СРЂАН ВИДРИЋ, рођен у Зрењанину. Пише есеје и књижевну критику, објављује у периодици.

Transkript

1 ау т о р и л е т о п и с а СРЂАН ВИДРИЋ, рођен у Зрењанину. Пише есеје и књижевну критику, објављује у периодици. СЛАВИЦА ГАРОЊА, рођена у Београду. Пише поезију, прозу, књижевну критику и књижевнотеоријске студије, бави се српском народном књижевношћу са подручја Славоније, посебно Западне. Објављене књиге: Под месечевим луком, роман, 1992; Девеtа кућа, приповетке, 1994; Исpоведање tи{ине, песме, 1996; 160 gодина Трgовачке {коле у Беоgраду ( ), споменица, 2003; Из сенке, критике, огледи и мали есеји, 2003; Мој pредак је дрво, песме, 2007; Изидина коpча и друgе pриче, 2013; Жене gоворе разgовори са књижевним савременицама једноg сtолећа, 2013; Повраtак у Аркадију, роман, Књиге о народној књижевности: Народне pесме Славонске gранице, 1987; Анtолоgија срpске народне лирско-еpске pоезије Војне Крајине, 2000; Срpско усмено pоеtско наслеђе Војне Крајине, 2008; Жена у срpској књижевносtи, 2010; Од Цариgрада до Будима асpекtи срpскоg усменоg pесни{tва, ВЛАДИМИР ГВОЗДЕН, рођен у Новом Саду. Пише студије, огледе, есеје и књижевну критику, преводи с енглеског. Објављене књиге: Јован Дучић, pуtоpисац оgледи из имаgолоgије, 2003; Чинови pрисвајања од tеорије ка pраgмаtици tексtа, 2005; Књижевносt, кулtура, уtоpија, 2011; Срpска pуtоpисна кулtура сtудија о хроноtоpичносtи сусреtа, Приредио више књига. ЛИДИЈА ДЕЈВИС (LYDIA DAVIS), рођена у Нортхемптону, САД. Спада међу најцењеније савремене америчке ауторке. Већ четрдесетак година пише кратке приче и исто толико дуго бави се превођењем са француског језика. Нарочито су високо вредновани њени преводи класика какви су Сванов pуt и Госpођа Бовари. До сада је објавила седам збирки прича, један роман и један том сабраних кратких прича, док је велик број њених проза, есеја, приказа и критика објављен у часописима у Америци и Европи. Њену прозу одликује прецизност, сведеност, хумор, мешавина филозофије и поезије. Чланица је Америчке академије уметности и књижевности и добитница престижних награда 933

2 за стваралаштво. Године јој је додељена и Међународна награда Ман Букер за целокупан књижевни рад. Предаје креативно писање на Државном универзитету Њујорка, Олбани (SUNY). (И. Ђ. П.) ЗОРАН ЂЕРИЋ, рођен у Бачком Добром Пољу. Пише поезију, књижевну критику и студије, преводи с пољског, руског и бугарског. Књиге песама: Талоg, 1983; Зgлоб, 1985; Унуtра{ња обележја, 1990; Под сtаром лиpом, 1993; Оду{ак, 1994; Voglio dimenticare tutto (на италијанском), 2001; Аз бо виде азбучне молиtве, 2002; Наtаложено (изабране и нове песме), 2007; Блаtо, Студије, огледи и критике: Сесtра књиgа о инцесtу, 1992; Ваtрено кр{tење, 1995; Море и мраморје дневник pуtовања pо Аpулији, 2000; Анђели носtалgије pоезија Данила Ки{а и Владимира Набокова, 2000; Данило Ки{: ружа pесник p/оgлед, 2002; Песник и њеgова сенка. Есеји о срpском pесни{tву ХХ века, 2005; Сtварање модерноg свијеtа ( ) (коаутори Д. Гавриловић, З. Јосић), 2005; Незасићење pољска драмаtурgија ХХ века, 2006; Са исtока на заpад словенска књижевна емиgрација у ХХ веку, 2007; Дом и бездомносt у pоезији ХХ века, 2007; Исtорија Виtолда Гомбровича, 2008; Тесtосtерон. Нова pољска драмаtурgија, 2008; Поеtика срpскоg филма срpски pисци о филму , 2009; Позори{tе и филм, 2010; Виtкацијева Луда локомоtива између pозори{tа и филма, 2010; 3 у возовима евроpске класе, у дуgим заtвореним комpозицијама, у диму и pеpелу, 2011; Словенска чиtанка оgледи и pреводи из словенских књижевносtи ХХ века, 2013; Позори{tе луtака у Новом Саду оснивање (коауторка Љ. Динић), Приредио више књига и антологија. ИВАНА ЂУРИЋ ПАУНОВИЋ, рођена у Зрењанину. Англиста, пише студије, есеје, преводи с енглеског (превела преко тридесет прозних дела старијих и савремених англофоних писаца: С. Бекет, Џ. Барнс, П. Остер, В. Тревор, К. Хоуп...). Објављене књиге: Енgлеско- -срpски речник (коаутор С. Кољевић), 1999; Е. А. По: F/SF елеменtи фанtасtике и научне фанtасtике у pриpоведној pрози Едgара Алана Поа, 2007; Чуднолики свеt амерички хроноtоpи Пола Осtера, КАЈОКО ЈАМАСАКИ, рођена у Каназави, Јапан. Од живи у Београду, предаје на Филолошком факултету на Катедри за јапански језик и књижевност, где је и докторирала. Пише поезију, есеје, књижевну критику и уџбенике, преводи с јапанског и на јапански. Књиге песама на јапанском: Tori no tameni (Пtицама), 1995; Ubusuna rodina (Родина, ubusuna), 1999; Bara, mishiranu kuni (Ружа, tуђина), 2001; Hisoyaka na asa (Скривено јуtро), 2004; Atosu, shizukana tabibito (Аtос, tихи pуtник), 2008; Mio hayami (Убрзана вода), Књиге песама 934

3 на српском: Скривено јуtро, 2001; Родина, ubusuna, 2004; Сановник, река, 2005; Олујни бреg, 2008; Водени цвеtови, Књиге есеја: Kaitai Jugosurabia (Расpад Јуgославије), 1993; Sokokara aoi yami ga sasayaki (Оданде се чује азурна tама), 2003; Beogrado nisshi (Заpис из Беоgрада), Студија: Јаpанска аванgардна pоезија, Преводи са српског на јапански: Данило Киш, Wakaki hi no kanashimin (Рани јади), 1995; Shisha no hyakka jiten (Енциклоpедија мрtвих), 1999; Niwa, hai (Ба{tа, pеpео), Преводи с јапанског на српски: Шунтаро Таникава, Деtе на сtеpени{tу, 2007; Казуко Шираиши, Мала pланеtа, Приредила: Чеtири gоди{ња доба савремена јаpанска хаику pоезија, 1994, 2003; Хинако Абе, Госpа од pоља, МИЛОШ ЈОЦИЋ, рођен у Новом Саду. Пише поезију, кратку прозу, есеје, књижевну и филмску критику, преводи с енглеског. Један је од уредника и оснивача Међуtима (medjutim.org онлајн часопис за књижевност, уметност и културу) и један од уредника и покретача сајта Зинg! (e-zing.tk сајт посвећен Курсу креативног писања на Филозофском факултету у Новом Саду). ИВАН КОЛАРИЋ, рођен у Клењу код Богатића. Филозоф, пише студије, есеје, приказе, стручне радове и уџбенике из филозофије, социологије, педагогије, комуникологије, књижевности, етике и естетике, као и кратке приче и хаику поезију. Објављене књиге: Дар реке Дрине, кратке приче, 1991; Крисtали осми{љавања, 1996; Свеtи Сава Срpски харизма и миt, 1998; Филозофија, 1998; Филозофска хресtомаtија, 2000; Филозофско-tеоло{ки лексикон, 2000; Лоgика, 2002; Време tре{ања, хаику, ЛАЗА ЛАЗИЋ, рођен у Сомбору. Пише поезију, прозу, есеје, литературу за децу и преводи с чешког, словеначког и француског. Књиге песама: Песме, 1953; Инtиме, 1956; Пловећи чардак, 1973; Трска, 1977; Леpа моћ, 2001; Свеtлосни зјаp, 2001, Фанtазмаgорија у суtон, Књига есеја: Шум ли{ћа, Књиге за децу и омладину: Виолина каролина, 1973; На дрвеtу чавка, 1973; Коњаници, 1973; Пријаtељсtво, 1975; Горка tрава, 1975; У зачараној маgли, 1976; Пуtовања ми{а Мије, 1976; Шtа раде Ескими, зими?, 1976; Плодови осtрва бајке, 1976; Кула свеtиља, 1979; Градиtељи дуgе, 1979; Где су моје маказице, 1980; Ливци, косачи, дворске луде, 1981; Оp{tа исtорија pаtуљака, 1982; Цик зоре, 1985; Булка у жиtу, 1985; Гусарске аванtуре, 1985; На раду или у хладу, 1985; Кућо моја, кућице, 1987; Пуtовања ми{а Мије pо Јуgославији, 1989; Ловац Панtелија, 1989; Буди добар, 1993; Тиха земља, 1995; Приче из Посpаније, 1997; Веtрова кћи, 2000; Мачка у џаку, 2000; Пtица над реком (коаутори Д. Шредер и Г. Малетић, избор 935

4 песама три аутора с препевом на немачки), 2004; Песме о pоврћу, 2006; Приче свеtлосtи и tаме, 2006; Покреtни жбун, 2007; Лавља свиtа, 2008; Шtа ли је tо, људи моји?, 2008; Срећне сtвари, 2009; Муња у каpи росе, 2009; Посtојбина радосtи, 2010; Крсt у pољу, 2011; Троскок с моtком, 2012; Варнице (изабране приповетке), књ.1, АЛЕКСАНДАР Б. ЛАКОВИЋ, рођен у Пећи. Пише поезију, есеје, студије и књижевну критику. Књиге песама: Ноћи, 1992; Заседа, 1994; Повраtак у Хиландар, 1996; Дрво слеpоg gаврана, 1997; Док нам кров pроки{њава, 1999; Ко да нам враtи лица усpуt изgубљена (избор), 2004; Неће{ у pесму, Студије: Од tоtема до сродника: миtоло{ки свеt Словена у срpској књижевносtи, 2000; Хиландарски pуtоpиси, 2002; Токови ван tокова ауtенtични pеснички pосtуpци у савременој срpској pоезији, 2004; Језикоtворци gонgоризам у срpској pоезији, 2006; Дневник речи есеји и pрикази срpске pесничке pродукције , 2008; Дневник gласова есеји и pрикази срpске pесничке pродукције , 2011; Ђорђе Марковић Кодер језик и миt, АРИЈАНА ЛУБУРИЋ ЦВИЈАНОВИЋ, рођена у Новом Саду. Англиста, преводилац, бави се савременом енглеском и америчком књижевношћу, посебно постколонијалном и, у последње време, трансгресивном прозом. Објавила је монографију Ружди и море pрича елеменtи фанtасtике у pрози Салмана Руждија, и превела, заједно са Игором Цвијановићем, књиге Елизабет Абот Слаtко-gорка исtорија {ећера, и Исtорија брака, ЖАРКО МИЛЕНКОВИЋ, рођен у Приштини. Пише поезију, прозу, есеје и књижевну критику. Књига песама: Кеноtаф, ЖИВОРАД НЕДЕЉКОВИЋ, рођен у Краљеву. Пише поезију. Књиге песама: Поgре{на pроgноза, 1991; Мајка, 1994; Туtин и јо{ 50 pесама, 1998; Језик увелико, 2000; Тачни сtихови, 2001; Су{tи pослови (изабране и нове песме), 2002; Неgде близу, 2003; Друgи неко, 2005; Овај свеt, 2009; Неумерени рад gодина (избор), 2011; Талас, 2012; Надмоћ меtафоре / Suprématie de la métaphore (двојезично), 2012; Улазак, 2014; Звездано pоље / Sвездено pоле (изабране и нове песме, двојезично), ЗОРАН ПАУНОВИЋ, рођен у Бору. Англиста, пише студије, есеје, преводи с енглеског (В. Тревор, П. Остер, В. Набоков, Џ. Конрад, Џ. Барнс, Џ. Џојс...). Објављене књиге: Гуtачи бледе ваtре амерички роман Владимира Набокова, 1997; Исtорија, фикција, миt есеји о анgло-америчкој књижевносtи, 2006; Модернисtичка сtудија 936

5 носtалgије, 2008; Уликс Reload (коауторка Ј. Ђорђевић), Приредио више књига. ГОРАНА РАИЧЕВИЋ, рођена у Новом Саду. Бави се теоријом књижевности и српском књижевношћу ХIХ и ХХ века, пише студије, есеје и приказе, преводи с енглеског и француског. Објављене књиге: Чиtање као креација, 1998; Библиоgрафија срpских некролоgа (коаутори М. Бујас и М. Клеут), 1998; Лаза Лазаревић јунак на{их дана, 2002; Есеји Мило{а Црњанскоg, 2005; Коменtари Дневника о Чарнојевићу Мило{а Црњанскоg, 2010; Кроtиtељи судбине о Црњанском и Андрићу, 2010; Друgи свеt есеји о књижевносtи: исtорија, tеорија, криtика, Приредила више књига. КРИСТИНА СТЕВАНОВИЋ, рођена у Бачкој Паланци. Бави се српском књижевношћу ХХ века и студијама културе. Објављена књига: Освајање модерноg краtка pроза Расtка Пеtровића и жанровско раслојавање срpске аванgарде, РАДОСАВ СТОЈАНОВИЋ, рођен у Млачишту код Црне Траве. Пише поезију, прозу, есеје, књижевну критику и драме. Књиге песама: Инословље, 1979; Рукоpис чемерски, 1982; Ђавоља {кола, 1988; Повраtак на колац, 1990; Сидро, 1993; Неtремице, 2003; Треpеt pесме од мноgих руку, 2007; Песме pоследњеg заноса (изабране и нове песме), Публицистика: Живеtи с gеноцидом, Књиге приповедака: Ариtонова смрt, 1984; Аpокрифне pриче, 1988; Мрtва сtража, 1988; Крај свеtа, 1993; Госpодар усpомена, 1996; Живи зид, избор, 1996; Молиtва за дечанску икону, 1998; Хрисtови сведоци, 2001; Црноtравске pриче, 2002; Власинска свадба, 2004; Месечева лађа, 2005; Еуридикини pросиоци, 2007; Заpисано у сновима pриче о љубави, Романи: Дивљи калем, 2002; Анgелус, Драме: Мрtва сtража, 1993; Проpасt свеtа на Велиgдан, 1999; Кривово и друgе драме, НИКОЛА СТРАЈНИЋ, рођен у Поповцу код Белог Манастира, Хрватска. Пише поезију, есеје и студије, бави се светском и компаративном књижевношћу. Књиге песама: Звјездани саtи, 1975; Очи земне, 1981; Пеpео свој раздајем, 1982; Вожња у круg, 1990; Песме, 1993; Карловачке pесме, 1994; Срце pчеле, 2000; Плави дах {уме (избор), 2004; Шумска кућа, 2007; Пре сирене, 2011; Срце pчеле (избор), Есеји, студије и огледи: Поезија или оptимизам (сtудија о Бранку Миљковићу), 1972; Јасике беле (сtудија о Момчилу Насtасијевићу), 1978; Вид и ријеч, 1984; Хаире, 1991; Замах и мировање (есеји о pјесни{tву Јована Зивлака), 1993; Преко (сtудија о Новалисовим Химнама ноћи ), 1993; Анђеоски pесник Рајнер Марија Рилке (о Девинским елеgијама Р. 937

6 М. Рилкеа), 1995; Сtари gрчки лиричари, 1999; Карловачки есеји, 1999; Милић од Мачве, 2001; На gозби код боgа, 2002; Три дијалоgа, 2002; Умеtносt као pублика, 2004; Оgледи из класичне књижевносtи, 2004; Приближавање pрозрачном, 2006; У сажеtом облику, 2006; Видљиво и невидљиво (есеји о pесни{tву Јована Зивлака), 2007; Оgледи о књижевносtи и сликарсtву, 2009; Хорацијева кожа (заpиси о pеснику Квинtу Хорацију Флаку), 2010; Језик анђела, ДРАГАНА В. ТОДОРЕСКОВ, рођена у Новом Саду. Пише критичке и књижевноисторијске текстове. Бави се истраживањем српске књижевности ХIХ и ХХ века. Објављене књиге: Сtеријине pародије иску{ења (pосt)модерноg чиtања, 2009; Дан, конtексt, брзина веtра, 2010; Писаtи даље изабране криtике, 2012; Тело pесме есеји и криtике о срpском pесни{tву, 2013; Траgом кочења pрисвајање, pреодевање и раслојавање сtварносtи у pоеtици Јудиtе Шалgо, Приредила: Тања Крагујевић, Ружа, одисtа, изабране песме, 2010; Ненад Митров, Позно биље, сабране песме, БОШКО ТОМАШЕВИЋ, рођен у Бечеју. Књижевни теоретичар, прозаиста, песник и критичар, члан је Европске Академије наука, уметности и књижевности (Париз), члан француског и аустријског ПЕН-а, као и Француског друштва писаца (Париз), те Аустријског савеза писаца (Беч). Важнији теоријски радови: Биtно pесни{tво, 1988; Карtезијански роман, 1989; Из искусtва биtка и pевања. Нацрt за једну онtолоgију pесни{tва, 1990; Саморазорне tеорије, 1994; Бесконачна замена. Фундаменtална онtолоgија као tеорија pоезије, 1997; Коначна tеорија књижевносtи, 2000; Поезија и ми{љење бића. Књижевнокриtички pрисtуp pоезији са сtанови{tа фундаменtалне онtолоgије, 2001; Песни{tво, књижевна tеорија, еgзисtенција, 2003; Биtно pесни{tво, 2004; Галилејевска pоеtика оgледи о pисању и њеgовим меtафорама, 2004; Херменеуtика неpрозирноg pесни{tво, онtолоgија, херменеуtика, 2006; Чекић без gосpодара, 2009; Оgледи о књижевној tеорији књижевна tеорија и деридијанска револуција, 2011; Проtив књижевне tеорије, 2011; Ми{љење pисања, Романи: Закаснели изве{tај једној академији, 2000; Нико, ниgде pриpовесt археолоgија, Књиге песама: Карtезијански pролаз, 1989; Чувар времена, 1990; Целан-сtудије и друgе pесме, 1991; Видело жи{ка, 1992; Свеtлосt за искоp, 1992; Понављање и разлика, 1992; Cool memories, 1994; Уgарци, 1994; Предео с Виtgен{tајном и друgе ру{евине, 1995; Преисpиtивање извора, 1995; План pовраtка, 1996; Друgа исtорија књижевносtи, 1997; Разgовор у Хајделберgу, 1998; Сезона без Госpода, 1998; Сtудија tесtаменtа, 1999; Чисtина и pрисуtносt, 2000; Пусtиње језика, 2001; Ниgде, 2002; Леtо моgа језика, 2002; Paul 938

7 Celan, 2002; Курелук моgа незадовољсtва, 2004; Нова узалудносt, 2005; Археолоgија pраgа. Фукоова заосtав{tина pоема археолоgија, 2008; Плодови pохода, 2008; Архив (избор), 2009; Песме од лиpовоg и баgремовоg дрвеtа, 2009; Нова узалудносt / Erneute Vergeblichkeit, 2009; Űbungen im Zweifel, 2010; Никуд, 2011; Früchte der Heimsuchung, 2011; Allerneueste Vergeblichkeit, 2011; Изабрана pоезија ( ), том 1, 2012; Изабрана pоезија ( ), том 2, ВЕСНА ТРИЈИЋ, рођена у Краљеву. Пише есеје и књижевну критику, објављује у периодици. РАДОЈЕ ФЕМИЋ, рођен у Бијелом Пољу, Црна Гора. Пише књижевну критику. Дипломирао је на Студијском програму за српски језик и јужнословенске књижевности на Филозофском факултету у Никшићу, где ради као сарадник. Тренутно је на постдипломским студијама. ВИКТОР ШКОРИЋ, рођен у Зрењанину. Пише прозу, студент је српске књижевности и језика на Филозофском факултету у Новом Саду. Књига приповедака: Давнина, ружа и pрах, Приредио Бранислав КАРАНОВИЋ 939