Веће научних области правно-економских наука (Назив већа научних области коме се захтев упућује)

Transkript

1 Образац 1 ФАКУЛТЕТ ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ Број захтева: Датум: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Веће научних области правно-економских наука (Назив већа научних области коме се захтев упућује) ПРЕДЛОГ ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ ВАНРЕДНОГ ПРОФЕСОРА (члан 65. Закона о високом образовању) I ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ ПРЕДЛОЖЕНОМ ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ НАСТАВНИКА 1. Име, средње име и презиме кандидата др ДЕЈАН (Богосав) ЂУРЂЕВИЋ 2. Предложено звање ванредни професор 3. Ужа научна област за коју се наставник бира Грађанскоправна ужа научну област предмет Наследно право 4. Радни однос са пуним или непуним радним временом пуно радно време 5. До овог избора кандидат је био у звању доцента у које је први пут изабран године за научну област Наследно право II - ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ТОКУ ПОСТУПКА ИЗБОРА У ЗВАЊЕ 1. Датум истека изборног периода за који је кандидат изабран у звање године 2. Датум и место објављивања конкурса публикација Националне службе за запошљавање «Послови» број од године и «Службени гласник РС» бр. 7 од Звање за које је расписан конкурс ванредни професор III ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ ЗА ПРИПРЕМУ РЕФЕРАТА И О РЕФЕРАТУ 1. Назив органа и датум именовања комисије Изборно веће, године Изборно веће године, измена састава Комисије Изборно веће године, измена састава Комисије

2 2. Састав Комисије за припрему реферата: Име и презиме звање Ужа научна, односно уметничка област 1. др Марија Драшкић редовни Грађанскоправна предмет проф. Породично право 2. др Гордана Станковић редовни Грађанско процесно право проф. 3. др Александар Јакшић ванредни Међународноприватна предмет проф. Међународно приватно право 4. др Драгица Живојиновић ванредни проф. 3. Број пријављених кандидата на конкурс један 4. Да ли је било издвојених мишљења чланова комисије није 5. Датум стављања реферата на увид јавности године Организација у којој је запослен Универзитет у Београду - Правни факултет Универзитет у Нишу - Правни факултет, у пензији Универзитет у Београду - Правни факултет Наследно право Универзитет у Крагујевцу Правни факултет 6. Начин (место) објављивања реферата огласна табла и Библиотека Факултета 7. Приговори има приговора IV ДАТУМ УТВРЂИВАЊА ПРЕДЛОГА ОД СТРАНЕ ИЗБОРНОГ ВЕЋА ФАКУЛТЕТА године Потврђујем да је поступак утврђивања предлога за избор кандидата др Дејана Ђурђевића у звање ванредног професора вођен у свему у складу са одредбама Закона, Статута Универзитета, Статута Факултета и Правилника о начину и поступку стицања звања и заснивања радног односа наставника Универзитета у Београду. ДЕКАН ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА Професор др Мирко Васиљевић Прилози: 1. Одлука изборног већа факултета о утврђивању предлога за избор у звање; 2. Реферат комисије о пријављеним кандидатима за избор у звање; 3. Сажетак реферата комисије о пријављеним кандидатима за избор у звање; 4. Доказ о непостојању правоснажне пресуде о околностима из чл. 62.ст.4. Закона; 5.5. Други прилози релевантни за одлучивање (мишљење матичног факултета, приговори и слично).

3 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ 02-број: Б е о г р а д На основу члана 65. Закона о високом образовању и члана 27. став 1. тачка 1. Статута Правног факултета Универзитета у Београду, Изборно веће Правног факултета Универзитета у Београду на VI седници од 29. јуна године, разматрало је реферат Комисије за припрему реферата о пријављеним кандидатима на конкурс за избор у звање и заснивање радног односа на радном месту једног ванредног професора за Грађанскоправну ужу научну област предмет Наследно право на Правном факултету Универзитета у Београду, и утврдило П Р Е Д Л О Г Бира се др ДЕЈАН ЂУРЂЕВИЋ, доцент, у звање ВАНРЕДНОГ ПРОФЕСОРА за ГРАЂАНСКОПРАВНУ УЖУ НАУЧНУ ОБЛАСТ предмет Наследно право на Правном факултету Универзитета у Београду. Предлог доставити Универзитету у Београду на даље одлучивање. ПРЕДСЕДНИК ИЗБОРНОГ ВЕЋА Професор др Мирко Васиљевић

4 Образац 4 С А Ж Е Т А К РЕФЕРАТА КОМИСИЈЕ O ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ I - О КОНКУРСУ Назив факултета: Правни факултет Универзитета у Београду Ужа научна, oдносно уметничка област: грађанскоправна (наследно право) Број кандидата који се бирају: 1 (један) Број пријављених кандидата: 1 (један) Имена пријављених кандидата: 1. др Дејан Б. Ђурђевић... Под 1. 1) - Основни биографски подаци II - О КАНДИДАТИМА - Име, средње име и презиме: Дејан (Богосав) Ђурђевић - Датум и место рођења: , Београд - Установа где је запослен: Правни факултет Универзитета у Београду - Звање/радно место: доцент - Научна, односно уметничка област: грађанскоправна (наследно право) 2) - Стручна биографија, дипломе и звања Основне студије: - Назив установе: Правни факултет Универзитета у Београду - Место и година завршетка: Београд, Магистеријум: - Назив установе: Правни факултет Универзитета у Београду - Место и година завршетка: Београд, Ужа научна, односно уметничка област: грађанскоправна Докторат: - Назив установе: Правни факултет Универзитета у Београду - Место и година одбране: Београд, Наслов дисертације: Апсолутна ништавост завештања - Ужа научна, односно уметничка област: грађанскоправна Досадашњи избори у наставна и научна звања: асистент - приправник; асистент; доцент.

5 3) Објављени радови Име и презиме: Дејан Ђурђевић Научне публикације Звање у које се бира: ванредни професор Број публикација у којима је једини или први аутор пре последњег после последњег избора/реизбора избора/реизбора Рад у водећем научном часопису међународног значаја објављен у целини Рад у научном часопису међународног значаја објављен у целини 1 2 Рад у научном часопису националног значаја објављен у целини 2 4 Рад у зборнику радова са међународног научног скупа објављен у целини Рад у зборнику радова са националног научног скупа објављен у целини Рад у зборнику радова са међународног научног скупа објављен само у изводу (апстракт), а не и у целини Рад у зборнику радова са националног научног скупа објављен само у изводу (апстракт), а не и у целини Научна монографија, или поглавље у монографији са више аутора Стручне публикације Рад у стручном часопису или другој периодичној публикацији стручног или општег карактера Уџбеник, практикум, збирка задатака, или поглавље у публикацији те врсте са више аутора 1 4 Број публикација у којима је једини или први аутор пре последњег после последњег избора/реизбора избора/реизбора Ужа научна, односно уметничка област за коју се бира: грађанскоправна ужа научна област (предмет наследно право) Број публикација у којима је аутор, а није једини или први пре последњег избора/реизбора после последњег избора/реизбора Број публикација у којима је аутор, а није једини или први пре последњег после последњег избора/реизбора избора/реизбора Остале стручне публикације (пројекти, софтвер, друго) Напомене: 1. Навести у ком часопису са SCI, SSCI или AHCI листе су радови објављени; 2. Квантитативно исказати научне резултате за стицање звања наставника у пољу друштвено-хуманистичких наука према табелама 1. и 2. који су саставни део Критеријума за стицање звања наставника на Универзитету у Београду.

6 3. 4) - Оцена о резултатима научног, односно уметничког и истраживачког рада Ова оцена даје се на основу Критеријума за стицање звања наставника Универзитету у Београду који ступају на снагу 1. октобра године. на Радови које је кандидат објавио након избора у звање доцента вредновани су према Листи часописа у области друштвених наука у години коју је усвојио Матични научни одбор за друштвене науке Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије, а на основу Правилника о поступку и начину вредновања, и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача од 21. марта године. На основу тих критеријума Комисија је утврдила да радови др Дејана Ђурђевића имају коефицијент компетентности од 24 бода. 1. Основи породичног права Црне Горе, ЦИД, Подгорица 2008; 2. Основи наследног права Црне Горе, ЦИД, Подгорица 2010; 3. Институције наследног права, Службени гласник, Београд Приручник за наследно право, (коауторски са Оливером Антићем), друго допуњено и измењено издање, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2009; 5. Јавнобележнички акти, у: Д. Хибер (прир.), Јавнобележничко право, зборник радова, Београд Рад у истакнутом тематском зборнику водећег националног значаја, М 44 (3), 2 бода; 6. Улога нотара у састављању и чувању тестамента, у: Д. Хибер (прир.), Јавнобележничко право, зборник радова, Београд Рад у истакнутом тематском зборнику водећег националног значаја, М 44 (3), 2 бода; 7. Повећање наследног дела оставичевих родитеља, у: С. Табороши (прир.), Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ, прилози пројекту Рад у истакнутом тематском зборнику водећег националног значаја, М 44 (3), 2 бода; 8. Актуелна реформа наследног права у Црној Гори, Анали Правног факултета у Београду, бр. 1/2009. Рад у часопису међународног значаја верификованог посебном одлуком, М24(3), 4 бода; 9. Слобода тестирања и формализам олографског тестамента, Правни живот, бр. 11/2009; - Рад у водећем часопису националног значаја, М51(3), 3 бода; 10. О реформи разлога недостојности за наслеђивање, Гласник Адвокатске коморе Војводине, бр. 6/2009 Рад у научном часопису, М 53 (3), 1 бод; 11. Издвајање из састава заоставштине по основу доприноса у њеном увећању, Правни зборник часопис за правну теорију и праксу, Подгорица, бр. 1/ Рад у часопису националног значаја за Црну Гору, М52 (3), 2 бода; 12. Закон о облигационим односима и уговори у наследном праву, Правни зборник часопис за правну теорију и праксу, Подгорица, бр. 2/2009 Рад у часопису националног значаја за Црну Гору, М52 (3), 2 бода;

7 13. Увођење уговора о наслеђивању у српско право, Анали Правног факултета у Београду, бр. 2/2009 Рад у часопису међународног значаја верификованог посебном одлуком, М24(3), 4 бода.; 14. Благонаклоно и допуњујуће тумачење тестамента, у: С. Лилић (прир.), Правни Правни капацитет Србије за европске интеграције, књига 4, Правни факултет Универзитета у Београду, 2009 Рад у истакнутом тематском зборнику водећег националног значаја, М 44 (3), 2 бода. 5) - Оцена резултата у обезбеђивању научно-наставног подмлатка Менторство на магистарским и докторским студијама и учешће у комисијама за оцену и одбрану докторске дисертације и изборе у звања Кандидат је активно учествовао у развоју научног подмлатка обављајући следеће активности: чланство у комисији за одбрану мастер рада, чланство у комисији за одбрану усменог магистарског испита, чланство у комисији за оцену подобности теме докторске дисертације. 6) - Оцена о резултатима педагошког рада Педагошки рад др Дејана Ђурђевића оцењен је на основу студентских евалуација које су вршене 2007, 2008 и године. Том приликом, студенти су рад др Дејана Ђурђевића оценили следећим оценама: Предавања. просечна оцена са предавања т в р д њ а (203 студента) (147 студената) 1. Наставник излаже јасно и разумљиво 4,84 4,918 4, (224 студента) 2. Наставник излаже прегледно и истиче најбитније 4,58 4,836 4,83 3. Наставник се прдржава наставног програма и плана рада 4,38 4,54 4,73 4. Наставник предаје одговарајућим темпом (ни преспоро ни пребрзо ) 4,98 4,56 4, Наставник је припремљен за наставу. 4,60 4,717 4, Наставник држи наставу према распореду и без кашњења 3,54 3,909 4, Наставник подстиче учествовање студената у настави 4, , Наставник одговара на студентска питања и узима у обзир студентске коментаре 4,18 4,31 4,20 9. Досадашње оцене код овог наставника у оквиру овог предмета одговарају мом 4,98 4,186 4,93

8 показаном знању 10. Ова анкета је спроведена на коректан начин (без притисака и утицаја ) / 4,93 4,91 УКУПНА ПРОСЕЧНА ОЦЕНА 4,51 4,489 4,662 Вежбе и студијска група просечна оцена т в р д њ а Вежбе Студијска група Руководилац вежби је припремљен за час 4,758 4,62 2. Руковаодилац вежби јасно објашњава питања која се обрађују 4,868 5,00 3. Руководилац вежби орипрема и обрађује практичне задатке на часу 4,834 4, Руководилац вежби подстиче учествовање студената на часу 4,158 4,59 5. Руководилац вежби одговара на студентска питања и узима у обзир студентске коментаре 4,138 4,81 6. Руководилац вежби у довољној мери проверава знање студената 3,701 4, Руководилац вежби на одговарајући начин проверава знање студената 3,842 4, Руководилац вежби објективно оцењује рад студената на вежбама 3,968 4,59 9. Руководилац вежби уредно држи часова (према распореду, без отказивања, кашњења и скраћивања) 3, Ова анкета је спроведена на коректан начин (без притисака и утицаја ) 4,93 5,00 УКУПНА ПРОСЕЧНА ОЦЕНА 3,821 4,741 7) - Оцена о ангажовању у развоју наставе и других делатности високошколске установе Доц. др Дејан Ђурђевић је извршавањем својих обавеза на Правном факултету у Београду дао значајан допринос развоју наставе. Он константно настоји да своја предавања, а нарочито рад на вежбама употпуни практичним садржајем (решавање случајева, анализа судских одлука, писање поднесака и других правних аката). Допринос развоју високошколске установе у којој је запослен доц. Ђурђевић је дао, између осталог и својим ангажовањем у извођењу специјалистичких последипломских студија Нотар јавни бележник. Напомена: На исти начин приказати кандидата под 2. и сваког следећег пријављеног кандидата.

9 III - ЗАКЉУЧНО МИШЉЕЊЕ И ПРЕДЛОГ КОМИСИЈЕ Имајући у виду целокупно научно и педагошко ангажовање кандидата, недвосмислено се намеће закључак да он поседује све услове за избор у звање ванредног професора за грађанскоправну ужу научну област. Стога Комисија за писање извештаја предлаже Изборном већу Правног факултета Универзитета у Београду да донесе одлуку о утврђивању предлога за избор др Дејана Ђурђевића у звање ванредног за грађанскоправну ужу научну област (предмет наследно право). Место и датум: Београд, 24. мај ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ Проф. др Марија Драшкић Проф. др Гордана Станковић Проф. др Александар Јакшић Проф. др Драгица Живојиновић

10 И З Б О Р Н О М В Е Ћ У ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Б е о г р а д Булeвар краља Александра 67 Декан Правног факултета Универзитета у Београду, на предлог Катедре за грађанско право и Научно-наставног већа од 21. децембра године, донео је одлуку о расписивању конкурса за избор једног ванредног професора за грађанскоправну ужу научну област (предмет наследно право). Конкурс је објављен у публикацији Послови огласи, коју издаје Национална служба за запошљавање, од 17. фебруара године. На седници од 10. маја године, Изборно веће Правног факултета Универзитета у Београду одредило је Комисију за писање извештаја за избор једног ванредног професора за грађанскоправну ужу научну област (предмет наследно право), у следећем саставу: 1º др Марија Драшкић, редовни професор Правног факултета у Београду, 2º др Гордана Станковић, редовни професор Правног факултета у Нишу, 3º др Александар Јакшић, ванредни професор Правног факултета у Београду и 4º др Драгица Живојиновић, ванредни професор Правног факултета у Крагујевцу. На расписани конкурс се дана 22. феруара године пријавио др Дејан Ђурђевић, доцент Правног факултета Универзитета у Београду, као једини кандидат. Уз пријаву, кандидат је Комисији приложио: биографију са списком објављених радова (прилог 1) и копије чланака које је објавио након избора у звање доцента у научним часописима и зборницима радова (прилог бр. 2). Пријава на конкурс, заједно са прилозима, поднета је у шест примерака, тако да је сваки члан Комисије имао увид у поднети материјал. Уџбеници и приручник, које је кандидат написао од избора у звање доцента, нису приложени. Чланови Комисије упознати су са овим радовима кандидата, који се налазе у библиотеци Правног факултета у Београду. Након што је прегледала пријаву, биографију и све радове кандидата, у смислу члана 14. Правилника о начину и поступку стицања звања и заснивања радног односа наставника Универзитета у Београду, Комисија има част да Изборном већу Правног факултета Универзитета у Београду поднесе следећи: 1. Биографија кандидата И З В Е Ш Т А Ј Дејан Ђурђевић је рођен 6. јуна у Београду, где је завршио основну и средњу школу. Правни факултет је уписао године, а дипломирао је године, са просечном оценом 9,90, као најбољи студент у својој генерацији. Магистарске студије кандидат је уписао године на Правном факултету у Београду, грађанскоправни смер. Методологију друштвених и правних наука положио је године са оценом 10. Семинарски рад под називом Наследноправни положај супружника у првом наследном реду одбранио је године (ментор: проф. др Оливер 1

11 Антић). Усмени магистарски испит положио је са одликом године, пред комисијом у саставу: проф. др Слободан Перовић, проф. др Верољуб Рајовић, проф. др Миодраг Орлић, проф. др Оливер Антић и проф. др Марина Јањић - Комар. Магистарски рад под називом Одређивање и промена законског наследног дела, кандидат је одбранио са одликом године, пред комисијом у саставу: проф. др Слободан Перовић, проф. др Оливер Антић и проф. др Олга Цвејић - Јанчић. Докторски рад под називом Апсолутна ништавост завештања, кандидат је одбранио са одликом године, пред истом комисијом. У оба случаја ментор је био проф. др Оливер Антић. Кандидат је године четири месеца боравио на Универзитету Albert Ludwigs у Фрајбургу (Немачка), где је прикупљао литературу за израду докторског рада. Такође је године месец дана провео на Правном факултету у Триру (Немачка). 2. Рад на универзитету Рад на факултету Дејан Ђурђевић започиње године, када је изабран за асистента - приправника на Правном факултету у Београду за предмет наследно право. У звање асистента за исти предмет кандидат је изабран године. Као сарадник на Правном факултету у Београду, кандидат је руководио вежбама из наследног права и из увода у грађанско право. Повремено је био руководилац вежби и на предметима стварно право и облигационо право. У звање доцента за предмет наследно право кандидат је изабран године. Као доцент, кандидат је на предмету за који је изабран изводио све облике наставе на основним студијама: предавања, студијске групе, вежбе и испити. Поред тога кандидат је био ангажован и у настави на последипломским студијама. Држао је предавања и испите на мастер студијама, био је члан комисије за одбрану мастер рада, члан комисија за полагање усменог магистарског испита, члан комисије за писање реферата за оцену подобности теме докторске дисертације, као и члан комисија за писање реферата за избор у звање сарадника у настави и асистента. Од избора у звање доцента године, кандидат је ангажован у свим облицима наставе (предавања, практична обука, писмени испити и чланство у комисијама за полагање усменог дела испита) на последипломским специјалистичким студијама Нотар јавни бележник које се организују на Правном факултету у Београду. Кандидат по позиву предаје и на Факултету правних наука Универзитета у Доњој Горици (Црна Гора). 3. Публикације 3.1. До избора у звање доцента - Одређивање и промена законског наследног дела, магистарски рад одбрањен на Правном факултету у Београду 2001, умножено за одбрану; - Апсолутна ништавост завештања, докторска дисертација одбрањена на Правном факултету у Београду 2005, умножено за одбрану; - Приручник за наследно право, коауторски са Оливером Антићем, прво издање, Правни факултет Универзитета у Београду 2003; 2

12 - Супружник као наследник првог наследног реда у упоредном праву, Страни правни живот, бр. 3/1998; - Смањење наследног дела супружника у првом наследном реду по ЗОН-у Србије из 1995., Зборник радова Правног факултета у Српском Сарајеву, 1999; - Наследноправни положај супружника у првом наследном реду, Српска слободарска мисао, бр. 3/2000; - Проблем одређивања наследног дела супружника у случају полигамног брака, Билтен Окружног суда у Београду, бр. 56/2001; - Смањење наследног дела супружника у другом наследном реду до 1/4, Правни живот, 10/2001; - Трећи наследни ред у праву Републике Српске, Архив за правне и друштвене науке, бр. 3-4/2004; - Утицај недозвољеног мотива на пуноважност тестамента, Анали Правног факултета у Београду, бр. 3-4/2004; - Моменат меродаван за оцену да ли је завештање у супротности са јавним поретком и добрим обичајима, Правни живот, бр. 10/2004; - Специфичности интестатског наслеђивања у СГЗ-у, у: Србија од , Зборник радова са научног скупа одржаног од на Правном факултету у Нишу, Ниш 2005; - Приказ: Новине у Закону о наслеђивању Србије, Зборник радова (Правни факултет и Институт за правне и друштвене науке, Крагујевац 1998.), Архив за правне и друштвене науке, бр. 3/1999; - Приказ: Снежана Миладиновић, Легат кроз правну науку и законодавство (Задужбина Андрејевић, Београд 2000), Анали Правног факултета у Београду, бр. 3-4/2002; - Приказ: Драгољуб Стојановић, Оливер Антић, Увод у грађанско право (Правни факултета у Београду 2002), коауторски са Ненадом Тешићем, Архив за правне и друштвене науке, бр. 3/2002; - Приказ: Михаило Дика (ур.), Ново насљедноправно уређење (Народне новине, Загреб 2003), Анали Правног факултета у Београду, бр. 3-4/ Од избора у звање доцента Књиге - Основи породичног права Црне Горе, ЦИД, Подгорица 2008; - Основи наследног права Црне Горе, ЦИД, Подгорица 2010; - Институције наследног права, Службени гласник, Београд Практикум - Приручник за наследно право, (коауторски са Оливером Антићем), друго допуњено и измењено издање, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд Д. Ђурђевић је написао и приредио: 1 - Извори наследног права; 2 - Претпоставке за наслеђивање; 3 - Редовно законско наслеђивање; 4 - Посебна правила законског наслеђивања; 8 - Садржина завештања; 9 - Ништавост завештања; 10 - Опозивање завештања; 14 - Ништавост уговора о доживотном издржавању; 15 - Раскид уговора о доживотном издржавању; 19 - Расправљање заоставштине; 20 - Правни лекови у оставинском поступку, 21 - Наследна изјава и Додатак (укупно 292 стр.). 3

13 Чланци - Јавнобележнички акти, у: Д. Хибер (прир.), Јавнобележничко право, зборник радова, Београд 2005; - Улога нотара у састављању и чувању тестамента, у: Д. Хибер (прир.), Јавнобележничко право, зборник радова, Београд 2005; - Предговор за Закон о наслеђивању Србије, ИПД Јустинијан, Београд 2005; - Предговор за Закон о ванпарничном поступку Србије, ИПД Јстинијан, Београд 2005; - Ништавост завештања због повреде морала у домену сексуалних односа, Правни живот, бр. 10/2006; - Утицај делимичног лишења пословне способности на завештајну спосбност, у: С. Табороши (прир.), Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ, прилози пројекту 2007; - Повећање наследног дела оставичевих родитеља, у: С. Табороши (прир.), Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ, прилози пројекту 2008; - Актуелна реформа наследног права у Црној Гори, Анали Правног факултета у Београду, бр. 1/2009; - Слобода тестирања и формализам олографског тестамента, Правни живот, бр. 11/2009; - О реформи разлога недостојности за наслеђивање, Гласник Адвокатске коморе Војводине, бр. 6/2009; - Издвајање из састава заоставштине по основу доприноса у њеном увећању, Правни зборник часопис за правну теорију и праксу, Подгорица, бр. 1/2009; - Закон о облигационим односима и уговори у наследном праву, Правни зборник часопис за правну теорију и праксу, Подгорица, бр. 2/2009; - Увођење уговора о наслеђивању у српско право, Анали Правног факултета у Београду, бр. 2/2009; - Благонаклоно и допуњујуће тумачење тестамента, у: С. Лилић (прир.), Правни Правни капацитет Србије за европске интеграције, књига 4, Правни факултет Универзитета у Београду, Приказ радова Радови кандидата које је објавио до избора у звање доцента за предмет наследно право на Правном факултету у Београду приказани су и позитивно оцењени приликом избора кандидата у нижа звања. Овом приликом Комисија ће подсетити на закључак који је изнет у реферату за избор Дејана Ђурђевића у звање доцента за предмет наследно право, који су 4. маја године потписали: проф. др Слободан Перовић, проф. др Оливер Антић и проф. др Марина Јањић - Комар (заведено под: /3, од ): Имајући у виду целокупан рад кандидата, како на општим и последипломским студијама, тако и рад на факултету од избора у звање асистента приправника, као и радове које је објавио, недвосмислено се намеће закључак да др Дејан Ђурђевић поседује сва својства, потребна једном наставнику на факултету. Он је у року завршио факултет као најбољи студент у својој генерацији. Све школске обавезе на последипломским студијама такође је завршио у року са максималном оценом. Приликом полагања усменог магистарског испита, одбране магистарске и докторске тезе, чланови комисија, међу којима су били и писци овог реферата, нису се задовољавали само тиме да оцене кандидата највећом могућом оценом cum laude, већ су налазили за потребу да његово знање посебно истакну и похвале. Бриљантни одговори кандидата на усменом 4

14 магистарском испиту, као и његово излагање и одговори на одбрани магистарске и докторске тезе, биће дуго памћени на Правном факултету у Београду. Области којима се колега Ђурђевић до сада превасходно бавио законско и тестаментарно наслеђивање, од фундаменталног су значаја за предмет на који се бира. У својим радовима он јасним језиком анализира врло сложена теоријска и практична питања која са собом носи проблематика Наследног права. У својим тезама и чланцима он се позива на богату домаћу и страну литературу с једне стране и судску праксу, с друге стране. То радовима кандидата даје посебан квалитет који је за сваку похвалу. Посебно треба истаћи зрелост његових анализа и заузимање сопствених ставова о свим спорним питањима којима се бавио. На том путу аутор је уз коректну научну аргументацију износио различите теоријске ставове, али се није служио дескрипцијом, већ је износио и своје ставове, аргументовано и зналачки, што је conditio sine qua non сваког научног рада. Комисија посебно истиче марљивост кандидата која се огледа у тачном и успешном навођењу извора у фуснотама и у успешној употреби догматског, компаративно-правног, историјско-правног и других метода изучавања права. И педагошки рад др Дејана Ђурђевића је такође за сваку похвалу. Од избора у звање асистента-приправника, кандидат је сваке године држао више од шест група за вежбе из неколико предмета (Наследно право, Увод у грађанско право, Облигационо право и Стварно право). Кандидат је радио и на Правном факултету у Српском Сарајеву, а држао је наставу и на курсу за припремање правосудног испита, тако да је, иако релативно кратко у радном односу на факултету, стекао завидно педагошко искуство. Предмет овог извештаја биће радови које је кандидат објавио након избора у звање доцента. Бодовање радова које је објавио доц. др Дејан Ђурђевић извршено је према Листи часописа у области друштвених наука у години коју је усвојио Матични научни одбор за друштвене науке Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије, а на основу Правилника о поступку и начину вредновања, и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача од 21. марта године. Комисија није приказала два кандидатова чланка: Ништавост завештања због повреде морала у домену сексуалних односа, Правни живот, бр. 10/2006 и Утицај делимичног лишења пословне спосбности на завештајну спосбност, у: С. Табороши (прир.), Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ, прилози пројекту 2007, јер је спорно да ли ти радови могу да се бодују, с обзиром да се већим делом ослањају на истраживање које је кандидат вршио приликом израде докторског рада. Имајући у виду да и без тих радова кандидат има довољан број поена за избор у звање ванредног професора (потребно је 16,67 бодова, а кандидат без наведених чланака има 24 бода), Комисија није желела да се овом приликом упушта у разрешавање тог спорног питања Институције наследног права, Службени гласник, Београд 2010, ISBN , 374 стр., графички прикази, 24 cm, напомене и библиографске референце уз текст, библиографија на стр Oва књига представља уџбеник писан за потребе студената правних факултета у Србији, са циљем да им пружи неопходна сазнања о установама наследног права, њиховој правно-политичкој функцији, решењима у важећем српском законодавству, као и о схватањима која су се развила у домаћој и страној теорији и судској пракси. По начину на 5

15 који је у овом уџбенику обрађена материја, изворима које кандидат користи, он може да стане раме уз раме са западноевропским уџбеницима. Аутор пише концизно и разумљиво. Становишта која излаже илуструје бројним примерима из домаће и стране судске праксе, што у великој мери олакшава студентима савлађивање материје. Осим тога, кандидат је обрадио и неке установе наследног права које су важне за домаћу праксу, а које у досадашњим уџбеницима нису излагане у опште или у задовољавајућој мери (на пример, наследноправни захтев, проблем благонаклоног и допуњујућег тумачења тестамента, testamentum mysticum, confusio bonorum). Уџбеник др Дејана Ђурђевића значајан је и због тога што читаоцима пружа могућност да се у погледу најважнијих теоријских питања наследног права упознају са становиштима најеминентнијих немачких и аустријских цивилиста. Уџбеник се састоји из шест глава, које се деле на параграфе (има их укупно 23), а ови на уже деобне једицице. На почетку књиге дат је списак коришћене литературе, који обухвата сва најзначајнија системска дела из наследног права (уџбеници, коментари закона) на српском и немачком језику. Попис остале литературе (монографије и чланци) дат је испред одговарајућег параграфа на који се односи. Прва глава носи назив Увод у наследно право. Састоји се од четири параграфа. У 1, који носи наслов Наследно право и његова функција, аутор излаже о појму и значају наследног права, правно-политичким циљевима и начелима наследног права, универзалној сукцесији, изворима наследног права и о значају устава за наследно право. За српске правнике посебно су значајни делови који говоре о начелу ipso iure наслеђивања, о универзалној сукцесији и значају Устава Републике Србије за наследно право, јер се у њима износе новије идеје и становишта, која се до сада нису могла прочитати на српском језику. У преостала три параграфа, кандидат обрађује претпоставке за наслеђивање (смрт оставиоца, основ позивања на наслеђе, заоставштину и постојање наследника). Друга глава посвећена је законском наслеђивању. Чине је три параграфа (5, 6 и 7). У петом параграфу се обрађују начелна теоријска питања наследног права. Шести параграф садржи излагања о редовним правилима израчунавања законског наследног дела у парентеларно линеарном систему, док су у седмом параграфу обрађени посебни случајеви законског наслеђивања који се тичу усвојиоца, усвојеника, супружника, родитеља и државе. Приликом читања шестог параграфа овог уџбеника, јасно се види напор аутора да излагање потпуно прилагоди студентима. Наиме, када је реч о примени правила парентеларно-линеарног система у теорији готово да нема спорних питања, али студентима је савлађивање те материје до сада задавало велике тешкоће. Да би ова правила учинио приступачним студентима основних студија, аутор их је илустровао примерима и графичким приказима. У трећој глави излаже се материја тестаментарног (завештајног наслеђивања). Ова глава представља централни део уџбеника и садржи осам параграфа ( 8 до 15). Осми параграф посвећен је појму и правној природи тестамента. Аутор посебан акценат ставља на то да објасни у чему се састоји строго личан карактер тестамента. За разлику од осталих аутора у Србији, који су се ограничавали само на формалну страну овог питања (забрана заступања у тестаментарном праву), кандидат обрађује и материјални аспект строго личног карактера тестамента (забрана одредаба којима завешталац препушта трећем лицу доношење одлуке о важењу и садржини тестамента), подупирући своја излагања становиштима која су се развила у немачкој теорији и судској пракси. У деветом параграфу аутор обрађује активну тестаментарну способност и animus testandi, 6

16 стављајући посебан акценат на питања о којима се мало писало у домаћој литератури, као што је утицај менталне резервације на пуноважност тестамента. Десети параграф обрађује форме тестамента. У оквиру овог параграфа аутор излаже о проблему пуноважности одредаба у другим исправама на које завешталац упућује у свом пуноважном тестаменту (тзв. testamentum mysticum), o чему се до сада није писало у српској литератури. У једанаестом параграфу кандидат се бави садржином тестамента (одређивање наследника, разбаштињење, супституције, услов, рок и налог). Дванести параграф се бави установом легата, док у тринеастом параграфу кандидат обрађује веома осетљиву проблематику тумачења тестамента. Овај параграф је посебно значајан јер је су у њему по први пут на српском језику изложени проблеми о којима се у страној литератури деценијама воде жучне расправе, као што су допуњујуће тумачење тестамента на основу хипотетичке воље завештаоца и проблем односа форме и тумачења, у оквиру којег обрађује теорију наговештаја (Andeutungstheorie) која је прихваћена у аустријском праву, а има велики број присталица у немачком и швајцарском праву. У четрнаестом параграфу кандидат пише о опозивању тестамента, док у петнаестом параграфу излаже ништавост тестамента. Четврта глава је посвећена нужном делу. Иза уводног излагања у коме објашњава значај нужног дела за успостављање равнотеже у наследном праву између слободе тестирања и посебне заштите породице, следе три параграфа ( 16, 17 и 18). У шеснаестом параграфу обрађена је проблематика права на нужни део, израчунавања нужног дела и правне природе права на нужни део. Седамнаести параграф се бави искључењем и лишењем из права на нужни део, док у осамнаестом параграфу кандидат излаже о повреди и заштити нужног дела. У петој глави кандидат обрађује уговоре у наследном праву. Иза врло сумарних излагањима о уговорима које српско право забрањује (уговор о наслеђивању, уговор о одрицању од будућег наследства, уговор о садржини тестамента), следе детаљна излагањима и уговору о уступању и расподели имовине за живота и о уговору о доживотном издржавању. Излагања о овим уговорима аутор износи систематично и у складу са устаљеним обрасцем: појам, правна природа, закључење, правна дејства, раскид, ништавост. Посебну пажњу треба скренути на излагања о неименованим уговорима са обавезом доживотног издржавања, који се, иако нису регулисани законом, често закључују у пракси. У тим излагањима аутор указује на проблеме који су се појављивали или би се могли појављивати, на становишта која су се поводом тих проблема искристалисала, као и на решења која би се у пракси могла применити. Шеста глава је посвећена оставинском поступку и правном положају наследника. Садржи два параграфа ( 22 и 23). У двадесетдругом параграфу кандидат обрађује значај и начела оставинског поступка, субјекте који се појављују у поступку за расправљање заоставштине, претходни поступак, припремање оставинске расправе, оставинску расправу, упућивање на парницу, оставинско решење и правне лекове у оставинском поступку. Када је реч о овом параграфу, посебну пажњу заслужују становишта аутора о појму учесника (странке) у оставинском поступку, правној природи функције извршиоца тестамента (одбацује теорију о томе да је реч о заступнику sui generis и афирмише теорију у извршиоцу као имаоцу приватне дужности, која се развија у новијој немачкој литератури), као и даље развијање схватања о границама материјалне правноснажности оставинског решења. У последњем параграфу аутор излаже: проблематику прихватања и одрицања од наследства, правне последице спајања заоставштине са посебном имовином наследника (confusio bonorum), одговорност наследника за оставиочеве дугове, одвајање заоставштине од имовине наследника (separatio bonorum), наследноправни захтев 7

17 (hereditatis petitio), наследничку заједницу, деобе заоставштине и урачунавања поклона и легата у законски наследни део (collatio bonorum). Kaндидат је свој уџбеник писао тако да његова излагања представљају једну кохерентну целину. Приликом обраде наследноправних установа, аутор користи устаљени образац: појам, ratio legis, могући приступи уређивања одређеног проблема, решење српског права, спорна питања и евентуалне критике законске регулативе. Аутор се труди да не намеће свој став. Своје критике, нарочито законских решења, ставља у други план и оставља могућност читаоцу да се упозна са другачијим схватањима. Посебна вредност овог уџбеника представља примена компаративног метода. Али, како је и сам напоменуо у предговору, аутор није желео да описује како су поједине установе постављене у упоредном праву. Он иде ка томе да приликом излагања домаћег института, који је истоветан установи неког страног поретка, укаже на проблеме који су се јавили у страном систему, као и на становишта која су се поводом тог проблема развијала у теорији и судској пракси тог страног поретка. Тако, кандидат неће описивати која све допунска правила за тумачење тестамента познаје немачко право. Али, када анализира субјективан метод тумачења тестамента у складу са правом намером завештаоца, који постоји и у српском и у немачком праву, аутор ће издашно излагати о томе како немачка теорија и судска пракса примењује субјективан метод тумачења тестамента. Из тог разлога, многе лекције у Ђурђевићевом уџбенику могу бити од користи и правницима практичарима када се ухвате у коштац са решавањем неког практичног проблема Основи наследног права Црне Горе, ЦИД, Подгорица 2010, ISBN , 432 стр., графички прикази, 24 cm, напомене и библиографске референце уз текст, библиографија на стр. XIII-XIV. Oва књига је писана као уџбеник за студенте правних факултета у Црној Гори. У основи она следи исту концепцију као и претходно приказани уџбеник. Оно што је речено у погледу систематике и начина писања књиге Институције наследног права, стоји и за књигу Основи наследног права Црне Горе. Разлике између ове књиге и Институција наследног права, проистичу из разлика које постоје између српског и црногорског наследног права. Због тога, у књизи Основи наследног права Црне Горе могу се срести лекције којих нема у српском уџбенику, као што су: наследноправни положај ванбрачног партнера (стр ), стављање тестамента ван снаге независно од воље завештаоца (стр ). Осим тога, неки институти су детаљније обрађени у црногорском уџбенику, као што је то случај са уговором о одрицању од будућег наслеђа (стр ), који је у Србији забрањен, али је у црној Гори дозвољен између предака и потомака Основи породичног права Црне Горе, ЦИД, Подгорица 2008, ISBN , 329 стр., графички прикази, 24 cm, напомене и библиографске референце уз текст, библиографија на стр. XIII-XIV. Ова књига представља уџбеник из породичног права, који је кандидат написао за потребе студената на правним факултетима у Црној Гори. Приликом писања ове књиге, кандидат је консултовао богату домаћу и страну литературу и велики број судских одлука. Уџбеник се састоји из шест глава, који су подељени на параграфе (има укупно 24 параграфа), који се деле на уже јединице. У првој глави аутор излаже појам, принципе и изворе породичног права и обрађује сродство и ванбрачну заједницу. Друга глава је посвећена брачном праву. У оквиру те главе кандидат обрађује појам брака, начела 8

18 брачног права, веридбу, услове за склапање брака, поступак склапања брака, правне последице склапања брака, поништење и развод брака, као и последице престанка брака. Трећа глава носи наслов Породичноправни положај детета. Материја ове главе подељена је у четири параграфа ( 10, 11, 12 и 13). У десетом параграфу аутор излаже развој и начела регулисања породичноправног положаја детета. Једанаести параграф посвећен је породичном статусу детета, тј. анализи грађанскоправних норми којима се уређује очинство и материнство. Приликом излагања ове проблематике аутор полази од разликовања генетског и правног порекла детета, као и од премисе да је за породично право релевантно тзв. правно порекло детета, а да генетско порекло долази до изражаја само у оним ситуацијама када се поведе спор за утврђивање или оспоравање очинства и материнства. У дванаестом параграфу аутор се бави проблематиком права детета и родитељског старања. Посебно ваља скренути пажњу на његова излагања о правној природи родитељског старања, за које држи да представља сложену грађанскоправну категорију која у себи обједињује: родитељско право, родитељске обавезе и дужности и родитељску власт. Такође, у излагањима о вршењу родитељског старања, кандидат напушта поделу на заједничко и самостално родитељско старање, која је уобичајена у литератури и уводи трећу категорију комбиновано родитељско старање, које постоји онда када оба родитеља врше родитељско старање, али им није признат исти обим овлашћења и дужности. У тринаестом параграфу аутор обрађује усвојење и храњенишво као најважније облике породичноправне заштите деце без родитељског старања. Четврта глава посвећена је установи старатељства, док се у петој и шестој глави излаже тзв. имовинско породично право: издржавање и породични имовински режими. Kњига Основи породичног права Црне Горе представља значајно уџбеничко штиво, које на прегледан и разумљив начин води читаоца кроз сложене проблеме породичног права. Институти породичног права приказани су једноставно и јасно, на начин који је разумљив за студенте. Излагања су илустрована примерима из домаће и стране судске праксе, чиме се доприноси да студенти стекну представу о практичном значају породичног права и да се код њих изгради смисао за решавање практичних проблема Приручник за наследо право, друго допуњено и измењено издање, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2009, ISBN , 481 стр., обрасци, 24 cm (коауторски са др Оливером Антићем). У оквиру овог приручника кандидат Ђурђевић је припремио: 1 - Извори наследног права; 2 - Претпоставке за наслеђивање; 3 - Редовно законско наслеђивање; 4 - Посебна правила законског наслеђивања; 8 - Садржина завештања; 9 - Ништавост завештања; 10 - Опозивање завештања; 14 - Ништавост уговора о доживотном издржавању; 15 - Раскид уговора о доживотном издржавању; 19 - Расправљање заоставштине; 20 - Правни лекови у оставинском поступку, 21 - Наследна изјава и Додатак (укупно 292 стр.). Приручник је писан са циљем да се кроз контролна питања, решавање конкретних случајева и проучавање актуелне судске праксе омогући студентима да боље овладају градивом из наследног права. Унутар сваког параграфа који је писао, кандидат је поделио грађу на четири целине: контролна питања, случајеви, релевантнни законски текстови и судска пракса. У односу на прво издање из године, које је приказано у реферату за избор кандидата у звање доцента, ово издање се разликује у томе што је кандидат актуелизовао судску праксу и правне прописе, као и у 9

19 томе што је прилагодио контролна питања и случајеве променама у правном поретку Републике Србије до којих је дошло након престанка Државне заједнице СЦГ Јавнобележнички акти, у: Драгор Хибер (прир.), Јавнобележничко право, зборник радова, Београд 2005, ISBN , стр Рад у истакнутом тематском зборнику водећег националног значаја, М 44 (3), 2 бода. Овај рад кандидат је објавио у зборнику радова под називом Јавно бележничко право, који је издао Правни факултет Универзитета у Београду године. Приређивач зборника је проф. др Драгор Хибер. Зборник има посебан значај за српско право из два разлога. Први се огледа у томе што овај зборник представља прво дело које на целовит начин обрађује институт јавног бележника, а други се састоји у чињеници што је у оквиру Министарства правде формирана радна група за израду нацрта закона о јавним бележницима. Увођење јавног бележништва је и у духу Препоруке Комитета министара Савета Европе од 16. септембра године о мерама за спречавање и смањивање оптерећења судова, која предвиђа да би судије требале да буду ослобођене вођења оставинских расправа и послова који се у неким државама традиционално сматрају нотарским (састављање и оверавање исправа, издавање потврда и сл.). Рад је подељен у три целине. У уводном делу кандидат излаже појам, значај и поделу јавнобележничких аката. Други део посвећен је јавнобележничком запису. У оквиру другог дела кандидат говори о правним пословима за које се предвиђа форма јавнобележничког записа, о доказној снази, форми, садржини и поступку састављања јавнобележничког записа. Последњи део рада посвећен је осталим јавнобежежничким актима: нотарском записнику, нотарској потвди и нотарској овери. Значај овог рада не огледа се само у томе што он за сада представља једино системско дело о нотарским актима у српској литератури. У свом раду кандидат је посебну пажњу поклонио нацртима и моделима српског закона о нотарима (нарочито нацрту који је израдило Министарсво правде године) и изнео читав низ веома корисних примедби и сугестија Улога нотата у састављању и чувању тестамента, у: Драгор Хибер (прир.), Јавнобележничко право, зборник радова, Београд 2005, ISBN , стр Рад у истакнутом тематском зборнику водећег националног значаја, М 44 (3), 2 бода. У овом раду кандидат обрађује послове које предузима нотар у вези са сатављањем и чувањем тестамента. Рад је подељен у осам делова. Иза уводних разматрања, следе излагања о улози нотара у састављању судског и међународног тестамента, о подобности тестаментарних сведока, о дужности нотара да пази на ништавост тестамента, улози нотара код чувања писменог и усменог тестамента, као и о значају нотара за састављање осталих наследноправних изјава. Овај рад има велики значај за српску теорију и праксу, нарочито ако се има увиду предстојеће увођење нотаријата у српски правни поредак, јер представља једино закоружено дело о улози нотара у тестаментарном праву. 10

20 4.7. Повећање наследног дела оставичевих родитеља, у: С. Табороши (прир.), Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ, прилози пројекту 2008, стр , УДК /.66. Рад у истакнутом тематском зборнику водећег националног значаја, М 44 (3), 2 бода. У овом раду кандидат анализира услове за повећање наследног дела родитеља, као и процесне и материјалноправне последице одступања од редовних правила одређивања законског наследног дела у другом наследном реду. У средишту његовог интересовања налазе се два основна питања. Прво се тиче могућности повећања наследног дела оставиочевих родитеља у ситуацији када су њихови санаследници без нужних средстава за живот и неспособни за привређивање. Након анализе различитих ситуација и различитих становишта у теорији и судској пракси, кандидат долази до закључка да правно-политички разлози установе повећања наследног дела оставиочевог родитеља налажу да суд одбије захтев за повећање наследног дела, када остали санаследници из другог наследног реда немају нужних средстава за живот и нису способни за привређивање. Друго питање којим се бави кандидат односи се на утицај конституисања плодоуживања на заоставштини у корист родитеља на њихову одговорност за оставиочеве дугове. Након аргументоване расправе кандидат се приклања схватању да плодоуживање на заоставштини или аликвотном делу заоставштине представља облик универзалне сукцесије sui generis. Из тог разлога, повећање наследног дела оставиочевог родитеља кроз конституисање доживотног плодоуживања, има за последицу повећање њихове одговорности за исплату оставиочевих дугова као и прерасподелу дужности да се изврше непосредни легати и налози О реформи разлога недостојности за наслеђивање, Гласник Адвокатске коморе Војводине, бр. 6/2009, стр , UDC :65/66. Рад у научном часопису, М 53 (3), 1 бод. Kaндидат се бави разлозима за недостојност који су предложени од стране Комисије за израду Грађанског законика Републике Србије (коју је именовала Влада Републике Србије године) и констатује да су учињене две измене. Једна је учињена по узору на ст. 1. Немачког грађанског законика и предвиђа да је недостојан онај ко умишљајно доведе оставиоца у стање сталне неспособности за сачињавање тестамента. Друга измена се састоји у увођењу новог разлога за недостојност, по коме је недостојан онај који је онемогућио или покушао да онемогући остварење оног реда наслеђивања који је оставилац одредио или хтео да одреди или са којим је оставилац рачунао. Након анализе ових решења, кандидат закључује да учињене измене нису унапредиле постојећи систем недостојности за наслеђивање. Он сматра да предложене одредбе не поседују потребну прецизност и да нису у стању да одговоре правно-политичким циљевима установе недостојности. Поред тога, кандидат констатује да је Владина Комисија пропустила да отклони недостатке разлога за недостојност који се тиче тежег огрешења о законску обавезу издржавања према оставиоцу. Аутор предлаже да се Комисија за израду Грађанског законика ослони на постојећа решења, која су настала по узору на чл Швајцарског грађанског законика. Најбитније измене тицале би се прецизнијег формулисања разлога за недостојност који се тиче повреде законске обавезе издржавања према оставиоцу. Такође, предлаже се да лишење родитељског права према оставиоцу буде увршћено у каталог разлога за недостојност, јер би се тиме афирмисали принципи породичноправне правичности и заштите права детета. 11

21 4.9. Издвајање из састава заоставштине по основу доприноса у њеном увећању, Правни зборник часопис за правну теорију и праксу, Подгорица, бр. 1/2009, стр , УДК /.68(497.16)(094.5). Рад у часопису националног значаја за Црну Гору, М52 (3), 2 бода. Рад је посвећен члану 34. Закона о насљеђивању Црне Горе, који предвиђа да лица из круга законских наследника, која су живела у заједници са оставиоцем и својим радом, зарадом или на други начин му помагала у привређивању, имају право да из заоставштине издвоје део који одговара њиховом доприносу у повећању вредности оставиочеве имовине. Кандидат констатује да начин на који је редигована ова одредба оставља многа питања отвореним, међу којима посебно место заузима питање правне природе права на издвајање доприноса у увећању оставиочеве имовине, као и питање разликовање права на издвајање од ревокације поклона. Анализирајући различита становишта која су се искристалисала у пракси, теорији и упоредном праву, аутор закључује да овлашћена лица не могу са позивом на члан 34. Закона о насљеђивању Црне Горе захтевати повраћај поклона које су чинили оставиоцу, већ искључиво повраћај онога што су давали за потребе заједничког домаћинства. Допринос у повећању оставиочеве имовине може се састојати у новостеченим правима, смањењу оставиочеве пасиве, побољшањима постојећих ствари којима се повећава њихова вредност, као и у спречавању умањења вредности оставиочевих добара. Пошто је овде реч о издвајању из састава заоставштине, а не о наслеђивању, њихово право није условљено стицањем наследничког својства. Право на издвајање доприноса у увећању оставиочеве имовине треба признати и лицима која су неспособна и недостојна за наслеђивање, која су се одрекла наследства, или из неког другог разлога нису in concreto постали наследници Актуелна реформа наследног права у Црној Гори, Анали Правног факултета у Београду, бр. 1/2009, стр , УДК /.68 (497.16). Рад у часопису међународног значаја верификованог посебном одлуком, М24(3), 4 бода. Рад је посвећен реформи наследног права у Црној Гори до које је дошло крајем године када је ступио на снагу нови Закон о насљеђивању. Аутор излаже основна начела црногорског наследног права и указује на пропусте у редакцији новог закона који су нарушили његов унутрашњи склад. У раду је посебно изложио критици установе (искључење права представљања у случају негативне наследне изјаве; уговор о одрицању од наследства које није отворено) које у пракси могу довести до до дискриминације женске деце у праву на наслеђе. Кандидат посебно критикује чл. 25, ст. 3 ЗОНЦГ по коме тзв. ванбрачни супружник нема право да наследи ако је заједница живота између њега и оставиоца трајно престала његовом кривицом или у споразуму са оставиоцем. На крају изводи закључак да реформа црногорског наследног права није успела, јер нови Закон о насљеђивању није поставио систем наследног права који приличи грађанском и демократском друштву, чије се економско уређење заснива на приватној својини и тржишној привреди. Овај рад представља успешну критичку анализу новог Закона о наслеђивању Црне Горе, у којој је аутор, успео да укаже на најзначајнија решења којима се одступило од одредаба ранијег закона, као и да покаже да та решења нису успешна и да су у нескладу са захтевима модерног друштва, утемељеног на приватној својини и тржишној привреди. Рад се ослања на релевантну домаћу и страну правну литературу из наследног права и представља значајан српској и црногорској правној теорији. 12