ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ ЗА ИЗРАДУ МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ -oбавезна садржина-

Transkript

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ НАЗИВ ФАКУЛТЕТА ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ ЗА ИЗРАДУ МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ -oбавезна садржина- I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију: Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду на седници одржаној 19. јуна Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: 1. др Душко М. Ковачевић, редовни професор, историја модерног доба, Филозофски факултет, Нови Сад 2. др Дејан Микавица, редовни професор, историја модерног доба, Филозофски факултет, Нови Сад 3. др Михаел Антоловић, доцент, историја модерног доба, Учитељски Факултет, Сомбор 4. др Горан Васин, доцент, историја модерног доба, Филозофски факултет Нови Сад 3. II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Дејан, Милан, Петаков 2. Датум и место рођења, општина, Република: Жабаљ, Жабаљ, Република Србија 3. Година уписа на магистарске студије, смер/усмерење, број положених испита и просечна оцена 2004, Историја, број положених испита: 6, Просечна оцена: 9,00 4. Приказ научних и стручних радова са оценом: Милан Пироћанац, Белешке, Завод за уџбенике и наставна средства Београд, Приредила Сузана Рајић, Приказ, објављено у Споменици архива Срема, бр 4, Сремска Митровица III ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА ИЛИ ПРЕДЛОГ НОВОГ МЕНТОРА Предложени ментор др Душко М. Ковачевић, редовни професор од 30. марта 2006, објавио је три монографије о јавним и културним делатницима Срба у Хабзбуршкој монархији (Васа Живковић живот, рад и песништво 1990; Јаков Игњатовић политичка биографија 1996, 2006; Светозар Милетић живот и политика 2009.). Током досадашњег наставно-научног рада, Ковачевић је руководио израдом неколико магистарскигх радова и докторских дисертација. IV. ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ ОЦЕНА 1. формулације назива тезе (наслова) Српска политичка јавност према развојачењу Војне границе Развојачење Војне границе представља значајан период из историје српског народа у Аустроугарској монархији. Институција границе која је трајала деценијама, укинута је у времену до 1881, међутим, како ни до данас питање границе није третирано целовито у српској историографији, поред постојања појединачних студија, оно заслужује да се формулише и обради као целина. Дакле, формулација теме магистарског рада има за циљ да проблем границе обради у целини, као и да прати њено развојачење током једне деценије. 2. предмета (проблема) истраживања Предмет истраживања је дефинисање става српске политичке јавности, према развојачењу Војне границе. Наиме, српска политичка јавност друге половине XIX века залагала се за укидање границе, али не на начин како је то тражила угарска влада, да граница буде инкорпорирана у жупаније. Управо стога, политичка борба је била усмерена на то, да о граници

2 2 одлучује сабор, на коме би се граничари изјаснили о начину њеног развојачења. Српска политичка јавност је с тога политичку борбу водила са циљем да се у проблем развојачења границе укључе и граничари. Залагала се за сазивање граничарских сабора на којима би се граничари изјаснили о начину укидања Војне границе. Примарни извори за тему магистарског рада, поред објављене грађе и мемоарске литературе, налазе се у оновременој периодици (штампи) која је пратила цео тај процес у деценији Што се, пак, историографске литературе тиче може се рећи да се она, сем ретких изузетака врло мало бавила односом штампе према питању развојачења Војне границе. Олакшавајућу околност представља, ипак, чињеница да поред објављене архивске грађе, кандидат може да користи знатан број монографија, које се или баве или дотичу питања Војне границе. Управо с тога, може се рећи да ће у изради магистарског рада кандидату Дејану Петакову, знатну помоћ пружити и студије, чланци и расправе, које садже драгоцене податке о теми која доминира у овом раду. 4. познавања проблематике на основу изабране литературе ИЗВОРИ: Објављена архивска грађа 1. Граничари и царски решкрипт, Београд Зубковић, Павле, Кратак историјски преглед постанка и организације Војне границе, архивска грађа 3. Историјски државни документи: царевина Аустрија, Војна крајина, Београд, Петровић, Никола, Светозар Милетић и Народна странка I-III, Историјски архив аутономне покрајине Војводине, Сремски Карловци Попов Чедомир, Микавица Дејан, Светозар Милетић, Сабрани списи, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2001, Периодика (листови и часописи) 1. Глас народа, Нови Сад, Граничар, Земун, Застава, Нови Сад, Млада Србадија, Београд, Напредак, Нови Сад, Народ, Нови Сад, Народни Гласник, Темишвар, Недељни Лист, Нови Сад, Панчевац, Панчево, Радник, Београд, Родољуб, Србија, Београд, Србобран, Нови Сад, Србски народ, Нови Сад, Српска независност, Београд, Српске новине, Београд, Српски Лист, Задар, Српско коло, Нови Сад, Мемоари 1. Игњатовић, Јаков, Мемоари, Нови Сад, Костић, Лаза, О политици и уметности, Београд, Исти, Из мог живота, Београд, Нанчић, Лаза, Историјско-политички списи, Нови Сад, Полит-Десанчић, Михаило, Успомене, Београд, Стефановић-Виловски, Тодор, Моје успомене, Београд, 1988.

3 ЛИТЕРАТУРА: 3 Монографије 1. Валентић, Мирко, Борба хрватских политичких кругова за развојачење Војне крајине и њено сједињење са Хрватском, Загреб, Исти, Хрватско славонска војна крајина , објављено у Војној Крајини у Хрватској у поводу стоте годишњице припојења Војне крајине цивилној Хрватској, Загреб, Војводина II, Друштво историчара, Нови Сад, Димитријевић, Сима, Граничарски ритови и судбина два просветна фонда у некадашњој Војној граници, Нови Сад, Добросављев, Лазар, Деоба рита и надимци Срба у Ђурђеву, Сремска Каменица, Ивић, Алекса, Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потископоморишке вопјне границе (1703), Нови Сад, Кирић Р., Никола и Огњановић М., Андрија, Тителско школство , Тител, Кириловић, Димитрије, Помађаривање у бившој Угарској, Нови Сад, Исти, Српски народни сабори, Нови Сад, Ковачевић М Душко, Јаков Игњатовић, политичка биографија, Клио, Сремски Карловци, Исти, Светозар Милетић-живот и политика, Завод за уџбенике, Београд, Крестић, Василије, Историја Срба у Хрватској и Славонији , Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, Исти, Историја српске штампе у Угарској , Нови Сад, Исти, Хрватско-угарска нагодба године, Београд, Сану, Милекер, Феликс, Историја банатске војничке границе , Историјски архив у Панчеву, (репринт) 16. Милутиновић, Коста, Јован Павловић уредник Панчевца, Нови Сад 17. Микавица Дејан, Михаило Полит-Десанчић; вођа српских либерала у Аустро-Угарској, Нови Сад, Исти, Политичка идеологија Светозара Милетића, Стилос, Нови Сад, Исти, Српско питање на Угарском сабору , Филозофски факултет, Нови Сад, Исти, Политичка биографија Лазе Костића, Прометеј, Нови Сад, Исти, Последњи српски панкалист, политичко филозофска биографија Лазе Костића, Стилос, Нови Сад, Моачанин, Федор, Војна крајина у Хрватској, Загреб, Пал, Тибор, Мађарска политичка јавност и српско питање на Балкану , Нови Сад, Павличевић, Драгутин, Војна Крајина, Загреб, Поповић, Дака, Статут за хрватско-славонску и банатско-српску војну границу од 7. маја 1850, Нови Сад, Матица Српска, Поповић, Душан, Срби у Војводини II, III, Нови Сад, Раденић, Андрија, Дневник Бењамина Калаја , Београд, Нови Сад, Ракић, Лазар, Шајкашки батаљон године, Либер, Загреб 29. Савковић, Јован, Борба Срба Војвођана за своју народно-црквену аутономију, Матица Српска, Исти, Преглед постанка, развитка и развојачења Војне границе од XVI века до 1873, Нови Сад, Спасовић Ивана, Банатска војна граница и њено укидање године, Панчево, Тејлор, Ален, Персевал, Џон, Хабсбуршка монархија , историја аустријске царевине и Аустроугарске, CLIO, Београд, Adalbert, Toth, Partien und Reichstagswahlen in Ungarn , Munchen, Ћоровић, Владимир, Историја Срба, Зоограф, Ниш, Шајкашка II, Матица Српска, Студије, чланци, расправе 1. Вранешевић, Бранислав, Значај Светозара Милетића у политичкој и културној борби војвођанских Срба, Годишњак историског друштва Војводине, Нови Сад, Вучковић Ј., Војислав, Национално револуционарна акција у Војној граници, Зборник Матице Српске за друштвене науке бр.3, Гавриловић, Славко, Основни граничарски закон из 1807 (1808) године, Зборник Матице српске за историју, Нови Сад, 1988.

4 4 4. Исти, Литература и извори за историју Војне границе у Јужној Угарској и Славонији од краја XVII до средине XIX века. 5. Гаћеша, Никола, Земљишни односи у војној граници од половине XVI до XIX века, Задружни архив Ковачевић М., Душко, Политички и просветитељски рад Васе Живковића , Зборник Матице Српске за историју бр. 33, Крестић, Василије, Хрватско-угарска нагодба 1868, Сану, Београд, 1969, објављено у публикацији Југословенски историјски часопис 8. Исти, О политичком програму Ђорђа Стратимировића из године, Зборник за историју 18 (1978). 9. Крстоношић, Трива, Милетић и прве задружне организације код Срба у Војводини, Годишњак историског друштва Војводине, Нови Сад, Нузиј, Жан, Аустријска Војна Граница и Јужни Словени ( ), Годишњак Библиотеке Матице Српске Томандл, Миховил, Политови избори у Банатској граници, Панчево, Ћелап, Лазар, Револуционарна делатност војвођанских Срба за време омладинског покрета у светлу аустријских докумената, Зборник Матице Српске за друштвене науке, свеска 28, Исти, Кућна задруга у Војној граници, Задружни архив 5, Нови Сад, циљева истраживања Кандидат у раду треба да покаже управо тај однос српске политичке јавности према питању развојачења границе, као и њеног укључивања у угарске жупаније. Кандидат дакле треба да реконструише политичку борбу око начина развојачења границе, првенствено на основу српске периодике. Дакле у оквиру српске штампе, са задатком да подобно анализира ставове свих релевантних политичких чинилаца. 6. очекиваних резултата (хипотезе) Да се утврде ставови ондашње политичке јавности према развојашењу Војне границе, те разлике у мишљењу између различитих политичких струја; да се објасни однос српских политичара из Монархије са властима у Кнежевини Србији; те да се утврди у коликој мери је граничарско питање било не толико политичко, колико економско и културно. 7. плана рада У Уводу кандидат систематизује досадашње резултате у историографију о Војној граници, да би указао на опсег отворених питања које чекају на научну обраду. Циљ његовог истраживања је да покаже прилике у Војној граници уочи њеног развојачења, да би се потом у средишњем делу рада усредсредио на питање њеног укидања. Кандидат би тиме научно разрешио однос српске политичке јавности према процесу демилитаризације Војне границе у целини, дакле како Бачко-банатске, тако и Хрватско-славонске. У закључку се наводе резултати истраживања у светлу политичке борбе око начина развојачења границе. Следи Литература коришћена у раду, о којој кандидат даје свој суд у Уводу. Магистарски рад би се дакле састојао из следећих целина: -Увод -Политичка ситуација у Хабсбуршкој монархији уочи укидања Војне границе; -Политичко стање у Угарској и однос политичких снага у Угарском парламенту; -Стање у Граници уочи развојачења, покушај српске политичке јавности да заузме став о питању укидања Војне границе; -Питање развојачења бачко-банатске Војне границе у српској штампи; -Раковичка буна (октобар 1871) и реакција српске штампе; -Одлука о развојачењу бачко-банатске Војне границе, Панчевачка представка и реакција на њу; -Избори у Тителу и Панчеву чији је исход последица укидања овог дела Границе; -политичко стање у Троједној краљевини, састав хрватског сабора, однос Срба и Хрвата; -Пад Мажуранићеве владе и граничарско питање; -Фелдмаршал Филиповић и бан Пејачевић као управници Границе -Одлука о укидању хрватско-славонске Војне границе и оснивање Самосталне српске странке; -Питање школства у Војној граници; -Питање граничарских ритова и шума; -Закључак 8. метода и узорка истраживања Кандидат користи критичку анализу извора и литартуре, у циљу што потпунијег научног објашњења односа српске политичке јавности према проблему развојачења Војне границе.

5 5 9. места, лабараторије и опреме за експериментални рад 10. методе статистичке обраде података и осталих релевантних података V ЗАКЉУЧАК СА ОБРАЗЛОЖЕНОМ ОЦЕНОМ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ: Дејан Петаков је предложио тему која није довољно истражена у историографији, те на основу прегледа релевантних извора и литературе које кандидат наводи, можемо закључити да одабрани проблем научно обради и тиме понуди сопствене резултате истраживања. С тога препоручујемо Наставно-научном већу Филозофског факултета у Новом Саду да прихвати предложену тему Дејана Петакова под насловом: Српска политичка јавност према развојачењу Војне границе , као ваљан допринос историографији. ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ 1. др Душко М. Ковачевић, редовни професор 2. др Дејан Микавица, редовни професор 3. др Михаел Антоловић, доцент 4. др Горан Васин, доцент НАПОМЕНА: Члан комисије који не жели да потпише извештај јер се не слаже са мишљењем већине чланова комисије, дужан је да унесе у извештај образложење односно разлоге због којих не жели да потпише извештај