ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ И З В Е Ш Т А Ј

Transkript

1 ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ На предлог Наставно научног већа од 28. априла године, декан Правног факултета Универзитета у Београду донео је одлуку о расписивању конкурса за избор у звање и заснивање радног односа на радном месту једног асистента за ужу научну област Кривично право предмет Кривично право. Конкурс је објављен у Службеном гласнику РС бр. 49 од 6. маја године и у публикацији Националне службе за запошљавање Послови бр. 569 од 14. маја године, као и на интернет страници Факултета и Универзитета у Београду. Изборно веће Правног факултета Универзитета у Београду, на својој XIII седници одржаној 28. априла године, одредило је др Зорана Стојановића, редовног професора Правног факултета у Београду, др Јована Ћирића, научног саветника и директора Института за упоредно право и др Игора Вуковића, ванредног професора Правног факултета у Београду, за чланове комисије за писање реферата о пријављеним кандидатима. У том својству, чланови Комисије Изборном већу Правног факултета Универзитета у Београду подносе следећи И З В Е Ш Т А Ј Пријаву на конкурс благовремено су поднела два кандидата, и то др Вукан Славковић и Ивана Марковић. Кандидате је комисија вредновала према редоследу пријављивања. 1. Др Вукан Славковић Биографски подаци Др Вукан Славковић је рођен 10. маја године у Зајечару. Правни факултет Универзитета у Београду завршио је године са општим успехом 8,13. Докторску дисертацију под називом Покушај у кривичном праву одбранио је на Правном факултету Универзитета у Нишу године. Према наводима из пријаве на конкурс дисертација је одбрањена са одликом (уверење Правног факултета Универзитета у Нишу то не садржи). Кандидат уз пријаву на конкурс није приложио и биографију, тако да Комисија не располаже другим подацима о кандидату.

2 Објављени радови У својој пријави на конкурс кандидат је навео да је објавио више радова. Радове кандидат није приложио, па је Комисија приказала само оне радове који су били доступни у библиотеци Правног факултета Универзитета у Београду. 1. Правни аспекти корупције, у: Ђорђе Игњатовић (прир.), Стање криминалитета у Србији и правна средства реаговања. Део 3, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2009, ISBN , стр У овом раду се анализирају правни аспекти коруптивних кривичних дела. На почетку чланка се указује на различита етимолошка значења појма и прва помињања корупције у историјским изворима. Интересантно је приметити да аутор изједначава корупцију са кривичним делима против службене дужности, сврставајући у ову категорију сва дела из главе XXXIII КЗ. Иако се то из назива рада не види, у наставку се пажња посвећује искључиво случајевима корупције у условима монопола. У том смислу се у раду нарочито обрађује установа Главног ревизора, иако остаје нејасно да ли се ту мисли на овај институт из угла позитивног законодавства (у време објављивања чланка према Закону о рачуноводству и ревизији) или на неко упоредно решење. У наставку се из угла криминологије разматрају ефекти корупције и њена перцепција у јавности. Аутор у закључку поцртава негативне стране корупције и неопходност транспарентнијег приступа информацијама и контроли система и јавних финансија. 2. Кривичноправна квалификација крађе, Ревија за криминологију и кривично право, год. XLIX, бр. 1/2011, ISSN , стр. 3. Покушај кривичног дела у кривичном законодавству Руске Федерације, Зборник радова Правног факултета у Нишу, бр. LX/2012, ISSN , стр. У овом свом чланку аутор обрађује покушај кривичног дела у кривичном законодавству Руске Федерације. Према КЗ РСФСР покушај подразумева умишљајно чињење или нечињење неког лица, које је непосредно усмерено на извршење кривичног дела, а које је остало недовршено, услед околности које не зависе од учиниоца. Аутор разматра кажњиве стадијуме у извршењу кривичног дела, где сврстава и добровољни одустанак (стр. 192). У даљем тексту се објашњавају објективни и субјективни елементи покушаја и врсте покушаја (свршени и несвршени), уз навођење релевантних мишљења из савремене руске доктрине. Интересантно је приметити да се у руској литератури и судској пракси тумачи да је могућ само покушај са директним умишљајем. 4. Законодавство и наука кривичног права, у: Војислав Ђурђић, Мирослав Лазић (уред.), Зборник радова студената докторских студија права, 2014, ISBN , стр Покушај у кривичном праву, докторска дисертација, Правни факултет Универзитета у Нишу, 2013, 381 стр.

3 Докторска дисертација кандидата обрађује институт покушаја кривичног дела. Прва глава обрађује историјски развој покушаја, уопште и у нашем законодавству (стр ). Ту се наводе прва помињања покушаја у законицима Старог века (Месопотамија, стара Грчка и Рим), Средњег и Новог века, уз приказ најважнијих српских правних споменика. У другој глави се приказују законске одредбе о покушају у законима англосаксонског, европскоконтиненталног, источно-европског и азијско-пацифичког правног подручја (стр ). Аутор наводи законске одредбе многих држава о покушају, не наводећи само голи законски текст већ и одговарајуће радове из кривичноправне доктрине. Трећа глава анализира покушај у позитивном кривичном праву Србије, укључујући однос са припремним радњама, врсте покушаја, његову праву природу и кажњивост (стр ). Глава четврта упоређује покушај са другим институтима кривичног права, где аутор сврстава неподобни покушај и добровољни одустанак. Разматра се, такође, и однос са сложеним, колективним и продуженим делом и саучесништвом. Пета глава обрађује покушај у међународном кривичном праву, привреднопреступном праву и прекршајном праву (стр ), док се у шестом поглављу институт разматра из угла судске праксе, домаће и иностране, са одговарајућим освртом на статистичке податке (стр ). Докторска дисертација има 381 страницу текста (са списком литературе). Аутор је поред литературе на српском претежно користио радове на енглеском и руском језику, иако су коришћени и поједини чланци на другим језицима. 6. Превод: Lynne Segal, The Explanation of Masculine Violence, у: Теорије у криминологији, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2009, ISBN , стр Превод: James W. Messerschmidt, Masculinity and Theoretical Criminology, у: Теорије у криминологији, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2009, ISBN , стр Уз пријаву на конкурс, кандидат је приложио и: уверење о стеченом називу доктора правних наука за ужу кривично-правну научну област (у овереној фотокопији), диплому о стеченом високом образовању (у фотокопији), уверење о држављанству РС (у оригиналу), извод из матичне књиге рођених (у овереној фотокопији) и уверење да се против њега не води кривични поступак (у оригиналу). 2. Ивана Марковић Биографски подаци Ивана Марковић је рођена у Београду године. Основну школу је похађала у Србији (Београд) и Немачкој (Хамбург). Гимназију је завршила у Немачкој (Минхен). Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду са просечном оценом 10,00. Одбранила је мастер рад под називом

4 Материјално кривично право Европске Уније и завршила мастер студије са просечном оценом 10,00. Студент је докторских студија на Правном факултету Универзитета у Београду, кривичноправни модул. Након дипломирања Ивана Марковић је била запослена у Министарству економије и регионалног развоја, одсек за међународну сарадњу (децембар 2008 јул 2009.). Од године је сарадник у настави, а од и асистент на предмету Кривично право на Правном факултету Универзитета у Београду. Ивана Марковић обавља функцију секретара Катедре за кривично право, члан је Комисије за (ре)акредитацију Правног факултета, и секретар на пројекту Казнена реакција у Србији као кључни елемент правне државе Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Кандидат је била секретар часописа Crimen (2010 Архив 2013) за и правне часописа и друштвене науке. Ивана Марковић је више пута боравила на усавршавању у иностранству године је добила тромесечну Међународну парламентарну стипендију немачког Бундестага, године је боравила (од јула до септембра) на Макс Планк Институту за страно и међународно кривично право у Фрајбургу, док је у новембру године боравила на Институту за кривично право и криминологију Универзитета у Бечу. Кандидат је користила више стипендија током својих студија (стипендије: Министарства за просвету и спорт, града Београда, Eurobank EFG, задужбине Лука Ћеловић и Миливоје Јовановић, Фондације за развој научног и уметничког подмлатка) и током рада на Факултету (стипендије IPS, DAAD и OeAD). Ивана Марковић влада немачким језиком на највишем нивоу. Одлично познаје енглески језик (TOEFL 109 од 120 поена, IELTS оцена 8 од 9), врло добро италијански (CILS Livello Due B2), а похађала је и почетне курсеве из француског и турског језика. Члан је удружења Менса. Радови објављени до избора у звање асистента Кандидат Ивана Марковић је доставила списак објављених радова, који су такође приложени уз пријаву на конкурс. Комисија је приказала само чланке објављене у периоду након избора у звање асистента Иване Марковић, али је вредновала и њен дотадашњи научни рад. 1. Материјално кривично право Европске уније, мастер рад, Правни факултет Универзитета у Београду, 2011, 79 стр. 2. Пристанак повређеног у кривичном праву, у: Ђорђе Игњатовић (уред.), Казнена реакција у Србији. Део 1, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2011, ISBN , стр Европско кривично право?, коментар поводом издавања књиге: Martina Wasmeier, Angelike Möhlig (прир.), Кривично право ЕУ збирка прописа, Бранич, бр. 1/2009, ISSN , стр

5 4. Приказ књиге: Winfried Hassemer, Warum Strafe sein muß. Ein Plädoyer, Crimen, год. II, бр. 1/2011, ISSN X, стр Приказ књиге: Franz Bydlinski, Grundzüge der juristischen Methodenlehre, Crimen, год. I, бр. 2/2010, ISSN X, стр Превод на немачки језик: Die Verbrechenslehre aus der Sicht des serbischen Strafrechts, у: Manfred Heinrich, Christian Jäger, Bernd Schünemann (Hrsg.) et al., Festschrift für Claus Roxin zum 80. Geburtstag am 15. Mai Strafrecht als Scientia Universalis, Walter de Gruyter, Berlin, 2011, ISBN , стр Превод са немачког језика: Франц Бидлински, Правна методологија: основи науке о правним методама, ЦИД, Подгорица, 2011, ISBN , 146 стр. 8. Превод са немачког језика: Клаус Роксин, О евентуалном умишљају, Crimen, год. I, бр. 1/2010, ISSN X, стр Радови објављени након избора у звање асистента 1. Дивергентна схватања судске праксе и теорије о инцест-случају из Немачке, Бранич, год. CXXVI, бр. 3 4/20 13, ISSN , стр Овај рад приказује тзв. инцест-случај из немачке судске праксе, који је у немачком друштву покренуо начелну расправу о кажњивости инцеста, а касније је због поступка пред Савезним уставним судом Немачке и Европским судом за људска права довео у питање сагласност ове инкриминације са правом на породични и приватни живот. Нарочито су приказани наводи издвојеног мишљења судије Хасемера о не/оправданости кривичноправног кажњавања инцеста. Доводећи у везу овај случај са српским правом, ауторка закључује да је потребно преиспитивање кривичне кажњивости инцеста, прихватајући аргументацију да се овде ради o морално анахроној норми. 2. Европско кривично право појмовно одређење и стање после Лисабонског уговора, Правни живот, год. LXI, бр. 12/2012, ISSN , стр У овом раду се најпре истичу разлике појмова европско кривично право и кривично право Европске уније, а затим и промене које у овом материји доноси Лисабонски уговор. Према Уговору из Лисабона кривична законодавства држава чланица остају национална, а Европска унија може да доноси кривичноправне прописе само у погледу односа који погађају њену надлежност која се односи на стварање јединственог простора слободе, безбедности и права. Ауторка разматра три модела овлашћења Европске уније у погледу материјалног кривичног права и правила поступка доношења одлука у кривичноправној области, закључујући анализу одговарајућим одлукама Савезног уставног суда Немачке.

6 3. Körperverletzungen im Sport eine strafrechtliche Gratwanderung, у: Ђорђе Игњатовић (уред.), Казнена реакција у Србији. Део 3, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2013, ISBN , стр Овај рад, писан на немачком језику, бави се кривичноправним аспектима спорта, нарочито евентуалним телесним повређивањем у спортским такмичењима. У првом делу рада се говори о феномену спорта уопште и његовом значају за савремени живот. У централном делу раду ауторка обрађује телесне повреде, које се везују за спорт, или директно наступају у оквиру спортских такмичења, са нарочитим освртом на институт пристанка повређеног. Део рада посвећен је и институту дозвољеног ризика. 4. Кривично дело убиства детета при порођају, у: Светислав Табороши (прир.), Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ. Прилози пројекту 2011, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2012, ISBN , стр У овом раду ауторка разматра различита питања везана за кривично дело из чл. 116 КЗ РС. Након уводних напомена и приказа историјског развоја детеубиства уопште и код нас, ауторка анализира четири најзначајнија разлога која оправдавају привилеговање убиства детета при порођају. Најзад, у раду се разматрају спорна обележја дела: објект, субјект, поремећај изазван порођајем и време извршења. Ауторка потенцира важност вештачења поремећаја мајке, чиме би се одагнале сумње да је у конкретном случају постојање поремећаја злоупотребљено. Ауторка предлаже шире схватање појма поремећаја, које би обухватило не само директне соматске и психофизичке промене условљене порођајем, већ и психосоцијалне факторе социјалне и економске природе који утичу на породиљу. Стога предлаже да се појам поремећаја замени појмом стање. 5. О криминалној политици Европске уније, у: Радмила Васић, Ивана Крстић (прир.), Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ. Прилози Пројекту 2012, Центар за издаваштво и информисање Правног факултета Универзитета у Београду, 2013, ISBN , стр Ауторка се у овом раду бави стањем криминалне политике у Европској унији. Најпре су дате полазне напомене о криминалној политици уопште и приказане најважније новине из Лисабонског уговора у вези са поделом надлежности и поступком доношења одлука у кривичноправној области. Затим су анализиране поједине карактеристике криминалне политике Европске уније, да би се на крају указало на нека актуелна дешавања последњих година на том пољу. На крају овог прегледа ауторка даје основне информације о тзв. Манифесту о европској криминалној политици, сачињеном од угледних теоретичара кривичног права из десет земаља, у којем се наводе основни криминално-политички принципи и примери њиховог поштовања или непоштовања у законодавној пракси ЕУ.

7 6. Предузимање медицинског захвата као основ искључења противправности са посебним освртом на непостојање пристанка пацијента, у: Ђорђе Игњатовић (уред.), Казнена реакција у Србији. Део 2, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2012, ISBN , стр У овом раду ауторка истражује кривичноправна дејства предузетог медицинског захвата као евентуалног посебног основа искључења противправности, нарочито у контексту не/постојања пристанка пацијента. Ово питање је детаљно разматрано у немачкој литератури, па се у том смислу излажу поставке најзначајнијих теорија о значају лекарских захвата. Заступа се становиште да медицински захват може да искључи противправност неког кривичног дела, под условом да је била извршена по правилима лекарске струке, у намери лечења и на основу пристанка пацијента. Ауторка разматра кривична дела из нашег законодавства чија би противправност вршењем медицинског захвата могла бити искључена, закључујући да наше кривично право не санкционише поступање лекара ако пацијент није дао свој пристанак на захват, како то чине нека друга законодавства. У закључку се констатује да је прекршајно кажњавање здравственог радника који без пристанка односно противно вољи пацијента предузме лечење одговарајуће решење. 7. Приказ књиге: Kristian Kühl, Freiheitliche Rechtsphilosophie, Crimen, год. III, бр. 1/2012, ISSN X, стр Приказ књиге: Ulrich Sieber, Malaika Nolde, Sperrverfügungen im Internet: Nationale Rechtsdurchsetzung im globalen Cyberspace?, Crimen, год. II, бр. 2/2011, ISSN X, стр Превод на немачки језик (прва верзија): Die Auslegung der Strafrechtswissenschaft in der praktischen Rechtsanwendung, у: Lorenz Schulz, Michael Reinhart, Oliver Sahan (Hrsg.), Festschrift für Imme Roxin, C. F. Müller, Heidelberg, 2012, ISBN , стр Уз пријаву на конкурс, кандидат је приложила и: биографију, објављене радове (у фотокопији), диплому о стеченом високом образовању са додатком дипломи (у фотокопији), диплому о завршеним мастер академским студијама и стеченом академском називу мастер правник (у фотокопији), уверење о уписаном четвртом семестру докторских академских студија у школској 2013/2014. години (у оригиналу), извод из матичне књиге рођених (у оригиналу), уверење о држављанству (у оригиналу), сертификат о познавању италијанског језика (Livello DUE B2) и уверење о добијеној стипендији DAAD. Комисија је прибавила и размотрила и одговарајуће о податке који се односе на вредновање педагошког рада Иване Марковић од избора у звање асистента. У овом периоду Ивана Марковић је остварила високе просечне оцене, и то, према школским годинама: оцену 4,37 (у школској 2013/2014 број анкетираних студената 211), оцену 4,70 (у школској 2012/2013 број

8 анкетираних студената 143) и оцену 4,64 (у школској 2011/2012 број анкетираних студената 172). МИШЉЕЊЕ И ПРЕДЛОГ Чланови Комисије су детаљно размотрили све наводе из пријава на конкурс кандидатā, њихов научни рад, радно ангажовање и друге податке од значаја за одлучивање. Кандидат др Вукан Славковић уз пријаву на конкурс није приложио биографију и објављене радове, што је отежало потпуније упознавање свих предности овог кандидата. Ипак, Комисија је уложила напор да прибави и прикаже оне објављене радове кандидата који су били доступни у библиотеци Правног факултета у Београду, како би имала праву слику о његовом досадашњем раду. Како се из приказа наведених радова може закључити, др Вукан Славковић је од својих почетака у писању до докторске дисертације, одбрањене на Правном факултету Универзитета у Нишу, показао значајан напредак. Ипак, полазећи од условā за избор асистента из Закона о високом образовању, према којима високошколска установа бира у звање асистента студента докторских студија које је претходне нивое студија завршио са укупном просечном оценом најмање 8 (осам) и који показује смисао за наставни рад (члан 72 став 1), чланови Комисије нису уверени да кандидат може успешно да одговори захтевима који се постављају пред асистента Правног факултета Универзитета у Београду. Његова просечна оцена са основних студија (8,13) и околност да нема радно искуство у настави не говоре у прилог томе да др Вукан Славковић асистентске дужности (члан 110 став 2 Статута Правног факултета Универзитета у Београду) може да обави успешније од Иване Марковић. Иако одбрањена докторска дисертација не представља услов за избор у звање асистента, за сваку похвалу је то што је Вукан Славковић у међувремену и докторирао. Чланови Комисије су стекли позитиван утисак о самом раду, иако се из уверења Правног факултета у Нишу о одбрањеној докторској дисертацији, и поред другачијих навода из пријаве, не види да је дисертација одбрањена са одликом. С друге стране, кандидат Ивана Марковић је основне и мастер студије завршила са просечном оценом 10,00, док је досадашње докторске студије (уписан је четврти семестар) завршила са просечном оценом 9.00 (Методи научноистраживачког рада и вештине оцена 10, Кривично право Општи део оцена 9, Кривично право Посебни део оцена 8, Кривично процесно право оцена 7, Међународно кривично право оцена 10, Виктимологија оцена 10). Такође, имајући у виду вредновање педагошког рада, израженог у студентским анкетама током њеног асистентског стажа, чланови Комисије могу да констатују да је Ивана Марковић држала вежбе из предмета Кривично право са завидним успехом. Такође, током асистентског стажа, Ивана Марковић је више

9 пута боравила на стручном усавршавању у иностранству и обављала више дужности у оквиру Катедре за кривично право. С тим у вези се очекује да у будућем периоду Ивана Марковић оправда поверење и покаже још боље резултате, нарочито на плану помоћи наставницима у припреми научнонаставног процеса. Истовремено, с обзиром на то да је пред Иваном Марковић још низ важних обавеза на докторским студијама (семинарски рад, пројекат докторске дисертације, њена израда и одбрана), чланови Комисије изражавају забринутост у погледу успешног окончања ових студија у законском року. Полазећи од свих околности од значаја за одлучивање, чланови Комисије за писање реферата о кандидатима, сходно члану 27 Статута Правног факултета Универзитета у Београду, предлажу Изборном већу Правног факултета Универзитета у Београду да се Ивана Марковић изабере у звање асистента за ужу научну област Кривично право предмет Кривично право на Правном факултету Универзитета у Београду. У Београду, 28. јуна године Београду Чланови Комисије: др Зоран Стојановић, редовни професор Правног факултета Универзитета у др Јован Ћирић, научни саветник и директор Института за упоредно право др Игор Вуковић, ванредни професор Правног факултета у Београду