УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 4 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

Transkript

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 4 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА, ТЕМЕ И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ (Свака рубрика мора бити попуњена.) I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ Орган који је именовао комисију: Наставно-научно веће Филозофског факултета Датум именовања комисије: Састав комисије: 1. Јелена Кнежевић доцент Германистика презиме и име звање ужа научна област Филозофски факултет, Универзитет Црне Горе председник установа у којој је запослен-а функција у комисији 2. Марина Петровић Јилих доцент Германистика презиме и име звање ужа научна област Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у члан Крагујевцу установа у којој је запослен-а функција у комисији 3. Николина Зобеница ванредни Германистика професор презиме и име звање ужа научна област Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду ментор установа у којој је запослен-а функција у комисији II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Ивана, Драго, Пајић 2. Датум рођења: Место и држава рођења:теслић, Босна и Херцеговина II.1 основне студије година уписа: 2004 година завршетка: 2009 просечна оцена током студија: 8,37 универзитет: Универзитет у Новом Саду факултет: Филозофски факултет студијски програм: Немачки језик и књижевност звање: Професор немачког језика и књижевности II.2 мастер или магистарске студије година уписа: 2009 година завршетка: 2011 просечна оцена током студија: 9,50

2 универзитет: Универзитет у Новом Саду факултет: Филозофски факултет студијски програм: мaстер академске студије Немачки језик и књижевност звање: мастер професор немачког језика и књижевности научна област: филолошке науке германистика наслов завршног рада: Die Viereckskonstellation in Christian Fürchtegott Gellerts Roman Leben der Schwedischen Gräfin von G*** und Johann Wolfgang Goethes Roman Die Wahlverwandtschaften 2 II.3 докторске студије година уписа: 2011 универзитет: Универзитет у Новом Саду факултет: Филозофски факултет студијски програм: Језик и књижевност број ЕСПБ до сада остварених: 130 просечна оцена током студија: 9,69 II.4 приказ научних и стручних радова Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија Nikolina Zobenica; Ivana Pajić: Deutsche Gegenwartsliteratur im DaF-Unterricht in 1. Serbien. In: Julijana Beli-Göncz; Irene Boose; Božinka Petronijević; Arne Wrobel M14 (Hrsg.): Treffpunkte: Literatur, Sprache und Didaktik im deutsch-serbischen Dialog. Baltmannsweiler: Schneider Verlag Hohengehren, 2013, кратак опис садржине: У раду се разматра место савремене књижевности у уџбеницима за немачки језик у Србији. Ауторке су анализирале 13 уџбеника за средњошколску наставу немачког језика и направиле преглед немачких писаца који су заступљени у српским уџбеницима, анализирале су методичке поступке који се предлажу у раду са тим текстовима и дале предлог дидактизације појединих текстова савремене књижевности, у које су укључени и представници савремене интеркултурне миграционе немачке књижевности. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија Nikolina Zobenica; Ivana Pajić: Slika grada Temišvara u romanu Adama Miler- Gutenbruna Velika švapska seoba. U: Laura Spariousu (ur.): Društvenohumanistički ogledi / Eseuri socio-umaniste : Zbornik u čast Lia Magdu. Novi Sad: М44 2. Filozofski fakultet, 2013, кратак опис садржине: Ауторке анализирају слику града Темишвара у роману подунавскошвапског писца, Адама Милера-Гутенбруна Велика швапска сеоба о насељавању Немаца на ове просторе почетком 18. века. Дело спада у завичајну уметност (Heimatkunst) и у њему се високо вреднују подунавске Швабе, њихов банатски завичај и град Темишвар као центар њихове културе. Интенција аутора је да романом допринесе буђењу националне свести код подунавских Шваба, што утиче и на слику града и његових становника, и доприноси изградњи новог идентитета.

3 3 рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија 3. Ivana Pajić: Pojam strano u romanu Saše Stanišića Kako vojnik popravlja gramofon. Savremena proučavanja jezika i književnosti : Zbornik radova sa V naučnog skupa mladih filologa Srbije, knj. 2, 2014, М63 кратак опис садржине: Cтpaно je jeдан од кључних појмова у савременим истраживањима интеркултурне књижевности. У овом раду је кандидактиња интерпретирала појам страног на примеру романа Саше Станишића Како војник поправља грамофон који је изворно написан на немачком језику. Анализа полази од теоријског оквира који дају Георг Зимел (Странац), Роберт Е. Парк (Миграција и маргинални човјек), Марио Ердхајм који пише о страном као истовремено застрашујућем и фасцинантном, и Јулија Кристева, која се ослања на психоаналитички дискурс и посматра страно као иманентно сопственом. У раду је приказано страно у контексту миграционе књижевности нове генерације аутора у коју спада и Саша Станишић. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија 4. Ivana Pajić: Kiezdeutsch kao rezultat interkulturnih susreta u doba globalizacije, Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Istočnom Sarajevu: Nauka i globalizacija, knj. 8, tom 1, 2014, М14 кратак опис садржине: У овом раду ауторка анализира савремени мултиетнички дијалекат, Kiezdeutsch, језик младих који се посматра као варијетет у оквиру немачког језика. Иако га углавном користе млади који поред немачког говоре још неки језик, овај варијетет не користе само мигранти и њихови потомци, већ и сами Немци. Исто тако, Kiezdeutsch се често погрешно изједначава са језиком турских миграната, иако је он, у ствари, пример успешне мултиетничке копродукције. Вишејезична компетенција говорника овог језика доводи до креативне употребе немачког језика, која се у раду анализира на одабраним примерима, у контрасту са еквивалентима на стандардном немачком језику. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија Ivana Pajić: Identitet - prostor - granica : Identitet migranta. Filolog: Časopis za М52 5. jezik, književnost i kulturu IX, 2014, кратак опис садржине: Миграције у савременом друштву доводе у питање традиционално схватање простора, границе и страног. С обзиром на то да су они припадници више култура, идентитет миграната није једноставно идентификовати и дефинисати. При томе треба реконструисати традиционалне концепте о персоналним и колективним (културним и националним) идентитетима, и прилагодити их савременом стању света обележеног миграцијом. У раду се ауторка поред идентитета миграната бави и повезаним појавама као што су интеркултуралност и хибридност. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија 6. Ivana Pajić: Die Funktion des Erzählers bei der Konstruktion des Bildes des Anderen in Saša Stanišics Roman We der Soldat das Grammofon repariert. Germanistische Beiträge, 37, 2015, M53 кратак опис садржине: У раду се истражује комплексан однос приповедача (главног лика, Александра) у Станишићевом роману Како војник поправља грамофон према завичају, Босни и Херцеговини, с једне стране, и

4 4 Немачкој, која је након грађанског рата постала његова нова домовина, с друге стране. Теме као што су губитак дома, интеграција у нову средину, конструкција и реконструкција слике о себи и о другима приказују се из перспективе детета током периода одрастања. На примеру овог романа се испитује специфична дечија перспектива у конструкцији ових слика као и разлика између детета и одраслог као приповедача. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија Ivana Pajić: Wie der Migrant das Herkunftsland erzählt. Studii de ştiinţă şi cultură, M51 7. XII, Nr. 3, 2016, кратак опис садржине: Ауторка у раду пореди концепт земље порекла (Herkunftsland), односно завичаја (Heimat) у романима Зашто дете кува у паленти? (Warum das Kind in der Polenta kocht, 1999) Аглаје Ветеранји (Aglaja Veteranyi), швајцарске ауторке румунског порекла, и Како војник поправља грамофон Sašе Stanišićа. На примеру приповедача у првом лицу у оба романа анализира се и пореди улога земље порекла у процесу формирање саморазумевања индивидуе која се креће између две културе. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО III ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА III.1 услови дефинисани за кандидата студијским програмом: Докторске академске студије Језик и књижевност трају укупно 3 године (6 семестара), током којих студенти треба да сакупе најмање 180 ЕСПБ бодова. У току прве две године предвиђено је да положе пет испита из једносеместралних изборних предмета из области одабраног модула (језик или књижевност), један предмет из другог модула (књижевност или језик) и један предмет из модула општих предмета. Сваки од ових предмета носи 10 ЕСПБ, тако да се преко положених испита може стећи 70 ЕСПБ. Поред тога, студенти су током студија обавезни да израде и објаве два научна рада и учествују на научном скупу са рефератом, чиме добијају додатних 30 ЕСПБ. У вези са докторском дисертацијом треба да испуне следеће обавезе: Докторска дисертација-избор теме и преглед литературе, Докторска дисертација-израда пројекта истраживања, Докторска дисертација-истраживање на теми (30 ЕСПБ). Преостали број ЕСПБ бодова добијају за Писање докторске дисертације (40 ЕСПБ) и за одбрану докторске дисертације (10 ЕСПБ). III.2 Да ли кандидат испуњава услове? ДА НЕ Образложење: Кандидаткиња Ивана Пајић је положила шест испита из модула Књижевност (Књижевна имагологија Теорија и метод, Стих, Тема пријатељства и српско просветитељство, Историја и теорија немачког романа до романтизма, Књижевност езгила, Преписка српских писаца), један испит из модула Језик (Контрастивни приказ граматика немачког језика) и један испит из општег модула (Социологија идентитета). Поред тога, објавила је предвиђена два научна рада у часописима са рецензијом и један рад презентован на научној конференцији. У вези са докторском дисертацијом је испунила све предвиђене обавезе и положила је предмете Докторска дисертацијаизбор теме и преглед литературе, Докторска дисертација-израда пројекта истраживања, Докторска дисертација-истраживање на теми (30 ЕСПБ). Тиме је стекла 130 ЕСПБ бодова, и остало јој је још 50 ЕСПБ које ће стећи писањем и одбраном докторске дисертације ( ЕСПБ). Кандидаткиња је поред обавезна три рада објавила још четири научна рада у зборницима и часописима у земљи и иностранству (категорије М14, М44, М51, М52, М53, М63), који су или у потпуности или делимично у вези с докторском дисертацијом, те је показала научну спремност и зрелост за писање докторске дисертације.

5 5 IV ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА IV.1 ПОДАЦИ О МЕНТОРУ Биографија ментора (до 500 каракетра): Николина Зобеница је завршила студије немачког и енглеског језика и књижевности на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, на којем је и магистрирала и докторирала. Запослена је као ванредни професор на Одсеку за германистику на истом факултету. Држи предмете из немачке књижевности, техника научног рада, теорије превођења и методике наставе на свим нивоима студија. Аутор је једне монографије и више од четрдесет радова из различитих области, укључујући и савремену немачку књижевност и културу. Објавила је један рад у часопису на СЦИ листи (М23) и три рада у часописима међународног значаја верификованим посебном одлуком Министарства науке (М24), који су сви из области Немачке књижевности. Радови из уже научне области којој припада предлог докторске дисертације: Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија 1. Nikolina Zobenica: Fastnachtspiele als Medien des kollektiven Gedächtnisses. Neophilologus Neophilologus 98 (2014), 2, DOI /s М23 2. Nikolina Zobenica: Interkulturalnost i multikulturalnost srednjovekovne nemačke М24 književnosti. Književna istorija 46, 154 (2014), ISSN Nikolina Zobenica: Pripovedanje u romanu i filmu Limeni doboš. Književna istorija 150 (2013), Nikolina Zobenica: Skrivene poruke u bajkama braće Grim. Zbornik Matice srpske za književnost i jezik 63 (2015), 2, Sukob germanskog i hrišćanskog u latinskom epu Waltharius. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu XXXIV-1 (2009), Nikolina Zobenica; Ivana Pajić: Deutsche Gegenwartsliteratur im DaF-Unterricht in Serbien. In: Julijana Beli-Göncz; Irene Boose; Božinka Petronijević; Arne Wrobel (Hrsg.): Treffpunkte: Literatur, Sprache und Didaktik im deutsch-serbischen Dialog. Baltmannsweiler: Schneider Verlag Hohengehren, 2013, Nikolina Zobenica: Medieval Swan Knight Legend in Modern Culture. Snežana Gudurić; Marija Stefanović: Jezici i kulture u vremenu i prostoru. Novi Sad: Filozofski fakultet, 2013, Nikolina Zobenica; Ivana Pajić: Slika grada Temišvara u romanu Adama Miler- Gutenbruna Velika švapska seoba. Laura Spariousu (ur.): Društveno-humanistički ogledi / Eseuri socio-umaniste: Zbornik u čast Lia Magdu. Novi Sad: Filozofski fakultet, 2013, IV.1 услови дефинисани за ментора у области којој припада докторска дисертација: Према Правилима докторских студија Универзитета у Новом Саду, члан 12: За ментора може бити именован наставник односно научни радник који је способан за извођење наставе на докторским студијама и има најмање 5 научних радова објављених или прихваћених за објављивање у научним часописима из одговарајуће области студијског програма са листе министарства надлежног за науку, у последњих 10 година и који испуњава следеће допунске критеријуме у оквиру образовног научног односно образовно уметничког поља: [...] за поље друштвено-хуманистичких наука за ментора може бити именован наставник односно научни радник који има најмање 3 рада објављена или прихваћена за објављивање у часопису са SSCI листе; М24 М24 M51 М14 М14 М44

6 6 IV.2 Да ли ментор испуњава услове? ДА НЕ Образложење: Проф. др Николина Зобеница има више од пет радова из области Немачке књижевности и културе објављених у часописима и зборницима, од чега је један објављен у часопису са СЦИ листе (М23), а три рада у часописима међународног значаја верификованим посебном одлуком Министарства науке (М24). Сви радови су објављени последњих 10 година. V ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ V.1 формулација назива тезе (наслова) Transkulturalität in Saša Stanišićs Roman Wie der Soldat das Grammofon repariert (Транскултуралност у роману Саше Станишића Како војник поправља грамофон) Наслов тезе је подобан? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.2 предмета (проблема) истраживања Предмет истраживања у докторској дисертацији је теоријски концепт транскултуралност у савременој интеркултурној (миграционој) књижевности немачког говорног подручја и могућности његове анализе на примеру савременог немачког романа Саше Станишића Како војник поправља грамофон (нем. Wie der Soldat das Grammofon repariert, 2006). Предмет истраживања је подобан? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.3 познавања проблематике на основу изабране литературе са списком литературе Кандидаткиња је при претраживању библиотечких фондова уочила да се досадашња истраживања на тему романа Како војник поправља грамофон баве, пре свега, темом рата у бившој Југославији. Дисертација Данијеле Пауле Дорис Финци (Daniela Paula Doris Finzi) Unterwegs zum Anderen? Literarische Er-Fahrungen der kriegerischen Auflösung Jugoslawiens aus deutschsprachiger Perspektive (2013) бави се наративним инсценирањем распада Југославије у савременој немачкој књижевности. У корпус рада поред Станишићевог романа спадају и дела Петера Хандкеа (Die Wiederholung; Eine winterliche Reise zu den Flüssen Donau, Save, Morawa und Drina oder Gerechtigkeit für Serbien; Sommerlicher Nachtrag zu einer winterlichen Reise; Die morawische Nacht), затим дела Јули Це (Juli Zeh: Die Stille ist ein Geräusch), Норберта Гштрајна (Norbert Gstrein: Das Handwerk des Tötens; Die Winter im Süden), Ане Ким (Anna Kim: Die gefrorene Zeit) (уп. Finzi 2013: ). У свом необјављеном магистарком раду Das Bild Bosninen-Herzegowinas und die Kriegspräsentationen in der Deutschsprachigen Literatur in den 1990ern (2015) Кристина Маријановић се бави сликом Босне и Херцеговине као и приказивањем рата у бившој Југославији у немачкој књижевности. Поред дела Јули Це (Juli Zeh: Die Stille ist ein Geräusch) њена анализа обухвата и Станишићев роман. Дисертација Рафаеле Маре (Raffaella Mare) Ich bin Jugoslawe ich zerfalle also Chronotopoi der Angst Kriegstraumata in der deutschsprachigen Gegenwartsliteratur (2015) такође се бави темом рата и страха са аспекта Бахтиновог хронотопа и са аспекта сећања. И овде је Станишићев роман укљчуен у корпус истраживања поред романа Мелинде Нађ Абоњи (Melinda Nadj Abonji: Tauben Fliegen auf), Маје Хадерлап (Maja Haderlap: Engel des Vergessens), Никола Љубића (Nicol Ljubić: Meeresstille), Ане Ким (Anna Kim: Die gefrorene Zeit) (уп. Mare 2015: ). Необјављени дипломски рад Мелани Ратгеб (Melanie Rathgeb) Kriegswahrnehmung aus der Perspektive des Kindes bei Bora Ćosić, Miljenko Jergović und Saša Stanišić (2011) примарно се бави појмом и перспективом детета (у контексту рата, смрти и алкохолизма). Ауторка поред дела Боре Ћосића (Улога моје породице у светској револуцији), Миљенка Јерговића (Мама леоне) анализира и Станишићев роман. Рад Анете Билер-Дитрих (Annette Bühler-Dietrich) Verlusterfahrungen in den Romanen von Melinda Nadj Abonji und Saša Stanišić (2012) такође се бави

7 7 темом распада Југославије у роману Мелинде Нађ Абоњи (Tauben Fliegen auf) и роману Саше Станишића (Wie der Soldat das Grammofon repariert), при чему ставља акценат на осећаj губитка завичаја (Bühler-Dietrich 2012: 35-46). Рад Норберта Вихарда (Norbert Wichard) Mitteleuropäische Blickrichtungen: Geschichtsdarstellung bei Saša Stanišić und Jan Faktor (2012) бави се приказивањем историје Чехословачке у роману Јана Фактора (Georgs Sorgen um die Vergangenheit oder Im Reich des heiligen Hodensack-Bimbams von Prag) и историје Југославије у роману Саше Станишића (Wie der Soldat das Grammofon repariert) (Wichard 2012: ). Саша Станишић (и његово стваралаштво) се такође помиње у неколико истраживања на тему савремена интеркултурална (миграциона) књижевност (дипломски рад Енисе Бараковић Exilliteratur in der Gegenwart. Das literarische Schaffen bosnischer und polnischer Autoren im Exil, рад није објављен) и (Bachelor) раду Андреаса Тојблера (Andreas Teubler) Zwischen allen Stühlen? Migrationserfahrungen in der deutschsprachigen Gegenwartsliteratur (2009) (рад није објављен). У студији Poetik des Nirgendwo Ansätze interkultureller Migrationsliteratur. Eine Analyse ausgewählter Werke von Aleksandar Hemon und Bekim Serjanović (2015) Дијана Симић Станишића помиње у уводном делу и у поглављу Selbstverständnis von Autoren mit Migrationshintergrund (уп. Симић 2015: 11, 95, 97-98). Само један магистарски рад се бави искључиво романом Саше Станишића Како војник поправља грамофон (Eva Gregova: Migration, Erinnern und Erzählen: Die literarische Inszenierung einer dynamischen Identität in Saša Stanišićs Wie der Soldat das Grammofon repariert, 2011). Рад се концентрише на наративно инсценирање (искључиво) главног лика, при чему је фокус истраживања на улози сећања у аутокогнитивним процесима и инсценирању идентитета главног лика помоћу (структуралистичких) наративних категорија место и време. Будући да се роман Саше Станишића посматра у контексту интеркултурне миграционе књижевности, кандидаткиња се упознала са историјом ове врсте књижевности. Током 70-их и 80- их година су дела миграционе књижевности, као и радови у којима се ова књижевност (тада се углавном називала гастарбајтерска или мигрантска књижевност) истраживала и анализирла, били писани из интеркултуралне перспективе. Транскултурaлним феноменима (преклапање и мешање култура; хибридни идентитети и сл.) се у теоријским дискусијама и текстуалним анализама није посвећивала посебна пажња. Међутим, током 90-их продукција дела, а затим и од године и теоријска дискусија и текстуална анализа ових текстова показују све чешће тенденцију ка наглашавању транскултурних феномена (уп. Specht 2011: 64-65). Михаел Хофман (Michael Hofmann), на пример, у свом уводу о интеркултурној књижевности (нем. Einführung in die interkulturelle Literaturwissenschaft, 2006) појам страно (који наводи као један од истраживачких поља интеркултурне књижевности) тумачи из перспективе транскултурног концепта (уп. Hofmann 2006: 14-20). Он такође убраја хибридни идентитет у поље истраживања интеркултуралне књижевности, при чему се ослања на Бабин (Homi K. Bhabha) концепт хибридности (уп. Hofmann 2006: 13), који, како то и Хаузбахер примећује, показује мноштво паралела са транскултуралним концептом (уп. Hausbacher 2009). У свом прилогу Kulturanthropologische Horizonte interkultureller Literaturwissenschaft који је објављен у делу Алоиса Вирлахера (Alois Wierlacher) и Андрее Богнер (Andrea Bogner) Handbuch Interkulturelle Germanistik Дорис Бахман-Медик објашњава аспекте интеркултуралне науке о књижевности, а при томе се такође ослања на Бабин концепт хибридности култура (уп. Bachmann-Medick 2003: ). Исто тако се и Норберт Мекленбург у свом делу Das Mädchen aus der Fremde. Germanistik als interkulturelle Literaturwissenschaft ослања на Бабин концепт хибридних култура и идентитета (уп. Mecklenburg 2008). Иако се транскултурална наука о књижевности или транскултурална германистика за разлику од интеркултуралне германистике или интеркултуралне науке о књижевности још нису етаблирале, може се пронаћи неколико студија или радова где се експлицитно наглашава транскултурални концепт као што су, на пример, монографија Transkulturelle Begegnungen (уп. Sandten и др. 2006) и Von der nationalen zur internationalen Literatur: Transkulturelle deutschsprachige Literatur im Zeitalter der globalen Migration (уп. Schmitz 2009). Јављају се и радови који у наслову садрже појам транскултуралност, али у самом раду скоро да се не баве овим концептом као што су Transkulturelle Metamorphosen Аглаје Блиоумис (уп. Blioumis 2006) и Transkulturalität als literarisches Programm. Heinrich Wilhelm von Gerstenbergs Poetik und Poesie Ане-Бит Гереке (Anne- Bitt Gerecke 2002). Генерално се може приметити да стриктно интеркултурално оријентисани приступи у књижевности (изузетак су приступи који слободније схватају појам интеркултуралност) игноришу транскултуралне феномене у интеркултуралној (науци о) књижевности, док транскултурално оријентисани приступи признају постојање и интер- и

8 8 транскултуралних феномена. У свом прилогу Inter zu Trans : Gesellschaftliche, kulturelle und literarische Übergänge објављеном у Inter- und transkulturelle Studien Франк Шулце-Енглер (Frank Schulze-Engler) сматра да се интер- перспектива (с обзиром на то да интеркултурални проблеми још увек постоје) не може у потпуности заменити перспективом транс- али да би интеркултуралне приступе свакако требало допунити транскултуралном перспективом, која и у културологији и у науци о књижевности добија све већи значај (уп. Schulze-Engler ). У монографији Interkulturelle Literatur in Deutschland коју је приредио Кармине Киjелино (Carmine Chiellino) године, Перо Мате Анушућ и Азра Џајић објавили су прилог Autor/- innen aus dem ehemaligen Jugoslawien und den Nachfolgestaaten (уп. Anušić/ Džajić: 2000, ). Aутори у прилогу представљају (литерарне) активности аутора пореклом из бивше Југославије (БХС) у Немачкој од до године. Рад обухвата преглед аутора који пишу како на језику земље порекла тако и на језику земље пријема као и текстове различитих нивоа естетске вредности. Поред увода текст садржи пет тематских целина. Први део се бави литерарним активностима југословенских мањина у Немачкој од године, при чему аутори примећују да су литерарне активности аутора из Југославије u поређењу са осталим мањинама 1970-их и 1980-их биле прилично скромне, односно да аутори из бивше Југославије у наведеном периоду поседују пасивну и маргиналну улогу у немачкој интеркултуралној (миграционој) књижевности (уп. Anušić/ Džajić: 2000, 106). Анушић и Џајић за ово наводе неколико могућих разлога: Први разлог је да је Југославија са Немачком тек године склопила уговор о раду (запошљавању страних радника), дакле, да је велики број југословенских радника (за разлику од осталих мањина - на пример Турака и Италијана) у Немачку дошао десет година касније. Као други разлог аутори наводе изјаву Рупрехта Бауера (Ruprecht Bauer) да се Југословени лако интегришу и да су неупадљиви због чега су се истраживања о мигрантским групама у Немачкој мање посветила овој мањини. Као трећи разлог аутори истичу да су мањине из бивше Југославије за разлику од других мањина - с обзиром на то да долазе из мултиетничке државе - ређе оснивале удружења (уп. Анушић/Џајић: 2000, 107). Аутори не дају образложења за наведена три аргумента, нити их критички преиспитују, јер се њихов прилог примарно бави дескриптивним приказом литерарних активности аутора пореклом из бивше Југославије у Немачкој. С обзиром на то да од до године, како то аутори примећују, скоро да нема литерарних активности ове групе у Немачкој они у следећем делу рада представњају дела аутора из бивше Југославије у периоду од до године. Овде Анушић и Џајић наводе разне ауторе који су своја дела писали и објавили (или још увек пишу и објављују) на немачком језику (на пример: Звонко Плепелић, Вера Каменко, Мило Дор, Ирена Вркљан), као и две студије које се баве ауторима из Југославије и југословенским мигрантима у Немачкој (Nikola Othmar Haberl: Die Abwanderung von Arbeitskräften aus Jugoslawien, 1978; Reinhard Lauer: Zur Rezeption serbischer und kroatischer Autoren im deutschen Sprachraum, 1978). Анушић и Џајић такође примећују да крајем 1970-их година југословенска мањина постаје нешто присутнија у немачкој јавности и немачким медијама, чему су допринеле и манифестације које су у Немачкој организоване поводом 200-годишњице Гетеовог превода Хасанагинице (уп. Анушић/Џајић: 2000, ). Аутори такође наглашавају да гастарбајтери нису били само тема у Немачкој, већ и у земљи порекла. У овом контексту они спомињу роман Драги Бугарчића Гост (1979), приповетку Ивана Рауса Гастарбајтери (1982), Васка Попа и његово Песничко вече гастарбајтера (1981), збирке Хоризонти (1980) и Домовино ноћас сам те сањао (1980), изложбу одржану године и симпозијум у Сава центру у Београду на тему Књижевност матерњег и новоусвојеног језика као и симпозијум у Националној библиотеци у Загребу Књижевност између двије домовине (уп. Anušić/ Džajić: 2000, ). У другом делу прилога Анушић и Џајић представљају разне (литерарне) организације које су југословенске мањине основале у Немачкој, као што су на пример Радник - пјесник у туђини (1981) и Југословенска књижевна радионица (1987) које се, пре свега, посвећују неговању књижевности на матерњем језику (уп. Anušić/ Džajić: 2000, 109). Аутори наводе да је било у плану и оснивање Групе 88, али да је то остао само план. Емина Чарабович-Камбер основала је године организацију Deutsch-Jugoslawischer Literaturclub, која је преименована у интернационални књижевни клуб La Bohemia (уп. Anušić/ Džajić: 2000, 110). Преостала три дела рада посвећена су појединачним прегледима аутора пореклом из Хрватске од године, аутора пореклом из Босне и Херцеговине од године, аутора југословенске мањине од године до године (уп. Anušić/ Džajić: 2000, ). У односу на активну дебату (1980-их и 1990-их) о позицији и вредновању (гастарбајтерске, мигрантске) миграционе књижевности у немачкој књижевности

9 9 (немачкој науци о књижевности), Анушић и Џајић примећују - иако су појединачни аутори из бивше Југославије објављивали у антологијама на тему гастарбајтер, миграција, живот у туђини - да су активности миграната (аутора) из бивше Југославије биле маргиналне, јер су аутори из бивше Југославије, пре свега, објављивали на језику земље порекла. Стога је њихова продукција на немачком језику у односу на остале мањине релативно мала. Прилог Пере Мате Анушућ и Азре Џајић (који се искључиво концентрише на Немачку) свакако даје први добар преглед литерарних активности аутора пореклом из бивше Југославије (БХС) до године. Он, међутим (с обзиром на годину објављивања), не обухвата управо оне ауторе (рођене крајем 1960-их година и касније) који пишу и објављују на немачком језику и чија дела свакако не заузимају маргиналну позицију. Најуспешнији примери су дела Мелинде Нађ Абоњи (1969), Марице Бодрожић (1973) и Саше Станишића (1978), а поред поменута три имена могу се навести и следећа: Зоран Дрвенкар (1967), Данко Рабреновић (1969), Михел Божиковић (1971), Никол Љубић (1971), Алма Хаџибеговић (1972), Ана Бар (1973), Сандра Гугић (1976), Јагода Маринић (1977), Мерал Курејши (1983), Мартин Кордић (1983), Даниела Јањић (1984), Марко Динић (1988). Сви наведени аутори пишу на немачком језику, а својим пореклом (рођењем или пореклом родитеља) везани су и за простор бивше Југославије, при чему њихова дела одликује жанровска и тематска разноликост и ови аутори често нису искључиво само писци, већ су на разне начине присутни како на културној интернационалној сцени тако и на сцени немачког говорног подручја. Њихово књижевно стваралаштво (сем појединачних истраживања дела Саше Станишића, Марице Бодрожић, Мелинде Нађ Абоњи, Алме Хаџибеговић и Никола Љубића) свакако још није довољно истраживано, иако последњих неколико година постоји тенденција да се ауторима из бивше Југославије који пишу и објављују на немачком језику посвети већа пажња (уп. Симић 2015: 9-12). На основу веома детаљних и исцрпних истраживања, кандидаткиња је саставила радну литературу која обухавта следеће наслове: ПРИМАРНА ЛИТЕРАТУРА 1. Stanišić, Saša: Wie der Soldat das Grammofon repariert. München: Random House, СЕКУНДАРНА ЛИТЕРАТУРА 1. Adler, Karol: Die fremden Völker in Europa : Herders unpolitische Metaphern und Bilder zu den höchst politischen Begriffen Volk und Nation. In: Essen, Gesa von; Turk, Horst (Hg.): Unerledigte Geschichten : Der literarische Umgang mit Nationalität und Internationalität. Göttingen: Wallensteinverlag, 2000, Aktürk, Ayşegül: Interkulturelles Lernen im Deutschunterricht : Vorschläge zur Didaktisierung türkischer Migrationsliteratur. Hamburg: Igel Verlag, Anderson, Benedict: Die Erfindung der Nation : Zur Karriere eines folgenreichen Konzepts. 2. Aufl. Frankfurt; New York: Campus Verlag, Antor, Heinz: Multikulturalismus, Interkulturalität und Transkulturalität : Perspektiven für interdisziplinäre Forschung und Lehre. In: Heinz Antor (Hg.): Inter- und Transkulturelle Studien : Theoretische Grundlagen und Interdisziplinäre Praxis. Anglistische Forschungen. Heidelberg: Universitätsverlag Winter, Anušić, Pero Mate; Džajić, Azra: Autor/innen aus dem ehemaligen Jugoslawien und den Nachfolgestaaten (Kroatien, Bosnien-Herzegowina und Bundesrepublik Jugoslawien). In: Chiellino, Carmine (Hg.): Interkulturelle Literatur in Deutschland : Ein Handbuch. Stuttgart u.a.: Metzler, 2000, Ashcroft, Bill; Griffiths, Gareth; Tiffin, Helen: The Empire Writes Back : Theory and Practice in Post-Colonial Literature. New York: Rutledge, Assmann, Aleida: Einführung in die Kulturwissenschaft : Grundbegriffe, Themen, Fragestellungen. 3. Aufl. Berlin: Erich Schmidt Verlag, Assmann, Aleida: Erinnerung und Erwählung : Zwei Modelle von Nationsbildung im England des 16. und 17. Jahrhunderts. In: Sander, Ulrike-Christine; Paul, Fritz (Hg.): Muster und Funktion kultureller Selbst und Fremdwahrnehmung. Göttingen: Wallensteinverlag, 2000, Assmann, Aleida; Friese, Heidrun: Identitäten. Frankfurt am Main: Suhrkamp Verlag, Assmann, Jan: Das kulturelle Gedächtnis : Schrift, Erinnerung und politische Identität in frühen Hochkulturen. München: C.H.Beck, Autorenkollektiv: Handwörterbuch der deutschen Gegenwartssprache in zwei Bänden. Bd. 1: A-K. Berlin: Akademie Verlag, 1984.

10 Bachmann-Medick, Doris: Cultural Turns : Neuorientierung in den Kulturwissenschaften. Reinbek bei Hamburg: Rowohlt, Bal, Mieke: Kulturanalyse. Frankfurt am Main: Suhrkamp Taschenbuch Verlag, Bal, Mieke: Narratology : Introduction to the Theory of Narrative. 3. Aufl. Toronto; Buffalo; London: University of Toronto Press Incorporated, Barner, Wilfried: Geschichte der deutschen Literatur von 1945 bis zur Gegenwart. 2. Aufl. München: C.H. Beck Verlag, Bhabha, Homi K.: Die Verortung der Kultur. Tübingen: Staufenberg Verlag, Bhabha, Homi K.: The Location of Culture. London; New York: Routledge, Biondi, Franco; Naoum, Jusuf; Schami, Rafik (Hg.): Zwischen Fabrik und Bahnhof : Prosa, Lyrik und Grafiken aus dem Gastarbeiteralltag. Bremen, CON Medien- und Vertriebsgesellschaft, Birk, Hanne; Neumann, Birgit: Go-between : Postkoloniale Erzähltheorie. In: Nünning, Ansgar; Nünning, Vera (Hg.): Neue Ansätze in der Erzähltheorie. Trier: WVT, 2002, Bolscho, Dietmar: Transkulturalität ein neues Leitbild für Bildungsprozesse. In: Datta, Asit (Hg.). Transkulturalität und Identität : Bildungsprozesse zwischen Exklusion und Inklusion. Frankfurt am Main: IKO, 2005, Breger, Klaudia: Mimikry als Grenzverwirrung : Parodistische Posen bei Yoko Tawada. In: Benthien, Claudia; Marei Krüger-Fürhoff, Irmela (Hg.): Über Grenzen : Limitation und Transgression in Literatur und Ästhetik. Stuttgart; Weimer: Metzler, 1999, Burghof, Dieter; Fasbender, Christoph; Moennighoff, Burkhard (Hg.): Metzler Lexikon Literatur : Begriffe und Definitionen. 3. Aufl. Stuttgart; Weimar: J.B. Metzler, Castels, Stephen; Miller, Mark: The Age of Migration : International Population Movements in the Modern World, London: Macmillan, Çinar, Dilek: Vom Nutzen des (Multi-)Kulturalismus. In: Luger, Kurt; Renger, Rudi (Hg.): Dialog der Kulturen : Die multikulturelle Gesellschaft und die Medien. Wien; St. Johann in Pongau: Österreichischer Kunst- und Kulturverlag, 1994, Dietmar Kamper: Die Auflösung der Ich-Identität. In: Austreibung des Geistes aus den Geisteswissenschaften. München: UTB, 1980, Drosdowski, Günther et. al. (Hg.): Duden : Das große Wörterbuch der deutschen Sprache in sechs Bänden. Bd. 4: Kam-N. Mannheim; Zürich; Wien: Dudenverlag, Dudenredaktion: Duden : Deutsches Universalwörterbuch : Das umfassende Bedeutungswörterbuch der deutschen Gegenwartssprache. 7. Aufl. Berlin: Bibliographisches Institut, Eagleton, Terry: Was ist Kultur?: Eine Einführung. München: Beck Engelhardt, Michael: Biographie und Narration : Zur Transkulturalität von Leben und Erzählen. In: Göhlich, Michael u. a. (Hg.): Transkulturalität und Pädagogik : Interdisziplinäre Annäherung an ein kulturwissenschaftliches Konzept und seine pädagogische Relevanz. Weinheim; München: Beltz Juventa, 2006, Erdheim, Mario: Das Eigene und das Fremde : Ethnizität, kulturelle Unverständlichkeit und Anziehung. In: Haase, Helga (Hg.): Ethnopsychoanalyse: Wanderungen zwischen den Welten. Stuttgart: Verlag internationale Psychoanalyse, Erll, Astrid; Roggendorf, Simone: Kulturgeschichtliche Narratologie : Die Historisierung und Kontextualisierung kultureller Narrative. In: Nünning, Ansgar; Nünning, Vera (Hg.): Neue Ansätze in der Erzähltheorie. Trier: WVT, 2002, Fanon, Frantz : Schwarze Haut, weiße Masken. Frankfurt am Main: Syndikat, Fauser, Markus: Einführung in die Kulturwissenschaft. 5. Aufl. Darmstadt: WBG, Finzi, Daniela Paula Doris: Unterwegs zum Anderen?: Literarische Er- Fahrungen der kriegerischen Auflösung Jugoslawiens aus deutschsprachiger Perspektive. Tübingen: Narr Francke Verlag, Fisch, Jörg: Zivilisation/Kultur. In: Brunner, Otto et. al (Hg.): Geschichtliche Grundbegriffe : Historisches Lexikon zur politisch-sozialen Sprache in Deutschland. Bd. 7. Stuttgart: Klett-Cotta, 1992, Flusser, Vilém: Von der Freiheit des Migranten : Einsprüche gegen den Nationalismus. Düsseldorf: Bollmann Verlag, Fricke, Harald; Zymner, Rüdiger: Einübung in die Literaturwissenschaft : Parodieren geht über Studieren. 5. Aufl. Schöning; Paderborn, UTB, Garciá Düttmann, Alexander: Zwischen den Kulturen : Spannungen im Kampf um Anerkennung.

11 11 Frankfurt; Main: Suhrkamp, Genette Gérard: Die Erzählung. 2. Aufl. München: Wilhelm Fink Verlag, Giddens, Anthony: Modernity and Self-identity : Self and Society in the Late Modern Age. Cambridge: Polity Press, Giesen, Bernhard: Kollektive Identität : Die Intellektuellen und die Nation. Frankfurt am Main: Glasersfeld, Ernst von: Radikaler Konstruktivismus : Ideen, Ergebnisse, Probleme. 8. Aufl. Frankfurt am Main: Suhrkamp Verlag, Gutjahr, Ortrud: Fremde als literarische Inszenierung. In: Gutjahr, Ortrud (Hg.): Fremde. Würzburg: Königshausen und Neumann, 2002, Hahn, Alois: Die soziale Konstruktion des Fremden. In: Sprondel,Walter M. (Hg.): Die Objektivität der Ordnung und ihre kommunikative Konstruktion : Für Thomas Luckmann. Frankfurt am Main, Suhrkamp, 1994, Hall, Stuart: Rassismus und kulturelle Identität. Hamburg: Argument, Hall, Stuart: Wann gab es das Postkoloniale? : Denken an der Grenze. In: Conrad, Sebastian; Randeria, Shalini (Hg.): Jenseits des Eurozentrismus : Postkoloniale Perspektiven in den Geschichtsund Kulturwissenschaften. Frankfurt; New York: Campus Verlag, 2002, Halpern, Katrin; Borbalan, Žan-Klod Ruano: Identitet(i) : pojedinac, grupa, društvo. Beograd: Clio, Hamm, Horst: Fremdgegangen freigeschrieben : Einführung in die deutschsprachige Gastarbeiterliteratur. Würzburg: Königshausen und Neumann, Hansen, Klaus P.: Kultur und Kulturwissenschaft : Eine Einführung. 4. Aufl. Tübingen: A. Francke Verlag UTB, Hausbacher, Eva: Migration und Literatur : Transnationale Schreibweisen und ihre postkoloniale Lektüre. In: Vorderobermeier, Gisela; Wolf, Michael (Hg.): Meine Sprache grenzt mich ab : Transkulturalität und kulturelle Übersetzung im Kontext von Migration. Wien: Lit Verlag, 2008, Hausbacher, Eva: Poetik der Migration : Transnationale Schreibweisen in der zeitgenössischen russischen Literatur. Tübingen: Staufenberg Verlag Brigitte Narr GmbH, Heidi Rösch: Migrationsliteratur im Interkulturellen Diskurs. URL: ( ). 53. Heinze, Hartmut: Migrantenliteratur in der Bundesrepublik Deutschland : Bestandaufnahme und Entwicklungstendenzen zu einer multikulturellen Literatursynthese. Berlin: Express Edition Verlag, Herbert, Ulrich: Geschichte der Ausländerpolitik in Deutschland : Saisonarbeiter, Zwangsarbeiter, Gastarbeiter, Flüchtlinge, C.H. Beck, München, Heršak, Emil: Leksikon migracijskoga i etničkoga nazivlja. Zagreb: Institut za migracije i narodnosti; Školska knjiga, Hetzel, Andreas: Zwischen Poiesis und Praxis: Elemente einer kritischen Theorie der Kultur. Würzburg: Königshausen & Neumann, Hitzke, Diana: Nomadisches Schreiben nach dem Zerfall Jugoslawiens : David Albahari, Bora Ćosić, Dubravka Ugrešić. Frankfurt am Main: Peter Lang, Hobsawm, Eric J.: Das imperiale Zeitalter Frankfurt am Main: Campus Verlag, Hofmann, Michalel: Interkulturelle Literaturwissenschaft : Eine Einführung. Paderborn: Wilhelm Fink, Hofmann, Regina: Der kindliche Ich-Erzähler in der modernen Kinderliteratur: Eine erzähltheoretische Analyse mit Blick auf aktuelle Kinderromane. Frankfurt am Main: Peter Lang, Jaeger, Friedrich et. al. (Hg.): Handbuch der Kulturwissenschaften : Grundlagen und Schlüsselbegriffe. Stuttgart; Weimar: J. B. Metzler, Jannidis, Fotis: Figur und Person : Beitrag zu einer historischen Narratologie. Berlin; New York: Walter de Gruyter, Kaschuba, Wolfgang: Identität und Differenz : Ein europäisches Spiel: In: Hohls, Rüdiger; Schröder, Iris und Siegrist, Hannes (Hg.): Europa und die Europäer : Quellen und Essays zur modernen europäischen Geschichte. Stuttgart: Franz Steiner Verlag,

12 Keller, Johanna: Neue Nomaden?: Zur Theorie und Realität aktueller Migrationsbewegungen in Berlin. Münster: Lit-Verlag, Kerner, Ina: Postkoloniale Theorien zur Einführung. Hamburg: Junus Verlag, Kiên Nghị, Há: H bridität und ihre deutschsprachige Rezeption : Zur diskursiven Einverleibung des Anderen. In: Hörning, Karl H.; Reuter, Julija (Hg.): Doing Culture : Neue Positionen zum Verhältnis von Kultur und sozialer Praxis. Bielfeld: Transcript, 2004, Kluge, Friedrich; Seebold, Elmar: Etymologisches Wörterbuch der deutschen Sprache. 25. Aufl. Berlin; Boston: De Gruyter, Klüh, Ekaterina: Interkulturelle Identitäten im Spiegel der Migrantenliteratur : Kulturelle Metamorphosen bei Ilija Trojanow und Rumjana Zacharieva, Würzburg: Königshausen & Neumann, Knapp, Guntram: Naturgeschichtliche Auffassungen von Kultur bei Darwin und Haeckel. In: Brackert, Helmut; Wefelmeyer, Fritz (Hg.). Naturplan und Verfallskritik : Zu Begriff und Geschichte der Kultur. Frankfurt am Main: Suhrkamp, 1984, S Koch, Manfred: Weimaraner Weltbewohner : Zur Genese von Goethes Begriff >Weltliteratur<. Tübingen: Max Niemeyer, Koković, Dragan: Pukotine kulture. Novi Sad: Prometej, Koser, Khalid: Internationale Migration. Stuttgart: Philipp Reclam, Köstlin, Konrad: Kulturen im Prozess der Migration und die Kultur der Migration. In: Carmine, Chiellino (Hg.): Interkulturelle Literatur in Deutschland : ein Handbuch. Stuttgart; Weimar: Metzler Verlag, 2000, Kreuzer, Ebert: Theoretische Grundlagen postkolonialer Literaturkritik. In: Nünning, Ansgar (Hg.): Literaturwissenschaftliche Theorien, Modelle und Methoden : Eine Einführung. Trier: WVT. 1998, Kristeva, Julia: Fremde sind wir uns selbst. Frankfurt am Main: Suhrkamp, Kroeber, Alfred; Kluckhohn, Clyde: Culture : A Critical Review of Concepts and Definitions. New York: Vintage Books, Kuper, Adam: Culture. In: Wheeler, Michael; Ziman, John; Boden, Margaret A.: The Evolution of Cultural Entities. New York: Oxford University Press, 2002, Löchte, Anne: Johann Gottfried Herder: Kulturtheorie und Humanitätsidee der Ideen, Humanitätsbriefe und Adrastea. Würzburg: Königshausen & Neumann, Lützeler, Paul Michael (Hg.): Räume der literarischen Postmoderne : Gender, Perfomivität, Globalisierung. Tübingen: Staufenberg Verlag Brigitte Narr GmbH, Mare, Raffaella: Ich bin Jugoslawe - ich zerfalle also : Chronotopoi der Angst - Kriegstraumata in der deutschsprachigen Gegenwartsliteratur. Marburg: Tectum Verlag, Martinez, Matias; Scheffel, Michael: Einführung in die Erzähltheorie. München: C.H.Beck, Mead, George Herbert: Geist, Identität und Gesellschaft aus der Sicht des Sozialbehaviorismus. Frankfurt am Main: Suhrkamp, Mecheril, Paul: Politik der Unreinheit : Ein Essay über Hybridität. Wien: Passagen Verlag, Mecheril, Paul: Einführung in die Migrationspädagogik. Weinheim; Basel: Beltz Verlag, Meyer, Thomas: Identitäts-Wahn : Postulierung des kulturellen Unterschieds. Berlin: Aufbau Taschenbuch Verlag, Moore-Gilbert, Bart: Postcolonial Theory : Contexts, Practices, Politics. London: Verso, Morgan Forster, Edward: Flat and Round Charakters. In: Hoffman, Michael J.; Murphy, Patrick D.: Essentials of the Theory of Fiction. 3. Aufl. Durham; London: Duke University Press, 2005, Müller-Funk, Wolfgang: Transgressionen und dritte Räume : Ein Versuch, Homi Bhabha zu lesen. In: Babka, Anna; Posseit, Gerald (Hg.): Über kulturelle Hybridität : Tradition und Übersetzung, Wien; Berlin: Turia+Kant, 2012, Müller-Funk, Wolfgang; Wagner, Birgit: Diskurse des Postkolonialen in Europa. In: Müller-Funk, Wolfgang; Wagner, Birgit (Hg.): Eigene und andere Fremde : Postkoloniale Konflikte im europäischen Kontext. Wien: Verlag Turia+Kant, 2005, Münch, Richard: Das Projekt Europa: Zwischen Nationalstaat, regionaler Autonomie und Weltgesellschaft. Frankfurt am Main: Suhrkamp Verlag, Nassehi, Armin: Geschlossenheit und Offenheit : Studien zu Theorie der modernen Gesellschaft. Frankfurt am Main: Suhrkamp, Neumann, Birgit: Methoden postkolonialer Literaturkritik und anderer ideologiekritischer Ansätze.

13 13 In: Nünning, Ansgar; Nünning, Vera (Hg.): Methoden der literatur- und kulturwissenschaftlichen Textanalyse : Ansätze-Grundlagen-Modellanalysen. Stuttgart; Weimar: J.B. Metzler, 2010, Niedermann, Joseph: Kultur : Werden und Wandlungen des Begriffs und seiner Ersatzbegriffe von Cicero bis Herder. Florenz: Bibliopolis, Nünning, Ansgar (Hg.): Metzler Lexikon : Literatur- und Kulturtheorie : Ansätze Personen Grundbegriffe. 4. erw. Auflage. Stuttgart; Weimar: J.B.Metzler, Nünning, Ansgar; Nünning Vera: Von der Erzählperspektive zur Perspektivenstruktur narrativer Texte : Überlegungen zur Definition, Konzeptualisierung und Untersuchbarkeit von Multiperspektivität. In: Nünning, Vera; Nünning, Ansgar (Hg.): Multiperspektivisches Erzählen : Zur Theorie und Geschichte der Perspektivenstruktur im englischen Roman des 18. bis 20. Jahrhunderts. Trier: Wissenschaftlicher Verlag Trier, Nünning, Ansgar; Nünning, Vera: Von strukturalistischen Narratologie zur,postklassischen Erzähltheorie : Ein Überblick über neue Ansätze und Entwicklungen. In: Nünning, Ansgar; Nünning, Vera (Hg.): Neue Ansätze in der Erzähltheorie. Trier: Wissenschaftlicher Verlag Trier, 2002, Ottmar, Ette: Literatur in Bewegung : Raum und Dynamik grenzüberschreitenden Schreibens in Europa und Amerika. Weilerswist: Velbrück Wissenschaft, Pajić, Ivana: Identitet - prostor - granica : Identitet migranta. In: Filolog : Časopis za jezik, književnost i kulturu. Bd. IX, 2014, Park, Robert E.: Migracija i marginalni čovjek. In: Kuvačić, Ivan: Uvod u sociologiju, Zagreb: Golden marketing - Tehnička knjiga, Park, Robert E.: Human Migration and the Marginal Man. In: Richard Sennett (Hg.): The Classic Essays on the Culture of Cities. New York: Appleton-Century-Crofts, 1969, Perpeet, Wilhelm: Zur Wortbedeutung von Kultur. In: Brackert, Helmut; Wefelmeyer, Fritz (Hg.): Naturplan und Verfallskritik : Zum Begriff und Geschichte der Kultur. Frankfurt am Main: Suhrkamp, 1984, S Pfeifer, Wolfgang et.al.: Etymologisches Wörterbuch des Deutschen: H-P. Berlin: AkademieVerlag, Pfister, Manfred: Das Drama : Theorie und Analyse. 11. Aufl. München: Fink, Pnina Werbner; Tariq Modood (Hg.): Debating Cultural Hybridity : Multi-Cultural Identities and the Politics of Anti-Racism. London: Zed Books, 1997, Pratt, Mary Louise: Imperial Eyes : Travel Writing and Transculturation. London: Routledge, Previšić Boris: Poetik der Marginalität : Balkan Turn gefällig?. In: Schmitz, Helmut (Hg.): Von der nationalen zur internationalen Literatur : Transkulturelle deutschsprachige Literatur und Kultur im Zeitalter globaler Migration. Amsterdam; New York: Edition Rodopi B.V, 2009, Reeg, Ulrike: Schreiben in der Fremde : Literatur nationaler Minderheiten in der Bundesrepublik Deutschland. Essen: Klartext Verlag Rösch, Heidi: Migrationsliteratur als neue Weltliteratur?. In: Sprachenkunst XXXV, 1, 2004, Rösch, Heidi: Migrationsliteratur im Interkulturellen Diskurs. URL: /files/ togermany/ information/ /gss/roesch_migrationsliteratur.pdf ( ) Rösch, Heidi: Migrationsliteratur im Interkulturellen Kontext. Frankfurt: Verlag für interkulturelle Kommunikation, Said, Edward W.: Orientalismus. Frankfurt am Main: Fischer, Schenk, Klaus; Todorov, Almut; Tvrdnik, Milan (Hg.): Migrationsliteratur. Schreibweisen einer interkulturellen Moderne. Tübingen; Basel: Francke Verlag, Schmid, Wilhelm: Der Versuch die Identität des Subjekts nicht zu denken. In: Thürnau, Donatus et.al. (Hg.): Identität, Leiblichkeit und Normativität : Neue Horizonte anthropologischen Denkens, Frankfurt am Main: Suhrkamp, 1996, Schneider, Jost: Einführung in die Romananalyse. Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft, Schweiger, Hannes: Mächtige Grenzen: Von (literarischen) Verwandlungsmöglichkeiten in Dritten Räumen. In: Vorderobermeier, Gisela; Wolf, Michael (Hg.): Meine Sprache grenzt mich ab : Transkulturalität und kulturelle Übersetzung im Kontext von Migration. Wien: Lit Verlag, 2008,

14 Senol, Sengül: Kurden in Deutschland : Fremde unter Fremden. Frankfurt am Main: Haag und Herchen Verlag Simić, Dijana: Poetik des Nirgendwo : Ansätze interkultureller Migrationsliteratur. Hamburg: Verlag Dr.Kovač, Simmel, Georg: Soziologie : Untersuchungen über die Formen der Vergesellschaftung. Berlin, Duncker & Humblot, Simmel, Georg: Stranac. In: Kuvačić, Ivan: Uvod u sociologiju. Zagreb: Golden marketing - Tehnička knjiga, 2004, Singer, Mona: Fremd : Bestimmung : Zur kulturellen Verortung der Identität. Tübingen: Kimmerle, Sommer, Roy: Fictions of Migration : Ein Beitrag zur Theorie des interkulturellen Romans in Großbritannin: Trier: WVT, Sommer, Roy: Methoden strukturalistischer und narratologischer Ansätze. In: Nünning, Vera; Nünning, Ansgar (Hg.): Methoden der literatur- und kulturwissenschaftlichen Textanalyse: Ansätze- Grundlagen-Modellanalysen. Stuttgart; Weimar: Verlag J.B. Metzler, 2010, Specht, Theresa: Transkultureller Humor in der türkisch-deutschen Literatur.Würzburg: Königshausen und Neumann, Stanišić, Saša: Die Schöne mit dem schlanken Hals. In: MERIAN-HEFT HEIDELBERG 24. Februar Stanišić, Saša: Tri mita o imigrantskoj književnosti. URL: ( ) Stanzel, Franz. K.: Typische Formen des Romans. 12. Aufl. Göttingen: Vandenhoeck und Ruprecht, Stenzel, Hartmut: Einführung in die spanische Literaturwissenschaft. 3. Aufl. Stuttgart: J.B. Metzler Stojković, Branimir: Identitet i komunikacija. Beograd: Čigoja, Tajfel, Henri: Gruppenkonflikt und Vorurteil. Bern; Göttingen; Seattle; Toronto: Verlag Hans Huber, Taylor, Charles: Die Politik der Anerkennung. In: Taylor, Charles: Multikulturalismus und die Politik der Anerkennung. Frankfurt am Main: S. Fischer, 1993, Tiedemann, Rolf (Hg.): Walter Benjamin : Gesammelte Schriften V. Bd.1. Frankfurt am Main: Suhrkamp, Todorova, Marija: Imagining Balkans. New York: Oxford Universety Press, Welsch, Wolfgang: Auf dem Weg zu transkulturellen Gesellschaften. In: Allolio-Näcke, Lars, Kalscheuer, Britta, Manzeschke, Arne (Hg.): Differenzen anders denken : Bausteine zu einer Kulturtheorie der Transdifferenz. Frankfurt; New York: Campus Verlag, 2005, Welsch, Wolfgang: Grenzgänge der Ästhetik. Stuttgart: Reclam, Welsch, Wolfgang: Transkulturalität Die veränderte Verfassung heutiger Kulturen: Ein Diskurs mit Johann Gottfried Herder. URL: ( ) Welsch, Wolfgang: Transkulturalität : Zwischen Globalisierung und Partikularisierung. In: Drechsel, Paul et. al (Hg.): Interkulturalität : Grundprobleme der Kulturbegegnung. Mainz: Mainzer Universitätsgespräche, 1998, Welsch, Wolfgang: Was ist eigentlich Transkulturalität? URL.: ( ) Wierlacher, Alois; Bogner, Andrea: Handbuch Interkulturelle Germanistik. Stuttgart; Weimar: Metzler, Zirfas, Jörg: Jacques Derrida : Das andere Kap. : Die vertagte Demokratie : Zwei Essays zu Europa. In: Jörissen, Benjamin; Zirfas, Jörg (Hg.): Schlüsselwerke der Identitätsforschung. Wiesbaden: Verlag für Sozialwissenschaften, 2010, Zirfas, Jörg; Jörissen, Benjamin: Phänomenologien der Identität : Human-, sozial- und kulturwissenschaftliche Analysen. Wiesbaden: Verlag für Sozialwissenschaften, Živković, Ilija; Šporer, Željka; Sekulić, Duško: Asimilacija i identitet : Studije o hrvatskom iseljeništvu u SAD i Kanadi. Zagreb: Školska knjiga, Žižek, Slavoj: Das Unbehagen im Multikulturalismus. In: Kossek, Brigitte (Hg.): Gegen-Rassismen : Konstruktionen-Interaktionen-Interventionen. Hamburg: Argument Verlag, 1999,