Назив факултета који подноси захтев: Филозофски факултет у Новом Саду РЕЗИМЕ ИЗВЕШТАЈА О КАНДИДАТУ ЗА СТИЦАЊЕ НАУЧНОГ ЗВАЊА

Transkript

1 Прилог 5. Назив факултета који подноси захтев: Филозофски факултет у Новом Саду РЕЗИМЕ ИЗВЕШТАЈА О КАНДИДАТУ ЗА СТИЦАЊЕ НАУЧНОГ ЗВАЊА I Општи подаци о кандидату Име и презиме: Кристина Стевановић Година рођења: ЈМБГ: Назив институције у којој је кандидат стално запослен: - Дипломирала: година: Филозофски факултет, Нови Сад Магистрирала: година: Филозофски факултет, Нови Сад Докторирала: година: Филозофски факултет, Нови Сад Постојеће научно звање: нема Научно звање које се тражи: научни сарадник Област науке у којој се тражи звање: Друштвене и хуманистичке науке Грана науке у којој се тражи звање: Српска књижевност Научна дисциплина у којој се тражи звање: Српска књижевност 20. века Назив научног матичног одбора којем се захтев упућује: Матични научни одбор за језик и књижевност II Датум избора-реизбора у научно звање: Научни сарадник: Виши научни сарадник: III Научно-истраживачки резултати (прилог 1 и 2 правилника): 1. Монографије, монографске студије, тематски зборници, лексикографске и картографске публикације међународног значаја (уз доношење на увид) (М10): М11 = М12 = М13 = М14 = М15 = М16 = М17 =

2 2 М18 = 2. Радови објављени у научним часописима међународног значаја (М20): М21 = М22 = М23 = М24 = М25 = М26 = М27 = М28 = 3. Зборници са међународних научних скупова (М30): М31 = М32 = М33 = М34 = 2 0, 5 1 М35 = М36 = 4. Националне монографије, тематски зборници, лексикографске и картографске публикације националног значаја; научни преводи и критичка издања грађе, библиографске публикације (М40): 5. Часописи националног значаја (М50): М41 = М42 = М43 = М44 = М45 = 2 1,5 3 М46 = М47 = М48 = М49 = М51 = М52 = М53 = М54 = М55 = М56 =

3 3 6. Зборници скупова националног значаја (М60): М61 = М62 = М63 = М64 = М65 = М66 = 7. Магистарске и докторске тезе (М70): М71 = М72 = Техничка и развојна решења (М80) М81 = М82 = М83 = М84 = М85 = М86 = 9. Патенти, ауторске изложбе, тестови (М90): М91 = М92 = М93 = IV Квалитативна оцена научног доприноса (прилог 1 правилника): 1. Показатељи успеха у научном раду: (Награде и признања за научни рад додељене од стране релевантних научних институција и друштава; уводна предавања на научним конференцијама и друга предавања по позиву; чланства у одборима међународних научних конференција; чланства у одборима научних друштава; чланства у уређивачким одборима часописа, уређивање монографија, рецензије научних радова и пројеката) Кристина Стевановић (1970, Бачка Паланка) је основну школу и средњу школу (1989) у Бачкој Паланци, а основне студије уписала год. на Филозофском факултету у Новом Саду - одсек Српска књижевност и компаративна књижевност. Након завршене успешне прве године студија, награђена је одлуком Универзитета у Новом Саду. Основне студије завршава године са просечном

4 4 оценом 9, 54, као један од најуспешнијих студената на свом одсеку. У току студија учествовала је у покретању студентског часописа Стање ствари, у коме је објавила низ књижевно-теоријских радова и књижевних приказа. Магистарске студије завршила је са просечном оценом 9, 84. Магистарску тезу под називом Кратка проза Растка Петровића у светлу жанровских раслојавања српске авангардне прозе радила је под менторством проф. др Бојане Стојановић Пантовић. Тезу је одбранила године (чланови комисије: др Бојана Стојановић Пантовић, редовни професор, менторка; др Гојко Тешић, редовни професор; др Бојан Јовић, научни саветник) и стекла звање магистра књижевних наука у научној области Српска и јужнословенске књижевности са теоријом књижевности. Монографију Освајање модерног објавила је године код угледног издавача Академска књига из Новог Сада. Након одбрањене магистарске тезе активно учествује на националним и међународним научним конференцијама, те објављује студије у тематским зборницима и књижевно-научним часописима. Докторску дисертацију Конструкција идентитета у књижевном делу Растка Петровића ради под менторством проф. др Бојане Стојановић Пантовић. Дисертацију је одбранила године пред комисијом коју су чинили: др Бојана Стојановић Пантовић, ред. професор, менторка; др Ивана Живанчевић Секеруш, ред. професор, др. Бојан Јовић, научни саветник; др Владислава Гордић- Петковић, ред. професор и др Гојко Тешић, ред. професор. Др Кристина Стевановић одлично чита, пише и говори руски језик, а служи се енглеским и италијанским. Посебно се интересује за област српске књижевне авангарде између два светска рата и наратологију, а бави се и истраживањима у домену студија културе, особито питањима везаним за родни идентитет (Растко Петровић, Исидора Секулић). Такође истражује и руску постмодернистичку књижевност. Кристина Стевановић објавила је укупно 13 радова ( један категорије М 14, два М 24, један М 33, два М 34, један М 42, два М 44, два М 45 и два М 53) и то 9 радова у којима је једини аутор, један рад у коме је први аутор и три рада у којима је други аутор. Још два рада у којима је једини аутор тренутно су у штампи. Научноистраживачка интересовања и теме којима се кандидаткиња бави у својим радовима припадају, хронолошки гледано, српској књижевности 20. века, са посебним нагласком на међуратној авангардној литератури и њеним значајним ауторима, У методолошко-теоријском смислу, др Кристина Стевановић се бави наратолошким питањима у кртаким прозним жанровима, као и феноменима везаним за студије културе и особито родним студијама (проблематика идентитета, гинокритика, феминистичка критика, теорија маскулинитета) највише на примерима прозних опуса Исидоре Секулић и Растка Петровића, али и Драгиње Гавриловић, Данице Марковић, Фриде Филиповић, Милоша Црњанског, Станислава Кракова, Станислава Винавера, Момчила Настасијевића, Драгише Васића и других. У монографији Освајање модерног: кратка проза Растка Петровића и жанровског раслојавање српске авангарде (2011) у уводном поглављу дају се основна теоријска полазишта и терминолошка објашњења која стоје у наслову рада: то се у првом реду односи на појмове/термине жанра и жанровског раслојавања, а потом и на једну довољно флексибилну и функционалну дефиницију конкретног књижевноисторијског раздобља у српској књижевности 20. века модернизма и

5 5 авангарде. Позивајући се на увиде савремене теорије жанрова и наратологије) (Хемпфер, Гловињски, Хирш, Фрај, Гиљен, Молино, Форман, Павличић) кандидаткиња најпре закључује да је књижевни жанр пре свега динамичан ентитет који се мора проучавати како у синхроној, тако и у дијахроној равни. У даљем току студије кандидаткиња се фокусира на је аналитичко-теоријско тумачење појединачних кратких прозних опуса Исидоре Секулић, Станислава Винавера, Милоша Црњанског, Станислава Кракова, Драгише Васића, Момчила Настасијевића и Данице Марковић, апотом прелази детаљно на анализу и домете кратке прозе Растка Петровића. У свим случајевима реч је о тзв. померању граница приповедања и идентификовању оних тематских, наратолошких, стилских и дискурзивних одлика које су одиграле кључну улогу у заснивању, диференцијацији и дестабилизацији појединих кратких прозних жанрова какви су новела, кратка прича, цртица или песма у прози. Треће поглавље посвећено је општим претпоставкама на којима се заснива деконструкција и обнова (ре-конструкција) приповедних жанрова Растка Петровића, особито његове кратке прозе. Жанровска сложеност и разнородна употреба различитих жанрвских конвенција иманентна је Растковој прози, путопису, али и поезији у авангардном раздобљу стваралаштва. Упућујући на плодотворне утицаје и сарадњу са бројним европским авангардним ствараоцима, филозофима и психоаналитичарима, Растков однос према категорији жанра показује се као доминантно антиесенцијалистички, односно као модус који поседује различите функције и потребу за разарањем наслеђених форми и поступака (Б. Јовић). То му је и омогућило да у невеликом броју сачуваних кратких прозних текстова уједно успостави и једну другачију наративну парадигму која почива на недовољно искоришћеним обрасцима српске и словенске културне баштине (мит, легенда, предање, усмена новела,бајка, молитва, житије), те да развије и специфичну наративну ауторефлексију, изневеравање очекивања читалачке публике, синкретичке форме дискурса, лиризацију, лудистичку позицију наратора. Такође, поступци пародизације отварају ова дела и према хоризонту разумевања менипске сатире. Четврто поглавље односи се на специфичан поступак ауторског конструисања новелистичког модела: деструкцију постојећег миметичког реалитета, образовање неке нове реалности дискурса и скретање пажње на сам чин стварања, конструисања те нове реалности. Стога се ауторка, позивајући се на наратолошке увиде Шломит Римон-Кенан усредсређује на различите типове приповедача који се појављују у пишчевој краткој прози, његовом идентитету у односу на временски и просторни план нарације. Посебна пажња се посвећује персоналној нарацији, функцији коментара, као и сценском, дијалошком обликовању дискурса. Притом се та врста непоузданог, персоналног наратора мења од текста до текста што импликује радикалном сумњом у категорију знања и стваралачких способности, трагајући за пуним доживљајем живота. Посебан део повог поглавља посвећен је сложеним интертекстуалним анализама и типологији цитата у Растковој прози ( Немогући ратар, Песма смрти ), при чему је у његовом случају најчешће присутан тип илуминативног цитата, што ауторка доводи у везу и са појединим писцима европског модернизма и авангарде (Елиот, Манделштам) као вид дијалога и полемике са традицијом и културом. У петом поглављу Кристина Стевановић отвара једно ново и потпуно неистражено подручје Расткове поетике и жанрова: читање ових текстова из перспективе женског писма, односно родне перспективе, што ће бити полазиште за њену докторску дисертацију. То јој омогућава да из једне сасвим актуелне методолошке позиције још једном покаже колики је био отклон овог аутора у односу на официјелни српски књижевни канон. У том смислу, она на изузетно инвентиван и аргументован начин укршта наратолошке и феминистичко/родне

6 6 теоријске приступе, што доводи и до нових, сасвим неочекиваних а аргументованих закључака о вредновању Расткове кратке прозе. Деконструисање традиционалног појма субјекта и проблематизација идентитета повезани су и са семиотичким принципом језичког означавња (дечји језик, пренатална неиздиференцираност), при чему је посебно значајан процес одвајања од мајке, што је чест топос у Растковом делу. Тајна зачећа и величанствени судар сексова опчињава нашег аутора који рафинирано користи и мушки, патријархални модус у својим причама. Ту се срећемо са индивидуалном потрагом за мужевношћу чији је основни корелат тело у својим различитим процесима настајања и нестајања. С друге стране, постоје женски ликови чија је сексуалност хипертрофирана. Конструкција мушкости/женскости, односно пола/рода у Растковој прози показује се као једна диинамична, нестабилна и флуидна категорија, што указује и на тежњу за укидањем бинарне структуре полности и трансродном обликовању текста. У блиској проблемској вези, али знатно продубљеније из перспективе студија културе можемо говорити и о студији Питања идентитета: Растко Петровић и студије културе (2015) чиме се темељно бавила у својој докторској дисертацији "Конструкција идентитета у књижевном делу Растка Петровића". Кроз појмове културни идентитет; маргинализација трансгресија лиминалност предочава се детаљна реконструкција механизама успостављања културног идентитета у књижевном опусу Растка Петровића. Најпре се врши анализа културно-историјског контекста, како јужнословенског, тако и европског, у ком се формирала и поетика Растка Петровића. Посебан акценат стављен је на истицање позиције двоструке маргиналности која је извор сложености и амбивалентности наративног идентитета, али и идентитета самог аутора. На тај начин, уочава се специфичност статуса госта/домаћина која је пресудна када је у питању стваралаштво Растка Петровића. Ова позиција указује на појаву културолошке хибридности као основног обележја које је проузроковало рецепцијску кризу, тачније неразумевање и неприхватање аутентичних авангардних поетичко-културолошких настојања Растка Петровића. У складу са савременим разумевањем феномена маргиналности и хибридности који бораве у простору културолошког лимена (прага), ауторка указује на могућности које проистичу из маркиране ситуације. Наиме, инсистира се на лиминалној културолошкој компетенцији Растка Петровића и његовог дела, која покушава да маргини (маргиналној култури, или маргиналној групи или појединцу) обезбеди моћ, ауторитет да самостално сагледава сопствену културу и сопствену поетику. Из овако перципиране културолошке стварности, доказује се Петровићево настојање да систематизује и мапира словенску културу као кумулативну, ревитализујућу у одређеном историјском тренутку. У том смислу, предузете су детаљне анализе Петровићевих есеја који се баве словенском културом, из једне нове теоријске перспективе која је заснована на укрштању наратолошких, имаголошких и постколонијалних методолошких пракси. Истовремено, приликом истраживања полижанровских текстова/есеја који се баве историјом и културом Словена, а које је Петровић писао током читавог живота, уочен је поетички континуитет о коме се, до настанка ове тезе, није говорило. Такође, проучавањем поетског и наративног корпуса Растка Петровића, истиче се феномен номадизма и номадског идентитета. Уочава се и доказује постојање номадског субјекта који настаје у непрекидној производњи жеље, те се путовање артикулише као начин мишљења и живота, као врста "онтолошког бескућништва." У том смислу, анализа

7 7 поезије и путописа, као и есеја Растка Петровића, представља антиципацију филозофских премиса Жила Делеза и једним делом, Рози Брајдоти, који номадизам сагледавају као супротстављање Закону, норми, речју, као непрекидну трансгресију. На овај начин, тумачи се и путопис Африка, те се у први план ставља трансгресивни потенцијал путописног жанра, који обезбеђује релативизовање имаголошких представа о Другоме, али и о себи. Централни део рада представља анализа конструкције маскулинитета у читавом стваралачком опусу Растка Петровића. У том смислу, спроводи се типологија маскулинитета која указује на сложеност идентитетске конструкције, управо из родне перспективе. Наиме, анализом наративно/поетских стратегија које аутор предузима какоби конструисао маскулинитет по својој мери, а који би могао да опстане у патријархалној заједници која нужно утиче на његово настајање, откривају се извори идентитетских криза. Трагајући и успостављајући оригиналне концепте маскулинитета (јаког и слабог), др Кристина Стевановић предузима ново читање поезије и прозе Растка Петровића којим успева да разоткрије чворишне тачке Петровићеве поетике и естетике. У том истом методолошком оквиру расправља се и о механизмима успостављања типова маскулинитета код српских међуратних аутора Д. Васића и С. Кракова у раду "Типови маскулинитета у прози Драгише Васића, Станислава Кракова и Растка Петровића" (2013). На примеру корпуса који сачињавају одабрани текстови модернистичко/авангардних писаца (Драгиша Васић, Станислав Краков и Растко Петровић), Кристина Стевановић указују на пукотине у производњи маскулинитета заснованог на темељу фалоцентричне, имагинарне бинарне опозиције Мушко/Женско, дух/тело... Авангардни јунак рађа се у отпору према доминантном типу маскулинитета и осцилује у имагинарном пољу између традиционалног и модерног пола, ретко пробијајући матрицу засновану на бинарној, логоцентричној слици света, сем у неким тренуцима у прози Растка Петровића. У пољу отпора према хегемоном или нормативном типу маскулинитета, настају два алтернативна типа: први тип алтернативног маскулинитета јунак немоћи и други тип алтернативног маскулинитета човек-много. У коауторском раду са др Бојаном Стојановић Пантовић тежиште исраживања је на тематизацији времена и простора код поменутих међуратних аутора: "Типови симултанизма у српској експресионистичкој прози" (2012). Изузетно интересовање потврђује др Кристина Стевановић у новим методолошким приступима и актуалним читањима књижевно-есејистичког дела Исидоре Секилућ у раду " Наратолошке иновације у збирци Сапутници Исидоре Секулић" (2011). Она га анализује из наратолошке, али и из позиције гинокритике, односно начина на који Секулићева подрива доминантну патријархалноцентричну и логоцентричну слику света. Приповедни поступак Исидоре Секулић ( ) није ни изблиза толико проучен, иако је о њему последње две деценије посвећено много више пажње, не само када је реч о есејистици, већ и критици, а посебно њеним белетристичким делима каква су неколико збирки кратке прозе, романи, путописи, медитативни записи и песме у прози (Сл. Пековић, М. Радуловић, Р. Вучковић, М. Магарашевић, Ј. Делић, Б. Стојановић Пантовић, С. Гароња-Радованац, С. Владушић, Ален Бешић, и др, као и страни истраживачи Магдалена Кох и Ангела Рихтер). У том контексту, за модернизацију српске кратке прозе, посебно је значајна прва Исидорина збирка Сапутници (1913), чије су наратолошке иновације предмет

8 8 драгоценог прилога Кристине Стевановић. Упркос њиховој краткоћи, ауторка запажа низ нових наратолошких поступака и тема (есејизација, дискурзивност, родни приступ и трансгресија, удвајање приповедног ја, интериоризована психонарација која потиче од тематизовања егзистенцијалних категорија какве су самоћа, чежња, носталгија, патриотизам, љубав, итд.. Поузданим теоријско-методолошким поступком, критичком интерпретацијом најновијих читања и издвајањем посебних, дистинктивних одлика несвакидашње модерног/авангардног приповедног поступка, Кристина Стевановић убедљиво демантује давну Скерлићеву критику ове збирке, која представља један од камена темељаца српске модерне прозе. Истовремено, Стевановићева примењује методолошку синтезу наратологије и родне теорије, која омогућава потпуно нове увиде у поетику Сапутника. Наиме, Кристина Стевановић доказује да наратолошка трансгресија коју Исидора Секулић уводи у тексту Носталгија, у светлу теорије рода поседује субверзивни потенцијал у односу на постојећу културолошку и родну матрицу у тадашњем друштву. Ова чињеница свакако утиче на разумевање природе неслагања Исидоре Секулић и Јована Скерлића.У том смислу, анализирани текст др Кристине Стевановић представља значајан истраживачки допринос у разумевању и тумачењу кратке прозе Исидоре Секулић, као и у осветљавању културног амбијента тога времена. Још два драгоцен прилог ауторка је написала у коауторству : први се тиче компаративних сродности и разлика између кратке прозе Исидоре Секулић и Вирџиније Вулф (Освајање текстом: кратке прозе Исидоре Секулић и Вирџиније Вулф, 2011), а у другом се расправља о феминистичким аспектима дела И. Секулић и њеној рецепцији код страних теоретичарки (Критичке контроверзе о феминизму Исидоре Секулић, 2013). У раду о Драгињи Гавриловић (2013) Кристина Стевановић спаја наратолошке и феминистичке критичке праксе, помоћу разматрања Сузан Ленсер. У посебној анализи новеле Ради ње Стевановићева издваја две приповедне стратегије Драге Гавриловић, које су заправо одраз двају жеља да се преиспита положај младих интелектуалки и да се почи млади женски нараштај уопште. Ауторка наглашава ангажовану улогу приповедачица у поменутој прози које задобијају приповедачки ауторитет. Оне имају статус оних које знају механизме патријархалног друштва, истовремено потврђујући високу наративну и родну свест и савест саме ауторке. Значајан је и прилог (2015) о прозном опусу Фриде Филиповић (Сарајево, 1913 Београд, 2002), јеврејске списатељке која у први план својих приповедака и романа поставља женске ликове и њихове родне конструкте, позициониране у строгом, патрилинеарном поретку. Ту се идентитет жене најчешће одређује кроз позицију мушкарца којем припада, или се жена на више начина налази у потлаченом положају (као Јеврејка у време II светског рата, као субјекат подређен мушкарцу и од њега зависан). Само у ретким приликама долази до истинске еманципације жене кроз слободан избор партнера, сублимацију сексуалности у научном раду и др. Освајање текстом: кратке прозе Исидоре Секулић и Вирџиније Вулф, V међународни научни скуп Жене: род, идентитет, књижевност одржан Филолошкоуметничком факултету X у Крагујевцу. Рад објављен у зборнику, књ. II, стр Др Кристина Стевановић учествовала је на следећим националним и међународним научним скуповима и конференцијама, односно округлим столовима:

9 9 Типови маскулинитета у прози Драгише Васића, Станислава Кракова и Растка Петровића, VI међународни интердисциплинарни симпозијум Сусрет култура (6, 2013, Нови Сад) одржан на Филозофском факултету у Новом Саду 1. XI Рад објављен у Зборнику радова (електр. извор), књ. 2, ур. др Ивана Живанчевић Секеруш, стр Статус и (не)могућности приповедачица и наратера у прози Драге Гавриловић наратологија у служби женске солидарности, Научни скуп о Драги Гавриловић одржан у Народној библиотеци Ђура Јакшић у Српској Црњи 4. јуна Рад објављен у зборнику Валоризација разлика : Зборник радова са научног скупа о Драги Гавриловић ( ), стр Фрида Филиповић писање као неместо отпора и конституисања субјекта, Округли сто на тему Модерна женска проза и друштвени контекст одржан у октобру године, у Новом Саду у оквиру 38. књижевних сусрета Милици у походе, Завод за културу Војводине. Рад објављен у Зборнику Модерна женска проза и друштвени контекст, стр По(етика) насиља - утицај филозофског дискурса на тумачење руске савремене прозе, Четврта међународна научна конференција Језик, књижевност, култура у светлу филозофије одржана 22. и 23. маја на Алфа универзитету, Факултету за стране језике у Београду. Рад прихваћен за Зборник са одржане конференције. Рефигурација живота кроз фикцију стицање и губљење идентитета, Округли сто о књижевном делу Мирослава Тохоља одржан 23. априла године у Призрену, у организацији Дома културе Грачаница. Зборник у припреми. 2. Ангажованост у развоју услова за научни рад, образовању и формирању научних кадрова: (Допринос развоју науке у земљи; менторство при изради мастер, магистарских и докторских радова, руковођење специјалистичким радовима; педагошки рад; међународна сарадња; организација научних скупова) 3. Организација научног рада: (Руковођење пројектима, потпројектима и задацима; технолошки пројекти, патенти, иновације и резултати примењени у пракси; руковођење научним и стручним друштвима; значајне активности у комисијама и телима Министарства за науку и технолошки развој и телима других министарстава везаних за научну делатност; руковођење научним институтцијама) Кандидаткиња је у периоду од до године учествовала на шест националних и међународних конференција и скупова у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Српској Црњи и Призрену. Такође је на молбу руководилаца пројеката МПН Републике Србије "Културолошке књижевне теорије и српска књижевна критика" и "Српска књижевност у европском културном простору" Института за

10 10 књижевност и уметност у Београду позвана да у коауторству са проф. др Бојаном Стојановић Пантовић приложи радове за одговарајуће тематске зборнике, и то: "Типови симултанизма у српској експресионистичкој прози" Аспекти времена у књижевности, тематски зборник радова, ур. Лидија Делић, Институт за књижевност и уметност, Београд, 2012, стр и "Критичке контроверзе о феминизму Исидоре Секулић", Српска књижевна критика и културна политика у другој половини 20. века, ур. Милан Радуловић, Институт за књижевност и уметност, Београд, 2013, стр Квалитет научних резултата: (Утицајност; параметри квалитета часописа и позитивна цитираност кандидатових радова; ефективни број радова и број радова нормиран на основу броја коаутора; степен самосталности и степен учешћа у реализацији радова у научним центрима у земљи и инхостранству; допринос кандидата реализацији коауторских радова; значај радова) УКУПАН БРОЈ ХЕТЕРОЦИТАТА = 10 1.Здравко Петровић, Креативни хаос Бурлеске Господина Перуна Бога Грома : о конструисаној деконструкцији авангардног романа Растка Петровића, Службени гласник, Београд, 2011, стр УДК Петровић Р. ISBN COBISS.SR-ID Bojana Stojanović Pantović: Aspekti identiteta u poetici ekspresionizma, u: Susret kultura, zbornik radova sa V međunarodnog interdisciplinarnog simpozijuma, knj.2, Univerzitet u Novom Sadu- Filozofski fakultet, ur. Ljiljana Subotić i Ivana Živančević- Sekeruš, Novi Sad, 2010 (izišlo 2011), str UDK ISBN COBISS. SR-ID Бојана Стојановић Пантовић, Књижевни пројекат Растка Петровића: спој архаичног и модерног, Растко Петровић, Антологијска едиција Десет векова српске књижевности, Матица српска, Нови Сад, 2012, стр. 22. UDK Petrović R. ISBN COBISS.SR-ID Bojana Stojanović Pantović: Isidora Sekulić as an early Serbian expressionist, Section III: Literature and Cultural Studies, in: Creation and Creativity, SINUC 2012, Conference Proceedings. Co. dr Maria Alexe and Sebastian Chirimbu, Bucarest 2013, pp. 237, ISSN Bojana Stojanović Pantović: Die fluide autobiograpische Identität: Das Mädchen/der Junge in der Erwachsenen, Kind und Jugendlicher in der Literatur und in Film Bosniens, Kroatiens und Serbiens. Hrsg. Renate Hansen-Kokoruš und Elena Popovska. Grazer Studien zur Slawistik, Band I, Verlag Dr. Kovač, Hamburg, 2013, ISSN X, S Бојана Стојановић Пантовић: Културолошки и идеолошки рефлекси балканских ратова: Скерлићево читање Исидоре Секулић, Први балкански рат 1912/1913.

11 11 године: друштвени и цивилизацијски смисао, међународни тематски зборник, књ. 2, прир. др Александар Растовић, Филозофски факултет, Ниш, Цит. на стр. 78, 81. ISBN COBISS.SR-ID Dragana V. Todoreskov, Tragom kočenja : prisvajanje, preodevanje i raslojavanje stvarnosti u poetici Judite Šalgo, Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad, 2014, str UDK Salgo J. ISBN COBISS.SR-ID Svetlana, Tomić, Nova kultura debate i promena strukture srpskog romana Kultura u ogledalu jezika i književnosti, Culture in the Mirror of Language and Literature, Zbornik radova sa treće međunarodne konferencije, May 24-25, 2014, ur. dr Maja Ćuk, dr Melina Nikolić,Tijana Parezanović, Alfa univerzitet, Fakultet za strane jezike, Beograd, 2015, str. 79. UDK COBISS.SR-ID Svetlana, Tomić, Obrazovanje i osvajanje građanskog statusa žena: primeri prvih profesionalnih učiteljica-književnica u Obrazovanje, rod, građanski status, ur. Daša Duhaček, Katarina Lončarević i Dragana Popović, Čigoja štampa, Fakultet političkih nauka, Centar za studije roda i politike, Beograd, 2014, str Svetlana Tomić, Dominantna akademska norma srpskog realizma i njen patrijarhalni obrazac u Srpski kulturni obrazac u svetlu srpske književne kritike, uredio Milan Radulović, Institut za književnost i umetnost, Beograd, 2015, str Др Кристина Стевановић показује изузетну самосталност у анализи и тематизацији теоријских проблема којима се бави. У том смислу, њен допринос коауторским радовима (трипут као други аутор и једном као први) веома је значајан јер поставља нову и досада ретко примењивану теоријску платформу у оквиру родних студија, односно експресионистичко-авангардне наратологије. У том смислу, њени радови су већ запажени у научно-стручној јавности оних који се баве овом проблематиком, укључујући и научне конференције и округле столове на којима је протеклих година учествовала. V Оцена комисије о научном доприносу кандидата са образложењем: Анализирани радови Кристине Стевановић представљају потпуно ново сагледавање модернистичко/авангардне епохе у српској књижевности. С друге стране, имајући у виду да је веома мали број домаћих истраживача разматрао проблеме из области теорије маскулинитета (Татјана Росић, Лидија Б. Радуловић, Александра Жежељ Коцић, Б. Стојановић Пантовић), њихов научни допринос је, у неку руку, пионирске природе. Предложени теоријски провизоријум који се односи на типове маскулинитета, ауторка је прецизније маркирала и употребила у својој докторској дисертацији приликом анализе конструкције маскулинитета у делу Растка Петровића. Када је реч о новом осветљавању дела и наратолошких одлика прозе Исидоре Секулић, али и Драгиње Гавриловић или Фриде Филиповић, Кристина Стевановић свој допринос отпочиње суптилним представљањем начина на које феминистичке

12 12 читалачке стратегије и теорије приповедања могу заједно да делују како би осветлиле разумевање књижевности, али и књижевне каријере, као и компаративни увиди дела ових списатељица. Кандидаткиња луцидно анализира сама дела на корисном и занимљивом плану детаља, бирајући илустративне цитате. Она тиме апелује на студиозна истраживања њихових текстова, подстичући академску заједницу и читаоце на даља читања. У том смислу, њен допринос у четири коауторска рада управо се односи на анализовање текстова из другачијих методолошко-теоријских визура, чиме се мења тежиште самог рада. Имајући у виду континуирано и теоријски креативно бављење модерном српском књижевношћу 20. века, посебно истакнутим писцима какви су Растко Петровић и Исидора Секулић, као и квантитативне показатеље који су виши од тражених за ово научно звање, цитатност, допринос у коауторским радовима, учешће на националним и међународним конференцијама и објављивање текстова првенствено у истакнутим националним зборницима и часописима верификованим посебном одлуком (без сталног запослења које би јој омогућило много већу проходност у научном напредовању и ангажовању на научним пројектима) др Кристина Стевановић испуњава услове за звање научног сарадника. На основу свега изложеног, комисија предлаже да се кандидаткиња др Кристина Стевановић изабере у звање научног сарадника за научну област Друштвене и хуманистичке науке, ужа научна област: Српска књижевност 20. века. ПРЕДСЕДНИК КОМИСИЈЕ Др Бојана Стојановић Пантовић, ред. професор

13 13 МИНИМАЛНИ КВАНТИТАТИВНИ ЗАХТЕВИ ЗА СТИЦАЊЕ ПОЈЕДИНАЧНИХ НАУЧНИХ ЗВАЊА За природно-математичке и медицинске струке Диференцијални услов- Од првог избора у претходно звање до избора у звање... потребно је да кандидат има најмање ХХ поена, који треба да припадају следећим категоријама: Неопходно XX= Научни сарадник Укупно 16 М41+М42 10 М11+М12+М21+М22 М23+М24 5 Остварено Виши научни сарадник Укупно 48 М41+М42+М51 40 М11+М12+М21+М22 М23+М24+М31+М32+М41+М42 28 Научни саветник Укупно 65 М41+М42+М51 50 М11+М12+М21+М22 М23+М24+М31+М32 35 За избор у научног саветника је потребно да је публикован један рад категорија М41-45 М51-52 на српском језику или језицима националних мањина.

14 14 За техничко-технолошке и биотехничке науке Диференцијални услов- Од првог избора у претходно звање до избора у звање... потребно је да кандидат има најмање ХХ поена, који треба да припадају следећим категоријама: Неопходно XX= Научни сарадник Укупно 16 М41+М42+М51 9 Остварено М21+М22+М23+М24 4 Виши научни сарадник Укупно 48 М41+М42+М51+М80+М90 38 М21+М22+М23+М24+М31+М32 15 Научни саветник Укупно 70 М41+М42+М51+М80+М90 54 М21+М22+М23+М24+М31+М32 26 За избор у научног саветника је потребно да је публикован један рад категорија М41-45 М51-52 на српском језику или језицима националних мањина.

15 15 За друштвене и хуманистичке науке Диференцијални услов- Од првог избора у претходно звање до избора у звање... потребно је да кандидат има најмање ХХ поена, који треба да припадају следећим категоријама: Неопходно XX= Остварено Научни сарадник Укупно М41+М42+М43+М44+М45+М51 +М52 10 М11+М12+М21+М22+М23+М24 +М41+М42+М43+М51+М52 7 Виши научни сарадник Укупно 48 +М41+М42+М43+М44+М45+М51 +М М10+М20+М41+М42+М51 28 Научни саветник Укупно 70 +М41+М42+М43+М44+М45+М М52 +М53+М54+М55 М10+М20+М31+М32+М41+М42+М51 40 Напомена: Бодови из категорија М15, М16, М46 и М47, које су имплицитно присутне тамо где се наводе М10 и М40, могу чинити максимално 50% одговарајућег бодовног услова и то само у случају истраживача на научно-лексиографским и научно-лингвогеографским пројектима.