ГЛАС. ЦЕНТАРА Број 37 - година X - јануар Врњачка Бања ТЕМА БРОЈА: ВРЕМЕ ЈЕ ДА НАСТУПАМО ЗАЈЕДНО!

Transkript

1 ГЛАС ИНФОРМАТИВНИ БИЛТЕН АСОЦИЈАЦИЈЕ ЦЕНТАРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД СРБИЈЕ ЦЕНТАРА Број 37 - година X - јануар Врњачка Бања ISSN X ВРЕМЕ ЈЕ ДА НАСТУПАМО ЗАЈЕДНО! ТЕМА БРОЈА: ЛОКАЛНЕ УСЛУГЕ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ

2 садржај 4. активности асоцијације 13. актуелно 14. реаговања 16. тема броја 33. активности центара 35. јубилеји 37. активности других ШТАМПАЊЕ ГЛАСА ЦЕНТАРА У финансијски је подржало Министарство рада, запошљавања и социјалне политике издавач: Асоцијација центара за социјални рад Србије адреса: Жике Ваљаревића 1, Врњачка Бања тел/факс: 036/ , web: главни и одговорни уредник: Љубица Журжиновић за штампу приредио: Уређивачки одбор фотографије: Асоцијација ЦСР припрема и штампа: Алеззо Демо принт тираж: 2000 примерака јануар CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 364 (497.11) ГЛАС Центара: информативни билтен Асоцијације центара за социјални рад Србије / главни и одговорни уредник Љубица Журжиновић. Год. 1, бр. 1 (дец. 2003) Врњачка Бања (Ж. Ваљаревић 1): Асоцијација центара за социјални рад Србије, 2003 (Шабац : Демо принт) cm уводне напомене Поштоване колегинице и колеге, У оквиру пројекта «Асоцијација центара за социјални рад партнерством до реформисане социјалне заштите», у периоду од до године у Врњачкој Бањи организован је стручни скуп са темом Развој услуга социјалне заштите. Стручни скуп је организовала Асоцијација ЦСР Србије у сарадњи са Удружењем послодаваца установа социјалне заштите, уз подршку Министарства рада, запошљавања и социјалне политике. У периоду одржавања стручног скупа, односно дана године, одржана је и редовна X седница Управног одбора Асоцијације ЦСР Србије, на којој је присуствовала и пружила пуну подршку раду Асоцијације, Државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, госпођа Бранкица Јанковић. Одржавањем стручног скупа у Врњачкој Бањи, завршена је пројектна активност Асоцијације ЦСР Србије и након тога од стране стручне службе Асоцијације и координатора пројекта, достављен је наративни извештај Министарству рада, запошљавања и социјалне политике. Овом приликом се захваљујемо Министарству рада, запошљавања и социјалне политике на подршци и сарадњи, коју очекујемо и убудуће. Издавањем и дистрибуцијом овог броја билтена Глас Центара, Асоцијација ЦСР Србије је испунила задатке из Плана и програма рада за годину, а извештај о томе разматраће Скупштина Асоцијације. У наредном периоду очекује нас одржавање редовних седница Управног и Надзорног одбора Асоцијације ЦСР Србије, као и одржавање редовне годишње седнице Скупштине Асоцијације. На седници Скупштине треба да усвојимо извештај о раду и финансијски извештај за годину, програм рада и финансијски план за годину, као и висину чланарине за годину. Сходно томе очекујемо конструктивне предлоге од свих чланова Асоцијације ЦСР Србије, које можете проследити електронском поштом на е-mail: asocijacijacsr@ptt.rs. Moлимо колеге који не добијају електронску пошту од Асоцијације, да стручној служби Асоцијације доставе актуелну адресу центра. Позивамо све колегинице и колеге из центара да достављају актуелне информације и прилоге за објављивање, јер ово је информативни билтен свих нас. Овом приликом желимо Вам успешну годину, пуно здравља, љубави и среће. Стручна служба Асоцијације Тромесечно. ISSN X = Глас Центара COBISS.SR-ID

3 АКТИВНОСТИ АСОЦИЈАЦИЈЕ АКТИВНОСТИ АСОЦИЈАЦИЈЕ извештај са X седнице Управног одбора Асоцијације ЦСР Србије одржане дана у Врњачкој Бањи Седници Управног одбора присуствовали су поред Председнице Бранке Давидовић и чланова, Државни Секретар Бранкица Јанковић, Председник Скупштине Асоцијације Зоран Полић, Сузана Јовановић, Марија Васић, Раде Чеперковић, Момир Борић и секретар Саша Миодраговић. На Управном одбору било је речи о закључењу Анексом уговора између Асоцијације ЦСР Србије и Министарства рада, запошљавања и социјалне политике. Министарство је и године прихватило финансирање реализације пројекта Асоцијација ЦСР Србије - партнерством до реформисане социјалне заштите, а за потребе људских ресурса, одржавања веб странице, издавање Гласа центара и одржавање стручних скупова. За овај пројекат била су предвиђена средства од ,оо динара, али Анексом уговора који је закључен на основу Расподеле средстава установама социјалне заштите по Закону о Буџету Републике Србије средства су смањена на ,оо динара. У првој транши утрошено је ,оо динара и остала су средства од ,оо динара. Та средства у другој транши ће бити утрошена за одржавање једног стручног скупа, издавање једног броја билтена и људске ресурсе. Дискутовало се и о проблемима који вероватно муче све центре за социјални рад у Србији. Један од проблема је примена Закона о парничном поступку од стране судова и захтев да центре у судским поступцима заступа дипл. правник са положеним правосудним испитом. Већина центара за социјални рад нема правнике са положеним правосудним испитом, јер то није услов за запошљавање у центру за социјални рад, нити је предвиђено Законом и Правилником. Министарство надлежно за социјалну политику не дозвољава да у систематизацији радних места буде један од услова и положен правосудни испит. Још један проблем је и то што у поступцима у којим учествује центар као парнична страна односно тужилац, суд захтева да трошкови вештачења падну на центре који сада немају позицију за те намене јер је ребалансом буџета та позиција укинута. Истакнути су и проблеми у вези плаћања превоза за запослене, затим ограничења права на здравствено осигурање корисника у систему социјалне заштите, питање службених легитимација и штампања истих. Државни секретар, Бранкица Јанковић, је изразила спремност да пред Министарством правде постави питање заступања центара за социјални рад и проблеме које центри имају у поступцима за која су овлашћени по Породичном закону. Што се тиче трошкова вештачења које центри имају у поступцима пред судом, то питање не може да се реши пре јануара године, јер су ребалансом буџета та средства скинута за годину. Што се тиче ограничења у коришћењу права на здравствено осигурање корисника социјалне заштите, Државни секретар ће извршити консултације са колегама из РЗЗО, и пробати да заједнички нађу решење. Како је Управни одбор нагласио проблем око штампања службених легитимација, предлог је да се иде са изменама Правилника и да се дефинише на тај начин да легитимације буду без холограма. Државни секретар, Бранкица Јанковић је уважила и иницијативу да се допис Министарства који се тиче именовања директора и в.д. упути и локалним самоуправама. Марија Васић, главни истраживач у пројекту Процена стања примене Правилника о организацији, нормативима и стандардима рада центара за социјални рад из перспективе стручњака центара за социјални рад, упознала је присутне са резултатима истраживања. Она је истакла да позитиван став према Правилнику има 44,2 % запослених, неутралан 18,4 % запослених, док негативни став има 37,5 % запослених. Може се закључити да запослени сматрају да Правилник генерално пружа основ за квалитетнији рад са корисником. Негативан став призилази из мишљења да стручни радници могу посветити кориснику много мање времена због документације. Мишљење је да је кроз ово истраживање први пут пружена озбиљна прилика запосленима да на један систематичан начин дају свој допринос у давању предлога и решења за могућа унапређења Правилника. Округли сто на коме ће бити изнете препоруке у вези Правилника, а на основу обављеног истраживања, биће одржан године у Геронтолошком центру Бежанијска Коса. Што се тиче учешћа представника Асоцијације ЦСР Србије на семинару ESN, Биљана Маричић је истакла да пристуство оваквом скупу представља једно велико искуство и треба интензивирати даљу сарадњу са Европском социјалном мрежом. Стручни скуп је одржан 24. и године у Штутгарту. Добро смо прихваћени и наш рад и залагање су интересантни колегама из Европе. У улози представника Асоцијације Биљана је поздравила Директора ESN и захвалила на позиву. Скуп се састојао од четири сесије. Изложени су трендови развоја социјалне заштите, говорило се о пројекцијама социјалних и здравствених услуга, демографским правцима развоја. Првог дана семинара дискутовало се на наведене теме а другог дана изнети су закључци. Акценат је стављен на активно и здраво старење, превенцију и рехабилитацију кроз развој локалних услуга и стварању независног корисника, као и друштвену и породичну укљученост. Детаљан извештај са овог семинара биће објављен у наредном броју билтена Глас Центара. Државни секретар, Бранкица Јанковић, истакла је позитивне стране ове сарадње са Европском социјалном мрежом и апострофирала потребу одржавања међународних партнерских односа у чему ће Асоцијацији пружити пуну подршку. Зоран Полић је подсетио за потребу доношења Плана интегритета од стране центара за социјални рад и продужетку рока до године. Постоји обавеза да радна група центра на веб страници Агенције за борбу против корупције приступи плану интегритета помоћу добијених шифри. Када се одради План интегритета, директор центра га усваја, разрешава радну групу, одређује лице за праћење и доставља Агенцији. Саша Миодраговић извештај са стручног скупа у Врњачкој Бањи одржаног од до тема: развој услуга социјалне заштите оквиру пројекта Асоцијација центара за социјални рад - партнерством до реформисане У социјалне заштите, Асоцијација ЦСР Србије у сарадњи са Удружењем послодаваца установа социјалне заштите и уз подршку Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, организовала је стручни скуп у Врњачкој Бањи са темом Развој услуга социјалне заштите, од до године. Стручни скуп су отворили Председник Скупштине Асоцијације ЦСР Србије Зоран Полић и заступник Удружења послодаваца установа социјалне заштите Милан Поповић. Зоран Полић се захвалио на великој посећености скупу што говори о одговорности запослених у систему социјалне заштите, као и представницима локалних самоуправа. Поздравио је присутне из Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Републичког и Покрајинског Завода за социјалну заштиту, као и представника домаћина места одржавања скупа, заменика Председника Општине господина Андрију Боћанина. Заменик Председника општине Врњачка Бања, Андрија Боћанин, поздравио је присутне, пожелео добродошлицу и успешан рад. Зоран Полић је у уводном делу подсетио представнике локалних самоуправа на одредбе Закона о социјалној заштити и надлежности у обезбеђивању услуга социјалне заштите, а нарочито на одредбу члана 122. став 2. Закона о социјалној заштити, који дефинише да запослени у центрима за социјални рад на јавним овлашћењима не могу у радно време радити на пословима повереним од локалне самоуправе и да се послови могу вршити у оквиру посебне организационе јединице. На почетку радног дела, присутнима се обратила Јасмина Ивановић, представник Министарства рада, запошљавања и социјалне политике. Јасмина Ивановић је поздравила присутне у име Министарства и истакла да прича о услугама социјалне заштите није нова и истакла значај за локалне самоуправе у 4. 5.

4 АКТИВНОСТИ АСОЦИЈАЦИЈЕ АКТИВНОСТИ АСОЦИЈАЦИЈЕ развоју услуга. Јасмина Ивановић је нагласила нови концепт услуга у Закону о социјалној заштити као и плурализам пружалаца услуга и улогу локалне заједнице у развоју социјалне заштите и преузимању финансирања. У име Републичког Завода за социјалну заштиту присутнима се обратила Славица Милојевић са темом Пружаоци локалних социјалних услуга. У својој презентацији Славица Милојевић је представила базу података о локалним социјалним услугама коју је формирао Завод са освртом када је база настала, коме је намењена, затим о пружаоцима најзаступљенијих услуга, о центрима за социјални рад, установама и НВО (удружењима) као пружаоцима услуга. Приказани су изазови и развојне перспективе. Љиља Станковић је стручном скупу презентовала рад Центра за развој услуга социјалне заштите Кнегиња Љубица у Крагујевцу. Својом презентацијом Љиља Станковић се осврнула на почетке развоја услуга социјалне заштите у Крагујевцу, разлоге оснивања Центра, услуге које Центар пружа, као и на број корисника и запослених који те услуге пружају. Љиља Станковић је истакла да је Крагујевац оснивањем Центра, добио јасну визију даљег развоја система услуга социјалне заштите, које иду у сусрет потребама грађана. Услуге које се реализују у граду Лесковцу и које пружа Центар за социјални рад презентовала је Снежана Милојковић. Једна од услуга је Прихватилиште за жртве насиља у породици, затим услуге Помоћи у кући старим лицима, Социјално становање у заштићеним условима за избегла и интерно расељена лица, Дневни боравак за децу са сметњама у развоју и услуге сервис персоналних асистената. У име Градске управе Чачак, Марија Војводић је представила успостављање регионалне услуге привременог смештаја у прихватилиште универзалног типа (за жртве породичног насиља и незбринута лица). Марија Војводић је истакла правни основ за пружање права и услуга из социјалне заштите из надлежности града Чачка као и потребу развоја регионалне услуге, као и организацију рада прихватилишта. Са искуством у спровођењу услуга Дневног боравка за децу и младе у ризику у Крушевцу, присутне је упознао Радомир Јевтић представник удружења Корак напред из Крушевца. У презентацији је било речи о потреби међусекторске сарадње, циљној групи, раду са корисницима. Посебно је учињен осврт на изазове у спровођењу услуга и ризику за обезбеђивање одрживости услуге. О локалним капацитетима у развоју локалних услуга општине Пријепоље говорили су Рада Дивац и Џенита Чичић. Рада Дивац је презентовала реализацију посебних обавеза и васпитних налога према малолетницима кроз Адолесцентни клуб Френд и омогућавању рањивој деци да остану у породици и да своје потребе задовоље у средини у којој живе. Џенита Чичић се осврнула на развој услуге Помоћ у кући старима и инвалидним особама. О услузи Помоћ у кући за децу са сметњама у равоју коју пружа Центар за социјални рад Житиште говорила је Јелена Станић. Услуга се пружа у оквиру пројекта који се финансира из средстава ЕУ, уз подршку УНИЦЕФ-а и у сарадњи са Министарством рада, запошљавања и социјалне политике. Ана Давитков и Марина Радисављевић из Центра за социјални рад Димитровград представиле су рад Центра за хипорехабилитацију уз помоћ коња. Постоје три врсте услуге овог типа и то хипотерапија, терапијско јахање и спортско јахање. Наведеном терапијом постижу се физикални ефекти јахања, психолошки ефекти, социјални и едукативни ефекти. Снежана Стошковић и Жељка Бургунд представиле су Породичну конференцију као нову услугу у локалној заједници. Прва велика презентација модела Породичне конференције у Србији одржана је у Градском центру за социјални рад у Београду. Модел породичне конференције је савремени концепт подршке породици у кризи инспирисан традицијом Маора у решавању породичних конфликта, доношењу одлука и прављењу плана изласка из кризе. Три корака породичне конференције су понуда или иницирање ПК, окупљање у кругу породице и евалуација. Другог дана стручног скупа активне услуге у области социјалне заштите општине Кањижа представила је Јанка Ладоцки. Услуге социјалне заштите у општини Кањижа су : Дневни боравак Гнездо, Дневни боравак за ОСИ, Персонална асистенција за ОСИ, Програм рада стимулација развоја, Програм стимулација психофизичког развоја и стања, Заштита интереса ОСИ, Кућна нега и помоћ у кући и пројекат народне кухиње. Велики спектар услуга социјалне заштите и примере добре праксе у име Службе за локална права и услуге Центра за социјални рад Шабац, презентовала је Славица Матић. Служба за локална права и услуге има 4 организационе јединице и то: Помоћ и нега у кући, Дневни боравак за децу и младе са сметњама у развоју, Социјално становање у заштићеним условима и Канцеларију за субвенције код јавних предузећа. У оквиру наведених организационих јединица пружа се 8 засебних услуга од стране 39 запослених. Град Шабац представља пример добре праксе у развоју услуга и одговорног односа према систему соци-јалне заштите односно најугроженијима. Љубинка Цветановић је представила услугу Предах за децу са сметњама у развоју која се пружа при Међуопштинском центру за развој услуга социјалне заштите Власотинце и Црна Трава. Сврха услуге Предах је краткорочно и повремено пружање подршке и помоћи деци са сметњама у развоју и њиховим породицама у одржавању и подизању квалитета њиховог живота. Милена Миладинов, координатор пројекта Добар дан комшија који се реализује преко Удружења родитеља деце ометене у развоју, представила је визију Врњачке Бање као инклузивне заједнице која препознаје и задовољава потребе особа са инвалидитетом. У другом делу радног дана, Јасмина Ивановић је представила нацрт Правилника о лиценцирању организација социјалне заштите, са освртом на предмет Правилника, поступак издавања лиценце, образац лиценце, обнављање, суспензију и одузимање лиценце, као и регистар лиценцираних пружалаца услуга социјалне заштите. Мирослав Бркић, Драгана Станковић и Марко Милановић су представили скалу функционалне процене у контексту социјалне заштите, са освртом на четири степена подршке. Стручни скуп је посетила и Државни секретар у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике, Бранкица Јанковић, која је поздравила учеснике и дала пар напомена у вези даљег рада и правца развоја социјалне заштите. Државни секретар у даљој реформи социјалне заштите очекује да наступамо заједно и да на оваквим стручним скуповима искажемо своје мишљење које ћемо формулисати у виду препорука за које ћемо се заједнички залагати. Владан Јовановић је истакао да се налазимо на тачки када треба да омогућимо примену Закона о социјалној заштити у пуном капацитету. Он се о- сврнуо на три сегмента битна у систему социјалне заштите односно на нацрт Правилника о породичном смештају, Правилник о критеријумима и мерилима за учешће корисника у цени услуга социјалне заштите које обезбеђује Република Србија и успостављање услуге у локалној заједници. Правилник о породичном смештају мора бити усаглашен са Законом о социјалној заштити и Породичним законом. Исти мора да дефинише место и улогу ЦПСУ као новог ентитета у систему социјалне заштите. Што се тиче Правилника о критеријумима и мерилима за учешће корисника у цени услуга социјалне заштите које обезбеђује Република Србија, било је речи о законском контексту. Владан Јовановић је представио и успостављање услуге у локалној заједници са освртом на процедуру јавне набавке истих. Трећег дана стручног скупа, присутнима се обратила Сања Кљајић, која је поздравила учеснике и дала пар напомена у вези рада једне нове институције, Центра за заштиту жртава трговине људима. Република Србија је потписница Конвенције за борбу против трговине људима, што нам даје задатак да предузмемо мере заштите жртава трговине људима. Током године урађена је анализа која је дала препоруке да је потребно створити институцију оваквог типа. О правцима деловања, организационом моделу и раду служби у Центру за заштиту жртава трговине људима, говорила је Лидија Милановић. Организациони модел Центра чине Служба за координацију заштите жртава трговине и Прихватилиште за ургентно збрињавање. Након успешног тродневног рада стручни скуп су затворили Зоран Полић и Милан Поповић. Саша Миодраговић 6. 7.

5 АКТИВНОСТИ АСОЦИЈАЦИЈЕ АКТИВНОСТИ АСОЦИЈАЦИЈЕ асоцијација на семинару Европске Социјалне Мреже (ЕСН) у Немачкој октобра у Штутгарту одржан семинар Одржавање и враћање независности и укључивање у каснијем животу: улога социјалних сервиса сусрет години, у којој обележавамо У деценију постојања Асоцијације центара за социјални рад Србије, неопходно је још интензивније радити на удруживању и умрежавању знања и искустава из области социјалног рада и пружаоца услуга изван граница земље. Укључивање мреже центара за социјални рад Србије у Европску Социјалну Мрежу био је значајан корак за ширење видљивости мисије и циљева Асоцијације, у региону и шире. Заправо, учешће представника Асоцијације на семинарима и конференцијама ЕСН значајно је за размену искустава и трансфер знања као и позиционирање Асоцијације у европским мрежама и успостављање партнерстава са другим стручним удружењима и социјалним актерима. Наше присуство у европским мрежама и активно учешће професионалаца доприноси јачању међународног дијалога и сарадње између професионалаца Србије и других земаља ЕУ, те поштовања и афирмације добрих пракси социјалног рада и ван граница наше земље. Европска социјална мрежа (ЕСН), поштујући своју унапред утврђену агенду активности, организовала је, од 24. до 25. октобра 2012., дводневни семинар са темом Одржавање и враћање независности и укључивање у каснијем животу: улога социјалних сервиса у Штутгарту (Еслингену). На семинару су присуствовали представници јавног, невладиног и приватног сектора из области социјалне и здравствене заштите из многих земаља: Енглеске, Немачке, Холандије, Португала, Аустрије, Мађарске, Румуније, Србије и других. Наш представник била је Биљана Маричић из Темерина, координаторка бројних одрживих пројеката у Србији. Година је европска година активног старења и солидарности међу генерацијама. На семинару када је у питању старење потврђена је тенденција: активно и здраво старење (Active & Healthy Ageing ). Брига о старима фокусира се на: превенцији (рано дијагностификовање) и рехабилитацији кроз развој социјалних услуга за старије у средини у којој живе; подстицање максималне независности од различитих здравствених и социјалних служби и сервиса и партиципације у каснијем животу; стварање услова за друштвену и породичну укљученост старијих ради смањења трошкова дугорочне бриге. Јесењи дводневни семинар имао је четири сесије. На првој сесији под називом Превенција и рехабилитација у контексту дугорочног збрињавања у Европи, представници и аналитичари социјалне заштите указали су на правце ЕУ и међународне иницијативе да помогну старијим људима да одр-же (или поврате) независност и укљученост у каснијем животу (у старости). Наглашено је: европско иновативно партнерство на активном и здравом старењу и превенцији и рехабилитацији. Друга сесија Пројектовање социјалних и здравствених услуга за превенцију и рехабилитацију (П & Р) бавила се могућностима (ре) дизајнирања социјалне и здравствене услуге у служби обезбеђења независности и укључености у каснијем животу. Нагласак је на очувању живота уз помоћ ресурса заједнице, могућим перспективама старијих људи и сл. Другог дана семинара, одржане су још две сесије. Прва сесија указала је на напоре у промовисању активног старења и спречавања зависности од социјалних и здравствених сервиса у контексту прилагођавања демографским променама. Изнето је више интересантних иновативних примера добре праксе које развијају неке земље: увођење нових занимања у каснијем животу (старији људи као волонтери, старији као активни помагачи: кројачице, водитељи креативних радионица..). Говорило се и о перспективи неговатеља/ица. Један од изванредних примера који је промовисан био је упечатљив пример симпатичне г-ђе Carolyne Akintola која, у инвалидским колицима, брине о својој непокретној мајци ( Удружење старатеља Ирске / Eurocarers). Последња сесија Одржавање или враћање независности и укључивање у каснијем животу организована је у виду дискусија и расправа учесника семинара у раду мањих група. Учесници радних група заједно су конструисали могуће одговоре на три кључна питања: Како креирати социјалне/здравствене услуге које фаворизују превенцију и рехабилитацију? Како радити са другим актерима ради промовисања независности и укључености у каснијем животу? Каква је подршка потребна на нивоу ЕУ да би се то постигло? На овој отвореној сесији имала сам прилику да, заједно са представницима чланица ЕСН, равноправно и активно учествујем у дискусији износећи добре праксе из Србије у креирању услуга које фаворизују превенцију и рехабилитацију и активацију ресурса локалних заједница. Семинар је био прилика за трансфер знања, искуства и примера добре праксе као и прилика за укључивање у европске токове социјалне заштите. Искуства показују да наша пракса иде у истом правцу развоја локалних услуга. Присуство на семинару искористила сам да промовишем значај и улогу Асоцијације и испред ње поздравим домаћина, г-дина John Hallorana и позовем да један семинар/конференцију одржимо у Србији. Утисци са семинара из Еслингена били су изузетно позитивни и професионално корисни за позиционирање Асоцијације и успостављања активне сарадње и размене са земљама ЕУ. Мало се имало времена ушетати и међу калдрмисане улице старог града, ограниченим типичним немачким дрветом урамљеним кућама најстаријим у Немачкој, стиснутим једна за другом и потпуно чаробним. Еслинген је типичан и прелеп немачки град, град контраста стари средњовековни а модеран и развијен град. Град прелепе средњовековне и ренесансне али и модерне архитектуре. Еслинген је град тргова, барокних мостића и очаравајућих канала, окружен до перфекције уређеним виноградима. Град је културе и уметности, универзитета примењених наука, град далеко познатих и квалификованих младих инжењера и различитих врста врхунског вина. Семинар у Немачкој био је одлично организован као што је и сам град у коме се он одржавао. Корисни линкови за чланове Асоцијације: events@esn-eu.org Биљана Маричић 8. 9.

6 АКТИВНОСТИ АСОЦИЈАЦИЈЕ АКТИВНОСТИ АСОЦИЈАЦИЈЕ извештај са округлог стола поводом истраживања Процена стања примене Правилника о организацији, нормативима и стандардима рада центара за социјални рад из перспективе стручњака центара за социјални рад Дана године одржан је округли сто поводом истраживања Процена стања примене Правилника о организацији, нормативима и стандардима рада центара за социјални рад из перспективе стручњака центара за социјални рад и учешће су узели представници Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Републичког и Покрајинског Завода за социјалну заштиту, Покрајинског Секретаријата за социјалну политику и демографију, представници Удружења стручних радника, директори и запослени у центрима за социјални рад, представници Центра за заштиту жртава трговине људима и представници УНИЦЕФ-а. Државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, госпођа Бранкица Јанковић, поздравила је све присутне и захвалила на пуној подршци УНИЦЕФ-у у реализацији једног веома важног пројекта за област социјалне заштите који је уз подршку Министарства надлежног за социјалну заштиту спровело удружење Асоцијација центара за социјални рад Србије. Значај овог пројекта је у томе што смо добили одређене инпуте од стране стручних радника центара за социјални рад који ће бити од велике користи за даље унапређење рада у центрима односно за потребне измене Правилника. Марија Васић, главни истраживач на пројекту испред Асоцијације ЦСР Србије, поздравила је све присутне и захвалила се Државном секретару Бранкици Јанковић и представнику УНИЦЕФ-а, Катлин Брашић, на легитимитету који је пружен Асоцијацији ЦСР Србије да спроведе изузетно захтеван пројекат. Бенефит од овог пројекта односно спроведеног истраживања имаће како корисници у систему социјалне заштите тако и запослени у центрима за социјални рад. Велике напоре су уложили и чланови истраживачког тима које је делегирала Асоцијација. Марија Васић је упознала присутне са смерницама за рад, тако да је предвиђено упознавање присутних са пројектом Процена стања примене Правилника о организацији, нормативима и стандардима рада центара за социјални рад из перспективе стручњака центара за социјални рад, затим резултатима истраживања и у трећем делу су предвиђени коментари са конкретним предлозима. УНИЦЕФ је препознао да је интерес Асоцијације ЦСР Србије да спроведе ово истраживање и да постоје капацитети да се пројекат квалитетно реализује. Пројекат се одвијао кроз три фазе. У првој фази су реализована 22 интервјуа са различитим актерима из области социјалне заштите. Затим је на основу добијених инпута креиран упитник. У другој фази истраживања упитник је дистрибуиран запосленима у ЦСР, који су путем интернета могли да анонимно приступе анкети и изјасне се на питања у вези Правилника. У трећој фази истраживања реализовано је 8 фокус група, са циљем да се припадници праксе активно укључе у процес интерпретације налаза и креирања препорука. Завршне препоруке ће бити креиране на овом округлом столу. Марко Милановић је дао одређене опште напомене о спроведеном истраживању, чији је основни задатак био да се види како струка види примену Правилника и ефекте његове примене, јер је контекст доношења Правилника био реформа у раду центара за социјални рад са комплекснијом улогом центара. Циљ истраживања је да се утврди став запослених у вези унапређења Правилника. Став према примени Правилника је подељен, али више је запослених са позитивним него негативним мишљењем. Стручни радници сматрају да Правилник јесте усмерен на реформу система односно рада центара за социјални рад, али да нису одређене јасне процедуре, да недостаје времена за рад са корисником. Потребно је успоставити систем вредновања и ефеката рада. Водитељи случаја су истакли значај супервизије али да би требало извршити одређене промене, а истакли су проблем недовољно развијених услуга социјалне заштите у локалној заједници. Подељена су мишљења у вези партиципације корисника и због недовољно развијених ресурса партиципација корисника је сведена на формалност. Очигледно је да из године у годину долази до повећања броја корисника и систем који није реформисан не би могао да одговори на указане потребе. Поставља се питање како повећати време које запослени могу да пруже корисницима. Сузана Јовановић, члан истраживачког тима је истакла да се намеће питање да ли ми имамо ресурсе да у пуној форми применимо Правилник. Људи у пракси су позитивно оценили Правилник, али су истакли да постоји потреба за променом и побољшањем материјалног статуса центара и развијања локалних ресурса односно услуга на локалном нивоу. Очигледно је да не постоји јасна процедура и Правилник примењујемо како знамо и умемо, односно стручни радници се сналазе према датој ситуацији. Милица Обреновић из Центра за социјални рад у Шапцу, истакла је да запослени у центру уочавају проблем да се кориснику посвећује мање времене а да се доста времена троши на администрацију. Потребно је модификовати модел планирања, изменити форму плана у смеру веће комуникативности, да буде једноставнији и заиста оперативан. Предвидети клизне рокове у зависности од расположивих ресурса. Потписивање почетне процене од стране супервизора треба да се односи само на приправнике, а не и за водитеље случаја. Представник Покрајинског Секретаријата за социјалну политику и демографију, Татјана Грнчарски истиче да Секретаријат није био укључен у ово истраживање. Секретаријат је у претходном периоду пружао подршку супервизорима. Од пилотирања Правилника очигледно се изгубио аспект да водитељ случаја не може бити неко ко самостално доноси одлуке. Постоје много важније функције супервизије од наведених, а чине је развојна и подржавајућа улога односно подршка. Татјана Грнчарски истиче неуједначену праксу која произилази из различитих инпута које запослени добијају. Татјана Грнчарски је истакла и проблем што Правилником нису јасно дефинисани критеријуми за избор супервизора. Представник Центра за заштиту жртава трговине људима, Сања Кљајић, ставила је примедбу да Правилник треба посматрати из два угла. Први је вођење случаја као метод рада у центрима за социјални рад, који је савремен, отвара нове могућности и треба га примењивати. Други је организација рада центара за социјални рад, број кадрова, односно постојећи ресурси. Можемо говорити и о потреби унапређења образаца процене, као и модела супервизије. Ојачати подржавајућу супервизију на уштрб административне. Потребно је размотрити организацију пријемне канцеларије, а имајући у виду мале центре до 7 стручних радника. Републички Завод за социјалну заштиту је у периоду и године организовао групу експерата за најчешћа питања у вези примене Правилника. Овим одговорима дат је допринос у адекватној примени Правилника. Лидија Милановић, представник Центра за заштиту жртава трговине људима је истакла да постоји потреба за обукама и дефинисању јасних процедура у одређеним поступцима. Јасне процедуре наравно не могу да надоместе недостатке у компетенцији водитеља случаја и из тог разлога су потребне обуке. Стручни радници су у проблему да са корисником планирају оно што је потребно, имајући у виду

7 АКТИВНОСТИ АСОЦИЈАЦИЈЕ АКТУЕЛНО реални животни стандард и расположиве ресурсе. У планирању са корисником треба користити њему разумљиве термине и формулације. Зоран Полић као представник Асоцијације ЦСР Србије, односно Председник Скуштине удружења, наглашава заинтересованост Асоцијације за реформу социјалне заштите и допринос који су представници Асоцијације дали у изради новог Закона о социјалној заштити. На инсистирање радне групе Асоцијације у Закон нису ушле одредбе о водитељу случаја и супервизији а баш из разлога лакше корекције Правилника него Закона. Зоран Полић се осврнуо на конкретне одредбе Правилника, са примедбом да у центрима са 6 стручних радника директор обавља послове супервизије у предметима где се супервизор појављује као водитељ случаја, затим је ставио примедбе на одредбе које дефинишу ангажовање стручњака са стране, а без тога да су они обавезни да се додатно ангажују у области социјалне заштите. У правном језику термин по правилу је неприхватљив, а што је предвиђено за најмање 50 % социјалних радника. Ђурђевка Тафра је истакла проблем рада малог центра по броју стручних радника из разлога што један човек преузима послове и водитеља случаја, супервизора, руководиоца и пасивно дежурног радника. Захвалила се на стручној подршци Покрајинском Заводу за социјалну заштиту. Снежана Николић је исказала задовољство што стручни радници у Центру за социјални рад у Књажевцу могу адекватно да одговоре на потребе корисника због развијености локалних услуга, а да Правилник даје основ за рад, а супервизија не мора да буде административна већ да има сегмент подржавајућег. Милутин Блажић, директор ЦСР Суботица је похвалио рад Асоцијације ЦСР Србије и захвалио се УНИЦЕФ-у што је препозната потреба стручних радника центара за социјални рад да кажу своје мишљење поводом примене Правилника. Истиче да се велика пажња посветила супервизији а да се мање прича о водитељима случаја, а очигледно је да треба разграничити послове за које је потребно вођење случаја а за које не. Представник Републичког Завода за социјалну заштиту, Жика Гајић, је истакао да резултати истраживања говоре да су Правилнику потребне промене. Са супервизијом смо се суочили пре пар година и ово је било очекивано. Ако смо се определили за водитеља случаја не треба искључивати супервизију, већ треба извршити одређене корекције. Дух Правилника је да се оснажимо на локалном нивоу. Где има ресурса то је и могуће радити квалитетније. Треба апострофирати недостатак људских ресурса што није реално очекивати ни у наредној години. Јако је тешко орагнизовати оно што се од нас очекује без потребног броја извршилаца. Јако је значајно да координирамо при променама у другим системима и тако створимо услове за међусекторску сарадњу. Наташа Милић из Покрајиниског Завода за социјалну заштиту, истиче да супервизија треба да остане јер нема водитеља случаја без супервизије. Вођење случаја је сада савладани метод, али питање процене је врло искомпликовано. Питање партиципације корисника не треба да буде предмет спорења, јер нема процене и планирања без партиципације корисника. Став је да процена треба да буде поједностављена. Представник Центра за социјални рад у Крагујевцу је истакла позитивне стране развоја услуга на локалном нивоу што је предуслов за адекватну примену Правилника. Применом Правилника постоје велике могућности за креирање интерних процедура односно формално интерне приступе поступања. Велики значај имају и међусекторски састанци и протоколи о сарадњи. Момир Борић, представник Удружења стручних радника, се захвалио Асоцијацији ЦСР Србије не позиву за учешће на округлом столу и нагласио охрабрење оваквим резултатима истраживања и исказао све честитке истраживачком тиму. Наглашена је потреба подршке центрима од стране ресорног Министарства, Завода за социјалну заштиту и потребу сарадње са другим системима. Марија Васић се у име Асоцијације ЦСР Србије и пројектног тима захвалила присутнима на учешћу на округлом столу. Она је истакла велику одговорност како стручних радника којима је пружена могућност да учествују у истраживању и буду креатори потребних измена Правилника, а исто тако и одговорност ресорног Министарства, Завода за социјалну заштиту и креатора Правилника, у даљој рефоми у раду центара и потребним изменама Правилника у складу са уоченим проблемима у правцу побољшања рада са корисницима. Истраживачки тим ће на основу добијених резултата и дискусије на округлом столу израдити смернице за унапређење Правилника о организацији, нормативима и стандардима рада центара за социјални рад, које ће бити достављене учесницима округлог стола и другим важним актерима у области социјалне заштите. Саша Миодраговић секретар Асоцијације ЦСР Србије лиценцирање организација социјалне заштите успостављање и примена система лиценцирања пружаоца социјалне заштите у Србији Систем лиценцирања организација социјалне заштите и стручних радника, које је Министарство рада, запошљавања и социјалне политике започело, има за циљ унапређење и стандардизовање квалитета у социјалној заштити у Србији. Први пут, кроз лиценцирање уводи се систем квалитета за све организације социјалне заштите и стручне раднике у овој области. Систем лиценцирања гарантује стручност, кредибилитет и поузданост свих организација и стручних радника у социјалној заштити у Србији. Успостављање система лиценцирања је велики и значајан изазов. Зато је потребно да сви учесници у процесу буду активни и заинтересовани. На првом месту, да буду тачно и на време информисани. Организације социјалне заштите неће моћи да пружају услуге за које је прописана лиценца, уколико нису добиле, односно обновиле лиценцу, или уколико им је одузета лиценца прописана за обављање тих послова. Лиценцирање се односи на све организације социјалне заштите на територији Реублике Србије. Организацијама социјалне заштите лиценцу издаје Министарство рада, запошљавања и социјалне политике, на 6 година. Лиценцирање је поступак који спроводи Министарство рада, запошљавања и социјалне политике. У том постуку се утврђује да ли организације социјалне заштите испуњавају критеријуме и стандарде за пружање услуга у области социјалне заштите. Организација социјалне заштите може обновити лиценцу најраније у року од 90, а најкасније 60 дана пре истека важења лиценце. Лиценца се обнавља на захтев организације социјалне заштите. Организацији социјалне заштите лиценца може бити одузета или суспендована под условима прописаним Законом о социјалној заштити. лиценцирање стручних радника у области социјалне заштите Стручни радник неће моћи самостално да обавља стручне послове за које је прописана лиценца уколико није добио, односно обновио лиценцу или у случају да му је она одузета. Лиценцирање се односи на све стручне раднике, без обзира на то у којој врсти организације која пружа услуге социјалне заштите су стручни радници ангажовани. Комора социјалне заштите је регулаторно тело за лиценцирање стручних радника у области социјалне заштите. Комора спроводи поступак лиценцирања тј. утврђује да ли стручни радник испуњава услове за стручне послове социјалне заштите. Лиценцу стручном раднику издаје Комора социјалне заштите на 6 година. Лиценца се издаје за обављање: основних стручних послова социјалне заштите, одређеног посла у оквиру специјализованих стручних послова социјалне заштите, супервизијских послова, правних послова у центру за социјални рад. Лиценца се обнавља на захтев стручног радника пошто протекне рок на који је издата, уколико стручни радник испуни прописане услове. Услови за обнављање усмерени су ка стручном усавршавању и развоју професионалних компетенција стручног радника, током периода важења лиценце. Стручни радник дужан је да у периоду од шест година важења лиценце оствари 120 бодова. Бодове стиче тако што креира, реализује у својству аутора или похађа акредитоване програме обуке; пише и објављује стручне радове; учествује на конференцијама, конгресима, научним и стручним скуповима релевантним за социјалну заштиту, као и на друге начине прописане Правилником о лиценцирању стручних радника у социјалној заштити. Стручном раднику лиценца може бити суспендовна или одузета под условима прописаним Правилником о лиценцирању стручних радника у социјалној заштити. Информишите се на време и започните процес добијања лиценце. Хајде да заједничким трудом створимо квалитетан систем социјалне заштите у Србији. Гордана Миловановић Министарство рада, запошљавања и социјалне политике

8 РЕАГОВАЊА РЕАГОВАЊА примедбе на правилник о лиценцирању стручних радника у социјалној заштити правилник о лиценцирању стручних радника у социјалној заштити, у поглављу II лиценцирање стручних радника, члан 3. треба да гласи: Лиценца се издаје за обављање: 1. основних стручних послова социјалне заштите; 2. специјализованих стручних послова социјалне заштите; 3. супервизијских послова; 4. правних послова у социјалној заштити 5. послова планирања и развоја Лиценца за обављање основних стручних послова социјалне заштите, издаје се и социјалном раднику, психологу, педагогу, андрагогу, дефектологу, специјалном педагогу и социологу, који обављају послове васпитача и радно-окупационог терапеута у социјалној заштити, у својству стручног радника, у складу са законом којим се уређује социјална заштита, прописима донетим на основу закона и овим правилником. Стручни радник не може без лиценце самостално обављати послове из става 1. овог члана. Образложење је следеће: 1. Социолози су стручни радници, као и сви остали према Закону о социјалној заштити (ЧЛАН 136), (тако је било и у свим претходним законима о социјалној заштити); 2. Правилником о стручним пословима у социјалној заштити (Сл. гласник РС број 73/12), чланом 3. став 2. дефинисано је да су стручни послови у социјалној заштити (основни стручни послови, специјализовани стручни послови, супервизијски послови, правни послови, послови планирања и развоја); 3. Правилником о пословима у социјалној заштити, члан 14. наведени су послови планирања и развоја, које обављају социолози и остали стручни радници): послове планирања и развоја годишњих оперативних планова рада установа и других пружалаца услуга соц. заштите, процену социјалних потреба грађана у локалној заједници, информисање локалне заједнице о идентификованим потребама корисника, праћење квалитета пружених услуга, извештавање о квалитету пружених услуга, иницирање, развој и унапређење услуга, успостављанје међусекторске сарадње Дакле, социолози не обављају послове вођења случаја (што је аргумент пројектног тима), али, итекако реализују стручни рад и бројне активности, како са корисницима социјалне заштите, који већ користе услуге, тако и са потенцијалним корисницима, приликом истраживања проблема и потреба грађана. Послови социолога подразумевају континуирано и- страживање положаја корисника социјалне заштите и ефеката реализованих услуга социјалне заштите, што се остварује контактима са корисницима, представницима бројних социјалних актера, медијима... Овом приликом ћемо само поменути ангажовање социолога у израдама стратегија развоја социјалне заштите, организовање округлих столова, медијско презентовање нових активности у локалној заједници, информисања корисника о актуелним правима у области социјалне заштите (путем трибина, промотивног материјала, сајта, медија, часописа...) На овај начин послови планирања и развоја доприносе да основни стручни послови буду на вишем нивоу у локалној заједници! Таква пракса је присутна од када постоји социјална заштита и центри за социјални рад у Србији! Предлог Правилника о лиценцирању је само поновљена интенција која је присутна дужи низ година (од креирања Правилника, касније радних верзија Закона итд), а која директно утиче на улогу послова планирања и развоја и социолога као носиоца ових послова. Са друге стране, имајући у виду циљеве реформе система социјалне заштите, значај развоја услуга у заједници и међусекторске сарадње, те положај центара за социјални рад као упутног органа ка услугама и дијапазону пружаоца у заједници, ове интенције имају потпуно контрапродуктиван ефекат, те нам не дају никакве аргументе у прилог мишљења пројетног тима, већ само чињенично стање и методолошку оправданост оваквих покушаја. Наиме, чињеница о којој нам говоре анализе спроведене од стране Републичког Завода за социјалну заштиту, везано за број, типологију и пружаоце услуга нам указује да и након толико година од примене Правилника, изузев у ретким срединама, постоји недовољан број услуга које се у локалним заједницама пружају, насупрот нарастајућим потребама корисника. Не улазећи у детаљнију анализу због чега је оваква ситуација, само желимо да напоменемо да је ова чињеница управо у складу са нашим предвиђањима наведеним у досадашњим јавним расправама, и директно узрокована непрецизно дефинисаним и недовољним бројем извршиоца ових послова. На основу спроведених анкета колега и интервјуа са доносиоцима одлука, као један од разлога се наводи управо недостатак ресурса, односно служби за планирање и развој у центрима за социјални рад, те измештање колега ангажованих на овим пословима, на послове стручног социјалног рада. Наиме, у центрима су директори у намери да гасе пожаре узроковане недовољним бројем радника, а позивајући се на то да Правилник предвиђа и социологе тј. да их не ставља на примарно и/или једино место на овим пословима, наставили са већ постојећим праксама и социологе измештали на ове послове, потпуно противно подзаконским актима и струковним начелима. Такође, на пословима планирања и развоја су почели да запошаљавају све друге струке, изузев социолога, управо из ове намере, а без икакве реалне аргументације. Са друге стране, у позицији да лако изгубе посао, социолози наметнуте позиције често прихватају, а послови планирања и развоја у држави, изузев у ретким ситуацијама се практично и не обављају. Потпуно оправдан аргумент стручних радника социјалног рада је да они ове послове неће да обављају, јер немају времена, не постоји прецизирана сатница, тј.динамика рада на овим пословима, не могу да се изместе из угла индивидуалних потреба корисника, не сагледавају контекст и могућности локалне заједнице и сл. Потпуно је посебно питање обавезе лиценцирање директора ( где опет не би могло да дође до избора социолога), и смањивања могућности локалних самоуправа да испуне своје легитимно оснивачко право и постављају на место руководиоца центара за социјални рад своје досадашње сараднике из ове струке. Овако постављен, Правилник неминовно води потпуном укидању послова планирања и развоја, те посредно и струке социолога која је у центрима од самог оснивања, и која је до сада пружила значајан допринос актуелним реформистичким правцима. При томе нам уопште није јасна контрааргументација, односно разлози због чега предлагачи сматрају да послови планирања не треба да се лиценцирају (недостатак акредитованих програма, (не)важност послова, довољне компетенце) или нешто друго. Социолози су већ неколико година уназад ангажовани на многим пословима, постали значајни актери у локалној заједници у креирању, праћењу и иницирању нових решења за угрожене социјалне групе. У том смислу, и код социолога постоји потреба за континуираним стицањем нових вештина и знања. Лиценцирање је могућност квалитетнијег обављања послова планирања и развоја у центрима за социјални рад, а све у циљу унапређења услуга социјалне заштите у локалној заједници. Постоје акредитовани програми обуке који могу помоћи социолозима да своју делатност реализују у складу са потребама грађана у актуелном времену. Такође, јасно је да би усвајање Правилника о лиценцирању, представљало грубо кршење и неусклађеност са Законом о социјалној заштити ( чл.136, чл.137 и посебно 185.), чиме би се довела у питање његова легитимност. Актив социолога Удружења стручних радника у социјалној заштити Удружење стручних радника социјалне заштите Србије

9 ТЕМА БРОЈА ТЕМА БРОЈА центар за хипорехабилитацију Димитровград Хипорехабилитација као услуга социјалне заштите на територији општине Димитровград успостављена је у оквиру пројекта Европске уније под називом: Успостављање и развој услуга социјалне заштите за децу са сметњама у развоју у општинама Димитровград, Бела Паланка, Бабушница и Власотинце. У оквиру овог пројекта који обухвата наведене општине успостављене су различите услуге социјалне заштите, конкретно у општини Димитровград су успостављене следеће услуге: дневни боравак са напредним програмом инклузивне играонице за децу са сметњама у развоју, помоћ у кући и, између осталог, центар за хипорехабилитацију. Пружалац ових услуга у општини Димитровград је Удружење грађана Баланстра. пади, алергије на коњску длаку и прашину, бол код јахача итд. Уколико лекар одобри укључивање корисника у неки од програма, одређује се вид третмана који ће се примењивати уз консултације са стручним тимом и на основу тога се израђују индивидуални планови рада за сваког корисника. Хипорехабилитација као сложена врста терапије подразумева мултидисциплинарни приступ, при чему се остварују бројни ефекти као што су : Физикални (јачање мишића, побољшање координације покрета, смањење спазма мишића, повећање опсега покретљивости зглобова итд.); Психолошки (опште добро осећање, побољшање самопоуздања, повећање емоционалне стабилности и контроле понашања, побољшање квалитета живота и др.); Социјални (развој љубави и поштовања према животињама, повећање социјалних контаката, развој комуникације и др.); Едукативни (учење слова и основних рачунских операција кроз забаву и игру, побољшање видно просторне перцепције итд.). нике прилагођене раду на коњу. Индикована је код церебралне парализе, мултипле склерозе, повреде мозга из различитих разлога, ампутације, мишићне дистрофије и др. Програм терапијског јахања се односи на постизање различитих терапијских ефеката уз савладавање основних вештина јахања. Циљеви оваквог третмана јесу постизање различитих терапијских ефеката, као што су физикални, социјални, постизање различитих резултата на психолошком плану, едукативни и бројни други. Терапијско јахање се најчешће изводи групно, а спроводи га инструктор терапијског јахања уз сарадњу дефектолога, психолога и физиотерапеута. Час јахања може уз савладавање основних вештина јахања да садржи и вежбе, игре и разне забавне активности. Најчешће индикације за терапијско јахање су ментална ретардација, Даунов синдром, аутизам, оштећење вида и слуха, хиперактивност, поремећај пажње, тешкоће у учењу, проблеми у понашању и др. Спортско-рекреативно јахање намењено је особама са сметњама у развоју, које су савладале вештине самосталног јахања, као и особама типичног развоја које желе да се забављају и рекреирају, односно да се баве јахањем као видом спорта. Изводи га инструктор јахања уз асистенцију стручног тима. Центар за хипорехабилитацију Димитровград располаже са три коња који су прошли дресуру за овакав вид рада. Такође, располаже адекватно уређеним и адаптираним простором за кориснике, као и неопходном опремом за спровођење програма. Хипорехабилитациони центар тренутно има 20 корисника са различитим сметњама у развоју и различитог узраста. Задовољни смо досадашњим радом и постигнутим резултатима, као и наши корисници и надамо се да ћемо у будућем раду бити још бољи и пружати квалитетнију услугу како нашим досадашњим тако и будућим корисницима. Марина Радисављевић психолог Ана Давитков специјални педагог Хипорехабилитација као саставни део рехабилитације особа са сметњама у развоју у свету постоји већ дуги низ година, док је она у нашој земљи тек у развоју. У Србији хипорехабилитација постоји у неколико градова, док у нашем региону ова услуга постоји само на територији општине Димитровград. Центар за хипорехабилитацију се налази на 10км од Димитровграда, на обали Смиловских језера, у непосредној близини села Смиловци. Хипорехабилитација означава употребу коња у терапијске сврхе и различите активности оријентисаних коњу у циљу постизања различитих терапијских ефеката. Поред тога, цео третман се одвија у природи и у непосредном контакту са животињама, што благотворно делује како на физичко тако и психичко здравље. Стручни тим који је задужен за реализацију програма хипорехабилитације чине лекар специјалиста физијатар, психолог, дефектолог, физиотерапеути и инструкор јахања, који су прошли акредитовани програм обуке у Панчеву за спровођење програма хипорехабилитације. Пре укључивања будућих корисника у неки од програма обавезан је лекарски преглед од стране физијатра ради искључивања могућих контраиндикација којих има доста, на пример: искривљеност кичменог стуба, неконтролисани епилептични на- Хипорехабилитација обухвата програм хипотерапије, терапијског јахања и програм спортскорекреативног јахања. Хипотерапија је физиотерапија уз помоћ коња, где су циљеви оваквог третмана искључиво физиотерапеутски, као што су побољшање равнотеже, координација покрета, смањење спазма, повећање опсега покрета, јачање мишића и бројни други ефекти. Третман је индивидуалан, спроводе га физиотерапеути, примењујући стандардизоване тех

10 ТЕМА БРОЈА ТЕМА БРОЈА дневни боравак Врњачка Бања Пројекат Добар дан комшија подржан је у оквиру компоненте програма, ИПА 2008 подршка деци са сметњама у развоју и њиховим породицама који финансира Европска унија, а као пружаоц услуге дневног боравка у Врњачкој Бањи изабрано је Удружење родитеља деце ометене у развоју. Имплементација услуге отпочета је почетком године. У адаптираном објекту, опремљеном тако да задовољава потребе самих корисника, сваким радним даном од 8-16 часова врата боравка су широм отворена да угосте све грађане и пријатеље који желе да нас посете. За сада је у њега укључено до 22 корисника различите узрасне доби који чине веома хетерогену групу: метална ретардација, церебрална парализа, деца са аутизмом, за које је организован свакодневни превоз од породичних кућа до боравка и назад. Кроз услугу дневног боравка корисници у организованом окружењу, и уз потребни надзор, задовољавају развојне потребе, развијају животне вештине, личну и друштвену одговорност у циљу развоја самосталности, социјалних, сазнајних и других важних функција. Рад са сваким корисником је прича за себе, и има доста позитивних прича које говоре о степену напретка који се постиже као и о њиховом укључивању по први пут у колектив. Поред индивидуалног приступа у раду са сваким корисником дневног боравка реализују се активности у складу са индивидуалним планом подршке који је припремљен за сваког корисника у складу са његовим потенцијалима и потребама. Поред индивидуалног приступа реализују се активности кроз групни облик при чему је акценат на социјалном укључивању, стварању и јачању интерперсоналних односа. Са корисницима се организују током целе године шетње, излети, учешће у различитим друштвеним дешавањима, посете различитим културним институцијама, гледање позоришних представа, реализовање активности и акција са децом и младима из редовне популације. Међу главним активностима које се реализују свакодневно у боравку су: 1. Самопослуживање ( уз надзор васпитача корисници се оспособљавају за стицање свакодневних животних вештина) 2. Радно-окупационе активности (уз примену различитих материјала и техника рада корисници се оспособљавају за рад на разбоју за ткање, осликавање стаклених површина применом витраж технике, израђују различите сувенире и предмете од употребне вредности од глине, гипса, дрвета. 3. Упознавање природне и друштвене средине (кроз организоване шетње лепотама В. Бање корисницима преносимо знања о богатствима са којима наше место располаже, а кроз излете укључујемо поред корисника и њихове родитеље као и волонтере и трудимо се да обилазимо увек нове дестинације) 4. Културно-забавне активности (с обзиром на туристичке потенцијале Врњачке Бање, током целе године се дешавају бројне манифестације и ми користимо сваку прилику да се активно укључимо и дамо свој допринос) 5. Рад на рачунару, ликовна и музичка активност. 6. Спортско рекреативне активности (бављење физичким активностима унапређује се здравље корисника, и њихово учешће у различитим спортским дешавањима) Напредак и постигнућа која смо до сада остварили је двојак: посматран са аспекта корисника је развој у складу са својим способностима, развијено самопоуздање, унутрашња мотивација, укљученост у токове друштвеног живота, развијање нових пријатељстава, значај постојања дневног боравка за породицу је више слободног времена за задовољавање сопствених потреба и обављање послова док им је дете у безбедном окружењу. улога организације цивилног друштва у примени закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица увод Маргинализован приступ у заштити деце и младих са ризичним облицима понашања, присутни стереотипи у заштити малолетних учинилаца кривичних дела, недостатак подзаконских аката, недефинисане процедуре и стандарди, недовољна обученост и немотивисаност професионалаца у систему заштите деце и младих, су огледало досадашње праксе и разлози због којих Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица (у даљем тексту: Закон о малолетницима), ни после више од шест година од усвајања и примене, није доживео пуну афирмацију. У циљу унапређења примене Закона о малолетницима и стварања одрживих услова за спровођење организоване заштите деце у ризику и младих са проблемима у понашању, а кроз имплементације локалне Стратегије социјалне заштите за период од до године, град Крушевац је, у партнерству са Министарством рада и социјалне политике Републике Србије, приступио организовању услуге: Центар за дневни боравак деце и младих у ризику, у оквиру кога се, између осталог, спроводи и део алтернативних и диверзионих мера, прописаних Законом о малолетницима. Са аспекта шире заједнице: успостављање добрих партнерских односа са цивилним и друштвеним сектором на локалу, заједничко реализовање пројеката чиме се доприноси јачању свести грађана, прихватање различитости и сузбијање предрасуда о различитим маргинализованим групама. Успостављање новог вида услуга социјалне заштите кроз дневни боравак у општини Врњачка Бања који се развија по први пут за једну малу општину је велики помак. Управо је и циљ успостављања услуге дневног боравка да се доприноси побољшању положаја деце и младих са сметњама у развоју. Милена Миладинов Услуга је организована на принципима сарадње и партнерства јавног и цивилног сектора, а у складу са поставкама новог Закона о социјалној заштити и, као таква, оцењена је као пример добре праксе у Републици Србији. У сврху успостављања одрживе услуге у локалној заједници, град Крушевац је уступио простор у центру града са целокупном инфраструктуром (грејање, вода, комуналије, телефонска линија, електрична енергија) и прихватио да финансира програмске активности, а Министарство је учествовало у финансирању адаптације, опремању простора и едукацији кадрова. Поред тога, скупштинском одлуком, ова у- слуга је дефинисана као право грађана у социјалној заштити, чиме су се стекли одрживи услови за успостављање и развој услуге

11 ТЕМА БРОЈА ТЕМА БРОЈА Град је организовање и пружање услуге поверио Центру за социјални рад Крушевац, у партнерству са организацијама цивилног друштава ( Евроконтакт и Корак напред из Крушевца), која је почела рад са корисницима године. организација и методологија рада са корисницима У циљу успостављања ефикасне и оперативне међусекторске сарадничке мреже, као и дефинисања заједничких процедура у организованој заштити деце и младих у ризику на локалном нивоу, почетком године је дефинисан и закључен Протокол о међусекторској сарадњи и поступању у заштити деце и младих у ризику између релевантних институција на локалном нивоу. Протокол су потписали: град Крушевац - као наручилац и финансијер услуге, Центар за социјални рад - као орган старатељства, Школска управа за Расински округ - испред основних и средњих школа, Виши суд у Крушевцу, Више јавно тужилаштво у Крушевцу, Удружење Корак напред - као непосредни пружалац услуге и организација која се бави заштитом и унапређењем положаја деце и младих Јавно комунално предузеће, Међуопштинска организација слепих и слабовидих Дом за децу Јефимија, као сарадничке институције у реализацији васпитних налога и посебних обавеза са малолетним учиниоцима кривичних дела. Протоколом је предвиђено да се у систем заштите могу укључити и други актери локалне заједнице уз потписивање адекватне изјаве којом прихватају понуђени протокол. Како протокол не би доживео судбину мртвог слова на папиру, сви потписници протокола су делегирали по једног свог представника у међусекторски тим за праћење спровођења протокола, усклађивања активности и његове евентуалне допуне и унапређења. Центар за дневни боравак деце и младих у ризику ради свакодневно и своје активности организује прилагођено потребама корисника. У раду са корисницима су, поред руководиоца дневног боравка, ангажована још четири стручна сарадника, и то: два специјална педагога у својству водитеља и асистента водитеља дневног боравка и два едукована волонтера - дипломирани психолог и апсолвент на психологији. Сви чланови стручног тима ангажовани у раду са корисницима и представници сарадничких институција прошли су обуку кроз два акредитована програма Републичког завода за социјалну заштиту: Подстицање просоцијалног и превенција агресивног понашања младих и Дневни боравак-могући одговор на потребе деце и младих са поремећајем понашања. циљна група, корисници и методологија рада са корисницима Циљна група су: Деца и млади са ризичним понашањем и њихове породице, који имају потребу за организованијом непосредном и систематичнијом заштитом и подршком у складу са постојећим, али недовољно организованим услугама. Њихова је потреба да не буду стигматизовани у социјалној средини и да овладају социјалним вештинама у циљу успешне социјализације и рехабилитације. Сарадничке институције и професионалци (ЦСР, социјалне, образовне и здравствене институције, полиција, суд и тужилаштво, локална самоуправа, НВО, волонтери, медији) који имају потребу за додатним информисањем, едукацијом и пружањем услуга у интегрисаном систему, као и за разменом професионалних искустава и примера добре праксе. Корисници су деца и кривично неодговорни малолетници који манифестују почетне облике ризичног понашања, узраста од 10 до 18 година и њихове породице, укључени у превентивне програме рада, и кривично одговорни малолетници, узраста од 14 до 18 година, којима је изречена нека од диверзионих мера и васпитне мере. При одређивању доње старосне границе за укључивање корисника, водили смо се оценом да се период преласка ученика од разредног на предметног наставника (4. на 5. разред), најчешће подудара и са првим несналажењима у социјалној средини и почетком адолесцентног периода, па се у том периоду манифестују и озбиљније појаве проблематичног понашања детета, које може бити индикатор за примену превентивних програма у раду са дететом. Међутим, то не значи да се кроз праксу и у складу са потребама, старосна граница није снижавала и на ниже узрасте деце, али и повећавала на млађа пунолетна лица (до 20 година), која су се самоиницијативно јављала за услуге и укључивање у програме дневног боравака. Програми са корисницима реализују се у трајању од 6 месеци до 2 године и у досадашњем периоду, у програме дневног боравка су укључена 72 корисника, са преко 2100 интервенција (дневних услуга), како директним корисницима (деци, младима и члановима њихових породица), тако и индиректним корисницима (грађанима, представницима сарадничких институција). Структура корисника, узраста од 10 до 18 године, према старосном критеријуму је: од 10 до 13 година... 17,4% од 14 до 15 година... 56,5% од 16 до 17 година... 10,9% 18 и више ,2% Анализирајући структуру корисника, поред старосног критеријума, све кориснике укључене у програме дневног боравка можемо поделити по више основа: 1. У односу на начин укључивања, на кориснике укључене: 17,4% - по предлогу центра за социјални рад или друге сарадничке институције (школа, дом за децу...) 52,8% - самоиницијативно или на предлог родитеља 29,8% - кривично одговорне малолетнике, а по налогу суда или тужилаштва 2. У односу на разлоге и врсте програма: 70% - Превентивни - за децу и младе са ризичним понашањем, и 30% - Куративни кривично одговорни малолетници за реализацију васпитног налога (члан 7, ст.1,т. 5 ЗМ ), васпитних мера посебних обавеза (члан 14, ст.1,т.8 ЗМ) и васпитне мере појачан надзор уз дневни боравак (чл.18 ЗМ 2 ). Методологија рада са корисницима заснована је на принципу поштовања основних потреба корисника и принципима организовања дневних боравака, као услуге у систему социјалне заштите. С обзиром на карактеристике деце и младих са проблемима у понашању - да најчешће долазе из недовољно или нефункционалних породица, неповољног социјалног окружења, да су у адолесцентном или предадолесцентном периоду, оптерећени низом развојних проблема које нису у стању сами адекватно да решавају, да су отежано социјабилни - методологија рада је заснована превасходно на савременим методама индивидуалног рада са корисницима, као и групног рада и групних активности. За реализацију индивидуалног програма рада са корисником, задужено је посебно лице у дневном боравку у својству ментора, који, поред непосредног рада и подршке кориснику, координира васпитне утицаје и укључује у реализацију програма чланове породице, школе, социјалне службе и друге чланове сарадничке и социјалне мреже. Овакав индвидуализован приступ, заснован на индивидуалним програмима рада (ИПТ), у пракси се показао веома успешан, јер је основна потреба ове популације да им се посвети индивидуална пажња, подршка и надзор. Дефинисањем индивидуалног програма рада, поред рада са непосредним корисником, планирају се активности и са породицом и ужом социјалном мрежом, а све са циљем синхронизовања васпитних утицаја (породичне конференције, конференције случаја). 1 У програме се укључују малолетници до 18 година, али део малолетника остаје укључено и након пунолетства, до окончања програма 2 ЗМ - Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолених лица, Службени гласник Републике Србије, број 85 од године

12 ТЕМА БРОЈА ТЕМА БРОЈА У ту сврху, а у недостатку неопходних подзаконских аката којима би се дефинисале процедуре и методолошки поступци у реализацији програма са корисницима, а које су саставни део закљученог Протокола о сарадњи и поступању у заштити деце и младих у ризику, методолошким упутством су дефинисани поступци укључивања корисника, процедуре у дефинисању и реализацији програма са корисницима, методе и технике у раду са корисницима, социјалном и сарадничком мрежом и извештавање упутног органа. искуства у раду са корисницима Прва искуства упућују на закључак да су најбољи резултати у раду са корисницима у директној корелацији са мотивом укључивања у програм. У том смислу, најбољи резултати постижу се у раду са децом, младима и њиховим породицама који су укључивани по предлогу ЦСР или су се самоиницијативно обратили за помоћ, јер је њихов степен сарадње на програму веома висок, пошто су већ свесни ризика због кога су се обратили за помоћ и веома су мотивисани за сарадњу. Веома значајни ефекти постигнути су и у раду са малолетним извршиоцима кривичних дела према којима је изречена нека од правосудних мера (васпитних и алтернативних), који су ту меру схватили као озбиљну шансу за позитивном променом. Међутим, поједини малолетници и њихови родитељи, те мере и даље доживљавају формалистички, што је резултат хало ефекта из претходног периода, када се успешност реализације изречене мере мерила евентуалним рецидивом у вршењу кривичних дела, а не интензитетом истинске промене у понашању. У рад са таквим малолетницима било је неопходно интензивније ангажовање представника органа старатељства, суда и тужилаштва, што је резултирало позитивним променама у ставу према овим мерама. Нешто лошији ефекти постигнути су у раду са корисницима који долазе из нефункционалних породица, које нису искрено заинтересоване за сарадњу, него у програмима дневног боравка траже прилику за обезебеђење неког ситног бенефита или алибија за своју нефункционалност. Такве породице су често проблематичније од детета које је укључено у програм, па тако представљају генератор за антисоцијално или делинквентно понашање детета. У оваквим случајевима је веома значајна улога органа старатељства због могућности изрицања превентивног и корективног надзора, а у крајњем случају и предлагања поступка за преиспитивање родитељских компетенција у смислу ограничења или одузимања родитељског права. Изазови у реализацији услуге су у директној вези са односом према деци и младима са проблемима у понашању, која, по многим обележјима, имају карактер маргинализоване групе. Није тајна да ни шест година после усвајања, Закон о малолетницима није доживео значајнију афирмацију у примени управо због његовог третмана од стране надлежних министарстава и институција и формализованог приступа у примени. Малолетни учиниоци кривичних дела су маргинализована група, како у систему социјалне заштите, тако и у систему кривично-правне заштите, на свим нивоима: од министарстава до водитеља случаја у центрима за социјални рад, судија и тужилаца. Представљени концепт заштите деце и младих са проблемима у понашању, који се три године примењује у Крушевцу, је понудио модел заснован на партнерству јавног и цивилног сектора, који се у пракси показао веома ефикасан и успешан, пре свега, јер је усмерен на непосредан рад са корисником. Међутим, и поред организоване добре сарадничке мреже, изазови и тешкоће у реализацији услуге су присутни и односе се на: Недовољно разумевање и неповерење према иновативним активностима и услугама је карактеристика нашег менталитета, па је ова сметња била веома изражена на самом почетку рада са корисницима. Услуга је често третирана као необавезујућа, приватна и привремена активност без могућности одрживости. Недовољно познавање проблематике организоване заштите деце и младих је и даље присутна код дела стручних сарадника у институцијама који су надлежни за спровођење организоване заштите деце и младих. Део стручних сарадника, посебно у школама, није се бавио децом са проблематичним облицима понашања систематично (него дисциплински), а део стручних радника у центрима за социјални рад (водитељи случаја) нису имали претходна искуства и довољна стручна знања у раду са овом популацијом. Опструкције дела стручних сарадника због сујета и конкуренције је, с друге стране, присутна код стручних сарадника који су се бавили овом популацијом кроз категоријални начин рада у центрима за социјални рад, па су укључивање других субјеката и другачијег приступа заштити ове популације често доживљавали као конкуренцију, преотимање посла и томе слично. Недовољна сензибилисаност институција и сарадника је присутна код дела сарадника и институција, који беже од рада са проблематичном децом и младима и такво ангажовање често сматрају губљењем времена и исцрпљивање на безнадежним случајевима. Стереотипи према правосудним мерама је озбиљна сметња у раду са кривично одговорним корисницима. Код дела стручних радника укључених у процес заштите кривично одговорних малолетника често је присутно схватање да се васпитне мере из отворене заштите изричу про форме, да су необавезне и формалне, због чега их малолетници често доживљавају као ослобађајућу пресуду. Њена успешност се не мери стварним променама у понашању, него чињеницом да ли су или нису рецидивирали у вршењу кривичних дела. Отпори у породици су веома честа појава, посебно у нефункционалним породицама, које су најчешће и саме генератор проблематичног понашања њихове деце. Неспремни на суштинске промене у породици и породичним односима, укључивање у било какве програме третирају као баласт, паметовање, јер они сами најбоље знају шта је најбољи интерес њиховог детета, у програму траже могућност за задовољење ситног бенефита (да се детету поправе оцене у школи) или могућност да своју одговорност пренесу на неког другог ( ето вам га па радите шта знате, ја му не могу ништа! ). Присутна је појава да се малолетници и родитељи директно супротстављају примени васпитних мера, свесни чињенице да се, у пракси, ретко примењује институт замене васпитне мере строжијом (чл.24 ЗМ). Финансирање и обезбеђење одрживости услуге је посебан и веома озбиљан проблем. Он је у директној корелацији са политичким интересима и приоритетима локалне власти, могућностима буџета и сензибилитетом доносилаца одлука. Системски није јасно дефинисано ко и на који начин треба да финансира овакве активности. Локална самоуправа сматра да није дужна да финансира програме који су из надлежности министарстава социјалне заштите и правде, а са нивоа Републике још увек није заживело финансирање иновативних услуга од посебног значаја у социјалној заштити путем наменских трансфера средстава, дефинисаних у члану 213, ст.1 т.3. новог Закона о социјалној заштити. Недовољно поверење у организације цивилног друштва као стручне партнере у пружању услуге. Ове организације још увек нису довољно препознате као истински и квалитетни партнери

13 ТЕМА БРОЈА ТЕМА БРОЈА и ресурс у организовању услуга, на начин како то предвиђа нови Закон о социјалној заштити 3 у делу поверавања услуга. Постоје мишљења да је неопходно да се сачека са стандардизацијом услуга и лиценцирањем организација и појединаца, а занемарује се чињеница да се многе услуге већ годинама спроводе, а да нису стандардизоване и да процес лиценцирања тек предстоји у социјалној заштити. Потребно је водити се искуствима претходне праксе да је стандаризовању услуга, претходило пилотирање истих уз подршку Фонда за социјалне иновације, што би се могло применити и код организовања и успостављања и овог вида услуге. препоруке за унапређење ове услуге у локалној заједници На основу трогодишњег искуства у организовању и спровођењу услуге и уз реално сагледавање свих могућности и проблема, препоруке за унапређење услуге се односе на следеће: Обезбедити одрживост услуге на основу понуђених законских решења. Усвајањем новог Закона о социјалној заштити и Закона о малолетницима, створен је адекватан правни оквир за одржив развој услуге, што је од посебног значаја, јер је рад са децом и младима континуирана и трајна активност. Доследност у спровођењу услуге је од кључног значаја, посебно према кривично одговорним корисницима, који су укључени у програме према Закону о малолетницима, а по захтеву суда и тужилаштва. То је прилика да се разбију наслеђени стереотипи о којима је било речи и да се кривичноправна заштита организује на законом прописан начин. У том смислу је од кључног значаја успостављена сарадња са надлежним судом и тужилаштвом, која је у нашем случају примерна. Неопходно је ускладити Закон о социјалној заштити и Закон о малолетницима. У току је процес измена и допуна Закона о малолетницима, који је потребно искористити за неопходно синхронизовање Закона о малолетницима са Законом о социјалној заштити, који заговара плурализам пружалаца услуга, а Закон о малолетницима га није у довољној мери прецизирао, што често ствара забуну у тумачењу. 3 Службени гласник Републике Србије бр. 24/2011 од article&id=161:primena-vaspitnih-naloga-i-posebnih-obaveza kod-dece-poinioca-krivinih-dela&catid=34:sadraj Едукације сарадника и развој партнерства. С обзиром да је реч о иновативној услузи, која се спроводи по међусекторском принципу, едукација партнера и развој партнерске мреже је од кључног значаја за организовање, спровођење и одрживост ове значајне услуге. У том смислу је посебно значајно партнерство са организацијама цивилног друштва, као будућим и могућим пружаоцима услуге у социјалној заштити, а у складу са домаћим и страним примерима добре праксе. Обезбедити одрживост кроз Одлуку о правима грађана. Треба да представља императив, јер су превентивне активности и дневни боравци законом дефинисани као надлежност локалне самоуправе, па самим тим је неопходно да се третирају као право грађана у социјалној заштити, утврђено Одлуком о правима грађана. Дефинисати одрживо финансирање у складу са Законом о социјалној заштити. Док се не обезбеде услови за трајно финансирање услуге у складу са законом, неопходно је дефинисати привремене начине финансирања, по принципу финансирања пилотираних услуга у социјалној заштити од стране Фонда за социјалне иновације. Овај концепт организовања услуге дневног боравка за децу и младе са проблемима у понашању показао се веома успешан и као облик непосредне заштите и подршке корисницима, али и као одржив систем организовања заштите и пуне имплементације Закона о малолетницима, заснован на поверавању услуге организацијама цивилног друштва, принципима међусекторске сарадње и усклађен са Законом о социјалној заштити. На конкурсу Фонда Места у срцу, уз подршку и у сарадњи са TACSO Србија (Европска канцеларија за техничку подршку организацијама цивилног друштва), намењеном организацијама које су у години спровеле пројекте са најпозитивнијим ефектима у локалној заједници, удружење Корак напред из Крушевца, је за овако организован концепт заштите деце и младих у ризику, октобра године, награђено за најбоље локално партнерство и најбољу грађанску иницијативу, а Студијом организације Amity : Анализа пракси примене васпитних налога и посебних обавеза у Србији, услуга Центар за дневни боравак деце и младих у ризику је оцењена као пример добре праксе у Републици Србији 4. Радомир Јевтић дипл. спец. педагог председник Корак напред Крушевац служба за локална права и услуге Центрa за социјални рад Шабац На позив Асоцијације центара за социјални рад Србије, Центар за социјални рад Шабац представио је Службу за локална права и услуге на Стручном скупу Асоцијације, одржаном у Врњачкој Бањи у периоду од до године. Центар за социјални рад Шабац има 4 службе: 1. Службу за правне послове 2. Службу за заштиту деце и младих 3. Службу за заштиту одраслих и старих лица 4. Службу за локална права и услуге Служба је формирана године. Има 4 организационе јединице: 1. Помоћ и нега у кући; 2. Дневни боравак за децу и младе са сметњама у развоју; 3. Социјално становање у заштићеним условима; 4. Канцеларија за субвенције код јавних предузећа; Град Шабац и Центар су потписали уговор о међусобним правима и обавезама, где се Град обавезао на финансирање пружалаца услуга и на преузимање радника Службе за локална права и услуге у случају формирања новог правног лица за пружање локалних права и услуга. Град Шабац финансира рад 46 запослених, од којих је 39 запослено на локалним правима и услугама. Служба има руководиоца, дипл. економисту, дипл. правника, возача и запослене у организационим јединицама. Локална самоуправа финансира новчану накнаду за 12 лица који пружају услуге у Саветовалишту, СОС телефону и Сигурној кући. 1. Центар Шабац је од године почео са пружањем услуга које је финансирала локална самоуправа кроз пројекте. Прво је са радом почело Саветовалиште год. са пружањем саветодавнотерапијских и правних услуга. Саветовалиште ради 4 радна дана у седмици. У Саветовалишту раде два дана поподне: један дипл. социјални радник и психолог породични терапеути (мушко-женски пар) и два дана у седмици психолог као породични саветник и правник. Правник је у радном односу у оквиру Службе за локална права и услуге, а терапеути и саветник су лица запослена у Центру, ангажована по уговору о делу. Саветовалиште ради након радног времена Центра од 15,00 до 19,00 часова и пружа информативне, правне, едукативне, саветодавне и терапијске услуге. Категоризација породичних проблема је следећа: Поремећени породични односи Криза партнерске везе Предразводно одлучивање Постразводна криза Дете као идентификовани пацијент Одрасли као идентификовани пацијент Насиље у породици Остало Циљеви рада су следећи: Рад са породицама и појединцима ради превазилажења кризних ситуација. Одговорно планирање родитељства и успешно родитељство Помоћ деци и младима чији је развој у ризику Развијање ненасилне комуникације и толеранције у браку и породици Активно превазилажење личних, партнерских и породичних криза Побољшање положаја старих у породици Број корисника бележи раст од почетка рада Саветовалишта. У години укупан број корисника је 347, а у 2012.години број корисника правних и терапијских услуга је

14 ТЕМА БРОЈА ТЕМА БРОЈА 2. Становање уз подршку за младе који се осамостаљују је услуга која се пружа од године. За реализацију услуге користи се комфорна гарсоњера власништво Центра. Ова услуга се обезбеђује у трајању од једне године са могућношћу продужења још три месеца према процени. Услуга становања уз подршку подразумева подршку бесплатног становања и месечног издржавања. Становање уз подршку за младе који се осамостаљују обезбеђује се: деци и младима без родитељског старања којима je престало право на смештај у установи социјалне заштите или хранитељској породици, као и алтернатива смештаја у установу социјалне заштите или другу породицу, ради завршетка редовног школовања или оспособљавања за самосталан живот. Услуга се остварује под условом: Да не постоји могућност повратка у сопствену или сродничку породицу; Да је планом отпуста утврђено да је становање уз подршку најцелисходнији облик заштите; Да постоји сагласност корисника. Становање уз подршку је услуга која има циљ: Смањење социјалне изолације и угрожености: деце без родитељског старања, деце са проблемом у понашању по престанку третмана у установама социјалне заштите и смештаја у хранитељским породицама и установама. Побољшање и унапређење квалитета њиховог живота; Развијање отвореног вида социјалне заштите; Сигурну кућу карактерише: Доступност терапијско-психијатријских услуга и услуга бесплатне правне помоћи за кориснике. Остваривање свакодневних контаката стручних радника са корисницима и непосредна комуникација запослених са представницима других система. Бесплатно заступање за жене и децу жртава породичног насиља у поступцима пред судом од стране адвоката; Интензиван рад на јачању родитељског капацитета мајки У години у Сигурној кући у Шапцу било је смештено 11 жена и 9-оро деце. Једна жена и двоје деце су били смештени у Сигурну кућу у Београду. Сигурна кућа је део система подршке жртвама насиља умрежен другим системима у локалној заједници (полицијом, правосуђем, здравственом заштитом). Често је координатор активности других система и има развијену сарадњу са другим сигурним кућама. 4. Услуга СОС телефон је почела са радом године. Од почетка пружања услуге, позиве на телефон су примали стручни радници Центра. Од године стручни радници ангажовани у Саветовалишту примају позиве на СОС телефон, а петком наизменично дежурају 4 стручна радника Центра ангажована путем уговора о делу. Дежурство је у термину од 15,00-19,00 часова; број телефона 015/ Услуга помоћ и нега у кући обезбеђује подршку кориснику у задовољавању свакодневних животних потреба у сопственом дому, како би се унапредио и одржао квалитет живота и спречио или одложио смештај у институције, онда када је породична подршка недовољна или није расположива, а у складу са идентификованим индивидуалним потребама лица која услед немоћи или смањених функционалних способности нису способна да независно живе без подршке. Корисници услуге су стара и немоћна лица (жене преко 60 година старости и мушкарци преко 65 година старости) у једночланим или вишечланим домаћинствима, Особе са инвалидитетом које живе саме у домаћинству (одрасле особе са оствареним правом на туђу негу и помоћ по свим основама, особе у поступку за остваривање овог права и особе којима је признат статус инвалида по било ком основу); Породице са тешко оболелим чланом домаћинства, чије стање захтева континуирану физичку негу (полупокретни, непокретни). Избор специфичног садржаја услуге се прилагођава потребама и жељама корисника. Помоћ у кретању и коришћењу ресурса локалне заједнице Чување и надзор Помоћ у набављању и узимању прописаних лекова и сл. Специфичност услуге: Прање и сушење веша у вешерници Центра за кориснике који немају у свом домаћинству услове за прање веша. Ангажована су 2 физичка радника (стално запослени) који обављају: ситне поправке у стану или дворишту, косе траву у дворишту, чисте снег, цепају дрва и уносе огрев у кућу. Предност услуге Помоћ и нега у кући: Економична је у односу на институционалну заштиту Промовише се одговоран и хуман однос заједнице према старим и инвалидним лицима и вредности утврђене међународним документима који регулишу област људских права. Корисници услуге учествују у цени услуге према регресној скали, сразмерно приходу породице. Нашим корисницима ова услуга пружа: Квалитетан живот у старости Останак у својој социјалној средини и свом дому Прекид социјалне изолације 3. Привремени смештај жртава породичног насиља Сигурна кућа Са реализацијом услуге се започело године. Право на смештај у Сигурној кући имају жене и деца жртве породичног насиља са територије града Шапца. У Сигурној кући ангажовани су координатор, помоћник координатора правник, психијатар и две домаћице. Сигурна кућа у Шапцу је захваљујући континуитету медијске кампање уз подршку локалних медија постала препознатљив симбол ефикасне заштите жртава породичног насиља у локалној заједници. Преко медија се допире до сваке жртве насиља у њеном дому да се охрабри на тражење помоћи. Послови дежурног на СОС телефону су: Пружање подршке жртвама породичног насиља јављањем на телефон чији је број истакнут у Центру и недељним локалним новинама. Вођење евиденције о обављеним разговорима. Обавештење мобилног тима о сазнањима примљеним преко телефона. Обавештење других институција (нпр. полиција) које су у мрежи спровођења неодложних интервенција. 5. Помоћ и нега у кући Пружање услуге је почело год. корисницима са територије града Шапца. Садржај услуге помоћи и неге у кући чини: Обављање кућних послова и одржавање домаћинства Помоћ у одржавању личне хигијене Помоћ у одржавању хигијене домаћинства 6. Социјално становање у заштићеним условима је произашло из пројекта ИПА 2008 Подршка избеглим и интерно расељеним лицима у Србији. Потписници Уговора о сарадњи су град Шабац, Комесаријат за избеглице Републике Србије, Међународна организација за миграције, Центар за социјални рад Шабац и УНХЦР. У оквиру пројекта је изграђена приземна зграда са 12 стамбених јединица за социјално становање чији је власник град Шабац. Објекат је дат на управљање ЦСР Шабац. Смештене су породице -социјално угрожене избеглице и интерно расељена лица и социјално угрожене породице из локалне заједнице. Становање је бесплатно. Једна породица је породица домаћина. Дужности домаћина су да подстиче узајамно помагање међу корисницима смештаја, информише Центар о проблемима и потребама корисника

15 ТЕМА БРОЈА ТЕМА БРОЈА и објекта, прати коришћење објекта и опреме, предузима мере на отклањању опасности од настанка штете и благовремено предлаже Центру предузимање адекватних мера. Поступак избора корисника је извршен у складу са одредбама Правилника о критеријумима и мерилима за избор корисника социјалног становања у заштићеним условима. Станови су двособни и трособни. Најмањи стан је квадратуре 32,30 м2, а највећи 53,81 са оставом. Постоји заједничка просторија намењена за састанке, прославе рођендана, дружење корисника. Опремљена је намештајем, има телевизор, кухињски део и тоалет. смештај, исхрана, здравствена нега и сл.услуга смештаја у прихватној станици може трајати највише 60 дана. Капацитет прихватне станице је 4 лица. 8. Дневни боравак за децу и младе са сметњама у развоју Дневни боравак је почео са радом године као резултат сарадње града Шапца, Центра за социјални рад Шабац, Шабачког удружења за помоћ особама са аутизмом, Предшколске установе и приватног донатора у чијим просторијама се налазио боравак до пресељења године у Установу за децу и младе са аутизмом. Корисници Дневног боравка су деца и млади са аутистичним спектром симптома, Дауновим синдромом, деца и млади умерено, теже и тешко ментално ометени са или без вишеструких оштећења Циљеви рада Дневног боравка су : Дневно збрињавање корисника Побољшање квалитета живота корисника и њихових породица Интеграција корисника у широј друштвеној заједници Боравком у групи повећава се осећај припадности и емпатије. У оквиру боравка организују се рекреативноспортски програми, излети, прославе рођендана, спремају се приредбе, припремају се предмети за изложбе: Сајам социјалне заштите, Међународни дан аутизма. Деца су учествовала на Дечијој недељи у Културном центру у Шапцу; маскенбалу у основној школи, Играма без граница на Земунском кеју. Организација мaливелики људи традиционално посећује Дневни боравак и приређује новогодишњу представу и поделу пакетића. Деца су посетила излетишта и позната места у околини: Каона, Тршић, Гргетег, Ремет, излетиште Моровић, Зоолошки врт и Калемегдан у Београду, планину Гучево, Бању Ковиљачу и др. У Дневном боравку ради десет запослених - васпитачи, радни терапеут, физиотерапеут, медицински техничари, сервирка-хигијеничарка и возач. Служба за локална права и услуге је саставни део Центра и показало се да је то добар начин функционисања и за Центар и за Службу. Добре стране овакве организације су: Свакодневно се остварује контакт између радника Центра на јавним овлашћењима и пружалаца услуга. Геронтодомаћице остварују непосредне контакте на терену са корисницима услуга и о уоченим променама и потребама корисника обавештавају водитеље случаја или о томе што су уочили на терену сачињавају службену белешку која се заводи на одговарајућу Службу Центра. Геронтодомаћице посећују и лица која су под непосредним старатељством и на тај начин су значајан извор информација о функционисању штићеника. Све возаче у Центру финансира локална самоуправа, тако да се теренске посете радника и на јавним овлашћењима и на локалним услугама реализују у складу са планом. Услуге неодложних интервенција где су ангажовани радници на јавним овлашћењима се реализују заједно са возачем где трошкове превоза сноси локална самоуправа. Овакав начин организације је компликованији за управљање у Центру за социјални рад, али се позитивни ефекти огледају у томе да локална самоуправа као једина која финансира локалне услуге (и права) на овај начин обраћа пажњу на Центар за социјални рад у целини. Славица Матић руководилац Службе за локална права и услуге 7. Прихватна станица је резултат Споразума о сарадњи закљученог године између града Шапца, Геронтолошког центра у Шапцу, Дома здравља у Шапцу и Центра за социјални рад Шабац. Споразумом о сарадњи потписници споразума су се обавезали на сарадњу, размену података и заједничке активности у вези са прихватом и збрињавањем лица. Лице коме је потребно збрињавање се након прегледа у Хитној помоћи ( где се од стране лекара утврђује да ли постоји потреба за болничким лечењем) смешта у Прихватну станицу при Геронтолошком центру. Смештај врше стручни радници Центра у радно време, а ван радног времена, стручни радници Центра ангажовани на услузи неодложне интервенције. За време док је лице збринуто, стручни радници Центра врше процену личних, породичних и материјалних прилика лица у циљу проналажења трајног решења, односно збрињавања корисника. Смањење социјалне искључености и маргинализације Активирање потенцијала корисника, рад на очувању постојећих могућности и стварање претпоставки за укључивање корисника у живот заједнице Подстицање инклузије Услугом се обезбеђује превоз корисника минибусом, исхрана корисника, доручак, ручак и две у- жине, индивидуалне и групне едукативно-васпитне, радно-окупационе и физичке активности. Стимулативне активности су у функцији очувања и подстицања сензорних и моторних капацитета Кинези-терапија се организује кроз индивидуални и групни рад у циљу побољшања моторичких способности и сензибилитета корисника. У циљу што боље социјализације корисници се укључују у заједничке активности Корисницима Прихватне станице се обезбеђује:

16 ТЕМА БРОЈА ТЕМА БРОЈА активне услуге у области социјалне заштите у општини Кањижа Општина Кањижа налази се на северном делу Баната на граници са републиком Мађарском и омеђена општинама Суботица, Сента и Нови Кнежевац. У Општини према последњем попису становништва (2011. године) живи становника у тринаест насељених места и великом броју расутих салаша. У општини Кањижа функционишу различите услуге социјалне заштите. Малишанима из материјално угрожених и дисфункционалних породица, деци без родитељског старања, са посебним потребама и са поремећајима у понашању, као и деци која су жртвe насиља и свима који имају потребе за квалитетним провођењем времена Центар за социјални рад Кањижа у оквиру Дневног боравка Гнездо већ три године обезбеђује активно укључивање у живот локалне заједнице. Општи циљ рада овог дневног боравка је да побољша квалитет живота деце и младих из маргинализованих група путем њихове интеграције и социјализације, као и учењем толерантног прихватања различитости, учењем животних вештина и стимулисањем и развијањем њихових постојећих потенцијала. Тренутно у дневни боравак иде четрдесет малишана у преподневним и поподневним сменама. Обезбеђен је по један топли оброк дневно, а васпитачи и стручни радници Центра за социјални рад пружају им квалитетно провођење времена путем индивидуалног и групног рада, организовањем интерактивних и креативних радионица као и предавања са разним едукативним садржајима. У општини Кањижа су обезбеђене различите услуге социјалне заштите и за особе са развојним проблемима. У оквиру Центра за пружање услуга социјалне заштите општине Кањижа, који је основан године, постоји дневни боравак за ментално и вишеструко ометена лица. У оквиру дневног боравка пружа им се персонална асистенција, баве се раном стимулацијом развоја, као и стимулацијом психофизичког развоја и стања тих особа. Циљ овог Центра је да побољша ситуацију лица са развојним тешкоћама и да им помаже у интеграцији у друштво, као и да ствара сарадњу са оним организацијама, које се баве заштитом интереса особа са различитим инвалидностима. Једна од најважнијих услуга, дневни боравак за ментално и вишеструко ометене особе, има тридесет и два корисника којима пружа три оброка дневно, индивидуални и групни рад, припрему за самосталан живот, као и физиотерапеутске и спортске активности. Услугу персоналне асистенције користе три особе, то је свакодневна, индивидуална помоћ. Корисници програма ране стимулације развоја су малишани са психофизичким сметњама из предшколске установе, а циљ програма је да се искористи временски период за оптимално развијање вештина како би избегавали формирање тежих психофизичких стања код деце. У оквиру програма стимулације психофизичког развоја организују се индивидуалне и групне терапијске радионице за развијање личности са методама психодраме и плеј терапије, као и радионице вођене од стране дефектолога које су намењене за кориговање вештине учења. У општини Кањижа од године функционише и услуга кућне неге и помоћи у кући. Медицинске сестре и геронтодомаћице Каритас -а пружају здравствено-хигијенске услуге и обављају неопходне кућне послове код 125 изнемоглих, хронично оболелих особа и других лица која нису у стању да се сама старају о себи. У септембру године покренут је пројекат народне кухиње у општини Кањижа. Оброк се кува радним данима за 110 особа, по програму Народне кухиње Црвеног крста Србије. Корисници услуга народне кухиње су угрожена деца у Хоргошу, и стари људи без или са врло мало прихода, без породице или са породицом, а чији су чланови и сами угрожени и нису у стању да помажу своје родитеље. Будући да је социјална заштита усмерена на побољшање статуса грађана на личном, породичном и ширем социјалном плану, јачањем друштвене кохезије и неговања независности и способности људи да помогну сами себи, општина Кањижа је поносна на обезбеђивање квалитетних социјалних услуга грађанима, које су базиране на правима и учешћу корисника у свим поступцима који се њих тичу и побољшавају им квалитет живота. Ладоцки Јанка мастер психолог породична конференција - иновативна услуга за породицу у кризи На позив Асоцијације центара за социјални рад Србије, Градски Центар за социјални рад из Београда и ФИЦЕ Србија, удружење стручњака за подршку деци и породици, представили су свој партнерски ангажман на развоју нове социјалне услуге за породицу - ПОРОДИЧНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕна Стручном скупу Асоцијације, одржаном у Врњачкој Бањи у периоду од до године. Стручна јавност у области социјалне заштите у Србији се са моделом конференције породичне групе, или породичне конференције, како се назив у међувремену одомаћио, први пут упознала октобра г. презентацијом у великој сали Градског центра за социјални рад у Београду, када је са овим моделом присутне упознао г. Rob van Pahe, холандски експерт за породицу и тренер у тада актуелном пројекту Подршка реформи хранитељства у Србији. Презентацији је присуствовало више десетина представника центара за социјални рад у Србији, представника Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Завода за социјалну заштиту, Универзитета (Факултета политичких наука, Филозовског и Правног факултета, ФАСПЕР) итд. Као интегрални део пројекта, представљање модела породичне конференције имало је за циљ да покрене процесе имплементације иновативне праксе у раду са породицом и да стицањем знања и вештина у коришћењу ове методологије обезбеди могућност за квалитетно планирање будућности детета на уласку или на изласку из система социјалне заштите. Стручњаци су у овом моделу већ тада препознали квалитете као што су: клијент у фокусу, могућност за превенцију институционализације, активна партиципација, економичност... Породична конференција је препозната као модел који је оријентисан на клијента и његове породичне снаге, активирање мреже породичне подршке и уверење да су одговори на породична питања у самој породици. Од стране стручњака је препознато да модел пружа могућност да породица која је у кризи, или има проблем, пре уласка у систем социјалне заштите самостално, уз подршку независног водитеља из локалне заједнице, разреши тешкоће са којима се суочава, и на тај начин избегне одређене негативне ефекте које систем социјалне заштите у процесу рада на случају може

17 ТЕМА БРОЈА АКТИВНОСТИ ЦЕНТАРА да изазове. Неки од њих су: осећај стигматизације, пасивизација и препуштање клијента, институционализација чланова породице итд. ФИЦЕ СРБИЈА је након позитивног одговора српске стручне јавности о могућностима за коришћење модела породичне конференције, током 2010, и г. реализовала више пројеката, уз подршку Балканског фонда за локалне иницијативе, Градског секретаријата за социјалну заштиту града Београда и холандских организација EICHEN KRACHT CEN- TRALE и KINDER PESPECTIEF, а у партнерству са Градским центром за социјални рад из Београда, са циљем промоције, успостављања и одрживости иновативне праксе за подршку породици у кризним ситуацијама. Идеја партнерства је била да се услуга породичне конференције пилотира у Београду, као средини са најразноврснијом лепезом потреба породица, да се модел адаптира за потребе наше (српске) друштвене реалности, као и да се креира програм обуке за припрему професионалаца да користе односно препоручују породичну конференцију као услугу за породицу, која се свугде у свету показала као изузетно применљива и ефикасна, како за породице и њихове чланове, тако и за органе старатељства, односно водитеље случајева. самоуправа и за заинтересоване грађане. Паралелно са сензибилизацијом јавности и упознавањем стручњака о значају и добробитима овог једноставног и ефикасног модела, ФИЦЕ СРБИЈА је са својим посвећеним тимом припремила и акредитовала програм обуке за иницирање породичних конференција. Програм обуке је прошло 224 учесника, највише из Градског центра за социјални рад у Београду, као и двадесетак представника организација цивилног друшва, као значајних актера у сарадњи са породицом на локалном нивоу, али и један број стручњака (18) из институција за децу и младе у Србији, чланица ФИЦЕ СРБИЈА. ФИЦЕ Србија је заједно са Градским центром за социјални рад успоставила базу података о броју конференција, врстама и узроцима због којих се породице опредељују да прихвате изазов ослањања на сопствене снаге у решавању криза, броју учесника на свакој од њих, као и исходима, тј. донешеним плановима. Са друге стране, ФИЦЕ Србија прати задовољство учесника, али и професионалаца који је иницирају, анализира добијене податке и ефекте уграђује, као добру и препоручену праксу, у даљи развој модела. успешно завршена обука хранитељица да љубав никоме не буде ускраћена Центру за социјални рад у Смедеревској Па- У ланци уприличена је скромна свечаност поводом завршетка обуке 21 хранитељске породице, тако да их сада, на територији паланачке општине, има 74 које су потпуно обучене за смештај незбринуте деце. - Окупили смо се да бисмо свечано уручили заслужене сертификате још једној генерацији хранитељица - рекла је у поздравном говору Слађана Црномарковић, директорка Центра. - Желим да вам се захвалим што сте препознали, како личне тако и потенцијале својих породица, и исказали спремност да заједно са нама прођете кроз ову обуку. Пред нама су нови облици сарадње, пред нама су нови изазови и дочекаћемо их спремно и заједничким снагама у потпуности остварити. Програм обуке хранитељских породица био је распоређен у 11 тросатних радионица различитих тематских активности. Првобитан одабир породица, а потом њихову обуку и процену обавио је стручни тим Центра за социјални рад у Смедеревској Паланци. - У обуци су активно учествовали будући хранитељи и чланови њихових породица - рекла је Весна Милићевић, члан стручног тима. - Процена, одабир и комплетна обука обављена је на веома добар начин. Са одабраним породицама радили су психолози, педагози, правници... Циљ ових, као и претходних радионица, био је повећање знања будућих хранитеља и компетенције породица за одговорну улогу која им предстоји, али и предочавање специфичности неге деце без родитељског старања, као и указивање на различитости хранитељства у односу на родитељство. У периоду од г. до данас, модел породичне конференције је прихватило више од педесет породица, које су је са успехом реализовале, односно чије је окупљање резултирало породичним планом за решавање неког горућег проблема. То су биле највећим делом породице из Београда, док је промоција модела обухватила градове Нови Сад, Суботицу,Ужице, Ниш, Алексинац и Крушевац. Представљање модела било је у свим срединама уприличено за представнике центара за социјални рад и њима припадајућих служби, као и за представнике организација цивилног друштва, локалних Један од крајњих циљева имплементације модела био је да се услуга породичне конференције осамостали кроз развој независне организације цивилног друшва која ће имати за циљ да ову услугу понуди што већем броју породица у Србији. Тако је г. регистрована организација У КРУГУ ПОРОДИЦЕ која се данас бави развојем и реализацијом модела породичне конференције, али и других врста подршке породици, кроз континуирану сензиблизацију и едукацију грађана и стручњака у Србији, у односу на исказане потребе породица и њихових чланова, за подршком. Више информација о моделу породичне конференције као и начинима за пријављивање и реализацију конференције могу се наћи на сајтовима www. ficesrbija.rs и као и директним обраћањем на ИНФО телефон за породичне конференције , где телефонски саветник у периоду од 10 до 20 часова, сваког дана пружа све релевантне информације о породичној конференцији, грађанима и другим заинтересованима. Жељка Бургунд Снежана Стошковић (директорка ГЦСР) и Жељка Бургунд, председница ФИЦЕ СРБИЈА и један од аутора програма обуке за примену модела породичне конференције, на стручном скупу, у Врњачкој Бањи

18 АКТИВНОСТИ ЦЕНТАРА ЈУБИЛЕЈИ Током радионица, како даље истиче Весна Милићевић, будући хранитељи су упознати са обавезама које их очекују. То су првенствено неговање идентитета детета, одржавање везе са биолошком породицом детета и особама из њихове прошлости од поверења. Такође, обавеза је и подељена одговорност са члановима стручног тима Центра за социјални рад, али и свест о хранитељству као привременом облику заштите који је временски ограничен и може да траје краће или дуже до оспособљавања за самосталан живот. - Веома смо задовољни постигнутим резултатима јер смо се, као Центар, потрудили да обезбедимо један већи број хранитељских породица које су обучене и потпуно спремне да чувају децу када се она одвоје од биолошких родитеља - истиче даље наша саговорница. - Сада имамо 74 хранитељске породице, а на смештају је 70-оро деце. У Милошевцу је распоређено дупло више, али треба узети у обзир да они покривају целу Србију. Како сазнајемо у Центру, ова обука представља општи ниво оспособљавања за негу деце и подразумева збрињавање деце која немају посебних потреба. Постоји и специјализовано хранитељство које подразумева чување деце са посебним потребама. Једна несебична, храбра мајка наставиће обуку. - Имам добар контакт са децом и то је био основни разлог да се упустим у ово искуство - каже Слађана Јовичић. - Једно моје дете је порасло, а друго је нажалост преминуло. То је био разлог више мојој одлуци да своју љубав, које имам на претек, поклоним неком детету коме је она ускраћена. Обучаваћу се за хранитељицу деце са посебним потребама. Мој син је био дистрофичар и сматрам, тако и други кажу, да сам бригу о њему спровела јако добро, а и сама то осећам. То искуство може да ми помогне у бризи око друге деце. Људи из моје околине реаговали су резервисано. Мени драге особе сматрају да ће се вратити болна искуства, да ће се позледити ране. Ја мислим да ће бити тренутака и те како тешких, али верујем да ћу све превазићи и да ћу неком детету помоћи да лакше и лепше живи. Након доделе сертификата, нову групу хранитеља посетило је и неколико породица које већ имају децу на чувању, како би разменили искуства и верно показали шта будуће хранитеље очекује. - Бебу смо муж и ја узели са 11 дана из породилишта - говори о свом искуству Виолета Цветковић, која чува бебу већ 10 месеци. - Имамо ћерку од 20 година и било је страха у почетку од контакта са бебом. Али, од прве ноћи, прилагодили смо се. Постоји страх од непредвиђених догађаја, али сам осећај да то дете живи нормалним, бољим животом захваљујући вама, даје снагу да се такви тренуци преброде. Радионице које смо прошли, такође су нам много помогле. Чак сматрам да би сваки родитељ требао посетити неке од њих. Обилују добрим саветима, али и руше илузије које многи потенцијални хранитељи имају да ће дете остати са њима до пунолетства. То није баш тако. Управо мала деца раније иду на усвајање и то треба имати у виду како би растанак био мање болан и хранитељу и детету. На радионицама нас све време процењује стручни тим људи који одређују какво би дете коме одговарало. Ја сам се заиста изненадила када су ме позвали и рекли да могу узети бебу из породилишта. Ово је непоновљиво искуство и диван начин да некоме поклоните љубав и пажњу. Центар за социјални рад у ранијем периоду обучио је и за старатељство припремио 53 породице. Сада је овој хуманој мисији прикључена још 21 породица. Ипак, ово је, по свему судећи последња обука у паланачкој општини јер су најављене системске промену у даљем раду и обучавању. - Ово је последња генерација хранитељица која се обучава у нашем центру - истакла је Слађана Црномарковић. - Према нацрту правилника о породичном смештају најављене су корените промене. Обука ће се спроводити у регионалном центру за породични смештај. Такође су најављени нови облици хранитељства и то ће бити такозвано Предах хранитељство и Хранитељство за одрасла и стара лица. На свечаности су, поред сертификата хранитељицама, додељене дипломе и супружницима који су активно учествовали у радионицама. Слађана Црномарковић, дипл. психолог директор Центра за социјални рад општине Смедеревска Паланка пола века постојања Центра за социјални рад у Пожаревцу више од професионализма и струке За оснивање Центра за социјални рад у Пожаревцу, кључну улогу имала је препорука о потреби оснивања установа која датира још из године. Тадашња општина Пожаревац препознала је потребу за отварањем овакве установе на својој територији, и 31. децембра године донела одлуку о оснивању Центра за социјални рад. Ова установа формално је почела са радом у јуну године, када је за њеног првог управника постављен Милан Драгосавац. Пожаревачки Центар за социјални рад је током пет деценија рада, делио судбину развоја и промена у друштву. Некада су те друштвене промене биле повољне, а некада су, нажалост због тих промена, многи људи западали у невоље. Сваког дана, запослени у овој установи баве се проблемима за чије је решавање потребно више од професионализма и струке. Међутим, уз огромно разумевање, саосећајност, посвећеност и преданост послу, већина проблема се ипак реши. На прохујале године и досадашње резултате Центра, подсетила је в. д. директора дипломирани дефектолог Јасмина Турудић: Свакоме је у одређеном периоду живота, потребна помоћ Центра за социјални рад. Наши стручни радници, у сусрет излазе свима којима су потребни помоћ и подршка. Корисници Центра, најчешће су деца, омладина, особе са посебним потребама и проблемима у породичним односима, затим, људи изложени насиљу у породици, социјално-угрожена лица, старе особе... У решавању најразличитијих животних проблема, наши стручни радници полазе од неопходности поштовања основних људских права до специфичних потреба, које свака породица или појединац има. Морам да напоменем да наша установа годинама успешно сарађује са другим институцијама: судовима, МУП-ом, школама, здравственим установама, невладиним и хуманитарним организацијама. Социјална заштита је организована друштвена делатност од јавног интереса, а обавља се у циљу оснаживања грађана за самосталан и продуктиван живот у заједници, спречава појаву и отклања последице социјалне искључености. На овај начин, држава, укључујући локалне власти, помаже људима да преживе и савладају тешка времена и ситуације. приоритети установе Поред послова у вршењу јавних овлашћења, Центар за социјални рад обавља и стручне послове у области социјалне заштите и социјалног рада, односно, иницира превентивне и друге програме, који доприносе задовољавању индивидуалних или заједничких потреба грађана. Данас Центар за социјални рад има 44 запослена радника. Од тог броја, за изршавање поверених послова по основу јавних овлашћења, Министарство рада, запошљавања и социјалне политике финансира 25 радника, док на име извршења повремених послова, на основу Одлуке о правима о социјалној заштити и социјалној сигурности грађана, локална самоуправа финансира 19 запослених. По структури финансирања може се закључити да је град Пожаревац препознао важност и улогу Центра за социјални рад, као и реформски процес у социјалној заштити. Поред основне унутрашње организационе јединице, у саставу Центра за социјални рад налази се и Центар за дневни боравак деце и омладине ометене у развоју, као и Одељење за услуге, које обавља послове у вези са материјалним давањима, истакла је директорка Турудић. Тренутно, приоритети пожаревачког Центра за социјални рад су формирање Прихватилишта и Прихватне станице за децу и младе и социјалноугрожена лица, формирање Саветовалишта за децу, младе и породице, Тима за рад и третман деце са инвалидитетом, затим, формирање Дневног боравка за одрасле и стара лица са инвалидитетом, СОС телефон, Службе пружања помоћи у заштити жртава насиља, Дневног боравка и Клуба за стара лица

19 ЈУБИЛЕЈИ АКТИВНОСТИ ДРУГИХ Препознајући реформске правце у социјалној заштити, Одлуком о правима о социјалној заштити и социјалној сигурности грађана, град Пожаревац је прописао правила о томе ко може и под којим условима користити услуге Центра за социјални рад. На овај начин обезбеђена је одрживост пружања услуга за које је пожаревачки Центар за социјални рад,упутни орган. Тако на пример, велики број деце и одраслих, корисници су Центра за дневни боравак деце и омладине ометене у развоју, пројекта Помоћ у кући за особе са инвалидитетом и стара лица, Социорехабилитационог клуба за младе и Народне кухиње. Поштовани пријатељи, Изражавајући дубоко поштовање према Вама дозволите да Вас у име градоначелника Града, председника Скупштине града, њихових сарадника и локалне самоуправе најсрдачније поздравим и зажелим успешно обележавање јубилеја. Центар за социјални рад није гост у овом здању, напротив као и све установе, предузећа и организације којима је оснивач Град или са њима сарађује, Центар има своје место у дугорочним али и у свакодневним активностима. Стога Вам се обраћамо као пријатељима и сарадницима на истом задатку, то значи побољшање квалитета живота наших суграђана. Пожаревац је наш Град. Тако га сви доживљавамо и тако треба према њему и да се односимо. И када је добро, кад се славе успеси и додељују признања, али и када се решавају проблеми. монографија Поводом прославе педесетогодишњице постојања и рада у издању Центра објављена је монографија чији је аутор Татјана Рајић. Монографија није сликовница, већ књига која обрађује врло озбиљну тему, каже ауторка. Поштујући хронологију дешавања, на самом почетку налази се приказ социјалног старања, односно, доброчинства као претече организоване социјалне заштите. Затим, у Монографији су описани природно груписани проблеми и потребе којима се баве запослени, а то су: недостатак родитељског старања, жртве злостављања и занемаривања, жртве трговине људима, сметње у развоју, инвалидитет, болести, поремећени породични односи... Паралелно су дати и одговори и најчешће мере које се предузимају, али и права која наши корисници могу да остваре... Верујемо да ће методолошка начела која се односе на развој плуралитета пружаоца услуга у заједници, али и одлични резултати које постојеће услуге имају, усмерити пажњу наше локалне заједнице на развој нових услуга, нагласила је Татјана Рајић. У музичком делу програма наступили су ученици пожаревачке Музичке школе Стеван Мокрањац. Сима Јевтић Центар за социјални рад је једна од организација које су окренуте животним проблемима наших грађана, оним који су свакодневни део људских односа. Данас када обележавамо пола века ове куће у име свих грађана, у име Управе града па и своје желим запосленима да и даље професионално и савесно помажу својим клијентима јер ће тако помоћи и нашем граду. Уважени, Честитамо Вам јубилеј и желим Вам много здравља, личне среће и успеха у даљем раду. Милић Јовановић заменик председника Градске скупштине потешкоће у раду и потребе за стручном подршком водитељима случаја у центрима за социјални рад у АП Војводини Нови Сад, децембар године увод Покрајински завод за социјалну заштиту у оквиру својих редовних програмских активности на унапређењу квалитета социјалних услуга, за годину сачинио је План активности за пружање стручне подршке водитељима случаја у центрима за социјални рад на територији АП Војводине. Циљ подршке је унапређење стручне компетенције водитеља случаја у примени методе вођења случаја. У изради Плана подршке за годину Покрајински завод руководио се исказаним потребама од стране стручних радника центара за социјални рад приликом формалних и неформалних контаката, како и ресурсима којима актуелно располаже. Планирано је да се стручном подршком обухвати око 2/3 водитеља случаја из сваког центра за социјални рад у АП Војводини. С обзиром на важност активне партиципације водитеља случаја у изради плана стручне подршке као и чињенице да стручна подршка има праве ефекте само ако је конципирана и усмерена на стварне тешкоће и проблеме водитеља случаја у свакодневном раду, Покрајински завод спровео је испитивање потешкоћа у раду и потреба за стручном подршком водитеља случаја у центрима за социјални рад на територији АП Војводине. циљ испитивања У циљу планирања активности стручне подршке центрима за социјални рад у текућој и наредној години, које ће бити усклађене са стварним потребама стручних радника, пре свега потребама за стручном подршком водитеља случаја, Покрајински завод за социјалну заштиту сачинио је упитник за водитеље случаја. 1 Водитељи случаја који у ½ свог радног времена ообављају послове супервизора обухваћени су стручном подршком коју ПЗСЗ пружа супервизорима. Циљ анкетирања био је да се прикупе подаци: са којим се потешкоћама у свакодневном раду сусрећу водитељи случаја, који облици и врсте подршке су им потребни коју врсту и облике подршке очекују од Покрајинског завода за социјалну заштиту шта водитељи случаја виде као отворена тј. спорна питања и проблеме у свакодневном раду и функционисању центра за социјални рад у коме су запослени. узорак и метод Према подацима из Анализе годишњих извештаја о раду центара за социјални рад у АП Војводини у години коју је сачинио ПЗСЗ, на територији покрајине постоји и делује 41 центар за социјални рад. У овим центрима запослено је 272 водитеља случаја. Испитивањем су били обухваћени водитељи случаја из свих центара за социјални рад са територије АП Војводине. Анкетирање је спроведено на почетку одржавања радионица, које су реализоване као део стручне подршке ПЗСЗ центрима за социјални рад на територији АП у периоду од фебруара до јуна године. Од укупно 166 водитеља случаја који су присуствовали радионицама, упитник је попунило 159 водитеља случаја. Овај број водитеља случаја представља репрезентантивни узорак јер је испитивањем обухваћено 58,8% запослених водитеља случаја у центрима за социјални рад у АП Војводини. Анкетирањем нису били обухваћени стручни радници који искључиво тј. само обављају послове материјалних давања као и водитељи случаја који ½ радног времена обављају и послове супервизије, с обзиром да нису ни били укључени у ове групе за пружање стручне подршке 1. Анкетирање је било анонимно. резултати тешкоће у раду са којима се сусрећу водитељи случаја Тешкоће у раду због којих се водитељи случаја обраћају супервизору Водитељима случаја у анкети постављено је пи

20 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ АКТИВНОСТИ ДРУГИХ тање: Које су тешкоће у раду на случају због којих се најчешће обраћате супервизору? Одговори водитеља случаја веома су слични и дозволили су груписање одговора и њихову квантитативну обраду, тј. израчунавање фреквенције. Групе одговора и њихове фреквенције приказани су у табели која следи: Тешкоће у раду због којих се водитељи случаја обраћају супервизору Фреквенција одговора f 1. Израда плана услуга Сложени случајеви и дилеме у раду Почетна процена Не обраћам се супервизору или веома ретко 16 5 Није одговорило на питање 13 ју да се супервизору обраћају и због тешкоћа у сарадњи са институцијама и организацијама у локалној заједници (4 одговора). 10% водитеља случаја навело је да се не обраћа или веома ретко обраћа супервизору. У појединим одговорима се може наслутити и негативан став према супервизору или процесу супервизије (нпр. нема адекватне супервизијске подршке, супервизори немају афинитет да раде те послове и сл.). Известан број водитеља случаја није одговорио на постављено питање ( 13 водитеља) Са друге стране један број водитеља случаја наводи да се веома често или за сваки предмет консултује са суперизором, с тим у вези су и одговори водитеља случаја да се обраћају супер- Такође, велики број одговора водитеља случаја односи се на фазу имплементације плана услуга, тј. потешкоће водитеља случаја у обезбеђењу и реализацији конкретних планираних услуга и мера за корисника као на пример: смештај у институцију, недостатак капацитета, недостатак услуга у локалној заједници и сл. С тим у вези су и одговори у којима водитељи случаја наглашававизору у областима у којима немају искуство у раду или недовољно познају процедуре и прописе. Када су у питању посебне области рада, водитељи случаја се најчешће обраћају супервизору због тешкоћа у раду на случајевима злостављања и занемаривања деце, старатељства и насиља у породици. тешкоће у раду због којих се водитељи случаја обраћају руководиоцу Водитељима случаја у анкети постављено је питање: Које су тешкоће у раду на случају због којих се најчешће обраћате руководиоцу? Одговори су груписани и приказани у табели број Насиље у породици Недостатак искуства у раду или непознавање процедура и прописа 8 8. Занемаривање и злостављање деце и издвајање из породице 7 1. Тешкоће у раду због којих се водитељи случаја обраћају руководиоцу Организациона питања (обезбеђивање техничке подршке, возила, одлазак на терен...) Фреквенција одговора f Старатељство 7 2. Сарадња са другим службама, установама и организацијама Реализацијa плана и обезбеђивање конкретних услуга (на пример смештај корисника и сл.) Потешкоће везане за организацију рада (на пример оптерећеност предметима, укључивање других стручних радника, формирање тима...) Није одговорило на питање Сложени случајеви, дилеме и потешкоће у раду 15 5 Расподела предмета За сваки предмет или веома често Хитне интервенције Поновни преглед Затварање случаја Други специфични негруписани одговори (нпр. усвојење, породични смештај, развод брака, извршење мера суда) 20 Табела бр Рокови 6 7. Правна питања 6 8. Код проблема у имплементацији плана, обезбеђења смештаја и др. услуга Новчана средства (обезбеђивање материјалне подршке и новчаних средстава за потребе корисника) 10. Укључивање других стручних радника или проблеми у функицонисању тима Агресивни корисници 4 4 На основу квантитативне и квалитативне анализе упитника може се закључити да се водитељи случаја обраћају својим супервизорима у свим фазама стручног поступка, а најчешће због тешкоћа у току израде плана услуга и реализације почетне процене. Чак 36 одговора водитеља случаја односи се на ове две фазе у циклусу вођења случаја. 12. Не обраћа се руководиоцу или ретко Поверавање деце Други специфични негруписани одговори ( нпр. отварање омота, лица лишена пословне способности, лоше истријажиран предмет, поступци надлежности и сл.) 23 Табела бр

21 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ АКТИВНОСТИ ДРУГИХ Анализом одговора водитеља случаја може се закључити да се обраћају руководиоцима у складу са њиховим овлашћењима дефинисаним чланом 28. Правилника о организацији, нормативима и стандардима рада у центрима за социјални рад. Водитељи се најчешће обраћају тј. траже укључивање руководиоца када имају тешкоће организационо-техничке природе као и у случајевима потешкоћа у успостављању сарадње са другим организацијама. У давању одговора водитељи случаја наводили су генерално тешкоће организационе природе али су често ове организационе тешкоће и спецификовали као: расподела предмета, поштовање рокова, правно-административна питања и процедуре, укључивање других стручних радника из центра, тешкоће у функционисању тима и сл. Потешкоће и изазови у раду са групом корисника деца и млади И на ово питање велики број водитеља случаја није одговорио (21) или су одговорили да се ретко или уопште не обраћају руководицу (4). Не одговарање на питање може бити одраз пасивно израженог незадовољства водитеља случаја подршком од стране руководиоца, али ова претпоставка захтева детаљније испитивање. тешкоће и проблеми водитеља случаја у раду са групом корисника деца и млади Одговори добијени од водитеља случаја на питање: Које су тешкоће и проблеми са којима се сусрећу у раду са групом корисника деца и млади, груписани су и представљени у табели број 3. Потребно је нагласити да је питање било отвореног типа и да су водитељи случаја могли да наведу и више одговора. Фреквенција одговора f интервенција и одређивања приоритета у случајевима пријаве злостављања као и сарадње са другим инстутуцијама у раду на случају, занемаривања у ромским породицама и др. Млади у сукобу са законом и млади са поремећајем у понашању (29). У раду на случајевима са овом корисничком групом водитељи случаја се суочавају са потешкоћама које се односе на: писање извештаја за суд, саветодавном раду са децом и младима са поремећајем у понашању, подстицању и мотивисању родитеља за сарадњу, саветодавни рад са кривично неодговорном деца и др. Насиље у породици (28) је група одговора која обухвата тешкоће у раду на случајевима партнерског насиља у породицама са децом, мотивације партнера за саветодавни рад, технике и методе интервјуисања и интервенције органа старатељства у овим случајевима. Издвајање деце из породице (25) има високу учесталост одговора. Потешкоће и изазови водитељима случаја у овој области су: начини, методе рада и обученост стручних радника за ове интервенције, као и рад са родитељима након издвајања деце. Код послова у поступцима поверавање деце после развода (22), изнесене потешкоће се односе на процену у доношењу одлуке о поверавању деце као и одржавање контаката деце са другим родитељем. тешкоће и проблеми водитеља случаја у раду са групом корисника одрасли и стари Упитник је садржао и питање: У домену рада ЦСР са групом корисника одрасли и стари које су теме или области рада у којима имате највише тешкоћа или изазова? Одговоре водитеља случаја било је једноставно груписати с обзиром да су доминирали слични или исти одговори. Груписани одговори и њихова учесталост приказани су у табели бр Злостављање и занемаривање деце Насиље у породици 28 Потешкоће и изазови у раду са групом корисника одрасли и стари Фреквенција одговора f 3. Издвајање деце из породице Млади у сукобу са законом, млади са поремећајем у понашању 29 5 Поверавање деце после развода Рад са хранитељским и усвојитељским породицама Без одговора Процена и планирање 6 9. Преоптерећеност са предметима Други специфични негруписани одговори (коришћење интеграла, старатељство, породични смештај деце са поремећајем у понашању и др.) 6 Табела бр Није одговорило на питање (најчешће јер вс не ради у служби за одрасла и стара лица) 2. Насиље у породици Злостављање и занемаривање одраслих и старих лица 5 4. Душевно оболела лица 21 5 Старатељство Смештај НСП, ЈНП, недостатак помоћи у новцу и натури 3 8. Преоптерећеност бројем случајева 2 9. Израда плана услуга 2 64 Анализа одговора учесника груписаних по сличности и учесталости указује на следеће доминантне области у којима се водитељи случаја сусрећу са потешкоћама: Злостављање и занемаривање деце (42) је област у којој се водитељи случаја који раде са децом и младима сусрећу са највећим бројем потешкоћа и изазова. Одговори указују на специфичне тешкоће са којима се сусрећу приликом: интервјуа са децом жртвама злостављања и занемаривања, мотивисања деце за разговор, 10. Други специфични негруписани одговори (сарадња са представницима полиције, уговори о доживотном издржавању, прикупљање документације, пасивност сродника, лоша сарадња са другим установама итд.) 9 Табела бр

22 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ АКТИВНОСТИ ДРУГИХ За разлику од рада са групом корисника деца и млади где су водитељи наводили разноврсне и разнолике тешкоће и изазове са којима се сусрећу у раду, водитељи случаја који раде са одраслим и старим лицима имају неколико доминантних тема или области у којима имају потешкоће, а то су: Насиље у породици (20 одговора) и с тим у вези злостављање и занемаривање одраслих и старих лица (5 одговора) Душено оболела лица водитељи случаја наводе потешкоће у заштити, смештају и старатељству лица која су душевно оболела, посебне тешкоће имају у заштити душевно оболелих лица која нису лишена пословне способности и др. Старатељство - избор и процена подобности старатеља, разматрање и усвајање старатељских извештаја, праћење лица под непосредним старатељством цср, као и проблеми у заштити имовине лица под старатељством. Смештај у установу се наводи, такође, као област где се водитељи случаја сусрећу са изазовима, у смислу обезбеђивања адекватног смештаја али и каснијег праћења корисника због великог броја случајева са којима су задужени. Велики број водитеља случаја није одговорио на питање, најчешће из разлога што не раде у служби за одрасле и старе. Запазили смо да у узорку обухваћеним анкетирањем доминирају водитељи случаја који раде у служби за децу и младе што је у складу са подацима о двоструко већем броју укупно запослених у службама за децу и младе у односу на запослене у службама за одрасле и старе у центрима за социјални рад на територији АП Војводине 2. очекивана и потребна подршка водитељима случаја Такође су, као важни препознати округли столови и размена искуства са водитељима случаја из других ЦСР, као и писана упутства и водичи. Само пет водитеља случаја дало је одговор на питање отвореног типа - нешто друго и навели су: неформална размена и консултације са колегама из центра. Фаза циклуса У односу на друге облике подршке забрињавајући мали значај водитељи случаја придају групној супервизији, што посредно указује на потребу развоја овог, према мишљењу Завода, веома значајног облика подршке водитељима случаја у њиховом свакодневном раду. Водитељима случаја дата је у упитнику могућност да заокруже највише два од понуђених шест одговора на питање у којој фази циклуса вођења случаја им је најпотребнија стручна подршка. Учесталост одговора приказана је у табели бр.6 У којој фази циклуса вођења случаја им је најпотребнија стручна подршка Фреквенција одговора f Пријем 10 Које облике подршке сматрају најзначајнијим за свој свакодневни рад Фреквенција одговора f Индивидуална супервизија 66 Групна супервизија 33 Акредитоване обуке из области развоја општих компетенција 60 Акредитоване обуке из специфичних области 74 Семинари, конференције и стручни скупови 41 Округли столови и размена искуства са водитељима случаја из других ЦСР 57 Писана упутства или водичи 51 Нешто друго 5 Табела бр. 5 Процена 40 Планирање 91 Имплементација 66 Поновни преглед 17 Затварање случаја 24 Из табеле видимо да водитељи случаја најчешће наводе да им је стручна подршка потребна у фази планирања и фази имплементације плана, тј. у обезбеђивању услуга и реализацији мера за конкретног корисника. Значајно се издваја и потреба водитеља случаја за стручном подршком у фази процене. очекивана подршка у раду са циљном групом деца и млади Табела бр. 6 На питање: Која врста подршке им је потребна у раду са децом и младима, водитељи случаја су одговорили на следећи начин: Водитељи случаја су имали могућност да у упитнику заокруже највише три одговора за које сматрају да су најзначајнији облик подршке у њиховом свакодневном раду у центру за социјални рад. Анализом одговора можемо да закључимо следеће: 2 Према Извештају о раду ЦСР у АП Војводини за 2011 годину, у службама за децу и младе у центрима за социјални рад запослено је 134 лица, а у службама за одрасле и старе 74. Водитељи случаја сматрају да су акредитоване обуке из специфичних области најзначајније за њихов свакодневни рад. Велик значај водитељи случаја придају индивидуалној супервизији, као и акредитованим обукама из области развоја општих компетенција. Којa врста подршке им је потребна у раду са циљном групом деца и млади Фреквенција одговора f Успостављање сарадње са другим институцијама 38 Подршка супервизора

23 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ АКТИВНОСТИ ДРУГИХ Подршка руководиоца 19 Едукације, акредитовани програми обуке 26 Консултације, водичи за дилеме, писана упутства 22 Правна подршка 8 Без одговора 28 Отварање центра за хранитељство 5 Едукације, акредитовани програми обуке за рад са душевно оболелим лицима, рад са насилницима и жртвама злостављања Развој локалних услуга за одрасла и старија лица 15 Без одговора 40 Подршка при смештају душевно оболелих лица 7 Подршка руководиоца 5 Више сарадње са колегама из других центара и размена искустава и дилема 4 26 Подршка искуснијих колега, сарадња у тиму 5 Подршка у доношењу важних одлука и поделе одговорности 6 Други специфични негруписани одговори (нпр. недостатак капацитета за смештај душевно оболелих лица, преиспитивање улоге ЦСР у реализацији смештаја лица која самостално финансирају трошкове смештаја, конкретније тумачење проблема старатељства и др.) 8 Други специфични негруписани одговори (додатне услуге као што су школа за родитеље и породично саветовалиште, информација о слободним капацитетима, информације о могућностима смештаја деце са проблемима у понашању или душевним обољењем, учешће психолога у процени, доступност специјалистичке процене, квалитетна литература итд) Из резултата приказаних у табели бр. 7 видимо да су највећу учесталост имале групе одговора у којима се подршка односи на: Успостављање сарадње са другим институцијама (38). Потписивање протокола о сарадњи са чиниоцима из других система на нивоу локалне заједнице, успостављање мреже сарадника, јасне процедуре и писана упутства за примену и поштовање потписаних протокола, подршка и разумевање локалне самоуправе, информисање о надлежностима центра и институција из других система и др. 10 Табела бр. 7 су такође врста подршке препозната од стране водитеља случаја, а односи се на едукације за вођење интервјуа у конфликтним ситуацијама, едукације о изради плана, раду са децом и др. Консултације, водичи, писана упутства (22). Водитељи случаја исказали су потребу за овим видом подршке који се односи на сачињавање водича или писаних упутстава, као и консултације са супервизорима и осталим колегама које имају више искустава у раду. Велики број водитеља случаја (40) није одговорио на ово питање, из разлога што не раде са овом групом корисника. Успостављање сарадње са другим институцијама (30). Као и код циљне групе деца и млади и код корисничке групе одрасли и стари најчешћи одговори водитеља случаја су да им је потребна подршка у успостављању сарадње са другим институцијама. Подршка правника(27). За разлику од водитеља случаја који раде са децом и младима и најчешће као потребну наводе подршку од стране супервизора или руководиоца, водитељи случаја који раде са одраслим и старијим најчешће наводе потребу за подршком и консултацијама са правником. Табела бр. 8 Учесници скупова, њих 26 су навели као потребан облик подршке едукације, акредитоване програме обуке за рад са душевно оболелим лицима, рад са насилницима и жртвама злостављања и др. подршка покрајинског завода за социјалну заштиту Водитељи случаја, у упитнику, имали су могућност да заокруже највише два од понуђених пет одговора који облик подршке препознају да је најцелисходније да организује или пружа Покрајински завод за социјалну заштиту. Учесталост одговора водитеља случаја приказана је у табели број 9. Подршка супервизора (24). Подршка коју водитељи очекују од супервизора је помоћ у: процени, планирању, дефинисању улога и одговорности, када се и за шта обраћа супервизору, а када руководиоцу и сл. Едукације, акредитовани програми обуке (26), очекивана подршка у раду са циљном групом одрасли и стари У табели бр. 8 приказани су груписани одговори водитеља случаја у вези потребне подршке у раду са циљном групом одрасли и стари. Облици подршке које водитељи случаја очекују од ПЗСЗ Фреквенција одговора f Тематске радионице 48 Анализа примера из праксе кроз рад у групи (студије случаја) 84 Које врсте подршке им је потребна у раду са циљном групом одрасли и стари Фреквенција одговора f Успостављање сарадње са другим институцијама 30 Подршка правника 27 Организовање група за размену искуства водитеља случаја из различитих ЦСР 82 Прикупљање питања везаних за примену Правилника и посредовање код др. институција у прикупљању одговора Нешто друго, шта 1 52 Подршка супервизора

24 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ Видимо да водитељи случаја од ПЗСЗ очекују подршку кроз организовање група за размену искуства као и кроз анализу примера из праксе, тзв. студије случаја. Иако су имали могућност да наведу и друге облике подршке за које сматрају да је најцелисходније да их организује или пружа ПЗСЗ само један водитељ случаја је навео улогу ПЗСЗ у превенцији сагоревања на послу. Области подршке коју очекују од ПЗСЗ области или теме у којима водитељи случаја очекују подршку покрајинског завода за социјалну заштиту У наредној, табели бр. 10, приказани су резултати у којим областима водитељи случаја процењују да им је потребна подршка Завода. Одговори су разнолики јер се не односе само на области или теме, већ су водитељи случаја наводили и облике и врсте стручне подршке коју очекују од ПЗСЗ. Фреквенција одговора f Није одговорило 33 Подршка у примени правилника и разматрање правилника и потешкоћа у његовој примени 19 Обуке из области злостављања и занемаривања деце 15 Сексуално злостављање деце 11 Малолетничка делинквенција 11 Породично насиље 10 Помоћ у дефинисању организације рада у ЦСР 10 Смештај душевно оболелих лица 8 Заштита старих лица 7 Стратељство и заштита имовине 7 Организовање група за размену искуства 7 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ Злостављање старих лица 4 Други специфични негруписани одговори (подршка у областима које нису прецизиране законом, у конкретним предметима, екстерна супервизија, примена разних протокола у пракси, подршка у пројектним активностима и сл.) Осим учесника који нису одговорили на ово питање, а било их је 33, одговори су били разнолики и кретали су се од крајње специфичних стручних питања до тема које се односе на организацију рада ЦСР. Области рада у којима водитељи случаја очекују подршку су: сексуално злостављање деце, малолетничка делинквенција, породично насиље, заштита старих и душевно оболелих лица, старатељство и заштита имовине и хранитељство. Када је реч о врстама и облицима подршке која им је потребна водитељи случаја у великом броју одговора наводе организовање обука из области заштите деце од злостављања и занемаривања, (15) као и обуке за унапређење општих компетенцијa (4). Теме које су водитељи случаја наводили као посебно важне у организовању обука из области заштите деце од злостављања и занемаривања су: специфичности рада са децом жртвама злостављања и занемаривања, интервју са децом која су жртве сексуалног злостављања, рад са насилницима, саветодавни рад и подршка деци жртвама насиља и др. Подршка у примени Правилника и разматрање 9 Табела бр. 10 правилника и потешкоћа у његовој примени у пракси, (19), је врста подршке која треба да обухвати теме које се односе на све сегменте Правилника од пријема до затварања рада на случају. Водитељи случаја истичу проблеме у примени Правилника и потребу за изменом неких сегмената Правилника, посебно у вези броја запослених стручних радника како би се обезбедио бољи квалитет рада. Помоћ у дефинисању организације рада у ЦСР (10). Ова врста подршке односи се на: консултације у поступку одређивањa критеријума за бодовањe тежине предмета, расподелa предмета, начин организације дежурства, у- напређење комуникације и информисања и др. Овој групи можемо додати и одговоре који се односе на подршку која се очекује од Завода у дефинисању, прецизирању и подели одговорности на релацији водитељ случаја, супервизор, руководилац и правник (5). водитељи случаја о отвореним питањима у центру за социјални рад У табели бр. 11 приказани су резултати добијени анализом одговора на питање: Која су отворена питања водитеља случаја у вашем центру за социјални рад? Подршка у области хранитељства 6 Подршка у вођењу евиденције и документације 6 Дефинисање релација вс, супервизор, руководилац 5 Посредовање ПЗ у успостављању сарадничких односа са установама за смештај 5 Могућност обраћања код дилема након консултације са супервизором 5 Организовање обука за унапређење опште компетенције стручних радника 5 Подршка у превенирању професионалног сагоревања 4 Које су отворена питања у центрима за социјални рад? Фреквенција одговора f 1. Није одговорило Улоге, односи и надлежности (водитељ случаја- супервизор- руководилацправник) 3. Питања организације рада у ЦСР Оптерећеност, рокови Укључивање правника у случај

25 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ АКТИВНОСТИ ДРУГИХ 6. Расподела предмета, критеријуми, степен сложености предмета % анкетираних водитеља случаја није одговорило на питање. Највећа учесталост одговора (28) односила се на питања улога, односа и надлежности водитеља случаја супервизора - руководилаца правника. Питање организације рада центара (20) је такође по процени учесника нешто што и даље представља проблем и остаје као отворено питање и потешкоћа у свакодневном раду и функционисању центра за социјални рад у коме су запослени. Оптерећеност, рокови, као и расподела предмета, критеријуми, степен сложености предмета, су као што видимо из приказа у табели, питања која по мишљењу водитеља случаја остају отворена. резиме Повећање броја вс како би се бавили корисником, а не само администрацијом, вођење документације 8. Формирање стручних тимова 6 9. Безбедност стручних радника Старатељство, евалуација и мониторинг лица под старатељством Надлежности Министарства, секретаријата и завода Одређивање приоритета 4 На основу квалитативне и квантитативне анализе података добијених анкетирањем 159 водитеља случаја, што представља готово 60% запослених водитеља случаја у центрима за социјални рад на територији АП Војводине, дошло се до следећих закључака: Водитељи случаја наводе да се у свом свакодневном раду сусрећу са бројним тешкоћама, а својим супервизорима обраћају се: Табела бр. 11 у свим фазама стручног поступка, а најчешће због тешкоћа у току реализације почетне процене, израде плана услуга као и у фази имплементације плана, односно у обезбеђењу и реализацији конкретних планираних услуга и мера за корисника. Разлог обраћања супревизору су најчешће сложени случајеви и дилеме у раду. Водитељи траже укључивање руководиоца када: имају тешкоће организационо-техничке природе као што су: обезбеђивање ресурса и услова за рад, расподела предмета, рокови, правно-административна питања и процедуре, укључивање других стручних радника из центра, тешкоће у функционисању тима и др. у случајевима потешкоћа у успостављању сарадње са другим организацијама (код нпр. учешћа у процени, пружања услуге, смештаја корисника у установу у сл). Упоређивањем одговора водитеља случаја о тешкоћама због којих се обраћају руководиоцу и супервизору јасно се може уочити да се руководиоцу доминантно обраћају због организационих тешкоћа, а супервизорима због тешкоћа у реализацији стручног поступка, код дилема, сложених случајева и сл, а што је у потпуности у складу са улогама и одговорностима руководиоца и супeрвизора дефинисаних Правилником о организацији, нормативима и стандарадима рада центра за социјални рад. Забрињавајући је податак да је 10% анкетираних изјавило да се не обраћа супервизору или веома ретко, као и да 8% анкетираних није одговорило на питање. Слично је и код питања због којих потешкоћа се обраћају руководиоцу где није одговорило 13% водитеља случаја. Не одговарање на питање може бити одраз незадовољства или потешкоћа у области руковођења и организације супервизијске подршке у појединим центрима за социјaлни рад. 10 Потешкоће и изазови са којима се срећу водитељи случаја у раду са две корисничке групе, деца и млади и одрасли и стари, веома су различити. Водитељи случаја који раде са корисничком групом деца и млади наводе велики број и разнолике тешкоће, а издвајају се следеће области: злостављање и занемаривање деце; млади у сукобу са законом и млади са поремећајем у понашању; насиље у породици; издвајање деце из породице и поверавање деце у поступку развода. Водитељи случаја који раде са корисничком групом одрасли и стари наводе следеће области: насиље у породици; душевно оболела лица; старатељство и смештај. Ови подаци су релевантни и морају се узети у обзир приликом планирања и пружања стручне подршке водитељима случаја и утичу на избор начина рада и одабир тема. Ово значи да је најчешће потребно посебно организовање групног рада, округлих столова и радионица за стручне раднике из службе за децу, а посебно за стручне раднике из службе за одрасле и старе. Овај податак о областима или доминантним темама у којима водитељи случаја имају највеће потешкоће значајна је основа и за планирање и организовање супервизијске подршке у центрима за социјални рад (групна и индивидуална). Када је реч о облицима подршке коју водитељи случаја сматрају најзначајнијим за свој свакодневни рад издвајају се акредитоване обуке из специфичних области као и индивидуална супервизија. Велик значај водитељи случаја придају и акредитованим обукама из области развоја општих компетенција, а такође су као важни препознати округли столови и размена искуства са водитељима случаја из других ЦСР као и писана упутства и водичи. Водитељи случаја најчешће наводе да им је стручна подршка потребна у фази планирања и фази имплементације плана, тј. у обезбеђивању услуга и реализацији мера за конкретног корисника. У раду са децом и младима водитељи случаја истичу следеће потребне облике или области подршке: успостављање сарадње са другим институцијама, подршка супервизора, едукације, акредитовани програми обуке, консултације, водичи и писана упутства. У раду са одраслим и старијим потребни су им: успостављање сарадње са другим институцијама у систему социјалне заштите али и из других релевантних система, подршка правника, едукације или акредитовани програми обуке за рад са душевно оболелим лицима, рад са насилницима и жртвама злостављања и др. Водитељи случаја од ПЗСЗ очекују подршку кроз организовање група за размену искуства као и кроз анализу примера из праксе тзв. студије случаја. Области подршке у којима је ПЗСЗ препознат као пружаоц подршке су: сексуално злостављање деце, малолетничка делинквенција, породично насиље, заштита старих и душевно оболелих лица, старатељство и заштита имовине и хранитељство. Водитељима случаја као отворена питања у центрима за социјални рад и даље остају проблеми који се односе на организацију рада: питања улога, односа и надлежности водитеља случаја, супервизора, руководилаца и правника, поделу предмета, рокове, оптерећеност. закључци и препоруке Приликом израде годишњег плана стручног усавршавања центри за социјални рад морају извршити испитивање потреба и уважити изражене потребе водитеља случаја за стручним усавршавањем. Центри за социјалани рад већу пажњу треба да придају организацији рада јер, према мишљењу водитеља случаја велики број тешкоћа са којима се сусрећу у свакодневном раду везан је управо за потешкоће или недостатке у организацији рада као што су: нејасна подела улога и одговорности, недостатак ресурса и услова за рад, недостатак сарадње са установама и организацијама у локалној заједници из система социјалне заштите и других система и др. У овом истраживању истакнут је проблем, на који веома често у свакодневној комуникацији и на стручним скуповима указују представници центара за социјални рад, а то је превелики број случајева у односу на број ангажованих водитеља случаја. Водитељи случаја истичу да постојеће стандарде у раду прописане Правилником тешко могу достићи с обзиром на недовољан број запослених и велики број случајева који им се додељује. Један број анкетираних истакао је потребу за преиспитивањем актуелних законских решења, стандарда рада и норматива као и потребу унапређења положаја стручних радника. Водитељи случаја изражавају потребе за сле-дећим облицима стручне подршке: 1. Писана упутства и водичи 2. Организовање округлих столова ради размене искустава са колегама из других центара 3. Тематске радионице 4. Акредитовани програми обуке из специфичних области 5. Акредитовани програми обуке из области развоја општих компетенција

26 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ АКТИВНОСТИ ДРУГИХ 6. Консултативна подршка у појединачним предметима 7. Подршка и помоћ у унапређењу сарадње са организацијама из система социјалне зашите као и других релевантних система. Водитељи случаја препознају улогу Завода у већини наведених облика подршке, а посебно у области организовања или учешћа у: округлим столовима, тематским радионицама и другим облицима групног рада. Наведена подршка треба да заједно са водитељима случаја укључи и запослене на радним местима: супервизора, руководиоца, пријемног радника и правнике. Подршка Завода пожељно је такође да буде тематска, у следећим областима: заштита деце од злостављања и занемаривања, млади у сукобу са законом, насиље у породици, издвајање деце из породице, хранитељство, заштита душевно оболелих лица, смештај одраслих и старих лица и старатељство. Као посебно значајну област подршке Завода, водитељи случаја истичу стручну подршку у унапређењу организације рада у центрима за социјални рад. Улога Завода у области професионалне обуке је вишеструка: у реализацији сопствених акредитованих програма обуке, у реализацији акредитованих програма обуке других аутора, као и подршка у организовању и посредовање код аутора, а ради реализације акредитованих обука. РЕПУБЛИКА СРБИЈА Извештај сачиниле: Анђелија Ђоловић и Маја Думнић саветнице за социјалну заштиту иницијатива за укидање застаревања сексуалних деликата над децом инцест траума центар Инцест Траума Центар - Београд је у новембру године предао Парламенту РС - Одбору за људска и мањинска права и одбору за права детета - документацију која се тиче иницијативе за укидање застаревања сексуалних деликата над децом. Према важећем закону, сексуално насиље учињено према детету застарева шест година након последњег инцидента сексуалног злостављања. На основу 19 година дугог искуства у практичном раду са децом и одраслим особама које су преживеле сексуално насиље, скрећемо пажњу да је то недовољно за стицање психичке снаге и друштвене моћи на страни жртве да би процесуирала починиоца. Зато, починилац најчешће остаје некажњен и угрожава неко друго дете. Укидање застаревања је, заједно са оштром казненом политиком, један од најефикаснијих видова спречавања сексуалног насиља. Због тога је, Инцест Траума Центар - Београд саставио аргументацију за укидање застаревања, објаснивши чланицама и члановима скупштинских одбора психолошки аспект ове теме и указавши на трагове сексуалне трауме. Бол не застарева. Траума нема рок трајања. Други део документације Иницијативе је израђен од стране заштитника грађана (Одељење за права детета) и садржи упоредни преглед о застари у законодавствима 9 европских земаља. Иницијатива је поднета након октобарског говора директорке Инцест Траума Центра - Београд у Парламентарној скупштини Савета Европе у Стразбуру пред парламентарцима из 47 земаља-чланица и њеног новембарског говора пред 40 посланица Парламента Републике Србије. У оба обраћања, нагласак је био на укидању застаревања сексуалних деликата над децом на чему радимо у оквиру парламентарне димензије Кампање Савета Европе 1 ОД 5 чији је Инцест Траума Центар - Београд званични носилац за Републику Србију у пуном трајању Кампање до краја године. - Активности Кампање Инцест Траума Центра - Београд се реализују уз финансијску подршку Европске Уније из програма Европски инструмент за демократију и људска права за годину у Србији. АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈBОДИНА ПОКРАЈИНСКИ ЗАВОД ЗА СОЦИЈАЛНУ ЗАШТИТУ Нови Сад, Булевар Михајла Пупина 16 Тел: 021/ ; office@pzsz.gov.rs

27 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ АКТИВНОСТИ ДРУГИХ групе самопомоћи Дијалог организација цивилног друштва на Западном Балкану ИПА пројект реализује се у три државе: Албанији, Босни и Херцеговини и Србији, а финансијски је подржан од стране Европске комисије и AGE UK из Велике Британије. Пројекат је усмерен на мотивисање старијих да се укључе у активности локалне заједнице и у решавање проблема који се њих тичу. Старији се мотивишу да идентификују проблеме у локалној заједници и да сами или у партнерству покушају да проблеме реше. Циљ пројекта је да старији унапреде квалитет живота себи и другим старијим људима у заједници и да постану активни субјекти у решавању проблема у својој локалној заједници. У Републици Србији Црвени крст Србије и мрежа ХуманаС иницирали су организовање 48 група самопомоћи које окупљају 462 старије особе. Ове групе организоване су у различитим срединама (селима, градовима и приградским насељима), у неким срединама окупљају старије особе различите националности и различитог образовног нивоа, а постоји и једна група која се налази у колективном центру (ради се о избеглицама из Хрватске и расељенима са Косова). У групама су активни старији преко 65 година. Групе самопомоћи састају се у просеку два пута месечно, али има група које се састају сваке недеље. Најчешће теме су здравствено стање и високе цене лекова, као и неадекватна позитивна листа лекова, поред овог старији се жале на нељубазност здравствених радника. Тема о којој причају је и сиромаштво старијих, мале пензије и мала социјална давања. Остале теме тичу се решавања конкретних проблема у локалној заједници и решавања појединачних проблема чланова група и самих старијих у њиховом окружењу. У неким случајевима проблеми се решавају уз асистенцију организација цивилног друштва. Старији су мотивисани да преузму иницијативу за решавање проблема у локалној заједници. Са састанака група покренуто је неколико успешних иницијатива. Црвени крст Трстеника организује групу у селу Горњи Дубич које је у брдско планинском делу општине (у коме живе углавном старији) и где је идентификован проблем са аутобуским превозом који им је преко потребан. Пре извесног времена укинута је једина аутобуска линија за њихово село и они сада нису у могућности да иду до оближњег града на специјалистичке прегледе или да иду да плаћају рачуне. Договорено је да се старији из овог села обрате месној заједници и локалној самоуправи око поновног успостављања превоза. Један од проблема је и то што у овом селу не постоји ни продавница, па су старији на састанцима предложили да би било добро увести продавницу на точковима барем једном недељно, они сматрају да је то услуга која је неопходна селима у Србији, где су остали само старији. У Врбасу Црвени крст Врбаса организује групу од 10 старијих жена. Једна од идеја, о којој се разговарало је изградња клупа на шеталишту између две градске пијаце (што значи два различита краја главне улице), коју најчешће користе старије особе. Током наредног месеца размотриће се реалност и оправданост могуће иницијативе, као и укључивање партнера у реализацију идеје (Удружење пензионера, других НВО, Месне заједнице). У неким срединама (Неготин) чланови група су се договорили да направе списак угрожених старијих који немају никаква примања и живе сами и да их предложе за добијање пакета хране и хигијене. Истакнут је и проблем социјалне изолације старијих и усамљености старијих и лош однос са децом и унуцима. У Параћину састанцима група самопомоћи присуствује Омладинска теренска јединица Црвеног крста која има задатак да заказује прегледе чланова група код лекара и да промовише међугенерацијску солидарност. У Великој Плани група се поделила на покретније и мање покретне и покретни помажу мање покретнима у сређивању баште и дворишта и обављању других послова. Одрживост пројекта састоји се у томе што за његову реализацију није потребно пуно новца. Потребно је само на почетку мотивисати старије и обезбедити им простор за састајање и послужење (чај, кафа, сокови,...). Флексибилност пројекта се огледа што он није ригидан већ омогућава самим старијим особама да из своје перспективе артикулишу проблеме на које наилазе у локалној заједници и да понуде могућа решења. Пројекат може да се посматра и као платформа за заговарање од стране самих старијих, који на овај начин постају активни у локалној заједници заговарајући промене које би довеле до повећања квалитета живота старијих особа што представља активизам и социјално укључивање старијих. Солидарност (пре свега међу самим старијим особама али постоји и аспекат међугенерацијске солидарности, јер неки од идентификованих проблема од стране старијих тичу се побољшања квалитета живота младих њиховој локалној заједници). Црвени крст Србије Наташа Тодоровић, психолог др Милутин Врачевић скуп суоснивача фондације,,солидарност Србије складу са Законом о задужбинама и фондацијама ( Сл. гласник Републике Србије бр. У 88/2010) Фондација Солидарност Србије је Решењем Агенције за привредне регистре бр. БЗФ 54/2012 од године постала самостално правно лице. У складу са истим Законом све задужбине којима је Фондација управљала стекле су статус самосталног правног лица, а то су: 1. Задужбина Алекса Крсмановић ; 2. Задужбина Наумовић Димитрија казанџије, сина Васе и жене му Анке ; 3. Задужбина Рихарда Фрелиха ; 4. Задужбина Агније и Михајла Срећковића Ђенерала ; 5. Задужбина Заједница братства Милоја и Михајла Д. Васића ; 6. Задужбина Михаила и Саре Арсенијевић, Хрисанте и Андре Пурић ; 7. Задужбина Лазара Стојадиновића вишег контролора поште и телеграфа и жене му Анке ; 8. Задужбина Стевана Кораћа ; 9. Задужбина Петра Шљивића ; 10. Задужбина Лепосаве и Драгутина Тодића ; 11. Задужбина Љубомира Јефтовића ; 12. Задужбина Ристе Крстића ; 13. Задужбина Јованче и жене му Персиде Трифуновић из Крагујевца ; 14. Задужбина Сретена Алексића и жене му Анке Како су све задужбине постале суоснивачи Фондације, Фондација је са њима закључила Уговор о пословно техничкој сарадњи којим се обавезује стручна служба Фондације да обавља све стручне послове везане за пословање и управљање Задужбином (административне, финансијске, правне, послове

28 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ заступања, менаџмент...и др, као и све остале послове које је неопходно у складу са законом и нормативним актима задужбина предузимати). У задужбини,,лазара Стојадиновића вишег контролора поште и телеграфа и жене му Анке у Врњачкој Бањи, од 07. до 09. децембра ове године, одржан је годишњи скуп суоснивача Фондације,,Солидарност Србије којих у овом тренутку има 121. Представљен је историјат задужбинског објекта, његов рад у одлазећој години и планови за будућност. Свим суоснивачима је понуђено да по повлашћеној цени користе капацитете овог објекта. једнократне помоћи у укупном износу од ,00 динара. Број корисника стипендије у школској 2012/2013. години је 107. Поред ових редовних активности, Фондација Солидарност Србије је у складу са Законом о враћању одузете имовине и обештећењу и Правилником о обрасцу захтева за враћање одузете имовине, односно обештећењу, начину и поступку пријема и обраде захтева, приступила прибављању неопходне документације за поступак враћања имовине свих задужбина. Што се тиче очувања задужбинске имовине, на објекту Задужбине Алекса Крсмановић, Теразије 34 урађена је санација фасаде, а у складу са датим условима Завода за заштиту споменика културе. У склопу Задужбине комплетно је реновиран објекат у дворишту освежена је фасада, замењена столарија, урађена је струја и додатно осветљење, окречене су све просторије у објекту, раскрчен је и ослобођен излаз у башту, очишћено је двориште. нови закон о социјалној заштити је уважио залагања асоцијације за нормирање права на пословно повезивање струковно повезивање члан 118. Установе социјалне заштите и други пружаоци услуга социјалне заштите могу да сарађују с одговарајућим установама и организацијама у земљи и иностранству ради унапређења делатности и размене искустава. Установе социјалне заштите и други пружаоци услуга социјалне заштите могу се повезивати у удружења ради остваривања заједничких професионалних интереса и унапређења услуга социјалне заштите. Запослени у социјалној заштити могу међусобно да се повезују у струковна удружења. Удружења из ст. 2. и 3. овог члана могу носити назив асоцијација или друштво. На оснивање, организацију и рад удружења из ст. 2. и 3. овог члана примењују се прописи о удружењима. Због повећања трошкова штампања и дистрибуције ГЛА- СА ЦЕНТАРА насталих услед значајно већег броја страна, са жаљењем морамо да објавимо да достављамо само центрима члановима Асоцијације ЦСР. Напомињемо, да наша добра воља уопште није спорна, али се морамо понашати рационално. Не смемо угрозити центре - чланове Асоцијације. Сигурни смо да ћете то разумети на прави начин. у асоцијацији су готово сви центри у Србији Центри за социјални рад чланови Асоцијације На Задужбини Наумовић Димитрија казанџије, сина Васе и жене му Анке у ул. Коларчевој бр. 9, у договору са ЈП Градско стамбено завршено је обијање фасаде на све три зграде. Промењен је кровни покривач на тераси стана бр. 7 у III улазу. Окречен је стан бр. 5 у III улазу. У плану је обнова водовода, канализације и замена дрвених електроормана металним на II и III улазу. позив на сарадњу Позивамо све колегинице и колеге из центара да достављају за објављивање актуелне информације, прилоге и фотографије адекватне резолуције, да на тај начин заједно будемо креатори нашег билтена. Уређивачки одбор У Асоцијацији нису само још центри из: Баточине, Крупња, Љига, Пећинаца и Трстеника. Додуше, неки од њих су најавили прикључење. Нажалост, неки центри, и даље, иако су потписали приступнице, нису комплетирали документацију. Позивамо их да ту своју обавезу испуне што пре како би смо све то благовремено доставили Агенцији за привредне регистре. Гостима је презентован детаљан извештај о раду Фондације у коме се види да је, упркос чињеници да је изузетно тешка и у сваком погледу сложена ситуација у нашем друштву, како на микро тако и на макро плану, Фондација ипак успела да одржи постигнути ниво рада али и да постојеће облике рада, организовања и активности уподоби околностима у којима се она одвијају. Ту, пре свега, имамо на уму чињеницу да ни једно од базичних, програмских опредељења Фондације није доведено у питање, а нека од њих су чак додатно иновирана и оплемењена садржајима на која смо нарочито поносни. Сви наши пројекти, како они чија је реализација у току, али и они који су у плану нашег рада у будућем периоду врло пажљиво су и темељно анализирани, при чему је у сваком тренутку вођено рачуна о њиховој сврсисходности, ефикасности и о томе да дају максималан резултат у корист оних о којима се Фондација брине и стара. Из средстава остварених по основу улога суоснивача, а у складу са статутарним циљевима, Фондација је у претходних годину дана доделила Планирамо да даље развијамо Департман за социјални рад и надамо се да ће се стећи услови да ускоро прерасте у самосталан факултет. Настављамо активности за покретање Регионалног центра за хипорехабилитацију у Требињу. Проширујемо делатност Радионице Добро срце. У току је развој пројекта за отварање народних кухиња у Београду и широм Србије. И даље ћемо се трудити да оправдамо назив кућа љубави и доброте. Славица Тишма Фондација Солидарност Србије Београд, Добрињска slavica@solidarnostsrbije.org задужбина Лазара и Анке Стојадиновић вила Поштански дом Врњачка Бања На непуних 400м од центра Врњачке Бање, налази се вила Поштански дом, задужбина Лазара и Анке Стојадиновић, која је изграђена године, са наменом лечења и опоравка радника Поште и Телеграфа Југославије. Објекат је у два наврата (1990. и године) реновиран, од стране ЈП ПТТ Србија, а од године вилом Поштански дом газдује Фондација Солидарност Србије. Вила Поштански дом је окружена предивним парком, са ограђеним двориштем и сопственим паркингом. Располаже са 60 кревета у луксузно опремљеним собама и апартманима (твц, фен, клима, телефон, тв, мини бар). Такође има ресторан, који је климатизован и поседује 120 места за седење, познат по богатој националној и интернационалној кухињи. Сви запослени и бивши запослени у социјалној заштити, као и чланови њихових породица, имају могућност коришћења услуга овог бисера Врњачке Бање., уз попуст од 10% и могућност одложеног плаћања. Значајно је напоменути да је у овом објекту организовано више стручних скупова и састанака УО Асоцијације ЦСР. Услуге ове прелепе виле користе и запослени ГЦ Бежанијска коса, ГЦ и ЗЦ Панчево, ГЦ Шабац, као и запослени других установа социјалне заштите. Ако тражите место за одмор и уживање, по најповољнијим условима, онда је вила Поштански дом право место за вас. Контакт телефони: / , 036/ факс: / e mail:... lazarevzavetvb@open.telekom.rs web:... pttdom.co.rs 54.

29 Лепоте Србије Златибор Наше врлине и наши промашаји су неодвојиви као сила и материја. Када се одвоје, нема више човека. Никола Тесла