РЕДАКЦИЈА МУДРИЦЕ НАЛАЗИ СЕ У КАБИНЕТУ 2.

Transkript

1

2 Из садржаја: Фејсбук 3 Навијање 4 Такмичења 6 Ученик генерације 18 Спортиста генерације 19 Спортисткиња генерације 24 Дигитални прозор 26 Живот школе 27 РЕДАКЦИЈА МУДРИЦЕ НАЛАЗИ СЕ У КАБИНЕТУ 2. Да ли само ја мислим о томе Или је то вечито питање Сваког човека? Постоји ли одговор На то питање? Питам се Можда сам баш ја та Која ће одговорити Целом човечанству А можда сте то ви? Зашто сви ћуте? Нико неће да ми каже Шта је живот! Мојих четрнаест година, Са свим тим Људима! Не разумем Сви ми се јадају, А коме ја да кажем Моју муку? Помало схватам, Теше само они што пате И они што не знају шта хоће Питам се Где да пронађем некога ко пати? Милица Томић 7/8 Најуспешнији представник наше школе на Ђачким песничким сусретима Позивамо на сарадњу све заинтересоване ученике и наставнике! CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд /. 4 (497.11) Мудрица : часопис Основне школе Деспот Стефан Лазаревић Београд / главни и одговорни уредник Зоран Павловић , бр. 1 (септембар) -. - Београд (Улица Нова 15) : Основна школа Деспот Стефан Лазаревић, (Београд : Рубикон) cm Два пута годишње ISSN Х = Мудрица 2 COBISS.SR-ID Мудрица. Часопис Основне школе Деспот Стефан Лазаревић Број 12, Београд, јун Издавач: Основна школа Деспот Стефан Лазаревић, Београд За издавача: Зорица Здравковић-Јовановић, заменик директора школе Адреса: Нова 15, Београд Тел/факс: , despotstefan@sezampro.rs; Главни и одговорни уредник: Зоран Павловић, професор историје Корице: Младен Чичић Сарадници професори: Бранкица Батањски, Александар Алексић, Драгана Вељковић, Зорица Здравковић, Милорад Цицмил, Горан Стијак, Милорад Путниковић, Ана Бешевић (српски језик), Наташа Кљајић (библиотека), Милена Ђорђевић (психолог), Маријана Зековић (географија), Лела Недељковић, Наталија Петровић (биологија), Милан Петровић, Љубинка Павлов, Драгана Глигоријевић (физичко ), Дијана Илић (музичко ), Соња Иконић-Скерлић (веронаука), Ивана Поповић (енглески језик), Зоран Ђукић (немачки језик), Гордана Којић, Дренка Јовановић, Јасмина Бајчетић, Зорица Марковић, Катарина Верић, Радмила Гојковић, Ивана Новаковић, Маријана Жежељ, Валентина Дамјановић (учитељице), Јеврем Цвјетиновић (систем администратор). Сарадници ученици: Аида Аговић (8/1), Дијана Дончић, Димитрије Стојановић (8/2), Исидора Симеуновић (8/4), Јован Марков (7/2), Петар Челиковић, Кристина Гаврилов (7/4), Катарина Токалић (7/5), Михаило Узелац (7/6), Марија Ристић, Тијана Вескадиага, Јована Пејчић (7/7), Катарина Матић (6/1), Ана Арсић, Теодора Каралеић (6/4).

3 Данас већина ученика има свој фејсбук профил и свакодневно проводи време на овој друштвеној мрежи. Питање које се намеће нама, који се бавимо вашим образовањем и м, гласи: Како децу и младе научити да не проводе своје слободно време за компјутером, играјући игрице или на сајтовима за дружење, као што су facebook, my space, као и како их научити да ове друштвене мреже не злоупотребљавају за међусобно вређање, прозивање, клевете, ширење расне и националне мржње, лажно представљање и крађу туђих профила? Разговарајући са неким ученицима старијих разреда, дошли смо до различитих аргумената зашто је добро користити фејсбук, а зашто није. Укратко, следе аргументи за и против фејсбука. ЗА ФЕЈСБУК : - Омогућава ми да знам у сваком тренутку шта се дешава у одељењу - Помаже ми да стекнем већи број пријатеља - Омогућава ми да пратим шта ради моја симпатија - Омогућава ми да видим нове фотографије, да их коментаришем - Омогућава ми да сазнам многе нове ствари из области: музике, забаве, спорта - Помаже ми да искажем своја осећања и поделим са другима како сам тренутно расположен/а (признаћете да је дивно када сте нерасположени, тужни или љути, а неко вам пошаље поклончић или коментар пун охрабрења!!!) ПРОТИВ ФЕЈСБУКА: Поред ових добрих улога, фејсбук има и велики негативни потенцијал, лако од безбрижне забаве постаје моћно средство којим се други могу повредити, омаловажити или преварити. На пример: - када за пријатеље прихватате особе које не познајете постоји опасност да злоупотребе ваше податке или са вама комуницирају на непримерен начин (нудећи вам упознавање, дружење, забављање, изласке...) - дешава се да други сазнају ваше податке, а потом их промене, тако да немате приступ свом фејсбук профилу. Након тога, обично вашим пријатељима упућују увреде различите садржине, тако да сте веома лако у великом проблему. Треба да објашњавате, извињавате се и убеђујете ваше другове како се неко са вама поиграо и како ви то заправо не мислите. Често се дешава да ученици своју љутњу искажу на фејсбуку, тако што пишу погрдне коментаре и претње особи на коју су љуте, или тако што индиректно оснују групу о особи која их је наљутила (другу, професору...), па позивају своје другове да јој се придруже. Ту налазе олакшање и задовољство јер су окупили велики број истомишљеника. Мисле да не раде ништа лоше јер су само први рекли оно што већина других мисли! Тако једним ударцем добијају два поена! Поред тога што не мисле да раде нешто лоше јер их други подржавају, повећава се и њихова моћ у одељењу, постају звезде. Они који се са њима слажу, виде их као вође, честитају им на храбрости. У случају да увређена особа узврати ударац и упути сличне претње или направи групу, пружају јој пуну подршку. Дакле, жаргонски речено хејт-овање доноси само тренутно олакшање од негативних осећања, али дугорочно није корисно! Зашто? Ево неколико одговора: Ако вређаш друге, очекуј да ће ти највероватније бити узвраћено! Запитај се како се осећа друга особа? Да ли би ти волео да неко пише погрдне коментаре или прети некоме ко је теби драг, нпр. твом брату или сестри? Запамти: ТИ СИ ФАЦА када се савладаш, ако одустанеш од писања коментара и прављења група које вређају друге! Оно што се објави на фејсбуку, дуго остаје и доступно је чак и онима који нису твоји пријатељи. Шта мислиш: да ли ће сви о томе што си написао/ла мислити позитивно? Какав ћеш утисак оставити на друге које не познајеш? Можда они тебе посредно знају, преко фејсбука, као неког ко пише негативне ствари о другима, па зато није пожељан за дружење! И коначно: шта ће о свему мислити родитељи када буду сазнали за твоју Фејсбук авантуру? Верујемо, да вам фејсбук чешће служи за лепе и позитивне мисли, да вас чини креативним и помаже да проширите интересовања и круг пријатеља. Волели бисмо да се посаветујете са родитељима и допустите да имају увид у ваше активности на друштвеним мрежама. Волели бисмо да фејсбук не користите да би се некоме осветили! Поносни смо када се савладате и када увидите да сте погрешили. Надамо се да ћете избрисати све негативне коментаре које сте писали и послати неки ПОКЛОНЧИЋ извињења особи којој сте то упутили! Милена ЂОРЂЕВИЋ, психолог 3

4 Као и у целом друштву, и у нашој школи постоји подела по навијачком опредељењу, на звездаше и партизановце. То није ништа необично јер је фудбал изузетно популаран спорт, о коме се често говори и пише у медијима. Међутим, постоји нешто што је лоше у свему томе. То је навијачка острашћеност, односно мржња према навијачима другог клуба. Последице оваквог животног става могу да буду кобне од повреда задобијених у навијачким тучама, до оног најгорег, смртног исхода. Ово није само теоријска прича већ права реалност којој смо сведоци врло често. Сетимо се да је у последњих десетак година било више убистава навијача у договореним и спонтаним тучама, па чак се дешавало да и на самом стадиону дође до смртног исхода. Да ли је неопходно да се мрзи навијач другог клуба толико јако да неко пожели да му нанесе физички бол? Да бисмо одговорили на ово питање, морамо прво да анализирамо неколико ствари: због чега неко иде на утакмице, какви људи могу да се сретну на стадионима, каква атмосфера влада на стадионима, шта је то што наводи некога да мрзи другог човека само зато што је другачије навијачки опредељен? Најпре да отклонимо једну могућу дилему: нема ништа лоше у томе да се прати спорт, навија за неки клуб, гледају утакмице на телевизији или уживо. То може да буде леп хоби, нешто чиме ћемо се забављати у слободно време. Али проблем настаје када неко од хобија направи страст, када од обичног навијача постане ватрени навијач, а на следећем нивоу и хулиган. Онда то више није леп хоби већ негативно осећање које постаје ноћна мора пре свега за особу која се определила да иде тим путем, а затим и за све оне који ће доћи у додир са њом, нарочито за противничке навијаче. КО СУ ХУЛИГАНИ? Навијачка острашћеност се јавља у тинејџерском добу, у последњим 4 разредима основне и у средњој школи. Тада су млади момци пуни снаге и жељни доказивања. Ту своју енергију могу да утроше на нешто позитивно и креативно, рецимо на спорт, дружење са вршњацима, проширивање знања... Међутим, постоји један број младих људи који се не препознају у позитивним стварима. У школи су лоши ђаци, ниједан спорт им не иде, нису успели да пронађу друштво које занимају нормалне животне ствари. С друге стране, можда имају породичне проблеме, можда им недостаје љубави од стране родитеља, можда им нико не поклања довољно пажње. Неки су сиромашни или живе у лошем материјалном окружењу. Пошто је човекова природна потреба да стекне пријатеље и буде прихваћен у некој заједници, млади људи, који нису успели нигде да се остваре и стекну љубав и поверење у породици и код особа које позитивно размишљају, траже друштво које ће да их прихвати без много условљавања. Једини услов је да чине све оно што није дозвољено да се туку, краду, опијају, па чак и дрогирају. Такво друштво врло лако може да се пронађе на стадиону, међу ватреним навијачима. Тако долази до спајања људи са истим или сличним проблемима, који проналазе утеху и подршку једни у другима. Не тврдимо да се сви ватрени навијачи понашају лоше, али таквих има много. Оно што је сигурно, то је: - да међу њима влада негативни дух, што значи да је оно што је добро проглашено за лоше, а оно што је лоше велича се као добро; - да вође навијача могу врло лако да наметну своје мишљење другима и тиме их искористе за остварење сопствених циљева. То могу да чине јер у маси човек губи своје мишљење и прихвата мишљење вође или већине, што често може да га одведе на криви пут; - да под утицајем таквог духа и они који су ту залутали и који никада не би ни помислили да учине нешто рђаво, постају другачији, спремни да ураде било шта да би их вођа и друштво прихватили, а прихватиће их ако верно слушају вођу и раде исто што и други; - да су први на удару таквог младог света противнички навијачи, који постају главни кривци за све проблеме које имају у животу. На њима искаљују свој бес мислећи да ће тако решити неки свој проблем. Међутим, проблеми тако не могу да се реше већ само да се умноже. Млади навијач тако иде из једног проблема у други, рушећи све моралне границе које је поставило друштво у коме живи. Крај тог пута може да буде кобан, и за младог навијача и за оне који му се нађу на путу. ПРОБЛЕМИ ТРЕБА ДА СЕ РЕШАВАЈУ Млади људи треба да размишљају позитивно. Ако имају неки проблем (у породици, у школи, са пријатељима, у љубави...), треба да учине нешто да га реше, а не да беже од њега. А решење може да буде: - да се обрате некоме ко може да им помогне у томе. Неки пут је довољно да отворено разговарају са родитељима или пријатељима или са особом у коју су заљубљени. Искрени разговори могу да реше много невоља;

5 - да се, ако су проблеми већи, обрате стручним људима у школама и у другим иституцијама који могу да одговоре на њих; - да се окрену религији, која може да им да одговор на многа питања, па и на оно најбитније због чега живимо и како да живимо да нам буде боље. Дакле, има много начина да се превладају животна искушења која могу да оптерете младу особу у временима одрастања. Поред озбиљних проблема, и обична досада може да буде проблем који доводи до одласка у негативно друштво. Она се решава можда и најједноставније проналаском неке занимације као што је играње баскета у парку што могу да раде и они који нису претерано талентовани за озбиљно бављење спортом. Енергија младог човека мора негде да се потроши. Боље на спортском терену него дивљањем на стадиону или учествовањем у уличним тучама. Ако неко по сваку цену жели да покаже своју физичку снагу, може да се учлани у неки борилачки клуб, у коме се прво учи спортско понашање и на правилан начин изграђује карактер. НАВИЈАЈ СПОРТСКИ! Ако се одлучите да вам хоби буде навијање, нека то буде у духу ферплеја. Зато размислите о следећем: - то што је неко навијач другог клуба, не значи да вам је непријатељ; - и навијач другог клуба, као и ви, жели да има хоби, воли да гледа спортске приредбе и да исказује своје навијачко расположење песмом на утакмици; - можда је ваш добар пријатељ или члан породице на супротној трибини, а ви га безобзирно псујете и спремни сте да се потучете са њим; - на супротној трибини је можда неко ко ће вам некада у животу бити од помоћи, можда и постати најбољи пријатељ; - постоји много добрих људи међу супарничким навијачима; - одлазак на утакмицу треба да буде само забава, а не посета борилачкој арени са вама као главним актерима; - да ли је потребно да се користе псовке и увредљиви изрази да би се исказале емоције? Да ли бисте волели да вас неко псује и вређа? - ма колико да сте снажни и лудо храбри, увек постоји неко јачи и луђи. Ко жели да нанесе бол другима, мора да рачуна да неко може и њега да повреди. У уличним тучама често се користи хладно оружје, а последице повреда могу да буду трагичне до инвалидности и смрти. - човек се познаје по речима и делима. Некултурне и насилне људе нормално друштво никада неће прихватити за себи равне. Постоји и неколико битних савета који почињу са НЕ: - не потпадајте под утицај људи који спадају у категорију хулигана. Ако вам понуде друштво, скупите снагу да их одбијете, или једноставно заобиђете (игноришете); - не верујте у пароле које кажу да је клуб живот, а да су остало ситнице или да се за све навија, а да се клуб воли. Истина је потпуно супротна: клуб је само спортско друштво, а никако живот живот су породица, пријатељи, девојка и разне друге радости. А за клуб се само навија, а воли се породица, пријатељи, девојка... - не прихватајте бесмислене поруке из навијачких песама које вас позивају на љубав према клубу до смрти, на жртву за клуб и слично. Клуб не сме да буде нешто за шта би се било ко жртвовао. То је само обично удружење људи који се боре за своје интересе и ништа више. Жртва има смисла само у одбрани ближњих, а никако у борби за неки клуб. Ако тако размишљате, нећете дозволити себи да се нађете у било каквој лошој ситуацији. Увек на уму треба да имате ону поруку да другоме не чинимо оно што не бисмо волели да други нама чини. Зоран ПАВЛОВИЋ, помоћник директора За ученике четвртог и седмог разреда, 13. маја су инспектори полиције који раде на одељењу за наркотике одржали предавање о наркоманији. Током предавања нарочиту пажњу су посветили врстама дрога. Навели су дроге по степену зависности које изазивају и оштећењима које остављају на психу и здравствено стање зависника. Описали су облике понашања и изглед зависника, начине набавке и дистрибуције дроге. Упозорили су децу на манипулације којима се служе дилери и наркомани како би регрутовали нове чланове. Скренули су пажњу на асоцијално понашање зависника, који стварају свој посебан свет отуђен од стварног живота и друштва. Слике и снимци које су приказали дали су јаснију слику о теми предавања. Дрога је постала болест савременог друштва. Она је проблем не само у Србији већ широм света. Поуздан број наркомана на нашем подручју још увек није утврђен, посебно због тога што је дрога узела маха међу најмлађима, па се тако први џоинт пали са 12 година, док већ у 15 екстази постаје главна атракција многих забава. Касније, како постају све радозналији, у њихове животе улазе још опаснији наркотици као што су кокаин и хероин. Тијана ВЕСКАДИАГА, 7/7 5

6 Школско такмичење Пети разред 1. Наталија Булић,5/5 2. Јасмина Далифи, 5/5 3. Урош Матић, 5/3 и Ана Жежељ, 5/1 На општинско такмичење још су се пласирали: Исидора Стефановић (5/1), Милица Станковић (5/1). Шести разред 1. Ана Арсић, 6/4 2. Наташа Мијаиловић, 6/4 3. Исидора Крстинић, 6/4 На општинско такмичење још су се пласирали: Теодора Каралеић (6/4), Тијана Марковић (6/6), Александра Лазић (6/4). Седми разред 1. Милица Јеремић, 7/5 2. Јована Пејчић, 7/7 3. Кристина Гаврилов, 7/4 На општинско такмичење још су се пласирали: Катарина Токалић (7/5), Милан Јовановић (7/8), Никола Ђурић (7/4), Ана Живковић (7/6), Анђелка Тадић (7/2). Осми разред 1. Милица Крстић, 8/2 2. Оливера Илић, 8/2 3. Тамара Стојановић, 8/2 и Валентина Ђорђевић, 8/7 На општинско такмичење још су се пласирали: Вук Милојевић (8/2), Нина Драгојевић (8/6), Ана Ћирковић (8/6). Ученици који су се пласирали на општинско такмичење на основу остварених резултата из претходне школске године: Јелица 6 Спасојевић (7/4), Бојана Васић (8/2), Катарина Радиновић Капраловић (8/2), Петар Трајковић (8/7). Општинско такмичење Наталија Булић, 5/5 3. место Ана Арсић, 6/4 3. место Милица Јеремић, 7/5 3. место Јелица Спасојевић, 7/4 3. место Бојана Васић, 8/2 3. место Катарина Радиновић-Капраловић, 8/2 3. место Градско такмичење Ана Арсић, 6/4 2. место Јелица Спасојевић, 7/4 2. место РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ЈЕЛИЦА СПАСОЈЕВИЋ 7/4 3. МЕСТО Републички литерарни конкурс Дани Гордане Брајовић Алексинац Милица Грујић 4/4 2. место ШКОЛСКО ТАКМИЧЕЊЕ У РЕЦИТОВАЊУ ЗА СТАРИЈЕ РАЗРЕДЕ Школско такмичење у рецитовању за старије разреде одржано је у 22. фебруара године у кабинету за српски језик. На такмичење је изашло 29 ученика који су показали лепу говорну културу. Жири (Актив за српски језик и школски библиотекар Наташа Кљајић) донео је одлуку да се на општинско такмичење из рецитовања пласирају Марија Ковачић (6/1) и Марија Вранеш (8/1). Такође, жири је похвалио следеће ученике за успешну интерпретацију песме: Пети разред: Исидора Стефановић 5/1 Милица Аксић 5/6 Марија Костић 5/4 Шести разред: Катарина Матић 6/1 Миљана Савић 6/1 Стефан Јованов 6/3 Седми разред: Сара Петковић 7/2 Ивана Карић 7/2 Александра Грбић 7/5 Јелена Ристић 7/7 Милица Хаџифејзовић 7/7 Осми разред: - Јована Николић 8/1; - Александра Павић 8/4. У конкуренцији ученика млађих разреда, пласман на општинско такмичење у обезбедили Милица Стефановић (1/6) и Сара Дворнић (4/2). Школско такмичење Трећи разред 1. Огњен Ивановић, 3/1 2. Милош Павловић, 3/4 3. Мина Спасојевић, 3/1 На општинско такмичење још су се пласирали: Александра Дробњаковић (3/5), Ања Курилић (3/5), Алекса Николић (3/4), Душан Кулић (3/2), Ивана Марковић (3/4), Нађа Радосављевић (3/1). Четврти разред 1. Анђела Петровић, 4/1 2. Анђелка Лазић, 4/1 3. Јаков Булајевић, 4/2

7 На општинско такмичење још су се пласирали: Марко Арсеновић (4/2), Алекса Чобановић (4/2), Марко Бошковић (4/2), Христина Вучковић (4/4), Алекса Христић (4/5), Стефан Илић (4/5), Анђела Ковачић (4/5), Дуња Милојевић (4/6), Душан Попов (4/6), Ђорђе Ратковић (4/7). Пети разред 1. Јелена Родић, 5/3 2. Наталија Булић, 5/5 3. Стефан Матијевић, 5/6 На општинско такмичење још се пласирала: Симона Спалевић (5/5). Шести разред 1. Живана Гарашевић, 6/2 2. Марија Аздејковић, 6/5 3. Тијана Марковић, 6/6 На општинско такмичење још су се пласирали: Маријана Арсеновић (6/2), Милица Лааревић (6/2), Јелена Пауновић (6/2), Срђан Димитријевић (6/4), Александра Рафаиловић (6/3), Срђан Иванишевић (6/1), Маша Миленковић (6/1), Александар Лазић (6/4). Седми разред 1. Јован Марков, 7/2 2. Марко Шербић, 7/5 3. Лазар Стојановић, 7/8 На општинско такмичење још су се пласирали: Невена Петров (7/2), Мило Тодоровић (7/5). Осми разред 1. Лука Кнежевић, 8/3 2. Душан Галић, 8/4 3. Ана Хечимовић, 8/6 Јелена Родић, 5/3 2. место Симона Спалевић, 5/5 2. место Марија Аздејковић, 6/5 3. место Марко Шербић, 7/5 3. место Мило Тодоровић, 7/5 3. место Душан Галић, 8/4 1. место Градско такмичење Арсеновић Марко, 4/2 1. место Душан Попов, 4/6 2. место Симона Спалевић, 5/5 3. место Душан Галић, 8/4 1. место Школско такмичење Шести разред 1. Миљана Савић, 6/1 Седми и осми разред (заједно) 1. Душан Галић, 8/4, Огњен Стамболовић, 8/4, Марко Шербић, 7/5 Општинско такмичење Душан Галић, 8/4 1. место Огњен Стамболовић, 8/4 2. место Марко Шербић, 7/5 3. место Градско такмичење Душан Галић, 8/4 2. место РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ДУШАН ГАЛИЋ, 8/4 3. МЕСТО 2. Маша Миленковић, 6/1 3. Живана Гарашевић, 6-2 На општинско такмичење још су се пласирали: Марија Арсеновић (6/2), Миљана Савић (6/1), Душан Ристановић (6/1), Теодора Каралеић (6/4). Седми разред 1. Јован Марков, 7/2 2. Мило Тодоровић, 7/5 3. Марко Шербић, 7/5 На општинско такмичење још су се пласирали: Јована Ђорђевић (7/5), Јована Пејчић (7/7), Марија Ристић (7/7), Лазар Станојевић (7/8).. Осми разред 1. Душан Галић, 8/4 2. Лука Кнежевић, 8/3 3. Петар Трајковић, 8/7 На општинско такмичење још су се пласирали: Катарина Радиновић Капраловић (8/2), Лука Станојевић (8/1), Милан Јанковић (8/4), Огњен Стамболовић (8/4). Општинско такмичење Јован Марков 7/2 1. место Мило Тодоровић 7/5 3. место Душан Галић 8/4 3. место Градско такмичење Јован Марков 7/2 похвала Општинско такмичење Ђорђе Ратковић, 4/7 3. место Школско такмичење Шести разред 1. Срђан Иванишевић, 6/1 7

8 Школско такмичење Пети разред 1. Вељко Петровић, 5/4 2. Мина Анђелковић, 5/2 3. Марија Костић, 5/4 На општинско такмичење још су се пласирали: Исидора Стефановић (5/1), Матија Цветковић (5/4), Милица Перић (5/2). Шести разред 1. Исидора Симић, 6/5 2. Стефан Селмановић, 6/2 3. Анђела Радаковић, 6/4 На општинско такмичење још су се пласирали: Марија Милошевић (6/3), Душан Марковић (6/4), Јелена Радовић (6/3). Седми разред 1. Михаило Узелац, 7/6 2. Милица Милановић, 7/6 3. Лука Радић, 7/1 На општинско такмичење још су се пласирали: Милица Јеремић (7/5), Никола Ђурић (7/4), Александар Симјаноски (7/3), Катарина Токалић (7/5), Александар Илић (7/3). Осми разред 1. Петар Трајковић, 8/7, 2. Сара Симић, 8/7 3. Ана Хечимовић, 8/6 На општинско такмичење још су се пласирали: Ана Ћирковић (8/6), Валентина Ђорђевић (8/7), Лука Кнежевић (8/3), Јован Радић (8/3). Општинско такмичење Милица Перић, 5/2 3. место Вељко Перовић, 5/4 3. место Исидора Симић, 6/5 3. место 8 Никола Ђурић, 7/4 3. место Милица Милановић, 7/6 3. место Михајло Узелац, 7/6 3. место Петар Трајковић, 8/7 2. место Школско такмичење Мултидисциплинарни радови 1. Марко Шербић, 7/5 2. Мило Тодоровић, 7/5 Архитектура и грађевинарство 1. Јован Радосављевић, 7/4 2. Никола Ђурић, 7/4 Фото секција 1. Јована Савић, 6/1 2. Миљана Савић, 6/1 Авио моделарство 1. Михајло Матијаш, 6/2 2. Иван Илић, 6/5 Ауто моделарство 1.Михаило Владидављевић, 5/4 2. Лука Станојевић, 8/2 Ракетно моделарство 1. Анђела Шевер, 6/2 2. Нина Вучак, 6/2 Бродо моделарство 1. Срђан Димитријевић, 6/4 2. Коста Смиљанић, 7/5 Општинско такмичење Мултидисциплинарни радови Мило Тодоровић, 7/5 3. место Интерфејс технологија Марко Шербић, 7/5 1. место Авио моделарство Иван Илић, 6/5 1. место Михајло Матијаш, 6/2 3. место Ракетно моделарство Нина Вучак, 6/2 1. место Ауто моделарство Михаило Владисављевић, 5/4 3. место Фото секција Јована Савић, 6/1 1. место Бродо моделарство Срђан Димитријевић, 6/4 2. место Градско такмичење Интерфејс технологија Марко Шербић, 7/5 1. место Фото секција Јована Савић, 6/1 1. место ШТА ЗНАШ О САОБРАЋАЈУ Општинско такмичење Категорија Б 3. место Александар Симић, 5/3 Владимир Нешић, 5/5 Наталија Булић, 5/5 Јасмина Далифи, 5/5 Категорија Ц 3. место Анђела Бешевић, 6/1 Катарина Матић, 6/1 Никола Михајловић, 6/2 Филип Чоловић, 7/7

9 Школско такмичење Седми разред 1. Јован Марков, 7/2 2. Невена Пемац, 7/2 3. Невена Петров, 7/2 На општинско такмичење још су се пласирали: Лазар Станојевић (7/8), Стефан Јовановић (7/6). Осми разред 1. Стефана Лазаревић, 8/7 2. Реља Радовановић, 8/7 3. Валентина Ђорђевић, 8/7 На општинско такмичење још се пласирао Лука Станојевић (8/1). Општинско такмичење Јован Марков, 7/2 1. место Невена Пемац, 7/2 3. место Градско такмичење Јован Марков, 7/2 3. место Невена Пемац похвала Школско такмичење Седми разред 1. Милица Милановић, 7/6 2. Ана Живковић, 7/6 3. Јован Марков, 7/2 На општинско такмичење још су се пласирали: Невена Пемац (7/2), Јована Стојановић (7/6), Тијана Вујчић (7/8), Урош Николић (7/8). 3. Исидора Симеуновић, 8/4 и Ана Марковић, 8/3 На општинско такмичење још су се пласирали: Миона Николић (8/1), Ива Марковић (8/3). Општинско такмичење Невена Петров, 7/2 3.место Јован Марков, 7/2 3. место Ана Живковић, 7/6 3. место Милановић Милица, 7/6 3. место Аида Аговић, 8/1 2. место Димитрије Стојановић, 8/2 3. место Градско такмичење Аида Аговић, 8/1 3. место Школско такмичење Осми разред 1. Мина Милидраговић, 8/7 и Душан Галић, 8/4 2. Јована Јанковић, 8/3 3. Анђела Бандука, 8/4 На општинско такмичење још су се пласирали: Оливера Илић (8/2), Филип Микшић (8/7), Милица Крстић (8/2), Јован Грбић (8/2), Маја Косовац (8/2), Јована Николић (8/1), Бојана Васић (8/2), Реља Радовановић (8/7), Јован Радић (8/3), Теа Поповић (8/2), Сара Симић (8/7). Општинско такмичење Милица Крстић, 8/2 3. место Оливера Илић, 8/2 3. место Јован Радић, 8/3 3. место Анђела Бандука, 8/4 3. место Мина Милидраговић, 8/7 3. место Филип Микшић, 8/7 3. место 2. Миле Гаћеша, 7/1; Петар Челиковић (7/4), Вукашин Бандић (7/4), Јелена Ристић (7/7), Тијана Вескадиага (7/7). Осми разред 1. Димитрије Стојановић, 8/2 Општинско такмичење Николић Душан, 7/1 2. место Миле Гаћеша, 7/1 3. место Карикатура Мали Пјер Општинско такмичење награђени: Алекса Давидовић, 7/1 Ирена Димитријевић, 7/4 Јован Јеремић, 7/6 Јелена Јовановић, 7/6 Градско такмичење Вукашин Милићевић, 7/6 2. награда Општинско такмичење Ускршње јаје Јована Стојановић, 7/6 Вукашин Милићевић, 7/6 Прво полугодиште: Видоје Тошић, 1/6-3. место на ликовном конкурсу Фестивала науке Осми разред 1. Аида Аговић, 8/1 2. Димитрије Стојановић, 8/2 Школско такмичење Седми разред 1. Душан Николић, 7/1 9

10 8/1 1. Аида Аговић 2. Лука Станојевић 8/2 3. Катарина Радиновић-Капраловић 4. Бојана Васић 5. Милица Крстић 6. Тамара Стојановић 8/3 7. Соња Вукосављевић 8/4 8. Славен Томић Марић 9. Анђела Бандука 10. Душан Галић 8/5 11. Теодора Симић 12. Петар Стојадиновић 13. Милица Младеновић 8/6 14. Ана Хечимовић 15. Јелена Мисаиловић 8/7 16. Валентина Ђорђевић 17. Петар Трајковић 18. Стефана Лазаревић 8/1 1. Лука Станојевић математика, физика, физичко 2. Аида Аговић биологија, физичко 3. Јована Јовановић физичко 4. Марија Љутић физичко 5. Ана Малић физичко 6. Марко Милошевић физичко 7. Лука Појужина физичко 10 Ђак генерације: Душан Галић, 8/4 Спортисткиња генерације: Соња Вукосављевић, 8/3 Спортиста генерације: Марко Милошевић, 8/1 8. Ана Станојевић физичко 8/2 9. Катарина Радиновић-Капраловић физика, српски језик, математика, хемија, физичко 10. Милица Крстић српски језик, историја, енглески језик 11. Тамара Стојановић биологија, српски језик 12. Димитрије Стојановић биологија, српски језик 13. Оливера Илић енглески језик 14. Бојана Васић српски језик 15. Немања Чокорило физичко 16. Огњен Вучелић физичко 17. Владимир Митровић физичко 8/3 18. Лука Кнежевић физика, техничко образовање, математика 19. Јована Јанковић енглески језик 20. Тамара Павлов физичко 21. Мирослав Чичић физичко 22. Соња Вукосављевић физичко 23. Катарина Остојић физичко 8/4 24. Душан Галић информатика, српски језик, физика, математика 25. Анђела Бандука енглески језик, физичко 26. Ирена Димитријевић ликовно, физичко 27. Славен Томић Марић историја 28. Оскар Плетл физичко 29. Игор Стефановић физичко 30. Исидора Симеуновић физичко 31. Катарина Матејић физичко 32. Кристина Љутић физичко 8/5 33. Петар Стојадиновић историја 34. Теодора Симић техничко образовање 35. Милица Младеновић техничко образовање 36. Владимир Милошевић техничко образовање 37. Милена Пауновић физичко 8/6 38. Јелена Мисаиловић историја, српски језик 39. Петар Благојевић српски језик, физичко 40. Ана Хечимовић физичко 8/7 41. Петар Трајковић историја, физика 42. Валентина Ђорђевић историја, физичко 43. Стефана Лазаревић историја 44. Реља Радовановић хемија 45. Филип Микшић енглески језик 46. Мина Милидраговић енглески језик 47. Марија Радуловић физичко 48. Ковиљка Станимировић физичко

11 После дуге зиме, напокон је дошло пролеће. Највише се обрадујем пролећним весницима и воћу које оно доноси... Цвркућу птице, зује пчелице и цвета цвеће. Сваког дана, кад завршим домаћи задатак, излазим напоље јер пролеће донесе лепе дане за игру и шетњу. Такође донесе и лепе мирисе. Пролеће је моје омиљено годишње доба. Ленка СТЕПАНОВИЋ, 1/2 Прошле године сам био са татом, мамом и секом на летовању, на острву Крит. Једног сунчаног дана ишли смо у водени парк. Ту је било много деце и разни необични тобогани занимљивог облика. Сви су се баш добро забављали. Предвече сам одлучио да се и ја спустим са једног тобогана који ми је изгледао страшно. Скупио сам храброст и кренуо! Летео сам к'о ракета и почео сам да се окрећем, па ми је глава одједном била доле, а ноге горе! Нисам се уплашио, већ ми је било смешно. Када сам се спустио, пљуснуо сам у воду из све снаге! Кроз воду сам чуо како се мама, тата и Исидора смеју. И ја сам им се придружио! Тај дан ми је баш улепшао летовање. Матеја ШМИТРАН, 1/2 Здрав си када знаш да љубав увек побеђује. Здрав си када можеш да помогнеш и другима. Здрав си када свим добрим желиш најбоље. Бити здрав није само да се сачуваш од грипа. Здравље је и у твом срцу, души и у глави. Милица СТЕФАНОВИЋ, 1/6 Још као сасвим мала, Тања је маштала о летењу. Мислила је како би било лепо да је она једина девојчица која зна да лети. Свако вече, када би легла у кревет, Тања би сањала да лети. Рекла је мами да ће да научи да лети, а њена мајка је сматрала то само њеном маштом. У обданишту нико није хтео да се дружи са Тањом; сви су мислили да је јако досадна зато што стално гледа у птице и пчеле. Тања је била добра девојчица која има снове као и сва остала деца на свету. Једног јутра када је ишла са мамом у обданиште, угледала је дивног врапчића повређеног крила. Застала је, узела повређену птичицу и кренула кући с намером да јој завије крило. Из собе је узела креветић за лутке и ставила врапца у њега. Бринула је о њему и хранила га. Када му је рана зарасла, људским гласом рекао је: Тања, пошто си бринула о мени, ја ћу ти испунити једну жељу!. Врабац је знао шта Тања жели, али пустио ју је да је сама каже. Врабац јој рече: Сутра ујутру замисли нешто лепо када се пробудиш, стани на кревет и испружи руке!. Онда врабац нестаде. Тања је била срећна што ће јој се испунити жеља. Легла је у кревет и брзо заспала, а сањала је лептириће. Када се пробудила, одмах је стала на кревет, испружила руке и полетела! Летела је по соби и ходала по ваздуху. Брзо је пробудила мајку и показала јој како се лети. Мајка је све време трљала очи у чуду. Узвикнула је: Тања, па ти знаш да летиш!. Мајка је загрлила Тању и била задовољна што ће се њена девојчица стално играти и што више неће бити тужна. Мајка је ухватила ћерку за руку, извадила кључ из малог џепа и рекла Тањи да отвори врата. Девојчица то уради и угледа у соби диван кревет, сточић, зид са нацртаном шумом и два прозора са завесама. Мајка рече: Ово је сад твоја соба у којој можеш летети по цео дан, али немој никоме рећи да умеш да летиш. Тања се стално забављала летењем. Када је пошла у школу, била је ђак генерације, а када је порасла, постала је учитељица. И увек је летела! Милица ГРУЈИЋ, 4/4 2. награда на Републичком литерарном конкурсу Дани Гордане Брајовић - Алексинац у конкуренцији прозних радова ученика млађих разреда Дувао је ветар хладан, Мали мрав је био гладан, Па је пошао у шумицу Да пронађе вечерицу. Вукао се кроз шибљаке, Мокре стазе и врбаке, Али хране ниодкуда, Ни мрвице за мравуљка. Већ га нада и напусти, Кад се чудо догоди, Неко је ту пролазио И мрвице оставио. Мрав сав срећан мрве граби Па похита ка ливади. Марија МИЈАЈЛОВИЋ, 4/3 11

12 Грађанско Радионица «Кад кажем НЕЋУ» ПИТАЊЕ: ШТА ЈЕ ТО ШТО МАМА И ТАТА ОД ТЕБЕ ТРАЖЕ, А ТИ НА ТО КАЖЕШ - НЕЋУ? ОДГОВОРИ: - Сине, додај ми пикслу! - Сине, дај ми воду! - Сине, иди по хлеб! - Опери зубе! - Сине, иди на спавање, већ је пола десет! ЈА СЕ ТАДА ОСЕЋАМ: - уморно и баш желим да се одморим - тужан сам јер тада бих да гледам ТВ, а они навале... - тада ми је лепо и баш желим да не урадим то! Мој љубимац зове се Риста, Риста је мала кишна глиста. Можда није мала јер нико не зна колико је дугачка, кад се растеже ко праћка. Риста живи у саксији, где мама држи цвеће, мама мрзи Ристу иако не прави смеће. Кад је много гладан, Риста поједе цвеће, Риста има два највеће страха: плаши се да прелази улицу, и још више када види удицу. Адам БЕКАШИ, 2/2 Девојчица је куцу имала, лепим га је именом звала Фреди јер сличи меди. Скакали су стално по трави а са њима и лептирић плави. Друштво им прави врабац, а понекад и зелени жабац. А кад време за спавање дође, свако својој кући пође. Андрија БУРСАЋ, 1/4 ТАТА И МАМА СУ ТАДА: - љути јер су желели да их послушам - тужни су јер желе да спавам на време - тужни су јер они желе да им ја помогнем НА КОЈИ НАЧИН БИ ТО ТРЕБАЛО ДА СЕ РЕШИ ДА БИСТЕ БИЛИ ЗАДОВОЉНИ? - то би се решило да се сви лепо сложимо - решило би се кад би отишао по хлеб и кад би отишао на време на спавање - једино ако послушамо! 12 Ученици 1/2 У кући су живели тата Срђан, мама Марина, ћерка Ана и беба Нина. Тата је радио, мама кувала и спремала, ћерка је учила, а беба спавала. Онда је мама приметила да ћерка не ради свој домаћи, те је упитала зашто забушава. На то је ћерка одговорила да не разуме један задатак. Мама јој је рекла да она то сигурно зна и да је потребно да се присети и употреби своје знање. Мама није ни слутила да Ана то намерно ради да би добила на времену, како би са татом спремила изненађење. Мама је морала да оде до продавнице да купи неке намирнице, а није могла послати Ану јер је ова радила незавршен домаћи задатак. Тата и ћерка су искористили тај тренутак. Док је Ана качила балоне и своје цртеже, да би што лепше украсила собу, тата је позвао остатак фамилије да им се придружи на ручку. Потом су изнели торту коју је направила бака Мира и украсила је белим калама од шећера. Поклон су ставили поред торте. Убрзо су стигли и гости. После неколико минута, зачуло се звоно. Ана је отворила врата и помогла мами, а остали гости су се сакрили. Мама се веома изненадила када су се сви појавили испред ње и повикали:»срећан ПОЂЕНДАН!» Одушевила се тортом и собом украшеном само за њу. Свима се посебно захвалила. Чак је и беба учествовала у изненађењу. Време је пролетело у игри и весељу. Мама је била пресрећна и рекла је да ће дуго памтити ово изненађење, нарочито јер су тата и Ана распремили кућу и опрали све судове након прославе, како би се мама одморила. Ања ПЕМАЦ, 2/3

13 Пролеће се буди весели су људи. Медведи зевају птичице певају. Деца се играју о сунцу причају. Тара ВЕЉКОВИЋ, 1/4 Била то учитељица, директорка или нека стрина, Бонтон ће Ђоле да покаже свима! Алекса набраја вазе из династије Минг, А Максић то не може, жури на тренинг! Ристић матиш тешко броди, Ал' Маша увек коло води! Анђела се понекад нервира, па на свој састав режи, А од ње Човић у свет маште бежи! Како му презиме каже, стално бибери, А ви погодите ко ми је у намери! Срећу ми дај, Осмех ми дај! Излечи ме кад сам болесна, Помози ми кад ми је тешко. Твоје око сија, Твоја суза блиста! Ти ми спремаш и помажеш И љубави много дајеш. Срећу ми дај, Осмех ми поклањај! Мелиса СИЈАРИЋ, 1/6 Дробњаковићка ме стално у јаду мучи, Од њеног смеха не може да се учи! На ливади расла трава, Расцветана она права, Права гозба за лептире Док шарена крила шире. Наста ужас, наста страва, Појави се гладна крава, Цикну бумбар у по` гласа, Јадној трави нема спаса. Деца кличу: Нека, нека, Биће за нас више млека! Процвркута мала Мира: Биће млека, биће сира! А промрмља стара бака: Биће богме и кајмака! И сложно ће комшинице: Месићемо гибанице! Кад је сита, крава спава, Тад нараста нова трава. Прича нема завршетка, Све почиње испочетка. Андреа ЈАКИЋ, 4/3 Милена се за свако слово труди, А Тасића и Душана мало шта може да пробуди! Машуловићка увек трендове прати, А Тијану и мали прст може засмејати! Елена о Матарушкој бањи пише, А Андреа Сандин нови парфем мирише! Ива Станић Хану Монтану воли, а због нас наставница колеге за помоћ моли! Василије споро да ради воли, А Пеђу у стомаку камење боли! Стаменковићка лепе саставе пише, А Петко се са учитељицом расправља све више и више! Ја ово касно пишем, Па сам већ јако уморна, Па ако сам негде погрешила, Опростите, нисам хтела! Анђелка ЛАЗИЋ, 4/1 Особе којима верујем су мој тата, моја мама и мој брат. Не могу да се одлучим за једног од њих, пошто су ми сви много драги! Када сам болесна, воде ме код лекара и брину о мени. Када ме оставе у школи дођу по мене. Са мојим братом се лепо слажем. Њима највише верујем јер су моја породица. Невена АДАМОВИЋ, 1/2 ВЕСЕЛЕ ВЕЦЕ Познато звездарско дечије позориште Пан театар било је наш гост 24. маја, када је извело представу Веселе веце за ученике првог и другог разреда. 13

14 Док сам спавао, сањао сам чудан сан. Био сам поред реке и пецао. Одједном је пала велика киша и поплавила све око мене. Пошто ме је тата чекао на другој страни реке, ја нисам знао како да дођем до њега. Размишљао сам и размишљао, док ми није синула идеја могао сам да изградим чамац. Пронашао сам потребан материјал и убрзо запловио према тати. За весло ми се закачила повећа штука. Нисам могао да је се отарасим, па сам и весло и штуку убацио у чамац, а ја веслао другим веслом. Када сам стигао до тате, није ми веровао шта се све десило, па сам му показао штуку у чамцу, да бих му доказао. Требало је видети татино изненађење. Штука је завршила на роштиљу и била веома укусна. Ударио је гром негде, ја сам се пробудио и схватио да сам сањао, и у сну доживео невероватну пустоловину. Школа је дивно место, где ја идем често. Много тога научим, а да се не намучим. Тамо учиш разне ствари, читати и писати, а најбоља ствар у школи то су ти другари твоји. 14 Јанко ВУКОВИЋ, 2/3 Лена РАДУЛОВИЋ, 1/4 Тако је Тако је плава И круница јој миришљава Она даје Мирис пролећу И када нам Ласте долећу И када цвета Миришљаво цвеће Онда знамо: Стигло је пролеће! лепа, Силвија БЕРИША, 3/3 Меда се шетао шумом гладан и јадан, када угледа кошницу пуну меда у крошњи дрвета. Почео је да се пење на дрво, а ту су га дочекале пчеле које га нападоше у жељи да спасу свој мед. Меда брже-боље отрча до оближњег језера и потопи се у воду, како би избегао убоде пчела. Пчеле су се вратиле необављеног посла. Након што је изронио, меда поново крену на кошницу. Замолио је пчеле да напусте кошницу, запретивши им да ће просути воду на њих. Пчеле су одговориле да ће тако упропастити и мед, те ништа неће имати за јело. Меда их није послушао и кошницу је напунио водом. Сав је мед пропао узалуд. Поука: Медо, медо, упоран си али глуп. Јулијана МИЛОШЕВИЋ, 2/2 Звезданом стазом небо плови, Лепотом својом мој поглед тражи. Топлотом жарком небо греје, Срце трепери од његовог сјаја. Очи гледају буктињу малу, Ал` она згасну негде у тами. Фењер и даље по небу плови, Свитац се зове тај јунак мали. Стефан МАТИЈЕВИЋ, 5/6 Године моје са собом носе Жеље и мисли, Веселе, бројне. У школској торби чувам све жеље... Књиге и свеске, Оцена пуно... И једну лопту која је ту, Јер ми је баскет стално на уму! Кад спремим књиге, Спорт ме одвуче, Међу другове моје, Далеко од куће. Успеха имам у школи и ван ње. Жеље су бројне, Ал` једна од свих највећа је: Брата ил` сестру одувек желим И тој се идеји радо веселим! Урош МАТИЋ, 5/3

15 Било је то у планини Гледао сам шта зец чини, С веверицом се поиграо, А пролазнике насмејао. Она зеца вешто јури, Ко ту може да зажмури, Такву игру да не види Како он се тужно стиди. Драги зека као прут На веверицу баш је љут, А она га мами репом, Поиграва игром слепом. Шишаркама гађала га, Неста зекан њој без трага, У купушњак он је стиг`о И главицу увис диг`о. Вецо, вецо, глупа друго, Не тражи ме сад задуго, Ја сам себи наш`о место. Сањај ме ти врло често. Петaр ЧЕЛИКОВИЋ, 7/4 Оцене су моје као ниска бисера, Која ме украшава и од просечности спашава. Некада су бледе, некада су сјајне, Али ми увек употпуњавају дане. Као и вазда - критеријум исти: Добро су друштво ако су ваљане, Лоше, ако имају мане. И на крају, закључак је исти, Није их лако поправити, али се ваља потрудити. Ања ТРШИЋ, 5/1 Полако се ближи крај осмогодишњег школовања. Радост новог почетка смењује се са тугом због растанка са друговима, наставницима, школом другим домом. Сада када смо је освојили, постали најстарији ученици, спремамо се да је напустимо. Толико рада, успеха, радости, страха, похвала, критика, путовања, славља, смеха, суза, љубави и још много тога стало је у ових осам година школовања. У којој год школи да будем, с ким год да се дружим, много ће ми недостајати ово одељење. Помисао на другове буди леп осећај у срцу, радост на лицу. Потрудићу се да тако и остане. Време одрастања, чарки и несташлука обележило је наших осам година. Сузе ми крену при помисли да никада више нећу бити у клупи, учионици, разреду, школи са истим друговима. Мучи ме питање да ли ћемо се окупљати на рођенданима као и до сада? Тешко градиво је лако савладати ако те за викенд чека рођендан код другарице. На крају је све лако, али да ли је стварно било тако? Тешка математика, нејасна граматика, разграната биологија, рељефна географија, обимна историја, педантна хемија, компликована физика, распевано музичко, разиграно физичко, шарено ликовно, прецизно техничко и наравно страни језици. Од свега помало да знаш довољно је да се запиташ, шта је то тешко, ако је ово било лако? Најбољи по успеху, такмичарског духа, освајачи многих награда, пример млађима, то је 8/2. Дијана ДОНЧИЋ, 8/2 На измаку је последња школска година у основној школи. Полако одрастамо. Крећемо свако својим путем, путем маште, жеља, нада, низ животну реку пуну препрека. Сећате ли се како смо се срели, упознали и постали блиски? Блиски толико да нас нико не растави и преотме тајне и жеље. Сећате ли се свега? Били смо деца, једно другоме страна, непозната и далека. Желели смо да се часови што пре заврше да бисмо побегли од обавеза. Време је пролазило. Сваки нови дан у школи је био нова радост, нова прилика да сретнеш већ знана лица и узвратиш нечији осмех. Делили смо добро и зло. Заједно смо лакше подносили све грдње и неправде, заједно смо били јачи. Често седим и сабирам године, разреде, другове, другарице... На крају смо једног пута, пута детињства. Престајемо да будемо немирна деца. Време нас зове и тражи да се определимо за школу која ће нас повести пут будућег занимања. Свако од нас помало страхује од пријемног који нас уводи у свет одраслих. Знам да је сада време да једни другима кажемо здраво и кренемо одабраним путем. Да ли ћемо се срести? Да ли ћемо опет бити заједно на овом месту и да ли ћемо једни друге препознати? Остаје нам само једно заклетва да никада нећемо заборавити наше детињство. Вук МИЛОЈЕВИЋ, 8/2 ИСПРАВКА У прошлом броју Мудрице, у тексту Догађај за уживање на 11. страни поткрала нам се грешка у објављивању резултата интерног рецитаторског такмичења одржаног у оквиру књижевне вечери Растимо уз лепе речи. Победнице тог такмичења биле су: 1. Марија Ковачић, 6/1 (са ауторском песмом Чудесни свет); 2. Јелена Ристић, 7/7 ( Десанка Максимовић: Балканац ) 3. Невена Петров, 7/2 ( Стеван Раичковић: Ливада ). Још једном, честитамо нашим ученицама на успешним интерпретацијама и лепој говорној култури. 15

16 Роалд Дал, Матилда Овај роман британског писца Роалда Дала награђен је светском наградом за најбољу књигу за децу. Одушевиће вас Матилдина доброта и памет, смејаћете се начинима којима Матилда надмудрује родитеље, упознаћете се са Матилдином чудном способношћу да погледом подиже, обара и премешта ситне предмете. Топло препоручујем овај роман, који је екранизован. Ивон Принц, Воли те твоја Клер Клерини родитељи су били врло заузети адвокати. Она има само једног пријатеља. Осећа се усамљено. Зато је она, када је имала четири године, створила Елсу, своју најбољу другарицу. Сада Клер има 13 година. Њена мајка више није адвокат и проводи више времена у кући. Клер сматра да је време да се опрости од Елсе. Клер упознаје Алисон. Хоће ли Елса нестати из Клериног живота и хоће ли Алисон и Клер постати најбоље другарице? Прочитајте. Ник Хорнби, Све о дечаку Маркус нема пријатеље. Има чудну фризуру, лоше се облачи и често се избламира певајући на часовима женскасте песме. С друге стране, Вил је кул. Слуша добру музику, лепо изгледа, познаје клинце данашњице. Он помаже Маркусу да буде прихваћен у друштву. Ако вас занима успева ли Вил у томе и проналази ли он себи жену својих снова, мораћете да прочитате књигу или погледате филм. Бонус информација у филму глуми Хју Грант. Ана АРСИЋ, 6/4 Идући ходником школе ка својој канцеларији, сретох једног момка који је журио на свој први час у гимназији. Добар дан, директорка!, рече ми и продужи даље. А сећам се као да је јуче било. Имала сам петнаест година. Тог првог септембра пробудила сам се у четири. На брзину нешто презалогајила и зграбила још јуче спаковану торбу. Сјурила сам се низ степенице (пошто лифт већ месецима није радио), журећи на станицу да ухватим аутобус 27 да не бих закаснила на свој први час у гимназији. По распореду је требало да имамо математику. Стигла сам, а врата гимназије само што се нису затворила. Улетела сам у хол и бацила поглед на план школе, одјурила на спрат и улетела у учионицу. Села сам на место једну билијардетину секунде пре него што је професорка ушла у учионицу. Тог часа је само диктирала шта нам је од прибора потребно за убудуће. Била је то жена од неких педесетак година; носила је наочаре са дебелим и, по свему судећи, тешким рамом. Коса јој је била проседа и уредно спакована у пунђу. Кожа јој је била бела као папир, а усне танке као траг оловке. По звону затворих нотес и тек да га убацим у торбу кад ми професорка приђе и рече: Желела бих да видим твоје родитеље, тачније твога тату ако је то икако могуће. Знајући да са њом нема расправе, климнух главом и одох на следећи час. По повратку кући, испричала сам то тати. Замислио се и замолио да му поновим презиме. Потом је отворио прастари пожутели адресар и дуго претурао док није нешто нашао. Рекао је да се не бринем и да је то његова стара пријатељица из гимназије. Сутрадан ме је ухватила насред ходника, мој тата је већ био ту. Алекса, тачно сам знала да је она твоја и Анина ћерка још када сам је први пут угледала. Очи су је одале. Потом се окренула према мени: Према мени ти имаш једину обавезу, а то је додатна из математике, а даље ће све доћи само. Неко ме потапша по рамену и ја се тргох. Угледах свог заменика који у шали рече: Директорка, јесте ли се Ви то претворили у споменик пошто ту 16 стојите већ пола сата? Живана ГАРАШЕВИЋ, 6/2 Постоје многи књижевни ликови који су ме својим поступцима дирнули, али је лик Мионе из приповетке Прва бразда онај коме се дивим. Срце српске мајке се види у Миониној привржености породици. Љубав и поштовање према свом мужу, Миона је показивала окупљањем деце око огњишта куће. Она је упорна као весник пролећа који се рађа после хладне зиме. Ум јој је бистар као изворска вода. Став чврст као корење огромног храста. Као што хиљаде звезда тка ћилиме по небу, толико је она имала брига. Све су биле мале, осим једне, њена деца. И успела је та јединствена, паметна жена. Извела је своју децу на прави пут. Далеко испред свог времена, са погледом на будућност. Научила је своју децу како треба живети. Миона их је научила да буду добри људи и дала им поклон за цео живот образовање. Стуб куће, основа породице и извор мајчинске љубави је за мене Миона. Велики узор и слика српске мајке. Зато јој се дивим. Стефан МАТИЈЕВИЋ, 5/6

17 ДОКТОРКА НАС САВЕТУЈЕ Ближе се лето и журке на којима сви желимо да изгледамо што боље можемо. Али шта нас то спречава? Акне! Затражили смо помоћ од докторке Спасојевић која ће нам рећи нешто о лечењу акни код куће. Како настају акне? Оне су продукти лојних жлезда, које својим претераним лучењем, најчешће у узрасту од 12 до 24 година, проузрокују чвориће. Како их можемо спречити? Акне се спречавају редовним умивањем лица. Лице не умивати сапуном сваки дан јер он непотребно исушује кожу. Како онда да уклонимо масноћу са лица, а да га не исушимо? Можемо да користимо неки од бројних препарата који постоје на тржишту, али веома опрезно јер нису сви дерматолошки испитани. Не користити их свакодневно и обавезно намазати хидратантну крему после њих. Како изабрати добар производ међу свим тим различитим тоницима и произвођачима? Најпаметније је да бирамо препарате који су проверено добри за нашу кожу. Не узимати препарате који имају алкохола у себи. Многи на себи имају ознаку за какав су тип коже, маснију или просечну, од чега зависе њихова јачина и састав. Какви све производи постоје? Први и најосновнији производ је сапун. Може се наћи и у облику пене која продире у поре коже и дубински чисти лице. Тоници ефикасно уклањају вишак себума супстанце налик масноћи која се појављује на кожи. Гелови у тубицама који се стављају само на упаљено место смирују кожу и уклањају црвенило исушујући бубуљицу. Тониране креме су у боји коже и попут шминке прекривају акне и негују кожу. Креме за пилинг отклањају мртве ћелије коже са површине лица. Маске чине кожу глатком и затежу је, скупљајући поре. Осим производа који уклањају акне, постоје ли још неки препарати за чишћење лица? Да, постоје и тоници за кожу без сјаја и за уклањање митесера. Да ли требамо да цедимо акне? То није препоручљиво и не сме да се ради код куће због ризика од инфекције и ожиљака који могу да настану. За овакве третмане посетити дерматолога или отићи у козметички салон. Шта су радиле наше баке и деке када су имали акне? Они нису имали на располагању све ове бројне препарате које ми користимо, па су ипак успевали да се изборе са акнама. Како су то радили? У народној медицини су познати бројни начини за уклањање акни, а неки од њих су: - Глина која се купује у козметичарским радњама и апотекама, која се наноси на акну - Маске од црног лука које ваде гној из акни - Кромпир који помаже у смиривању упале и црвенила - Лосион од чаја камилице, мајчине душице и невена и мало лозове ракије - Паста за зубе која исушује бубуљицу За крај, препоручујемо вам да посетите неки од бројних сајтова на ову тему, попут ових: akne.htm Vesti/188030/Genetika-je-krivac-zaakne Јелица СПАСОЈЕВИЋ, 7/4 О овим темама учимо на биологији као редовно градиво. Дефиниције и слике из књиге нису довољне без доброг објашњења. Наставница Лела Недељковић труди се да нам приближи и објасни све проблеме одрастања. Препоручује нам које филмове да погледамо и књиге да прочитамо. На часу дискутујемо, не само о пубертету, већ и о сексуалним односима и контрацепцији. Говоримо о полно преносивим болестима, превентиви и како се заштитити од њих. Наставница се труди да нам стави до знања колико је то опасно и да никада не улазимо у полни однос са неким кога не познајемо довољно добро. Ти часови су нам веома важни јер уз та објашњења ми схватамо шта је исправно и како се треба понашати. Никоме није лако да о тим темама разговара са родитељима и управо зато нам је ово веома корисно. ПРЕДАВАЊЕ О ПУБЕРТЕТУ За ученице шестог разреда, 17. марта је одржано предавање о пубертету и променама које се јављају у том узрасту. 17

18 И ове године је на основу Правилника о избору ученика генерације проглашен најбољи међу осмацима рођеним године. Душан Галић, ученик одељења 8/4, био је убедљиво први захваљујући многим наградама на такмичењима из математике, информатике, физике и српског језика. Његове успехе су наградили, поред школе, и Градска оштина Звездара од које је добио бицикл, и град Београд који му је даривао вредне књиге и кованице са ликовима познатих личности. Као што традиција налаже, ми смо за овај број Мудрице поставили неколико питања најбољем међу нама. Која је била твоја прва реакција када си сазнао да си ђак генерације? Био сам веома срећан што сам изабран. Какав је осећај бити ђак генерације? Осећам се сјајно јер је мој труд уродио плодом на најбољи могући начин. Опиши себе у пар речи. Тврдоглав, практичан, амбициозан, стрпљив и духовит. 18 РАЗГОВОР СА УЧЕНИКОМ ГЕНЕРАЦИЈЕ ДУШАНОМ ГАЛИЋЕМ Душан Галић (десно) у друштву градоначелника Драгана Ђиласа Опиши нам један свој дан. Трудим се да све своје обавезе завршим што пре да бих остатак дана имао само за себе. Шта радиш у слободно време? Излазим напоље, најчешће на кошарку или у град. Када сам сам, волим да слушам музику, читам или да седим за компјутером. Који ти је омиљени предмет и наставник? Током целог школовања, предмети који су ме највише занимали су математика и физика. Али ниједан час нисам са толико жеље ишчекивао као час физичког. Омиљена наставница ми је Марина Пепин, због подршке и труда који је уложила у мене на такмичењима из математике и информатике. Шта планираш да упишеш? Већ сам уписао, као специјалну школу, Математичку гимназију. Шта ће ти остати у сећању из ове школе? Све најбоље. То су друштво, екскурзије, провод, матура и наставници. Да ли ти је жао што напушташ ову школу? Трудим се да не размишљам много о томе. Да, жао ми је, али сваки крај је и нов почетак, то је део одрастања. Порука за следеће генерације? Успех зависи од труда. Разговор водила: Катарина ТОКАЛИЋ, 7/5 ОГЛЕДНИ ЧАС У среду, 28. априла, у библиотеци је одржан огледни час. Његов циљ је био да се докаже да часови могу бити другачије предавани и да се знање из других предмета може повезивати (у овом случају знање из српског језика, историје и музичког). Час је почео певањем химне Св. Сави уз инструменталну пратњу, а потом су ученици говорили о химни Св. Сави и о химни уопште. Након тога је уследила прича о Растковом раном животу на двору, о бекству из двора у жељи да се замонаши и о животу у манастиру. Потом је група ученика рецитовала песму Војислава Илића Свети Сава, а друга група је отпевала ту песму уз инструменталну пратњу. Онда је уследила анализа песме у којој су учествовали сви присутни ученици. Након тога излагачи су презентовали приче о Савиним ходочашћима, књижевним делима, Светосавском балу, о самосталности Српске цркве и Савиној смрти, о Карејском, Хиландарском и Студеничком типику. Час се завршио причом о топонимима. Циљ огледног часа је био остварен и наша разредна Станислава је била поносна на нас. :) Ана АРСИЋ, 6/4

19 РАЗГОВОР СА СПОРТИСТОМ ГЕНЕРАЦИЈЕ МАРКОМ МИЛОШЕВИЋЕМ Да ли постоји неко ко ти је ослонац и ко ти увек даје снагу да наставиш даље? Увек су уз мене моји родитељи и моја сестра Вања, који ми дају велику подршку и који се труде око мене да све постигнем. Да ли је било тежих тренутака, Избор спортисте генерације ове године није био тежак. Сјајни пливач Марко Милошевић, ученик 8/1, није имао озбиљну конкуренцију. Вишеструки првак државе и државни рекордер у свом узрасту заслужио је да понесе ласкаву титулу најбољег спортисте своје школе. Тим поводом поставили смо му неколико питања за школски часопис. Колико година си имао када си почео да се бавиш пливањем? Имао сам 6 година кад сам пожелео први пут да будем врхунски спортиста, кроз главу су ми пролазили многи спортови попут фудбала, одбојке, атлетике..., али сам се определио за, како кажу, најздравији спорт ПЛИВАЊЕ. Пошто сам имао проблема са алергијом, родитељи су ми помогли у избору спорта. У почетку је било проблема на тренинзима, било је доста замора, али временом сам се навикао на то. Променио сам доста тренера који су ме учили како опстати у спорту. У ком клубу тренираш? Већ 9 година тренирам у пливачком клубу Партизан, а пре тога сам тренирао годину ипо дана у пливачком клубу Врачар. У оба клуба сам добро напредовао. Које ти је било прво такмичење? То је било на базену Врачар, имао сам свега 8 година. Били смо клинци и тек смо се упознали са правилима игре. Сећам се да сам тада имао јако велику трему иако сам пливао само једну трку, 50м краул. Сада те треме више нема. Како успеваш да ускладиш школу и изабереш приоритете, с обзиром да си врло успешан у ономе што радиш? Доста путујем, понекад и ван државе. Идем на многа такмичења. Мање митинге сам прерастао али сада су ту државна првенства и мало јачи митинзи, на које долазе само успешнији пливачи. Понекад сам имао проблема око оцена, али ипак сам некако успевао да ускладим такмичења и тренинге са школом. Наставници ове школе увек су имали разумевања, поготово моје разредне и директори. Увек су их занимали моји резултати, и то ће ми остати у лепом сећању. ОЧИСТИМО СРБИЈУ Акција Министарства животне средине и просторног планирања Очистимо Србију, која се 5. јуна одржала у читавој земљи, спроведена је и у нашој школи. Те суботе су ученици, родитељи и наставници очистили школско двориште и тако дали свој допринос очувању животне средине. И поред кише одзив је био добар, а ми овом приликом захваљујемо свима који су дошли. када си пожелео да одустанеш? У почетку је било таквих тренутака, али сам тада још био мали да бих схватио колико треба рада за успех. Те муке сам пребродио, па сада без икаквог проблема идем редовно на тренинге, и не помишљам на одустајање. Другови и другарице имају разумевања, тако да се састајем са њима само када имам времена. Бодре ме, никада им то нећу заборавити. Шта је твој највећи успех у каријери? Да би било који спортиста успео у животу потребни су падови и успони. Најбитније је остати упоран и увек ићи даље. Мој највећи успех су три државна рекорда на 50, 100 и 200м прсним стилом, али имам добрих резултата и у краулу. Шта планираш даље? Даље планирам да упишем средњу школу, факултет, и да одем на неко европско такмичење. И на олимпијаду 2016.:)). Разговор водила: Исидора СИМЕУНОВИЋ, 8/4 19

20 РАЗГОВОР СА КАТАРИНОМ РАДИНОВИЋ КАПРАЛОВИЋ, ПРЕДСЕДНИЦОМ УЧЕНИЧКОГ ПАРЛАМЕНТА У току протекле школске године многа дешавања у школи нису могла да се остваре без учешћа Ученичког парламента. Наравно, све је то пратила и организовала председница парламента Катарина Радиновић Капраловић. Увек се трудила да испуни сваку жељу ученика и одради добијене задатке у вези школе. Зато ми је изузетно драго да могу читаоце Мудрице да обрадујем овим кратким интервјуом. За почетак, Каћа, реци нам нешто више о дужностима председника Ученичког парламента? Председник парламента има велику улогу у школи јер је то ученик који треба да буде пример другим ђацима и буде увек укључен у сва дешавања. Са осталим члановима парламента решава проблеме појединих одељенских заједница. Да ли сматраш Ученички парламент важним органом у школи? Сматрам да је парламент важан орган у школи јер га чине ученици и као такви се трудимо да боравак у нашој школи учинимо лепшим и пријатнијим. Као пример навешћу то да је на нашу иницијативу извршена замена славина. Да ли си имала подршку и помоћ неких наставника и ученика у току обављања својих дужности? Са наставницама које су помагале 20 парламенту у раду ове школске године, а то су Маријана Зековић и Лидија Величковић, остварили смо другарски однос и састанци су били занимљиви јер смо давали мишљења и дискутовали о разноврсним темама. Да ли можеш да издвојиш нешто интересантно што је везано за рад Ученичког парламента, ове школске године? Да, ове године је, у сарадњи са полицијом, организована занимљива едукација на тему Трговина људима. Кроз кратке филмоване приче указана је опасност која вреба на сваком кораку децу нашег узраста са поуком да будемо опрезни у контакту са непознатим људима који, олако, много обећавају. Да ли је Ученички парламент имао и неких активности ван школе? Ове године је развијена успешна сарадња са Канцеларијом за младе градске општине Звездара. Какви су утисци, односно резултати, са пријемног испита и шта планираш да упишеш? С обзиром на мој успех у школи, са просеком 5,00, од мене се очекивао максималан број бодова и ја сам, иако сам у периоду припрема имала бронхитис, успела да оправдам постигнути успех и остварим 39 бодова, што значи укупно 99 бодова. Како сам по природи неодлучна, одлуку о избору занимања којим ћу се бавити сам одложила тако што ћу уписати гимназију (најближу, да бих избегла проблем превоза). Кога ћеш се радо сећати из школе? Увек ћу се радо сећати своје учитељице Марије Тодоровић, наставнице српског Вељковић Драгане, наставнице физике Шкода Слађане, али и наставника немачког Ђукић Зорана и, можда необично, наставника физичког Чолић Зорана. Када сви постанемо ученици средњих школа, да ли ћеш се враћати да видиш своје професоре и освежиш успомене? Наравно, пошто ћу свакодневно пролазити поред Деспота у оба правца на путу до школе и назад, када будем имала вишак времена и зажелим се наставника које сам већ споменула, свратићу да их видим, а и остале ћу свакако радо поздравити кад их сретнем. Да ли желиш нешто да поручиш ученицима Деспота? Да, мислим да сви ученици поред обавеза у школи треба да своје слободно време обавезно одвоје за бављење спортом, а не за улицу јер после спортских активности боље се учи и памти. У здравом телу, здрав дух! Разговор водила: Дијана ДОНЧИЋ, 8/2 ХУМАНИТАРНИ КОНЦЕРТ ПРУЖИ РУКУ ПРИЈАТЕЉУ У жељи да помогнемо нашој другарици, заједно са наставницама Десанком Вулин, Дијаном Илић и Наташом Кљајић, 18. маја смо организовали хуманитарно музичкопоетско вече под називом ПРУЖИ РУКУ ПРИЈАТЕЉУ. Уз музику и песме нашег хора, игру и рецитације подсетили смо се, као и све оне који су то вече били уз нас, цене и добробити правог пријатељства. Вече је започело композицијом Серенада о Београду, затим су наши другари из старијих али и из млађих одељења излазили на сцену и свим срцем покушали да дочарају и да се заузму за оно што њихове песме представљају. На крају, уз песму Пилота СВЕТ ЈЕ ЛЕП КАДА САЊАМО сви смо играли и захвалили се публици што нас је подржала у ономе што радимо. Марија РИСТИЋ, 7/7

21 РАЗГОВОР СА ЈЕЛИЦОМ СПАСОЈЕВИЋ, ДОБИТНИКОМ ТРЕЋЕ НАГРАДЕ НА РЕПУБЛИЧКОМ ТАКМИЧЕЊУ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА Јелица са наставницом Аном Бешевић Сваке године наша школа постиже одличне резултате из свих области знања. Ове године највећи успех је постигла Јелица Спасојевић, ученица 7/4, освојивши 3. место на Републичком такмичењу из српског језика. Оно се сваке године традиционално одржава у Тршићу. Због чега си се одлучила за такмичење из српског језика? У петом разреду су ми наставници понудили да се такмичим у њиховим предметима. Одлучила сам да изађем на школско такмичење из српског језика и схватила сам да чак и без много вежбања могу да постигнем добре резултате. Да ли су твоји наставници имали утицаја на то? Многи кажу да моје одељење није имало пуно среће што се тиче наставника јер смо променили три. Упркос томе, мени је то пуно помогло јер је сваки наставник имао своју методу рада и сваки је био веома заинтересован за такмичења. Да пређемо на ствар. Да ли си имала трему пред само такмичење? Не, чак је и мене зачудило то што сам имала већу трему пред општинско, него пред републичко такмичење. Да ли је то што си на такмичење отишла после дводневне екскурзије утицало на твоје резултате? Ја сам сматрала такмичење више излетом и знајући да ћу највероватније бити преморена нисам се бринула ни за резултате што је утицало и на моју трему. Да ли си у паници обнављала градиво пред само такмичење? Наставница Ана Бешевић, која ме је водила на такмичење и која је такође заслужна за моје резултате, понела је збирку коју смо прелиставале у аутобусу и у којој смо, веровали или не, пронашле одговор на чак два питања која сам касније имала на такмичењу. Да ли је тачно да ниси очекивала овакве резултате? Да, тачно је. По истакнутим резултатима сам била четврта, тако да смо на доделу диплома дошли не очекујући ништа. Када су прочитали моје име, наставница Ана и ја смо биле толико изненађене да смо буквално скакале од среће. Више смо се радовале од девојчице која је освојила прво место, па су нас људи гледали помало чудно. Како изледа Тршић и да ли сте обилазили нешто? Тршић је стварно диван, претворен је у етно-село. Неки су ишли да обиђу Вукову кућу, али ми нисмо јер нисмо хтели да пропустимо многе радионице које су биле у селу. За наставнике је био организован пут за Троношу, коју ученици нису ишли да посете. После такмичења смо ишли и на ручак у оближњи етно-ресторан. Провод је био незабораван. Како се осећаш после свега овога? Осећам се испуњено и срећно и препоручујем свима да иду на такмичење из српског да би и они јели пљескавицу на кајмаку и лепо се провели као ја. Хвала ти пуно, а ми се сви надамо да ћеш и следеће године остварити боље резултате него ове године. Разговор водила: Кристина ГАВРИЛОВ, 7/4 НАША ПРВА ЧИТАЛАЧКА ЗНАЧКА Традиционално такмичење Читалачка значка, које већ пола века негује културу читања у новобеоградским школама, ове године успешно је заживело и у нашој школи и новим сјајем обасјало неке лепе класичне књиге за децу. Тридесетак ученика претежно млађих разреда од новембра до маја водило је дневнике читања у којима су бележили своје утиске о прочитаном делу. Затим нам је 19. и 20. маја у госте дошла библиотекарка Љиљана Живадиновић из новобеоградске библитеке Вук Караџић на час читања, а читачи су усмено бранили своје дневнике (само да знате, врло озбиљно су се спремили, ишчитавали белешке, дотеривали своје дневнике у библиотеци, листали књиге, тражили лепе реченице из прочитаних дела и биографије писаца у енциклопедијама!), а за свој труд су награђени дипломом и књигом. Ипак, издвојили су се и најмарљивији, они који су прочитали највећи број књига са списка, најуспешније водили белешке и показали вештину усменог представљања књижевног текста. Поносни смо на четири специјалне награде које су освојили Никола Перовић 1/5, Исидора Николић 2/3, Катарина Ђого 4/7 и Никола Нешић 6/1 које им је на завршној манифестацији Читалачке значке одржаној у СО Нови Београд доделила Тања Бребановић, директор поменуте библиотеке. Наташа КЉАЈИЋ 21

22 Занима ли вас какав је поглед са висине? Желите ли да осетите лакоћу, елеганцију и јединство са природом? Упознајте једног од најбољих човекових пријатеља! Неодољива лепота, неспутана снага, неукротив темперамент. Све ове особине могу се приписати само коњу! Ретко која друга животиња се може похвалити да поседује снагу и памет истовремено. Дружење човека са овим племенитим створењем прерасло је у пријатељство које се никад неће угасити, све док буде живота на Земљи. Хуни су на њима освојили Европу, Марко Поло је открио лепоте Азије, захваљујући њима освојен је Дивљи Запад и нови свет америчког континента. Коњ по имену Букефал био је чак проглашен за сенатора у старом Риму! На шаховским турнирима у Монголији није било дозвољено матирање коњем јер је он сматран за најбољег човековог пријатеља. У развијеном свету данашњице коњску снагу преузели су бензински и дизел мотори, али коњска грива и реп ће увек бити у моди! Ништа тако не обједињује у себи традицију прошлости и одлике модерног доба као овај лепотан са снажним и брзим ногама. 22 На његовим крилима летимо и чини нам се да можемо све што пожелимо. Истовремено, у нама се буди давно заборављени осећај дивљине. Како да не будете захвални ономе ко вам све то пружа? А њима је потребно мало наше пажње и пуно наше љубави. Није довољно само волети коње, потребно је бринути се о њима. Тек онда смо њихови прави пријатељи. О својој љубави према јахању прича наша школска другарица Миона Николић. Како је изгледао твој први сусрет са коњем? Било је врло необично јер су сви коњи мени изгледали страховито велики и снажни. Не знајући да се они плаше нас јер нас виде седам пута увећано, почела сам да тренирам. Опиши нам како се осећаш док јашеш? Тад осећаш као да си срастао са седлом. Желиш да нема краја том путу којим јуриш, који те води и који је само твој. Тада можеш да будеш две душе у једној и да брзином додирујеш простор, слободу и бескрај. Шта је најважније да би се постигло јединство између јахача и коња? Да би се постигао добар однос између јахача и коња потребан је напоран рад, доста љубави, пажње и ангажовања око коња. Колико дуго тренираш јахање? Тренирам јахање пуних пет година, али са прекидима због повреде и обавеза у школи. Који су твоји највећи успеси? Да би кренули да се такмичимо потребни су дугогодишњи тренинзи. Мој највећи успех био је тај што сам у Батајници на трци од 40км, прешла стазу са одличним временом и добрим пласманом. Шта више волиш: кас или галоп? Хм... Јако је тешко одолети ветру у коси у простору у коме не мислиш на време, нити на било шта, осим на то да постојиш и да се крећеш све брже и брже. Осећаш да те ништа неће и не може зауставити. Мислим да је јасно да више волим галоп. Имаш ли свог љубимца међу коњима? Имам, наравно. Тај коњ се зове Мамбо С, енглески касач. Скоро је дошао код нас у клуб и од првог дана смо фантастично функционисали као тандем. Да ли је тачно да коњи највише воле слаткише? Па, рецимо да јесте, али коњи треба да добијају слаткише када су нешто добро урадили на тренингу. Слаткиши представљају награду. Разговор водила: Аида АГОВИЋ, 8/1 КЊИЖЕВНА РАДИОНИЦА ПРИЧЕ О ЖИВОТИЊАМА Ученици 3/1 и 3/3 учествовали су на књижевној радионици Приче о животињама у библиотеци Бранко Миљковић на Звездари. Радионицу су водили писци за децу Васка Јукић -Марјановић, Божидар Пешев и Гордана Малетић, приређивач Антологије српске басне. Наши ученици су били отворени и комуникативни и са задовољством пратили причу о животињама, омиљеним дечијим ликовима у народној и уметничкој књижевности. Наташа КЉАЈИЋ

23 Када сам долазио у Петницу, у Летњу научну школу, очекивао сам, због онога што сам чуо од бивших полазника, да ћу имати прилику да се упознам и дружим са вршњацима сличних интересовања, слушам предавања веома пријатних и сусретљивих научних и стручних сарадника Станице у одлично опремљеним лабораторијама, а све то у предивном амбијенту очуване природе. Међутим, осећај када сте овде је неупоредиво јачи и лепши. Разлика између чути и доживети ЛНШ се може описати као гледање прелепе торте са шлагом и кандираном воћком на врху, кроз излог посластичарнице, у односу на уживање у укусима те торте подељене са пријатељима. Наставници у мојој основној школи су иначе веома ангажовани да заинтересованим ученицима «отворе очи» за науку и истраживачки рад, али су нажалост стегнути веома уском крагном наставних планова и програма. Баш зато су ме и послали овде на, по мени, највишу коту научног образовања младих у Србији, одакле пуца поглед на широко поље различитих важних области науке, њихових метода и задатака у будућности. На жалост, овај Рај на Земљи траје само две недеље, али ме теши постојање семинара за средњошколце, када ћу моћи, ако да Бог и други који одлучују, не да поново дођем у Петницу, него да јој се вратим. A сада нешто сасвим другачиије, што би рекли Монтипајтоновци. Дана 9. јуна ишли смо на једнодневни излет по околним брдима и планинама (равног скоро да није било). Није било удобних учионица, лабораторија, рачунара па чак ни печурке да се одморе напаћене ноге и по навици већине, сва енергија пошаље у мозак. А не, данас су ноге биле главне, додуше и очи јер је заиста имало шта да се види. Овај дан ће полазници Летње научне школе запамтити. Неки по жуљевима и упали мишића (на ногама, а не оних малих животиња), неки по дуплој дози сока и еуроблока, али највероватније сви по прелепом погледу (на који смо се додуше већ навикли овде и не знам шта ћемо кад се вратимо на асфалт), а свакако по посети манастиру Пустиња, веома вредном културноисторијском бисеру за који, због његове неприступачности ретко ко зна, а за који је Десанка Максимовић написала: «Срећна сам што сам посетила ово свето место. Како бих после на онај свет, да овде нисам била и поклонила се иконама у овој светињи.» Иако је цео пут био занимљив, што због самог подвига пређене километраже, дружење уз мозгалице, уживања у природи, стварања заједничког доживљаја кога ћемо се радо сећати, ипак је лајтмотив дана био манастир Пустиња, па је ред рећи нешто више о њему. Смештен је на сaмoм улазу у Пустињску клисуру, коју је река Јабланица усекла између планине Орловаче и Беле стене. Манастирски храм је посвећен Ваведењу Пресвете Богородице, а сматра се да је настао у време српског краља Драгутина у 13. веку. У турским документима се спомиње године. Изнад западних врата се налази запис у коме стоји да је храм почет са изградњом месеца марта и би завршен 25. јуна године. У сваком случају црква је живописана године. У оквиру манастира се налазе два извора планинске воде. Онај са западне стране се зове Млаковац и за његову воду кажу да је лековита. Прелепи травњак у манастирском дворишту украшава велико стабло бора засађеног Године, и оно се сврстава у споменик природе. И на крају, како се каже: свуда пођи својој кући дођи, у нашем случају то је ИС Петница. Како смо се само обрадовали кад смо је видели. Јован МАРКОВ, 7/2 ПОСЕТА ДЕЛЕГАЦИЈЕ ИЗ ЕНГЛЕСКЕ Наша школа је имала част да 12. марта угости делегацију стручњака за инклузивно образовање из Енглеске и нашег Министарства просвете, који су дошли у оквиру пројекта Образовање за све, које финансира Европска унија. Госте је нарочито интересовало како се ромска деца укључују у образовни процес. 23

24 РАЗГОВОР СА СОЊОМ ВУКОСАВЉЕВИЋ, СПОРТИСТКИЊОМ ГЕНЕРАЦИЈЕ Колико дуго се бавиш одбојком? Одбојку сам почела да тренирам у четвртом разреду основне школе, што значи да се њом бавим већ скоро 5 година. Зашто је твој избор била баш одбојка? Зашто не кошарка или рукомет? Зато што је најлепши женски спорт који подразумева веома лепу грађу, а кошарка и рукомет су, по мени, исувише груби спортови за једну девојчицу. Знамо да си била и носилац Вукове дипломе и спортиста генерације па смо се питали како си организовала своје време будући да си морала да водиш рачуна и о школи и да редовно идеш на тренинге? Морам признати веома тешко, с обзиром да ми се тренинзи одржавају на Новом Београду и у Земуну, што уопште није близу. Али захваљујући добром плану и организацији све се може постићи! Све се може кад се хоће! На којој позицији играш? За сада на позицији средњег блокера, али већ помало играм и примача. У ком клубу тренутно тренираш? Па тренутно сам везана уговором за ОК Визуру супернова, а видећемо даље. Да ли планираш да наставиш да се бавиш одбојком и да ли ће то бити нешто професионално? Да наравно! Била би штета да сада одустанем након оволико уложеног труда. Сматрам да је то већ прешло на неки виши ниво од рекреације. Да ли си постигла неки већи успех? Да, ове године смо постигли треће место на државном првенству, и то ми је за сада омиљени успех, мада има ту још доста медаља и трофеја, а надам се да ће их бити још више. Колико пута недељно имаш тренинге? Углавном 10 пута недељно. Понекад имамо два пута дневно тренинг. Како проводиш своје слободно време? Немам слободног времена у изобиљу али оно што имам трудим се да искористим за одмор уз добру књигу. И за крај твоја порука следећим генерацијама? Увек будите сигурни у себе и уверени да увек све што пожелите само снагом и вољом можете остварити. То ће бити кључ вашег успеха. И наравно будите упорни! Разговор водио: Душан СКАКИЋ Манастир Хиландар се налази на Атосу, једном од три прстена полуострва Халкидики у Грчкој. Основали су га у XII веку потоњи архиепископ српски Свети Сава и његов отац свети Симеон, као српски манастир. Указом грчког цара Алексија III Анђела, Хиландар постаје посед Србије. Од године, захваљујући свом ктитору, српском краљу Стефану Урошу Милутину, манастир је почео брзо да напредује, тим више што је године међу његовим зидинама више од четири месеца живео цар Стефан Душан, самодржац Грка, Срба и Бугара. Саборна црква подигнута је у XIV веку у част празника Ваведења Пресвете Богородице. То је нарочито прослављани празник манастира. У храму се чува чудотворна икона Мајке Божије Тројеручица, која се од VII до XIII века налазила у палестинској лаври светог Саве Освећеног у келији светог Јована Дамаскина. Тројеручица је заједно са чудотворном иконом Млекопитатељницом и пастирским штапом светог Саве Освећеног била дарована архиепископу српском Светом Сави. У Саборној цркви се налази кивот у коме је почивало нетрулежно тело светог Симеона, касније пренето у Србију. Из те гробнице израсла је на спољашњој страни храма винова лоза, чији плодови имају исцељујућа својства, нарочито за неплодне супружнике. У манастиру се чувају и многе друге светиње. Библиотека садржи преко хиљаду древних грчких и словенских рукописа и преко 20 хиљада књига. 24 Дана 6. марта ученици 6/6 посетили су са наставницом Наташом изложбу Обнова манастира Хиландар која је постављена у Галерији САНУ. Током године Хиландар је претрпео велики пожар који је уништио готово половину манастирског комплекса. На изложби је био приказан процес реконструкције, а такође су се могли видети предмети који су били оштећени пожаром и они који су спасени у последњем тренутку. Била је приказана и велика карта свих манастира који се налазе на Атосу. Изложба је била изузетно поучна научили смо како да чувамо и негујемо нашу традицију. Ена ВАГАНЕК, 6/6

25 Да, то је онај креативни и опуштени кутак наше школе, други спрат десно. Наткриљујемо остатак школе и представљамо пикантан зачин осталим озбиљним наукама. Мешају се ту уметност и знање, музика и смех, никада није досадно. Географи настављају пуном паром. Ту су уходане емисије о разним светским темама. Према подацима пиплметра, најгледаније су биле: Елементарне непогоде Живи свет Африке - поглед са Панчићевог врха (Невена 7/2) - романтичне црквице на Бледу (Аида 8/1) - Плавско језеро у зору (Љутић 8/1) - светлуцави Охрид (Ристић 7/2) - прелепе плаже Туниса (Исидора 7/4) - Осло, због,,белих ноћи (Огњен 6/6) - Винча, због тетке (Ана 6/4) Афричка мода и кухиња Дизниленд Атлантида Глобално загревање Вулкани света Индијанци Титаник Великани света Латино плес... По први пут осмаци су обрадили Србију из необичног угла. Веома успешно, зрело, одговорно, а надасве шармантно и ГЕОГРАФСКА АНКЕТА Ближи се распуст, па је актуелно питање за овај број Мудрице: КОЈЕ ЈЕ НАЈЛЕПШЕ МЕСТО КОЈЕ СТЕ ДО САДА ПОСЕТИЛИ? Ево занимљивих одговора: - Брисел, због чоколаде и дружељубивих људи (Исидора 6/4) - Звездарска шума (романтика, ово-оно Огњен 8/4) - Индијански резерват у Канади, са пуно кануа (Оља 8/1) - Делта сити, шта реееећи?! (Огњен 8/2) - извор Лаћевац код Бајине Баште, рај на земљи (Вранеш 8/1) - високи, поносни Дурмитор (Анђелка 7/2) - Света гора, са тајанственим манастирима (Ћофи 7/6) - Палма де Мајорка, због ноћног провода и плаже (Марко 7/8) - Нијагарини водопади, чудо природе (Теа 8/2) - језеро Балатон, са прелепим лабудовима (Јована 8/1) - Дизниленд, због Дизниленда, нема ту шта да се објашњава (Вукашин 7/4) Отворите своје срце за друге људе и пределе. Путовање је упоређивање себе са другима, зато пут под ноге и срећно!!! Професорка географије Маријана ЗЕКОВИЋ ПРЕЗЕНТАЦИЈА СЕДМЕ ГИМНАЗИЈЕ Када дође мај месец, уписна грозница почиње да дрма осмаке и њихове родитеље. Једно питање је тада на дневном реду: коју школу да упишем? Наше комшије из Седме гимназије су 20. маја направили презентацију своје школе како би неким осмацима олакшали избор. духовито. Ево неколико примера: - Млади Србије (отићи или остати) - Легендарне сцене из домаћих филмова - Проблем навијача - Чега се стидимо, а чиме се поносимо - Српска дијаспора - Престиж младих, АИР МАX патике - Српска кухиња - Смешна страна Србије Заиста можемо очекивати будуће оштроумне документаристе. Желимо Вам пуно успеха у даљем школовању и проналажењу себе. ПРЕДСТАВА О ЧИСТОЋИ У организацији предузећа Градска чистоћа, у мају је одржана занимљива представа у нашој Свечаној сали о очувању животне средине. Ученици првог и другог разреда могли су на забаван начин да стекну знања о неопходности одржавања чистоће у својој околини. 25

26 Драге моје мудрице, овај пут ћемо се забавити са темом безбедности на интернету. У ту сврху спремили смо вам материјал са сајта Добро га проучите и поштујте јер ће вам увек помоћи да безбедно сурфујете. На Интернету ћеш наћи рекламе за многе производе које можеш да купиш преко Интернета. Буди опрезан јер можеш да завршиш у клопци. Стога, КЛИКНИ БЕЗБЕДНО и никада не попуњавај такве обрасце без родитеља. Игре на Интернету су сјајне, али док играш игрице са непознатим људима не треба да откриваш свој идентитет. Увек на свом рачунару укључи заштитни програм. Користи најновију верзију антивирус програма. После преузимања датотеке увек снимљену датотеку преконтролиши антивирус програмом и тек онда је отвори. Немој да скидаш игре са непознатих сајтова. При успостављању профила, четовања или играња игара увек чувај своје личне податке. Личне податке у online обрасцима попуњавај само када можеш 100% да им верујеш. Уколико сматраш да си наручио неку сумњиву услугу, обавести родитеље. Свако може да погреши. Прозорчиће који искачу затварај кликом на црвени симбол x у десном горњем углу. Никад немој да кликнеш на такав прозор! Комуницирај преко камере само са особама којима можеш да верујеш. Када неко шаље ружне поруке, игнорирши га. Престани да четујеш са њим. Немој себе да оптужујеш за његово лоше понашање. То није твоја грешка. О ситуацији информиши одраслу особу којој верујеш. Ружне поруке сачувај (save) као доказ. Интернет бонтон описује начине прикладног понашања према другим особама на Интернету. На Интернету се понашај одговорно немој се сакривати иза монитора 26 Припремио: Јеврем ЦВЈЕТИНОВИЋ, system administrator

27 У оквиру сарадње са Канцеларијом за младе Градске општине Звездара, представници нашег Ученичког парламента су 31. марта учествовали на састанку на коме се расправљало о новом Закону о младима. Дело Светог Саве на ширењу образовања постало је камен темељац развоја школства у Србији. Поред тога, он је својим примером оставио путоказе врлинског живота, који су служили као узор свим досадашњим српским генерацијама, па служе и нама данас. Као неисцрпан извор надахнућа, Свети Сава се сваке године најсвечаније прославља у школама као њихов заштитник. Ове године је у нашој школи домаћин славе била породица Стаменовић Горан, Соња и Богдан, који су се потрудили да припреме прославу онако како обичаји налажу. Ми им се овом приликом захваљујемо и желимо да им Бог подари дуге животе, много здравља и сваког напретка. И ове године су одржане две приредбе, за млађе и старије ученике. Организатори приредбе за млађе разреде биле су учитељице Јасмина Милићевић и Валентина Дамјановић, а за старије Бранкица Батањски, Александар Алексић и Горан Стијак, док су се за музички део побринуле Десанка Вулин и Дијана Илић. На Дан Светог Саве одржано је и финале Светосавског квиза, а победила је екипа одељења 6/2. Као и сваке године, и ове смо, 27. марта, уприличили сусрет у нашој школи са будућим ђацима првацима, који ће своје прве школске кораке да направе у септембру. У организацији ученика четвртог разреда, малишанима је изведена пригодна представа, након које су у учионицама могли да се упознају са новим предметима. У првом полугодишту су наши гости били инспектори полиције који су нас упознали са једним озбиљним проблемом савременог света, а то је трговина људима. Ми смо о томе пренели информацију у прошлом броју Мудрице. Поучени њиховим предавањем, ученици наше школе су под руководством психолога Милене Ђорђевић, а по угледу на Форум театар, припремили сопствену презентацију овог проблема. У два дана, 3. и 4. фебруара, представили су своје виђење трговине људима ученицима осмог разреда, који су показали велико интересовање за овај феномен. Када је УНЕСКО године озваничио 23. април као Светски дан књиге, издаваштва и ауторских права, имао је за циљ популаризацију и ширење лепе речи, посебно међу младима и указивање на значај књиге у културном напретку човечанства. Ове године тај празник смо обележили и у нашој школи. Прво смо у радио-укључељу сазнали да су се тог датума године три великана светске књижевности преселила у вечност: Вилијам Шекспир, Гарсиласко де ла Вега и Мигуел де Сервантес и да је први пут обележен године у Каталонији када су уз сваку купљену књигу, читачи добили цвеће на поклон. Затим нас је посетила Весна Ћоровић-Бутрић, писац за децу и уредник Програма за децу и младе, која је одржала две књижевне радионице са ученицима 3. и 4. разреда, инспирисане збирком прича Жуто је плаво и романом Оставити код руже. На крају, на паноима испред библитеке отворена је изложба Моја прва књига на којој су ученици првог разреда визуелно представили своје прве прочитана књиге. Наставнице ликовне културе, Маја Дроњак-Петкоски и Љиљана Стојановић извршила су селекцију најуспешнијих радова, а њихови мали аутори су награђени књигама. Наташа КЉАЈИЋ У нашој општини се сваке године одржава фестивал дечијих позоришта Позориште Звездариште, на коме најмлађа публика има прилику да види сјајне представе за децу у извођењу још бољих глумаца. И ученици млађих разреда наше школе одгледали су више представа на овом фестивалу. 27

28 На измаку је још једна школска година, веома успешна за нашу драмску дружину. Нисмо ни били свесни колико нам талентованих глумаца долази у пети разред. И они су постали део нашег тима. Ове године је идеја била да понудимо публици нешто ново, необично и актуелно. Прави изазов за нас је била књига Поздрави неког. Преко избора текстова, музике, сценографије до одличне представе, сви су учесници уживали. Било је и љутње, кашњења, глупих оправдања, али и крем бананица. Сви смо чекали сусрет са аутором књиге, Весном Огњеновић, и најзад такмичење позоришних група деце Звездаре. Весна Огњеновић је била задивљена нашом непосредношћу. Толико смо били аутентични да смо је вратили у седамдесете и радну собу једног прихватилишта. Следећа степеница је био Пан театар. Прошлогодишњи победници, а то смо ми, наступили су први. Строга лица жирија, сачињеног од еминентних уметника, посматрао нас је из првог реда. Проблеми са техником нас нису спречили да будемо сјајни. Дали смо све од себе и на прави начин представили нашу школу. Освојили смо низ диплома: за адаптацију текста и педагошки рад, за најбоље улоге Катарина Матић 6/1, Теа Поповић 8/2, Димитрије Стојановић 8/2, Иван Недељковић 8/2, Јелена Мисаиловић 8/6 и Петар Благојевић 8/6. Нисмо победили, али смо учинили корак напред. Ово је била још једна сјајна представа јер и ми смо хтели више. Димитрије СТОЈАНОВИЋ, 8/2 и Драгана ВЕЉКОВИЋ Пре скоро 40 година, психолози Весна Огњеновић и Будимир Нешић (сећате ли се књига Оловка пише срцем и Како расте памет?) прикупили су аутентичне исказе малолетних штићеника Прихватилишта за децу и младеж и Центра за социјални рад у Земуну и објавили их у књизи Поздрави неког, чиме су дали деци да проговоре језиком бола и муке, али и језиком духа и душе. Духовитости. До тада су били неприлагођени, опасни и насилни, звали су их малолетни деликвенти, проблеми, покварена деца, хохштаплери, а они су између псовки, деструкције и аутодеструкције говорили чистим језиком стварности и желели мир у души. И можда мало љубави. Збирка Поздрави неког била је инспирација за култне телевизијске серије ( Сиви дом, Заборављени ), истоимену радио-драму, бројне позоришне представе и истраживачко новинарство. Деци се прилазило са тактом и разумевањем, али на жалост врло често и грубо, нестручно, сензационалистички. Ескалација насиља међу младима узрокована социјалним и моралним суновратом друштва у последњих двадесетак година, навела је Драгана Стојковића из издавачке куће Мостарт у Земуну да објави репринт књиге године. Како је колегиница Драгана Вељковић по мотивима ове књиге поставила представу Они су хтели више, психолог Весна Огњеновић одржала је 26. априла књижевни сусрет у нашој библиотеци у коме је подвукла вредност емпатије, способности да саосећаш са другима, али и способности очувања ведрине у безнађу. Весна нам је даривала своју књигу Тренутак настајања постојања (записи и цртежи деце у избегличким камповима, пуни радости и спонтаности), говорила о свом социјално одговорном раду са децом у оквиру Удружења психолога Здраво да сте, а нашу представу доживела као аутентичну, оригиналну и непретенциозну. Наташа КЉАЈИЋ Љубавна прича Косте Трифковића, у којој једно писамце направи тоталну збрку, после четири месеца напорног вежбања, изведена је 27. априла у нашој школи. Ученици Седме гимназије, који су изабрани на кастингу од стране професорки Данијеле Љујић и Весне Којовић, веома успешно су нам показали ово дело. Хаљине, фракови и шешири изнајмљени су за овај сценски наступ веома верно приказујући ондашњи начин облачења и говора. Учествовали су ученици прве и четврте године, који су се нашли у веома занимљивим улогама глумећи лекаре, слуге, докторе... Катарина ТОКАЛИЋ, 7/5 28

29 И ове године смо прославили Дан школе 12. мај свечано, са чак четири приредбе у којима је учествовао велики број надарених ученика наше школе. Најпре су ученици млађих разреда, увежбани од стране учитељица Јасмине Милићевић и Валентине Дамјановић, извели свој полусатни комад састављен од скечева и песама прилагођених њиховом узрасту. Затим су ученици старијих разреда извели представу на немачком језику у којој су нам представили Црвенкапу на модеран начин. Представу у којој су играли углавном ученици шестог разреда осмислила је и ученике увежбала наставница немачког језика Анђа Ашћерић. После ове, изведена је представа на енглеском језику Mamma mia. То је светски мјузикл урађен по мотивима песама популарне шведске групе ABBA, а идејни творци нашег школског спектакла биле су наставнице енглеског језика Лидија Величковић и Мирјана Поповић, којима је у раду помагала наставница физичког васпитања Драгана Глигоријевић. Припреме су биле дуге и исцрпљујуће, али и јако занимљиве и поучне јер су глумци вежбали енглески језик кроз игру и забаву. Сваком пробом су постајали све бољи и увежбанији, а енглески им је звучао природније, глумили су опуштеније, а плесни кораци постајали су им све уигранији. Тог јутра, на Дан школе, костими су били спремни, текст научен, а глумци узбуђено чекали. Завеса се подигла, светло упалило и после прве изговорене реченице све је текло глатко. Сала је била пуна, блицеви су севали, а аплаузи пљуштали. И на крају, изведена је централна приредба наше прославе, коју је осмислила и режирала наставница српског језика Ана Бешевић, уз помоћ библиотекарке Наташе Кљајић. На сцени био је хор, оркестар, глумци и водитељи. Приредба је имала две теме. Прва је општина Звездара, њена прошлост и садашњост. Кроз занимљиве текстове учесници су нас прошетали кроз звездарске, а нарочито миријевске, улице, али и приказали нам нека кључна места на општини на којој живимо. Поред овога, творци приредбе су нас упознали са најбољим ученицима ове школе, који су ове године освајали награде на такмичењима. Они су на тренутак одлетели у будућност и приказали нам се виду знаменитих научника, професора, спортиста који се сећају својих школских дана у Деспоту. Свирао нам је оркестар, али смо чули и хармонику, трубу, флауту, гитару и наравно клавир. Чули смо много рецитација и песмица. Мислимо да се ова приредба свима допала. Теодора КАРАЛЕИЋ, 6/4 и Катарина ТОКАЛИЋ, 7/5 У оквиру манифестације Мала матура велико срце, коју већ неколико година организују Министарство просвете, Министарство за Косово и Метохију, Градски секретаријат за образовање и београдске основне школе, од 13. до 17. маја у нашој школи и нашем насељу гости су били ученици осмог разреда ОШ Краљ Милутин из Грачанице. Они су одсели у породицама наших ученика који су их пет дана упознавали са Звездаром и Београдом, чинећи све да им матурска екскурзија остане у најлепшем сећању. Гости су били на Олимпу где су им организоване спортске активности, затим су им у Свечаној сали наши ученици извели представу Они су хтели више, а обишли су и центар града. У Сава центру им је уприличен концерт популарних музичара, а у нашој школи су били гости на забави коју је организовао Ученички парламент. Тако се још једна генерација ученика са Косова и Метохије и Београда повезала нераскидивим везама, градећи пријатељства која ће дуго трајати. 29

30 1) Наставнице, наше одељење је фирма у стечају (реалан ђак,7/2) 2) Колумбо је открио Индјију (ђак локалпатриота) 3) Код Шварцвалда је настао Шварценегер (ђак филмаџија) 4) Шта су вулкани? Вулкани су природна појава (простодушни ђак) 5) Шта знаш о Гондвани? Шта је то?! (равнодушан ђак) 6) Земљотрес предсказује скупоћу (ђак визионар) 7) Епицентар је предузеће које се бави проучавањем земљотреса (ђак економиста) 8) Колумбо је био индијанац (расејан ђак) 9) Фосил је кад згазиш у цемент и остане траг од ципеле (практичан ђак) 10) Метеорологија проучава метеоре и ванземаљце (видовити ђак) 11) Ристићу, шта је фауна? Не знам, ја сам чуо само за пауна (ђак љубитељ животиња) 30 САЧУВАЛА ОД ЗАБОРАВА Маријана Зековић 1..Да ли знаш од чега се праве лименке? Лименке се праве од. Лименка штити пиће од светлости, кисеоника и чува њен садржај свежим. 2. Која пића се пакују у лименке? Коришћене лименке су вредан извор, који омогућава да се сачувају природни ресурси и смањи количина отпада. 3. Шта значи појам: рециклажа лименки? 4. Колико пута може да се рециклира једна лименка? А) 50 пута Б) 1000 пута В) бесконачно 5. Да ли лименка губи на квалитету рециклирањем? А) ДА Б) НЕ Материјал за израду лименки добија се прерадом руде боксита, при чему се троши велика количина енергије и емитује штетни гас угљен-диоксид у атмосферу. Рециклажа лименки чини значајан допринос заштити животне средине и одрживом развоју. Припремили за вас чланови еколошке секције одељења 6/2. Они су заједно са својим другарима из одељења 5/3 и 6/5 присуствовали предавању Рециклажа лименки у организацији Rekan Фонда за повраћај и рециклажу лименки. Овом приликом они вам поручују, да не бацате лименке у природу, већ да их сакупљате у за то предвиђене кутије распоређене поред главног улаза у школу. Прикупљене лименке се одвозе у топионице, након чега се добија алуминијум од кога могу да настану поново лименке или нпр. бицикл, авион, ауто. Школа за откупљене лименке добија новац, који ће се употребити за набавку наставних средстава, као што су лопте и слично, а то је уједно и ваш допринос заштити околине. Очекивани одговори на?: 3. Прикупљање, прерада и поновно коришћење, 4. В), 5. Б)

31 Име: Станислава Чоловић Књига:,,Мали принц Филм:,,Дух Певач: Ерос Рамацоти Песма:,,J will always love you Концерт: Бијело дугме Хајдучка чесма Боја: Плава Представа: Радован Трећи Писац: Фјодор Достојевски Глумац: Брус Вилис Ваш мото: Дај све од себе, успех неће изостати KАКО СЕ ПЕТАЦИ ИГРАЈУ ЗАНИМЉИВЕ ГЕОГРАФИЈЕ? Хамлетовско бити или не бити : Да ли је зуб предмет? Или живо биће? Док је у устима, то је ваљда орган. А кад испадне, то је предмет. Ваљда. Ма, пиши - предмет. Геостратешко домунђавање: Замбези је град? Није него река. А да није држава? Ма сто посто је нешто од то троје! А Оно Зимбабве, јел` има такво Нешто? То је Нешто у Африци. Национална географија: Наставнице, која је река у Србији на М? Имаш Велику, Северну и Јужну... Аааааааааааааа! (А-ха доживљај!), Северна, северна Морача! Упс, Морава! Филм Бој на Косову и деспот Стефан Лазаревић: А јел то син кнеза Лазара? Јесте. А како се он зове? Тајац. Сви јунаци ником поникоше. А онда, озарена мудрица са сјајем у очима доживљава просветљењe! Ја знам, ја знам! То је Марко Краљевић! Седмаци и dolce vita : Наставница: Школа вам изгледа ко хотел са пет звездица. Ученик: А што онда у вецеу немамо ђакузи? Победнички дух: Појма ми немамо ово да играмо... Рецитаторке - акценат и слогови. Наснице, наснце, насцееее! А како да нагласим слогове? За почетак, немој да их гуташ. А ја то тако навикла. Ономастика илити наука о именима: А јел` зова име? Од тога се прави сок на селу. Има, има. Моја баба се зове Зова. Да није можда Зора? А шта сад, Зова и Зора, то је исто, само једно слово! Хомоними илити речи истог гласовног склопа, а различитог значења Наставница: Купили смо вам плазму у библиотеци. Можете да гледате филмове, радите презентације, пројекте (итд, итд...) Ученик: А јел може то да се умаче у млеко? (плазма кекс) Иси: Који је главни град Исланда? Кики: Норвешка. Наставница биологије: Значи, имам свеску, хемијску оловку, перницу, јединице, дневник... Знаш како сам опасна... Ана: Наставнице, ја нисам записала све лекције, али могу ли да одговарам? Наставница биологије: Ти код мене имаш кредит, ја сам добра банка. Наставница веронауке: Колико је Ноје имао година у време потопа? (одговор: више од 600) Беба: Био је пунолетан. Селе: Био је малолетан. Наставница веронауке: Колико је година Христос имао када је пошао у Јерусалим? (сви нагађају) Рада: 40 Наставница веронауке: Како 40 година када је умро пре 35? Срђан: Наставнице, могу кући? Наставница биологије: Поведи и мене. Наставница биологије (испитује): Одлично! 3. Наставница српског: Хајде ти, Марковићу, када си се јавио. Наставница веронауке: Ко су били синови Адама и Еве? Ана: Каин, Авељ... Наставница веронауке: Имали су 3 сина. Крле: И Мухамед. Ана АРСИЋ, 6/4 31

32 Нико није могао предвидети да ће у другом полугодишту бити толико догађања из физичког. Све је почело уобичајено, по календару. Кренула су такмичења у КОШАРЦИ. Дечаци су освојили треће место на Звездари, а девојчице (5-6. разред) су биле ПРВЕ!! Нормално је да сазнате њихова драгоцена имена: 1. Анђела Бешевић, 6/1 2. Марија Ковачић, 6/1 3. Теодора Милидраговић, 6/6 4. Бранкица Новак, 6/5 5. Аздејковић Марија, 5/1 6. Соња Благојевић, 6/2 7. Александра Китић, 6/2 8. Александра Ђорђевић, 6/3 9. Александра Родић, 6/3 10. Јована Смиљковић, 6/3 11. Јелена Радовић, 6/3 У ЈАНУАРУ су наставници физичког УЧИЛИ како децу да науче нову игрицу звану МИНИ РУКОМЕТ. То је много добра игра за све клинце до петог разреда. Морамо хитно набавити специјалне умањене голове. Пробали смо, игра је супер, само има један велики проблем. Ако неко зна шта да радимо са ситном децом док чекају на ред за игру - нека нам хитно јави! У том истом јануару, наставник Милан је причао о КОРЕКТИВНОМ ВЕЖБАЊУ. То је оно кад нам кажу да смо се негде искривили, па треба да се исправимо вежбицама. Те вежбице су много озбиљне (у преводу: досадне), треба да трају 32 месецима, некад и годинама. Може то и да иде много брже, само док си мало дете! Обично то иде овако: доктор са именом физијатар каже ти да треба да поправиш неки квар на свом телу. Квар се поправља са пуно месеци вежбања. Онда ти вежбаш једну, другу, трећу недељу у Дому здравља. Затим то вежбање почне да ти омета сто других обавеза и ти наставиш да вежбаш код куће. Најзад, после још један месец, досади ти вежбање у кући - ионако те више нико не гледа и не тера! У јануару је наставница Љубинка одвела две екипе ученика на ЗИМСКИ СПОРТСКИ КАМП на Ади. Док већина деце проводи зимски распуст чекајући снег, они су уживали у безброј малих полигона и утакмица током шест дана. У фебуару, док још нису почела такмичења из Спортиша, наставници су држали лекције из ХИГИЈЕНЕ ТЕЛЕСНОГ ВЕЖБАЊА. По ко зна који пут, причали су: какве морају бити добре патике, зашто носити посебне патике за салу, зашто обавезно носити памучни веш и чарапе, зашто се раде досадне вежбе загревања, зашто од пецива и кока-коле не расту мишићи, већ пупак... Све ове приче ученици добро познају. Верују све што им наставници кажу, сем једног ДА СЕ НЕ ВЕЖБА У ФАРМЕРКАМА!!! Истина је да морају (под претњом) обући шорц. Истина је и то, да генерације наставника појма немају колико је лепо знојити се у фармеркама. Нарочито, ако се ради у сали, па још ако је месец мај, уживање је потпуно! У МАРТУ месецу, дешавали су се најважнији спортски догађаји године - првенства у ФУДБАЛУ! У школи је све било по протоколу: најбољи у А смени -одељење 8/5, а у Б смени 8/2. Прваци школе 8/2. Има ли шта да се прича о школским првенствима? Има. Наставник каже да дуго није имао тако ОК дечаке! Један ситан детаљ из финала А смене: Недељко Пишчевић је поништио гол својој екипи, иако га је судија признао! То се зове фер-плеј и то нема нигде да се купи! У АПРИЛУ, наши фудбалери и фудбалерке наступају на општинском и градском такмичењу. На првенству Звездаре, дечаци (7. и 8.) су освојили ПРВО МЕСТО! Затим су на првенству Београда били ТРЕЋИ. Ред је да дамо њихова имена у јавност: 1. Огњен Вучелић, 8/2 2. Елмин Ахмети, 8/2 3. Немања Чокорило, 8/2 4. Влада Митровић, 8/2 5. Урош Мирковић, 8/2 6. Недеко Пишчевић, 8/5 7. Никола Пулетић, 8/5 8. Оскар Плетл, 8/4 9. Лука Појужина, 8/1 10. Миљан Јашовић, 8/1 Девојчице 5. и 6. разред су (опет) ПРВАЦИ у малом фудбалу на Звездари, а на градском ТРЕЋЕ. Ево имена, да их упознате: 1. Теодора Милисављевић, 6/6 2. Андријана Иванковић, 5/6 3. Тијана Миленковић, 4/1 4. Јелена Радовић, 6/3 5. Невена Павловић, 6/4 6. Марија Јовановић, 5/6 7. Невена Граовац, 4/7 8. Александра Николић, 5/6 9. Јелена Џелејлија, 6/5 10. Анастасија Зоговић, 5/6 11. Марина Јевтић, 5/1 12. Милица Станковић, 5/1

33 Девојчице (7. и 8.) разред опет су ПРВАЦИ Звездаре, а на градском ЧЕТВРТЕ: 1. Андреа Ристић, 7/5 2. Анђела Костић, 7/8 3. Анђела Ристовић, 7/4 4. Кристина Иванковић, 7/6 5. Ана Станојевић, 8/1 6. Ковиљка Станимировић, 8/7 7. Наташа Мијатовић, 7/8 9. Јована Јовановић, 8/1 10. Светлана Бјељац, 7/8 Наставник Саша Ерић је причао на тему МЛАДИ И ПУШЕЊЕ. Када смо питали децу како им се чинио укус прве цигарете у животу, одговор је био: одвратно, пљувао сам цео дан! Па ипак, од ученика старијих разреда може да се састави тим дуванџија, и то од бар једног ученика по одељењу! Наставници верују да би то био још бројнији тим! МАЈ је месец велике гужве на школским теренима. Као и сваке године, за Дан школе, 12. мај, организовали смо школско такмичење у ШТАФЕТАМА. Из сваког одељења осморо - по четири најбржа дечака и девојчице. Такмичили смо на стадиону СЦ Олимп. Дајемо листу најбржих екипа по одељењима: Дечаци: Четврти разред - 4/5 Пети разред - 5/2 Шести разред - 6/5 Седми разред - 7/7 Девојчице: Четврти разред - 4/5 Пети разред - 5/5 Шести разред - 6/1 Седми разред - 7/5 У мају смо урадили и једно важно школско такмичење - СКОК У ВИС. Највише су летели Душан Николић (7/1) и Адам Соуаан (7/7) см. Најбоља девојчица је опет Марија Ковачић (6/1) см. Када смо помислили да је штафета била највећи посао у мају, почели су позиви: - Дођите обавезно на ФУДБАЛСКИ ТУРНИР UNICEFa, поводом Школе против насиља. Оде наставник Милан два пута, и наставник Дејан трећи пут на исти турнир, а појма немамо ни како је завршио! (киша је главни кривац) - Дођите обавезно на кошаркашки турнир ДАНИ ЕВРОПЕ. Оде наставник Саша са децом на турнир. - Дођите обавезно на ДАНЕ АТЛЕТИКЕ ЗВЕЗДАРЕ. То му дође као обнова некадашњих соколских такмичења. Оду наставници Милан и Љубинка на такмичење. Било је лепо, освојили смо и неке награде, али памтићемо један детаљ. Судија у скоку у даљ из места служио се за мерење кривим врбовим прутом! Нека такмичења никад неће стићи у свој век... Уосталом, главна атракција овог такмичења су најстарији атлетичари на свету. - Дођите обавезно на ДАНЕ АТЛЕТИКЕ ВИШЊИЦЕ. Одвела наставница Љубинка децу и на то такмичење. Вредело је. - Дођите обавезно на ДАНЕ ФУДБАЛА ЗВЕЗДАРЕ, мало Светско првенство. Ту смо били УРУГВАЈ и изгубили од ЧИЛЕА, на пенале! - И на крају, фудбалски турнир МАЛА МАТУРА-ВЕЛИКО СРЦЕ, са децом гостима са Косова и Метохије. Одлучили смо да од идуће школске године најбољи такмичари уђу у нашу школску КУЋУ СЛАВНИХ, кад то раде свуда по свету. Ред је да буде забележено још да је: Тијана Миленковић (4/1), најбоља мала фудбалерка, Марко Николић (6/1) најбржи у трчању, Кристина Матијаш (6/2) најбржа у трчању, Никола Вујчић (7/5) најбржи у крос трчању и скоку у даљ (2.50 м) Лазар Драмићанин (6/5) најбољи у скоку у даљ (2.45 м), Милош Јеликић (7/7) најбржи спринтер школе, Никола Нешић (6/1) најдаље бацио куглу (10.50 м) Милош Бјелица (8/5) најдаље бацио куглу (11.50 м), Лазар Тодоровић (7/7) првак школе у тројкама (11 од 20), Бруно Поповић (6/5) првак школе у тројкама (9 од 20), Тијана Гагић (7/2) најбоља у тестовима физичке способности Лука Кнежевић (8/3) најбржи на полигону спретности, Лазар Драмићанин (6/5) најбржи на полигону спретности. Немојте да вас збуне дупли рекорди. Поделили смо све на две категорије: до 6. и од 6. разреда. Дошао је најзад и месец ЈУНИ. Време је да се прегледа како смо се такмичили целе године. Урадили смо и један леп посао: бодовали смо спортска постигнућа ученика и прогласили СПОРТИСТЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ. Спортисткиња генерације је одбојкашица СОЊА ВУКОСАВЉЕВИЋ из 8/3, а спортиста генерације је пливач МАРКО МИЛОШЕВИЋ из 8/1. Најзад крај! Милан Петровић 33

34 Ивана Шпановић, државна рекордерка у скоку у даљ и светска јуниорска првакиња у овој дисциплини. Она је дошла као промотер пројекта Школско млеко и здраве исхране и цео час одговарала на питања ученика трећег и четвртог разреда. Нашу школу је 1. априла посетила Ако нисте знали, у нашој школи постоји радио секција коју воде наставница Наташа и наставник историје Перо. На овој секцији се увежбава техника правилног читања. На идеју наставнице Наташе, Катарина Токалић и ја смо биле у посети Радио Београду. Биле смо гошће у радио емисији Добро јутро децо коју уређује Весна Ћоровић-Бутрић. У емисији смо представиле наш школски часопис Мудрицу. У почетку смо имале малу трему и биле смо ћутљиве, али како је време одмицало постајале смо све опуштеније и причљивије. Било је јако забавно бити уживо у програму. Са нама су били и ученици из друге школе који су такође представили свој школски часопис. Атмосфера је била пријатна и сви смо били узбуђени. Јако нам се допао рад на радију, а можда нас за пар година и чујете на некој радио станици. Ово није била наша једина посета Радио Београду. И 11. јуна чланови наше радио секције били су на прослави 55 година емисије Добро јутро, децо. Атмосфера је била прелепа. Док смо уживали у специјалитетима које су спремили ученици Средње угоститељске школе, у наше уши су улазиле песме које су певали Колибри и Дечији хор РТС-а. Уручена је и награда за најлепшу кратку причу на конкурсу Добро јутро, децо, а на крају је исечена и торта. Веома ми је драго и осећам се почаствовано што сам присуствовала овом догађају. Јована ПЕЈЧИЋ, 7/7 И ове године су ученици наше школе путовали по Србији у оквиру планираних екскурзија. Петаци су били у Музеју хлеба у Пећинцима, где је сликар Јеремија са ученицима прошао брзу обуку прављења хлеба од пшенице до трпезе. Затим су отишли у Тршић, где су посетили етно село и родну кућу Вука Караџића. Шестаци су обишли Смедерево, манастир Копорин и пећину Церемошњу, а седмаци су се упутили ка Нишкој Бањи, где им је била база, а још су обишли манастир Раваницу, у коме се налазе мошти светог кнеза Лазара. Затим су отишли у Ђавољу варош, где су чули легенду о настанку земљаних фигура које се ту налазе. Следећег дана су посетили археолошко налазиште Медијану, затим Чегар, где се одиграла велика битка у којој се јунаштвом истакао Стеван Синђелић, Ћеле кулу и логор из Другог светског рата. Ученици осмог разреда су, у оквиру тродневне екскурзије, посетили знаменита места источне Србије: Зајечар (Народни музеј и археолошко налазиште Феликс Ромулијана), Неготин (кућу Хајдук Вељка и Мокрањца, као и Народни музеј), манастир Буково, хидроелектрану Ђердап, археолошко налазиште Виминацијум, Пожаревац и ергелу Љубичево. Били су смештени у Караташу, а једно лепо пре подне су провели шетајући Кладовом. Im Herzen Mitteleuropas, dicht an Alpen und direktt an der Isar, liegt München, die drittgrösste Stadt Deutschlands. Oft wird die bayerische Landeshauptstadt als Weltstadt mit Herz gelobt und als Millionendorf beschimpft. Die weiteren Spitznamen Deutsche Bierhauptstadt der Weisswurstmetropole werden München wohl nachgesagt, weil hier alljährig das grösste Volksfest der Erde, das Oktoberfest auf der Theresienwiese, gefeiert wird. 70 Theater und 50 Museen machen aus München eine einzigartige Kunst- und Kulturmetropole. 34