језик и књижевност Филолошког факултета у Београду, стекла је звање магистра кинеског језика и књижевности на Универзитету Ћингхуа у Пекингу. Од године живи у Пекингу, где се активно бави превођењем. ТАЊА ПЕЉЕВИЋ рођена у Београду године. Дипломирала је и магистрирала на групи за кинески језик и књижевност Филолошког факултета у Београду. Магистарске студије на Факултету за медије и комуникације у НР Kини завршила је године. Ради као професор кинеског језика и стручни преводилац. Докторанд је на Филолошком факултету. БИЉАНА СИМИЋ ВЕЛИЧКОВИЋ рођена је године у Велесу у Македонији. Дипломирала је године на групи за кинески језик и књижевност Филолошког факултета у Београду. Након дипломирања, боравила је седам година у НР Kини као стипендиста Министарства просвете Републике Србије и Владе НР Kине. Године у Чангчуну усавршава језик на Североисточном педагошком универзитету. Магистрирала је а докторирала године из области лингвистике на Пекиншком универзитету за језик и културу. Од године предаје кинески језик на Универзитету Сингидунум у Београду, а од године и на Институту Kонфуције. Бави се научним и преводилачким радом. БОЈАН ТАРАБИЋ рођен је године у Прибоју. Дипломирао је на групи за кинески језик и књижевност Филолошкоg фалутетa у Београду. Бави се научним радом и превођењем књижевних текстова са кинеског и енглеског језика. Области његовог истраживања и интересовања обухватају религије Кине, кинеску филозофију, кинеску уметност и језик. Тренутно је студент Универзитета за језик и културу у Пекингу. Београдски књижевни часопис, бр , јесен-зима