ФРАНЦ МИКЛОШИЧ И РОМОЛОГИЈА

Transkript

1 UDK (=214.58):929 Miklosich, F. Биљана Сикимић ФРАНЦ МИКЛОШИЧ И РОМОЛОГИЈА У прило гу се пред ста вља пре глед ре цеп ци је Ми кло ши че вог де ла у сту ди - ја ма углед них са вре ме них ро мо ло га лин гви ста : Ја ро на Ма тра са, Нор бер та Бо - р е ц ко г, К и р и л а Ко с т о в а, Пе т е р а Б а ке р а, Ви к т о р а Е л ш и к а и д р у г и х. У д р у г ом д е л у п р и л о г а п а ж њ а је п о с в е ћ ен а н ау чн и м од н о с и м а Ф р а н ц а М и к л о ш и ч а и С т о ја н а Но в а ко в и ћ а, ко ји с у о з н а ч и л и п о ч е т а к и с т р а ж и в а њ а р ом с к и х г о в о р а у С р б и ји. К љу ч н е р е ч и: Ф р а н ц М и к л о ш и ч, С т о ја н Но в а ко в и ћ, р о м о л о г и ја, д и ја л е к- т о л о г и ја, л е к с и к а. 1. увод Цен т ри л и нг вис т и чке р омолог ије на с т ал и у д руг ој половин и X I X ве ка и да нас чу ва ју свој на уч ни углед: де ло Фран ца Ми кло ши ча је озна чи ло Аустри ју и Беч као не спор ни ро мо ло шки цен тар, а не што касни је, кра јем XIX ве ка, на стао је и дру ги зна ча јан цен тар Ве ли ка Бри танија. Континуитет који траје век и по одржавају угледни лингвистич ки цен три у ко ји ма се и да нас ком пе тент но ис тра жу је ром ски језик: Грац у Аустри ји и Ман че стер у Ве ли кој Бри та ни ји. Овај при лог ће по ку ша ти да осве тли рад јед ног ве ли ког фи ло ло га у кон тек сту ње го вог вре ме на и да пру жи од го вор на пи та ње шта је о с т а ло од на у ч н и х и де ја и к л и ме и з X I X в е к а у с а в р е ме ној р о мо ло г и ји. Ве ћи на да на шњих ро мо ло га не ма филоло шку оријентацију, некадаша - њ а ис т р а ж и в а њ а и з до ме на ис т о ри је је зи к а п ри л и ч но с у по т и сн у т а од с т р а не а к т у е л н и х и н т е р е с о в а њ а з а кон к р е т н у је зи ч к у у по т р е бу, а л и је и н т е р е с о в а њ е з а лексиког р а фск и и лексиколош к и н ив о р омског језик а и да ље ве о ма при сут но. Са дру ге стра не, по сто ји огро ман ин те рес за п р е и сп и т и в а њ е ис т о ри је р о мо ло г и је к а о д и сц и п л и не (по с е б но по ја ч а н и де о ло ш к и м р а злозим а): у ов ак ви м к ри т и ч к и м п р е гле д и м а Ф р а н ц М и к ло ш и ч п ред с т а в ља не за о би ла зн у фи г у ру. Без об зи ра на бу р не п р о - ме не у на уч ним па ра диг ма ма до ко јих је до шло у ме ђу вре ме ну, Франц Ми кло шич се и да нас сма тра за јед ног од уте ме љи ва ча ро мо ло ги је као на у ке.

2 436 Биљана Сикимић Де се так го ди на свог на уч ног ра да Франц Ми кло шич је по све тио је зи ку и кул ту ри Ро ма. Ње го ва ра зно вр сна ин те ре со ва ња у до ме ну класи ч не р о мо ло ш ке фи ло ло г и је о б ја в љ е на с у у ше сна е с т т о мо в а од до у пе ри о д и ч н и м и з д а њи м а б еч ке А к а де м и је на у к а. 1 М и к ло ш и- че в е р о мо ло ш ке с т у д и је по к ри в а ју ш и р ок д и ја па з он т е м а уо би ч а јен у фи ло ло ги ји XIX ве ка: од об ја вљи ва ња фол клор них за пи са и ра зно вр - сне лек си ч ке г р а ђ е, п р е ко д и ја лек т о ло ш к и х с т у д и ја, ис т о ри је р ом ског је зи к а ( р е кон с т ру к ц и ја м и г р а ц и ја Ро м а на о сно ву је зи ч к и х по д а т а к а, т в ор ба р е ч и, ф о но ло г и ја, е т мо ло г и ја) св е до си н т а к с е. Ром ск у г р а ђу је М ик лош и ч п р еузим а о и з сви х р а сполож и ви х о б ја в љ е н и х и з в о р а а л и и из те рен ских за пи са ко је су му сла ли ко ле ге и сту ден ти. За ус по ста вља ње ре ла тив не хр о но ло ги је Ми кло ши че вих ин те ре - совања за Ро ме и ром ск и је зи к ко ри сне су г е с т и је да је нек ролог објав љен у т ре ћем бр о ју ен гле ског часоп иса Journal of Gyps y Lo re S o ci et y (1891/92) ко ји је на пи сао углед ни бри тан ски ро мо лог Грум (Fran cis Hin des Gr o- o me) по во дом смр ти Фран ца Ми кло ши ча 7. мар та Грум сма тра да не ма си гур них по да та ка о то ме ка да је Ми кло шич тач но по чео да се 1 Се ри ја Über die Mun dar ten und die Wan de run gen der Zi ge u ner Euro pas, об ја - вље на је у: Denkschrif ten der phi lo sop hisch - hi sto rischen Clas se der ka i ser lic hen Aka de - m i e d e r Wi s s e n s c h a f t e n, то мо ви 21 23, 25 27, У пи та њу је сле де ћих 12 сту ди ја: Die sla vischen Ele men te in den Mun dar ten der Zi ge u ner. Vor ge legt in der Sit zung am 21. Fe bru ar , Bd , ; Beiträge zur Gram ma tik und zum Le xi con der Zigeun e r mu n d a r t e n. D ie Wa nd er u nge n d e r Z igeun e r. T h e i l 1. Vo r ge leg t i n d e r Sit z u n g a m 21. Fe bru ar , Bd.22. 2, ; Die Wan de run gen der Zi ge u ner. Theil 2. Vor ge legt in der Sit zung am 21. Fe bru ar , Bd , 1 46; Märchen und Li e der der Zi ge u ner der Bu ko wi na. Theil 1. Vor ge legt in der Sit zung am 20. Mai , Bd , ; Märchen und Li e der der Zi ge u ner der Bu ko wi na. Theil 2. Vor ge legt in der Sit zung am 21. Ju li , Bd , 1 68; Beiträge zur Ken ntniss der Mun dart der Zi ge u ner in Ga lizien, in Sir mien und in Ser bien. Mit einem An han ge über den Ursprung des Na mens Zige u ner. Vor ge legt in der Sit zung am 9. Fe bru ar , Bd , 1 66; Ver gle ic hung der Zi ge u ner mun dar ten: Theil 1. Vor ge legt in der Sit zung am 18. Oc to ber , Bd , ; Ver gle ic hung der Zi ge u ner mun dar ten. Theil 2. Vor ge legt in der Sit zung am 17. Jänner , Bd , 1 108; La u tle hre der Zi ge u ner mun dar ten. Vor ge legt in der Sit zung am 8. Oc to ber , Bd , ; Stam mbil dun gsle hre der Zi ge u nermun dar ten. Vor ge legt in der Sit zung am 14. Jänner , Bd , ; Wortbildun gsle hre der Zi ge u ner mun dar ten. Vor ge legt in der Sit zung am 14. Jänner , Bd , 1 54; Syntax der Zi ge u ner mun dar ten. Vor ge legt in der Sit zung am 14. Jänner , Bd , Се ри ја Beiträge zur Ken ntnis der Zi ge u ner mun dar ten, об ја вље - на је у Sit zung sbe ric hte der Ka i ser lic hen Aka de mie der Wis sen schaf ten in Wi en. Phi lo so - p h i s c h - Hi s t o r i s c h e C l a s s e, то мо ви 77, 83 и 90. У пи та њу су сле де ће че ти ри сту ди је: Die ältesten Denkmäler der Zi ge u ner sprac he. 1874, Bd , ; Die Aspi ra ten der Zigeunermundarten. 1874, Bd , ; Zi ge u ne rische Ele men te in der Ga u ner sprac he Euro pa s. 1876, Bd , ; Pr o ben von Zi ge u ner mun dar ten. 1878, Bd ,

3 ФРАНЦ МИКЛОШИЧ И РОМОЛОГИЈА 437 ба ви ром ским го во ри ма, али из не ких по сред них по да та ка мо же се претпо ста ви ти да је пр ве узор ке ром ских го во ра (и то од ма ђар ских Ро ма) за бе ле жио не где око го ди не. Грум је ве ро ват но ми слио на Мик лош и че ву б е ле ш к у о б ја в љ е н у у Mi klo Sich II (1873: 64 65), да је сво ју збир ку ром ских ре чи из Ма ђар ске за пи сао пре два де сет пет го ди на. На осно ву се ћа ња на сво је раз го во ре са Фран цом Ми кло ши чем, Грум ве ру је да је овај још као мла дић упо знао аустро у гар ске Ро ме, за тим их са свим из гу био из ви да, па мно го го ди на ка сни је об но вио свој на уч ни ин те рес за њи хов је зик и исто ри ју. Овај при лог је по де љен у два де ла: у пр вом ће би ти по ка за на рецеп ц и ја де л а Ф р а н ца М и к ло ш и ч а у до ме н у ис т о ри је р омолог ије, з ат и м исто риј ске фо но ло ги је, ети мо ло ги је као и ди ја лек то ло ги је ром ског је - зи к а. 2 Дру ги део при ло га по све ћен је са рад њи Фран ца Ми кло ши ча и С т о ја на Но в а ко ви ћ а на до к у мен т о в а њу р ом ск и х г о в о р а у Ср би ји X I X в е к а. 2. ме Сто Фран ца ми кло Ши ча у исто ри Ји ро мо ло ги Је Из угла са вре ме них уви да у исто ри јат ро мо ло ги је као ди сци плине, а од стра не во де ћег бри тан ског ро мо ло га Ја ро на Ма траса, дело Франца М и к ло ш и ч а је оце њ е но к а о п р в о кон т р а с т и в но ем п и ри ј ско ис т р а - ж и в а њ е р ом ског је зи к а ( Ma tras 1999a: 89), али се ис ти че и зна чај за исто ри ју по себ них ром ских го во ра, на при мер аустриј ских Ро ма (fennesz 1996). Бал ка но лог Вик тор Фрид ман, са сво је стра не, ука зу је на двос т ру к и М и к ло ш и че в зна ч ај з а ис т о ри ју д в е д и сц и п л и не: р о мо ло г и је и ба л к а но ло г и је и а к т у е л но у к љу ч и в а њ е р ом ск и х г о в о р а у ба л к а н ск и је зи ч к и са вез (fri Ed Man 20 06). У ве ћ и н и са вре ме н и х по ме на ис т а к н у т је у гл а в ном с а мо М и к ло ш и че в зна ч ај з а до к у мен т а ц и ју р ом ск и х г о в о р а (Ma tras 2002: 2, 8, 10; Ma tras whi te elšík 2007: 9; Ma tras 1999б: 117). Нор берт Бо рец ки ко ри сти Ми кло ши че ву гра ђу као из вор за ром ске гово ре Бу ко ви не (Bo retzky 1995), а Пе тер Ба кер се по зи ва на Ми кло ши че ве з а к љу ч ке у до ме н у ф о но ло г и је ( Bak ker 1999). Исто при зна ње Фран цу Ми кло ши чу ода ју и са вре ме ни ру ски ро мо ло зи (на при мер: ру Са ков 2004). Аме рич ки ро мо лог Јан Хен кок, у свом пре гле ду исто ри је ро мо ло - ги је, ис ти че да је Франц Ми кло шич учи нио на пор да на у чи ром ски је зик те да се ње го ва де ла из до ме на ро мо ло ги је још увек ци ти ра ју због 2 С а в р е м е н и р о м о л о з и Ф р а н ц у М и к л о ш и ч у од а ј у п р и з н а њ е и з а уоч а в а њ е п р о - бле ма зна че ња ви ше стру ких об ли ка де мон стра ти ва у ром ским го ворима ( Ma tras 1998).

4 438 Биљана Сикимић бо гатства етимолошких и дијалектолошких по да та ка. У сва ком слу ча - ју, Хен кок сма тра да је Ми кло шич остао зна ча јан због свог пи о нир ског рада на п рвом е т и мо ло ш ком реч н и к у ром ског је зи ка (han cock 1988). На ис т о ри ј ск и зна ч ај Ф р а н ца М и к ло ш и ч а у к а з у ју и с а в р е ме н и р о мо ло зи из Ср би је, на при мер Дра го љуб Ац ко вић (ac ko vić 2012: 13, 17 18, 20). 3. Франц ми кло Шич и исто риј Ска Фо но ло ги Ја и ети мо ло ги Ја ром Ског Је Зи ка На осно ву исто риј ске фо но ло ги је и мор фо ло ги је Франц Ми кло - шич је од ре дио по ре кло Ро ма из се ве ро за пад не Ин ди је, тач ни је из области Хин ду куш, у пе ри о ду из ме ђу VI II и X ве ка. Ово је став ко ји је ка сније у ро мо ло г ији ве о ма д и ск у т о ва н, а л и је ос т а о не за о би ла зно по ла зи ш т е (Ma tras 2002: 45, 46). Па жљи во ис пи ти ва ње и кла си фи ка ци ја стра них еле ме на та у ра - зним ди ја лек ти ма европ ских Ро ма омо гу ћи ли су Ми кло ши чу да за кључи да сви они при па да ју истом из во ру, да су знат но вре ме жи ве ли у окру же њу сло вен ских је зи ка и грч ког је зи ка пре не го што су се на шли у д а на ш њи м с т а н и ш т и м а. Ве о м а у т и цај на ис т о ри ј ск а с т у д и ја а ме ри ч- ког ви з а н т о ло г а Џор џа С у л и с а (So u lis 1961) на ста ла је са ци љем да се по т в р де М и к лош ичеви филолош к и з ак љу чц и о д уг от р ајном с уж ив от у Ро м а у хе ле но ф о ном ок ру же њу п р е њи хо ви х м и г р а ц и ја у цен т р а л н у у з а па д н у Ев р о п у. 3 Тр а г ом М и к ло ш и че в ог о т к ри ћ а о г рч к и м е ле мен т и м а у г о в о ри м а е в р оп ск и х Ро м а к р е т а л и с у и д руг и л и н г ви с т и, т а ко М и ко ло ш и че в е г рч ке е т и мо ло г и је п р е у зи м а ју и д и ск у т у ју Хри с т о Ц и ц и л ис (tzit zi lis 2001) и Ја рон Ма трас, ко ји још по себ но ука зу је на гла гол ске су фик се п ре у зе т е из г рч ког ка о мар ке ре гла г ол ск и х по зај м ље н и ца ( Ma tras 2002: 128). Ја рон Ма трас ука зу је и на зна чај Ми кло ши че вих сту ди ја као из вор а з а ис т о ри ј ск у ф о но ло г и ју ( Ma tras 2002: 30, 33), од но сно на гу би так в о к а л с к и х д у ж и н а к а о р е з у л т а т г рч ко г, од н о с н о б а л к а н с ко г у т и ц а ја (Ma tras 2002: 34, 59). 3 У и с т ој с т у д и ји С у л и с п о м и њ е и М и к л о ш и ч е в о т у м а ч е њ е п о м е н а c ngarie у Све то ар хан ђел ској хри со ву љи ца ра Ду ша на, на ко је се ка сни је на до ве зао Сто јан Но вако вић у сво јој сту ди ји из го ди не. На и ме, Ми кло шич се у свом кри тич ком пре гледу исто риј ских по твр да по ме на Ро ма у Евро пи не сла же се са Ј. Ша фа ри ком и Бо дан ом Пе т р ич е јк у-х аж д еуом о ко т ум ач ењ а з н ач ењ а т е рм ин а cьngarie у хри со ву љи ца ра Ду ша на из 1348, јер сма тра да је у пи та њу по зајм ље ни ца из грч ког је зи ка у зна че њу обу ћа ри, ка ко је то ту ма чио и Ђу ро Да ни чић у свом Рјеч ни ку из књи жев них ста ри на (Mi klo Sich III: 6).

5 ФРАНЦ МИКЛОШИЧ И РОМОЛОГИЈА 439 По к а з а ло с е д а с у М и к ло ш и че в а е т и мо ло ш к а р е ше њ а а к т у е л на и да нас: Ан дреа Ска ла (Sca la 2013) ука зу је на Ми кло ши чев до при нос у из у ча ва њу јер мен ских по зајм ље ни ца у ром ским го во ри ма. Ки рил Ко - стов се у ни зу сво јих ра до ва позива на неспор не Ми кло ши че ве ети мо ло - г ије ( ko Stov 1995), на лек се ме и твор бе не мор фе ме сло вен ског по ре кла у ром ском (ko Stov 1994) као и на зна чај не ких Ми кло ши че вих за па жања у до ме ну син так се ром ског је зи ка (ko Stov 1998). Ми кло ши че ве етимо ло г и је р ом ског је зи к а п р е у зи м а ју, од но сно д и ск у т у ју Ви кор Е л ш и к (Elšík 2009) и Рај ко Ђу рић (на при мер, Đu rić 1988). 4. Франц ми кло Шич и Ди Ја лек то ло ги Ја ром Ског Је Зи ка Без об зи ра на чи ње ни цу да је да нас при хва ћен Ма тра сов мо дел ге о граф ске ди фу зи је у кла си фи ка ци ји ром ских ди ја лек та, Франц Микло шич се по ми ње као њи хов пр ви кла си фи ка тор (Ma tras 2005). До м ина н тн и п рис т у п у к ласифик ац и ји д и ја ле к а т а у с а в р е ме ној р омолош кој л и н г ви с т и ц и у цен т а р а на л и з е сме ш т а г р ане и мет аф ору г р а на њ а. Ве ћ и на ау т о р а по је д и нач не р ом ске д и ја лек т е по см а т р а к а о п ри па д н и ке јед не од не ко л и ко г р а на, ш т о у ис т о ри ј ској пе р спек т и ви под ра зу ме ва да су они из дан ци пр о то -ва ри ја на та. У са вре ме ној ро мо - ло ш кој л и т е р а т у ри је уоп ш т е но с т а но ви ш т е д а с у с е по је д и нач не п р о - т о -в а ри ја н т е по ја ви ле и л и т о ком ви з а н т и ј ског пе ри о д а р ом ског је зи к а или убр зо по сле то га, од но сно по на пу шта њу те ри то ри је ју жног Балк а на. О в о је с т а но ви ш т е у в е л и кој ме ри и н сп и ри с а но мо де лом ко ји је св о је в р е ме но п р ед ло ж ио Ф р а н ц М и к ло ш и ч, на о сно ву у ви д а у м и г р а - ц и је р ом ск и х г ру па и њи хо в е с у к це си в не по де ле на с т а ле и з д в а ја њ ем јед не из дру ге гру пе. На ставак Миклошичевих идеја представља актуел на прет по став ка да, бу ду ћи да ром ски је зик ни је ко хе рент но и кон тин у а л но т е ри т о ри ја л но р а с по р е ђ ен, њ е г о ви д и ја лек т и н и с у по д в рг н у т и г е о г р а ф с кој д и фу з и ји м о д е л а и н о в а ц и ја, и с т о г а н е ч и н е г е о г р а ф с к и д и ја ле к ат ск и кон т и н у у м. Франц Ми кло шич је сма трао да обла сти у ко ји ма Ро ми жи ве у Евро пи ни су од ре ђе не та да по сто је ћим др жа ва ма већ на ци ја ма. На основу тог ста ва на ста ла је по де ла свих европ ских Ро ма у 13 гру па: грч ки, ру м у н ск и, м а ђа р ск и, мо р а в ско -че ш к и, не м ач к и, пољ ско -л и т а в ск и, руск и, фи нск и, ск а нд ина вск и, и т ал ија нск и, баск и јск и, енглеско -ш ко тск и и шпан ски (Mi klo Sich III: 9). У на став ку исте сту ди је учи њен је по кушај да се је зич ком ана ли зом утвр ди пут ко ји је сва ка од ових три на ест гру па пре шла из ју го и сточ не Евро пе до сво је са да шње до мо ви не.

6 440 Биљана Сикимић Пре ма Миклошичевој схеми, грчки ром ски пред ста вља нај чис т и ју ва ри ја н т у, а сви д ру г и д и ја лек т и од ра жа ва ју опа да ње, к ва ре ње и л и р а с т а к ањ е од с т р ане д руг и х језик а. Ра з л и ч и т е М и ко ло ш и че в е к а т е г о ри је де фи н и с а не с у п р е св е г а у од но с у на г е о г р а фи ју и по б р о ју и р а з л и ч и т ом по р е к л у по з ајм љ е н и ца у д и ја лек т и м а п р е нег о с т в а рн и м и н т е рн и м д ија ле кат ск и м ц р т а ма ко је се огле да ју у с т ру кт ури д ијалект а. Не ке од М и к ло ш и че ви х т ри на е с т д ија ле к ат ск и х к а т е г о ри ја по к а з а ле су се оп ра в да н и м и п ре ма са вре ме н и м у н у т ар је зи ч к и м к ри т е ри ју м и ма. Са дру ге стра не, као по себ но пр о бле ма тич ни сма тра ју се Ми кло ши - че ви ру ски, пољ ски, а по себ но не мач ки, ру мун ски и ма ђар ски р ом ск и д и ја лек т и (Grant 1999: 68). 4 Сна жан ути цај Ми кло ши че ве по де ле ром ских го во ра, од но сно њихо ва пер цеп ци ја из ге о г раф ског и стадија лног у гла, мо же об ја сни ти за ш то у в р е мен ском р а спо н у од око с т о г о д и на н и је би ло по к у ша ја р е ви зи је к л а си фи к а ц и је р ом ск и х д и ја ле к а т а на о сно ву ис к љу ч и в о л и н г ви с т и ч- к и х к ри те ри ју ма. Са не к и м мал и м из менама (у ве де не су с рп ско -хр ват ска и в е л ш к а г ру па у ме с т о ба ск и ј ске и ен гле ско -ш ко т ске), М и к ло ш и че в а ка те го ри за ци ја је ва жи ла све до се дам де се тих го ди на XX ве ка. 4 Ру ска ди ја ле кат ска гра ђа при па да углав ном се вер но ру ским ром ским ди ја - л е к т и м а (ко ји с е д а н а с к л а с и ф ик уј у к а о с ев е рн и д и ја л е к т и), а л и у М и к л о ш и ч е в ој гра ђи има и при ме ра из ди ја ле ка та ко ји се го во ре у ју жној Ру си ји и Укра ји ни ко ји се д а н а с к л а с и ф и к у ј у к а о в л а ш к и д ијал е кт и. По љс к и р ом с к и м а т е р и ја л је у г л а в н о м и з ди ја лек та feldytka, ко ји је бал тич ки ром ски ди ја ле кат а по ве зан је са се вер ним ди јалек т и ма, а л и с у т а ко ђе у к љу че н и и не к и по да ц и и з д и ја лек т а ber git ka из ју жне Пољ ске ко ји је, пре ма са вре ме ној по де ли, ве зан за цен трал не ди ја лек те. Ве ли ки део гра ђе за не мач ки ром ски је за пра во син ти, ка ко се го во ри у Нем ач кој, к а о и ј у ж н и је и з а п а д н и је од њ е. М и к л о ш и ч је т а ко ђ е ко р и с т и о г р а ђу п р и к у- п љ е н у к р а је м X V I I I у Ке н и г с б е рг у и д ан аш њ ој Л и т в а н и ји (ов а г р а ђ а, у з и з в е с н у огра ду, нај ви ше ли чи на ди ја ле кат пољ ских Ро ма). М и к л о ш и ч е в р у м у н с к и р ом с к и од г о в а р а д и ја л е к т и м а р ом с ко г је з и к а ко ји с у п р ет рп ел и ја к у т иц ај р ум у нс ко г јез ик а, а л и о н и, и з д ан аш њ е п е рс п е кт ив е, н е ч ин е је д и нс т в ен у г ен е т с к у г р у п у. В е ћ и н а њи х с у ч л а н о в и в л а ш ке г р у п е (г о в о р и к а л д е р а ш, л о в ар и, ч у р а р и, г у р б е т с к и и д р у г и). И з у з е т а к п р ед с т а в љ а г о в о р у р с ар а у и ст очн ој Р у м у н и ји и Мо л д а в и ји (т р е б а и п а к н ап ом ен ут и д а М и к л о ш и ч н и је и м а о д о в о љ н о гра ђе из овог го во ра). Го вор урса ра са др жи бр ој не ру мун ске лек сич ке позaјмљенице, а л и н е м а в л а ш ке с т р у к т у р н е к а р а к т е р и с т и ке: он је с т р у к т у р н о б л и з а к а р л и ј с к и м и крим ским ром ским го во ри ма (ke re mi ti ka). Н ај в и ш е к р и т и ке је п р е т п е л а к а с и ф и к а ц и ја м а ђ а р с к и р ом с к и у ко јој с у с е з а - јед но наш л и (и з да на ш њ е пе р спек т и в е) р о м у н г р о г о в о ри (да на с: цен т ра л н и д и ја ле к ат), л о в а р и (д а н а с в л а ш к и д и ја л е к а т), с л ов ачк и р омс к и (т акођ е ц е нт р а лн и) и б ос а нс к и гур бет ски, ко ји се да нас та ко ђе кла си фи ку је као вла шки (Grant 1999: 70).

7 ФРАНЦ МИКЛОШИЧ И РОМОЛОГИЈА 441 О г р о м а н лек си ч к и и г р а м а т и ч к и у т и цај с р ед њ о в е ковног г рчког је зи ка, на ко ји је пр ви ука зао Ми кло шич, да нас је при хва ћен као по четак но ве фа зе у је зи ку по зна те као ра ни ром ски а ко ји ка рак те ри ше струк тур но -ти по ло шка европеизација или чак балканизација ромског је зи ка. Овај ра ни ром ски прет ход ник је са вре ме них ром ских дија ле к а т а ко ји с у на с т а ја л и по с т е пе но к а о по с ле д и ца ш ир ењ а г ов о рн ик а р ом ског је зи к а у Ев р о п и у до б р а па д а Ви з а н т и је. С а в р е ме н и л и н г ви с т и ов ај п р о це с д а т и р а ју по че в ш и од с р е д и не X I V в е к а ( Ma tras whi te Elšík 2009). Бу ду ћи да је Ми кло шич (Mi klo Sich III: 4) ука зао на Грч ку или зе мље у ко ји ма се го во рио грч ки је зик као европ ску до мо ви ну Ро ма, од но сно као зе мљу у ко јој су Ро ми жи ве ли у ду жем пе ри о ду пре не го што су се рас п р ши ли по ра з ли чи т им европ ск им ре ги ја ма, ло ги ч но је што с у с а в р е ме н и м д и ја лек т о лозим а г рчк и Ром и бил и в еом а знач ајн и, т ако Ја рон Ма трас ис тра жу је упра во ром ске го во ре у Грч кој ( Ma tras 2004a). Та ко се зна чај Фран ца Ми кло ши ча мо же пр о ши ри ти и на ње го ве п и о н и р ске з а с л у г е у ис т р а ж и в а њу је зи ч к и х кон т а к а т а. О в а је ме т о до - ло ги ја да нас уоби ча је на у лингвистици: лексичке и структурне позајмље н и це у је зи к у п ри ма о ц у по ве зу ју се са пе ри о дом к ул т у р ног кон т а к т а с а је зи ком д а в а о цем и њ е г о в ом к ул т у р ом. Уз Ф р а н ца М и к ло ш и ч а, још је дан угле дан ро мо лог XIX ве ка Аугуст Фри дрих Пот (August Fri e drich Pot t), у св о је р о мо ло ш ке а на л и з е у к љу ч у је и до м а ри, је зи к но м а д ског на ро да Дом, сма тра ју ћи и до ма ри за под гру пу ром ског је зи ка (Ma tras 2004a: 61). Да нас је усво је на ди ја ле кат ска по де ла ром ског је зи ка на бал кан ске I и II; вла шке ју жни и се вер ни вла шки ди ја лек ти; цен трал ни се вер ни цен трал ни и ју жни цен трал ни; се вер на гра на, ко ја се де ли на се вро за пад не и североистичне говоре; бри тан ски ром ски (да нас не - стао); ибер ски ром ски (та ко ђе да нас не стао) и на кра ју две изо ло ва не г ру пе ко ју ч и не д и ја лек т и ју ж не Ит а л и је и с ло в е нач ко -х р в ат ск и г о в о - ри (д а по ме не мо с а мо о снов не д и ја лек т о ло ш ке с т у д и је: Bo retzky 1998; 1999a; 1999б; 2000; Ma tras 1999; 2004a; Ma tras et al. 2007). Ван ове класи фи к а ц и је о с т а ју р ом ском је зи к у с р од н и је зи ц и лом ( у Је р ме н и ји) и по ме ну ти до ма ри је зик но мад ског на ро да Ази је и се вер не Афри ке ( MatraS 2002). Ро м о л о ш к а н а у ч н а т р а д и ц и ја с в е д о с ко р а, у н е д о с т а т к у п и с а н е ис т о ри је а под у т и ца јем хе р де ров ск и х и де ја, ис т ра ж и вала је нац иона лн и к а р а к т е р и с к љу ч и в о н а о с н о в у је з и к а и т р а д и ц и ј с ке к у л т у р е. Но в и ја ис тра жи ва ња из до ме на ге не ти ке, ма да из етич ког угла ре ла тив но спор на,

8 442 Биљана Сикимић по ка за ла су да Ро ми има ју за јед нич ко по ре кло, али да су пр о шли кр оз р а з л и ч и т е с т е пе не би о ло ш ке и к ул т у р не а си м и ла ц ије с а нер омск и м гру па ма у Евро пи. Ова ис тра жи ва ња ба ве се пр о ве ром хи по те зе о по ре - клу Ро ма из Ин ди је, као и раз ли ка ма из ме ђу по је ди них ром ских гру па (iovi ţa schu rr 2004). Ти ме је о т в ор ена и д иск усија о ком па т и би л но с т и г е не т ск и х и лин гви стич ких ис тра жи ва ња у ро мо ло ги ји из лин гви стич ког угла ( BakkEr 2012). С а в р е ме н и р о мо ло зи, на о сно ву л и н г ви с т и ч к и х до к а з а, п у т и з И н д и је к а Ев р о п и м а п и р а ју к а о т р а с у п р е ко с е в е р не И н д и је, з а т и м Ира на и Ку ри д с т а на, к р оз Је р ме н и ју и ко нач но п ре ко т е ри т о ри ја на ко - ји ма се го во рио грч ки (што не мо ра оба ве зно под ра зу ме ва ти да на шњу Грч ку). По ка за ло се да пре сек ге не тич ких и лин гви стич ких ис тра жив а њ а мо же д а о св е тл и и не к а д и ја лек т о ло ш к а п и т а њ а: т р а д и ц и о на л н и по глед ис т и че д ијалек атск и д ив е рзит е т, а м и н и м а л и з у је ме ђу с о б не ути ца је ди ја ле ка та по сле раз два ја ња (Bo retzky igla 2004). Ја рон Матрас (Ma tras 2002; 2005) има аре ал ни по глед на ди ја ле кат ску кла сифи к а ц и ју, а Ви к т ор Е л ш и к ( Elšík ) к ри т и к у је с т а в о д и в е р г ен ц и ји р омск и х д ија лек ат а у к аз ујућ и на т о д а у не к и м с л у ч а је ви м а по с т о ји ја сно а р е а л но ш и р е њ е, к а о ш т о по с т о је и п р е л а зн и д и ја лек т и р ом ског је зи ка: они се укла па ју у ге о граф ску ло ка ци ју али се не укла па ју у мет а фо ру г ра на ња, од но сно це па ња на ра з л и ч и т е д и ја ле кат ске г ру пе. Ча к н и по с т о ја њ е не к и х сно по в а и з о гло с а не мо же д а де фи н и ше г е не т ско г ру п и с а њ е: м ног е д руг е и з оглос е р а зл ик ују с е од т и х снопов а и т ако с е г ру пе ме ђу с о б но п р е с е ца ју. Д ијалек атске р а зл ике чеш ће с у у з р оков ане ди фу зи јом из јед ног или ви ше цен та ра ка су сед ним за јед ни ца ма ( MatraS 1999б). 5. Франц ми кло Шич и По че ци ро мо ло ги Је у Ср би Ји Ве ли к и ромо ло шк и збор ник радова об ја вљен као ре зул тат ра да ме ђу на род ног на уч ног ску па о Ро ми ма одр жа ног ју на у Са ра је ву, мо же се у на у ци на пр о сто ри ма бив ше Ју го сла ви је оце ни ти као сво је - вр сни по че так об је ди ња ва ња ра да струч ња ка из раз ли чи тих ди сци плина чи ји је на уч ни ин те рес де ли мич но или у пот пу но сти усред сре ђен на р о мо ло г и ју. Ме ђу т и м, у не ко л и ко т а мо о б ја в љ е н и х п р е глед н и х р а до в а (Ja uk-pin hak 1989; GoStl 1989; gi la koc Ha now ski 1989) не ма по ме на о зна ча ју Ф ра нца М ик лош ича ка о заче тн ика ро мо ло г и је у ју г о сло вен ск и м зе мља ма и, по себ но, у Ср би ји.

9 ФРАНЦ МИКЛОШИЧ И РОМОЛОГИЈА 443 О в ај з б о р н и к р а до в а п р а т и и ис ц рп на би бл и о г р а фи ја до т а д а ш њи х р о мо ло ш к и х с т у д и ја на ју г о с ло в ен ском п р о с т о ру При лог би бл и о г р а - фи ји о Ро ми ма (Ци га ни ма) у СФР Ју го сла ви ји Ма ри је Дал бе ло. 5 У к о м е н т а р и м а у з п о ј е д и н е б и б л и о г р а ф с к е од р е д н и ц е М а р и ј а Да л б е ло ( dal BEl lo 1989: 470) по ми ње и две ко лек ци је ром ских ре чи ко је је на мол бу Фран ца Ми кло ши ча са ку пио Сто јан Но ва ко вић, као и ма те ри јал ко ји је у Кра гу јев цу са ку пио Ст. По по вић. По сто ји и библи о граф ски по да так о реч ни ку го во ра Ро ма из Сре ма (нем. Sirmien) ко ји је с а к у п ио Га б ри е л Лу ца ри ћ. Ф р а н ц М и к ло ш и ч је, ме ђу т и м, у ок ви ру ове исте сту ди је об ја вио још је дан спи сак ре чи из ром ских го во ра из Сре ма у ју жној Угар ској, ауто ра Фер ди нан да Ми ле ра (Müller). Бу ду ћи да је аустро у гар ска Срем ска жу па ни ја у вре ме об ја вљи ва ња ове Ми кло - ш и че в е с т у д и је (1877 ) у к љу ч и в а л а знат но ш и р е под ру ч је од да на ш њег Сре ма у Ср би ји, од но сно г ра до ве Жу па њу, Ви н ков це и Ву ко в а р у д а на - шњој Хр ват ској, те шко је без де таљ них ис тра жи ва ња би о гра фи ја Га - б ри е л а Лу ца ри ћ а и Фе р д и на н д а М и ле р а з а к љу ч и т и о ко ји м р ом ск и м пунк то ви ма у исто риј ском Сре му је реч. 6 Пр ва лек си ко граф ска це ли на, по све ће на реч ни ци ма ром ских го - во ра Сре ма, са сто ји се из два де ла: пр ви је на стао на осно ву гра ђе ко ју 5 Би бли о гра фи ја об у хва та ет но лошке и фолклористичке часописе из Југославије а л и и п р и л о г е који с е одн ос е н а ј уг ос л ов е нс ке к р а је в е у с а с т а ву Аус т р о у г а р с ке. Би б л и о г р а ф и јом и п а к н и с у о б у х в а ћ е н и в а ж н и ч а с о п и с и Étu des tsi ga nes и Journal of G y p s y L o re S o ci e t y. Ра д на би бл и о г ра фи ји омо г у ћ ио је уоча в а њ е не ко л и ко ис т о ри ј ск и х ф а з а у и с т р а ж и в а њу Ро м а у Ју г о с л а в и ји: п о ч е т а к п р ед с т а в љ а ф и л о л о ш к а ф а з а ( у ко јој зна чај но ме сто за у зи ма Франц Ми кло шич), сле ди фа за ин сти ту ци о нал ног из у- ч а в а њ а Ро м а у с р ед њ ој Е в р о п и (и с т р а ж и в а ч и ок у п љ е н и око у д р у же њ а Ge sellschaft für Zi ge u ner for schung, осно ва ног го ди не у Бу дим пе шти). Ово дру штво је основ а н о у п е р и о д у п р в о г п р е к и д а р а д а с л и ч н о г б р и т а н с ко г уд р у же њ а G y p s y L o r e S o c i e t y, в е ћ и н а п р и л о г а у ч а с о п и с у ов о г у д р у же њ а, Mit te i lun gen zur Zi ge u ner kun de, oдноси се н а Ро м е с а т е р и т о р и је Аус т р о у г а р с ке. У ок в и р у а к т и в н о с т и ов о г д р у ш т в а о б ја в љ е н а је и м о н о г р а ф и ја Ти хо м и р а Ђ о р ђ е в и ћ а Die Zigeuner in Serbien ( ), од но сно т е кс т њ е г о в е д ок т о р с ке д и с е р т а ц и је од б р а њ е н е у М и н хе н у г о д и н е. Тр а ћу ф а з у Ма ри ја Дал бе ло на зи ва пе ри о дом иде а ли за ци ја ет нич ких осо би на Ци га ни као унив е р з а л н а п е р с о н а л н о с т (с т е р е о т и п) ( dal BEl lo 1989). 6 Ми кло ши чев збор ник (1992), об ја вљен као ре зул тат ра да ве ли ког ме ђу на род - ног сим по зи ју ма ( у Љу бља ни) не са др жи ни је дан рад по све ћен Ми кло - ш и ч е в и м р о м о л о ш к и м и с т р а ж ив ањим а, а ко с е и з у з м е п р е г л ед н а с т у д и ја К а т је Штурм Шнабл о од но су Ми кло ши ча и ју жних Сло ве на, ко ја укљу чу је и Ми кло ши че - в о б ав љ е њ е Ро м им а и п о р е д и и х с а с а в р е м е н и м с о ц и о л и н г в и с т и чк и м м ет од ам а је р је М и к л о ш и ч е в ф о к ус н а р ом с к и м г о в о р и м а, г е о г р а ф с кој м о б и л н о с т и, м и г р а ц и ја м а и ф ол к лор ној г ра ђи. У ок ви ру б о г а т е М и к ло ш и че в е ко р е спон ден ц и је и ра з ме не на у ч н и х ра до ва по м и ње се и по с ред н и ч к а уло г а Ст о ја на Но ва ко ви ћ а з а до би ја ње г ра ђе о Ро м и ма у Ср би ји (SturM-SchnaBl 1992: 596, 601).

10 444 Биљана Сикимић с у п ри к у п и л и нек ад аш њи с т удент и Ф р а н ца М и к ло ш и ч а: Га б ри е л Лу ца ри ћ 7 (Mi klo Sich 1877: 20 33) и Фер ди нанд Ми лер (Mi klo Sich 1877: ). О ба ов а р еч н и к а с а д р же в е л и к и б р ој ф о не т ск и и мор ф о ло ш к и не а д а п т и р а н и х лек с е м а п р е у з е т и х и з с рп ског и рум у нског језик а. 8 Тра н ск и п ц и ја лек се ма је ла т и н и ч на и у јед на че на, у з сва к у лек се м у да т а с у мор ф о ло ш к а о б ја ш њ е њ а, у з по је д и не по с т о је е т и молош к а т ум ачењ а и па ра ле ле из дру гих ром ских го во ра, пре све га грч ких и бу ко винск и х р омск и х г ов ор а. Прв а з би рк а р еч и (Лу ца ри ће в а) је де л и м и ч но ак цен то ва на, а на кра ју је при ло жен спи сак бр о је ва (основ ни, ред ни и п ри ло ш к и numeralia adverbia). Д ру г и сп и с а к р е ч и ( М и ле р ов) н и је а к цен т о в а н. 6. СараДња СтоЈана новаковића и Франца миклошича на ПрикуПљању ромске лексике На основу са чу ва не и ве ли ким де лом об ја вље не ар хив ске до кумента ци је (пре све га за хва љу ју ћи тру ду Ка тје Штурм-Шнабл SturM- SchnaBl 1991) мо же се де ли мич но пра ти ти Ми кло ши чев рад на при куп ља њу ро мо ло ш ке г ра ђе на ју ж но сло вен ској т е ри т о ри ји. На и ме, Ф ра н ц М и к лош и ч с е, по че в ш и од г о д и не, о б р а ћ а ко ле г ам а и с т удент им а да му по мог ну у том по слу, па је, за хва љу ју ћи пре све га ње го вом на учном угле ду, на те ре ну та да при ку пље на обим на гра ђа. Франц Ми кло шич је за мо лио Ђу ру Да ни чи ћа (у то време у З а г р е бу) д а м у по мог не око на ба в љ а њ а р о мо ло ш ке л ит ер ат ур е. И з на став ка пре пи ске ви ди се да му је Да ни чић по ме нуо по сто ја ње ма ђарске сте ма то гра фи је из (уп. SturM-SchnaBl 1991: ). 9 Са сличном мол бом се то ком и го ди не у два на вра та обра ћао и Ва тросла ву Ја ги ћу (SturM-SchnaBl 1991: ; ). У јед ном не да ти раном п и см у И в а н Ко с т р ен ч и ћ т а ко ђ е и н ф ор м и ше Ф р а н ца М и к ло ш и ч а 7 Франц Ми кло шич је то ком (да кле, у вре ме об ја вљи ва ња ове сту ди је) био у пре пи сци са Га бром Лу ца ри ћем, пр о фе со ром гим на зи је из Ри је ке (Лу ца рић му је по - слао свој рад о исто ри ји па де жних об ли ка у сло вен ским је зи ци ма из 1875/6), од но сно, то ком го ди не пр о фе со ром ре ал ке из Оси је ка, где је по чет ком школ ске го ди не пре ме штен и пре да вао хр ват ски је зик за ко ји је Ми кло ши че вом до бро том оспосо бљен (SturM-SchnaBl 1991: 412). 8 За Ми кло ши ча су сви што кав ски ије кав ски го во ри би ли срп ски, па је све екавске и ије кав ске об ли ке озна ча вао као срп ске, а икав ске као хр ват ске. Да ље, сма трао је да су што кав ски и ча кав ски два одво је на је зи ка (her rity 1992: 375, бе лић 1998: ). 9 О од но с у С т о ја н а Но в а ко ви ћ а и Ђу р е Д а н и ч и ћ а, а по с е б но о н а у ч ном у т и ц а ју Ђу ре Да ни чи ћа на Сто ја на Но ва ко ви ћа в. бе лић 1998:

11 ФРАНЦ МИКЛОШИЧ И РОМОЛОГИЈА 445 о по с т о је ћој р о мо ло ш кој л и т е р а т у ри. При р е ђи в ач ко мен т а ри ше д а је Ко с т р ен ч и ћ ок т о б р а г о д и не по с т а о би бл и о т е к а р Ун и в е р зи т е т ске би бли о те ке у За гре бу и да је мо гу ће је да се по да ци од но се на та мо нађе не књи ге (SturM-SchnaBl 1991: ). Из не што ка сни јег пе ри о да ( ) са чу ва но је пи смо у ко ме Пе ро Буд ма ни из За гре ба ша ље Фран цу Ми кло ши чу збир ку ром ских ре чи (ri je či ci gan ski jeh) ко је је заб е ле ж ио у с е л у О с а о н и к у код Д уб р овн ик а од једног Ром а ков ач а р одом и з Хе р це г о ви не. 10 Ме ђу зна чајним фи ло ло зима тога доба, ме ђу са рад ниц ма на ро мо - ло шком по слу, на шао се и Сто јан Но ва ко вић. 11 Осим на при ку пља њу г р а ђ е и з р омског је зи к а, С т о ја н Но в а ко ви ћ је с а р а ђи в а о с а Ф р а н цом Ми кло ши чем и при ли ком из ра де реч ни ка сло вен ских је зи ка ( Mi klo- Sich 1885). У Ар хи ву СА НУ чу ва се 13 пи са ма ко ја је Франц Ми кло шич у п у т ио С т ојан у Нов аковићу у период у (а р х и в ск и б р ој 8717 ), сва ова пи сма об ја вље на су, са пра те ћим ко мен та ри ма при ре ђи ва ча, у мо но г р а фи ји SturM-SchnaBl У на став ку при ло га сле де од лом ци из пре пи ске Фран ца Ми кло - ш и ч а и С т о ја на Но в а ко ви ћ а ко ји с е од но с е на с а р а д њу у п ри к у п љ а њу р ом ске лек си ке у Ср би ји. Пр в о п и смо М и к ло ш и ч п и ше С т о ја н у Но в а - ко ви ћу из Бе ча (ори ги нал но пи смо чу ва се у Ар хи ву СА НУ, , па се у на став ку ци ти ра ори ги нал и ис пра вља јед на гре шка у раш чи та ва њу де ла овог пи сма код SturM-SchnaBl 1991: 306): P r va i d r u g a r a s p r a va o c i g a n i m a je š t a m p a n a: Vi ć e t e i h d o bi t i z a ne ko l i ko da na. I u Be o gra du ima ci ga na: ne bi li mo gu će bi lo sa zna ti ko je šta o nji ho vu je z i k u? 10 Лин гви ста Пе ро Буд ма ни ак цен ту је че тво ро ак це нат ским си стемом свој крат - ки ром ски реч ник (укуп но 66 лек се ма и јед на ре че ни ца), уз сле де ћи ко мен тар: On je go vo r io č i s t o s r p s k i b e z i k a k v a t u đ e g a a k c e n t a ; u r i je č i m a s u g l a s o v i i a k c e n t i p o s ve s r p s k i, te sam ih mo gao po sve tač no bi ļ e ži ti (SturM-SchnaBl 1991: 711). 11 С т о ја н Но в а ко в и ћ ( ) је о с н ов н у ш ко л у и ч е т и р и р а з р е д а г и м н а з и је з а в рш и о у Ш а пц у, в иш е р а зр ед е г и мн аз ије и П р а в н и ф а к у л т е т у В е л и кој ш ко л и у Бе о гра ду. Оба вљао је зна чај не функ ци је по чев ши од би бли о те ка ра На род не би бли о - теке и чу ва ра На род ног му зе ја, пре ко про фе со ра Ве ли ке шко ле све до ми ни стра про - све те и цр кве них де ла у ви ше на вра та, по сла ни ка у Ца ри гра ду у два на вра та, ми ни - с т р а и н о с т р а н и х д е л а и п р ед с едн ик а М ин ис т а рс ко г с а в е т а. Н а у ч н а и н т е р е с о в а њ а С т ојан а Но в а ков и ћ а б и л а с у у д о м е н у н ај ш и р е с х в а ћ е н е ф и л о л о г ије и и с т ор ије, б и о је члан Срп ског уче ног дру штва, ре дов ни члан и пред сед ник Срп ске кра љев ске ака де - м и је. У в р е м е М и к л о ш и ч е в и х и н т е р е с о в а њ а з а р ом с ке г о в о р е и њи хо в е и н т е н з и в н е п р еп ис ке т и м п о в од о м, С т оја н Нов аков и ћ је у С рб ији о б ав љ а о фу н кц иј у м ин ис т р а про све те и цр кве них де ла ( ).

12 446 Биљана Сикимић Ово је ис т о вре ме но и п р во са ч у ва но п и смо у ком п ле т ној п ре п и сц и Фран ца Ми кло ши ча и Сто ја на Но ва ко ви ћа. Мо гу ће је да је кон такт ус по - с т а в љ е н п р е ко Ђу р е Д а н и ч и ћ а, ко ји је б и о Но в а ко в и ћ е в п р о ф е с о р и на уч ни мен тор а исто вре ме но Ми кло ши чев при ја тељ. Сва пи сма разме њ е на т о ком г о д и не т и ца л а с у с е М и к ло ш и че ви х р о мо ло ш к и х ис т р а ж и в а њ а, у з р а з ме н у д ру г е на у ч не л и т е р а т у р е. Од г о в о р С т ојана Нов аковић а, с а в ећ п ри к у п љ е ном лек си ч ком гра ђом из Кра гу јев ца, но си да тум Ори ги нал пи сма чу ва се Б еч ком а р х и ву, а п ри р е ђи в ач (SturM-SchnaBl 1991: ) во ди ово пи смо по гре го ри јан ском ка лен да ру са да ту мом Сад вам ша љем спи сак, што га је по ку пио г. Стев. Д. По по вић про фе сор учи тељ ске шко ле у Крaгујевцу. Мо ја но ва слу жба сме шће ме, да вам у то ме да ље по слу жим, ка ко сам ми слио, али ћу и опет бри ну ти се у неко ли ко и о то ме. Н а ов о п и смо С т о ја на Но в а ко ви ћ а, М и к ло ш и ч од г о в а р а из Бе ча: 13 Po š t o va n i go s p o d i ne, Pri mio sam u svo je vre me i reč nik od če ti ri je zi ka i Va ša dva pi sma od 28 mar ta i od 7 apri lja sa ci gan ski ma reč ma i sa dru gim vr lo va žnim ma te ri ja lom o srpskima ciganima. Ne mogu Vama kazati, koliko sam Vama zahvalan na sve - mu to mu. O srp ski ma ci ga ni ma ni sam ni šta imao, a sa da na je dan put to li ko! Ne usu dju jem se Vas mo li ti, da mi još ko je šta po šlje te: vi ima te dru gih po slo va, oso bi to sa da. Ali ako bi onaj uči telj u Kra ji ni, za ko je ga ste mi pi sa li, ci gan sku gra ma ti ku me ni dao, ra do bih mu pla tio ho no rar, ko ji bi ste vi ka za li. 12 Пр е ђи в ач (SturM-SchnaBl 1991: 310) у свом ко мен та ру уз ово пи смо на по ми ње д а с е у аус т р и ј с кој Н а ц и о н а л н ој б и б л и о т е ц и ч у в а и јед н а с т а т и с т и к а о Ц и г а н и м а у С р б и ји. (ÖN B S e r. n. Fa s z i kel ). П р и р е ђ и в ач н а в о д и (п о г р еш н о) д а је п ом ен ут и с ак у п љ ач и з К р а г ује вц а Д им ит р ије Поп ов и ћ ( ), п р о ф е с о р Уч и т е љ с ке ш ко л е у С ом б о р у и К р а г у је в ц у. Д и м и т р и је По п о в и ћ је и н а ч е у г л е д а н п и с а ц и п р е в о д и л а ц, у р е ђ и в а о је с е г е д и н с к и к а л е н д а р, о б ја в и о је В е л и к у и м а л у к а т а в а с и ј у и је д а н В е - ли ки Збор ник, а био је при ста ли ца Ву ко вих је зич ких ре фор ми. 13 Н а в е д е н и п р е п и с с а о р г и н а л н о г д о к у м е н т а и з А р х и в а СА Н У 8717/ 2 у н е к и м д е т а љи м а с е р а з л и к у је од о б ја в љ е н о г д о к у м е н т а у : SturM-SchnaBl 1991: 312. До дат ни про блем чи ни по нов но упу ћи ва ње при ре ђи ва ча на Ди ми три ја По по ви ћа уз Ми кло - ш и ч е в п о м е н у ч и т е љ а у К р а ји н и. Н а и м е, М и к л о ш и ч м и с л и н а у ч ит ељ а и з с ел а Ра в н о г а ч и ја је р о м о л о ш к а г р а ђ а д о б и је н а п о с р ед с т в о м М и л а н а Ђ. М ил ић ев ић а, а н е на Стев. Д. По по ви ћа ко ји је са ку пио збир ку ром ских ре чи у Кра гу јев цу. Да ље, Мик ло ш и чев по мен у ч и т е љ а у К ра ји н и в е р о в ат но озна ча в а Ти моч к у к ра ји н у, је р г ра д К њ а же в а ц н и је п р и п а д а о К р а ји н и, од н о с н о т а д а ш њ е м К р а ји н с ком ок р у г у (т а д а је а д м и н и с т р а т и в н о п о с т о ја о К њ а же в ач к и ок р у г).

13 ФРАНЦ МИКЛОШИЧ И РОМОЛОГИЈА 447 Из овог Ми кло ши че вог пи сма је ја сно да је по сто ја ло и јед но Нова ко ви ће во пи смо од го ди не ко је ни је са чу ва но. Уз ово писмо је ве ро ват но био при ло жен ром ски реч ник, ко ји је по свој при ли ци л и ч но с а к у п ио С т о ја н Но в а ко ви ћ у з на ја ву мо г ућ но с т и д а по ш а љ е још је дан реч ник ко ји је са ку пио не ки учи тељ из Кра ји не (оба реч ни ка ка сни је об ја вље на у: Mi klo Sich 1877). С а ч у в а но је још јед но п и смо С т о ја на Но в а ко ви ћ а М и к ло ш и ч у од Очи глед но је да је уз ово пи смо би ла при ло же на још јед на збир ка ром ске лек сич ке гра ђе, овог пу та из Ти мо ка (SturM-SchnaBl 1991: ): Ево вам још јед не за пи ске ци ган ских ре чи. На кра ју је Оче наш. За пи ска је, као што сам ја на њој за бе ле жио, од гра да Рâвнôга из Ти мо ка са ис то ка Ср би је, а до ба ви ми је г. М. Ђ. Ми ли ће вић се кре тар мин. просв. С т о ја н Нов акови ћ је в ер ов атно и мено в а о о бл и ж њ е а р хе о ло ш ко на ла зи ште ( од гра да Рав но га ) као пре ци зну уби ка ци ју за Кња же вац јер је овај град про ме нио име го ди не (ра ни је се звао Г у р г у с о в а ц). Мо же се прет по ста ви ти да је у на уч ним кру го ви ма то га до ба ово на лази ште би ло до бро по зна то. У вре ме ка да је на пи са но ово пи смо (1873) већ је по сто ја ла ли те ра ту ра о ан тич ком гра ду Рав ни, на при мер студи ја Сте ва на Ма ча ја (ма чај 1866: ) али и пу то пи си Фе лик са Ка ни ца. Бу ду ћи да по ше ма ти зми ма кне же ви не Ср би је за 1871, 1872 и г о д и н у у с ел у Ра вн и К њ ажев ачког ок ру г а уоп ш т е не по с т о ји основ на шко ла, мо же се прет по ста ви ти да је у пи та њу не ки од тро ји це учи те ља ко ји су у то вре ме слу жбо ва ли у Кња жев цу, а ко је и Ми лан Ђ. Ми ли ће вић мо гао по зна ва ти по при ро ди свог по сла (у то вре ме био је з а по с лен к а о с е к р е т а р М и н и с т а р с т в а п р о св е т е). Н а ов о п исмо Ф р а н ц М ик лош и ч од г о в а р а С т о ја н у Но в а ко ви ћу (до ку мент из Ар хи ва СА НУ, SturM-SchnaBl 1991: ) Pri mio sam zbir ku ci gan skih re či i Srp ske na rod ne pje sme. Na sve mu Vama ve li ka hva la. U zbir ci na šao sam mno go vr lo va žnih stva ri i ra do bih za gde ko ju pi tao, ako se mo gu na da ti, da bi onaj, ko ji jih je sku pio, imao do bro tu me ni na mo ja pi ta nja od go vo ri ti. У настав ку писма Миклошич обавешта ва Но ва ко ви ћа да му је по - слао не ко ли ко сво јих књи га. С а ч у в а на ко р е спон ден ц и ја и з ме ђу С т о ја на Но в а ко ви ћ а и Ф р а н ца Ми кло ши ча на те му ром ског је зи ка овим пи смом је за вр ше на, о то ме с в е д о ч и и јед н о п и с м о Ф р а н ц а М и к л о ш и ч а Ђу р и Д а н и ч и ћ у у п у ћ е н о

14 448 Биљана Сикимић го ди ну да на ка сни је, Пи смо се чу ва у Ар хи ву ХА ЗУ у За гребу (SturM-SchnaBl 1991: ): Što se ci ga na ti če, mi slio sam, da bi se mo že bi ti ko ji djak na šao, ko ji bi za ho - no ra r ko je št a o nji ma za me ne na pi sao. G. No va ko vić, ko je ga iz vo li te po zd ra vi t i, mi je mi slim po slao sve, što ima: ja sam mu na nje go vu da ru ve o ma za hva lan, i ne usu dju jem se nje ga opet mo li ti da se za me po bri ne i za mo je Ci ga ne. Зна ч ај М ик ло ш и че в е и н и ц ијат ив е з а п ри к у п љ а њ е р ом ске лек си ке оста вио је тра га у ка сни јим научним интересовањима Стојана Новако - ви ћа: о то ме се мо же са зна ти из се ћа ња Ва тро сла ва Ја ги ћа и њи хо ве п р е п иске. Н аиме, у једном п исм у и з М ајд а н пе к а (од г о д и не), где је то ком ра та био управ ник вој ног ма га ци на, Сто јан Но ва ко вић изра жа ва жа ље ње што је по слат у Мај дан пек, где са мо гу би вре ме јер ни је у мо гућ но сти да се ба ви на у ком (Ја гић 1926: 272): Да сам био на ком дру гом кра ју, мо же би ти да бих мо гао што за ди ја лект о ло г и ју у лови т и, ов де н и ш т а з а т о н ије мог у ћно п рив р ед ит и. Н и с а м мо гао н и ц и га н и на н и ка к ва до ба ви т и да бар ш то год М и к ло ш и ћу у х ва т и м. Из го ди не го ди не, ка да су ко нач но об ја вље не све три збир ке ром ск и х ре ч и из Ср би је, не ма са ч у ва н и х до к у ме на т а ко ји би све до ч и л и о т о ме д а је Ф р а н ц М и к ло ш и ч по с л а о С т о ја н у Но в а ко ви ћу о б ја в љ е но де ло (што је он сва ка ко учи нио, као што је то учи нио још го ди не са пр ве две све ске сво јих ром ских сту ди ја). 7. три ро мо ло Шка При ло га Сто Ја на но Ва ко Ви ћа Нов ако ви ће ву лек си ч к у г р а ђу и з р ом ск и х г о в о р а Ср би је Ф р а н ц М и к ло ш и ч је о б ја вио у ше с т ом т о м у св о је с т у д и је Über die Mundarten und Wan de r un gen der Zi ge u ner Euro pa s, овај том је при хва ћен за штам пу фе бру а ра го ди не у окви ру се риј ских из да ња беч ке Ака де ми је на у- ка (Denkschrif ten der phi lo sop hisch-hi sto rischen Clas se der ka i ser lic hen Ak a de mie der Wis sen schaf ten). У свом увод ном тек сту Франц Ми кло шич ов а ко ко мен т а ри ше п ри ло г е С т о ја на Но в а ко ви ћ а: За по зна ва ње го во ра Ци га на у Ср би ји ко нач но је г. Сто јан Но ва ко вић, сада ш њи с рп ск и м и н и с т ар п р о све т е, у ч и н ио је да н зна ча ја н на пор у коме не са мо што се лич но по ве зао са Ци га ни ма већ ми је ста вио на рас по ла га ње још две дру ге при ку пље не збир ке ре чи. (Mi klo Sich 1877: 1 2, пре вод Б.С.) За хва љу ју ћи свим сарадницима на прикупљеној грађи, Микло - шич на ста вља:

15 ФРАНЦ МИКЛОШИЧ И РОМОЛОГИЈА 449 По ме ну та го спо да су на мо ју мол бу пред у зе ла не ма ле на по ре да ис пит а ју ц и г а н ске р е ч и: он и с у к р о з св о је успе ш не н а по р е у н а п р е д и л и н а ше позн а в а њ е ц иг а нског језик а и т име о б а в е з а л и н а з а х в а л но с т не с а мо ме не не го и све ко ле ге из на ше стру ке. (Mi klo Sich 1877: 2, пре вод Б.С.) Уз п р ву з би р к у р е ч и и не ко л и ко к р ат к и х у з о р а к а р ом ск и х г о в о р а у Ср би ји с т оји к р аћ а М ик лош ичев а у р ед н и ч к а на по ме на ( Mi klo Sich 1877: 46): Пр е м а з а п а ж ањим а г оспод ин а Нов акови ћ а ã i су на за ли; са мо што с л и в а њ е а и е са n ни је та ко пот пу но да се оба во ка ла не мо гу раз ли кова ти: у pãć је с л и в а њ е по т п у н и је не г о у iv d, у п р ко с т о ме п и с а њ е ivend било би м а њ е а дек в а тно и зг ов ору. Ф ин а л но w з а ме њу је гл а с ко ји к а о е н гле ско w с т о ји и з ме ђу u и v. ć и dj зву че као у срп ском, али су бли жи k и g: та мо где се dj у по т п у но с т и п ри бл и ж а ва g, бе ле же но је ğ. Бли ско немач ком ch по с т о ји kh, од но сно а сп и р о в а но k. ъ је не о д р е ђ е н и в о к а л; ọ је исти глас са при мет ним на ги ња њем ка о. ь је не по т п у но i, dž с е по не к а д п р о б л и ж а в а dj, а л и г а не до с т и же. Го спо д и н Но в а ко ви ћ је а к це н т о в а не в о к а ле т а ко о зн а ч ио д а је у з г р ед у ч и н ио ви д љи ви м и к в а н т и т е т в о к а л а ; то про из ла зи из то га што срп ски Ци га ни, а мо жда и дру ги, мно ге крат ке с ло г о в е с а сви м к р а т ко и з г о в ар ају, о т уд а dikh av, di ćes, dž anes и та ко да ље. Ја сам за ову при ли ку озна чио са мо на гла ше не сло го ве, али ни сам узи мао у об зир кван ти тет. (пре вод Б.С.) Н а о сно ву ов ог М и к ло ш и че в ог ко мен т а р а мо гло би с е п р е т по с т а - ви ти да је Сто јан Но ва ко вић лич но са ку пио ову збир ку ром ских ре чи; на ову по м и с а о на в о д и и в ећ по ме н у т о Но в а ко ви ће в о п и смо Ва т р о с л а ву Ја ги ћу из рат не го ди не. 14 М и к ло ш и ч је Но в а ко ви ће ву р ом ск у лек си ч к у г р а ђу о б л и ко в а о у 167 од ред ни ца, а на кра ју из дво јио основ не, ред не и при ло шке бро је ве. Из у по ре ђи ва ња Но ва ко ви ће вог кон цеп т а ко ји се ч у ва у Ар х и ву Ср би је (С Н 669) мо же с е а на л и зи р а т и М и к ло ш и че в у р е ђи в ач к и по с т у па к: св е ром ске лек се ме су по ре ђа не по абе цед ном ре ду, до дат је гра ма тич ки ко мен тар, пре вод зна че ња на не мач ки је зик и у не ким слу ча је ви ма па рале ле из дру гих ром ских го во ра (обич но грч ког, али се не ке лек се ме упо ре ђу ју са бу ко вин ским, че шким, ру ским и ру мун ским ромск и м п ри ме ри ма). У сл у ча ју лек си ч к и х по зајм ље н и ца из с рп ског је зи ка М и к ло ш и ч оби ч но на во д и ек ви ва лен т из к њи жев ног је зи ка (н п р.: raćíja 14 Л и н г в и с т а А л е к с а н д а р Б е л и ћ, и н а ч е Но в а ко в и ћ е в у ч е н и к, с в е д о ч и д а С т о ја н Но ва ко вић ни је сам оба вљао лин гви стич ка ис тра жи ва ња већ је за своје студије користио ту ђу или об ја вље ну гра ђу (бе лић 1998: 451).

16 450 Биљана Сикимић subst. Brant we in, serb. rakija; стр. 49). Ука зу је се и на мо гу ће бу гар ске из во ре ром ских лек се ма (нпр.: pirostíje subs. Dre i fuss [ тро но жац ], bulg. pi ro st i ja; с т р. 49). Од Но ва ко ви ће ви х л и н г ви с т и ч к и х ко мен т а ра за д р жано је ме сто ак цен та (не и кван ти тет) и при ме ри упо тре бе у син таг ма ма. У Ар х и ву Ср би је, у з би р ц и С т о ја на Но в а ко ви ћ а (С Н 669) по с т о ји ру ком п и с а н и концеп т који је нес у мњи в о по с л у ж ио з а и з р а д у п р в е збир ке ре чи, оне за ко ју Франц Ми кло шич на во ди да ју је при ку пио сам Сто јан Но ва ко вић. Ру ко пис има осам стра ни ца, ис пу ње них ли ста - ма ре чи ко је сле де ло ги ку те рен ског лек сич ког упит ни ка, са по вре ме - н и м ис п р а в љ а њ ем г р е ша к а и п р е ц р т а в а њ ем в ећ на п и с а ног. П и т а њ а с у по с т а в љ а на по т е м ат ск и м це л и на м а и по к а з у ју л и н г вис т и чк и в еом а компeте нтног ис тра жи ва ча. Кон цепт по чи ње пи та њи ма о на зи ви ма за ме та ле (че лик, ка лај, сре бро), сле де при де ви (зла тан, гво зден, др вен). Од ин фор ма то ра је за тим тра жен тер мин за гла гол п л е с т и, па је ин фи нит и в з а ме њ ен п р ви м л и цем п р е з ен т а (пле тем), али је очи глед но до би јен од го вор за гла гол пре сти у пр вом ли цу јед ни не (пре дем). У на став ку кон цеп т а гл а г о л и с у т р а же н и у ов ом о б л и к у (по но в о пле тем, ш и је м, ве зем али за овај по след њи ни је до би јен од го вор). Сле де гру пи са на п и т а њ а в е з ана з а делов е т ела, дом аће ж и в о т и њ е, ме т а ле и, уоп ш т е, при ку пљен је основ ни лек сич ки фонд. Д ру г а з би р к а р е ч и ко ју је Ф р а н ц М и к ло ш и ч до био по с р ед с т в ом Ст ојана Новако ви ћа и об ја вио у ис т ом т о м у ( Mi klo Sich 1877: 50 53) но си и з д а на ш њ ег у гл а г е о г р а ф ск и п ри л и ч но не о д р е ђ е н у напомен у: п р ем а г р а ђи п ри к у п љ е ној у Ти мок у. Зби рк а и з Ти мо к а о б л и ко в а на је у 194 од ред ни це, по абе цед ном ре ду. На кра ју збир ке су основ ни бро је ви до х и љ а д у, од но сно б р о је ви до де с е т, з а т и м б р ој с е д а м на е с т (d e šo je v t a), десети це са бро јем 65 (še v a r d e šo p a n č ), сто са мо де лом твор бе сто тина и хи ља да (jek milji). Код по је ди них лек се ма озна че но је ме сто ак цен та. Увек је озна чена вр ста ре чи, а зна че ње је да то на не мач ком је зи ку (нпр. d ž u k e l subst. Hu nd). У не к и м п ри ме ри ма М ик лош и ч да је паралеле из д руг и х ромск и х г о в о р а, п р е м а св о јој т а д а ш њ ој к л а си фи к а ц и ји, н п р. у з лек с е м у fera и озна ку да је у пи та њу име ни ца са зна че њем сто мак (нем. Magen), Микло шич ста вља грч ку (per) и че шку ром ску па ра ле лу (për) са зна чењем сто мак (нем. Ba u c h). У не ким слу ча је ви ма на ве де на је упо тре ба основ не лек се ме у синтаг ми: на при мер, гла гол mek опро сти ти (нем. ver ge ben) у син таг ми (mek oli amen dje) опро сти нам уз ко ју Ми кло шич на по ми ње да му ни је ја сна у мор фо ло шком по гле ду.