ESEJ 0 KOMUNAMA* FIANKO ADAM

Transkript

1 FIANKO ADAM ESEJ 0 KOMUNAMA* Uvod Na pisanje ovog Clanka podstaklo me vibe motiva, ali je Elanak sasvim sigurno upravo onakav kakav jeste i zbog razmigljanja povodom teksta Slavenke Drakulif,,Komuna i njena ogranifenja" (Pitanja, br. 6, 7, 1977). Autorka pomenutog teksta pokrenula je i eksplicirala niz znarajnih tema koje se odnose na iivot u komunama. Mislim da je Slavenka DrakuliC dobro pogodila osnovne crte i unutrainje protivreenosti i napetosti prisutne u iivotu komunara. Ona kaie:,,od unutrainjih problema su najvainiji: problem privatne svojine i problem odnosa individualne slobode prema formiranju grupne svesti." Treba, medutim, da kaiem da nije u potpunosti uspela da razvije i problematizuje one bitne momente koji su, s jedne strane, proizvod samih biografija komuna, kao stereotipa, bilo da su ih stvorili simpatizeri bilo protivnici komuna. Ali, vef na ptketku treba da ukaiem na Einjenicu da se nikako ne slaiem sa odredenim tezama i tvrdnjama u prilogu S. DrakuliC. PokuSaCu da na osnovu argumenata pobijem takve teze i tvrdnje. Moj zapis je, naravno, samo nekakva skica u kojoj su naznafeni najosnovniji potezi fenornena nazvanog,,komunem. Kao Sto je vef re- Eem, S. Drakulif (S. D.) je na dosta zanimljiv naein prikazala osnovne dileme antikulture j unutar nje situiranog komunarskog pokreta. Kod nas je objavljeno veoma malo tekstova koji bi razmatrali pomenutu tematiku. Uprkos tome, neito je ipak napisano. Skrenuo bih painju, pre svega, na obirnnu studiju Vinka Zalara,,Komune izmedu utopije i realnosti" (Casopis za kritiko znanosti, domgljijo, novo antropologijo 6 7, Ljubljana, 1975). Objavljeno je i dosta krafih '1 Objavljeno u Pasopisu Problemi, br. 116, XV 1977.

2 zapisa i prevodal). Rekao bih da je jedan od nedostataka pisanja S.D. i u tome Sto ne uzima u obzir ove zapise, Ito jednostrano navodi samo angloamerieku literaturu o toj tematici. Mislim da ova zamerka nije samo formalne prirode. Na taj nafin, naime, jog vise jaea predrasuda da su komune iskljufivo,,amerieka stvar': Iako iivot u komunama donosi neke iste ili sli- Ene probleme, bez obzira na to gde i kada su one geografski i vremenski locirane, ipak postoje veoma znafajne razlike izmedu komuna XIX veka i danaajih komuna ili izmedu savremenih amerifkih i savremenih nemafkih ili jugoslovenfikih ili madarskih komuna. Ako nilta drugq onda je socijalni makrosistem, odnosno sredina, ono gto u odredenoj meri utik na unutragnjo strukturu i razvojni trend komuna. Ima problema i sa definicijama i klasifikacijama. U stvari, sam pojam komune je neadekvatan i pod znakom pitanja. U blizoj buduknosti Ce se to jos potencirati kada se razviju najrazlieitiji modeli zajednifkog, odnosno grupnog iivota. Termin,,komuna0, naime, asocira na neku C~~JIIU povemcst, kohaianu gym Ljludi okrenutu i prema unutra i prema spolla. Zajednifka svojina i ukidanje monogamije kao i zajednifko vaspitavanje dece su konstitutivni elementi (ili povezujuci mehanizmi, ako upotrebljavamo izraz R. Kanter) komune. Ali konstatujem da postoji veoma malo zajednica koje bi odgovarale kriterijumu komune. U vecoj meri postoje i nanovo se razvijaju najrazlimtije varijante grupnog iivota. Ako razgovaras, na primer. sa Svedaninom i ~itai ga o komunama u Svedskoj on Ce zafudeno pogledati. Na kraju Cete se ipak sporazumeti i ustanoviti da Svedap'l nazivaju to,,kolektiviman. I Nemcima je blizi izraz,,stambena zajednica" (Wohngemeinschaft). iako se jedna od p&ih nemarkih komuna zvala Kommune 1. Pri tom nije ref samo o lingvistifkim ili semantiekim nesporazumima i nijansama, vet5 se u tim nazivima krije drugi sadriaj. Donekle uopsteno mogli bismo da kaiemo da je vecina zajednica manje unutrasnje strukturisana i povezana kao i da njihova zajednifka,,vizija" i,,utopijam manje dolaze do izraiaja. Dodatni element koji doprinosi unutragnjoj definiciji i raznolikasti,,komunaw jeste i socijalno poreklo i poloiaj ljudi koji se ukljufuju u grupni iivot. Ni pribliino nije tafno (kao za SAD, barem pre *) Krafi fland objavljeni su u mbunt, Studentskom Ibtu, Startu i dr. Treba pomenuti dobar prikaz amerlfke scene Jasminke Gojkovif u flanku,,vremena kao 9to su ova etnoloeki pogled na novu kulturu" (Ideje, oktobar&ecembar 1972). Sto se ti& ozbiljnih" napisa treba pogledatl ternatski broj ~ocioi6gije (3, 4, 1974) o porodici gde je objavljeno nekoliko prevoda koji se odnose na.,komunew. Veoma zani iv je i prevod,,struktura obitelji i komunizam'p%ena, 2. 3, lw2, Zagreb) madarskih filozofa A. Helerove i M. Vajde. Vidi i knjigu Helerove Svaktdahjt Ztvot (Nolit.1978).

3 nekoliko godina) da su stanovnici,,komuna7' drop outs (daci, studenti, radnici, intelektualci koji su privremeno ili stalno napustili studije, odnosno posao). Barem za urbane,,komune" vaii da ih u velikoj meri sarinjavaju, kao Bto je zabeleiila S. D., ljudi sa relativno visokim socijalnim statusom; lekari, inienjeri, profesori i sl. Posledica je i starost elanova takvih,,komunav: od 30 do 40 godina. U vezi s tim treba, naravno, napmenuti da nije tarna tvrdnja da su stambene zajednice jedna od varijanti,,svetovnih komuna" samo,,puki iivot u grupi" i da flanovi takvih zajednica nemaju zajednirke planove, alternative i sl. Setimo se samo brojnih lev0 orijentisanih marksist$5kih i anavhlstiakih politekfi,,kamuna" u gradovirna. Cak i mi hje nislu &ektno pditibki angaiovane i koje su prvo nastale zbog ekonomskih inicijativa i prednosti (zajednieka kupovina kuk M a i sl.) s wemenoan. bar rxaidne ragvijajb &like kar&eristi$ne za hielktimi &vot. Tako je. M primer, nedanrno na Iublj~j televilzirjd akakam gmpa iz MLa l&jru-m sai!hjavdi vw5 ataniji i,,ugledni" ljudi, Ira@ na primer eirhitekte i Wgi. Posle odrede~~g Vsamena oni su poeeli da se zbliiavaju uvodenjem kolektimog vxmpitanja dece. Trek jog cia dodam do\ je ma stambema wjednioa predshv~jena kao dtmmtiva imadicimalinwj pomdid. 0 ruralnim komunama i pitanje suetovnosti i religioznosti U poslednje vreme se desava da se na ruralnim podruejima naseljavaju ljudi koji su se kao grupa formirali vec u gradu i imaju v& posebno eksplicirane ciljeve i vrednosti kolektivnog iivota. To su, pre svega, grupe koje praktikuju neku vrstu grupne terapije (na primer, AA komuna u Austriji, Living Love Center u Kaliforniji i druge), dalje, grupe koje se bave umetnos6u (kod nas Pomdica na Gmalni u Sempasu). Narorito u poslednje vreme dolaze do izraiaja alternativno tehnologki i ekolohki orijentisane grupe. Poznate su dve takve grupe: engleska BRAD2) (Biotehnical Research and Development) koju je osnovao naurni publicista R. Klark (R. Clark) (koja se, medutim, vec raspala, odnosno prestrukturisala), dok je u Nemarkoj poznata Rokol grupaa). Verovatno se za ove zajednice ne bi moglo reci da su anarhoidne i dezorganimvane. Iako nisu religiozne, one imaju dosta razvijenu unutrahju organizaciju (sistem rotacije u radu), organizovane kontakte s okolinom i, u osnovnim crtama, utvrdenu,,ideologiju". Kod 9 0 tome nas informiee M. Allaby, autor knjige Survival Book, Pen Books, Prokol - Gruppe: Der Sanfte Weg, Deutsche Verlags Anstalt 1916.

4 ove zajednice pokazala se jos jedna mala karakteristika koju. medutim. treba pomenuti: dosta pripadnika ;ma prirod&lovno -- tehnieko obrazovanje. Prokol grupu safinjavaju, na primer. Elanovi sledecih Sofesija: inien~efi, aihitektk, fizifari, matematieari, narodni lekari (pored ovih profesija pominje se i sociolog). Takve i slihe,,komunem otklanjaju prepreke izmedu grada i sela, izmedu napina iivota u urbanom i ruralnom prostoru. Futurolog R. Jungk4), inalie idejni voda Prokol gmpe, razmiilja ovako:,,vise nego Sto vi to Einite (odnosi se na Prokol grupu - prim. F. A,) trebalo bi naglahavati povezanost izmedu grada i sela. BuduCnost nije u 'povratku prirodi', vec u stapanju starijih i novijih, proteklih i sadagnjih oblika iivota. Ne bismo smeli prenebregnuti brojne raspade seoskih komuna koje su osnovali gradski Ijudi, vec treba o njima dobro razmisliti. Ako toliko ljudi, koji su na pofetku bili odulevljeni, posle nekoliko godina ili Eak nekoliko meseci ode, tome nije kriv ni neobieno naporan fizieki rad -ili nedostatak uobirajenog konfora, vec i nedostatak raznovrsnih susretq slikovitosti i promena kao i kulturnih zbivanja Sto sve skupa fini gradski iivot tako zanimljivim. Prilikom izrade skice,,meke9' tehnike trebalo bi misliti na kombinaciju, s jedne strane. uzgoja iivotinja obrade zemijiita -i votarstva.u tipgno gradskim predelima, a s druge strane na uvodenje urbanih elemenata u seoski iivot. Leja na krovu ili u ambaru, pozoriste ili mala fabrika u Stali, laboratorija za ekolosku tehniku postavljena na ivici grada, biblioteka u Sumi ili na obali - sve su to poeeci novih stilova iivota koji fe formirati vreme koje dolazi." Ne bih mogao da tvrdim da su distinkcije ruralne, ruralno-urbane i religiozno-svetovne komune bez osnove, ali ovde sasvim sigurno nije ree o,,nepremostivimn dihotomijama. Kao Hto Jungk vec prognozira dolazi, a u budutnosti fe jog vise dolaziti do korekcije, onog shvatanja u Eijem su se okviru formirale Eisto rural_ne i uglavnom religiozne,,komune povlafenja" (da upotrebim izraz R. Kanterove). MoZda je ovde potrebna neka digresija. Sta, u stvari, znaei sintagma o sintezi urbanog i ruralnog? NeSto saznajemo iz citata R. Jungka, ali postavljaju se i druga pitanja. Zar nisu urbanizacija i s druge strane industrija i tehnologija, pa i masovni mediji i saobrafajne veze vet povezali ruralno-urbano (vee je dosta godina pro- Slo otkad je vefina poljoprivrednih predela u razvijenijim zemljama, dakle, i kod nas, izgubila svoju ruralnu, odnosno poljoprivrednu konotaciju)? Sinteza o kojoj govori Jungk zbiva se u dosta promenjenom kontekstu koji s jedne strane odreduje otpor prema,,tvrdojm neekolo- Hkoj industriji i tehnologiji, odnosno prema nu?- ') Ibfdem.

5 FRANK0 AD- nom prodoru u,,ruralno", a s druge strane praktikovanje i uvodenje za sredinu Eistih tehnologija (organsko ratarstvo, vetrenjate za proizvodnju struje, koriscenje solarne energije itd.). Mo- Zemo da kaiemo da je ree o drukeijem konceptu poljoprivrede i iivota na zemlji uopgte koji se razlikuje od modernizovane i industrijske poljoprivrede kao i od starog, tradicionalnog, patrijarhdno-pleme~ag kmcepba kaji je astavio jog jedva vidljive tragove. Pojedine komune (koje su po mom misljenju,,perspektivne") preuzimaju iz prvog koncepta uvodenje tehnoloikih unapredenja i eksperimentisanje, a od drugog koncepta,,prafenje samofe" (P. Slater) i traganje za,,arhaipnimu (E. Morin). Ovde se oslanjaju i na iskustva tzv. primitivnih naroda. Spajanje ova dva koncepta narorito je propagirala publikacija Whole Earth Catalog. Jog nekoliko reei o tzv. religioznim komunama. Autorka Clanka,,Komuna i njena ogranifenja" polazi od stanovilta da se antikultura u poslednje vreme,.povukla u oazu spiritualizma". Ako bi to bilo taeno, onda bi, naravno, bilo jasno da su i komune kao centri i Ziie antikulture pretetno spiritualno i religiozno orijentisane. Treba, medutim, da kaiem da tvrdnja o nekakvoj potpunoj spiritualizaciji antikulture, po mom migljenju i prema informacijama kojima raspolazem, nije tahna. Mislim da je ova,,spiritualizacija" barem do neke mere prevazidena i da je izgubila svoju aktuelnost i privlahnost. Takve komune nisu ni toliko uspesne ni otporne kao Sto su,,~vetovne"~). Treba, medutim, priznati da samo mali krug deli deo antikulturnog pokreta od pada u apolitihki, spiritualnom iracionalnoscu i mistikom prikriveni cinizam, koji posredno moie da otvori put politihkoj fagzacijia). Opet, medutim, treba refi da recepcija odredenih elemenata, dnosno koncepta iz arsenala tm. mistike, raznovrsnih novootkrivenih religija i kultova,,prosirivanja svesti" i sl., ne moze da bude neito negativno ako sacuvamo racionalni uvid u saznanje o drugtveno-istorijskom kontekstu takvih ideja i praksi.3 1 IstraBiva8 istorije kornuna, odnosno utopijskih naselja, utvrdili su doduse, da su religlozne komune bile trajnije, ali inl se fin1 da to ne vazi za dandnje kornune. 3 J. de Graaf, The Dangers of the Counterculture, Undercourrents, n. Autor uspostavlja paralele ipnedu sada5nje arnerieke scene i zbivanja u tzv. omladinskom pokretu neposredno pre pojave nacizma. Po njegovom misljenju, antlkultura mobe da odigra pozitivnu ulogu samo povezana sa levim politlekh radikalizmom. 9 0 ovom pitanju detaljno raspravlja poznatl nemapki (1eviEarski) teoretiear D. Duhm u knjizi D~T Mensch 1st andera, Kubler Verlag, 1975.

6 - FRANK0 ADAM Mislim da je moguc sledeci rezime: postupak autorke razmatranog Planka dosta je jednostran jer religiozno-ruralni tip komune opisuje kao preovladujuci. Treba da kaiem i to da mi se u vezi s tim Cini problematitnom i njena klasifikacija, odnosno tipologija komuna koje deli na religiozne i svebovne. Iz njenog flanka moie da se razabere da ona religiozne komune izjednacava sa naseljavanjem u ruralnim predelima, sa izchcilim i pavlaeenjem i riganaznm mtrdnjom organizovanoieu. Cini se kao da su to jedine,,prave komune", ali S. D. ima negativan odnos prema njima jer upravo ove komune baziraju na vec prevazidenom nivou ekonomije, odnosno socijalnog Zivota uopgte. Svetovne komune, medutim, opisuje kao,,neozbiljnev, anarhifne i bez Evrste unutrainje povezanosti; Eak bez ikakve,,organizacijew. I kao uz put dotipe zna- Cajne tipove komuna terapeutskog ili,,eksperimentalnog" karaktera, iako sama pominje ova dva oblika svetovnih komuna. Zar nisu ova dva oblika kvantitativno i kvalitativno srazmerno snaino zastupljena unutar,,svetovnih komuna"? Ako idemo joi dalje: nigde nije receno da su religiozne komune zatvorene i izolovane, po mome miiljenju ima ih joi vise mesijanskih i otvorenih kao i ekspanzivnih, a takode ne moie se reci da su svetovne komune urbane, a i jedne i druge mogu da imaju veoma razvijenu grupnu svest i harizmatskog vodu. Tako bismo polako uvideli da je tipologija,,svetovney'-,,religiozne" komune manje znacajna i, malo upotrebljiva. A Bta je s osnovnom dilemom izrnedu, s jedne strane, individualne svesti i njene inkarnacije u privatnoj svojini i, sa druge strane, grupne svesti? Da li je grupna svest samo derivat kolektivnog super ega, a ovaj posledica pristanka Clanova grupe na dobrovoljnu represiju koja pruia prividnu bezbednost? Grupna svest koja ne daje mesta individualnim specififnostima (i defovima) i koja, po mome miiljenju, predstavlja prevazideni model socijalnog iivota moie se prepoznati po sledef im znacima : harizmatski voda koji uglavnom odreduje pravila i navike; ekspanzionistifko-mesi janska ideologi ja ; takva podela rada u kojoj samo pojedini izabranici obavljaju poslove rukovodenja i odlucivanja; naglaiavanje harmonije u grupi i uopkte u,,pogledu na svet". Uporna indoktrinacija sa ideoloikim floskulama i ponavl jan je svakodnevnih rituala koji treba da uevrste,,grupnu svest" pratece su pojaves). Cini mi se da su opisanoj opasnosti izloiene dve najglasnije komune: Finhorn u Skotskoj i AA komurur u Austriji. Prva se pro- 3 Re6 je o uhodanim ritualirna, obaveznim za eve Elanove; ovi rituall (gotovo) isklju&uju spontanost 1 refleksiju pojedinaca.

7 glasava inkarnacijom,,novog veka" (New Age)g) i uprkos interesovanja za iskustva jugoslovenshg samoupravljanja veoma je hijerarhijska. Druga propagira, kao univerzalni lek za svetske probleme (od krize porodice do ekologije i kapitalistifkog drugtva), ukidanje monogamije i slobodan seks u komunama. Medutim, veoma je sumnjiva njihova egzaltirana angaiovanost za prenos njihovih ideja, odnosno njihovog mini realiteta u svetski kontekstlo). Mnogo ljudi koji Eve u takvim komunama (obifno su to brojrano snaine komune sa sto do dve stotine ili jog vise flanova, npr. Stephens Farm u SAD broji osam stotina flanova) ne oseca nikakvu prinudu i smatraju se slobodnim. Ali nekima, pre ili kasnije, postaje jasno o femu je ree. Oni imaju, naravno, samo jednu mogucnost, da napuste zajednicu. Neki od ovih begunaca postaju zagribeni,,protivnici" komuna, dok drugi osnivaju novu zajednicu. (Tako su, na primer, disidenti AA-jevaca postali BB-jevci). Tako, nije tesko pogoditi zasto kod savremenih komuna veoma tejko dolazi do potpunog ukidanja privatne svojine (mozda je lakse ukinuti monogamiju; barem privremeno, iako su medusobno tesno povezane). Privatna svojina, naime, omogucava do odredene mere raspolaganje samim sobom, tj. neometano zado~ljavanje specififnih potreba i Zelja koje drugi flanovi nemaju, odnosno koje ne respektuju (knjige, putovanja i sl.). Medutim, barem delimifno ukidanje privatne svojine uslov je za stabilnu zajednicu. S obzirom na hiperprivatimvane medusobne odnose u makrodrugtvu to je vet5 prava hrabrost. Ali, mozemo pretpostaviti da u vezi s tim dolazi do znatnih pomeranja u svesti koja imaju ili Ce imati blagotvorne efekte na izgradivanje socijalistiekog drustva. Deca Hteo bih da, kao neosnovanu, pobijem i onu tvrdnju S.D. prema kojoj deca komunara nemaju mogucnosti za izbor i osudena su na stil Zivota koji im namecu roditelji. Ne znam odakle takav zakljufak, medutim, Einjenica je da, na primer, veoma kohezione i organizovane sekte, kao na primer huteriti koji vec nekoliko vekova Zive izolovani u svojim naseobinama, dozvoljavaju deci da odlaze u svet. Postoje doduse i komune i roditelji koji pokuhvaju indoktrinirati decu i nametnuti im svoj model kao jedin0 moguc. Medutim, kao Sto se vidi iz odlifne 3 Vidi knjigu njihovog ideologa D. Spenglera. Revelation, the Btrt of New Age, Finhorn Fondatlon '3 Kao Sto nas informige nemafki Easopis Pardon, objavljeno je vik publikacila u kojlrna se raspravlja,,za ili protlv modela AA-levaca''.

8 dokumentarne knjige The Children of the CountercultureX1) to su uglavnom efemerne religi- ~ n komune e (Hari Krishna, Jesus People i sl.). Najslobodniju i najsretniju decu autori ove knjige sreli su u dve,,svetovne" komune. Poznato je i to da u,,komunaman Zivi dosta roditelja koji praktikuju, odnosno pokusavaju da sprovode neautoritarno vaspitanje u smislu uputstva koje je formulisao D. Cooper) koji kaie da detetu treba dopustiti i omogutiti da iskusi svoje,,biti Sam u svetu". Jednu od veoma bitnih pozitivnih strana vaspitanja u komunama Kuper vidi u tome Sto ovde dete ima mogutnost kontakata i interakcija sa vise odraslih tako da ne mora da se fiksira na jednog ili oba roditeljax2). Komune posle Oktobarske revolucije u Sovjetskom savezu Poznato je (odnosno trebalo bi da bude poznato) da komune imaju (ovakve i onakve) svoj istorijat. Takvo pomavanje istorijske pozadine omogutava nam da izbegnemo razne redukcionizme i povrino gledanje na celokupnu problematiku... Na primer:,,komune3' nisu nastajale samo u Americi, vef i u Rusiji, odnosno Sovjetskom Savezu, Eak u Nigeriji, a o Izraelu da i ne govorimo. U Sovjetskom savezu bilo je do godine 100 religioznih komuna (koje su sahinjavali uglavnom pristalice Lava Tolstoja), dok je vlast Eak propagirala nastajanje socijalistiekih komuna. Njih je godine bilo pet stotina, a godine U vreme staljinizma sve komune pretvorene su u kolhoze.. Js). Posle Oktobarske revolucije nastajale su komune sli- Ene danainjim. V. Rajh m. Reich) je na licu mesta posmatrao zbivanja, i u svojoj knjizi S~ksualna revoludja opisuje studentsku gradsku komunu u Moskvi koju je safinjavalo pet parovax4). Ukratko: privlaenost grupnog iivota nije, ni vremenski, ni geografski ogranifena... Ne bi bilo suviino skicirati pozadinu - koordinatni sistem unutar kojeg se pojavio i razvio fenomen pokreta komuna. Novi talas, odnosno ogivljavanje pokreta komuna posle drugog svetskog rata javlja se godine i, na taj na- 11) J. Rotchild, S. B. Wolf. The Children of the COUnterculture. Doubleday and Comp., Inc. Garden City, U76. O). D. Cooper, The Death of Family, Vintage Books, Prema V. Zalar, ibidem. Id) W. Reich, Die Seruele Reuolutbn, Suhrkarnp

9 tin, podudara se s nastankom hipi pokreta, a narotito sa studentskim pokretom i novom levicom. Kao prateca pojava ili reakcija na ove pokrete pojavilo se tada interesovanje za novu desnicu i misticizam Sto je isto tako uticalo na formiranje komuna. Sa studentskim pokretom i novom levicom oiivele su ideje marksizma i anarhizma koje su doprinele afirmaciji ideje o emancipaciji individue unutar kolektiva, odnosno grupe i nagovestile problematiku,,svakodnevnog iivotani5). Momenti koji su u poslednjoj deceniji postali bitni za koordinatni sistem i tako opredelili sadasnje interesovanje za razlitite oblike zajednitkog Zivota u,,komunamav su sledeke: - kriza (nuklearne) porodice i va~pitanja'~), - pojava grupnih terapija i grupnih susreta (encounter grupe), re5 je o otkricu,,lekovitog utinka" grupei7), -,,ekologija", teznja za prirodnim iivotom; suprotstavljanje hiperprodukciji i potroinji kao i industrijsko-tehnoloikom kompleksu; razvijanje,,meke" tehnologije; farme koje proizvode bioloiki zdravu hranu18) i sl. Van tog konteksta je, po mome misljenju, nemogube shvatiti domet i granice kako pokreta komuna, tako i antikulture u celini. (Prevela sa slovenaekog TATJANA POPOV) Literatura R. Kanter, Commitment and Comunity, Communes and Utopias in Sociological Perspectives, Harvard University Press, J. Feil (izd.), Kommunne, Grossfamilie, Wohngemeinschaft, Rowohlt, D. Kerbs (izd.), Die hedonistische Linke, Luchterhand, L. Rawling (izd.), The Genesis Community Proposal, London. L. i 0. M. Ungars, Kommunen in der neuen Welt , Kipp. und Witsch, Y '3 F. BOckelmann (izd.) Beirelung des Alltags. Modelle eines Zusammenlebens ohne Leistungsdruck. Frustration und An@, Rogner Benhard, Jedan ad mladih psfhoanalititara Eak smatra da,,homo sapiens" bio1op;lri nije prilagoden egzistenmi u molekularnoj nuklearnoj porodici (Vidi Schmidbauer, SensitivttUt training und anatgtische Gruppendy~mik, Piper 1973). 13 0,,grupiH uporedi j& zbornik Neue Sensibilttdlt. Luchterhand i dve knjige H. E. Richtera, Df Gmppe i Lenutet sottdartt~t (obe mle kod ROwohlta). 19 Najkompleksnije i najsistematskije ovu oblast razmatra alternativni engleski fasopis Unbercouwerrk.