Садржај. Ријеч уредника

Transkript

1

2 Ријеч уредника Септембра године, мени је припала велика част да уређујем школски лист Орфеј. Убрзо се одржао састанак нове редакције и прионули смо на рад. Велика одговорност је пала на наша нејака плећа. Одлучили смо да овај број Орфеја буде мало опуштенији, али исто тако и едукативнији. Од овога броја лист има своју тему, о којој ученици путем анкете износе своја мишљења. Да ли се дјевојке освајају џиповима или стиховима? Шта су млади гиманзијалци рекли, погледајте на странама које слиједе. Такође смо се одлучили за приче које ће бити на језицима које ми, гимазијалци, учимо. Овога пута то су чланци на енглеском, њемачком и италијанском. Осим овога, ту је велики број занимњивих прича, интервјуа и новости. Захваљујемо на указаном повјерењу. Крешо Садржај ВИЈЕСТИ...3 ДА ЛИ СЕ ДЈЕВОЈКЕ ОСВАЈАЈУ ЏИПОВИМА ИЛИ СТИХОВИМА?...4 ШКОЛСКИ ПСИХОЛОГ НАША ОСОБА ОД ПОВЈЕРЕЊА...7 СА ПРОФЕСОРОМ...8 ИНТЕРАКТИВНА НАСТАВА...9 МЕЂУНАРОДНО ОБРАЗОВАЊЕ...10 ОДЛАЗАК У САРАЈЕВО...11 У ТИШИНИ ОБОЈЕНЕ ПУСТИЊЕ...12 ФОТОГАЛЕРИЈА НИКОЛЕ САВИЋА СА НИКОЛОМ САВИЋЕМ...14 УЧЕЊЕ КРОЗ ПРЕДСТАВЕ...15 A GUIDE THROUGH BANJALUKA...16 CAPODANNO IN ITALIA...16 RAMMSTEIN...17 ИМА ЛИ У ШКОЛИ РУЖНИХ ДЈЕВОЈАКА?...18 ОТАЦ НА СЛУЖБЕНОМ ПУТУ СА СРЂАНОМ ВУЈАСИНОМ...19 СТВАРАЛАШТВО...20 WANA (WE ARE NOT ANGELS)...22 БИСЕРИ...23 ЗА ИЗДАВАЧА: СЛАВИЦА ИВОШЕВИЋ-ЊЕЖИЋ, ДИРЕКТОР КООРДИНАТОР: ИВАН ЈЕВЂОВИЋ, ПРОФ. УРЕДНИК: КРЕШО СЕКУЛИЋ РЕДАКЦИЈА: АНА КАШИЋ, НИНА ВУРДЕЉА, НИКОЛИН ГРБИЋ, БЛАНКА ГАЋАНОВИЋ, СЕЛЕНА МОЧЕВИЋ, СОЊА ЈАРИЋ, МАРТИНА ЂОКИЋ, ТИЈАНА ТРКУЉА, НИКОЛА ПАРИПОВИЋ, НЕБОЈША ЈУКИЋ, НИКОЛА БЛАГОЈЕВИЋ, АЛЕКСАНДРА МАРКОВИЋ, ТИЈАНА БЈЕЉАЦ, СВЈЕТЛАНА МАМИЋ ФОТОГРАФИЈА: НИКОЛА САВИЋ, МАЈА АЈДАР, БОЈАНА БОРКОВИЋ, КРЕШО СЕКУЛИЋ ПРЕЛОМ: ИВАН ЈЕВЂОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈЕ: СОЊА ЕГИЋ 2

3 вијести септембар Педагог Гордана Павловић, после плодотворног и пожртвованог рада, отишла у заслужену пензију. од 20. до 29. септембра Сајам књиге у Бањалуци ученици наше школе на гимназијском штанду одржали бројне наступе. 3. октобар Ученици другог и четвртог разреда учествовали у емисији посвећеној недјељи дјетета, на РТРС-у. 17. октобар Ученици Гимназије учествовали у ТВ-емисији Забрањени форум у Сарајеву. Тема емисије била је реформа образовања. 20. октобар Награђeни разред са најмање изостанака посјетио је Дом народа у Сарајеву. Посјета Средње мјешовите техничке школе из Градишке. од 21. до 23. октобра Други разред, у оквиру екскурзије, посјетио Врњачку Бању, Жичу, Студеницу, Мокру Гору и Вишеград. од 22. до 26. октобра Гимназија учествовала у Лиги хуманиста. 27. октобар. Одржано предавање о међународној матури (IBO). Вечито радимо, укључујемо се у разне пројекте, путујемо, дочекујемо и испраћамо разне госте; оне млађе, а богами и оне старије.чини се да се стално ширимо и постајемо једна велика породица са ни сама не знам коликим бројем чланова. Ето, тако смо 20. новембра угостили ученике Медицинске школе из Градишке, које су предводила два њихова професора. Група ученика бањалучке Гимназије, заједно са проф. Вером Бајагић и Жељком Грбићем, потрудили су се да се као домаћини прикажу у што бољем светлу, те смо ми, ученици, уз угодно ћаскање вршњацима пожелели добродошлицу, док су професори попили кафицу одморушу упознавши се са директорицом. Затим је уследило подуже предавање у ПОСјета УЧеНиКа МедиЦиНСКе ШКОЛе из ГрадиШКе кабинету информатике. Уз помоћ већ поменутих професора, показали смо гостима шта смо све постигли у последњих неколико година, где смо се појављивали, глумили, путовали, итд. Циљ је био да им се укаже на чињеницу да у овој школи сарадња међу ученицима и професорима постоји, да као умна снага делујемо на сваком пољу, да се за нас зна на Балкану, али да нам ни то није довољно и да хоћемо да идемо још даље! Нисмо хтели да се ова посета своди на стереотипно предавање ти седиш и слушаш, а ја причам, већ смо се припремили да направимо неколико пауза и да их попунимо, како смехом и причом, тако и сокићима и сендвичима које већ дуги низ година наше тете из школске кухиње вредно праве и 3 без којих, бар ја, не могу замислити радну седмицу у школи. Шалу на страну, али заиста је било тако! Важно је споменути и то да смо госте обрадовали и поклонима! У разговору са неким ученицима гостима, сазнала сам да већ неко време у својој школи покушавају да организују другачији вид наставе, и да им се овакав вид наставе какав је код нас, учење преко ЦД-ова и учешћа ученика у настави, чини као добра идеја. Шта још да вам кажем, допада им се код нас и волели би да се још дружимо. Па нема проблема! Само ви дођите или нас зовите, и ето нас! Ионако једва чекамо да дигнемо сидро и одемо негде. Ма, млади смо, када ћемо ако нећемо сад?! Николина Грбић

4 Kрешо Секулић Освојити дјевојку, драге припаднице љепшег пола, није нимало лако. Мало срамежљивији момци скупљају храброст и по више мјесеци да би се ипак на крају поколебали, док увјерени фрајери одраде то онако на брзину, у стилу: Мала, хоћемо ли? Или је, можда, најбоље наћи средину између ова два приступа? ОСвајајУ Ли Се дјевојке освајају ли Се дјевојке џиповима или СТиховима? Тема Неке дјевојке више воле романтичне, а неке жестоке момке. Битна ствар је у приступу. Џипови или стихови, питање је сад? Хајде прво да кренемо од оних дјевојака које падају на џипове. Шта заправо оне траже у вези, скупе поклоне, отмјене изласке или само да су виђене са фрајером који воза добар ауто? Постављају се питања: гдје је ту љубав, кога такве дјевојке воле џипове или оне које возе такве аутомобиле? Материјалне вриједности никад не треба да стављамо испред људских. Сада ћемо да сагледамо ову ситуацију из очију самих дјевојака материјалиста. Можемо ли их кривити што размишљају тако, јер, на крају крајева, и у природи се мужјаци боре за превласт над женком, а они способнији и јачи добијају и право на женку. Ако ово пренесемо на нас, видимо да дјевојке материјалисткиње можда на овај начин гледају способности мушкарца да их обезбиједи у животу. Многи кажу да се од романтике не може живјети. Ви, момци, који возате около џипове размислите мало о овоме: Шта ће се десити када вам џипова понестане, хоће ли те исте дјевојке бити уз вас? С друге стране налазе се романтичари, тј. они који наклоност љепшег пола настоје задобити моралним вриједностима. Наравно да се више труда улаже када се дјевојци прилази на романтичан начин, али да ли ће се тај труд исплатити? Морамо признати да је много љепше осјетити љубав него бити виђен у најновијем четвероточкашу. На дјевојкама је избор. Анкета коју смо спровели међу гимназијалцима показала је да је више оних који мисле да се дјевојке данас освајају џиповима, а не стиховима. Зато момци, ништа нам друго не преостаје него да посјетимо једну од ових ауто-кућа. Сад се џипови могу узети и на лизинг. Једино што ме брине је пораст цијена нафте на свјетском тржишту! 4 6

5 Тијана Тркуља, Селена мочевић кроз Гимазију ШКОЛСКи ПСихОЛОГ НаШа ОСОба Од ПОвјерења Госпођа Гордана Касагић, психолог бањалучке Гимназије, отворила је врата своје канцеларије редакцији Орфеја и рекла нам нешто више о улози школског психолога. Орфеј: Шта је то школски психолог и која су његова задужења? Школски психолог стручним радом доприноси остваривању наставног плана и програма средњег образовања и васпитања. Конкретно, доприноси стварању оптималних услова за лични и професионални развој ученика; ради на чувању и унапређивању менталног здравља ученика; проучава, прати и подстиче психолошки развој ученика; доприноси ширењу и обогаћивању знања из психологије и менталне хигијене међу наставницима, ученицима и родитељима; обавља савјетовање са ученицима, родитељима и наставницима; доприноси стварању позитивних интерперсоналних односа међу ученицима и наставницима; стручно се усавршава и припрема у областима свог рада. Орфеј: Да ли су Вам се ученици већ обраћали за помоћ? Да, ученици ми се обраћају за помоћ и то не само са проблемима везаним за наставу, већ и са личним проблемима. Морам да примијетим да су то ученици виших разреда, вјероватно зато што се са психологијом упознају тек у 2. разреду, а до тада им одлазак код психолога представља казну за нешто погрешно учињено. Орфеј: Који то проблеми најчешће муче нашу генерацију, па се одлучују за стручну помоћ? То су проблеми везани за адолесцентни узраст. Често су у питању и породични проблеми или проблеми везани за наставу. Орфеј: Претпостављамо да разговор са Вама, уколико је то потребно, остаје у анонимности. Да ли је школски психолог наша особа од повјерења? Свакако, постоји етички кодекс психолога, којег се ја, као и остали психолози, морам придржавати. Све остаје анонимно и сачувано између клијента и психолога. Ја се надам да сам до сада била особа од повјерења, а трудићу се да тако и остане. Психолога не треба доживљавати као казну, јер ми постојимо да би вас саслушали, савјетовали и помогли вам. Орфеј: Постоји ли у Гимназији још увијек психолошка секција и чиме се бави? Ја сам раније водила психолошку секцију и били смо врло активни, али због додатних обавеза које имам, секцију је преузела професорица Вања Курузовић. Орфеј: Да ли ће актуелна реформа школства оставити траг на ученицима и какво је Ваше мишљење о томе? Претпостављам да хоће, али још увијек не знамо како ће реформа изгледати у самој Гимназији, тако да је рано говорити о посљедицама. Орфеј: Колико психологија као наука, која се изучава у другом разреду, има утицаја на формирање младе личности? Сви предмети, не само психологија, имају утицај на формирање младе особе. Други разред је веома тежак, па психологија ученицима дође као одушак. То је један занимљив и релативно лаган предмет. Иако је уџбеник доста лоше урађен, што је показала и анкета коју сам спровела међу ученицима, ја покушавам да ту монотонију разбијем разним активностима и радионицама. Тако је креативност ученика више заступљена, у њима се јавља такмичарски дух и показују много боље резултате. Орфеј: Да ли Вам је рад у учионици помогао у Вашем садашњем послу? Наравно да јесте. Као професор радим 4 године и рад са ученицима у учионици помогао ми је да сада лакше остварим контакт са њима, да уђем у срж њиховог проблема, схватим их и помогнем им, колико је у мојој моћи. Орфеј: Гдје и када Вас ученици могу пронаћи? Радим у смјени другог и четвртог разреда, у канцеларији школског педагога. Орфеј: Какво је Ваше мишљење о теми броја: Да ли се дјевојке освајају џиповима или стиховима? (Смијех...) Моје мишљење је стиховима. Материјално, иако битно, није на првом мјесту. Љубав је важнија, то је један диван компромис између два различита свијета, а то осјетити, много је љепше него возити се у најбољем ауту на планети. Љубав испуњава човјека, а новац не! Орфеј: И за крај, која је Ваша порука гимназијалцима? Искористите сваки дан у Гимназији на најбољи могући начин, јер живот није баш толико дуг да би се трошио на небитне ствари. 7

6 Николина Грбић у ходнику да Ли Се дјевојке ОСвајајУ џиповима или СтихОвиМа? Сјетимо се старих филмова у којима су мушкарци освајали дјевојке романтиком, добрим манирима и оном, данас ријетком, мужевношћу. данас су малобројни мушкарци који ће стати иза својих ријечи, преузети контролу над сваком ситуацијом, понашати се каваљерски и на тај начин дјевојку оборити с ногу. многи своје комплексе и недостатке скривају иза дебелог џепа покушавајући да привуку дјевојке својим скупим аутомобилима и фирмираном одјећом. Шта су нам о томе рекли ученици Гимназије? Срђан Плавшић, III9 *На који начин ти освајаш дјевојке? Свака дјевојка захтијева различит приступ. Треба да проведем одређено вријеме са дјевојком како бих упознао бар дио ње. *Да ли се дјевојке освајају џиповима или стиховима? Дјевојке се не освајају ни џиповима ни стиховима! Ти мораш пронаћи оно нешто што њима одговара! Маријана Гаврић, III6 *Да ли би више вољела да ти момак поклони неку скупу крпицу или да те код куће сачека букет ружа? Па, наравно, да ме код куће сачека букет црвених ружа. *Шта ти мислиш: да ли се дјевојке освајају џиповима или стиховима? Мислим да је то индивидуално неке се освајају џиповима, а неке стиховима. Ана Кашић, III9 : * Да ли би више вољела да ти момак поклони неку скупу крпицу или да те код куће сачека букет ружа? Дефинитивно, букет ружа! * Да ли се дјевојке освајају џиповима или стиховима? Па, најбоље је да момак има и џипове и стихове! Марио Вујучић, III1 * На који начин ти освајаш дјевојке? Кад попијем два пива, тек се онда усудим да приђем дјевојци и да започнем неки разговор са њом! * По твом мишљењу да ли се дјевојке освајају џиповима или стиховима? Стиховима сигурно не! 4

7 мартина Ђокић у ходнику Бранка Гребеновић, III5 * Да ли би више вољела да ти момак поклони неку скупу крпицу или да те код куће сачека букет ружа? Па, и букет ружа може бити веома скуп. Мени би се више свидјело да ми покаже неко занимљиво мјесто у природи. * Да ли се дјевојке освајају џиповима или стиховима? Ни једним, ни другим. Мислим да се дјевојке освајају лијепим поступцима! Уна Звонковић, III9 *На који начин један момак може тебе да освоји? Мене може да освоји момак који има директан приступ и зна шта жели. Посебно ми се свиђају момци који су романтични и покушавају да изненаде дјевојку. *Да ли се дјевојке освајају џиповима или стиховима? У данашње вријеме више џиповима, јер дјевојке падају на момке који се скупо облаче и имају пуне џепове новца! Маја Ћургуз, III10 *На који начин један момак може тебе да освоји? Па, мене момак може освојити неком својом спонтаношћу и природношћу. Не тражим да се он превише труди, већ да једноставно буде природан. *Да ли се дјевојке освајају џиповима или стиховима? То је индивидуална ствар! Ја, лично, не волим нафуране буржује, или још горе, мамине синове. Петар Зељковић, III1 *На који начин ти освајаш дјевојке? Парама! Ко има пара може имати дјевојку! *Дакле, твој одговор на питање да ли се дјевојке освајају џиповима или стиховима је...? Џиповима! Ко има добар џип може да освоји сваку дјевојку! Аљоша Станковић, III1 *На који начин ти освајаш дјевојке? Све зависи од дјевојке, али мислим да се углавном са једним финим прилазом и одговарајућим ријечима и комплиментима може прићи дјевојци! Треба се потрудити да се дјевојка лијепо осјећа у твом друштву. *Да ли се дјевојке освајају џиповима или стиховима? Мислим да су у данашње вријеме стихови старомодни, али волим видјети када се момак удвара дјевојци на тај начин. Нажалост, данас се дјевојке освајају џиповима и то се дешава због државе у којој живимо! 5

8 ана кашић кроз Гимназију Са ПрОфеСОрОМ анђелко Глушaц, професор физике. У прољеће године, у Гимназији је основана планинарска секција, а у склопу ње ученици ове школе су посјетили многа мјеста. Па, да видимо шта о томе каже један од професора, које је уједно и један од оснивача планинарске секције. ОРФЕЈ: Колико дуго сте професор у Гимназији? ПРОФЕСОР: Овдје сам од године. Значи, пуних 10 година. ОРФЕЈ: Основали сте планинарску секцију, заједно са професором Божом Марићем? ПРОФЕСОР: Да, године, у прољеће. Ја сам се и раније бавио планинарством. У Санском Мосту сам водио планинарско друштво гдје смо имали свој објекат. Када сам био студент било је развијених планинарских друштава, а најразвијеније је било планинарско друштво у Новом Саду. ОРФЕЈ: Бавили сте се и падобранством? ПРОФЕСОР: Па, јесте, као студент сам се бавио и падобранством, али престао сам пошто сам добио забрану од родитеља. ОРФЕЈ: Колико се ученици одазивају на планинарску секцију? ПРОФЕСОР: Па, интерес је овдје велики тако да нема проблема. ОРФЕЈ: А да ли постоје неки стални чланови секције? ПРОФЕСОР: Сви ученици су добродошли, а има једна група ученика која је редовна, односно одазива се на сваку акцију. Има и ученика који су завршили, па иду са нама пошто нема ниједног планинарског друштва у које би се могли укључити. ОРФЕЈ: Можете ли нам рећи нешто о организацији и о томе како бирате мјеста која ћете посјетити? ПРОФЕСОР: Настојимо да обиђемо ближу околину. Гледамо да ученицима ти походи буду што јефтинији. А од већих акција поменућу фрушкогорски маратон, на којем смо два пута учествовали. ОРФЕЈ: На којим сте мјестима до сада били? 8 ПРОФЕСОР: Козара, три пута; извор Јања, извор Пливе, Дабарска пећина, Мулеж, два пута; ова мјеста око Бањалуке, Понир итд. А стални чланови планинарске секције су имали и првенство када смо ишли у Београд, на сајам књига, и у склопу тога на Авалу и у археолошко налазиште Винчу. ОРФЕЈ: Можете ли нам рећи нешто о утисцима са тих похода? ПРОФЕСОР: И ученицима и свим онима који учествују, под број 1 јесте дружење. До сада није било никаквих проблема, заиста, сви су били послушни. То је рекреативно планинарење које не изискује неку претјерану физичку кондицију. ОРФЕЈ: Да ли још неко, поред професора Боже, ради са вама? ПРОФЕСОР: Настојимо да укључимо и географску и еколошку секцију. А, могла би ту доћи у обзир и етнолошка секција. ОРФЕЈ: Можете ли нам открити нека мјеста на која ћете тек да идете? ПРОФЕСОР: Па, сад је планирано да идемо на Мотајицу код Српца, а за зимски распуст ћемо видјети да организујемо неки петодневни боравак на снијегу, уколико га буде. На прољеће ћемо се свакако укључити и на фрушкогорски маратон, а гледаћемо да обиђемо и фрушкогорске манастире, дужина стазе је 160 км. ОРФЕЈ: Имате ли нешто да поручите онима који би се можда придружили планинарима? ПРОФЕСОР: Сви су добродошли, пошто ћемо организовати неки краћи курс или школу планинарења. Обећали су нам да ћемо добити неку опрему, па држимо их за ријеч.

9 Нина вурдеља кроз Гимназију интерактивна НаСтава Прихвативши приједлог за интерактивну наставу, ученици трећег разреда учинили су часове српског језика занимљивијим, а наставне садржаје себи ближим. На подстицај професорице Вере Бајагић, која већ бројне генерације слично усмјерава, готово свако се пронашао било у глуми, плесу, рецитовању, музици, као облицима креативног израза. Није случајно што нас је баш ремек- -дјело Ромео и Јулија прво извело на даске наше учионице. Као тадашњи I3, необично самоувјерени за првачиће, иступили смо са пародијом на поменуту драму. Тако је све почело... Атмосферу Вероне убрзо је замијенио малограђански дух Војводине из Нушићеве драме Народни посланик. Са намјером и вољом да напредујемо, дружимо се и подстакнемо друге на исто, истрајали смо, ево, већ трећу годину. Прилику и идеју за то пружило нам је, између осталог, провинцијско животарење руског тежака из драме Ујка Вања, те слике старог Мостара, пуне Шантићевих емоција. Данас, са поносом истичемо да је иза нас и медијски наступ на Сајму књиге године, јавно извођење представе Јади младог Вертера. У једноставност радње укомпонована је широка палета ликова, комичних ситуација и дијалога, урнебесан судар Трећег рајха и времена у којем живимо. Привлачна моћ новца уводи мотив потјере и уцјене, а менталитет средине је захтијевао турбо фолк и томе слично. У оваквом приступу нисмо сами. На пољу наше креативности све су чешће међуодјељенске посјете. Ученици III2, почевши од Молијеровог Тврдице, извели су перформансе на тему Шантићевог и Ракићевог стваралаштва. А ни кец не заостаје. Наиме, III1, након Ромеа и Јулије, оригинално је представио Шантића као великана наше родољубиве и љубавне поезије. У ишчекивању премијере представе Раде и Јела, у извођењу III2, те Коштане у стилу III1, предвиђам значајан корак напријед. Међу зидовима Гимназије заживио је општи полет, воља, задовољство, разумијевање и тимски рад. А једног дана, ма гдје били, везаће нас једно лијепо сјећање на минуле гимназијске дане. ЗНАТЕ ОНУ РШУМОВИЋЕВУ: АУ, ШТО ЈЕ ШКОЛА СЈАЈНА? ВЕЋИНА ЋЕ СЕ САМО ИРОНИЧНО ПОДСМЈЕХНУТИ, НЕКИ ПАК СЈЕТНО УЗДАХНУТИ... 9

10 крешо Секулић кроз Гимназију МеђУНарОдНО ОбраЗОвање УЈЕДИЊЕНИ СВЈЕТСКИ КОЛЕЏИ И ОРГАНИЗАЦИЈА ЗА МЕЂУНАРОДНУ ДИПЛОМУ ИНИЦИЈАТИВА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ концепт наставног плана и програма Научила сам да будем критичнија у свом начину поимања ствари. Јелена Рачић, бивша ученица наше гимназије. Дипломирала на UWO Red Cross Norwik Импресивна особина Уједињених свјетских колеџа јесте та да обухватају цијели свијет без обзира на различитости раса, историја, култура, богатстава, религија, економског статуса и политичких увјерења: јединствени су и свјесни властитих одговорности. Нелсон Мандела, почасни предсједник UWO Старосно доба од 16 до 19 година је кључно раздобље у развоју младе особе, када се обликују њени животни ставови који су одлучујући за њена даљна опредјељивања и избор каријере. Уједињени свјетски колеџи (UWO) и Организација за међународну диплому (IBO) стижу и у нашу Гимназију. Упознавање са оваквим начином образовања одржало се 27. октобра Организација за међународну диплому (IBO) основана је године. До октобра 2005, овакав систем образовања одвија се у 1598 школа у 121 земљи свијета. IBO је опсежан двогодишњи међународни наставни план. Ученик бира шест предмета из група: матерњи језик, страни језик, експерименталне природне науке, математика и информатика, друштвене науке. При одлучивању којих шест предмета ће изучавати, ученик бира које предмете учи на вишем нивоу (минимално три предмета, максимално четири), а које на стандардном нивоу. Минимални број наставних сати износи Сви ученици такође похађају часове Теорије знања (Theory of Knowledge TOK), чији је циљ подстицање критичког размишљања о знању и искуству 10 које се стиче изван и унутар учионице. Број часова предвиђен за ову активност у једној школској години јесте 100. Развој креативности код ученика подстиче CAS (креативност, акција, служба) програм. Да би дипломирао ученик мора да састави есеј од ријечи на тему која је у домену његовог интересовања. Професори који би предавали у IBO програму сваке године пролазе додатне специјализације. Два професора из наше школе, Растко Вуковић и Далибор Мартиновић, већ су прошли једну од радионица за будуће професоре, прошле године у Братислави. Они преносе позитивна искуства, али и забринутост јер је овакав пројекат образовања у нашој земљи јако скуп. IBO поштује дугогодишњу традицију специфичне наставе за матерњи језик и књижевност. Селекција ученика одвија се у оквиру школе која нуди овакав начин образовања. А право на овакво школовање имају ученици трећег и четвртог разреда. Само нам преостаје да IBO почне са радом у нашој гимназији од наредне школске године, наравно под условом да се реши проблем финансирања овог подухвата.

11 Нина вурдеља путовања ОдЛаЗаК У СарајевО Неки ситни сати. Бања Лука, под окриљем јутарњег сумрака, остаје иза нас. Натпис слободна вожња крај знака OSCE-а значи награду за постигнуто и подстицај за убудуће. Као разред са најмање изостанака у прошлој, школској 2004/2005. години, III 3 иначе, пут, ево, путујемо правац Сарајево! Док еуфорична атмосфера допире са задњег краја аутобуса, неколицина оних који никад не касне нити болују, а на славу иду тек послије наставе, смјестила се ближе проф. Вити и нашем школском психологу. Што је сигурно, сигурно... 8 часова Тек понека спокојна кравица поред пута или ужурбани сељак што бициклом осваја магистралу, успије присвојити пажњу претходно посвећену било Ноблицама, студијама Cool Girl -а, било спонтаним провалама појединаца. Пролазе сати, кô и ова друмска беспућа часова Биће да смо већ стигли. Овај котлински ваздух знатно је оштрији. Рекла је мени мама да обучем поткошуљу... Сарајево. Град Зимских олимпијских игара, ћевапа, Здравка Чолића, бурека... Оријентални дух и ожиљци минулог рата посвуда... Облаци јесењег неба обавијају облакодере и минарете што се уздижу над жамором саобраћајница и уских уличица часова Мало озбиљности. Пред зградом Парламентарне скупштине БиХ. Кад размислим, непосредни угођај Сиве и Бијеле сале, њихове величине, освјетљења, удобности посланичких фотеља, као ни разговор са господином Бошком Шиљеговићем, не пружа се сваком. А и изобиље шведског стола употпунило је већ срдачну и топлу добродошлицу часова Уз оно поуздано: Не брините, разреднице, нећемо се ми изгубити, свако оде на своју страну Ко каже да се не исплати редовно долажење у школу?! Док се већина ревносно посветила понуди многобројних ћевабџиница, било је и нас које смо, почевши са пазаром на Баш-чаршији завршиле у шопингу од бутика до бутика Ферхадије. Звекет управо купљеног накита надјачала је звоњава са оближње катедрале. Пет је сати. Сигурно већ чекају на нас. Ипак стижемо на вријеме. Аутобус опет пун. Сви на броју. Пењемо се према Кошеву. Уз стадион Хасим Ферхатовић, напуштамо и Сарајево. Спушта се вече. Зао удес свира на ЦД-уређају. Учинио је да музика буде искључиво наше самосталне производње, баш као и колачићи, које смо понијели, а одавно их више нема часа Петочасовна вожња примиче се крају. Бања Луко, неко ти се већ враћа... Гимназијско двориште празно је. Но, ујутру већ неће бити.

12 александра марковић путопис У тишини ОбОјеНе ПУСтиње Да ли бисте икада повјеровали у то да вам неко каже да је природа један од својих највећих трагова оставила баш тамо, далеко од нас, на усамљеном континенту? Сигурно не бисте. Е, па нисам ни ја, али овај чланак ће вас увјерити у супротно. Ништа сем уздаха и вапаја вјетра не нарушава сабласну тишину у пустињи Пинаклс (Pinnacles). Непомична шума стијена у простору без икаквог трага људске активности, само јаркожути пјесак ношен вјетром. Игличаста пустиња, овај зачарани предио, који подсјећа на површину Мјесеца, налази се недалеко од југозападне обале Аустралије, неколико сати вожње од Перта. Безброј сивих стијена, висине до 15м, уздижу се вертикално из равне површине и чувају тајне закопане прије више десетина хиљада година. Разноврсног облика и величине, оштре сјенке наглашавају необичне, назубљене врхове. Различите по глаткој или рупичастој површини као саће (Ко зна можда су и пчеле некада боравиле ту? ), сачињавају безброј малих група, од којих једна подсјећа на велике боце за млијеко које никако да дочекају да их покупи фантомски мљеконоша. И остале групе, само не толико суморне, подсјећају на пространи, златни град, саграђен од камена. Неке од њих су баштенска ограда, улазна врата, камила, индијански поглавица и још безброј њима сличних врста. Иако су камени 12 шиљци стари на хиљаде и хиљаде година, вјероватно су из пјеска избили тек недавно, можда у посљедњих стотину година. Процјењује се да су камени стубови стари између и година и вјерује се да су били видљиви барем једном у XX вијеку, али када би се ми ослањали на претпоставке докле би догурали?! Ипак, овог пута је овај призор сачуван у ријечи, без обзира на прошлост и то што се догађало раније. И тако, док дува кроз пустињу, вјетар непрестано носи меки пјесак и неке дијелове терена открива, а неке сакрива. Баш због тога, стубови који су данас атракција националног парка Намбунг, за неколико вијекова могли би поново бити прекривени пијеском и постати дио прошлости. Ако се то којим случајем и догоди, овог пута је њихово постојање барем забиљежено и ријечју и сликом. Па, ако вас вјетар икада одува на ону страну свијета, ни у ком случају не пропустите да посјетите то прекрасно мјесто, јер се дуго и напорно путовање исплати већ при првом погледу на пустињу и шиљке, који ће вас оставити без ријечи!

13 3. фотогалерија НиКОЛе Савића To the top 2. Faster than shadow 3. NATURAL philosophy

14 крешo Секулић успјеси...са НиКОЛОМ СавићеМ Reflection Шта је за тебе фотографија? Фотографија је специфичан начин изражавања мојих осјећаја, мисли и тежњи које обично не могу да изразим ријечима. Како је све почело? Па купио сам дигитални фотоапарат док је та технологија још била у развоју, и почео да сликам неке врло необичне призоре. Њима сам додавао још више мистике у програмима за обраду фотографије. Како бираш објекте које овјековјечујеш? Људи који ме не познају најбоље, покушавају да докуче тај мој чудесан живот. Многи мисле да живим у неком свом свијету. Посматрам све што ме окружује и замишљам како бих то могао учинити фасцинантним. Који фотоапарат користиш и у којој технологији радиш? Почео сам са дигиталцем од 2.1МП. То ми наравно није било довољно, али још није било достојне замјене за аналогне фотоапарате са филмом. Кратко вријеме сам користио фотоапарат од 7МП. А сада имам профи апарат од 8 мега пиксела који сам морао да купим. Сада се бавим примјењеном умјетношћу од које могу и фино да зарадим. Пошто у таквом послу морам да будем анонимус користим се псеудонимом nicxtyle. Како су други оцјењивали твој рад? Мој рад је врло запажен, не само у овој нашој државици, већ и у свијету. Моја велика страст је бициклизам, а фан сам бициклистичке фирме Edoardo Bianchi, која је најбоља у свијету и има 120 година искуства. Имам два њихова бицикла, један хибрид, а други се користио на Tour de France и свим осталим престижним такмичењима ове године. Тај други сам добио на такмичењу у фотографији под називом Shoot your passion. То сам и урадио. Усликао сам се како висим на једној згради, а у другој руци држим свој Bianchi, и тако добио уникат од те фирме, за мене непроцјенљиво вриједан. 14 На једном веб такмичењу имам 16 побједа, у другом држим заслугу за осам најбоље усликаних фотографија мојим фотоапаратом, итд. Када ће прва изложба фотографија? Врло брзо. Биће у Гимназији, прије Нове Године или за Светог Саву. Угледаш ли се на некога? Не угледам се ни на кога јер моје фотографије су нешто ново. Представљам урбаност данашњице. Када сликам своје моделе не дозвољавам им да гледају у објектив тако да субјекат има неку своју причу. Планови за будућност? У овом послу упознајем велике људе, и дружим се са лијепим дјевојкама. Своју уметност сам претворио и у посао. Имам ексклузивни уговор са менаџером Гораном Ружићем за фото сеансе са познатим личностима. Углавном, желим да радим оно што највише волим. Видимо се на изложби!

15 Николина Грбић Настава УЧење КрОЗ ПредСтаве Донедавно сам била убеђена да ћемо довека учити енглески, немачки, италијански и остале језике, учити стандардно, ни милиметра даље од своје клупе и књиге; некад мање некад више слушати или спавати на предавањима. Признаћете, понекад вам се деси да на часу страног језика ухватите себе како тражите и најмањи разлог да се не баците у маштарије или неко безвезно шарање листа, чисто да време прође. И сама сам некад таква. Али...увек постоји оно али. Да ли сте знали да већ неко време у нашој школи постоји драмска секција у којој се представе спремају на страним језицима. Да, да, постоји! Прикупљајући још неке информације, увјерила сам се да прилично добро функционише. Прошле године, неколико одељења, тачније тадашњи II5, II8, III9, III10, узели су учешћа у драмској секцији, где су ученици заједно са својим професорима страних језика направили представе са којима су се прославили. Драмска секција на страним језицима један је од метода учења страног језика у свету. Тај метод познат је као Drama approach и веома много се користи у настави. Жана Стевић, професорка италијанског језика, изразила је своје задовољство тиме што примјећује да су се у овај рад укључили и неки од раније најнезаинтересованијих ученика за страни језик, као и то да су неки на том пољу и напредовали. То је, сложићете се, веома важно. Нормално је да ће се лакше и вољније учити, ако постоји занимљивији разлог за то. Тако је и са овом секцијом. Шала, смех, глума; па научиш нову реч и, што је још важније, усавршаваш говор! И тако, прошле године наши ученици су били вредни. Тада, ученици II5 и II8 направили су кратку, лепршаву представу Ballo di farsalle, пуну шаренила и боја. То је једна више дечја представа, а ученице које су биле обучене у костиме лептира и лала, између осталог, забављале су становнике дома Раде Врањешевић. У представи A scuola, ученици III9 и III10 представили су се прошле године посетиоцима Малог иноста и Сајма књиге, као и пред једном италијанском делегацијом. Представа говори о једном типичном дану у школи, који се завршава песмом уз пратњу гитаре. Такође, постоје још две представе, једна на енглеском, друга на немачком које су направили ученици тадашњег III1. Прва је Хамлет, која представља пародију на правог Шекспировог Хамлета. То није она досадна лектира Хамлет, ово је другачије, каже Милица. Ова представа је нешто већег обима, а њен почетак је замишљен у виду квиза погађања личности. Тако је направљена скеч шала. У квизу учествују Хитлер, прави Шекспир и жена по имену Вилма Шекспир која, допаднувши се водитељу, побјеђује. Представа Хамлет је одиграна у Народном позоришту, прошле школске године. Што се тиче друге представе, на немачком језику, она се зове Ein Mensch vor den Gericht der Tiere (Човек пред судом животиња), у којој човека осуђују животиње, за сва своја недела која је учинио. Порта, судија, адвокати животиње полемишу, воде правну расправу о томе да ли је или није човек крив! Хм...занимљиво! Ето, можемо рећи још један успешна активност је иза нас, што не значи да их неће бити још. Судећи по задовољству професора, који кажу да су ученици заинтересовани за рад, а и задовољству ученика који, осим што се забаве, науче градиво и зараде понеку добру оцену, оваквих или сличних представа ће бити још! Хеј, ако смислите нешто ново, зовите и мене! И ја бих мало глумила и кретала се! Нећу да се претворим у столицу, читав дан седећи на настави! I love you. Je t`aime.. Ich liebe dich. Te amo Како се оно пише на руском?! Заборавила сам, Руси опростите! Покушала сам да напишем нешто на свим језицима које учимо у школи, али то ми није у потпуности успело. 15

16 језици A GUIDE THROUGH BANJALUKA First, let me say hello to you! I hope this report will be useful and it will help you to find out more about Banjaluka, beautiful town placed on the banks of the river Vrbas. You will be thrilled with its beauty and warmth. What to visit? If you are in Banjaluka, i strongly recommend you to visit the Kastel, a monument which is erected in XV century, and stands for Banjaluka. If you are interested in sightseeing, all you should see you can find in the town center, begining with city hall, gallery, museum and cinema. If you enjoy shopping, there is Gospodska street, where you can find excellent shops with designer clothes like Mango, Benneton and Gas. ice-cream in cafe 9C. Where to go out? You can t say that Banjaluka is a night city, but there are a few cafes and night clubs where you can go out and have fun. If you enjoy listening to folk music, the best clubs are Del Capo and Kajak. On the other hand,there are Castra, Jazz club and Irish pub, for fans of rock and alternative music. Conclusion I hope this report will make you visit Banjaluka, where, I m sure, you ll be captured by its beauty and magical spirit.despite the fact that our town is not big, it is very charming, mostly because of our cheerful and open people, who you should meet. Blanka Gaćanović Where to eat and sleep? Even if there is a variety of hotels, you should took a room in hotel Bosna, which is very famous and placed in the town center. There are a lot of different restaurants to visit, but i recommend you to taste our national food in the restaurant Ognjiste and try delicious CAPODANNO IN ITALIA In tutto il mondo, il capodanno si festeggia in maniere simile, ma poi ci sono dei paesi con le differenze nel festeggiarlo. L Italia è una dei paesi dove il capodanno vine festeggiato in modo molto interessante. C e la tradizione che si festeggia a casa con il cenone con i parenti e gli amici fino a mezzanotte quando si sentono i rumori dei tappi degli spumanti salutando l anno vecchio. Inoltre è interessante che mangiano per la cena il classico Italiano zambone e le lenticchie, perche si dice che portano i soldi nell anno successivo. Dopo, tutti, e iu particolare i giovani si spostano in piazze dove si continua festeggiare il capodanno con lo spumante e i petardi. In piazze non si fermano piú di mezz ora 16 perche tutti vanno a balare in discoteche e in pub dove ascoltano la musica italiana ma anche quella straniera. Lāsi divertono fino a tardi matina quando si recano a prendere il cappuccino e la briosh ai bar che aprono specialmente per tale occasione. Dopo se ne vanno a casa a dormire tutto il giorno. I giovani non si fanno vedere fuori parecchi giorni per le consequnze che il capodanno ha lasciato. Pochi sono quelli sfortunati che devono andare a lavorare. Sonja Jarić

17 Небојша јукић језици RAMMSTEIN Vielleicht die bekannteste Band Deutschlands. Ihr Ruhm kennt keine Grenzen: Man hört sie überall auf der Welt, von Amerika bis zu dem Balkan, und noch viel weiter Sie kommen aus Deutschland. Ihr Name ist auch der Name einer Westdeutschen Stadt, Ramstein. Wie kommt es, dass Rammstein auch in anderen Ländern so bekannt ist? Die Songtexte sind auf Deutsch... Aber der Stil ist international. Wer Rock hört und für Rock lebt, dem ist es egal, welche Sprache man spricht: Es zählt nur, wie hardcore man ist. Und Rammstein ist wirklich hardcore. Die Band besteht aus sechs Mitgliedern: Till Lindemann (Sänger), Rich Scholle Kruspe-Bernstein (Gitarrist), Paul H. Landers (früher Henry Hirsch) (Gitarrist), Oliver Ollie Riedel (Bassist), Christoph Doom Schneider (am Schlagzeug), Christian Flake Lorenz (Keyboards). Alle waren früher in anderen Bands: Till Lindeman in First Arsch; Landers und Flake Lorenz waren Mitglieder von Feeling B. Riedel, Schneider und Kruspe sind die Gründer von Rammstein. Rammstein wurde 1994 gegründet und ist eine Band aus Ostberlin. Sie sind bekannt für ihre martialischen Texte und Pyroshows bei Konzerten. Ihr Musikstil lässt sich als Neue Deutsche Härte bezeichnen und beinhaltet Elemente des Metal, des Punkrocks, Industrial und in Ansätzen der Neuen Deutschen Welle. Ihr erstes Album nahmen sie 1995, mit dem Namen Herzeleid auf. Das nächste Album hies Sechnsucht, gefolgt von Mutter, Reise, Reise und dem neusten Album Rosenrot. Rammstein macht nicht nur gute Musik Man kann überall die Kritik eines korupten, schlechten Systems hören. Rammstein kann man nicht einfach nur hören: Ihre Musik zieht sich unter die Haut und bringt das Hirn zu kochen. 17 Vielleicht die bekannteste Band Deutschlands. Ihr Ruhm kennt keine Grenzen: Man hört sie überall auf der Welt, von Amerika bis zu dem Balkan, und noch viel weiter

18 мој став има Ли У ШКОЛи ружних дјевојака? ана котур Неко је окарактерисао дјевојке као лијепе, љепше и најљепше. Сматрам да је то прилично успјешна подјела. Друг из разреда ми је рекао да му се не свиђа једна дјевојка, за коју и женска сујета признаје да је веома лијепа. Има ли то каквог смисла? Неко, опет припадник мушког рода, коментарише како то и није тако чудно, с обзиром на чињеницу да гимназијалке баш и нису нешто. Хоће ли он то рећи да смо ми ружне? То што се мом другу та дјевојка није свидјела, не значи да се другима неће свидјети. У чему је онда проблем с таквима? Проблем је што се они углавном лијепе за идеал, тј. мјере Рече једном једна паметна женска главица да се Филм савршенству (привидном, наравно) брзо почну тражити мане. Е сад, како је човјек визуелни тип, треба му неко вријеме да продре у позадину ствари. Хех, неки то и не успију... Познато је да мушкарац баш и не размишља мозгом. Могу они нама тражити мане, али нас управо та несавршенства чине јединственим и привлачним. У крајњем случају, нико не жели бити копија, већ уникат. Па, само изволите, направите списак свих наших мана... Али не заборавите, колико год да нас гимназијалци не воле, на свијету ће постојати неколико пута више њих који ће нас вољети, јер нема гимназијалке која није лијепа и, нарочито, паметна! Дакле, само је проблем у укусу и мјерилима ових наших мушкараца или, боље рећи, дјечака ако посматрамо њихову зрелост. ОтаЦ На СЛУжбеНОМ ПУтУ Никола париповић Емир Кустурица је за филм Отац на службеном путу добио Златну палму у Кану 1985, дакле, пре двадесет година. Шта ме је данас нагнало да пишем о овом класичном делу српске кинематографије? Разговарајући са пријатељима схватио сам да многи нису ни чули за овај,,љубавно-историјски филм, како га је назвао сам редитељ, а ретки су га сагледали. Радња филма смештена је у Босну средином двадесетог века. Видимо свакодневицу једне радничке породице, која бива радикално промењена када главу породице Мешу (Микија Манојловића) одведу,,чике у мантилима, а то деци буде представљено као одлазак на службени пут. Даље се ређају превирања и сукоби унутар породице. Читав филм је проткан типичном врстом хумора који је распоређен тако да нема сувопарних сцена, али ни бомбастичних које прелазе у шунд. Целокупна радња је пропраћена музиком: шпанском баладом којом почиње филм, валцером који прати готово све сцене и старом руском песмом Легенда о земљи сибирској. Заиста вреди провести два часа уз филм којим су поред Микија Манојловића продефиловали и Мирјана Карановић, Мира Фурлан, Мустафа Надаревић, Павле Вујисић, Морено де Бертоли, Зоран Радмиловић итд. 18

19 Свјетлана мамић Спорт...Са СрђаНОМ вујасином Представљамо вам Срђана Вујасина, дугогодишњег члана ПК Бањалука Колико се дуго бавиш пливањем? Пливањем се бавим осам година. Зашто баш пливање? Пливање ми је препоручио доктор јер сам имао проблема због криве кичме. Који су ти највећи узори? Узора имам пуно. То су углавном пливачи који су успјели да заврше неки добар универзитет у Америци, иако су били врхунски спортисти. Колико често имаш тренинге и да ли су напорни? Тренинге имам једанаест пута седмично, осам пута у води. Четири мјесеца пред такмичење имам тренажни програм, као припрему. Може се рећи да су два мјесеца напорна, а да два нису. Уз оволико тренинга, да ли твој приватни живот испашта и да ли успијеваш да ускладиш све своје обавезе? Осим пливања, моја једина обавеза је школа. Врло добар сам ђак, тако да моје приватне обавезе не испаштају. Који су твоји најзначајнији успјеси? Ове године на Балканијади сам био осми. Најзначајнији су ми успјеси сигурно три југословенска, односно Србије и Црне Горе, рекорда у пионирској и један у кадетској категорији. Предност многих спортова су путовања и склапање нових пријатељстава. Да ли сматраш да ти је то пливање омогућило? Јесте, сигурно. Имам много пријатеља, поготово на просторима бивше Југославије. Могу рећи да познајем преко стотину пливача. Сутра путујеш на Златибор? Тамо се одржава пливачки камп који су организовали моји родитељи. Камп ће се одржати првих седам дана и држаће га најбољи тренери из Словеније. Послије кампа имамо такмичења. На кампу ће бити око деведесет пливача, па се надам да ћу усавршити своје пливање. Да ли сматраш да су услови код нас за бављење пливањем на врло ниском нивоу? 19 На веома ниском нивоу. Могло би се рећи да су на једном од најнижих нивоа у Европи, а можда и у свијету. Ко год да је посјетио Бањалуку, из пливачких кругова, рекао је да није видио лошије услове за пливање. Шта мислиш да би се требало урадити по том питању? То је јако компликовано. Сви људи који се баве пливањем труде се да, притисцима на утицајне људе у граду, побољшају услове. Нико не жели помоћи пливачима. Ми се само можемо надати да ће неки приватник саградити базен и тако нам помоћи, јер што се тиче пливача и људи у пливању то не зависи од нас. Који је кључ за успјех у пливачком свијету? Кључ за успјех је упорност, упорност и само упорност. Да ли планираш да се и даље бавиш пливањем и који су твоји циљеви? Планирам да наставим да се бавим пливањем и да одем на један од најбољих универзитета у Америци.

20 Стваралаштво Ја знам твоја и своја права Добила сам опет твоје писмо... Кажеш да си добро, али да си мало тужан, јер ми нисмо заједно. Шта да ти напишем, шта да ти пошаљем, када знаш... Да ти на иста питања поново одговарам, нема смисла! Пролазиће као и увијек дани, вртјеће се као луд, тај блиједи непрозирни круг... бићеш ми и бићу ти све даљи и даљи друг. Али оно што стварно почиње да брине, то је како да дођем до истине?! Очигледно твоје очи не виде оно што писма не могу, изгледа да твоје срце не зна оно што писмо не признаје! На овом листу хартије пишем ријечи љубавне и шаљем ти сигнале нехајне, притиснуте печатом душе заљубљене. Вољела бих да те видим и погледам у очи... да ти кажем да ће ми у души владати тама све док ти дрхтајем трена не смислим, кажем, па можда и слажем своја и твоја права. Имам право да ти мрсим косу, имаш право да ми бројиш пјеге на носу. Имам право да ти плашљиво помилујем руку, имаш право да оставиш трачак топлоте на моме струку. Имам право да крадем слатке тајне из твога џепа, имаш право да пребројиш све власи мог смеђег репа. Имам право да исплетем њежност око твога врата, имаш право да звуке љетње кишице пошаљеш на моја врата. Имам право да са тобом ћутке размјењујем мисли. Имаш право да ме волиш, да од силне радости и чежње полетиш и у ниском лету да ме њежно пољубиш... По који пут ти причам исто? Вољети, схвати, вољети и бити вољен значи осјећати се чисто! Погледај око себе, још увијек има љубави на овом свијету. Нису толико слабе њене нити ако се пуним срцем весело и храбро плету. Чекам први дашак вјетра да ти покушам послати оно што ми срце већ дуго таји. И пролазиће дани поново, сад дуго више нећу знати ни шта је код тебе ново... Да ли сад због већ снажног вјетра нема твог писма, нема ни поштара? Узалуд ћу тако чекати, на истој страни као и ти спавати, ни о чему осим о теби мислити, понекад плакати... чешће вољети. Николина Грбић 20 Ја се ноћас бојим себе И онда дође ово осјећање и потопи ме. Мрзим га из дна душе. Затворена сам између четири тешка камена зида. Кроз те блокове не улази ништа, излази само бијес, пријекор и немоћ. Не осјећам више ситнице које су ме обично радовале. Не, за мене су оне сад зрнца сумње у себе, која дебљају тврду пустош. Све је равно и беживотно, мучно једнако као и јуче и дан прије тога. Не могу да се радујем за друге. Њихове сретне тренутке доживљавам као инат и пркос мојој боли и немоћи. Сваки осмијех чујем као птицу ругалицу, чији глас не јењава. И даље ме мучи. Ја нисам ово изабрала. Покушавам се у то увјерити. Није тешко, јер је увијек неко други крив за моју бољку. И опет, свјесна ироније у тој мисли, ја потајно о пакости коју осјећам због туђих погледа, туђих живота, туђих битисања! Какво сам ја биће? Закопана у своје незадовољство, не желим живјети својим биједним животом. И у немоћи да тај живот претворим у нешто боље, достојно живљења, ја претурам по прљавом вешу других тражећи начина да на скали јада себе спустим још ниже. Али, онда слиједи нешто још горе... Сад схватам шта заправо јесам, пакост ишчезава... Њено мјесто заузима празнина... Са пакошћу унутар зидина сам још била човјек. Блокови су постали транспарентни, сада видим шта је са друге стране. Ништа, пустош... Меланхолија и монотонија безбојног ништавила... Више се не осјећам нелагодно, у ствари, не осјећам ништа. Не видим друге људе. Питам себе у шта сам се претворила без трачка бриге и нервозе. И сада плутам... Заправо, не... Јер ја немам више себе. Соња маличевић

21 Стваралаштво ВЕЧЕ Вече грипозно, витаминско, Бесмислен сјај са Интернета, У ноздрвама сирће винско И чудесна обичност света. Влажни гласови из звучника Спирају крхку љуску дана Док меки умор при дну ока Мути ројеве неурона. Никола париповић Херберт Бајер: Самотни становник велеграда ЈЕСЕН Сам идући булеваром С очима у трулом лишћу Разређен плитким жутилом Гледам гране што ме стишћу. Потонућем октобарским, Скученошћу људског века И бехаром белим мајским Што прозрачан опет чека. Осуђен на вечни трзај, Кашу светлости и таме, Без роптања напред ступај Као поред среће саме. Херберт Лист: Посуда са златном рибицом Никола париповић 21

22 ана кашић wana (we are not angels) Гимназија је из генерације у генерацију изводила разне умјетнике, тако да ни у музици то није изостало. Један такав бенд је и WANA, који се тренутно успјешно пробија. Да видимо шта су чланови бенда рекли о свом досадашњем раду и о плановима за будућност. музика Фотографија: Бојана Борковић ЗБРОДИ ритам гитара и вокал, ЈОВА бас, МОКЕ соло гитара, КОПУЗ бубањ, ТЕША (ГЛАВА) менаџер. ОРФЕЈ: Када сте основали бенд? ЗБРОДИ: Е, овако... Ту се подразумијева и како смо основали бенд. Бенд је основан 6. фебруара ове године. Основан је сасвим случајно. Нашли смо се (данашња постава бенда) и свирали, да би једног дана наишао наш менаџер. Он је видио да имамо жицу за то, па нам је обезбиједио опрему и рекао: Момци, почните спремати албум. ОРФЕЈ: Колико чланова броји ваш бенд? ЈОВА: Па, за сада броји четири члана. ОРФЕЈ: Да ли свирате своје пјесме или обраде? ТЕША: Ја, као менаџер не свирам ништа. А они... Е, сад, ја, као организатор на њиховим турнејама учествујем у избору нумера које ће они свирати. И за сада, у овој нашој краткој каријери, обрадили смо око тридесетак страних пјесама, рок 70-их, 80-их. А имамо планове за снимање албума, на чему увелико раде наш басиста Јова и гитариста Моцоња. ОРФЕЈ: Који су ваши музички узори? МОКЕ: Па, има их много. Нпр. Doors, Guns n Roses... ОРФЕЈ: Гдје сте одржали посљедњу свирку и какви су утисци? ТЕША: Турнеја по РС, која још увијек траје, одвела нас је до бањалучког локала БОБ. Већ два пута смо свирали тамо и газда је одушевљен. Каже да му је посао порастао за 200%. Планирамо још неке турнеје и већ за неке двије године планирамо разговоре са људима из иностранства да већ једном постанемо интернационални бенд. На нашој последњој свирци, у БОБ- -у скупило се око људи. Сједили су чак и испред јер није било мјеста, а брзо је нестало и алкохола. ОРФЕЈ: Колико сте задовољни вашим досадашњим радом? МОКЕ: Колико смо задовољни? Па, постава се много пута мијењала. Промијенили смо неколико бубњара, неколико пута смо понављали исти репертоар, али смо задовољни радом и коначно треба да радимо неке наше ствари и тако. ОРФЕЈ: У каквим условима радите? Гдје имате пробе? ЗБРОДИ: Наш менаџер Теша, када је видио да имамо потенцијала,...22 обезбиједио је простор на периферији града. То је једна вила, ту радимо на стварању нашег албума и имамо одличне услове јер је наш менаџер добро финансијски поткован. ТЕША: Простор гдје радимо зове се Студио код Рокија. ОРФЕЈ: Има ли још људи који учествују у раду, поред чланова бенда? ЗБРОДИ: Имамо Родија, он нам уноси и износи инструменте на турнејама, имамо Рокија. Значи, то је власник куће у којој имамо пробе, а најважнија особа је наш менаџер Тешић, без кога би овај посао био потпуно (не)замислив. ТЕША: Ја сам по природи скроман човјек, али много сам учинио за овај бенд и мислим да без мене не би било оволиког успјеха. ОРФЕЈ: Колико вам се допадају остали бањалучки бендови? ЗБРОДИ: Од осталих бендова, има још један бенд из Гимназије, који се такође пробија. Они ће свирати на фестивалу 29. новембра. Они су један од феноменалних бендова, а за остале немамо коментара. ОРФЕЈ: И на крају, колико је Гимназија утицала на оснивање бенда? МОКЕ: Није утицала.

23 Тијана Бјељац Бисери Професорица латинског у најбољој намјери каже: Данијеле, ја знам да ти ништа не знаш, али пробај да ме завараваш! Ученик: Професоре, могу ли ја ићи кући, гладан сам? Професор: Може... Ученик устаје, а професор ће на то: Шта!? Ма сједај тамо! Професорица: Како зову човјека из Фоче? Ученица: Фочко! У заносу излагања, чула се и ова констатација: Наши преци су тешко живјели, неке статистике показују да нису ни живјели. Док сви помно рјешавају задатке на писменом, једна ученица пита: Је л` овај трећи треба само ријешити? Летио један голуб око Гиманазије и запрепастио се када је чуо ово: Голуб је централно симетричан, оба су му крила једнака, а нарочито оно десно! Учила дјеца за контролни, за који нису знали када ће да буде. Професор је умирио радозналост ученика изјавом: Контролни ће бити када буде, прије неће! Кише ученик, а професор ће на то: Саша, може ли се то мало амортизовати? Јао, ови гимназијалци као прави Нијемци! Професорица: Isst du Pizza gern? Ученик: Ja, Ich bin Pizza! Јадни ми ученици, одговарамо када смо и болесни. Овако се правдао један од ученика: Професорице, имам зачепљено ухо па не могу изговарати правилно имена једињења! Ученик: Њемачки причам супер као да сам рођен у Француској! 23

24