Истраживање европских производних потенцијала. Република Србија Резултати истраживања -

Größe: px
Ab Seite anzeigen:

Download "Истраживање европских производних потенцијала. Република Србија Резултати истраживања -"

Transkript

1

2 Истраживање европских производних потенцијала Република Србија Резултати истраживања - Бојан Лалић Милан Делић Угљеша Марјановић Немања тасић Ненад Медић децембар године

3 Факултет техничких наука Департман за индустријско инжењерство и менаџмент Трг Доситеја Обрадовића Нови Сад Овај пројекат је спроведен у сарадњи са Fraunhofer институтом у оквиру пројекта European Manufacturing Survey ii

4 Садржај Управни окрузи у Републици Србији... 2 Величина предузећа у РС... 2 Питање 1.1 Постојање већег броја производних локација... 3 Питање 1.2 Производни сектор и главни производ... 4 Питање 1.3 Позиција у ланцу вредности... 7 Питање 1.4 Индустријска грана која се снабдева... 7 Питање 1.5 Додавање вредности производа у фабрици... 8 Питање 2 Фактори конкурентности... 9 Питање 3 - Који од следећих организационих концепата су уведени или ће бити уведени у Ваше предузеће? Питање 4 Да ли у следећим областима иновација сарађујете са другим организацијама? Питање 5.1 Колико дана у години ваше предузеће планира за обуку и образовање запослених у производњи? Питање 5.2 Који од следећих облика образовања се користи за запослене у производњи? Питање 6.1 Да ли Ваша фабрика сарађује са неким партнером у следећим областима? Питање 6.2 Ако сарађујете са другим предузећима, да ли је та сарадња у подручју истраживања и развоја у пољу кључних напредних технологија као што су нанотехнологија, микроелектроника, фотоника, напредни материјали или биотехнологија Питање 7 Молимо Вас да процените одакле сте вршили набавку улазних величина за производњу и где сте пласирали готове производе у години Питање 8.1 Молимо Вас да опишете квалификациону структуру Ваших запослених 70 Питање 8.2 Молимо Вас да опишете распоређеност Ваших запослених по организационим целинама Питање 9 - Које од следећих технологија користите у Вашем предузећу? Питање 10.1 Да ли се ваша фабрика бавила истраживањем и развојем у години (или је наручила истраживање и развој од стране спољног партнера)? Питање 10.2 Да ли је ваше предузеће континуирано у прошле три године улагало у истраживање и развој или наручило истраживање и развој од стране спољног партнера? Питање 11 Које од наведених система менаџмента према ИСО стандардима има ваша организација? Питање 12.1 Да ли сте од 2012, године увели за Вашу фабрику потпуно нове производе или увели значајније техничке измене у постојеће производе? iii

5 Питање 12.2 Да ли поменути нови или побољшани производи остварују и позитиван утицај на животну средину приликом њихове експлоатације или уклањања? Питање 12.3 Да ли међу поменутим новим производима, пласираним од године, постоје и они који представљају потпуну новину на тржишту? Питање 12.4 Да ли Ваш портфолио производа укључује и производе старије од 10 година? Питање 13.1 Које од следећих услуга везаних за производ нудите вашим корисницима? Уколико да, да ли такве услуге нудите и за производе других предузећа? Питање 13.2 Уколико нудите услуге везане за производ, молимо Вас да процените удео тих услуга у укупним приходима у години Питање 13.3 Да ли сте од године увели за Вашу фабрику нове услуге везане за производ, или су постојеће услуге тог типа значајно побољшане? Питање 14.1 Молимо Вас процените значај следећих ризика са којима се сусрећете Питање 14.2 Како мерите продуктивност? Питање 14.3 Које су главне баријере за извоз Ваших производа на развијена тржишта? Питање 15.1 Важност управљања пројектима за производњу Питање 15.2 Ако се Ваше предузеће бавило пројектима, молимо Вас да означите које од наведених пројеката сте спровели у периоду од до године Питање 16 Молимо Вас да оцените иновације по важности за ваше предузеће Питање 17 Одакле потичу главни извори идеја у иновацијама у наведеним областима? Питање 18 Да ли Ваше предузеће има погоне за производњу или истраживање и развој у иностранству? На који начин су ови капацитети распоређени по регијама? Питање 19 Да ли се у претходне три године повећао капацитет производње или истраживања и развоја у Вашем предузећу? Ако јесте, на који начин је повећање капацитета дистрибуирано у погонима у земљи и иностранству? Питање 20 Да ли је Ваша фабрика изместила део производње или део истраживања и развоја у иностранство или их је вратила назад у Србију од године? Питање 21 Шта од наведених области најбоље описује Ваш производ или линију производа? Питање 22 Молимо Вас да одговорите на следећа питања у вези са производњом Вашег главног производа Питање 23 Молимо Вас да опишете Вашу фабрику према следећим карактеристикама Питање 24 Информације о испитанику iv

6 Истраживање европских производних потенцијала Република Србија 2015 Наративни извештај у виду елабората у писаној форми За потребе овог истраживања прикупљени су подаци од предузећа из Републике Србије (РС) чија претежна делатност припада прерађивачком сектору и чији је минамални број запослених 20. Укупна популација која задовољава претходно наведене критеријуме чини 2043 предузећа. Иницијална популација добијена је од Агенције за привредне регистер (АПР). У циљу добијања репрезентативног узорка контактирано је 828 предузећа равномерно дистрибуираних по свим делатностима и по свим окрузима у РС. Прикупљање података је вршено кроз пилот фазу (енгл. Pre-test) и две фазе масовне дистрибуције. 13 (1,6%) предузећа је контактирано у пилот фази, 418 (50,5%) предузећа је контактирано у првој фази масовне дистрибуције, док је 397 (47,9%) предузећа контактирано у другој фази масовне дистрибуције. Укупан број предузећа који је учествовао у истраживању је 285, што представља одзив од 34,4%. Број предузећа, који је учествовао у истраживању, по фазама приказан је у табели 1 и на графикону 1. Највише предузећа је учествовало у првој фази (146; 51,2%), затим у другој фази (126; 44,2%), а најмање у пилот фази (13; 4,6%). Табела 1: Број предузећа по фазама у РС Пилот фаза 13 4,6 4,6 4,6 Фаза ,2 51,2 55,8 Фаза ,2 44,2 100,0 Графикон 1: Број предузећа по фазама у РС 1 с т р а н а

7 Управни окрузи у Републици Србији На графикону 2, приказано је учешће појединих округа у истраживању. У истраживању је заступљено свих 25 управних округа (УО) РС. Највише предузећа је било из града Београда (41; 14,4%). Учешће из осталих УО је следеће: Јужно-бачки (35; 12,3%), Сремски (31; 10,9%), Северно-бачки (16; 5,6%), Моравички (15; 5,3%), Шумадијски (13; 4,6%), Златиборски (13; 4,6%) Мачвански (12; 4,2%), Расински (12; 4,2%), Јужно-банатски (11; 3,9%), Нишавски (11; 3,9%), Западно-бачки (10; 3,5%), Подунавски (10; 3,5%), Северно-банатски (8; 2,8%), Колубарски (8; 2,8%), Средњебанатски (7; 2,5%) Рашки (7; 2,5%), Пчињски (6; 2,1%), Јабланички (5; 1,8%), Топлички (4; 1,4%), Пиротски (3; 1,1%), Поморавски (2; 0,7%), Борски (2; 0,7%), Зајечарски (2; 0,7%) и Браничевски (1; 0,4%). Графикон 2: Број предузећа по управним окрузима у РС Величина предузећа у РС У табели 2 и на графикону 3, приказана је величина предузећа која су учествовала у истраживању. Највећа је заступљеност малих предузећа (181; 63,5%), а затим следе средња (80; 28,1%) и велика предузећа (24; 8,4%). Табела 2: Број предузећа према величини у РС Мала ,5 63,5 63,5 Средња 80 28,1 28,1 91,6 Велика 24 8,4 8,4 100,0 2 с т р а н а

8 Графикон 3: Број предузећа према величини у РС Питање 1.1 Постојање већег броја производних локација У табели 3 и на графикону 4 је приказана дистрибуција предузећа која имају/немају више производних локација. 210 (73,7%) предузећа које је узело учешће у истраживању послује само на једној производној локацији у РС, 64 (22,5%) предузећа послује на више од једне производне локације, док 11 предузећа (3,9%) није дало одговор на постављено питање. Табела 3: Дистрибуција предузећа у зависности од броја производних локација Није попуњено Једна производна локација Више од једне производне локације Укупно Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат 11 3,9 3,9 3, ,7 73,7 77, ,5 22,5 100, ,0 100,0 3 с т р а н а

9 Графикон 4: Дистрибуција предузећа у зависности од броја производних локација Питање 1.2 Производни сектор и главни производ У табели 4 је приказана дистрибуција предузећа у зависности од индустријске гране у којој послују. Од укупно 24 дефинисане индустријске гране, у истраживању је заступљено 22, односно 91,7%. Најзаступљенија су предузећа која припадају прерађивачком подсектору производња прехрамбених производа (53; 18,6%). Затим следе прерађивачки подсектори производња металних производа, осим машина и уређаја (41; 14,4%), производња производа од гуме и пластике (23; 8,1%), производња непоменутих машина и непоменуте опреме (18; 6,4%), производња производа од осталих неметалних минерала (16; 5,6%), производња електричне опреме (15; 5,3%), штампање и умножавање аудио и видео записа (14; 4,9%), производња намештаја (13; 4,6%), производња моторних возила, приколица и полуприколица (12; 4,2%), производња одевних предмета и прерада дрвета и производи од дрвета, плуте, сламе и прућа, осим намештаја (11; 3,9%), производња хемикалија и хемијских производа и производња папира и производа од папира (10; 3,5%), производња текстила (9; 3,2%), производња основних метала, производња пића и производња рачунара, електронских и оптичких производа (6; 2,1%), производња коже и предмета од коже (5; 1,8%), производња кокса и деривата нафте и остале прерађивачке делатности - накит, бижутерија; музички инструменти; спортска роба; играчке и лутке; медицински и стоматолошки инструменти (2; 0,7%), производња дуванских производа и производња осталих саобраћајних средстава (1; 0,4%). Прерађивачки подсектори производња основних фармацеутских производа и препарата и поправка и монтажа машина и опреме нису заступљени у истраживању. 4 с т р а н а

10 Табела 4: Дистрибуција предузећа у зависности од индустријске гране у којој послује Број предузећа Проценат Проценат важећих Кумулативни проценат одговора Производња прехрамбених производа 53 18,6 18,6 18,6 Производња металних производа, осим машина и уређаја Производња производа од гуме и пластике Производња непоменутих машина и непоменуте опреме Производња производа од осталих неметалних минерала 41 14,4 14,4 33,0 23 8,1 8,1 41,1 18 6,4 6,4 47,4 16 5,6 5,6 53,0 Производња електричне опреме 15 5,3 5,3 58,3 Штампање и умножавање аудио и видео записа 14 4,9 4,9 63,2 Производња намештаја 13 4,6 4,6 67,8 Производња моторних возила, приколица и полуприколица 12 4,2 4,2 72,0 Производња одевних предмета 11 3,9 3,9 75,9 Прерада дрвета и производи од дрвета, плуте, сламе и прућа, осим намештаја Производња хемикалија и хемијских производа Производња папира и производа од папира 11 3,9 3,9 79,8 10 3,5 3,5 82,3 10 3,5 3,5 86,8 Производња текстила 9 3,2 3,2 90,0 Производња основних метала 6 2,1 2,1 92,1 Производња пића 6 2,1 2,1 94,2 Производња рачунара, електронских и оптичких производа 6 2,1 2,1 96,3 Производња коже и предмета од коже 5 1,8 1,8 98,0 Производња кокса и деривата нафте 2,7,7 98,7 Остале прерађивачке делатности - накит, бижутерија; музички инструменти; спортска роба; играчке и лутке; медицински и стоматолошки инструменти Производња осталих саобраћајних средстава 2,7,7 99,3 1,4,4 99,6 Производња дуванских производа 1,4,4 100,0 5 с т р а н а

11 У табели 5 и на графикону 5 је приказана дистрибуција предузећа према проценту прихода од главног производа. Највећи број предузећа остварује приход од главног производа у распону од 76% до 100% (132; 46,3%). Затим следе предузећа која остварује приход од главног производа у распону од 51% до 75% (61; 21,4%), предузећа која остварује приход од главног производа у распону од 26% до 50% (27; 9,5%) и предузећа која остварује приход од главног производа у распону од 0% до 25% (23; 8,1%). Табела 5: Дистрибуција предузећа према проценту прихода од главног производа 0-25% 23 8,1 9,5 9, % 27 9,5 11,1 20, % 61 21,4 25,1 45, % ,3 54,3 100,0 Укупно ,3 100,0 Непопуњено 42 14,7 Укупно ,0 Графикон 5: Дистрибуција предузећа према проценту прихода од главног производа 6 с т р а н а

12 Питање 1.3 Позиција у ланцу вредности У табели 6 је приказан број предузећа у зависности од главне линије производа, тј. да ли је предузеће доминантно произвођач готових производа, системски добављач, добављач делова или услужни произвођач. Највећи број предузећа у прерађивачком сектору РС је произвођач готових производа за крајњег купца (194; 61,6%). Затим следе произвођачи готових производа за индустријске потрошаче (57; 18,1%), системски добављачи (33; 10,5%), услужни произвођачи (16; 5,1%) и добављачи делова/компоненти за шире тржиште (15; 4,8%). Табела 6: Дистрибуција предузећа по врсти, у зависности од главне линије производа Произвођач готових производа за крајњег купца Произвођач готових производа за индустријске потрошаче Добављач: Системски добављач Добављач: Добављач делова/компоненти за шире тржиште Услужни произвођач Број Одговори Проценат Проценат по случајевима ,6% 68,3% 57 18,1% 20,1% 33 10,5% 11,6% 15 4,8% 5,3% 16 5,1% 5,6% Укупно ,0% 110,9% Питање 1.4 Индустријска грана која се снабдева У табели 7 је приказано које гране индустрије предузећа доминантно снабдевају. Најзаступљенија је прехрамбена индустрија (47; 12,8%) Затим следе машинска индустрија (34; 9,3%), грађевинска индустрија (26; 7,1%), електроника/електро индустрија (21; 5,7%), хемијска индустрија и ауто индустрија (18; 4,9%) и индустрија намештаја (10; 2,7%). Остале индустрије су наведене 55 пута, односно у 15,0% случајева, док 138 предузеће, односно 37,6% предузећа није дало одговор на ово питање. Табела 7: Приказ грана индустрије које предузећа доминантно снабдевају Грана индустрије Број Проценат Прехрамбена индустрија 47 12,8% Машинска индустрија 34 9,3% Грађевинска индустрија 26 7,1% Електроника/електро индустрија 21 5,7% Хемијска индустрија 18 4,9% Ауто индустрија 18 4,9% Индустрија намештаја 10 2,7% Друге индустрије 55 15,0% Ниједна индустрија ,6% Укупно % 7 с т р а н а

13 Питање 1.5 Додавање вредности производа у фабрици У табели 8 је представљен удео властитог рада у активностима које додају вредност главним производима предузећа. Од укупно 285 предузећа која су учествовала у истраживању, 253 предузећа је оценило удео властитог рада у активностима везаним за истраживања и развој, док 32 предузећа није дало одговор на ово питање. У фази истраживања и развоја је најчешће заступљен мали удео властитог рада (мање од 25%) (107; 42,3%). Затим следе велики удео властитог рада (преко 85%) (60; 23,7%), значајан удео властитог рада (од 25 до 85%) (50; 19,8%) и предузећа у којима фаза истраживања и развоја није потребна за производњу главног производа (36; 14,2%). Од укупно 285 предузећа која су учествовала у истраживању, 249 предузећа је оценило удео властитог рада у активностима везаним за конструисање/пројектовање, док 36 предузећа није дало одговор на ово питање. У фази конструисања/пројектовања је најчешће заступљен мали удео властитог рада (79; 31,7%). Затим следи велики удео властитог рада (60; 24,1%), значајан удео властитог рада (59; 23,7%) и предузећа у којима фаза конструисања/пројектовања није потребна за производњу главног производа (51; 20,5%). Од укупно 285 предузећа која су учествовала у истраживању, 278 предузећа је оценило удео властитог рада у активностима везаним за производњу/прераду/рециклажу, док 7 предузећа није дало одговор на ово питање. У фази производње/прераде/рециклаже је најчешће заступљен велики удео властитог рада (210; 75,5%). Затим следи значајан удео властитог рада (51; 18,3%), мали удео властитог рада (11; 4,0%) и предузећа у којима фаза производње/прераде/рециклаже није потребна за производњу главног производа (6; 2,2%). Од укупно 285 предузећа која су учествовала у истраживању, 248 предузећа је оценило удео властитог рада у активностима везаним за монтажу/склапање, док 37 предузећа није дало одговор на ово питање. У фази монтаже/склапања су најчешће заступљена предузећа у којима фаза монтаже/склапања није потребна за производњу главног производа (84; 33,9%). Затим следи велики удео властитог рада (73; 29,4%), значајан удео властитог рада (53; 21,4%) и мали удео властитог рада (38; 15,3%). Од укупно 285 предузећа која су учествовала у истраживању, 240 предузећа је оценило удео властитог рада у активностима везаним за одржавање/сервис, док 45 предузећа није дало одговор на ово питање. У фази одржавања/сервиса је најчешће заступљен мали удео властитог рада (65; 27,1%). Затим следе велики удео властитог рада (61; 25,4%), предузећа у којима фаза истраживања и развоја није потребна за производњу главног производа (60; 25,0%) и значајан удео властитог рада (54; 22,5%). Од укупно 285 предузећа која су учествовала у истраживању, 255 предузећа је оценило удео властитог рада у активностима везаним за паковање/испоруку, док 30 предузећа није дало одговор на ово питање. У фази паковања/испоруке је најчешће заступљен велики удео властитог рада (130; 51,0%). Затим следе мали удео властитог рада (74; 29,0%), значајан удео властитог рада (42; 16,5%) и предузећа у којима фаза истраживања и развоја није потребна за производњу главног производа (9; 3,5%). Табела 8: Удео властитог рада у активностима које додају вредност главном производу предузећа Фазе Удео властитог рада Производња/ Истраживање Конструисање/ Монтажа/ Одржавање/ Паковање/ Прерада/ и развој Пројектовање Склапање Сервис Испорука Рециклажа Велики удео (>85%) 60 23,7% 60 24,1% ,5% 73 29,4% 61 25,4% ,0% Значајан удео (25% до 85%) 50 19,8% 59 23,7% 51 18,3% 53 21,4% 54 22,5% 42 16,5% Мали удео (<25%) ,3% 79 31,7% 11 4,0% 38 15,3% 65 27,1% 74 29,0% Није потребно 36 14,2% 51 20,5% 6 2,2% 84 33,9% 60 25,0% 9 3,5% Укупно ,0% ,0% ,0% ,0% ,0% ,0% 8 с т р а н а

14 Питање 2 Фактори конкурентности Од укупно 285 предузећа која су учествовала у истраживању, 231 предузеће је оценило факторе које га истичу у односу на конкуренцију, док 54 предузећа нису одговорила на ово питање. Приликом оцењивања, оцена 1 је представљала најважнији фактор, а оцена 6 најмање важан фактор. У табели 9 и на графикону 6 су представљене оцене предузећа у односу на фактор цена производа. Највише предузећа је дало оцену 2 (61; 26,4%). Затим следе оцена 4 (51; 22,1%), оцена 3 (41; 17,7%), оцена 5 (33; 14,3%), оцена 1 (30; 13,0%) и оцена 6 (15; 6,5%). Табела 9: Важност цене производа за истицање предузећа у односу на конкуренцију 1 - најважније најмање важно Укупно Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат 30 13,0 13,0 13, ,4 26,4 39, ,7 17,7 57, ,1 22,1 79, ,3 14,3 93,5 15 6,5 6,5 100, ,0 100,0 Графикон 6: Важност цене производа за истицање предузећа у односу на конкуренцију (1=најбитније, 6=најмање битно) 9 с т р а н а

15 У табели 10 и на графикону 7 су представљене оцене предузећа у односу на фактор квалитет производа. Највише предузећа је дало оцену 1 (140; 60,6%). Затим следе оцена 2 (44; 19,0%), оцена 3 (27; 11,7%), оцена 6 (11; 4,8%), оцена 5 (5; 2,2%) и оцена 4 (4; 1,7%). Табела 10: Оцена важности квалитета производа за истицање предузећа у односу на конкуренцију 1 - најважније најмање важно Укупно ,6 60,6 60, ,0 19,0 79, ,7 11,7 91,3 4 1,7 1,7 93,1 5 2,2 2,2 95,2 11 4,8 4,8 100, ,0 100,0 Графикон 7: Оцена важности квалитета производа за истицање предузећа у односу на конкуренцију (1=најбитније, 6=најмање битно) 10 с т р а н а

16 У табели 11 и на графикону 8 су представљене оцене предузећа у односу на фактор иновативни производи. Највише предузећа је дало оцену 6 (87; 37,7%). Затим следе оцена 5 (65; 28,1%), оцена 4 (34; 14,7%), оцена 3 (18; 7,8%), оцена 2 (17; 7,4%) и оцена 1 (10; 4,3%). Табела 11: Оцена важности иновативних производа за истицање предузећа у односу на конкуренцију 1 - најважније најмање важно Укупно Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат 10 4,3 4,3 4,3 17 7,4 7,4 11,7 18 7,8 7,8 19, ,7 14,7 34, ,1 28,1 62, ,7 37,7 100, ,0 100,0 Графикон 8: Оцена важности иновативних производа за истицање предузећа у односу на конкуренцију (1=најбитније, 6=најмање битно) 11 с т р а н а

17 У табели 12 и на графикону 9 су представљене оцене предузећа у односу на фактор прилагођавање производа жељама купаца. Највише предузећа је дало оцену 3 (63; 27,3%). Затим следе оцена 4 (56; 24,2%), оцена 2 (51; 22,1%), оцена 1 (31; 13,4%), оцена 5 (24; 10,4%) и оцена 6 (6; 2,6%). Табела 12: Оцена важности прилагођавања производа жељама купаца за истицање предузећа у односу на конкуренцију 1 - најважније најмање важно Укупно Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат 31 13,4 13,4 13, ,1 22,1 35, ,3 27,3 62, ,2 24,2 87, ,4 10,4 97,4 6 2,6 2,6 100, ,0 100,0 Графикон 9: Оцена важности прилагођавања производа жељама купаца за истицање предузећа у односу на конкуренцију (1=најбитније, 6=најмање битно) 12 с т р а н а

18 У табели 13 и на графикону 10 су представљене оцене предузећа у односу на фактор кратки рокови испоруке/поштовање рокова. Највише предузећа је дало оцену 3 (69; 29,9%). Затим следе оцена 4 (58; 25,1%), оцена 2 (46; 19,9%), оцена 5 (38; 16,5%), оцена 1 (14; 6,1%) и оцена 6 (6; 2,6%). Табела 13: Оцена важности кратких рокова испоруке/поштовања рокова за истицање предузећа у односу на конкуренцију 1 - најважније најмање важно Укупно Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат 14 6,1 6,1 6, ,9 19,9 26, ,9 29,9 55, ,1 25,1 81, ,5 16,5 97,4 6 2,6 2,6 100, ,0 100,0 Графикон 10: Оцена важности кратких рокова испоруке/поштовања рокова за истицање предузећа у односу на конкуренцију (1=најбитније, 6=најмање битно) У табели 14 и на графикону 11 су представљене оцене предузећа у односу на услуге везане за производ. Највише предузећа је дало оцену 6 (106; 45,9%). Затим следе оцена 13 с т р а н а

19 5 (66, 28,6%), оцена 4 (28; 12,1%), оцена 3 (13; 5,6%), оцена 2 (12; 5,2%) и оцена 1 (6; 2,6%). Табела 14: Оцена важности услуга везаних за производ за истицање предузећа у односу на конкуренцију 1 - најважније најмање важно Укупно 6 2,6 2,6 2,6 12 5,2 5,2 7,8 13 5,6 5,6 13, ,1 12,1 25, ,6 28,6 54, ,9 45,9 100, ,0 100,0 Графикон 11: Оцена важности услуга везаних за производ за истицање предузећа у односу на конкуренцију (1=најбитније, 6=најмање битно) У табели 15 се може видети који фактор је колико важан за истицање предузећа у односу на конкуренцију. Најважнији фактор представља квалитет производа са најнижом средњом оценом (1,80), а затим следе фактори прилагођавање производа жељама купаца (3,04), цена производа (3,18), кратки рокови испоруке/поштовање рокова (3,34), иновативни производи (4,68) и услуге везане за производ (4,97). Табела 15: Важност фактора за истицање предузећа у односу на конкуренцију Цена производа Квалитет производа Иновативни производи Прилагођавање производа жељама купаца Кратки рокови испоруке/ поштовање рокова Услуге везане за производ Важећи одговори Средња вредност 3,18 1,80 4,68 3,04 3,34 4,97 14 с т р а н а

20 Питање 3 - Који од следећих организационих концепата су уведени или ће бити уведени у Ваше предузеће? Организација рада У табели 16 је представљен број предузећа која су увела или нису организациони концепт детаљних прописа о уређењу радног места, опреме и материјала (нпр. 5С метод). Од 285 предузећа, 139 (48,8%) предузећа је увело овај концепт, 109 (38,2%) предузећа није, док 37 (13,0%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 16: Увођење организационог концепта детаљних прописа о уређењу радног места, опреме и материјала у предузећа Непопуњено 37 13,0 13,0 13,0 Не ,2 38,2 51,2 Да ,8 48,8 100,0 У табели 17 и на графикону 12 је представљен временски период у ком су предузећа увела организациони концепт детаљних прописа о уређењу радног места, опреме и материјала. Највећи број предузећа је овај организациони концепт увео у периоду од до године (37; 26,6%). Затим следи период од до године и период од до године (22; 15,8%), период од до године (21; 15,1%), период од до године (15; 10,8%) и период до године (8; 5,8%). Од 139 предузећа која су увела овај организациони концепт, 14 (10,1%) предузећа није одговорило у ком периоду су то урадили. Табела 17: Период увођења организационог концепта детаљних прописа о уређењу радног места, опреме и материјала у предузећа Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат До ,8 6,4 6,4 Од до ,8 12,0 18,4 Од до ,1 16,8 35,2 Од до ,8 17,6 52,8 Од до ,6 29,6 82,4 Од до ,8 17,6 100,0 Укупно ,9 100,0 Није попуњено 14 10,1 Укупно ,0 15 с т р а н а

21 Графикон 12: Период увођења организационог концепта детаљних прописа о уређењу радног места, опреме и материјала у предузећа У табели 18 је представљен степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта детаљних прописа о уређењу радног места, опреме и материјала у предузећа. Искоришћеност потенцијала је код највећег броја предузећа средња (75; 54,0%), затим висока (43; 30,9%) и ниска (13; 9,4%). 8 (5,8%) предузећа која су увела овај организациони концепт нису одговорила на ово питање. Табела 18: Степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта детаљних прописа о уређењу радног места, опреме и материјала у предузећа Непопуњено 8 5,8 5,8 5,8 Низак 13 9,4 9,4 15,1 Средњи 75 54,0 54,0 69,1 Висок 43 30,9 30,9 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 19 је представљен број предузећа која нису увела организациони концепт детаљних прописа о уређењу радног места, опреме и материјала, као и да ли планирају да уведу овај организациони концепт до године. Од 109 предузећа, 70 (64,2%) предузеће не планира да уведе овај организациони концепт до године, док 39 (35,8%) предузећа планира. Табела 19: Планирање увођења организационог концепта детаљних прописа о уређењу радног места, опреме и материјала у предузећа до године Не 70 64,2 64,2 64,2 Да 39 35,8 35,8 100,0 Укупно ,0 100,0 16 с т р а н а

22 У табели 20 је представљен број предузећа која су увела или нису организациони концепт стандардизоване и детаљне писане радне инструкције (опис стандардног посла). Од 285 предузећа, 208 (73,0%) предузећа је увело овај концепт, 56 (19,6%) предузећа није, док 21 (7,4%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 20: Увођење организационог концепта стандардизоване и детаљне писане радне инструкције у предузећа Непопуњено 21 7,4 7,4 7,4 Не 56 19,6 19,6 27,0 Да ,0 73,0 100,0 У табели 21 и на графикону 13 је представљен временски период у ком су предузећа увела организациони концепт стандардизоване и детаљне писане радне инструкције. Највећи број предузећа је овај организациони концепт увео у периоду од до године (51; 24,5%).Затим следи период од до године (43; 20,7%), период од до године (27; 13,0%), период од до године (25; 12,0%), период од до године (21; 10,1%) и период до године (18; 8,7%). Од 208 предузећа која су увела овај организациони концепт, 23 (11,1%) предузећа нису одговорила у ком периоду су то урадили. Табела 21: Период увођења организационог концепта стандардизоване и детаљне писане радне инструкције у предузећа Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат До ,7 9,7 9,7 Од до ,1 11,4 21,1 Од до ,0 13,5 34,6 Од до ,7 23,2 57,8 Од до ,5 27,6 85,4 Од до ,0 14,6 100,0 Укупно ,9 100,0 Није попуњено 23 11,1 Укупно ,0 17 с т р а н а

23 Графикон 13: Период увођења организационог концепта стандардизоване и детаљне писане радне инструкције у предузећа У табели 22 је представљен степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта стандардизоване и детаљне писане радне инструкције у предузећа. Искоришћеност потенцијала је код највећег броја предузећа средња (111; 53,4%), затим висока (79; 38,0%) и ниска (7; 3,4%). 11 (5,3%) предузећа која су увела овај организациони концепт нису одговорила на ово питање. Табела 22: Степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта стандардизоване и детаљне писане радне инструкције у предузећа 18 с т р а н а Непопуњено 11 5,3 5,3 5,3 Низак 7 3,4 3,4 8,7 Средњи ,4 53,4 62,0 Висок 79 38,0 38,0 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 22 је представљен број предузећа која нису увела организациони концепт стандардизоване и детаљне писане радне инструкције у предузећа, као и да ли планирају да уведу овај организациони концепт до године. Од 56 предузећа, 32 (57,1%) предузећa не планира да уведе овај организациони концепт до године, док 24 (42,9%) предузећа планира. Табела 22: Планирање увођења организационог концепта стандардизоване и детаљне писане радне инструкције у предузећа до године Не 32 57,1 57,1 57,1 Да 24 42,9 42,9 100,0 Укупно ,0 100,0

24 У табели 23 је представљен број предузећа која су увела или нису организациони концепт интеграција радних задатака (додељивање већих овлашћења раднику на машини, као што су планирање, управљање и др.). Од 285 предузећа, 140 (49,1%) предузећа није увело овај концепт, 108 (37,9%) предузећа је увело, док 37 (13,0%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 23: Увођење организационог концепта интеграција радних задатака у предузећа Непопуњено 37 13,0 13,0 13,0 Не ,1 49,1 62,1 Да ,9 37,9 100,0 У табели 24 и на графикону 14 је представљен временски период у ком су предузећа увела организациони концепт интеграција радних задатака. Највећи број предузећа је овај организациони концепт увео у периоду од до године (29; 26,9%).Затим следи период од до године (24; 22,2%), период од до године и период од до године (14; 13,0%), период од до године (10; 9,3%) и период до године (4; 3,7%). Од 108 предузећа која су увела овај организациони концепт, 13 (12,0%) предузећа нису одговорила у ком периоду су то урадили. Табела 24: Период увођења организационог концепта интеграција радних задатака у предузећа Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат До ,7 4,2 4,2 Од до ,3 10,5 14,7 Од до ,0 14,7 29,5 Од до ,2 25,3 54,7 Од до ,9 30,5 85,3 Од до ,0 14,7 100,0 Укупно 95 88,0 100,0 Није попуњено 13 12,0 Укупно ,0 19 с т р а н а

25 Графикон 14: Период увођења организационог концепта интеграција радних задатака у предузећа У табели 25 је представљен степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта интеграција радних задатака у предузећа. Искоришћеност потенцијала је код највећег броја предузећа средња (71; 65,7%), затим висока (18; 16,7%) и ниска (15; 13,9%). 4(3,7%) предузећа која су увела овај организациони концепт нису одговорила на ово питање. Табела 25: Степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта интеграција радних задатака у предузећа 20 с т р а н а Непопуњено 4 3,7 3,7 3,7 Низак 15 13,9 13,9 17,6 Средњи 71 65,7 65,7 83,3 Висок 18 16,7 16,7 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 26 је представљен број предузећа која нису увела организациони концепт интеграција радних задатака у предузећа, као и да ли планирају да уведу овај организациони концепт до године. Од 140 предузећа, 113 (80,7%) предузећa не планира да уведе овај организациони концепт до године, док 27 (19,3%) предузећа планира. Табела 26: Планирање увођења организационог концепта интеграција радних задатака у предузећа до године Не ,7 80,7 80,7 Да 27 19,3 19,3 100,0 Укупно ,0 100,0

26 Организација производње У табели 27 је представљен број предузећа која су увела или нису организациони концепт мере унапређења интерне логистике (нпр. Value Stream Mapping/Design). Од 285 предузећа, 175 (61,4%) предузећа није увело овај концепт, 67 (23,5%) предузећа је увело, док 43 (15,1%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 27: Увођење организационог концепта мере унапређења интерне логистике Непопуњено 43 15,1 15,1 15,1 Не ,4 61,4 76,5 Да 67 23,5 23,5 100,0 У табели 28 и на графикону 15 је представљен временски период у ком су предузећа увела организациони концепт мере унапређења интерне логистике. Највећи број предузећа је овај организациони концепт увео у периоду од до године (20; 29,9%). Затим, следи период од до године (14; 20,9%), период од до године (9; 13,4%), период од до године и период од до године (6; 9,0%) и период до године (1; 1,5%). Од 67 предузећа која су увела овај организациони концепт, 11 (16,4%) предузећа нису одговорила у ком периоду су то урадили. Табела 28: Период увођења организационог концепта мере унапређења интерне логистике Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат До ,5 1,8 1,8 Од до ,0 10,7 12,5 Од до ,4 16,1 28,6 Од до ,0 10,7 39,3 Од до ,9 35,7 75,0 Од до ,9 25,0 100,0 Укупно 56 83,6 100,0 Није попуњено 11 16,4 Укупно ,0 21 с т р а н а

27 Графикон 15: Период увођења организационог концепта мере унапређења интерне логистике У табели 29 је представљен степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта мере унапређења интерне логистике. Искоришћеност потенцијала је код највећег броја предузећа средња (37; 55,2%), затим висока (15; 22,4%) и ниска (8; 11,9%). 7 (10,4%) предузећа која су увела овај организациони концепт нису одговорила на ово питање. Табела 29: Степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта мере унапређења интерне логистике Непопуњено 7 10,4 10,4 10,4 Низак 8 11,9 11,9 22,4 Средњи 37 55,2 55,2 77,6 Висок 15 22,4 22,4 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 30 је представљен број предузећа која нису увела организациони концепт мере унапређења интерне логистике, као и да ли планирају да уведу овај организациони концепт до године. Од 175 предузећа, 135 (77,1%) предузећa не планира да уведе овај организациони концепт до године, док 40 (22,9%) предузећа планира. Табела 30: Планирање увођења организационог концепта мере унапређења интерне логистике до године Не ,1 77,1 77,1 Да 40 22,9 22,9 100,0 Укупно ,0 100,0 22 с т р а н а

28 У табели 31 је представљен број предузећа која су увела или нису организациони концепт линије/ћелије организоване према купцу или производу (уместо груписања машина према операцијама/задацима). Од 285 предузећа, 159 (55,8%) предузећа није увело овај концепт, 88 (30,9%) предузећа је увело, док 38 (13,3%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 31: Увођење организационог концепта линије/ћелије организоване према купцу или производу Непопуњено 38 13,3 13,3 13,3 Не ,8 55,8 69,1 Да 88 30,9 30,9 100,0 У табели 32 и на графикону 16 је представљен временски период у ком су предузећа увела организациони концепт линије/ћелије организоване према купцу или производу. Највећи број предузећа је овај организациони концепт увео у периоду од до године (25; 28,4%). Затим, следи период од до године (13; 14,8%), период од до године (12; 13,6%), период од до године (9; 10,2%), период од до године (7; 8,0%) и период до године (6; 6,8%). Од 88 предузећа која су увела овај организациони концепт, 16 (18,2%) предузећа нису одговорила у ком периоду су то урадили. Табела 32: Период увођења организационог концепта линије/ћелије организоване према купцу или производу Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат До ,8 8,3 8,3 Од до ,2 12,5 20,8 Од до ,8 18,1 38,9 Од до ,6 16,7 55,6 Од до ,4 34,7 90,3 Од до ,0 9,7 100,0 Укупно 72 81,8 100,0 Није попуњено 16 18,2 Укупно ,0 23 с т р а н а

29 Графикон 16: Период увођења организационог концепта линије/ћелије организоване према купцу или производу У табели 33 је представљен степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта линије/ћелије организоване према купцу или производу. Искоришћеност потенцијала је код највећег броја предузећа средња (39; 44,3%), затим висока (29; 33,0%) и ниска (10; 11,4%). 10 (11,4%) предузећа која су увела овај организациони концепт нису одговорила на ово питање. Табела 33: Степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта линије/ћелије организоване према купцу или производу 24 с т р а н а Непопуњено 10 11,4 11,4 11,4 Низак 10 11,4 11,4 22,7 Средњи 39 44,3 44,3 67,0 Висок 29 33,0 33,0 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 34 је представљен број предузећа која нису увела организациони концепт линије/ћелије организоване према купцу или производу, као и да ли планирају да уведу овај организациони концепт до године. Од 159 предузећа, 139 (87,4%) предузећa не планира да уведе овај организациони концепт до године, док 20 (12,6%) предузећа планира. Табела 34: Планирање увођења организационог концепта линије/ћелије организоване према купцу или производу до Године Не ,4 87,4 87,4 Да 20 12,6 12,6 100,0 Укупно ,0 100,0

30 У табели 35 је представљен број предузећа која су увела или нису организациони концепт организација производње према PULL принципу, тј. да купац вуче производ из производње (нпр. KANBAN, принцип нулте међуфазне залихе). Од 285 предузећа, 167 (58,6%) предузећа није увело овај концепт, 76 (26,7%) предузећа је увело, док 42 (14,7%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 35: Увођење организационог концепта организација производње према PULL принципу Непопуњено 42 14,7 14,7 14,7 Не ,6 58,6 73,3 Да 76 26,7 26,7 100,0 У табели 36 и на графикону 17 је представљен временски период у ком су предузећа увела организациони концепт производње према PULL принципу. Највећи број предузећа је овај организациони концепт увео у периоду од до године (21; 27,6%). Затим, следи период од до године (10; 13,2%), период од до године (9; 11,8%), период до године (8; 10,5%) и период од до године као и период од 2013 до године (7; 9,2%). Од 76 предузећа која су увела овај организациони концепт, 14 (18,4%) предузећа нису одговорила у ком периоду су то урадили. Табела 36: Период увођења организационог концепта производње према PULL принципу Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат До ,5 12,9 12,9 Од до ,8 14,5 27,4 Од до ,2 16,1 43,5 Од до ,2 11,3 54,8 Од до ,6 33,9 88,7 Од до ,2 11,3 100,0 Укупно 62 81,6 100,0 Није попуњено 14 18,4 Укупно ,0 25 с т р а н а

31 Графикон 17: Период увођења организационог концепта производње према PULL принципу У табели 37 је представљен степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта производње према PULL принципу. Искоришћеност потенцијала је код највећег броја предузећа средња (35; 46,1%), затим висока (24; 31,6%) и ниска (9; 11,8%). 8 (10,5%) предузећа која су увела овај организациони концепт нису одговорила на ово питање. Табела 37: Степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта производње према PULL принципу Непопуњено 8 10,5 10,5 10,5 Низак 9 11,8 11,8 22,4 Средњи 35 46,1 46,1 68,4 Висок 24 31,6 31,6 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 38 је представљен број предузећа која нису увела организациони концепт производње према PULL принципу, као и да ли планирају да уведу овај организациони концепт до године. Од 167 предузећа, 142 (85,0%) предузећa не планира да уведе овај организациони концепт до године, док 25 (15,0%) предузећа планира. Табела 38: Планирање увођења организационог концепта производње према PULL принципу до године Не ,0 85,0 85,0 Да 25 15,0 15,0 100,0 Укупно ,0 100,0 26 с т р а н а

32 У табели 39 је представљен број предузећа која су увела или нису организациони концепт оптимизација процеса како би се смањило време припреме машина и замене алата када се мења производ или група производа на линији (нпр. SMED, QCO). Од 285 предузећа, 136 (47,7%) предузећа није увело овај концепт, 113 (39,6%) предузећа је увело, док 36 (12,6%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 39: Увођење организационог концепта оптимизација процеса како би се смањило време припреме машина и замене алата када се мења производ или група производа на линији Непопуњено 36 12,6 12,6 12,6 Не ,7 47,7 60,4 Да ,6 39,6 100,0 У табели 40 и на графикону 18 је представљен временски период у ком су предузећа увела организациони концепт оптимизација процеса како би се смањило време припреме машина и замене алата када се мења производ или група производа на линији. Највећи број предузећа је овај организациони концепт увео у периоду од до године (22; 19,5%). Затим, следи период од до године (21; 18,6%), период од до године (19; 16,8%),, период од до године (14; 12,4%), период од до године (12; 10,6%) и период до године (7; 6,2%). Од 113 предузећа која су увела овај организациони концепт, 18 (15,9%) предузећа нису одговорила у ком периоду су то урадили. Табела 40: Период увођења организационог концепта оптимизација процеса како би се смањило време припреме машина и замене алата када се мења производ или група производа на линији Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат До ,2 7,4 7,4 Од до ,4 14,7 22,1 Од до ,6 22,1 44,2 Од до ,6 12,6 56,8 Од до ,5 23,2 80,0 Од до ,8 20,0 100,0 Укупно 95 84,1 100,0 Није попуњено 18 15,9 Укупно ,0 27 с т р а н а

33 Графикон 18: Период увођења организационог концепта оптимизација процеса како би се смањило време припреме машина и замене алата када се мења производ или група производа на линији У табели 41 је представљен степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта оптимизација процеса како би се смањило време припреме машина и замене алата када се мења производ или група производа на линији. Искоришћеност потенцијала је код највећег броја предузећа средња (52; 46,0%), затим висока (36; 31,9%) и ниска (15; 13,3%). 10 (8,8%) предузећа која су увела овај организациони концепт нису одговорила на ово питање. Табела 41: Степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта оптимизација процеса како би се смањило време припреме машина и замене алата када се мења производ или група производа на линији Непопуњено 10 8,8 8,8 8,8 Низак 15 13,3 13,3 22,1 Средњи 52 46,0 46,0 68,1 Висок 36 31,9 31,9 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 42 је представљен број предузећа која нису увела организациони концепт оптимизација процеса како би се смањило време припреме машина и замене алата када се мења производ или група производа на линији, као и да ли планирају да уведу овај организациони концепт до године. Од 136 предузећа, 101 (74,3%) предузећa не планира да уведе овај организациони концепт до године, док 35 (25,7%) предузећа планира. 28 с т р а н а

34 Табела 42: Планирање увођења организационог концепта оптимизација процеса како би се смањило време припреме машина и замене алата када се мења производ или група производа на линији до године Не ,3 74,3 74,3 Да 35 25,7 25,7 100,0 Укупно ,0 100,0 Управљање производњом и контрола У табели 43 је представљен број предузећа која су увела или нису организациони концепт табле/екрани у производњи за надгледање рада машина и услова производње (нпр. визуелни менаџмент). Од 285 предузећа, 146 (51,2%) предузећа није увело овај концепт, 102 (35,8%) предузећа је увело, док 37 (13,0%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 43: Увођење организационог концепта табле/екрани у производњи за надгледање рада машина и услова производње Непопуњено 37 13,0 13,0 13,0 Не ,2 51,2 64,2 Да ,8 35,8 100,0 У табели 44 и на графикону 19 је представљен временски период у ком су предузећа увела организациони концепт табле/екрани у производњи за надгледање рада машина и услова производње. Највећи број предузећа је овај организациони концепт увео у периоду од до године (25; 24,5%). Затим, следи период од до године (21; 20,6%), период од до године (17; 16,7%), период од до године (12; 11,8%), период од до године (8; 7,8%) и период до године (7; 6,9%). Од 102 предузећа која су увела овај организациони концепт, 12 (11,8%) предузећа нису одговорила у ком периоду су то урадили. Табела 44: Период увођења организационог концепта табле/екрани у производњи за надгледање рада машина и услова производње Број предузећа Проценат Проценат важећих Кумулативни одговора проценат До ,9 7,8 7,8 Од до ,8 13,3 21,1 Од до ,8 8,9 30,0 Од до ,7 18,9 48,9 Од до ,6 23,3 72,2 Од до ,5 27,8 100,0 Укупно 90 88,2 100,0 Није попуњено 12 11,8 Укупно ,0 29 с т р а н а

35 Графикон 19: Период увођења организационог концепта табле/екрани у производњи за надгледање рада машина и услова производње У табели 45 је представљен степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта табле/екрани у производњи за надгледање рада машина и услова производње. Искоришћеност потенцијала је код највећег броја предузећа средња (50; 49,0%), затим висока (29; 28,4%) и ниска (10; 9,8%). 13 (12,7%) предузећа која су увела овај организациони концепт нису одговорила на ово питање. Табела 45: Степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта табле/екрани у производњи за надгледање рада машина и услова производње Непопуњено 13 12,7 12,7 12,7 Низак 10 9,8 9,8 22,5 Средњи 50 49,0 49,0 71,6 Висок 29 28,4 28,4 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 46 је представљен број предузећа која нису увела организациони концепт табле/екрани у производњи за надгледање рада машина и услова производње, као и да ли планирају да уведу овај организациони концепт до године. Од 146 предузећа, 112 (76,7%) предузећa не планира да уведе овај организациони концепт до године, док 34 (23,3%) предузећа планира. Табела 46: Планирање увођења организационог концепта табле/екрани у производњи за надгледање рада машина и услова производње до године Не ,7 76,7 76,7 Да 34 23,3 23,3 100,0 Укупно ,0 100,0 30 с т р а н а

36 У табели 47 је представљен број предузећа која су увела или нису организациони концепт методе за обезбеђење квалитета у производњи (нпр. превентивно одржавање, принципи тоталног управљања квалитетом-tqm). Од 285 предузећа, 155 (54,4%) предузећа је увело овај концепт, 100 (35,1%) предузећа није увело, док 30 (10,5%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 47: Увођење организационог концепта методе за обезбеђење квалитета у производњи Непопуњено 30 10,5 10,5 10,5 Не ,1 35,1 45,6 Да ,4 54,4 100,0 У табели 48 и на графикону 20 је представљен временски период у ком су предузећа увела организациони концепт методе за обезбеђење квалитета у производњи. Највећи број предузећа је овај организациони концепт увео у периоду од до године (39; 25,2%). Затим, следи период од до године (30; 19,4%), период од до године и период од до године (19; 12,3%), период од до године (16; 10,3%) и период до године (10; 6,5%). Од 155 предузећа која су увела овај организациони концепт, 22 (14,2%) предузећа нису одговорила у ком периоду су то урадили. Табела 48: Период увођења организационог концепта методе за обезбеђење квалитета у производњи Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат До ,5 7,5 7,5 Од до ,3 14,3 21,8 Од до ,3 14,3 36,1 Од до ,2 29,3 65,4 Од до ,4 22,6 88,0 Од до ,3 12,0 100,0 Укупно ,8 100,0 Није попуњено 22 14,2 Укупно ,0 31 с т р а н а

37 Графикон 20: Период увођења организационог концепта методе за обезбеђење квалитета у производњи У табели 49 је представљен степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта методе за обезбеђење квалитета у производњи. Искоришћеност потенцијала је код највећег броја предузећа средња (77; 49,7%), затим висока (57; 36,8%) и ниска (7; 4,5%). 14 (9,0%) предузећа која су увела овај организациони концепт нису одговорила на ово питање. Табела 49: Степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта методе за обезбеђење квалитета у производњи Непопуњено 14 9,0 9,0 9,0 Низак 7 4,5 4,5 13,5 Средњи 77 49,7 49,7 63,2 Висок 57 36,8 36,8 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 50 је представљен број предузећа која нису увела организациони концепт методе за обезбеђење квалитета у производњи, као и да ли планирају да уведу овај организациони концепт до године. Од 100 предузећа, 74 (74,0%) предузећa не планира да уведе овај организациони концепт до године, док 26 (26,0%) предузећа планира. Табела 50: Планирање увођења организационог концепта методе за обезбеђење квалитета у производњи до године Не 74 74,0 74,0 74,0 Да 26 26,0 26,0 100,0 Укупно ,0 100,0 32 с т р а н а

38 У табели 51 је представљен број предузећа која су увела или нису организациони концепт примена статистичких и математичких метода за обезбеђење и унапређење квалитета (нпр. Six Sigma). Од 285 предузећа, 181 (63,5%) предузећа није увело овај концепт, 61 (21,4%) предузећа је увело, док 43 (15,1%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 51: Увођење организационог концепта примена статистичких и математичких метода за обезбеђење и унапређење квалитета Непопуњено 43 15,1 15,1 15,1 Не ,5 63,5 78,6 Да 61 21,4 21,4 100,0 У табели 52 и на графикону 21 је представљен временски период у ком су предузећа увела организациони концепт примена статистичких и математичких метода за обезбеђење и унапређење квалитета. Највећи број предузећа је овај организациони концепт увео у периоду од до године и период од до године (14; 23,0%). Затим, следи период од до године (8; 13,1%), период до године и период од до године (4; 6,6%) и период од до године (3; 4,9%). Од 61 предузећа која су увела овај организациони концепт, 14 (23,0%) предузећа нису одговорила у ком периоду су то урадили. Табела 52: Период увођења организационог концепта примена статистичких и математичких метода за обезбеђење и унапређење квалитета Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат До ,6 8,5 8,5 Од до ,6 8,5 17,0 Од до ,9 6,4 23,4 Од до ,1 17,0 40,4 Од до ,0 29,8 70,2 Од до ,0 29,8 100,0 Укупно 47 77,0 100,0 Није попуњено 14 23,0 Укупно ,0 33 с т р а н а

39 Графикон 21: Период увођења организационог концепта примена статистичких и математичких метода за обезбеђење и унапређење квалитета (нпр. Six Sigma) У табели 53 је представљен степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта примена статистичких и математичких метода за обезбеђење и унапређење квалитета (нпр. Six Sigma). Искоришћеност потенцијала је код највећег броја предузећа средња (35; 57,4%), затим висока (10; 16,4%) и ниска (9; 14,8%). 7 (11,5%) предузећа која су увела овај организациони концепт нису одговорила на ово питање. Табела 53: Степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта примена статистичких и математичких метода за обезбеђење и унапређење квалитета Непопуњено 7 11,5 11,5 11,5 Низак 9 14,8 14,8 26,2 Средњи 35 57,4 57,4 83,6 Висок 10 16,4 16,4 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 54 је представљен број предузећа која нису увела организациони концепт примена статистичких и математичких метода за обезбеђење и унапређење квалитета, као и да ли планирају да уведу овај организациони концепт до године. Од 181 предузећа, 149 (82,3%) предузећa не планира да уведе овај организациони концепт до године, док 32 (17,7%) предузећа планира. Табела 54: Планирање увођења организационог концепта примена статистичких и математичких метода за обезбеђење и унапређење квалитета (нпр. Six Sigma) до године Не ,3 82,3 82,3 Да 32 17,7 17,7 100,0 Укупно ,0 100,0 34 с т р а н а

40 У табели 55 је представљен број предузећа која су увела или нису организациони концепт методе континуалног унапређења процеса производње (нпр. CIP, KAIZEN, кругови квалитета, Демингов PDCA круг и др.). Од 285 предузећа, 169 (59,3%) предузећа није увело овај концепт, 74 (26,0%) предузећа је увело, док 42 (14,7%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 55: Увођење организационог концепта методе континуалног унапређења процеса производње Непопуњено 42 14,7 14,7 14,7 Не ,3 59,3 74,0 Да 74 26,0 26,0 100,0 У табели 56 и на графикону 22 је представљен временски период у ком су предузећа увела организациони концепт методе континуалног унапређења процеса производње. Највећи број предузећа је овај организациони концепт увео у периоду од до године (21; 28,4%). Затим, следи период од до године (19; 25,7%), период од до године и период од до године (9; 12,2%), период до године (4; 5,4%) и период од до године (2; 2,7%). Од 74 предузећа која су увела овај организациони концепт, 10 (13,5%) предузећа нису одговорила у ком периоду су то урадили. Табела 56: Период увођења организационог концепта методе континуалног унапређења процеса производње Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат До ,4 6,3 6,3 Од до ,7 3,1 9,4 Од до ,2 14,1 23,4 Од до ,2 14,1 37,5 Од до ,7 29,7 67,2 Од до ,4 32,8 100,0 Укупно 64 86,5 100,0 Није попуњено 10 13,5 Укупно ,0 35 с т р а н а

41 Графикон 22: Период увођења организационог концепта методе континуалног унапређења процеса производње У табели 57 је представљен степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта методе континуалног унапређења процеса производње. Искоришћеност потенцијала је код највећег броја предузећа средња (36; 48,6%), затим висока (19; 25,7%) и ниска (11; 14,9%). 8 (10,8%) предузећа која су увела овај организациони концепт нису одговорила на ово питање. Табела 57: Степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта методе континуалног унапређења процеса производње 36 с т р а н а Непопуњено 8 10,8 10,8 10,8 Низак 11 14,9 14,9 25,7 Средњи 36 48,6 48,6 74,3 Висок 19 25,7 25,7 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 58 је представљен број предузећа која нису увела организациони концепт методе континуалног унапређења процеса производње, као и да ли планирају да уведу овај организациони концепт до године. Од 169 предузећа, 129 (76,3%) предузећa не планира да уведе овај организациони концепт до године, док 40 (23,7%) предузећа планира. Табела 58: Планирање увођења организационог концепта методе континуалног унапређења процеса производње до године Не ,3 76,3 76,3 Да 40 23,7 23,7 100,0 Укупно ,0 100,0

42 Управљање енергијом и утицајем на животну средину У табели 59 је представљен број предузећа која су увела или нису организациони концепт сертификат за ефикасно управљање енергијом (EN ISO 50001, претходни EN 16001). Од 285 предузећа, 232 (81,4%) предузећа није увело овај концепт, 17 (6,0%) предузећа је увело, док 36 (12,6%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 59: Увођење организационог концепта сертификат за ефикасно управљање енергијом Непопуњено 36 12,6 12,6 12,6 Не ,4 81,4 94,0 Да 17 6,0 6,0 100,0 У табели 60 и на графикону 23 је представљен временски период у ком су предузећа увела организациони концепт сертификат за ефикасно управљање енергијом. Највећи број предузећа је овај организациони концепт увео у периоду од до године (5; 29,4%). Затим, следи период од до године (3; 17,6%), период од до године (2; 11,8%) и период од до године (1; 5,9%). Од 17 предузећа која су увела овај организациони концепт, 6 (35,3%) предузећа нису одговорила у ком периоду су то урадили. Табела 60: Период увођења организационог концепта сертификат за ефикасно управљање енергијом Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат До ,0 0,0 0,0 Од до ,9 12,5 12,5 Од до ,0 0,0 12,5 Од до ,6 12,5 25,0 Од до ,4 62,5 87,5 Од до ,8 12,5 100,0 Укупно 11 64,7 100,0 Није попуњено 6 35,3 Укупно ,0 37 с т р а н а

43 Графикон 23: Период увођења организационог концепта сертификат за ефикасно управљање енергијом У табели 61 је представљен степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта сертификат за ефикасно управљање енергијом. Искоришћеност потенцијала је код највећег броја предузећа средња (7; 41,2%), затим висока (6; 35,3%) и ниска (2; 11,8%). 2 (11,8%) предузећа која су увело овај организациони концепт нису одговорила на ово питање. Табела 61: Степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта сертификат за ефикасно управљање енергијом Непопуњено 2 11,8 11,8 11,8 Низак 2 11,8 11,8 23,5 Средњи 7 41,2 41,2 64,7 Висок 6 35,3 35,3 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 62 је представљен број предузећа која нису увела организациони концепт сертификат за ефикасно управљање енергијом, као и да ли планирају да уведу овај организациони концепт до године. Од 232 предузећа, 175 (75,4%) предузећa не планира да уведе овај организациони концепт до године, док 57 (24,6%) предузећа планира. Табела 62: Планирање увођења организационог концепта сертификат за ефикасно управљање енергијом до године Не ,4 75,4 75,4 Да 57 24,6 24,6 100,0 Укупно ,0 100,0 38 с т р а н а

44 У табели 63 је представљен број предузећа која су увела или нису организациони концепт инструменти за процену утицаја током животног циклуса производа (нпр. EU еколошка налепница, Cradle-to-Cradle сертификат, ISO-14020). Од 285 предузећа, 220 (77,2%) предузећа није увело овај концепт, 23 (8,1%) предузећа је увело, док 42 (14,7%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 63: Увођење организационог концепта инструменти за процену утицаја током животног циклуса производа Непопуњено 42 14,7 14,7 14,7 Не ,2 77,2 91,9 Да 23 8,1 8,1 100,0 У табели 64 и на графикону 24 је представљен временски период у ком су предузећа увела организациони концепт инструменти за процену утицаја током животног циклуса производа. Највећи број предузећа је овај организациони концепт увео у периоду од до године (10; 43,5%). Затим, следи период од до године (4; 17,4%), период од до године (3; 13,0%) и период од до године (1; 4,3%). Од 23 предузећа која су увела овај организациони концепт, 5 (21,7%) предузећа није одговорило у ком периоду је то урадило. Табела 64: Период увођења организационог концепта инструменти за процену утицаја током животног циклуса производа Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат До ,0 0,0 0,0 Од до ,3 0,0 0,0 Од до ,0 0,0 0,0 Од до ,0 9,1 9,1 Од до ,5 72,7 81,8 Од до ,4 18,2 100,0 Укупно 18 78,3 100,0 Није попуњено 5 21,7 Укупно ,0 39 с т р а н а

45 Графикон 24: Период увођења организационог концепта инструменти за процену утицаја током животног циклуса производа У табели 65 је представљен степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта инструменти за процену утицаја током животног циклуса производа. Искоришћеност потенцијала је код највећег броја предузећа средња (9; 39,1%), затим ниска (5; 21,7%) и висока (3; 13,0%). 6 (26,1%) предузећа која су увела овај организациони концепт нису одговорила на ово питање. Табела 65: Степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта инструменти за процену утицаја током животног циклуса производа 40 с т р а н а Непопуњено 6 26,1 26,1 26,1 Низак 5 21,7 21,7 47,8 Средњи 9 39,1 39,1 87,0 Висок 3 13,0 13,0 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 66 је представљен број предузећа која нису увела организациони концепт инструменти за процену утицаја током животног циклуса производа, као и да ли планирају да уведу овај организациони концепт до године. Од 220 предузећа, 175 (79,5%) предузећa не планира да уведе овај организациони концепт до године, док 45 (20,5%) предузећа планира. Табела 66: Планирање увођења организационог концепта инструменти за процену утицаја током животног циклуса производа до године Не ,5 79,5 79,5 Да 45 20,5 20,5 100,0 Укупно ,0 100,0

46 У табели 67 је представљен број предузећа која су увела или нису организациони концепт процена друштвене одговорности и утицаја на животну средину. Од 285 предузећа, 146 (51,2%) предузећа није увело овај концепт, 105 (36,8%) предузећа је увело, док 34 (11,9%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 67: Увођење организационог концепта процена друштвене одговорности и утицаја на животну средину Непопуњено 34 11,9 11,9 11,9 Не ,2 51,2 63,2 Да ,8 36,8 100,0 У табели 68 и на графикону 25 је представљен временски период у ком су предузећа увела организациони концепт процена друштвене одговорности и утицаја на животну средину. Највећи број предузећа је овај организациони концепт увео у периоду од до године (30; 28,6%). Затим, следи период од до године (20; 19,5%), период од до године и период од до године (15; 14,3%), период од до године (5; 4,8%) и период до године (2; 1,9%). Од 105 предузећа која су увела овај организациони концепт, 18 (17,1%) предузећа није одговорило у ком периоду је то урадило. Табела 68: Период увођења организационог концепта процена друштвене одговорности и утицаја на животну средину Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат До ,9 2,3 2,3 Од до ,8 5,7 8,0 Од до ,3 17,2 25,3 Од до ,3 17,2 42,5 Од до ,6 34,5 77,0 Од до ,0 23,0 100,0 Укупно 87 82,9 100,0 Није попуњено 18 17,1 Укупно ,0 41 с т р а н а

47 Графикон 25: Период увођења организационог концепта процена друштвене одговорности и утицаја на животну средину У табели 69 је представљен степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта процена друштвене одговорности и утицаја на животну средину. Искоришћеност потенцијала је код највећег броја предузећа средња (50; 47,6%), затим висока (26; 24,8%) и ниска (13; 12,4%). 16 (15,2%) предузећа која су увела овај организациони концепт нису одговорила на ово питање. Табела 69: Степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта процена друштвене одговорности и утицаја на животну средину 42 с т р а н а Непопуњено 16 15,2 15,2 15,2 Низак 13 12,4 12,4 27,6 Средњи 50 47,6 47,6 75,2 Висок 26 24,8 24,8 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 70 је представљен број предузећа која нису увела организациони концепт процена друштвене одговорности и утицаја на животну средину, као и да ли планирају да уведу овај организациони концепт до године. Од 146 предузећа, 97 (66,4%) предузећa не планира да уведе овај организациони концепт до године, док 49 (33,6%) предузећа планира. Табела 70: Планирање увођења организационог концепта процена друштвене одговорности и утицаја на животну средину до године Не 97 66,4 66,4 66,4 Да 49 33,6 33,6 100,0 Укупно ,0 100,0

48 Управљање људским ресурсима У табели 71 је представљен број предузећа која су увела или нису организациони концепт методе за задржавање старијих/искуснијих запослених у предузећу као и њиховог знања (нпр. менторски програм, учење од старијих/искуснијих). Од 285 предузећа, 166 (58,2%) предузећа је увело овај концепт, 88 (30,9%) предузећа није, док 31 (10,9%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 71: Увођење организационог концепта методе за задржавање старијих/искуснијих запослених у предузећу као и њиховог знања Непопуњено 31 10,9 10,9 10,9 Не 88 30,9 30,9 41,8 Да ,2 58,2 100,0 У табели 72 и на графикону 26 је представљен временски период у ком су предузећа увела организациони концепт методе за задржавање старијих/искуснијих запослених у предузећу као и њиховог знања. Највећи број предузећа је овај организациони концепт увео у периоду до године (31; 18,7%). Затим, следи период од до године (27; 16,3%), период од до године (26; 15,7%), период од до године (25; 15,1%), период од до године (20; 12,0%) и период од до године (6; 3,6%). Од 166 предузећа која су увела овај организациони концепт, 31 (18,7%) предузећа није одговорило у ком периоду је то урадило. Табела 72: Период увођења организационог концепта методе за задржавање старијих/искуснијих запослених у предузећу као и њиховог знања Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат До ,7 23,0 23,0 Од до ,3 20,0 43,0 Од до ,1 18,5 61,5 Од до ,0 14,8 76,3 Од до ,7 19,3 95,6 Од до ,6 4,4 100,0 Укупно ,3 100,0 Није попуњено 31 18,7 Укупно ,0 43 с т р а н а

49 Графикон 26: Период увођења организационог концепта методе за задржавање старијих/искуснијих запослених у предузећу као и њиховог знања У табели 73 је представљен степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта методе за задржавање старијих/искуснијих запослених у предузећу као и њиховог знања. Искоришћеност потенцијала је код највећег броја предузећа средња (78; 47,0%), затим висока (54; 32,5%) и ниска (13; 7,8%). 21 (12,7%) предузећа која су увела овај организациони концепт нису одговорила на ово питање. Табела 73: Степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта методе за задржавање старијих/искуснијих запослених у предузећу као и њиховог знања 44 с т р а н а Непопуњено 21 12,7 12,7 12,7 Низак 13 7,8 7,8 20,5 Средњи 78 47,0 47,0 67,5 Висок 54 32,5 32,5 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 74 је представљен број предузећа која нису увела организациони концепт методе за задржавање старијих/искуснијих запослених у предузећу као и њиховог знања, као и да ли планирају да уведу овај организациони концепт до године. Од 88 предузећа, 71 (80,7%) предузећa не планира да уведе овај организациони концепт до године, док 17 (19,3%) предузећа планира. Табела 74: Планирање увођења организационог концепта методе за задржавање старијих/искуснијих запослених у предузећу као и њиховог знања до године Не 71 80,7 80,7 80,7 Да 17 19,3 19,3 100,0 Укупно ,0 100,0

50 У табели 75 је представљен број предузећа која су увела или нису организациони концепт методе за промовисање посвећености запослених послу (нпр. бесплатна кантина, организовано обданиште, флексибилно радно време). Од 285 предузећа, 158 (55,4%) предузећа није увело овај концепт, 90 (31,6%) предузећа јесте, док 37 (13,0%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 75: Увођење организационог концепта методе за промовисање посвећености запослених послу Непопуњено 37 13,0 13,0 13,0 Не ,4 55,4 68,4 Да 90 31,6 31,6 100,0 У табели 76 и на графикону 27 је представљен временски период у ком су предузећа увела организациони концепт методе за промовисање посвећености запослених послу. Највећи број предузећа је овај организациони концепт увео у периоду од до године (22; 24,4%),. Затим, следи период од до године (15; 16,7%), период до године (14; 15,6%), период од до године (12; 13,3%), период од до године (9; 10,0%), и период од до године (7; 7,8%). Од 90 предузећа која су увела овај организациони концепт, 11 (12,2%) предузећа није одговорило у ком периоду је то урадило. Табела 76: Период увођења организационог концепта методе за промовисање посвећености запослених послу Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат До ,6 17,7 17,7 Од до ,7 19,0 36,7 Од до ,8 8,9 45,6 Од до ,3 15,2 60,8 Од до ,4 27,8 88,6 Од до ,0 11,4 100,0 Укупно 79 87,8 100,0 Није попуњено 11 12,2 Укупно ,0 45 с т р а н а

51 Графикон 27: Период увођења организационог концепта методе за промовисање посвећености запослених послу У табели 77 је представљен степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта методе за промовисање посвећености запослених послу. Искоришћеност потенцијала је код највећег броја предузећа средња (45; 50,0%), затим висока (26; 28,9%) и ниска (10; 11,1%). 9 (10,0%) предузећа која су увела овај организациони концепт нису одговорила на ово питање. Табела 77: Степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта методе за промовисање посвећености запослених послу 46 с т р а н а Непопуњено 9 10,0 10,0 10,0 Низак 10 11,1 11,1 21,1 Средњи 45 50,0 50,0 71,1 Висок 26 28,9 28,9 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 78 је представљен број предузећа која нису увела организациони концепт методе за промовисање посвећености запослених послу, као и да ли планирају да уведу овај организациони концепт до године. Од 158 предузећа, 136 (86,1%) предузећa не планира да уведе овај организациони концепт до године, док 22 (13,9%) предузећа планира. Табела 78: Планирање увођења организационог концепта методе за промовисање посвећености запослених послу до године Не ,1 86,1 86,1 Да 22 13,9 13,9 100,0 Укупно ,0 100,0

52 У табели 79 је представљен број предузећа која су увела или нису организациони концепт стандардизоване методе за обликовање радног места и унапређење здравља и безбедности на раду (нпр. MTM-мерење времена, REFA). Од 285 предузећа, 147 (51,6%) предузећа није увело овај концепт, 103 (36,1%) предузећа јесте, док 35 (12,3%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 79: Увођење организационог концепта стандардизоване методе за обликовање радног места и унапређење здравља и безбедности на раду Непопуњено 35 12,3 12,3 12,3 Не ,6 51,6 63,9 Да ,1 36,1 100,0 У табели 80 и на графикону 28 је представљен временски период у ком су предузећа увела организациони концепт стандардизоване методе за обликовање радног места и унапређење здравља и безбедности на раду. Највећи број предузећа је овај организациони концепт увео у периоду од до године (22; 21,4%),. Затим, следи период од до године (21; 20,4%), период од до године (15; 14,6%), период од до године (13; 12,6%), период од до године (10; 9,7%) и период до године (6 5,8%). Од 103 предузећа која су увела овај организациони концепт, 16 (15,5%) предузећа није одговорило у ком периоду је то урадило. Табела 80: Период увођења организационог концепта стандардизоване методе за обликовање радног места и унапређење здравља и безбедности на раду Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат До ,8 6,9 6,9 Од до ,7 11,5 18,4 Од до ,4 24,1 42,5 Од до ,6 14,9 57,5 Од до ,4 25,3 82,8 Од до ,6 17,2 100,0 Укупно 87 84,5 100,0 Није попуњено 16 15,5 Укупно ,0 47 с т р а н а

53 Графикон 28: Период увођења организационог концепта стандардизоване методе за обликовање радног места и унапређење здравља и безбедности на раду У табели 81 је представљен степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта стандардизоване методе за обликовање радног места и унапређење здравља и безбедности на раду. Искоришћеност потенцијала је код највећег броја предузећа средња (49; 47,6%), затим висока (26; 25,2%) и ниска (14; 13,6%). 14 (13,6%) предузећа која су увела овај организациони концепт нису одговорила на ово питање. Табела 81: Степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта стандардизоване методе за обликовање радног места и унапређење здравља и безбедности на раду 48 с т р а н а Непопуњено 14 13,6 13,6 13,6 Низак 14 13,6 13,6 27,2 Средњи 49 47,6 47,6 74,8 Висок 26 25,2 25,2 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 82 је представљен број предузећа која нису увела организациони концепт стандардизоване методе за обликовање радног места и унапређење здравља и безбедности на раду, као и да ли планирају да уведу овај организациони концепт до године. Од 147 предузећа, 117 (79,6%) предузећa не планира да уведе овај организациони концепт до године, док 30 (20,4%) предузећа планира. Табела 82: Планирање увођења организационог концепта стандардизоване методе за обликовање радног места и унапређење здравља и безбедности на раду до године Не ,6 79,6 79,6 Да 30 20,4 20,4 100,0 Укупно ,0 100,0

54 У табели 83 је представљен број предузећа која су увела или нису организациони концепт финансијско награђивање запослених (нпр. давање акција запосленима, подела профита, бонуси). Од 285 предузећа, 151 (53,0%) предузеће је увело овај концепт, 98 (34,4%) предузећа није, док 36 (12,6%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 83: Увођење организационог концепта финансијско награђивање запослених Непопуњено 36 12,6 12,6 12,6 Не 98 34,4 34,4 47,0 Да ,0 53,0 100,0 У табели 84 и на графикону 29 је представљен временски период у ком су предузећа увела организациони концепт финансијско награђивање запослених. Највећи број предузећа је овај организациони концепт увео у периоду од до године (31; 20,5%). Затим, следи период од до године (30; 19,9%), период од до године (23; 15,2%), период до године (22; 14,6%), период од до године (17; 11,3%), период од до године (11; 7,3%). Од 151 предузећа која су увела овај организациони концепт, 17 (11,3%) предузећа није одговорило у ком периоду је то урадило. Табела 84: Период увођења организационог концепта финансијско награђивање запослених Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат До ,6 16,4 16,4 Од до ,5 23,1 39,6 Од до ,2 17,2 56,7 Од до ,3 12,7 69,4 Од до ,9 22,4 91,8 Од до ,3 8,2 100,0 Укупно ,7 100,0 Није попуњено 17 11,3 Укупно ,0 49 с т р а н а

55 Графикон 29: Период увођења организационог концепта финансијско награђивање запослених У табели 85 је представљен степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта финансијско награђивање запослених. Искоришћеност потенцијала је код највећег броја предузећа средња (73; 48,3%), затим висока (38; 25,2%) и ниска (24; 15,9%). 16 (10,6%) предузећа која су увела овај организациони концепт нису одговорила на ово питање. Табела 85: Степен искоришћења потенцијала у увођењу организационог концепта финансијско награђивање запослених 50 с т р а н а Непопуњено 16 10,6 10,6 10,6 Низак 24 15,9 15,9 26,5 Средњи 73 48,3 48,3 74,8 Висок 38 25,2 25,2 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 86 је представљен број предузећа која нису увела организациони концепт финансијско награђивање запослених, као и да ли планирају да уведу овај организациони концепт до године. Од 98 предузећа, 81 (82,7%) предузећa не планира да уведе овај организациони концепт до године, док 17 (17,3%) предузећа планира. Табела 86: Планирање увођења организационог концепта финансијско награђивање запослених до године Не 81 82,7 82,7 82,7 Да 17 17,3 17,3 100,0 Укупно ,0 100,0

56 Питање 4 Да ли у следећим областима иновација сарађујете са другим организацијама? Нови производи У табели 87 је представљен број предузећа која сарађују са другим организацијама у области иновација производа. Од 285 предузећа, 218 (76,5%) предузећа сарађује са другим организацијама у области иновација производа, 43 (15,1%) предузећа не сарађује, док 24 (8,4%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 87: Сарадња предузећа са другим организацијама у области иновација производа Не 43 15,1 16,5 16,5 Да ,5 83,5 100,0 Укупно ,6 100,0 Непопуњено 24 8,4 Укупно ,0 У табели 88 је представљен број предузећа у зависности од тога са ким сарађују у области иновација производа. Највећи број предузећа сарађује са купцима (175; 45,5%), а затим следи сарадња са добављачима (95: 24,7%), сарадња са истраживачким институцијама, универзитетима (60: 15,6%), сарадња са услужним организацијама (29; 7,5%) и сарадња са конкурентима (26; 6,8%). Табела 88: Сарадња предузећа са другим организацијама у области иновација производа Број Одговори Проценат Проценат од случајева Купци ,5% 81,0% Добављачи 95 24,7% 44,0% Конкуренти 26 6,8% 12,0% Услужне организације 29 7,5% 13,4% Истраживачке институције, универзитети 60 15,6% 27,8% Укупно ,0% 178,2% У табели 89 је представљена учесталост сарадње предузећа са другим организацијама у области иновација производа. Највећи број предузећа сарађује са другим организацијама често (102; 46,8%), затим повремено (92; 42,2%), а у најмање случајева ретко (15; 6,9%). Од 218 предузећа која сарађују са другим организацијама у области иновације производа, 9 (4,1%) предузећа није дало одговор на ово питање. 51 с т р а н а

57 Табела 89: Учесталост сарадње предузећа са другим организацијама у области иновација производа Ретко 15 6,9 7,2 7,2 Повремено 92 42,2 44,0 51,2 Често ,8 48,8 100,0 Укупно ,9 100,0 Непопуњено 9 4,1 Укупно ,0 Нови технички производни процеси У табели 90 је представљен број предузећа која сарађују са другим организацијама у области иновација техничких производних процеса. Од 285 предузећа, 192 (67,4%) предузећа сарађује са другим организацијама у области иновација техничких производних процеса, 60 (21,1%) предузећа не сарађује, док 33 (11,6%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 90: Сарадња предузећа са другим организацијама у области иновација техничких производних процеса Не 60 21,1 23,8 23,8 Да ,4 76,2 100,0 Укупно ,4 100,0 Непопуњено 33 11,6 Укупно ,0 У табели 91 је представљен број предузећа у зависности од тога са ким сарађују у области иновација техничких производних процеса. Највећи број предузећа сарађује са добављачима (105; 39,6%), а затим следи сарадња са истраживачким институцијама, универзитетима (46: 17,4%), сарадња са услужним организацијама (45; 17,0%), сарадња са купцима (44: 16,6%), и сарадња са конкурентима (25; 9,4%). Табела 91: Сарадња предузећа са другим организацијама у области иновација техничких производних процеса Број Одговори Проценат Проценат од случајева Купци 44 16,6% 23,7% Добављачи ,6% 56,5% Конкуренти 25 9,4% 13,4% Услужне организације 45 17,0% 24,2% Истраживачке институције, универзитети 46 17,4% 24,7% Укупно ,0% 142,5% 52 с т р а н а

58 У табели 92 је представљена учесталост сарадње предузећа са другим организацијама у области иновација техничких производних процеса. Највећи број предузећа сарађује са другим организацијама повремено (107; 55,7%), затим често (40; 20,8%), а у најмање случајева ретко (30; 15,6%). Од 192 предузећа која сарађују са другим организацијама у области иновација техничких производних процеса, 15 (7,8%) предузећа није дало одговор на ово питање. Табела 92: Учесталост сарадње предузећа са другим организацијама у области иновација техничких производних процеса Ретко 30 15,6 16,9 16,9 Повремено ,7 60,5 77,4 Често 40 20,8 22,6 100,0 Укупно ,2 100,0 Непопуњено 15 7,8 Укупно ,0 Нове услуге везане за производе У табели 93 је представљен број предузећа која сарађују са другим организацијама у области иновација услуга везаних за производе. Од 285 предузећа, 166 (58,2%) предузећа сарађује са другим организацијама у области иновација услуга везаних за производе, 80 (28,1%) предузећа не сарађује, док 39 (13,7%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 93: Сарадња предузећа са другим организацијама у области иновација услуга везаних за производе Не 80 28,1 32,5 32,5 Да ,2 67,5 100,0 Укупно ,3 100,0 Непопуњено 39 13,7 Укупно ,0 У табели 94 је представљен број предузећа у зависности од тога са ким сарађују у области иновација услуга везаних за производе. Највећи број предузећа сарађује са купцима (101; 40,9%), а затим следи сарадња са добављачима (55: 22,3%), сарадња са услужним организацијама (53; 21,5%), сарадња са истраживачким институцијама, универзитетима (22: 8,9%), и сарадња са конкурентима (16; 6,5%). 53 с т р а н а

59 Табела 94: Сарадња предузећа са другим организацијама у области иновација услуга везаних за производе Број Одговори Проценат Проценат од случајева Купци ,9% 62,7% Добављачи 55 22,3% 34,2% Конкуренти 16 6,5% 9,9% Услужне организације 53 21,5% 32,9% Истраживачке институције, универзитети 22 8,9% 13,7% Укупно % 153,4% У табели 95 је представљена учесталост сарадње предузећа са другим организацијама у области иновација услуга везаних за производе. Највећи број предузећа сарађује са другим организацијама повремено (105; 63,3%), затим често (30; 18,1%), а у најмање случајева ретко (23; 13,9%). Од 166 предузећа која сарађују са другим организацијама у области иновација услуга везаних за производе, 8 (4,8%) предузећа није дало одговор на ово питање. Табела 95: Учесталост сарадње предузећа са другим организацијама у области иновација услуга везаних за производе Ретко 23 13,9 14,6 14,6 Повремено ,3 66,5 81,0 Често 30 18,1 19,0 100,0 Укупно ,2 100,0 Непопуњено 8 4,8 Укупно ,0 Нови организациони концепти У табели 96 је представљен број предузећа која сарађују са другим организацијама у области иновација организационог концепта. Од 285 предузећа, 124 (43,5%) предузећа сарађује са другим организацијама у области иновација организационог концепта, 116 (40,7%) предузећа не сарађује, док 45 (15,8%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 96: Сарадња предузећа са другим организацијама у области иновација организационог концепта Не ,7 48,3 48,3 Да ,5 51,7 100,0 Укупно ,2 100,0 Непопуњено 45 15,8 Укупно ,0 54 с т р а н а

60 У табели 97 је представљен број предузећа у зависности од тога са ким сарађују у области иновација организационог концепта. Највећи број предузећа сарађује са услужним организацијама (54; 34,0%), а затим следи сарадња са купцима (31; 19,5%), сарадња са истраживачким институцијама, универзитетима (30; 18,9%), сарадња са добављачима (29: 18,2%) и сарадња са конкурентима (15; 9,4%). Табела 97: Сарадња предузећа са другим организацијама у области иновација организационог концепта Број Одговори Проценат Проценат од случајева Купци 31 19,5% 26,5% Добављачи 29 18,2% 24,8% Конкуренти 15 9,4% 12,8% Услужне организације 54 34,0% 46,2% Истраживачке институције, универзитети 30 18,9% 25,6% Укупно ,0% 135,9% У табели 98 је представљена учесталост сарадње предузећа са другим организацијама у области иновација организационог концепта. Највећи број предузећа сарађује са другим организацијама повремено (65; 52,4%), затим ретко (32; 25,8%), а у најмање случајева често (19; 15,3%). Од 124 предузећа која сарађују са другим организацијама у области иновација организационог концепта, 8 (6,5%) предузећа није дало одговор на ово питање. Табела 98: Учесталост сарадње предузећа са другим организацијама у области иновација организационог концепта Ретко 32 25,8 27,6 27,6 Повремено 65 52,4 56,0 83,6 Често 19 15,3 16,4 100,0 Укупно ,5 100,0 Непопуњено 8 6,5 Укупно ,0 55 с т р а н а

61 Питање 5.1 Колико дана у години ваше предузеће планира за обуку и образовање запослених у производњи? У табели 99 је представљен број дана у години који предузећа планирају за обуку и образовање запослених у производњи. Највећи број предузећа планира до 5 дана (94; 33,0%), затим следе предузећа која планирају преко 10 дана (68; 23,9%) и предузећа која планирају од 6 до 10 дана за обуку и образовање запослених у производњи (67; 23,5). Од 285 предузећа, 56 (19,6%) предузећа није дало одговор на ово питање. Табела 99: Број дана у години за обуку и образовање запослених у производњи Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат До 5 дана 94 33,0 41,0 41,0 Од 6 до 10 дана 67 23,5 29,3 70,3 Преко 10 дана 68 23,9 29,7 100,0 Укупно ,4 100,0 Непопуњено 56 19,6 Укупно ,0 У табели 100 је представљено на који начин предузећа планирају обуку и образовање запослених у производњи. Од 256 предузећа које је дало одговор на ово питање, 210 (82,0%) предузећа планира обуку и образовање запослених у производњи по потреби, док 46 (18,0%) предузећа планира обуку и образовање запослених у производњи по запосленом. Табела 100: Начин планирања обуке и образовања запослених у производњи Број предузећа Одговори Проценат Проценат по случајевима По запосленом 46 18,0% 18,4% По потреби ,0% 84,0% Укупно ,0% 102,4% Питање 5.2 Који од следећих облика образовања се користи за запослене у производњи? У табели 101 је представљен број предузећа која користе или не користе обуку са специфичним активностима за образовање запослених у производњи. Од 285 предузећа, 236 (82,8%) предузећа користи ову врсту обуке, 37 (13,0%) предузећа не користи, док 12 (4,2%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 101: Обука са специфичним активностима за запослене у производњи Непопуњено 12 4,2 4,2 4,2 Не 37 13,0 13,0 17,2 Да ,8 82,8 100,0 56 с т р а н а

62 У табели 102 је представљен број предузећа у зависности од степена квалификација запослених који су похађали обуку са специфичним активностима. У највећем броју предузећа су ову врсту обуке похађали квалификовани радници (209; 72,1%), затим високо образовани радници (42; 14,5%) и неквалификовани радници (39; 13,4%). Табела 102: Број предузећа у зависности од степена квалификација запослених који су похађали обуку са специфичним активностима Број Одговори Проценат Проценат по случајевима Неквалификовани 39 13,4% 17,0% Квалификовани ,1% 90,9% Високо образовани 42 14,5% 18,3% Укупно ,0% 126,1% У табели 103 је представљен број предузећа која користе или не користе обуку са интердисциплинарним фокусом за образовање запослених у производњи. Од 285 предузећа, 137 (48,1%) предузећа не користи ову врсту обуке, 123 (43,2%) предузећа користи, док 25 (8,8%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 103: Обука са интердисциплинарним фокусом за запослене у производњи Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат Непопуњено 25 8,8 8,8 8,8 Не ,1 48,1 56,8 Да ,2 43,2 100,0 У табели 104 је представљен број предузећа у зависности од степена квалификација запослених који су похађали обуку са интердисциплинарним фокусом. У највећем броју предузећа су ову врсту обуке похађали високо образовани радници (106; 67,1%), затим квалификовани радници (41; 25,9%) и неквалификовани радници (11; 7,0%). Табела 104: Број предузећа у зависности од степена квалификација запослених који су похађали обуку са интердисциплинарним фокусом Број Одговори Проценат Проценат по случајевима Неквалификовани 11 7,0% 9,0% Квалификовани 41 25,9% 33,6% Високо образовани ,1% 86,9% Укупно ,0% 129,5% У табели 105 је представљен број предузећа која користе или не користе самостално учење путем рачунара за образовање запослених у производњи. Од 285 предузећа, 132 (46,3%) предузећа користи ову врсту обуке, 130 (45,6%) предузећа не користи, док 23 (8,1%) предузећа није одговорило на ово питање. 57 с т р а н а

63 Табела 105: Обука запослених у производњи самосталним учењем путем рачунара Непопуњено 23 8,1 8,1 8,1 Не ,6 45,6 53,7 Да ,3 46,3 100,0 У табели 106 је представљен број предузећа у зависности од степена квалификација запослених који су похађали обуку самосталним учењем путем рачунара. У највећем броју предузећа су ову врсту обуке похађали високо образовани радници (99; 61,1%), затим квалификовани радници (56; 34,6%) и неквалификовани радници (7; 4,3%). Табела 106: Број предузећа у зависности од степена квалификација запослених који су похађали обуку самосталним учењем путем рачунара Број Одговори Проценат Проценат по случајевима Неквалификовани 7 4,3% 5,5% Квалификовани 56 34,6% 44,1% Високо образовани 99 61,1% 78,0% Укупно ,0% 127,6% У табели 107 је представљен број предузећа која користе или не користе тренинг на послу за образовање запослених у производњи. Од 285 предузећа, 243 (85,3%) предузећа користи ову врсту тренинг, 34 (11,9%) предузећа не користи, док 8 (2,8%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 107: Тренинг на послу запослених у производњи Непопуњено 8 2,8 2,8 2,8 Не 34 11,9 11,9 14,7 Да ,3 85,3 100,0 У табели 108 је представљен број предузећа у зависности од степена квалификација запослених који су похађали тренинг на послу. У највећем броју предузећа су ову врсту тренинга похађали квалификовани радници (200; 56,3%), затим неквалификовани радници (84; 23,7%) и високо образовани радници (71; 20,0%). 58 с т р а н а

64 Табела 108: Број предузећа у зависности од степена квалификација запослених који су похађали тренинг на послу Број Одговори Проценат Проценат по случајевима Неквалификовани 84 23,7% 36,2% Квалификовани ,3% 86,2% Високо образовани 71 20,0% 30,6% Укупно ,0% 153,0% У табели 109 је представљен број предузећа која користе или не користе разне изворе информација за образовање запослених у производњи. Од 285 предузећа, 223 (78,2%) предузећа користи ову врсту обуке, 49 (17,2%) предузећа не користи, док 13 (4,6%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 109: Коришћење разних извора информација за образовање запослених у производњи Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат Непопуњено 13 4,6 4,6 4,6 Не 49 17,2 17,2 21,8 Да ,2 78,2 100,0 У табели 110 је представљен број предузећа у зависности од степена квалификација запослених који су користили разне изворе информација за образовање запослених у производњи. У највећем броју предузећа су ову врсту обуке похађали високо образовани радници (185; 70,9%), затим квалификовани радници (70; 26,8%) и неквалификовани радници (6; 2,3%). Табела 110: Број предузећа у зависности од степена квалификација запослених који су користили разне изворе информација за образовање Број Одговори Проценат Проценат по случајевима Неквалификовани 6 2,3% 2,8% Квалификовани 70 26,8% 32,7% Високо образовани ,9% 86,4% Укупно ,0% 122,0% У табели 111 је представљен број предузећа која користе или не користе учешће у програмима континуалног унапређења квалитета за образовање запослених у производњи. Од 285 предузећа, 149 (52,3%) предузећа користи ову врсту обуке, 115 (40,4%) предузећа не користи, док 21 (7,4%) предузећа није одговорило на ово питање. 59 с т р а н а

65 Табела 111: Учешће у програмима континуалног унапређења квалитета за образовање запослених у производњи Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат Непопуњено 21 7,4 7,4 7,4 Не ,4 40,4 47,7 Да ,3 52,3 100,0 У табели 112 је представљен број предузећа у зависности од степена квалификација запослених који су учествовали у програмима континуалног унапређења квалитета. У највећем броју предузећа су ову врсту обуке похађали високо образовани радници (131; 63,0%), затим квалификовани радници (61; 29,3%) и неквалификовани радници (16; 7,7%). Табела 112: Број предузећа у зависности од степена квалификација запослених који су учествовали у програмима континуалног унапређења квалитета Број Одговори Проценат Проценат по случајевима Неквалификовани 16 7,7% 10,9% Квалификовани 61 29,3% 41,5% Високо образовани ,0% 89,1% Укупно ,0% 141,5% Питање 6.1 Да ли Ваша фабрика сарађује са неким партнером у следећим областима? У табели 113 је представљен број предузећа која сарађују или не сарађују приликом набавке са неким од партнера. Од 285 предузећа, 158 (55,4%) предузећа не сарађује приликом набавке са неким од партнера, 110 (38,6%) предузећа сарађује, док 17 (6,0%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 113: Сарадња приликом набавке са партнерима Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат Непопуњено 17 6,0 6,0 6,0 Не ,4 55,4 61,4 Да ,6 38,6 100,0 У табели 114 је представљен број предузећа у зависности од локације партнера са којим сарађује приликом набавке. Највећи број предузећа сарађује са партнерима у земљи (57; 40,4%), затим са партнерима у иностранству (47; 33,3%) и локалним партнерима(37; 26,2%). 60 с т р а н а

66 Табела 114: Број предузећа у зависности од локације партнера са којим сарађује приликом набавке Број Одговори Проценат Проценат по случајевима Локално (<50 км) 37 26,2% 33,6% У земљи (>50 км) 57 40,4% 51,8% Партнер у иностранству 47 33,3% 42,7% Укупно ,0% 128,2% У табели 115 је представљен број предузећа која сарађују или не сарађују у производњи са неким од партнера. Од 285 предузећа, 178 (62,5%) предузећа не сарађује у производњи са неким од партнера, 84 (29,5%) предузећа сарађује, док 23 (8,1%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 115: Сарадња у призводњи са партнерима Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат Непопуњено 23 8,1 8,1 8,1 Не ,5 62,5 70,5 Да 84 29,5 29,5 100,0 У табели 116 је представљен број предузећа у зависности од локације партнера са којим сарађује у производњи. Највећи број предузећа сарађује са локалним партнерима (43; 46,2%), затим са партнерима у земљи (34; 36,6%) и са партнерима у иностранству (16; 17,2%). Табела 116: Број предузећа у зависности од локације партнера са којим сарађује у производњи Број Одговори Проценат Проценат по случајевима Локално (<50 км) 43 46,2% 51,2% У земљи (>50 км) 34 36,6% 40,5% Партнер у иностранству 16 17,2% 19,0% Укупно ,0% 110,7% У табели 117 је представљен број предузећа која сарађују или не сарађују приликом продаје и дистрибуције са неким од партнера. Од 285 предузећа, 174 (61,1%) предузећа сарађује приликом продаје и дистрибуције са неким од партнера, 90 (31,6%) предузећа не сарађује, док 21 (7,4%) предузеће није одговорило на ово питање. 61 с т р а н а

67 Табела 117: Сарадња приликом продаје и дистрибуције са партнерима Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат Непопуњено 21 7,4 7,4 7,4 Не 90 31,6 31,6 38,9 Да ,1 61,1 100,0 У табели 118 је представљен број предузећа у зависности од локације партнера са којим сарађује приликом продаје и дистрибуције. Највећи број предузећа сарађује са партнерима у земљи (96; 41,7%), затим са партнерима у иностранству (86; 37,4%) и локалним партнерима(48; 20,9%). Табела 118: Број предузећа у зависности од локације партнера са којим сарађује приликом продаје и дистрибуције Број Одговори Проценат Проценат по случајевима Локално (<50 км) 48 20,9% 28,1% У земљи (>50 км) 96 41,7% 56,1% Партнер у иностранству 86 37,4% 50,3% Укупно ,0% 134,5% У табели 119 је представљен број предузећа која сарађују или не сарађују приликом давања додатних услуга са неким од партнера. Од 285 предузећа, 138 (48,4%) предузећа не сарађује приликом давања додатних услуга са неким од партнера, 121 (42,5%) предузеће сарађује, док 26 (9,1%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 119: Сарадња приликом давања додатних услуга са партнерима Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат Непопуњено 26 9,1 9,1 9,1 Не ,4 48,4 57,5 Да ,5 42,5 100,0 У табели 120 је представљен број предузећа у зависности од локације партнера са којим сарађује приликом давања додатних услуга. Највећи број предузећа сарађује са партнерима у земљи (62; 43,4%), затим са локалним партнерима (50; 35,0%) и са партнерима у иностранству (31; 21,7%). 62 с т р а н а

68 Табела 120: Број предузећа у зависности од локације партнера са којим сарађује приликом давања додатних услуга Број Одговори Проценат Проценат по случајевима Локално (<50 км) 50 35,0% 42,0% У земљи (>50 км) 62 43,4% 52,1% Партнер у иностранству 31 21,7% 26,1% Укупно ,0% 120,2% У табели 121 је представљен број предузећа која сарађују или не сарађују приликом истраживања и развоја са истраживачким организацијама/институцијама. Од 285 предузећа, 137 (48,1%) предузећа не сарађује приликом истраживања и развоја са истраживачким организацијама/институцијама, 126 (44,2%) предузећа сарађује, док 22 (7,7%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 121: Сарадња приликом истраживања и развоја са истраживачким организацијама/институцијама Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат Непопуњено 22 7,7 7,7 7,7 Не ,1 48,1 55,8 Да ,2 43,9 99,6 У табели 122 је представљен број предузећа у зависности од локације истраживачке организације/институције са којом сарађује приликом истраживања и развоја. Највећи број предузећа сарађује са истраживачким организацијама/институцијама у земљи (88; 59,1%), затим са локалним истраживачким организацијама/институцијама (42; 28,2%) и са истраживачким организацијама/институцијама у иностранству (19; 12,8%). Табела 122: Број предузећа у зависности од локације истраживачке организације/институције са којом сарађује приликом истраживања и развоја Број Одговори Проценат Проценат по случајевима Локално (<50 км) 42 28,2% 33,6% У земљи (>50 км) 88 59,1% 70,4% Партнер у иностранству 19 12,8% 15,2% Укупно ,0% 119,2% У табели 123 је представљен број предузећа која сарађују или не сарађују приликом истраживања и развоја са купцима или добављачима. Од 285 предузећа, 190 (66,7%) предузећа сарађује приликом истраживања и развоја са купцима или добављачима, 76 (26,7%) предузећа не сарађује, док 19 (6,7%) предузећа није одговорило на ово питање. 63 с т р а н а

69 Табела 123: Сарадња приликом истраживања и развоја са купцима или добављачима Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат Непопуњено 19 6,7 6,7 6,7 Не 76 26,7 26,7 33,3 Да ,7 66,7 100,0 У табели 124 је представљен број предузећа у зависности од локације купаца или добављача са којима сарађују приликом истраживања и развоја. Највећи број предузећа сарађује са купцима или добављачима у земљи (120; 46,3%), затим са купцима или добављачима у иностранству (91; 35,1%) и са локалним купцима или добављачима (48; 18,5%). Табела 124: Број предузећа у зависности од локације купаца или добављача са којима сарађују приликом истраживања и развоја Број Одговори Проценат Проценат по случајевима Локално (<50 км) 48 18,5% 25,8% У земљи (>50 км) ,3% 64,5% Партнер у иностранству 91 35,1% 48,9% Укупно ,0% 139,2% У табели 125 је представљен број предузећа која сарађују или не сарађују приликом истраживања и развоја са осталим предузећима изузимајући купце и добављаче. Од 285 предузећа, 162 (56,8%) предузеће не сарађује приликом истраживања и развоја са осталим предузећима, 91 (31,9%) предузећа сарађује, док 32 (11,2%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 125: Сарадња приликом истраживања и развоја са осталим предузећима Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат Непопуњено 32 11,2 11,2 11,2 Не ,8 56,8 68,1 Да 91 31,9 31,9 100,0 У табели 126 је представљен број предузећа у зависности од локације осталих предузећа са којима сарађују приликом истраживања и развоја. Највећи број предузећа сарађује са осталим предузећима у земљи (56; 47,9%), затим са локалним осталим предузећима (32; 27,4%) и са осталим предузећима у иностранству (29; 24,8%). 64 с т р а н а

70 Табела 126: Број предузећа у зависности од локације осталим предузећима са којима сарађују приликом истраживања и развоја Број Одговори Проценат Проценат по случајевима Локално (<50 км) 32 27,4% 36,0% У земљи (>50 км) 56 47,9% 62,9% Партнер у иностранству 29 24,8% 32,6% Укупно ,0% 131,5% Питање 6.2 Ако сарађујете са другим предузећима, да ли је та сарадња у подручју истраживања и развоја у пољу кључних напредних технологија као што су нанотехнологија, микроелектроника, фотоника, напредни материјали или биотехнологија У табели 127 је представљен број предузећа која сарађују или не сарађују са другим предузећима у подручју истраживања и развоја у пољу кључних напредних технологија као што су нанотехнологија, микроелектроника, фотоника, напредни материјали или биотехнологија. Од 285 предузећа, 229 (80,4%) предузећа не сарађује са другим предузећима у подручју истраживања и развоја у пољу кључних напредних технологија, 41 (14,4%) предузећа сарађује, док 15 (5,3%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 127: Сарадња предузећа у подручју истраживања и развоја у пољу кључних напредних технологија Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат Непопуњено 15 5,3 5,3 5,3 Не ,4 80,4 85,6 Да 41 14,4 14,4 100,0 У табели 128 је представљен број предузећа у зависности од напредне технологије на којој сарађују са осталим предузећима. Сарадња је равномерно распоређена на четири напредне технологије. Од 51 предузећа, 22 (43,1%) предузећа сарађује са другим предузећима на напредној технологији нови материјали, 13 (25,5%) предузећа сарађује са другим предузећима на напредној технологији микроелектроника, а 8 (15,7%) предузећа сарађује са другим предузећима на напредној технологији нанотехнологија и биотехнологија. Табела 128: Број предузећа у зависности од напредне технологије на којој сарађују са осталим предузећима Одговори Број Проценат Проценат по случајевима Нанотехнологија 8 15,7% 19,5% Микроелектроника 13 25,5% 31,7% Нови материјали 22 43,1% 53,7% Биотехнологија 8 15,7% 19,5% Укупно ,0% 124,4% 65 с т р а н а

71 Питање 7 Молимо Вас да процените одакле сте вршили набавку улазних величина за производњу и где сте пласирали готове производе у години. У табели 129 и на графикону 30 је представљен број предузећа у зависности од процента набавке улазних величина за производњу из Србије у години. Од 285 предузећа, 117 (41,1%) предузећа је набављало од 76 до 100% улазних величина за производњу у Србији, 68 (23,9%) предузећа је набављало од 0 до 25% улазних величина за производњу у Србији, 46 (16,1%) предузећа је набављало од 51 до 75% улазних величина за производњу у Србији, 45 (15,8%) предузећа је набављало од 26 до 50% улазних величина за производњу у Србији, док 9 (3,2%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 129: Број предузећа у зависности од процента набавке улазних величина за производњу у Србији у години Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат Од 0 до 25% 68 23,9 24,6 24,6 Од 26 до 50% 45 15,8 16,3 40,9 Од 51 до 75% 46 16,1 16,7 57,6 Од 76 до 100% ,1 42,4 100,0 Укупно ,8 100,0 Непопуњено 9 3,2 Укупно ,0 Графикон 30: Број предузећа у зависности од процента набавке улазних величина за производњу у Србији у години 66 с т р а н а

72 У табели 130 и на графикону 31 је представљен број предузећа у зависности од процента набавке улазних величина за производњу из иностранства у години. Од 285 предузећа, 119 (41,8%) предузећа је набављало од 0 до 25% улазних величина за производњу у иностранству, 63 (22,1%) предузећа је набављало од 76 до 100% улазних величина за производњу у иностранству, 59 (20,7%) предузећа је набављало од 26 до 50% улазних величина за производњу у иностранству, 35 (12,3%) предузећа је набављало од 51 до 75% улазних величина за производњу у иностранству, док 9 (3,2%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 130: Број предузећа у зависности од процента набавке улазних величина за производњу из иностранства у години Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат Од 0 до 25% ,8 43,1 43,1 Од 26 до 50% 59 20,7 21,4 64,5 Од 51 до 75% 35 12,3 12,7 77,2 Од 76 до 100% 63 22,1 22,8 100,0 Укупно ,8 100,0 Непопуњено 9 3,2 Укупно ,0 Графикон 31: Број предузећа у зависности од процента набавке улазних величина за производњу из иностранства у години 67 с т р а н а

73 У табели 131 и на графикону 32 је представљен број предузећа у зависности од процента продаје производа у Србији у години. Од 285 предузећа, 127 (44,6%) предузећа је продавало од 76 до 100% производа у Србији, 56 (19,6%) предузећа је продавало од 51 до 75% производа у Србији, 53 (18,6%) предузећа је продавало од 0 до 25% производа у Србији, 42 (14,7%) предузећа је продавало од 26 до 50% производа у Србији, док 7 (2,5%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 131: Број предузећа у зависности од процента продаје производа у Србији у години Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат Од 0 до 25% 53 18,6 19,1 19,1 Од 26 до 50% 42 14,7 15,1 34,2 Од 51 до 75% 56 19,6 20,1 54,3 Од 76 до 100% ,6 45,7 100,0 Укупно ,5 100,0 Непопуњено 7 2,5 Укупно ,0 Графикон 32: Број предузећа у зависности од процента продаје производа у Србији у години 68 с т р а н а

74 У табели 132 и на графикону 33 је представљен број предузећа у зависности од процента продаје производа у иностранство у години. Од 285 предузећа, 133 (46,7%) предузећа је продавало од 0 до 25% производа у иностранство, 64 (22,5%) предузећа је продавало од 26 до 50% производа у иностранство, 52 (18,2%) предузећа је продавало од 75 до 100% производа у иностранство, 28 (9,8%) предузећа је продавало од 51 до 75% производа у иностранство, док 8 (2,8%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 132: Број предузећа у зависности од процента продаје производа у иностранство у години Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат Од 0 до 25% ,7 48,0 48,0 Од 26 до 50% 64 22,5 23,1 71,1 Од 51 до 75% 28 9,8 10,1 81,2 Од 76 до 100% 52 18,2 18,8 100,0 Укупно ,2 100,0 Непопуњено 8 2,8 Укупно ,0 Графикон 33: Број предузећа у зависности од процента продаје производа и иностранство у години 69 с т р а н а

75 Питање 8.1 Молимо Вас да опишете квалификациону структуру Ваших запослених У табели 133 је представљен број предузећа у зависности од процента запослених који имају факултетску диплому. Од 279 предузећа, 268 (96,1%) предузећа има од 0 до 25% запослених са факултетском дипломом, 7 (2,5%) предузећа има од 26 до 50% запослених са факултетском дипломом, 3 (1,1%) предузеће има од 51 до 75% запослених са факултетском дипломом, а 1(0,4%) предузећe има од 76 до 100% запослених са факултетском дипломом. Табела 133: Број предузећа у зависности од процента запослених који имају факултетску диплому Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат Од 0 до 25% ,1 96,1 96,1 Од 26 до 50% 7 2,5 2,5 98,6 Од 51 до 75% 3 1,1 1,1 99,6 Од 76 до 100% 1,4,4 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 134 је представљен број предузећа у зависности од процента запослених који имају високу струковну школу. Од 279 предузећа, 276 (98,9%) предузећа има од 0 до 25% запослених са високом струковном школом, 3 (1,1%) предузеће има од 26 до 50% запослених са високом струковном школом, а ниједно предузећа нема од 51 до 100% запослених са високом струковном школом. Табела 134: Број предузећа у зависности од процента запослених који имају високу струковну школу Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат Од 0 до 25% ,9 98,9 98,9 Од 26 до 50% 3 1,1 1,1 100,0 Од 51 до 75% 0 0,0 0,0 100,0 Од 76 до 100% 0 0,0 0,0 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 135 је представљен број предузећа у зависности од процента запослених који имају средњу стручну спрему. Од 279 предузећа, 120 (43,0%) предузећа има од 51 до 75% запослених са средњом стручном спремом, 64 (22,9%) предузећа има од 76 до 100% запослених са средњом стручном спремом, 49 (17,6%) предузеће има од 0 до 25% запослених са средњом стручном спремом и 46 (16,5%) предузећа има од 26 до 50% запослених са средњом стручном спремом. 70 с т р а н а

76 Табела 135: Број предузећа у зависности од процента запослених који имају средњу стручну спрему Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат Од 0 до 25% 49 17,6 17,6 17,6 Од 26 до 50% 46 16,5 16,5 34,1 Од 51 до 75% ,0 43,0 77,1 Од 76 до 100% 64 22,9 22,9 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 136 је представљен број предузећа у зависности од процента запослених који су полуквалификовани или неквалификовани радници. Од 279 предузећа, 197 (70,6%) предузећа има од 0 до 25% запослених који су полуквалификовани или неквалификовани, 42 (15,1%) предузећа има од 26 до 50% запослених који су полуквалификовани или неквалификовани, 32 (11,5%) предузеће има од 51 до 75% запослених који су полуквалификовани или неквалификовани и 8 (2,9%) предузећа има од 76 до 100% запослених који су полуквалификовани или неквалификовани. Табела 136: Број предузећа у зависности од процента запослених који су полуквалификовани или неквалификовани Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат Од 0 до 25% ,6 70,6 70,6 Од 26 до 50% 42 15,1 15,1 85,7 Од 51 до 75% 32 11,5 11,5 97,1 Од 76 до 100% 8 2,9 2,9 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 137 је представљен број предузећа у зависности од процента запослених који су приправници. Од 279 предузећа, 277 (99,3%) предузећа има од 0 до 25% запослених који су приправници, 1 (0,4%) предузеће има од 26 до 50% и 76% до 100% запослених који су приправници, а ниједно предузећа нема од 51 до 75% запослених који су приправници. Табела 137: Број предузећа у зависности од процента запослених који су приправници Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат Од 0 до 25% ,3 99,3 99,3 Од 26 до 50% 1,4,4 99,6 Од 51 до 75% 0 0,0 0,0 99,6 Од 76 до 100% 1,4,4 100,0 Укупно ,0 100,0 71 с т р а н а

77 У табели 138 је представљен просечан удео запослених у предузећима у зависности од квалификација. Просечно највише има запослених са средњом стручном спремом (57,0%), а затим следе полуквалификовани или неквалификовани радници (22,5%), запослени са факултетском дипломом (10,8%), запослени са високом струковном школом (6,1%) и приправници (1,6%). Табела 138: Просечан удео запослених у предузећу у зависности од њихових квалификација Факултетска диплома [%] Висока струковна школа [%] Средња стручна спрема [%] Полуквалификовани или неквалификовани радници [%] Приправници Средња вредност 10,8 6,1 57,0 22,5 1,6 Важећи одговори Питање 8.2 Молимо Вас да опишете распоређеност Ваших запослених по организационим целинама У табели 139 је представљен број предузећа у зависности од процента запослених који су распоређени у организациону целину истраживање и развој. Од 278 предузећа, 277 (99,6%) предузећа има од 0 до 25% запослених који су распоређени у организациону целину истраживање и развој, 1 (0,4%) предузеће има од 26 до 50% запослених који су распоређени у организациону целину истраживање и развој, а ниједно предузећа нема од 51 до 100% запослених који су распоређени у организациону целину истраживање и развој. Табела 139: Број предузећа у зависности од процента запослених који су распоређени у организациону целину истраживање и развој Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора [%] Кумулативни проценат Од 0 до 25% ,6 99,6 99,6 Од 26 до 50% 1,4,4 100,0 Од 51 до 75% 0 0,0 0,0 100,0 Од 76 до 100% 0 0,0 0,0 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 140 је представљен број предузећа у зависности од процента запослених који су распоређени у организациону целину планирање и пројектовање. Од 278 предузећа, 276 (99,3%) предузећа има од 0 до 25% запослених који су распоређени у организациону целину планирање и пројектовање, 1 (0,4%) предузеће има од 26 до 50% и од 51% до 75% запослених који су распоређени у организациону целину планирање и пројектовање, а ниједно предузећа нема од 76 до 100% запослених који су распоређени у организациону целину планирање и пројектовање. 72 с т р а н а

78 Табела 140: Број предузећа у зависности од процента запослених који су распоређени у организациону целину планирање и пројектовање Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат Од 0 до 25% ,3 99,3 99,3 Од 26 до 50% 1,4,4 99,6 Од 51 до 75% 1,4,4 100,0 Од 76 до 100% 0 0,0 0,0 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 141 је представљен број предузећа у зависности од процента запослених који су распоређени у организациону целину производња и монтажа. Од 278 предузећа, 111 (39,9%) предузећа има од 51 до 75% запослених који су распоређени у организациону целину производња и монтажа, 101 (36,3%) предузећа има од 76 до 100% запослених који су распоређени у организациону целину производња и монтажа, 44 (15,8%) предузеће има од 26 до 50% запослених који су распоређени у организациону целину производња и монтажа и 22 (7,9%) предузећа има од 0 до 25% запослених који су распоређени у организациону целину производња и монтажа. Табела 141: Број предузећа у зависности од процента запослених који су распоређени у организациону целину производња и монтажа Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат Од 0 до 25% 22 7,9 7,9 7,9 Од 26 до 50% 44 15,8 15,8 23,7 Од 51 до 75% ,9 39,9 63,7 Од 76 до 100% ,3 36,3 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 142 је представљен број предузећа у зависности од процента запослених који су распоређени у организациону целину однос са корисницима/купцима. Од 278 предузећа, 265 (95,3%) предузећа има од 0 до 25% запослених који су распоређени у организациону целину однос са корисницима/купцима, 12 (4,3%) предузећа има од 26 до 50% запослених који су распоређени у организациону целину однос са корисницима/купцима, 1 (0,4%) предузећа има од 51 до 75% запослених који су распоређени у организациону целину однос са корисницима/купцима, а ниједно предузећа нема од 76 до 100% запослених који су распоређени у организациону целину однос са корисницима/купцима. 73 с т р а н а

79 Табела 142: Број предузећа у зависности од процента запослених који су распоређени у организациону целину однос са корисницима/купцима Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат Од 0 до 25% ,3 95,3 95,3 Од 26 до 50% 12 4,3 4,3 99,6 Од 51 до 75% 1,4,4 100,0 Од 76 до 100% 0 0,0 0,0 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 143 је представљен број предузећа у зависности од процента запослених који су распоређени у остале организационе целине (администрација, набавка, комерцијала, одржавање, логистика, итд.). Од 278 предузећа, 228 (82,0%) предузећа има од 0 до 25% запослених који су распоређени у остале организационе целине, 42 (15,1%) предузећа има од 25 до 50% запослених који су распоређени у остале организационе целине, 5 (1,8%) предузећа има од 51 до 75% запослених који су распоређени у остале организационе целине и 3 (1,1%) предузећа има од 76 до 100% запослених који су распоређени у остале организационе целине. Табела 143: Број предузећа у зависности од процента запослених који су распоређени у остале организационе целине Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат Од 0 до 25% ,0 82,0 82,0 Од 26 до 50% 42 15,1 15,1 97,1 Од 51 до 75% 5 1,8 1,8 98,9 Од 76 до 100% 3 1,1 1,1 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 144 је представљен просечан удео запослених у предузећима у зависности од организационе целине у којој су запослени. Просечно највише има запослених у производњи и монтажи (65,0%), а затим следе остале организационе целине (16,8%), односи са корисницима/купцима (6,8%), планирање и пројектовање (5,0%) и истраживање и развој (3,4%). Табела 144: Просечан удео запослених у предузећу у зависности од организационе целине у којој су запослени Истраживање и развој [%] Планирање и пројектовање [%] Производња и монтажа [%] Однос са корисницима/купцима [%] Остало Средња вредност 3,4 5,0 65,0 6,8 16,8 Важећи одговори [%] 74 с т р а н а

80 Питање 9 - Које од следећих технологија користите у Вашем предузећу? Аутоматика и роботика У табели 145 је представљен број предузећа која користе или не користе технологију индустријских робота у производњи. Од 285 предузећа, 232 (81,4%) предузећa не користи ову технологију, 36 (12,6%) предузећe користи, док 17 (6,0%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 145: Увођење технологије индустријских робота у производњи у предузећа Непопуњено 17 6,0 6,0 6,0 Не ,4 81,4 87,4 Да 36 12,6 12,6 100,0 У табели 146 и на графикону 34 је представљен временски период у ком су предузећа увела технологију индустријских робота у производњи. Највећи број предузећа је овај организациони концепт увео у периоду од до године (10; 27,8%). Затим следи период од до године (9; 25,0%), периоди од до године, од до године и од до године (4; 11,1%) и период до године (3; 8,3%). Табела 146: Период увођења технологије индустријских робота у производњи у предузећа До ,3 8,8 8,8 Од до ,1 11,8 20,6 Од до ,1 11,8 32,4 Од до ,1 11,8 44,1 Од до ,0 26,5 70,6 Од до ,8 29,4 100,0 Укупно 34 94,4 100,0 Није попуњено 2 5,6 Укупно ,0 75 с т р а н а

81 Графикон 34: Период увођења технологије индустријских робота у производњи у предузећа У табели 147 је представљен број предузећа која су надоградила технологију индустријских робота у производњи након године. Од 36 предузећа која користе ову технологију, 15 (41,7%) предузећа ју је надоградило након године, 15 (41,7%) предузећа није, док 6 (16,7%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 147: Надограђивање технологије индустријских робота у производњи након године у предузећима Непопуњено 6 16,7 16,7 16,7 Не 15 41,7 41,7 58,3 Да 15 41,7 41,7 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 148 је представљен степен искоришћења потенцијала у коришћењу технологије индустријских робота у производњи у предузећима. Искоришћеност потенцијала је код највећег броја предузећа средња (20; 55,6%), затим висока (11; 30,6%) и ниска (3; 8,3%). 2 (5,6%) предузећа која користе ову технологију није одговорило на ово питање. Табела 148: Степен искоришћења потенцијала у увођењу технологије индустријских робота у производњи у предузећа Непопуњено 2 5,6 5,6 5,6 Низак 3 8,3 8,3 13,9 Средњи 20 55,6 55,6 69,4 Висок 11 30,6 30,6 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 149 је представљен број предузећа која нису увела технологију индустријских робота у производњи, као и да ли планирају да уведу ову технологију до године. Од 232 предузећа, 205 (88,4%) предузећа не планира да уведе ову технологију до године, док 27 (11,6%) предузећа планира. Табела 149: Планирање увођења технологије индустријских робота у производњи у предузећа до године Не ,4 88,4 88,4 Да 27 11,6 11,6 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 150 је представљен број предузећа која користе или не користе технологију индустријских робота за послове руковања материјалом. Од 285 предузећа, 236 (82,8%) предузећа не користи ову технологију, 31 (10,9%) предузеће користи, док 18 (6,3%) предузећа није одговорило на ово питање. 76 с т р а н а

82 Табела 150: Увођење технологије индустријских робота за послове руковања материјалом у предузећа Непопуњено 18 6,3 6,3 6,3 Не ,8 82,8 89,1 Да 31 10,9 10,9 100,0 У табели 151 и на графикону 35 је представљен временски период у ком су предузећа увела технологију индустријских робота за послове руковања материјалом. Највећи број предузећа је ову технологију увео у периоду од до године и периоду од до године (8; 25,8%). Затим следе периоди од до године и од до године (4; 12,9%) период до године (2; 6,5%) и, период од до године (1; 3,2%). 4 (12,9%) предузећа није дало одговор на ово питање. Табела 151: Период увођења технологије индустријских робота за послове руковања материјалом у предузећа Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат До ,5 7,4 7,4 Од до ,9 14,8 22,2 Од до ,2 3,7 25,9 Од до ,9 14,8 40,7 Од до ,8 29,6 70,4 Од до ,8 29,6 100,0 Укупно 27 87,1 100,0 Није попуњено 4 12,9 Укупно ,0 77 с т р а н а

83 Графикон 35: Период увођења технологије индустријских робота за послове руковања материјалом у предузећа У табели 152 је представљен број предузећа која су надоградила технологију индустријских робота за послове руковања материјалом након године. Од 31 предузећа која користе ову технологију, 17 (54,8%) предузећа ју је надоградило након године, 8 (25,8%) предузећа није, док 6 (19,4%) предузеће није одговорило на ово питање. Табела 152: Надограђивање технологије индустријских робота за послове руковања материјалом након године у предузећима 78 с т р а н а Непопуњено 6 19,4 19,4 19,4 Не 8 25,8 25,8 45,2 Да 17 54,8 51,6 96,8 Укупно ,0 100,0 У табели 153 је представљен степен искоришћења потенцијала у коришћењу технологије индустријских робота за послове руковања материјалом у предузећима. Искоришћеност потенцијала је код највећег броја предузећа висока (17; 54,8%), а затим средња (10; 32,3%), ниска (2; 6,5%). 2 (6,5%) предузећа која користе ову технологију нису одговорило на ово питање. Табела 153: Степен искоришћења потенцијала у увођењу технологије индустријских робота за послове руковања материјалом у предузећа Непопуњено 2 6,5 6,5 6,5 Низак 2 6,5 6,5 12,9 Средњи 10 32,3 32,3 45,2 Висок 17 54,8 54,8 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 154 је представљен број предузећа која нису увела технологију индустријских робота за послове руковања материјалом, као и да ли планирају да уведу ову технологију до године. Од 236 предузећа, 211 (89,4%) предузећа не планира да уведе ову технологију до године, док 25 (10,6%) предузећа планира. Табела 154: Планирање увођења технологије индустријских робота у производњи у предузећа до године Не ,4 89,4 89,4 Да 25 10,6 10,6 100,0 Укупно ,0 100,0 Енергетска ефикасност и ефикасност коришћења ресурса У табели 155 је представљен број предузећа која користе или не користе технологију аутоматско искључивање машина по престанку рада (нпр. PROFIenergy). Од 285

84 предузећа, 225 (78,9%) предузеће не користи ову технологију, 37 (13,0%) предузећа користи, док 23 (8,1%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 155: Увођење технологије аутоматско искључивање машина по престанку рада Непопуњено 23 8,1 8,1 8,1 Не ,9 78,9 87,0 Да 37 13,0 13,0 100,0 У табели 156 и на графикону 36 је представљен временски период у ком су предузећа увела технологију аутоматско искључивање машина по престанку рада. Највећи број предузећа је ову технологију увео у периоду од до године (8; 21,6%). Затим следe периоди од до године (7; 18,9%), период од до године и од до године (5; 13,5%) период од до године (4; 10,8%) и период до године (1; 2,7%). 7 (18,9%) предузећа није дало одговор на ово питање. Табела 156: Период увођења технологије аутоматско искључивање машина по престанку рада Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат До ,7 3,3 3,3 Од до ,5 16,7 20,0 Од до ,9 23,3 43,3 Од до ,5 16,7 60,0 Од до ,6 26,7 86,7 Од до ,8 13,3 100,0 Укупно 30 81,1 100,0 Није попуњено 7 18,9 Укупно ,0 79 с т р а н а

85 Графикон 36: Период увођења технологије аутоматско искључивање машина по престанку рада У табели 157 је представљен број предузећа која су надоградила технологију аутоматско искључивање машина по престанку рада након године. Од 37 предузећа која користе ову технологију, 17 (45,9%) предузећа није надоградило након године, 13 (35,1%) предузећа јесте, док 7 (18,9%) предузећа нису одговорила на ово питање. Табела 157: Надограђивање технологије аутоматско искључивање машина по престанку рада након године у предузећима Непопуњено 7 18,9 18,9 18,9 Не 17 45,9 45,9 64,9 Да 13 35,1 35,1 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 158 је представљен степен искоришћења потенцијала у коришћењу технологије аутоматско искључивање машина по престанку рада у предузећима. Искоришћеност потенцијала је код највећег броја предузећа средња (14; 37,8%), а затим висока (13; 35,1%) и ниска (3; 8,1%). 7 (18,9%) предузећа која користе ову технологију нису одговорила на ово питање. Табела 158: Степен искоришћења потенцијала у увођењу технологије аутоматско искључивање машина по престанку рада у предузећа Непопуњено 7 18,9 18,9 18,9 Низак 3 8,1 8,1 27,0 Средњи 14 37,8 37,8 64,9 Висок 13 35,1 35,1 100,0 Укупно ,0 100,0 80 с т р а н а

86 У табели 159 је представљен број предузећа која нису увела технологију аутоматско искључивање машина по престанку рада, као и да ли планирају да уведу ову технологију до године. Од 225 предузећа, 194 (86,2%) предузеће не планира да уведе ову технологију до године, док 31 (13,8%) предузећа планира. Табела 159: Планирање увођења технологије аутоматско искључивање машина по престанку рада до године Не ,2 86,2 86,2 Да 31 13,8 13,8 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 160 је представљен број предузећа која користе или не користе технологију управљачко-аутоматизовани системи за енергетски ефикасну производњу. Од 285 предузећа, 214 (75,1%) предузећа не користи ову технологију, 50 (17,5%) предузећа користи, док 21 (7,4%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 160: Увођење технологије управљачко-аутоматизовани системи за енергетски ефикасну производњу Непопуњено 21 7,4 7,4 7,4 Не ,1 75,1 82,5 Да 50 17,5 17,5 100,0 У табели 161 и на графикону 37 је представљен временски период у ком су предузећа увела технологију управљачко-аутоматизовани системи за енергетски ефикасну производњу. Највећи број предузећа је ову технологију увео у периоду од до године (11; 22,0%). Затим следи период од до године (8; 16,0%), периоди од до године, од до године (6; 12,0%) и периоди до године и од до године (5; 10,0%). 9 (18,0%) предузећа није дало одговор на ово питање. Табела 161: Период увођења технологије управљачко-аутоматизовани системи за енергетски ефикасну производњу Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат До ,0 12,2 12,2 Од до ,0 14,6 26,8 Од до ,0 14,6 41,5 Од до ,0 19,5 61,0 Од до ,0 26,8 87,8 Од до ,0 12,2 100,0 Укупно 41 82,0 100,0 Није попуњено 9 18,0 Укупно ,0 81 с т р а н а

87 Графикон 37: Период увођења технологије управљачко-аутоматизовани системи за енергетски ефикасну производњу У табели 162 је представљен број предузећа која су надоградила технологију управљачко-аутоматизовани системи за енергетски ефикасну производњу након године. Од 50 предузећа која користе ову технологију, 21 (42,0%) предузећа је надоградило након године, 15 (30,0%) предузећа није, док 14 (28,0%) предузећа нису одговорила на ово питање. Табела 162: Надограђивање технологије управљачко-аутоматизовани системи за енергетски ефикасну производњу након године у предузећима 82 с т р а н а Непопуњено 14 28,0 28,0 28,0 Не 15 30,0 30,0 58,0 Да 21 42,0 42,0 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 163 је представљен степен искоришћења потенцијала у коришћењу технологије управљачко-аутоматизовани системи за енергетски ефикасну производњу у предузећима. Искоришћеност потенцијала је код највећег броја предузећа средња (29; 68,0%), а затим висока (10; 20,0%) и ниска (2; 4,0%). 9 (18,0%) предузећа која користе ову технологију нису одговорила на ово питање. Табела 163: Степен искоришћења потенцијала у увођењу технологије управљачкоаутоматизовани системи за енергетски ефикасну производњу у предузећа Непопуњено 9 18,0 18,0 18,0 Низак 2 4,0 4,0 22,0 Средњи 29 58,0 58,0 80,0 Висок 10 20,0 20,0 100,0 Укупно ,0 100,0

88 У табели 164 је представљен број предузећа која нису увела технологију управљачкоаутоматизовани системи за енергетски ефикасну производњу, као и да ли планирају да уведу ову технологију до године. Од 214 предузећа, 183 (85,5%) предузеће не планира да уведе ову технологију до године, док 31 (14,5%) предузећа планира. Табела 164: Планирање увођења технологије управљачко-аутоматизовани системи за енергетски ефикасну производњу до године Не ,5 85,5 85,5 Да 31 14,5 14,5 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 165 је представљен број предузећа која користе или не користе технологије за поновну употребу кинетичке или енергије из производње (нпр. прикупљање топлоте која се генерише при производњи). Од 285 предузећа, 226 (79,3%) предузећа не користи ову технологију, 37 (13,0%) предузећа користи, док 22 (7,7%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 165: Увођење технологије за поновну употребу кинетичке или енергије из производње Непопуњено 22 7,7 7,7 7,7 Не ,3 79,3 87,0 Да 37 13,0 13,0 100,0 У табели 166 и на графикону 38 је представљен временски период у ком су предузећа увела технологије за поновну употребу кинетичке или енергије из производње. Највећи број предузећа је ову технологију увео у периоду од до године (8; 21,6%). Затим следи период од до године (6; 16,2%), период од до године (5; 13,5%), период од до године (4; 10,8%), и периоди до године и од до године (3; 8,1%). 8 (21,6%) предузећа није дало одговор на ово питање. Табела 166: Период увођења технологије за поновну употребу кинетичке или енергије из производње Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат До ,1 10,3 10,3 Од до ,1 10,3 20,7 Од до ,2 20,7 41,4 Од до ,5 17,2 58,6 Од до ,6 27,6 86,2 Од до ,8 13,8 100,0 Укупно 29 78,4 100,0 Није попуњено 8 21,6 Укупно ,0 83 с т р а н а

89 Графикон 38: Период увођења технологије за поновну употребу кинетичке или енергије из производње У табели 167 је представљен број предузећа која су надоградила технологије за поновну употребу кинетичке или енергије из производње након године. Од 37 предузећа која користе ову технологију, 16 (43,2%) предузећа је надоградило након године, 12 (32,4%) предузећа није, док 9 (24,3%) предузећа нису одговорила на ово питање. Табела 167: Надограђивање технологије за поновну употребу кинетичке или енергије из производње након године у предузећима Непопуњено 9 24,3 24,3 24,3 Не 12 32,4 32,4 56,8 Да 16 43,2 43,2 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 168 је представљен степен искоришћења потенцијала у коришћењу технологије за поновну употребу кинетичке или енергије из производње у предузећима. Искоришћеност потенцијала је код највећег броја предузећа средња (17; 45,9%), а затим висока (11; 29,7%) и ниска (3; 8,1%). 6 (16,2%) предузећа која користе ову технологију нису одговорила на ово питање. Табела 168: Степен искоришћења потенцијала у увођењу технологије за поновну употребу кинетичке или енергије из производње у предузећа Непопуњено 6 16,2 16,2 16,2 Низак 3 8,1 8,1 24,3 Средњи 17 45,9 45,9 70,3 Висок 11 29,7 29,7 100,0 Укупно ,0 100,0 84 с т р а н а

90 У табели 169 је представљен број предузећа која нису увела технологије за поновну употребу кинетичке или енергије из производње, као и да ли планирају да уведу ову технологију до године. Од 226 предузећа, 196 (86,7%) предузећа не планира да уведе ову технологију до године, док 30 (13,3%) предузећа планира. Табела 169: Планирање увођења технологије за поновну употребу кинетичке или енергије из производње до године Не ,7 86,7 86,7 Да 30 13,3 13,3 100,0 Укупно ,0 100,0 Процесне технике за нове материјале У табели 170 је представљен број предузећа која користе или не користе производне технологије за микромеханичке и микроелектричне компоненте (нпр. микрообрада, литографија, микро-убризгавање). Од 285 предузећа, 258 (90,5%) предузеће не користи ову технологију, 3 (1,1%) предузећа користи, док 24 (8,4%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 170: Увођење производне технологије за микромеханичке и микроелектричне компоненте Непопуњено 24 8,4 8,4 8,4 Не ,5 90,5 98,9 Да 3 1,1 1,1 100,0 У табели 171 је представљен временски период у ком су предузећа увела производне технологије за микромеханичке и микроелектричне компоненте. Само 3 предузећа су ову технологију увела и то у периоду до године (1; 33,3%), у периоду од до године (1; 33,3%) и у периоду од до године (1; 33,3%). Табела 171: Период увођења производне технологије за микромеханичке и микроелектричне компоненте Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат До ,3 33,3 33,3 Од до ,3 33,3 66,7 Од до ,3 33,3 100,0 Укупно 3 100,0 100,0 У табели 172 је представљен број предузећа која су надоградила производне технологије за микромеханичке и микроелектричне компоненте након године. Од 3 предузећа која користе ову технологију, 1 (33,3%) предузеће није, док 2 (66,7%) предузећа нису одговорила на ово питање. 85 с т р а н а

91 Табела 172: Надограђивање производне технологије за микромеханичке и микроелектричне компоненте након године у предузећима Непопуњено 2 66,7 66,7 66,7 Не 1 33,3 33,3 100,0 Укупно 3 100,0 100,0 У табели 173 је представљен степен искоришћења потенцијала у коришћењу производне технологије за микромеханичке и микроелектричне компоненте. Искоришћеност потенцијала је средња код 2 (66,7%) предузећа и ниска код 1 (33,7%) предузећа. Табела 173: Степен искоришћења потенцијала у увођењу производне технологије за микромеханичке и микроелектричне компоненте Низак 1 33,3 33,3 33,3 Средњи 2 66,7 66,7 100,0 Укупно 3 100,0 100,0 У табели 174 је представљен број предузећа која нису увела производне технологије за микромеханичке и микроелектричне компоненте, као и да ли планирају да уведу ову технологију до године. Од 258 предузећа, 246 (95,3%) предузећа не планира да уведе ову технологију до године, док 12 (4,7%) предузећа планира. Табела 174: Планирање увођења производне технологије за микромеханичке и микроелектричне компоненте до године Не ,3 95,3 95,3 Да 12 4,7 4,7 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 175 је представљен број предузећа која користе или не користе нанотехнологије у производним процесима (нпр. обрада површина). Од 285 предузећа, 253 (88,8%) предузећа не користи ову технологију, 8 (2,8%) предузећа користи, док 24 (8,4%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 175: Увођење нано-технологије у производним процесима Непопуњено 24 8,4 8,4 8,4 Не ,8 88,8 97,2 Да 8 2,8 2,8 100,0 У табели 176 је представљен временски период у ком су предузећа увела нанотехнологије у производним процесима. 4 (50,0%) предузећа је увело ову технологију у 86 с т р а н а

92 периоду од до године и по 1 (12,5%) предузећа у периоду до године и од до године. Табела 176: Период увођења нано-технологије у производним процесима Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат До ,5 16,7 16,7 Од до ,5 16,7 33,3 Од до ,0 66,7 100,0 Укупно 6 75,0 100,0 Непопуњено 2 25,0 Укупно 8 100,0 100,0 У табели 177 је представљен број предузећа која су надоградила нано-технологије у производним процесима након године. Од 8 предузећа која користе ову технологију, 6 (75,0%) предузећа су надоградиле исту након године, док 2 (25,0%) предузећа није. Табела 177: Надограђивање нано-технологије у производним процесима након године у предузећима Не 2 25,0 25,0 25,0 Да 6 75,0 75,0 100,0 Укупно 8 100,0 100,0 У табели 178 је представљен степен искоришћења потенцијала у коришћењу нанотехнологије у производним процесима. Искоришћеност потенцијала је код 4 (50,0%) предузећа средња, а код 3 (37,5%) предузећа висока. Табела 178: Степен искоришћења потенцијала у увођењу нано-технологије у производним процесима Непопуњено 1 12,5 12,5 12,5 Средњи 4 50,0 50,0 62,5 Висок 3 37,5 37,5 100,0 Укупно 8 100,0 100,0 У табели 179 је представљен број предузећа која нису увела нано-технологије у производним процесима, као и да ли планирају да уведу ову технологију до године. Од 253 предузећа, 243 (96,0%) предузећа не планира да уведе ову технологију до године, док 10 (4,0%) предузећа планира. Табела 179: Планирање увођења нано-технологије у производним процесима до године 87 с т р а н а

93 Не ,0 96,0 96,0 Да 10 4,0 4,0 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 180 је представљен број предузећа која користе или не користе процесне технике за композитне материјале (нпр. угљенична влакна, стаклена влакна). Од 285 предузећа, 257 (90,2%) предузећа не користи ову технологију, 3 (1,1%) предузеће користи, док 25 (8,8%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 180: Увођење процесне технике за композитне материјале Непопуњено 25 8,8 8,8 8,8 Не ,2 90,2 98,9 Да 3 1,1 1,1 100,0 Од 3 предузећа која су увела ову технологију ниједно није навело у ком временском периоду. Једно предузеће је надоградило процесне технике за композитне материјале након године, једно пре године, оба са ниским степеном искоришћења потенцијала у коришћењу. У табели 181 је представљен број предузећа која нису увела процесне технике за композитне материјале, као и да ли планирају да уведу ову технологију до године. Од 257 предузећа, 247 (96,1%) предузећа не планира да уведе ову технологију до године, док 10 (3,9%) предузећа планира. Табела 181: Планирање увођења процесне технике за композитне материјале до године 88 с т р а н а Не ,1 96,1 96,1 Да 10 3,9 3,9 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 182 је представљен број предузећа која користе или не користе биотехнологије/генетски инжењеринг (нпр. катализатори, биореактори). Од 285 предузећа, 257 (90,2%) предузећа не користи ову технологију, 3 (1,1%) предузеће користи, док 25 (8,8%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 182: Увођење биотехнологије/генетски инжењеринг Непопуњено 25 8,8 8,8 8,8 Не ,2 90,2 98,9 Да 3 1,1 1,1 100,0

94 Само 3 предузећe је увело ову технологију и то 1 предузеће у периоду од до године и 2 предузећа у периоду од до године. Два предузећа су надоградило биотехнологије/генетски инжењеринг након године, а једно пре године. Степен искоришћења потенцијала у коришћењу је по једном висок, средњи и низак. У табели 183 је представљен број предузећа која нису увела биотехнологије/генетски инжењеринг, као и да ли планирају да уведу ову технологију до године. Од 257 предузећа, 251 (97,7%) предузећа не планира да уведе ову технологију до године, док 6 (2,3%) предузећа планира. Табела 183: Планирање увођења биотехнологије/генетски инжењеринг до године Не ,7 97,7 97,7 Да 6 2,3 2,3 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 184 је представљен број предузећа која користе или не користе технологије за производњу легираних конструкционих материјала (нпр. легуре алумунијума, магнезијума, титанијума итд.). Од 285 предузећа, 260 (91,2%) предузећа не користи ову технологију, 2 (0,7%) предузећа користи, док 23 (8,1%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 184: Увођење технологије за производњу легираних конструкционих материјала Непопуњено 23 8,1 8,1 8,1 Не ,2 91,2 99,3 Да 2,7,7 100,0 Само 2 предузећe је увело ову технологију и то 1 предузеће у периоду до године и 1 предузеће у периоду од до године. 1 предузећа је надоградило технологије за производњу легираних конструкционих материјала након године, а друго није одговорило на ово питање. Степен искоришћења потенцијала у коришћењу је средњи. У табели 185 је представљен број предузећа која нису увела технологије за производњу легираних конструкционих материјала, као и да ли планирају да уведу ову технологију до године. Од 251 предузећа, 251 (96,5%) предузећа не планира да уведе ову технологију до године, док 9 (3,5%) предузећа планира. Табела 185: Планирање увођења технологије за производњу легираних конструкционих материјала до године Не ,5 96,5 96,5 Да 9 3,5 3,5 100,0 Укупно ,0 100,0 89 с т р а н а

95 Адитивне производне технологије У табели 186 је представљен број предузећа која користе или не користе адитивне производне технологије за брзу израду прототипа (нпр. 3D штампање, SLS, SLT, SLM, EBM методе). Од 285 предузећа, 252 (88,4%) предузећа не користи ову технологију, 6 (2,1%) предузећa користи, док 27 (9,5%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 186: Увођење адитивне производне технологије за брзу израду прототипа Непопуњено 27 9,5 9,5 9,5 Не ,4 88,4 97,9 Да 6 2,1 2,1 100,0 Од 6 предузећa која су увелa ову технологију 4 предузећа су то урадила у периоду од до године, а по једно од до године и од до године. 2 предузећа су надоградила адитивне производне технологије за брзу израду прототипа након године док 4 нису. Искоришћеност потенцијала је код 3 предузећа средња, код 2 предузећа ниска, а код 1 предузећа висока. У табели 187 је представљен број предузећа која нису увела адитивне производне технологије за брзу израду прототипа, као и да ли планирају да уведу ову технологију до године. Од 252 предузећа, 033 (92,5%) предузећа не планира да уведе ову технологију до године, док 19 (7,5%) предузећа планира. Табела 187: Планирање увођења адитивне производне технологије за брзу израду прототипа до године Не ,5 92,5 92,5 Да 19 7,5 7,5 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 188 је представљен број предузећа која користе или не користе адитивне производне технологије за масовну производњу (укључујући и израду појединачних производа, малих серија и партија итд.). Од 285 предузећа, 243 (85,3%) предузећа не користи ову технологију, 14 (4,9%) предузећа користи, док 28 (9,8%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 188: Увођење адитивне производне технологије за масовну производњу Непопуњено 28 9,8 9,8 9,8 Не ,3 85,3 95,1 Да 14 4,9 4,9 100,0 90 с т р а н а

96 У табели 189 је представљен временски период у ком су предузећа увела адитивне производне технологије за масовну производњу. 5 предузећа je ову технологију увелo у периоду од до године, 4 предузећа у периоду од до године, 2 предузећа у периоду од до године и 1 предузеће у периоду до године. Табела 189: Период увођења адитивне производне технологије за масовну производњу До ,1 8,3 8,3 Од до ,6 33,3 41,7 Од до ,7 41,7 83,3 Од до ,3 16,7 100,0 Укупно 12 85,7 100,0 Непопуњено 2 14,3 Укупно ,0 100,0 У табели 190 је представљен број предузећа која су надоградила адитивне производне технологије за масовну производњу након године. Од 14 предузећа која користе ову технологију, 9 (64,3%) предузећа су надоградиле исту након године, 3 (21,4%) предузеће није. 2 (14,3%) предузећа нису одговорила на ово питања. Табела 190: Надограђивање адитивне производне технологије за масовну производњу након године у предузећима Непопуњено 2 14,3 14,3 14,3 Не 3 21,4 21,4 35,7 Да 9 64,3 64,3 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 191 је представљен степен искоришћења потенцијала у коришћењу адитивне производне технологије за масовну производњу. Искоришћеност потенцијала је најчешће средња (8; 57,1%), а затим висока (4; 28,6%) и ниска (1; 7,1%). 1 (7,1%) предузеће које користи ову технологију није одговорило на ово питање. Табела 191: Степен искоришћења потенцијала у увођењу адитивне производне технологије за масовну производњу Непопуњено 1 7,1 7,1 7,1 Низак 1 7,1 7,1 14,3 Средњи 8 57,1 57,1 71,4 Висок 4 28,6 28,6 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 192 је представљен број предузећа која нису увела адитивне производне технологије за масовну производњу, као и да ли планирају да уведу ову технологију до 91 с т р а н а

97 2018. године. Од 243 предузећа, 230 (94,7%) предузећа не планира да уведе ову технологију до године, док 13 (5,3%) предузећа планира. Табела 192: Планирање увођења адитивне производне технологије за масовну производњу до године Не ,7 94,7 94,7 Да 13 5,3 5,3 100,0 Укупно ,0 100,0 92 с т р а н а

98 Дигитална фабрика У табели 193 је представљен број предузећа која користе или не користе технологију рачунаром подржано планирање и управљање производњом (нпр. ERP системи). Од 285 предузећа, 170 (59,6%) предузећа не користи ову технологију, 90 (31,6%) предузећа користи, док 25 (8,8%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 193: Увођење технологије рачунаром подржано планирање и управљање производњом Непопуњено 25 8,8 8,8 8,8 Не ,6 59,6 68,4 Да 90 31,6 31,6 100,0 У табели 194 и на графикону 39 је представљен временски период у ком су предузећа увела технологију рачунаром подржано планирање и управљање производњом. Највећи број предузећа је ову технологију увео у периоду од до године (25; 27,8%). Затим следи период од до године (23; 25,6%), период од до године (12; 13,3%), период од до године (9; 10,0%), период до године (8; 8,9%) и период од до године (7; 7,8%). Табела 194: Период увођења технологије рачунаром подржано планирање и управљање производњом До ,9 9,5 9,5 Од до ,8 8,3 17,9 Од до ,6 27,4 45,2 Од до ,3 14,3 59,5 Од до ,8 29,8 89,3 Од до ,0 10,7 100,0 Укупно 84 93,3 100,0 Непопуњено 6 6,7 Укупно ,0 Графикон 39: Период увођења технологије рачунаром подржано планирање и управљање производњом 93 с т р а н а

99 У табели 195 је представљен број предузећа која су надоградила технологију рачунаром подржано планирање и управљање производњом након године. Од 90 предузећа која користе ову технологију, 56 (62,5%) предузећа јесте надоградило након године, 15 (16,7%) предузећа није, док 19 (21,1%) предузећа нису одговорила на ово питање. Табела 195: Надограђивање технологије рачунаром подржано планирање и управљање производњом након године у предузећима Непопуњено 19 21,1 21,1 21,1 Не 15 16,7 16,7 37,8 Да 56 62,2 62,2 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 196 је представљен степен искоришћења потенцијала у коришћењу технологије рачунаром подржано планирање и управљање производњом. Искоришћеност потенцијала је код највећег броја предузећа висока (41; 45,6%), а затим средња (39; 43,3%) и ниска (5; 5,6%). 5 (5,6%) предузећа која користе ову технологију није одговорило на ово питање. Табела 196: Степен искоришћења потенцијала у увођењу технологије рачунаром подржано планирање и управљање производњом Непопуњено 5 5,6 5,6 5,6 Низак 5 5,6 5,6 11,1 Средњи 39 43,3 43,3 54,4 Висок 41 45,6 45,6 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 197 је представљен број предузећа која нису увела технологију рачунаром подржано планирање и управљање производњом, као и да ли планирају да уведу ову технологију до године. Од 170 предузећа, 139 (81,8%) предузеће не планира да уведе ову технологију до године, док 31 (18,2%) предузећа планира. Табела 197: Планирање увођења технологије рачунаром подржано планирање и управљање производњом до године Не ,8 81,8 81,8 Да 31 18,2 18,2 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 198 је представљен број предузећа која користе или не користе технологију системи за контролу и управљање производњом у реалном времену (нпр. централизовано и аутоматизовано прикупљање података). Од 285 предузећа, 188 (66,0%) предузеће не користи ову технологију, 73 (25,6%) предузећа користи, док 24 (8,4%) предузећа није одговорило на ово питање. 94 с т р а н а

100 Табела 198: Увођење технологије системи за контролу и управљање производњом у реалном времену Непопуњено 24 8,4 8,4 8,4 Не ,0 66,0 74,4 Да 73 25,6 25,6 100,0 У табели 199 и на графикону 40 је представљен временски период у ком су предузећа увела технологију системи за контролу и управљање производњом у реалном времену. Највећи број предузећа је ову технологију увео у периоду од до године (23; 31,5%). Затим следи, период од до године (13; 17,8%), период од до године (9; 12,3%), период од до године (8; 11,0%), период од до године (5; 6,8%) и период до године (4; 5,5%). 11 (15,1%) предузећа нису одговорила на ово питање. Табела 199: Период увођења технологије системи за контролу и управљање производњом у реалном времену До ,5 6,5 6,5 Од до ,8 8,1 14,5 Од до ,8 21,0 35,5 Од до ,0 12,9 48,4 Од до ,5 37,1 85,5 Од до ,3 14,5 100,0 Укупно 62 84,9 100,0 Непопуњено 11 15,1 Укупно ,0 Графикон 40: Период увођења технологије системи за контролу и управљање производњом у реалном времену 95 с т р а н а

101 У табели 200 је представљен број предузећа која су надоградила технологију рачунаром подржано планирање и управљање производњом након године. Од 73 предузећа која користе ову технологију, 32 (43,8%) предузећа јесте надоградило након године, 16 (21,9%) предузећа није, док 25 (34,2%) предузећа нису одговорила на ово питање. Табела 200: Надограђивање технологије системи за контролу и управљање производњом у реалном времену након године у предузећима Непопуњено 25 34,2 34,2 34,2 Не 16 21,9 21,9 56,2 Да 32 43,8 43,8 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 201 је представљен степен искоришћења потенцијала у коришћењу технологије системи за контролу и управљање производњом у реалном времену. Искоришћеност потенцијала је код највећег броја предузећа висока (31; 42,5%), а затим средња (22; 30,1%) и ниска (11; 15,1%). 9 (12,3%) предузећа која користе ову технологију нису одговорила на ово питање. Табела 201: Степен искоришћења потенцијала у увођењу технологије системи за контролу и управљање производњом у реалном времену Непопуњено 9 12,3 12,3 12,3 Низак 11 15,1 15,1 27,4 Средњи 22 30,1 30,1 57,5 Висок 31 42,5 42,5 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 202 је представљен број предузећа која нису увела технологију системи за контролу и управљање производњом у реалном времену, као и да ли планирају да уведу ову технологију до године. Од 188 предузећа, 144 (76,6%) предузеће не планира да уведе ову технологију до године, док 44 (23,4%) предузећа планира. Табела 202: Планирање увођења технологије рачунаром подржано планирање и управљање производњом до године Не ,6 76,6 76,6 Да 44 23,4 23,4 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 203 је представљен број предузећа која користе или не користе технологију дигитална размена података о производима/процесима производње са добављачима/купцима (менаџмент ланцима снабдевања). Од 285 предузећа, 198 (69,5%) предузеће не користи ову технологију, 59 (20,7%) предузећа користи, док 28 (9,8%) предузећа није одговорило на ово питање. 96 с т р а н а

102 Табела 203: Увођење технологије дигитална размена података о производима/процесима производње са добављачима/купцима Непопуњено 28 9,8 9,8 9,8 Не ,5 69,5 79,3 Да 59 20,7 20,7 100,0 У табели 204 и на графикону 41 је представљен временски период у ком су предузећа увела технологију дигитална размена података о производима/процесима производње са добављачима/купцима. Највећи број предузећа је ову технологију увео у периоду од до године (14; 23,7%). Затим следи, период од до године и период од до године (12; 20,3%), период од до године (7; 11,9%), период од до године (4; 6,8%) и период до године (1; 1,7%). 9 (15,3%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 204: Период увођења технологије дигитална размена података о производима/процесима производње са добављачима/купцима До ,7 2,0 2,0 Од до ,9 14,0 16,0 Од до ,3 24,0 40,0 Од до ,3 24,0 64,0 Од до ,7 28,0 92,0 Од до ,8 8,0 100,0 Укупно 50 84,7 100,0 Непопуњено 9 15,3 Укупно ,0 Графикон 41: Период увођења технологије дигитална размена података о производима/процесима производње са добављачима/купцима 97 с т р а н а

103 У табели 205 је представљен број предузећа која су надоградила технологију дигитална размена података о производима/процесима производње са добављачима/купцима након године. Од 59 предузећа која користе ову технологију, 31 (52,5%) предузећа јесте надоградило након године, 12 (20,3%) предузећа није, док 16 (27,1%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 205: Надограђивање технологије дигитална размена података о производима/процесима производње са добављачима/купцима након године у предузећима Непопуњено 16 27,1 27,1 27,1 Не 12 20,3 20,3 47,5 Да 31 52,5 52,5 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 206 је представљен степен искоришћења потенцијала у коришћењу технологије дигитална размена података о производима/процесима производње са добављачима/купцима. Искоришћеност потенцијала је код највећег броја предузећа средња (29; 49,2%), а затим висока (19; 32,2%) и ниска (4; 6,8%). 7 (11,9%) предузећа која користе ову технологију нису одговорила на ово питање. Табела 206: Степен искоришћења потенцијала у увођењу технологије дигитална размена података о производима/процесима производње са добављачима/купцима Непопуњено 7 11,9 11,9 11,9 Низак 4 6,8 6,8 18,6 Средњи 29 49,2 49,2 67,8 Висок 19 32,2 32,2 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 207 је представљен број предузећа која нису увела технологију дигитална размена података о производима/процесима производње са добављачима/купцима, као и да ли планирају да уведу ову технологију до године. Од 198 предузећа, 171 (86,4%) предузеће не планира да уведе ову технологију до године, док 27 (13,6%) предузећа планира. Табела 207: Планирање увођења технологије дигитална размена података о производима/процесима производње са добављачима/купцима до године Не ,4 86,4 86,4 Да 27 13,6 13,6 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 208 је представљен број предузећа која користе или не користе технологију системи за аутоматизацију и менаџмент интерном логистиком (нпр. RFID, рачунарски системи за управљање складиштењем). Од 285 предузећа, 203 (71,2%) 98 с т р а н а

104 предузеће не користи ову технологију, 52 (18,2%) предузећа користи, док 30 (10,5%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 208: Увођење технологије системи за аутоматизацију и менаџмент интерном логистиком Непопуњено 30 10,5 10,5 10,5 Не ,2 71,2 81,8 Да 52 18,2 18,2 100,0 У табели 209 и на графикону 42 је представљен временски период у ком су предузећа увела технологију системи за аутоматизацију и менаџмент интерном логистиком. Највећи број предузећа је ову технологију увео у периоду од до године (13; 25,0%). Затим следи, период од до године (12; 23,1%), период од до године и период од до године (7; 13,5%), период од до године (5; 9,6%) и период до године (1; 1,9%). Табела 209: Период увођења технологије системи за аутоматизацију и менаџмент интерном логистиком До ,9 2,2 2,2 Од до ,6 11,1 13,3 Од до ,5 15,6 28,9 Од до ,0 28,9 57,8 Од до ,1 26,7 84,4 Од до ,5 15,6 100,0 Укупно 45 86,5 100,0 Непопуњено 7 13,5 Укупно ,0 Графикон 42: Период увођења технологије системи за аутоматизацију и менаџмент интерном логистиком 99 с т р а н а

105 У табели 210 је представљен број предузећа која су надоградила технологију системи за аутоматизацију и менаџмент интерном логистиком након године. Од 52 предузећа која користе ову технологију, 29 (55,8%) предузећа јесте надоградило након године, 10 (19,2%) предузећа није, док 13 (25,0%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 210: Надограђивање технологије системи за аутоматизацију и менаџмент интерном логистиком након године у предузећима Непопуњено 13 25,0 25,0 25,0 Не 10 19,2 19,2 44,2 Да 29 55,8 55,8 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 211 је представљен степен искоришћења потенцијала у коришћењу технологије системи за аутоматизацију и менаџмент интерном логистиком. Искоришћеност потенцијала је код највећег броја предузећа средња (21; 40,4%), а затим висока (20; 38,5%) и ниска (6; 11,5%). 5 (9,6%) предузећа која користе ову технологију нису одговорила на ово питање. Табела 211: Степен искоришћења потенцијала у увођењу технологије системи за аутоматизацију и менаџмент интерном логистиком Непопуњено 5 9,6 9,6 9,6 Низак 6 11,5 11,5 21,2 Средњи 21 40,4 40,4 61,5 Висок 20 38,5 38,5 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 212 је представљен број предузећа која нису увела технологију системи за аутоматизацију и менаџмент интерном логистиком, као и да ли планирају да уведу ову технологију до године. Од 203 предузећа, 174 (85,7%) предузећа не планира да уведе ову технологију до године, док 29 (14,3%) предузећа планира. Табела 212: Планирање увођења технологије системи за аутоматизацију и менаџмент интерном логистиком до године Не ,7 85,7 85,7 Да 29 14,3 14,3 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 213 је представљен број предузећа која користе или не користе технологију мобилни/бежични уређаји за програмирање и руковање опремом и машинама (нпр. таблети). Од 285 предузећа, 221 (77,5%) предузеће не користи ову технологију, 20 (7,0%) предузећа користи, док 44 (15,4%) предузећа није одговорило на ово питање. 100 с т р а н а

106 Табела 213: Увођење технологије мобилни/бежични уређаји за програмирање и руковање опремом и машинама Непопуњено 44 15,4 15,4 15,4 Не ,5 77,5 93,0 Да 20 7,0 7,0 100,0 У табели 214 и на графикону 43 је представљен временски период у ком су предузећа увела технологију мобилни/бежични уређаји за програмирање и руковање опремом и машинама. Предузећа су ову технологију увела у периоду од до године. и од до године (4; 20,0%), као и у периоду од до године (3; 15,0%), у периоду од до године (2; 10,0%) и у периоду од до године (1; 5,0%). Табела 214: Период увођења технологије мобилни/бежични уређаји за програмирање и руковање опремом и машинама Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат До ,0 0,0 0,0 Од до ,0 7,1 7,1 Од до ,0 14,3 21,4 Од до ,0 28,6 50,0 Од до ,0 21,4 71,4 Од до ,0 28,6 100,0 Укупно 14 70,0 100,0 Непопуњено 6 30,0 Укупно ,0 Графикон 43: Период увођења технологије мобилни/бежични уређаји за програмирање и руковање опремом и машинама 101 с т р а н а

107 У табели 215 је представљен број предузећа која су надоградила технологију мобилни/бежични уређаји за програмирање и руковање опремом и машинама након године. Од 20 предузећа која користе ову технологију, 8 (40,0%) предузећа јесте надоградило након године, 3 (15,0%) предузећа није, док 9 (45,0%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 215: Надограђивање технологије мобилни/бежични уређаји за програмирање и руковање опремом и машинама након године у предузећима Непопуњено 9 45,0 45,0 45,0 Не 3 15,0 15,0 60,0 Да 8 40,0 40,0 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 216 је представљен степен искоришћења потенцијала у коришћењу технологије мобилни/бежични уређаји за програмирање и руковање опремом и машинама. Искоришћеност потенцијала је код највећег броја предузећа средња (10; 50,0%), а затим висока (6; 30,0%) и ниска (1; 5,0%). 3 (15,0%) предузећа која користе ову технологију нису одговорила на ово питање. Табела 216: Степен искоришћења потенцијала у увођењу технологије мобилни/бежични уређаји за програмирање и руковање опремом и машинама Непопуњено 3 15,0 15,0 15,0 Низак 1 5,0 5,0 20,0 Средњи 10 50,0 50,0 70,0 Висок 6 30,0 30,0 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 217 је представљен број предузећа која нису увела технологију мобилни/бежични уређаји за програмирање и руковање опремом и машинама, као и да ли планирају да уведу ову технологију до године. Од 221 предузећа, 195 (88,2%) предузећа не планира да уведе ову технологију до године, док 26 (11,8%) предузећа планира. Табела 217: Планирање увођења технологије мобилни/бежични уређаји за програмирање и руковање опремом и машинама до године Не ,2 88,2 88,2 Да 26 11,8 11,8 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 218 је представљен број предузећа која користе или не користе технологију системи за управљање животним циклусом производа (PLM) или управљање подацима о производу/процесу. Од 285 предузећа, 228 (80,0%) предузећа не користи ову технологију, 25 (8,8%) предузећа користи, док 32 (11,2%) предузећа није одговорило на ово питање. 102 с т р а н а

108 Табела 218: Увођење технологије системи за управљање животним циклусом производа Непопуњено 32 11,2 11,2 11,2 Не ,0 80,0 91,2 Да 25 8,8 8,8 100,0 У табели 219 и на графикону 44 је представљен временски период у ком су предузећа увела технологију системи за управљање животним циклусом производа. Највећи број предузећа је ову технологију увео у периоду од до године (9; 36,0%). Затим следи период од до године (5; 20,0%), период од до године (4; 16,0%), период од до године (2; 8,0%) и период од до године (1; 4,0%). 4 (16,0%) предузећа није дало одговор на ово питање. Табела 219: Период увођења технологије системи за управљање животним циклусом производа Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат До ,0 0,0 0,0 Од до ,0 4,8 4,8 Од до ,0 23,8 28,6 Од до ,0 9,5 38,1 Од до ,0 42,9 81,0 Од до ,0 19,0 100,0 Укупно 21 84,0 100,0 Непопуњено 4 16,0 Укупно ,0 Графикон 44: Период увођења технологије системи системи за управљање животним циклусом производа 103 с т р а н а

109 У табели 220 је представљен број предузећа која су надоградила технологију системи за управљање животним циклусом производа након године. Од 25 предузећа која користе ову технологију, 11 (44,0%) предузећа јесте надоградило након године, 5 (20,0%) предузећа није, док 9 (36,0%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 220: Надограђивање технологије системи за управљање животним циклусом производа након године. у предузећима Непопуњено 9 36,0 36,0 36,0 Не 5 20,0 20,0 56,0 Да 11 44,0 44,0 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 221 је представљен степен искоришћења потенцијала у коришћењу системи за управљање животним циклусом производа. Искоришћеност потенцијала је код највећег броја предузећа средња (11; 44,0%), а затим висока (7; 28,0%) и ниска (5; 20,0%). 2 (8,0%) предузећа нису одговорила на ово питање. Табела 221: Степен искоришћења потенцијала у увођењу технологије системи за управљање животним циклусом производа Непопуњено 2 8,0 8,0 8,0 Низак 5 20,0 20,0 28,0 Средњи 11 44,0 44,0 72,0 Висок 7 28,0 28,0 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 222 је представљен број предузећа која нису увела технологију системи за управљање животним циклусом производа, као и да ли планирају да уведу ову технологију до године. Од 228 предузећа, 205 (89,9%) предузећа не планира да уведе ову технологију до године, док 23 (10,1%) предузећа планира. Табела 222: Планирање увођења системи за управљање животним циклусом производа до године Не ,9 89,9 89,9 Да 23 10,1 10,1 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 223 је представљен број предузећа која користе или не користе технологије безбедне за раднике и интеракцију радника и машине (нпр. кооперативна роботика, станице без заштитних ограда). Од 285 предузећа, 223 (78,2%) предузећа не користи ову технологију, 32 (11,2%) предузећа користи, док 30 (10,5%) предузећа није одговорило на ово питање. 104 с т р а н а

110 Табела 223: Увођење технологије безбедне за раднике и интеракцију радника и машине Непопуњено 30 10,5 10,5 10,5 Не ,2 78,2 88,8 Да 32 11,2 11,2 100,0 У табели 224 и на графикону 45 је представљен временски период у ком су предузећа увела технологије безбедне за раднике и интеракцију радника и машине. Највећи број предузећа је ову технологију увео у периоду од до године (11; 34,4%). Затим следи период од до године (6; 18,8%), период до године и период од до године (4; 12,5%), период од до године (3; 9,4%) и период од до године (2; 6,3%). 2 (6,3%) предузеће није дало одговор на ово питање. Табела 224: Период увођења технологије безбедне за раднике и интеракцију радника и машине До ,5 13,3 13,3 Од до ,3 6,7 20,0 Од до ,4 10,0 30,0 Од до ,5 13,3 43,3 Од до ,4 36,7 80,0 Од до ,8 20,0 100,0 Укупно 30 93,8 100,0 Непопуњено 2 6,3 Укупно ,0 Графикон 45: Период увођења технологије безбедне за раднике и интеракцију радника и машине 105 с т р а н а

111 У табели 225 је представљен број предузећа која су надоградила технологије безбедне за раднике и интеракцију радника и машине након године. Од 32 предузећа која користе ову технологију, 19 (59,4%) предузећа јесте надоградило након године, 3 (9,4%) предузећа није, док 10 (31,3%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 225: Надограђивање технологије безбедне за раднике и интеракцију радника и машине након године. у предузећима Непопуњено 10 31,3 31,3 31,3 Не 3 9,4 9,4 40,6 Да 19 59,4 59,4 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 226 је представљен степен искоришћења потенцијала у коришћењу технологије безбедне за раднике и интеракцију радника и машине. Искоришћеност потенцијала је код највећег броја предузећа средња (16; 50,0%), а затим висока (14; 43,8%) и ниска (1; 3,1%). 1 (3,1%) предузеће није одговорило на ово питање. Табела 226: Степен искоришћења потенцијала у увођењу технологије безбедне за раднике и интеракцију радника и машине Непопуњено 1 3,1 3,1 3,1 Низак 1 3,1 3,1 6,3 Средњи 16 50,0 50,0 56,3 Висок 14 43,8 43,8 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 227 је представљен број предузећа која нису увела технологије безбедне за раднике и интеракцију радника и машине, као и да ли планирају да уведу ову технологију до године. Од 223 предузећа, 210 (94,2%) предузећа не планира да уведе ову технологију до године, док 13 (5,8%) предузећа планира. Табела 227: Планирање увођења технологије безбедне за раднике и интеракцију радника и машине до године Не ,2 94,2 94,2 Да 13 5,8 5,8 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 228 је представљен број предузећа која користе или не користе технологију примене мобилних/бежичних уређаја и дигиталних решења у производном погону за приказ цртежа, радних планова и радних инструкција (нпр. таблети, паметни телефони - smartphones). Од 285 предузећа, 207 (72,6%) предузећа не користи ову технологију, 34 (11,9%) предузећа користи, док 44 (15,4%) предузећа није одговорило на ово питање. 106 с т р а н а

112 Табела 228: Увођење технологије примене мобилних/бежичних уређаја и дигиталних решења у производном погону за приказ цртежа, радних планова и радних инструкција Непопуњено 44 15,4 15,4 15,4 Не ,6 72,6 88,1 Да 34 11,9 11,9 100,0 У табели 229 и на графикону 46 је представљен временски период у ком су предузећа увела технологију примене мобилних/бежичних уређаја и дигиталних решења у производном погону за приказ цртежа, радних планова и радних инструкција. Највећи број предузећа је ову технологију увео у периоду од до године (11; 32,4%). Затим следи период од до године (10; 29,4%), период од до године (4; 11,8%), период од до године (3; 8,8%) и период од до године (2; 5,9%). 4 (11,8%) предузећа није дало одговор на ово питање. Табела 229: Период увођења технологије примене мобилних/бежичних уређаја и дигиталних решења у производном погону за приказ цртежа, радних планова и радних инструкција До ,0 0,0 0,0 Од до ,9 6,7 6,7 Од до ,8 10,0 16,7 Од до ,8 13,3 30,0 Од до ,4 33,3 63,3 Од до ,4 36,7 100,0 Укупно 30 88,2 100,0 Непопуњено 4 11,8 Укупно ,0 100,0 Графикон 46: Период увођења технологије примене мобилних/бежичних уређаја и дигиталних решења у производном погону за приказ цртежа, радних планова и радних инструкција 107 с т р а н а

113 У табели 230 је представљен број предузећа која су надоградила технологију безбедне примене мобилних/бежичних уређаја и дигиталних решења у производном погону за приказ цртежа, радних планова и радних инструкција након године. Од 34 предузећа која користе ову технологију, 13 (38,2%) предузећа је надоградило након године, 10 (29,4%) предузећа није, док 11 (32,4%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 230: Надограђивање технологије примене мобилних/бежичних уређаја и дигиталних решења у производном погону за приказ цртежа, радних планова и радних инструкција након године. у предузећима Непопуњено 11 32,4 32,4 32,4 Не 10 29,4 29,4 61,8 Да 13 38,2 38,2 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 231 је представљен степен искоришћења потенцијала у коришћењу технологије примене мобилних/бежичних уређаја и дигиталних решења у производном погону за приказ цртежа, радних планова и радних инструкција. Искоришћеност потенцијала је код највећег броја предузећа средња (18; 52,9%), а затим ниска (8; 23,5%) и висока (7; 20,6%). Табела 231: Степен искоришћења потенцијала у увођењу технологије примене мобилних/бежичних уређаја и дигиталних решења у производном погону за приказ цртежа, радних планова и радних инструкција Непопуњено 1 2,9 2,9 2,9 Низак 8 23,5 23,5 26,5 Средњи 18 52,9 52,9 79,4 Висок 7 20,6 20,6 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 232 је представљен број предузећа која нису увела технологију примене мобилних/бежичних уређаја и дигиталних решења у производном погону за приказ цртежа, радних планова и радних инструкција, као и да ли планирају да уведу ову технологију до године. Од 207 предузећа, 179 (86,5%) предузећа не планира да уведе ову технологију до године, док 28 (13,5%) предузећа планира. Табела 232: Планирање увођења технологије примене мобилних/бежичних уређаја и дигиталних решења у производном погону за приказ цртежа, радних планова и радних инструкција до године Не ,5 86,5 86,5 Да 28 13,5 13,5 100,0 Укупно ,0 100,0 108 с т р а н а

114 Питање 10.1 Да ли се ваша фабрика бавила истраживањем и развојем у години (или је наручила истраживање и развој од стране спољног партнера)? У табели 233 је представљен број предузећа која су се бавила или нису истраживањем и развојем у години. Од 285 предузећа, 170 (59,6%) предузећа се није бавило истраживањем и развојем у години, 106 (37,2%) предузећа јесте, док 9 (3,2%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 233: Истраживање и развој у предузећима у години Непопуњено 9 3,2 3,2 3,2 Не ,6 59,6 62,8 Да ,2 37,2 100,0 У табели 234 је представљен проценат прихода који су предузећа издвојила за истраживање и развој у години. Од 106 предузећа, 65 (61,3%) предузећа је издвојило до 5% прихода на истраживање и развој у години, 27 (25,5%) предузећа је издвојило више од 5%, док 14 (13,2%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 234: Проценат прихода који су предузећа издвојила за истраживање и развој у години До 5% 65 61,3 70,7 70,7 Преко 5% 27 25,5 29,3 100,0 Укупно 92 86,8 100,0 Непопуњено 14 13,2 Укупно ,0 Питање 10.2 Да ли је ваше предузеће континуирано у прошле три године улагало у истраживање и развој или наручило истраживање и развој од стране спољног партнера? У табели 235 је представљен број предузећа која јесу или нису континуирано у прошле три године улагало у истраживање и развој или наручило истраживање и развој од стране спољног партнера. Од 285 предузећа, 183 (64,2%) предузећа није континуирано улагало у истраживање и развој у претходне три године, 89 (31,2%) предузећа јесте, док 13 (4,6%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 235: Улагање у истраживање и развој у предузећима у претходне три године Непопуњено 13 4,6 4,6 4,6 Не ,2 64,2 68,8 Да 89 31,2 31,2 100,0 109 с т р а н а

115 Питање 11 Које од наведених система менаџмента према ИСО стандардима има ваша организација? У табели 236 је представљен број предузећа која имају уведен неки од система менаџмента према ИСО стандардима. Највећи број предузећа има уведен стандард ИСО 9001 (199; 46,6%), а затим следе стандард ИСО (84; 19,7%), стандард ИСО (50; 11,7%), стандард ХАЦЦП (21; 4,9%), стандард ИСО (16; 3,7%), стандард ИСО (7; 1,6%) и остали стандарди (50; 11,7%). Табела 236: Дистрибуција система менаџмента који су уведени у предузећа ИСО ,6 46,6 46,6 ИСО ,7 19,7 66,3 ИСО ,7 11,7 78,0 ХАЦЦП 21 4,9 4,9 82,9 ИСО ,7 3,7 86,6 ИСО ,6 1,6 88,2 Остало 50 11,7 11,7 100,0 Укупно ,0 100,0 Питање 12.1 Да ли сте од 2012, године увели за Вашу фабрику потпуно нове производе или увели значајније техничке измене у постојеће производе? У табели 237 је представљен број предузећа која су од године увела или нису потпуно нове производе или значајније техничке измене у постојеће производе. Од 285 предузећа, 191 (67,0%) предузећа је увело потпуно нове производе или значајније техничке измене у постојеће производе, 93 (32,6%) предузећа није, док 1 (0,4%) предузеће није одговорило на ово питање. Табела 237: Увођење нових производа или значајније техничке измене у постојећим производима од године Непопуњено 1,4,4,4 Не 93 32,6 32,6 33,0 Да ,0 67,0 100,0 У табели 238 и на графикону 47 је представљен број предузећа у зависности од процентуалног удела тих производа у укупним приходима у години. У највећем броју предузећа је процентуални удео ових производа у укупним приходима у години до 10% (63; 33,0%), затим од 11 до 20% (57; 29,8%), од 21 до 30% (32; 16,8%), од 31 до 40% (10; 5,2%), од 41 до 50% (8; 4,2%) и преко 50% (7; 3,7%). Од 191 предузећа која су увела потпуно нове производе или значајније техничке измене у постојеће производе, 14 (7,3%) предузећа није дало одговор на ово питање. 110 с т р а н а

116 Табела 238: Број предузећа у зависности од процентуалног удела нових производа у укупним приходима у години До 10% 63 33,0 35,6 35,6 Од 11 до 20% 57 29,8 32,2 67,8 Од 21 до 30% 32 16,8 18,1 85,9 Од 31 до 40% 10 5,2 5,6 91,5 Од 41 до 50% 8 4,2 4,5 96,0 Преко 50% 7 3,7 4,0 100,0 Укупно ,7 100,0 Непопуњено 14 7,3 Укупно ,0 Графикон 47: Број предузећа у зависности од процентуалног удела нових производа у укупним приходима у години У табели 239 и на графикону 48 је представљен број предузећа у зависности од просечног периода развоја нових производа, од идеје до пласмана на тржиште. У највећем броју предузећа је просечан период развоја нових производа од 4 до 6 месеци (53; 27,7%), затим од 10 до 12 месеци (51; 26,7%), до 3 месеца (50; 26,2%), преко 12 месеци (14; 7,3%) и од 7 до 9 месеци (12; 6,3%). Од 191 предузећа која су увела потпуно нове производе или значајније техничке измене у постојеће производе, 11 (5,8%) предузећа није дало одговор на ово питање. 111 с т р а н а

117 Табела 239: Број предузећа у зависности од просечног периода развоја нових производа До 3 месеца 50 26,2 27,8 27,8 Од 4 до 6 месеци 53 27,7 29,4 57,2 Од 7 до 9 месеци 12 6,3 6,7 63,9 Од 10 до 12 месеци 51 26,7 28,3 92,2 Преко 12 месеци 14 7,3 7,8 100,0 Укупно ,2 100,0 Непопуњено 11 5,8 Укупно ,0 Графикон 48: Број предузећа у зависности од просечног периода развоја нових производа Питање 12.2 Да ли поменути нови или побољшани производи остварују и позитиван утицај на животну средину приликом њихове експлоатације или уклањања? У табели 240 је представљен број прој предузећа чији нови или побољшани производи остварују и позитиван утицај на животну средину приликом њихове експлоатације или уклањања. Од 285 предузећа, 132 (46,3%) предузећа не остварује позитиван утицај на животну средину, 127 (44,6%) предузећа остварује, док 26 (9,1%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 240: Позитиван утицај нових производа на животну средину Непопуњено 26 9,1 9,1 9,1 Не ,3 46,3 55,4 Да ,6 44,6 100,0 112 с т р а н а

118 У табели 241 је представљен број предузећа у зависности од врсте позитивних утицаја на животну средину која су остварена током употребе нових производа. Највећи број предузећа је остварио смањење загађење животне средине током употребе нових производа (57; 18,3%), затим продужено време трајања нових производа (56; 18,0%), смањење здравствених ризика током употребе нових производа и смањење потрошње енергије током употребе нових производа (55; 17,7%), олакшано одржавање нових производа (53; 17,0%) и побољшано рециклирање, прикупљање и збрињавање/уклањање нових производа (35; 11,3%). Табела 241: Број предузећа у зависности од врсте позитивних утицаја на животну средину која су остварена Смањење здравствених ризика током употребе Смањење потрошње енергије током употребе Олакшано одржавање Продужено време трајања производа Смањење загађења животне средине током употребе Побољшано рециклирање, прикупљање и збрињавање/уклањање Број Одговори Проценат Проценат по случајевима 55 17,7% 43,7% 55 17,7% 43,7% 53 17,0% 42,1% 56 18,0% 44,4% 57 18,3% 45,2% 35 11,3% 27,8% Укупно ,0% 246,8% Питање 12.3 Да ли међу поменутим новим производима, пласираним од године, постоје и они који представљају потпуну новину на тржишту? У табели 242 је представљен број предузећа чији нови производи, пласирани од године, представљају потпуну новину на тржишту. Од 285 предузећа, 187 (65,6%) предузећа нема нове производе који представљају потпуну новину на тржишту, 71 (24,9%) предузећа има, док 27 (9,5%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 242: Број предузећа чији нови производи представљају потпуну новину на тржишту Непопуњено 27 9,5 9,5 9,5 Не ,6 65,6 75,1 Да 71 24,9 24,9 100,0 У табели 243 и на графикону 49 је представљен број предузећа у зависности од процентуалног удела нових производа, који представљају потпуну новину на тржишту, у укупним приходима у години. У највећем броју предузећа је процентуални удео ових производа у укупним приходима у години до 10% (35; 49,3%), затим од 11 до 20% (15; 21,1%) и од 21 до 30% и преко 30% (6; 8,5%). Од 71 предузећа које је увело нове производе који представљају потпуну новину на тржишту, 9 (12,7%) предузећа није дало одговор на ово питање. 113 с т р а н а

119 Табела 243: Број предузећа у зависности од процентуалног удела нових производа који представљају потпуну новину на тржишту у укупним приходима у години До 10% 35 49,3 56,5 56,5 Од 11 до 20% 15 21,1 24,2 80,6 Од 21 до 30% 6 8,5 9,7 90,3 Преко 30% 6 8,5 9,7 100,0 Укупно 62 87,3 100,0 Непопуњено 9 12,7 Укупно ,0 Графикон 49: Број предузећа у зависности од процентуалног удела нових производа који представљају потпуну новину на тржишту у укупним приходима у години У табели 244 је представљен број предузећа чији нови производи, пласирани од године, представљају потпуну новину на тржишту и наменски су развијани за нове групе купаца или за освајање нових тржишта. Од 71 предузећа, 59 (83,1%) предузећа је наменски развијало нове производе за нове групе купаца или за освајање нових тржишта, 9 (12,7%) предузећа није, док 3 (4,2%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 244: Број предузећа чији су нови производи наменски развијани за нове групе купаца или за освајање нових тржишта Непопуњено 3 4,2 4,2 4,2 Не 9 12,7 12,7 16,9 Да 59 83,1 83,1 100,0 114 с т р а н а

120 Укупно ,0 100,0 Питање 12.4 Да ли Ваш портфолио производа укључује и производе старије од 10 година? У табели 245 је представљен број предузећа чији портфолио производа укључује и производе старије од 10 година. Од 285 предузећа, 186 (65,3%) предузећа има производе старије од 10 година, 86 (30,2%) предузећа нема, док 13 (4,6%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 245: Број предузећа која имају производе старије од 10 година Непопуњено 13 4,6 4,6 4,6 Не 86 30,2 30,2 34,7 Да ,3 65,3 100,0 У табели 246 и на графикону 50 је представљен број предузећа у зависности од процентуалног удела производа који су старији од 10 година у укупним приходима у години. У највећем броју предузећа је процентуални удео ових производа у укупним приходима у години од 0 до 25% и од 26 до 50% (45; 24,2%), затим од 71% до 100% (40; 21,5%) и од 51 до 75% (34; 18,3%). Од 186 предузећа која имају производе старије од 10 година, 22 (11,8%) предузећа није дало одговор на ово питање. Табела 246: Број предузећа у зависности од процентуалног удела производа који су старији од 10 година у укупним приходима у години Од 0 до 25% 45 24,2 27,4 27,4 Од 26 до 50% 45 24,2 27,4 54,9 Од 51 до 75% 34 18,3 20,7 75,6 Од 71 до 100% 40 21,5 24,4 100,0 Укупно ,2 100,0 Непопуњено 22 11,8 Укупно ,0 115 с т р а н а

121 Графикон 50: Број предузећа у зависности од процентуалног удела производа који су старији од 10 година у укупним приходима у години Питање 13.1 Које од следећих услуга везаних за производ нудите вашим корисницима? Уколико да, да ли такве услуге нудите и за производе других предузећа? У табели 247 је представљен број предузећа која нуде или не нуде услугу инсталације и пуштања у погон производа својим корисницима. Од 285 предузећа, 183 (64,2%) предузећа не нуди ову услугу, 65 (22,8%) предузећа нуди, док 37 (13,0%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 247: Услуга инсталације и пуштања у погон производа Непопуњено 37 13,0 13,0 13,0 Не ,2 64,2 77,2 Да 65 22,8 22,8 100,0 У табели 248 је представљен број предузећа која нуде услугу инсталације и пуштања у погон производа других предузећа. Од 65 предузећа, 48 (73,8%) предузећа не нуди ову услугу за производе других предузећа, док 17 (26,2%) предузећа нуди ову услугу. Табела 248: Услуга инсталације и пуштања у погон производа других предузећа Не 48 73,8 73,8 73,8 Да 17 26,2 26,2 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 249 је представљен број предузећа која нуде или не нуде услугу одржавања и поправке производа својим корисницима. Од 285 предузећа, 161 (56,5%) предузећа не нуди ову услугу, 88 (30,9%) предузећа нуди, док 36 (12,6%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 249: Услуга одржавања и поправке производа Непопуњено 36 12,6 12,6 12,6 Не ,5 56,5 69,1 Да 88 30,9 30,9 100,0 У табели 250 је представљен број предузећа која нуде услугу одржавања и поправке производа других предузећа. Од 88 предузећа, 64 (72,7%) предузећа не нуди ову услугу за производе других предузећа, док 24 (27,3%) предузећа нуди ову услугу. Табела 250: Услуга одржавања и поправке производа других предузећа 116 с т р а н а Не 64 72,7 72,7 72,7 Да 24 27,3 27,3 100,0 Укупно ,0 100,0

122 У табели 251 је представљен број предузећа која нуде или не нуде услугу обуке својим корисницима. Од 285 предузећа, 177 (62,1%) предузећа не нуди ову услугу, 72 (25,3%) предузећа нуди, док 36 (12,6%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 251: Услуга обуке Непопуњено 36 12,6 12,6 12,6 Не ,1 62,1 74,7 Да 72 25,3 25,3 100,0 У табели 252 је представљен број предузећа која нуде услугу обуке за производе других предузећа. Од 72 предузећа, 59 (81,9%) предузећа не нуди ову услугу за производе других предузећа, док 13 (18,1%) предузећа нуди ову услугу. Табела 252: Услуга обуке за производе других предузећа Не 59 81,9 81,9 81,9 Да 13 18,1 18,1 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 253 је представљен број предузећа која нуде или не нуде услугу пројектовања, консалтинга, планирања пројеката својим корисницима. Од 285 предузећа, 169 (59,3%) предузећа не нуди ову услугу, 79 (27,7%) предузећа нуди, док 37 (13,0%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 253: Услуга пројектовања, консалтинга, планирања пројеката Непопуњено 37 13,0 13,0 13,0 Не ,3 59,3 72,3 Да 79 27,7 27,7 100,0 У табели 254 је представљен број предузећа која нуде услугу пројектовања, консалтинга, планирања пројеката за производе других предузећа. Од 79 предузећа, 62 (78,5%) предузећа не нуди ову услугу за производе других предузећа, док 17 (21,5%) предузећа нуди ову услугу. Табела 254: Услуга пројектовања, консалтинга, планирања пројеката за производе других предузећа Не 62 78,5 78,5 78,5 Да 17 21,5 21,5 100,0 Укупно ,0 100,0 117 с т р а н а

123 У табели 255 је представљен број предузећа која нуде или не нуде услугу развоја софтвера својим корисницима. Од 285 предузећа, 209 (73,3%) предузећа не нуди ову услугу, 24 (8,4%) предузећа нуди, док 52 (18,2%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 255: Услуга развоја софтвера Непопуњено 52 18,2 18,2 18,2 Не ,3 73,3 91,6 Да 24 8,4 8,4 100,0 У табели 256 је представљен број предузећа која нуде услугу развоја софтвера за производе других предузећа. Од 24 предузећа, 19 (79,2%) предузећа не нуди ову услугу за производе других предузећа, док 5 (20,8%) предузећа нуди ову услугу. Табела 256: Услуга развоја софтвера за производе других предузећа Не 19 79,2 79,2 79,2 Да 5 20,8 20,8 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 257 је представљен број предузећа која нуде или не нуде услугу пружања подршке својим корисницима. Од 285 предузећа, 199 (69,8%) предузећа не нуди ову услугу, 36 (12,6%) предузећа нуди, док 50 (17,5%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 257: Услуга пружања подршке својим корисницима Непопуњено 50 17,5 17,5 17,5 Не ,8 69,8 87,4 Да 36 12,6 12,6 100,0 У табели 258 је представљен број предузећа која нуде услугу пружања подршке корисницима производа других предузећа. Од 36 предузећа, 30 (83,3%) предузећа не нуди ову услугу за производе других предузећа, док 6 (16,7%) предузећа нуди ову услугу. Табела 258: Услуга пружања подршке корисницима производа других предузећа Не 30 83,3 83,3 83,3 Да 6 16,7 16,7 100,0 Укупно ,0 100,0 118 с т р а н а

124 У табели 259 је представљен број предузећа која нуде или не нуде услугу реконструкције или модернизације својим корисницима. Од 285 предузећа, 199 (69,8%) предузећа не нуди ову услугу, 32 (11,2%) предузећа нуди, док 54 (18,9%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 259: Услуга реконструкције или модернизације Непопуњено 54 18,9 18,9 18,9 Не ,8 69,8 88,8 Да 32 11,2 11,2 100,0 У табели 260 је представљен број предузећа која нуде услугу реконструкције или модернизације за производе других предузећа. Од 32 предузећа, 25 (78,1%) предузећа не нуди ову услугу за производе других предузећа, док 7 (21,9%) предузећа нуди ову услугу. Табела 260: Услуга пројектовања, консалтинга, планирања пројеката за производе других предузећа Не 25 78,1 78,1 78,1 Да 7 21,9 21,9 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 261 је представљен број предузећа која нуде или не нуде услуге које се пружају на крају животног века производа (нпр. рециклажа) својим корисницима. Од 285 предузећа, 188 (66,0%) предузећа не нуди ову услугу, 48 (16,8%) предузећа нуди, док 49 (17,2%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 261: Услуге које се пружају на крају животног века производа Непопуњено 49 17,2 17,2 17,2 Не ,0 66,0 83,2 Да 48 16,8 16,8 100,0 У табели 262 је представљен број предузећа која нуде услуге које се пружају на крају животног века за производе других предузећа. Од 48 предузећа, 33 (68,8%) предузећа не нуди ову услугу за производе других предузећа, док 15 (31,3%) предузећа нуди ову услугу. Табела 262: Услуге које се пружају на крају животног века за производе других предузећа Не 33 68,8 68,8 68,8 Да 15 31,3 31,3 100,0 Укупно ,0 100,0 119 с т р а н а

125 Питање 13.2 Уколико нудите услуге везане за производ, молимо Вас да процените удео тих услуга у укупним приходима у години У табели 263 и на графикону 51 је представљен број предузећа у зависности од процентуалног удела у укупним приходима у години, од услуга везаних за производе, који су директно наплаћени. Код највећег броја предузећа од услуга везаних за производе није остварен приход који је директно наплаћен (107; 37,5%), затим следе предузећа која су остварила до 10% прихода (52; 18,2%) и преко 10% прихода (32; 11,2%). Од 285 предузећа, 94 (33,0%) предузећа није дало одговор на ово питање. Табела 263: Број предузећа у зависности од процентуалног удела услуга везаних за производе који су директно наплаћени у укупним приходима у години Без прихода ,5 56,0 56,0 До 10% 52 18,2 27,2 83,2 Преко 10% 32 11,2 16,8 100,0 Укупно ,0 100,0 Непопуњено 94 33,0 Укупно ,0 Графикон 51: Број предузећа у зависности од процентуалног удела услуга везаних за производе који су директно наплаћени у укупним приходима у години У табели 264 и на графикону 52 је представљен број предузећа у зависности од процентуалног удела у укупним приходима у години, од услуга везаних за производе, који су индиректно наплаћени. Код највећег броја предузећа од услуга везаних за производе није остварен приход који је индиректно наплаћен (103; 36,1%), затим следе предузећа која су остварила до 10% прихода (55; 19,3%) и преко 10% прихода (20; 7,0%). Од 285 предузећа, 107 (37,5%) предузећа није дало одговор на ово питање. 120 с т р а н а

126 Табела 264: Број предузећа у зависности од процентуалног удела услуга везаних за производе који су индиректно наплаћени у укупним приходима у години Без прихода ,1 57,9 57,9 До 10% 55 19,3 30,9 88,8 Преко 10% 20 7,0 11,2 100,0 Укупно ,5 100,0 Непопуњено ,5 Укупно ,0 Графикон 52: Број предузећа у зависности од процентуалног удела услуга везаних за производе који су индиректно наплаћени у укупним приходима у години Питање 13.3 Да ли сте од године увели за Вашу фабрику нове услуге везане за производ, или су постојеће услуге тог типа значајно побољшане? У табели 265 је представљен број предузећа која су од године увела нове услуге везане за производ, или су постојеће услуге значајно побољшане. Од 285 предузећа, 179 (62,8%) предузећа није увело нове услуге везане за производ, 89 (31,2%) предузећа јесте, док 17 (6,0%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 265: Увођење нових услуга везаних за производе у предузећа од године Непопуњено 17 6,0 6,0 6,0 Не ,8 62,8 68,8 Да 89 31,2 31,2 100,0 121 с т р а н а

127 У табели 266 и на графикону 53 је представљен број предузећа у зависности од процентуалног удела нових услуга везаних за производе у укупним приходима у години. У највећем броју предузећа је процентуални удео ових услуга у укупним приходима у години до 10% (41; 46,1%), затим од 11 до 20% (20; 22,5%), од 21 до 30% и преко 30% (9; 10,1%). Од 89 предузећа која су увела нове услуге везане за производе, 10 (11,2%) предузећа није дало одговор на ово питање. Табела 266: Број предузећа у зависности од процентуалног удела нових услуга везаних за производе у укупним приходима у години До 10% 41 46,1 51,9 51,9 Од 11 до 20% 20 22,5 25,3 77,2 Од 21 до 30% 9 10,1 11,4 88,6 Преко 30% 9 10,1 11,4 100,0 Укупно 79 88,8 100,0 Непопуњено 10 11,2 Укупно ,0 Графикон 53: Број предузећа у зависности од процентуалног удела нових услуга везаних за производе у укупним приходима у години 122 с т р а н а

128 Питање 14.1 Молимо Вас процените значај следећих ризика са којима се сусрећете. Од укупно 285 предузећа, 262 (91,9%) предузеће је оценило значај финансијских ризика оценом од 1 до 7, док 23 (8,1%) предузећа није одговорила на ово питање. Приликом оцењивања, оцена 1 је представљала незнатан ризик, а оцена 7 висок ризик. У табели 267 и на графикону 54 су представљене оцене предузећа у односу на финансијске ризике. Највише предузећа је дало оцену 7 (64; 22,5%), а затим следе оцена 4 (60; 21,1%), оцена 6 (54; 18,9%), оцена 5 (49; 17,2%), оцена 3 (25; 8,8%), оцена 2 (7; 2,5%) и оцена 1 (3; 1,1%). Табела 267: Важност финансијских ризика за предузећа Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат 1 незнатан ризик 3 1,1 1,1 1, ,5 2,7 3, ,8 9,5 13, ,1 22,9 36, ,2 18,7 55, ,9 20,6 75,6 7 висок ризик 64 22,5 24,4 100,0 Укупно ,9 100,0 Непопуњено 23 8,1 Укупно ,0 Графикон 54: Важност финансијских ризика за предузећа (1=незнатан ризик, 7=висок ризик) 123 с т р а н а

129 Од укупно 285 предузећа, 263 (92,3%) предузеће је оценило значај стратешких ризика оценом од 1 до 7, док 22 (7,7%) предузећа није одговорила на ово питање. Приликом оцењивања, оцена 1 је представљала незнатан ризик, а оцена 7 висок ризик. У табели 268 и на графикону 55 су представљене оцене предузећа у односу на стратешке ризике. Највише предузећа је дало оцену 4 (83; 29,1%), а затим следе оцена 5 (56; 19,6%), оцена 3 (41; 14,4%), оцена 6 (33; 11,6%), оцена 2 (22; 7,7%), оцена 7 (21; 7,4%) и оцена 1 (7; 2,5%). Табела 268: Важност стратешких ризика за предузећа Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат 1 незнатан ризик 7 2,5 2,7 2, ,7 8,4 11, ,4 15,6 26, ,1 31,6 58, ,6 21,3 79, ,6 12,5 92,0 7 висок ризик 21 7,4 8,0 100,0 Укупно ,3 100,0 Непопуњено 22 7,7 Укупно ,0 Графикон 55: Важност стратешких ризика за предузећа (1=незнатан ризик, 7=висок ризик) 124 с т р а н а

130 Од укупно 285 предузећа, 268 (94,0%) предузеће је оценило значај технолошких ризика оценом од 1 до 7, док 17 (6,0%) предузећа није одговорила на ово питање. Приликом оцењивања, оцена 1 је представљала незнатан ризик, а оцена 7 висок ризик. У табели 269 и на графикону 56 су представљене оцене предузећа у односу на технолошке ризике. Највише предузећа је дало оцену 4 (58; 20,4%), а затим следе оцена 3 (47; 16,5%), оцена 2 (46; 16,1%), оцена 6 (39; 13,7%), оцена 5 (37; 13,0%), оцена 1 (22; 7,7%) и оцена 7 (19; 6,7%). Табела 269: Важност технолошких ризика за предузећа Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат 1 незнатан ризик 22 7,7 8,2 8, ,1 17,2 25, ,5 17,5 42, ,4 21,6 64, ,0 13,8 78, ,7 14,6 92,9 7 висок ризик 19 6,7 7,1 100,0 Укупно ,0 100,0 Непопуњено 17 6,0 Укупно ,0 Графикон 56: Важност технолошких ризика за предузећа (1=незнатан ризик, 7=висок ризик) 125 с т р а н а

131 Од укупно 285 предузећа, 267 (93,7%) предузеће је оценило значај оперативних ризика оценом од 1 до 7, док 18 (6,3%) предузећа није одговорило на ово питање. Приликом оцењивања, оцена 1 је представљала незнатан ризик, а оцена 7 висок ризик. У табели 270 и на графикону 57 су представљене оцене предузећа у односу на оперативне ризике. Највише предузећа је дало оцену 4 (59; 20,7%), а затим следе оцена 3 (56; 19,6%), оцена 2 (49; 17,2%), оцена 5 (41; 14,4%), оцена 6 (27; 9,5%), оцена 1 (24; 8,4%) и оцена 7 (11; 3,9%). Табела 270: Важност оперативних ризика за предузећа 1 незнатан ризик 24 8,4 9,0 9, ,2 18,4 27, ,6 21,0 48, ,7 22,1 70, ,4 15,4 85, ,5 10,1 95,9 7 висок ризик 11 3,9 4,1 100,0 Укупно ,7 100,0 Непопуњено 18 6,3 Укупно ,0 126 с т р а н а Графикон 57: Важност оперативних ризика за предузећа (1=незнатан ризик, 7=висок ризик) У табели 271 се може видети која врста ризика је колико значајна за предузећа. Најзначајнији су финансијски ризици са највишом средњом оценом (5,15), а затим следе стратешки ризици (4,3), технолошки ризици (3,88) и оперативни ризици (3,63). Табела 271: Значај ризика за предузећа Финансијски ризици Стратешки ризици Технолошки ризици Оперативни ризици Важећи одговори Средња вредност 5,15 4,30 3,88 3,63

132 Питање 14.2 Како мерите продуктивност? У табели 272 је представљен број предузећа у зависности од начина на који мере продуктивност. Највећи број предузећа мери продуктивност према односу прихода и трошкова материјала (121; 42,5%), затим следе предузећа која мере продуктивност према односу прихода и фиксних трошкова (73; 25,6%), предузећа која мере продуктивност према односу прихода и плата (62; 21,8%), предузећа која мере продуктивност према односу прихода и трошкова енергије (36; 12,6%), предузећа која мере продуктивност према односу прихода и укупних трошкова (16; 5,6%) и предузећа која мере продуктивност на неки други начин (23; 8,1%). Табела 272: Број предузећа у зависности од начина на који мере продуктивност Приход / плате Приход / трошкови материјала Приход / трошкови енергије Приход / фиксни трошкови Приход / укупни трошкови Остало Број Одговори Проценат Проценат по случајевима 62 18,7 21, ,6 42, ,9 12, ,1 25,6 16 4,8 5,6 23 6,9 8,1 Укупно ,0 124,2% Питање 14.3 Које су главне баријере за извоз Ваших производа на развијена тржишта? У табели 273 је представљен број предузећа у зависности од баријера за извоз производа на развијена тржишта. Највећи број предузећа као баријеру сматра да странци преферирају своје домаће производе (79; 18,2%), затим следе предузећа која као баријеру сматрају високу цену (72; 16,6%), предузећа која која као баријеру сматрају лош квалитет (60; 13,8%), предузећа која која као баријеру сматрају јефтиније кинеске производе (47; 10,8%), предузећа која која као баријеру сматрају недовољну иновативност (42; 9,7%), предузећа која која као баријеру сматрају високе стандарде у вези са животном средином (36; 8,3%), предузећа која која као баријеру сматрају брзину испоруке (35; 8,1%), и предузећа која која као баријеру сматрају додатне услуге које странци траже уз производе (16; 3,7%). У 47 (10,8%) случајева је као баријера наведен неки други разлог. Табела 273: Број предузећа у зависности од баријера за извоз производа на развијена тржишта Одговори Проценат по Број Проценат случајевима Странци преферирају своје домаће производе 79 18,2 27,7 Морамо побољшати квалитет 60 13,8 21,1 Морамо повећати брзину испоруке 35 8,1 12,3 Странци траже додатну услугу уз производе 16 3,7 5,6 Странци преферирају јефтиније кинеске производе 47 10,8 16,5 Морамо снизити цену 72 16,6 25,3 Морамо бити иновативнији 42 9,7 14,7 Странци захтевају високе стандарде у вези са животном средином 36 8,3 12,6 Остало 47 10,8 16,5 Укупно ,0 152,3 127 с т р а н а

133 Питање 15.1 Важност управљања пројектима за производњу У табели 274 је представљен број предузећа која развој новог производа посматрају као пројекат са припадајућом пројектном методологијом. Од 285 предузећа, 162 (56,8%) предузећа посматра развој новог производа на овај начин, 85 (29,8%) предузећа не посматра, док 38 (13,3%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 274: Број предузећа која развој новог производа посматрају као пројекат са припадајућом пројектном методологијом Непопуњено 38 13,3 13,3 13,3 Не 85 29,8 29,8 43,1 Да ,8 56,8 100,0 У табели 275 је представљен број предузећа која имају или немају дефинисану пројектну методологију и процедуре везане за то. Од 285 предузећа, 134 (47,0%) предузећа нема дефинисану пројектну методологију и процедуре везане за то, 116 (40,7%) предузећа има, док 35 (12,3%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 275: Број предузећа са дефинисаном пројектном методологијом и процедурама Непопуњено 35 12,3 12,3 12,3 Не ,0 47,0 59,3 Да ,7 40,7 100,0 У табели 276 је представљен број предузећа у зависности од тога да ли користе неку од пројектних методологија. Од 285 предузећа, 227 (79,6%) предузећа не користи неку од пројектних методологија, 19 (6,7%) предузећа користи, док 39 (13,7%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 276: Број предузећа која користе пројектну методологију Непопуњено 39 13,7 13,7 13,7 Не ,6 79,6 93,3 Да 19 6,7 6,7 100,0 У табели 277 је представљен број предузећа у зависности од тога да ли имају рачунаром подржано управљање пројектима. Од 285 предузећа, 159 (55,8%) предузећа нема рачунаром подржано управљање пројектима, 93 (32,6%) предузећа има, док 33 (11,6%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 277: Број предузећа са рачунаром подржаним управљањем пројектима Непопуњено 33 11,6 11,6 11,6 Не ,8 55,8 67,4 Да 93 32,6 32,6 100,0 128 с т р а н а

134 У табели 278 је представљен број предузећа у зависности од тога да ли је извођење комплексних пројеката организовано на адекватан начин (вођа, тим, пројектна организација). Од 285 предузећа, 146 (51,2%) предузећа организује извођење комплексних пројеката на адекватан начин, 98 (34,4%) предузећа не организује, док 41 (14,4%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 278: Број предузећа у зависности од организације комплексних пројеката на адекватан начин Непопуњено 41 14,4 14,4 14,4 Не 98 34,4 34,4 48,8 Да ,2 51,2 100,0 У табели 279 је представљен број предузећа у зависности од образовања у подручју управљања пројектима. Од 285 предузећа, 125 (43,9%) предузећа не организује образовање у подручју управљања пројектима, 122 (42,8%) предузећа организује, док 38 (13,3%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 279: Број предузећа у зависности од образовања у подручју управљања пројектима Непопуњено 38 13,3 13,3 13,3 Не ,9 43,9 57,2 Да ,8 42,8 100,0 У табели 280 је представљен број предузећа у зависности од тога да ли се за комплексне пројекте врши анализа ризика. Од 285 предузећа, 126 (44,2%) предузећа врши анализу ризика, 115 (40,4%) предузећа не врши, док 44 (15,4%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 280: Број предузећа у зависности од вршења анализе ризика комплексних пројеката Непопуњено 44 15,4 15,4 15,4 Не ,4 40,4 55,8 Да ,2 44,2 100,0 У табели 281 је представљен број предузећа у зависности од тога да ли су у последње три године пријавили пројекат на националном или европском тендеру за развој новог производа или инвестицију у технологију. Од 285 предузећа, 215 (75,4%) предузећа није пријавило пројекат у последње три године, 26 (9,1%) предузећа јесте, док 44 (15,4%) предузећа није одговорило на ово питање. 129 с т р а н а

135 Табела 281: Број предузећа у зависности од пријављених пројеката у последње три године Непопуњено 44 15,4 15,4 15,4 Не ,4 75,4 90,8 Да 26 9,1 9,1 100,0 У табели 282 је представљен број предузећа у зависности од успешности добијања тендера. Од 285 предузећа, 130 (45,6%) предузећа није било успешно у добијању тендера, 64 (22,5%) предузећа јесте, док 91 (31,9%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 282: Број предузећа у зависности од организације комплексних пројеката на адекватан начин Непопуњено 91 31,9 31,9 31,9 Не ,6 45,6 77,5 Да 64 22,5 22,5 100,0 Питање 15.2 Ако се Ваше предузеће бавило пројектима, молимо Вас да означите које од наведених пројеката сте спровели у периоду од до године. У табели 283 је представљен број предузећа у зависности од врсте пројекат којима су се бавили у периоду од до године. Највећи број предузећа се бавио пројектима развоја нових производа (135; 17,7%). Затим следе предузећа која су се бавила инвестицоним пројектима (115; 15,1%), предузећа која су се бавила пројектима увођења стандарда квалитета, заштите животне средине и других сертификата (108; 14,2%), предузећа која су се бавила пројектима увођења или унапређења информационог система (86; 11,3%), предузећа која су се бавила пројектима набавке и увођења нових технологија (79; 10,4%), предузећа која су се бавила пројектима реорганизације производње (61; 8,0%), предузећа која су се бавила пројектима развоја и увођења сопствених технологија (56; 7,3%),предузећа која су се бавила пројектима развоја услуга везаних за производ (47; 6,2%), предузећа која су се бавила пројектима инвестирања у енергетски ефикасне технологије (44; 5,8%) и предузећа која су се бавила пројектима заједничке сарадње са партнерима (32; 4,2%). Табела 283: Број предузећа у зависности од баријера за извоз производа на развијена тржишта Одговори Проценат по Број Проценат случајевима Пројекти развоја новог производа ,7% 66,5% Пројекти развоја услуга везаних за производ 47 6,2% 23,2% Пројекти набавке и увођења нових технологија 79 10,4% 38,9% Пројекти развоја и увођења сопствених технологија 56 7,3% 27,6% Пројекти увођења или унапређења информационог система 86 11,3% 42,4% Пројекти увођења стандарда квалитета, заштите животне средине и других ,2% 53,2% сертификата 32 4,2% 15,8% Пројекти заједничке сарадње са партнерима 44 5,8% 21,7% Пројекти инвестирања у енергетски ефикасне технологије 61 8,0% 30,0% Пројекти реорганизације производње Инвестициони пројекти ,1% 56,7% 130 с т р а н а

136 Укупно ,0% 375,9% Питање 16 Молимо Вас да оцените иновације по важности за ваше предузеће. Од укупно 285 предузећа која су учествовала у истраживању, 211 предузеће је оценило различите области иновација по важности, док 74 предузећа није одговорило на ово питање. Приликом оцењивања, оцена 1 је представљала најважнију област иновација, а оцена 4 најмање важну област иновација. У табели 284 су представљене оцене предузећа у односу на важност иновација у области употпуњавања понуде производа са комплементарним услугама. Највише предузећа је дало оцену 4 (88; 41,7%). Затим следи оцена 1 (46; 21,8%), оцена 2 (41; 19,4%), и оцена 3 (36; 17,1%). Табела 284: Важност иновација у области употпуњавања понуде производа са комплементарним услугама 1 најважније 46 21,8 21,8 21, ,4 19,4 41, ,1 17,1 58,3 4 најмање важно 88 41,7 41,7 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 285 су представљене оцене предузећа у односу на важност иновација у области нових организационих концепата. Највише предузећа је дало оцену 3 (86; 40,8%). Затим следи оцена 4 (55; 26,1%), оцена 2 (49; 23,2%) и оцена 1 (21; 10,0%). Табела 285: Важност иновација у области нових организационих концепата 1 најважније 21 10,0 10,0 10, ,2 23,2 33, ,8 40,8 73,9 4 најмање важно 55 26,1 26,1 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 286 су представљене оцене предузећа у односу на важност иновација у области нових техничких производних процеса. Највише предузећа је дало оцену 2 (73; 34,6%). Затим следи оцена 3 (60; 28,4%), оцена 1 (56; 26,5%) и оцена 4 (22; 10,4%). Табела 286: Важност иновација у области нових техничких производних процеса 1 најважније 56 26,5 26,5 26, ,6 34,6 61, ,4 28,4 89,6 131 с т р а н а

137 4 најмање важно 132 с т р а н а 22 10,4 10,4 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 287 су представљене оцене предузећа у односу на важност иновација у области развоја нових производа. Највише предузећа је дало оцену 1 (87; 41,2%). Затим следи оцена 2 (48; 22,7%), оцена 4 (44; 20,9%) и оцена 3 (32; 15,2%). Табела 287: Важност иновација у области развоја нових производа 1 најважније 87 41,2 41,2 41, ,7 22,7 64, ,2 15,2 79,1 4 најмање важно 44 20,9 20,9 100,0 Укупно ,0 100,0 У табели 288 је представљено која област иновација је колико важна за предузећа. Најважнија област иновација је развој нових производа са најнижом средњом оценом (2,16), а затим следе области иновација нових техничких производних процеса (2,23), употпуњавања понуде производа са комплементарним услугама (2,79) и нових организационих концепата (2,83). Табела 288: Важност иновација за предузећа Употпуњавање понуде Нови производа са организациони комплементарним услугама концепти Нови технички производни процеси Развој нових производа Важећи одговори Средња вредност 2,79 2,83 2,23 2,16 Питање 17 Одакле потичу главни извори идеја у иновацијама у наведеним областима? У табели 289 је представљено одакле потичу главни извори идеја у иновацијама у предузећима. Истраживање и развој / инжењерство је у највећем броју случајева извор иновација у области развоја нових производа (103; 37,1%), а затим следе област нових техничких производних процеса (89; 32,0%), област нових организационих концепата (49; 17,6%) и област нових услуга везаних за производе (37; 13,3%). Производња је у највећем броју случајева извор иновација у области нових техничких производних процеса (131; 38,2%), а затим следе област развоја нових производа (91; 26,5%), област нових организационих концепата (75; 21,9%) и област нових услуга везаних за производе (46; 13,4%). Услуге за купца су у највећем броју случајева извор иновација у области нових услуга везаних за производе (93; 50,0%), а затим следе област развоја нових производа (50; 26,9%), област нових техничких производних процеса (24; 12,9%) и област нових организационих концепата (19; 10,2%).

138 Екстерни Топ или операциони манаџмент је у највећем броју случајева извор иновација у области нових организационих концепата (147; 35,5%), а затим следе област нових техничких производних процеса (100; 24,2%), област развоја нових производа (87; 21,0%) и област нових услуга везаних за производе (80; 19,3%). Корисник или купац је у највећем броју случајева извор иновација у области развоја нових производа (188; 46,1%), а затим следе област нових услуга везаних за производе (130; 31,9%), област нових техничких производних процеса (54; 132%) и област нових организационих концепата (36; 8,8%). Добављач је у највећем броју случајева извор иновација у области нових техничких производних процеса (57; 37,3%), а затим следе област развоја нових производа (45; 29,4%), област нових услуга везаних за производе (37; 24,2%) и област нових организационих концепата (14; 9,2%). Истраживачке институције, универзитети су у највећем броју случајева извор иновација у области нових техничких производних процеса (25; 35,2%), а затим следе област нових организационих концепата (24; 33,8%), област развоја нових производа (13; 18,3%) и област нових услуга везаних за производе (9; 12,7%). Консалтинг је у највећем броју случајева извор иновација у области нових организационих концепата (45; 39,8%), а затим следе област нових техничких производних процеса (33; 29,2%), област развоја нових производа (18; 15,9%) и област нових услуга везаних за производе (17; 15,0%). Табела 289: Главни извори идеја у иновацијама у предузећима Развој нових производа Нови технички производни процеси Нове услуге везане за производе Нови организациони концепти Број Проценат Број Проценат Број Проценат Број Проценат Укупно Производња 91 26, , , ,9 343(100%) Услуге за купца 50 26, , , ,2 186(100%) Интерни Истраживање и развој / инжењерство , , , ,6 278(100%) Топ или операциони менаџмент 87 21, , , ,5 414(100%) Корисник или купац , , ,9 36 8,8 408(100%) Добављач 45 29, , ,2 14 9,2 153(100%) Истраживачке институције, универзитети 13 18, ,2 9 12, ,8 71(100%) Консалтинг 18 15, , , ,8 113(100%) Питање 18 Да ли Ваше предузеће има погоне за производњу или истраживање и развој у иностранству? На који начин су ови капацитети распоређени по регијама? У табели 290 је представљен број предузећа која имају или немају погоне за производњу у иностранству. Од 285 предузећа, 259 (90,9%) предузећа нема погоне за производњу у иностранству, 20 (7,0%) предузећа има, док 6 (2,1%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 290: Погони за производњу у иностранству 133 с т р а н а

139 Непопуњено 6 2,1 2,1 2,1 Не ,9 90,9 93,0 Да 20 7,0 7,0 100,0 У табели 291 је представљен број предузећа у зависности од капацитета погона за производњу који су у Србији. У 7 (35,0%) предузећа је процентуални удео капацитета погона за производњу од 0% до 25%, a у по 3 (15,0%) предузећа је удео од 26 до 50%, од 51 до 75% и од 76 до 100%. Од 20 предузећа, 4 (20,0%) предузећа није дало одговор на ово питање. Табела 291: Број предузећа у зависности од капацитета погона за производњу у Србији Од 0 до 25% 7 35,0 43,8 43,8 Од 26 до 50% 3 15,0 18,7 62,5 Од 51 до 75% 3 15,0 18,7 81,2 Од 76 до 100% 3 15,0 18,7 100,0 Укупно 16 80,0 100,0 Непопуњено 4 20,0 Укупно ,0 У табели 292 је представљен број предузећа у зависности од капацитета погона за производњу који су у ЕУ. У 7 (35,0%) предузећа је процентуални удео капацитета погона за производњу од 25% до 50%, у 4 (20,0%) предузећа је удео од 51 до 75%, у 3 (15,0%) предузећа је удео од 75 до 100%, а у 1 (5,0%) предузећу је удео од 0 до 25%. Од 20 предузећа, 5 (25,0%) предузећа није дало одговор на ово питање. Табела 292: Број предузећа у зависности од капацитета погона за производњу у ЕУ Од 0 до 25% 1 5,0 6,7 6,7 Од 26 до 50% 7 35,0 46,7 53,4 Од 51 до 75% 4 20,0 26,7 80,0 Од 76 до 100% 134 с т р а н а 3 15,0 20,0 100,0 Укупно 15 75,0 100,0 Непопуњено 5 25,0 Укупно ,0 Осим Србије и ЕУ, капацитети погона за производњу у иностранству су у мањој мери распоређени и у следећим регијама: у Источној Европи (без ЕУ) 2 предузећа, у Азији 5 предузећа, у Северној, Средњој и Јужној Америци по 3 предузећа. У табели 293 је представљен број предузећа која имају или немају погоне за истраживање и развој у иностранству. Од 285 предузећа, 247 (86,7%) предузећа нема погоне за истраживање и развој у иностранству, 28 (9,8%) предузећа има, док 10 (3,5%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 293: Погони за истраживање и развој у иностранству

140 Непопуњено 10 3,5 3,5 3,5 Не ,7 86,7 90,2 Да 28 9,8 9,8 100,0 У табели 294 је представљен број предузећа у зависности од капацитета погона за истраживање и развој који су у Србији. У 10 (35,7%) предузећа је процентуални удео капацитета погона за истраживање и развој од 0% до 25%, у по 5 (17,9%) предузећа је удео од 26 до 50% и од 76 до 100% и у 2 (7,1%) предузећу је удео од 51 до 75%. Од 28 предузећа, 6 (21,4%) предузећа није дало одговор на ово питање. Табела 294: Број предузећа у зависности од капацитета погона за истраживање и развој у Србији Од 0 до 25% 10 35,7 45,5 45,5 Од 26 до 50% 5 17,9 22,7 68,2 Од 51 до 75% 2 7,1 9,1 77,3 Од 76 до 100% 5 17,9 22,7 100,0 Укупно 22 78,6 100,0 Непопуњено 6 21,4 Укупно ,0 У табели 295 је представљен број предузећа у зависности од капацитета погона за истраживање и развој који су у ЕУ. У 11 (39,3%) предузећа је процентуални удео капацитета погона за истраживање и развој од 76% до 100%, по 4 (14,3%) предузећа у којима је удео од 0 до 25% и од 26 до 50% и 3 (10,7%) предузећа у којима је удео од 51 до 75%. Табела 295: Број предузећа у зависности од капацитета погона за истраживање и развој у ЕУ Од 0 до 25% 4 14,3 18,2 18,2 Од 26 до 50% 4 14,3 18,2 36,4 Од 51 до 75% 3 10,7 13,6 50,0 Од 76 до 100% 11 39,3 50,0 100,0 Укупно 22 78,6 100,0 Непопуњено 6 21,4 Укупно ,0 Осим Србије и ЕУ, капацитети погона за истраживање и развој у у иностранству су у мањој мери распоређени и у следећим регијама: у Источној Европи (без ЕУ) 3 предузећа, у Азији 4 предузећа, у Северној и СредњојАмерици 4 предузећа, и у Јужној Америци 2 предузећа. 135 с т р а н а

141 136 с т р а н а

142 Питање 19 Да ли се у претходне три године повећао капацитет производње или истраживања и развоја у Вашем предузећу? Ако јесте, на који начин је повећање капацитета дистрибуирано у погонима у земљи и иностранству? У табели 296 је представљен број предузећа која су у претходне три године повећала или нису капацитет производње. Од 285 предузећа, 133 (46,7%) предузећа је повећало капацитет производње у претходне три године, 130 (45,6%) предузећа није, док 22 (7,6%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 296: Повећање капацитета производње у предузећима Непопуњено 22 7,6 7,6 7,6 Не ,6 45,6 53,3 Да ,7 46,7 100,0 У табели 297 и на графикону 58 је представљен број предузећа у зависности од дистрибуције повећања капацитета производње у Србији. У 73 (54,9%) предузећа је процентуални удео повећања капацитета производње у Србији од 76% до 100%, у 30 (22,6%) предузећа је удео од 0 до 25%, у 15 (11,3%) предузећа је удео од 26 до 50%, а у 7 (5,3%) предузећа је удео од 51 до 75%. Од 133 предузећа, 8 (6,0%) предузећа није дало одговор на ово питање. Табела 297: Број предузећа у зависности од дистрибуције повећања капацитета производње у Србији Од 0 до 25% 30 22,6 24,0 24,0 Од 26 до 50% 15 11,3 12,0 36,0 Од 51 до 75% 7 5,3 5,6 41,6 Од 76 до 100% 73 54,9 58,4 100,0 Укупно ,0 100,0 Непопуњено 8 6,0 Укупно ,0 137 с т р а н а

143 Графикон 58: Број предузећа у зависности од дистрибуције повећања капацитета производње у Србији У табели 298 и на графикону 59 је представљен број предузећа у зависности од дистрибуције повећања капацитета производње у иностранству. У 79 (59,4%) предузећа је процентуални удео повећања капацитета производње у иностранству од 0% до 25%, у 13 (9,8%) предузећа је удео од 76 до 100%, у 8 (6,0%) предузећа је удео од 25 до 50% и у 5 (3,8%) предузећа је удео од 51 до 75%. Од 133 предузећа, 28 (21,1%) предузећа није дало одговор на ово питање. Табела 298: Број предузећа у зависности од дистрибуције повећања капацитета производње у иностранству Од 0 до 25% 79 59,4 75,2 75,2 Од 26 до 50% 8 6,0 7,6 82,9 Од 51 до 75% 5 3,8 4,8 87,6 Од 76 до 100% 13 9,8 12,4 100,0 Укупно ,9 100,0 Непопуњено 28 21,1 Укупно ,0 Графикон 59: Број предузећа у зависности од дистрибуције повећања капацитета производње у иностранству У табели 299 је представљен број предузећа која су у претходне три године повећала или нису капацитет истраживања и развоја. Од 285 предузећа, 187 (65,6%) предузећа није повећало капацитет истраживања и развоја у претходне три године, 62 (21,8%) предузећа јесте, док 36 (12,7%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 299: Повећање капацитета истраживања и развоја у предузећима Непопуњено 36 12,7 12,7 12,7 138 с т р а н а

144 Не ,6 65,6 78,3 Да 62 21,8 21,8 100,0 У табели 300 и на графикону 60 је представљен број предузећа у зависности од дистрибуције повећања капацитета истраживања и развоја у Србији. У 37 (59,7%) предузећа је процентуални удео повећања капацитета истраживања и развоја у Србији од 76 до 100%, у 10 (16,1%) предузећа је удео од 0 до 25%, у 7 (11,3%) предузећа је удео од 26 до 50%, а у 4 (6,5%) предузећу је удео од 51 до 75%. Од 62 предузећа, 4 (6,5%) предузеће није дало одговор на ово питање. Табела 300: Број предузећа у зависности од дистрибуције повећања капацитета истраживања и развоја у Србији Од 0 до 25% 10 16,1 17,2 17,2 Од 26 до 50% 7 11,3 12,1 29,3 Од 51 до 75% 4 6,5 6,9 36,2 Од 76 до 100% 37 59,7 63,8 100,0 Укупно 58 93,5 100,0 Непопуњено 4 6,5 Укупно ,0 Графикон 60: Број предузећа у зависности од дистрибуције повећања капацитета истраживања и развоја у Србији У табели 301 и на графикону 61 је представљен број предузећа у зависности од дистрибуције повећања капацитета истраживања и развоја у иностранству. У 37 (59,7%) 139 с т р а н а

145 предузећа је процентуални удео повећања капацитета истраживања и развоја у иностранству од 0 до 25%, у 7 (11,3%) предузећа је удео од 26 до 50%, у 6 (9,7%) предузећа је удео од 75 до 100%, а у1 (1,6%) предузећу је удео од 51 до 75%, Од 62 предузећа, 11 (17,7%) предузећа није дало одговор на ово питање. Табела 301: Број предузећа у зависности од дистрибуције повећања капацитета истраживања и развоја у иностранству Од 0 до 25% 37 59,7 72,5 72,5 Од 26 до 50% 7 11,3 13,7 86,3 Од 51 до 75% 1 1,6 2,0 88,2 Од 75 до 100% 6 9,7 11,8 100,0 Укупно 51 82,3 100,0 Непопуњено 11 17,7 Укупно ,0 Графикон 61: Број предузећа у зависности од дистрибуције повећања капацитета истраживања и развоја у иностранству Питање 20 Да ли је Ваша фабрика изместила део производње или део истраживања и развоја у иностранство или их је вратила назад у Србију од године? У табели 302 је представљен број предузећа која су изместила или нису део производње у иностранство од године. Од 285 предузећа, 262 (91,9%) предузећа није измештало део производње у иностранство од године, 5 (1,8%) предузећа јесте, док 18 (6,3%) предузећа није одговорило на ово питање. Од 5 предузећа која су изместила део производње у иностранство од године, 3 предузећа су изместила део производње у друга предузећа у иностранству, а 2 предузећа у сопствени погон у 140 с т р а н а

146 иностранству. Као разлоге за измештање су навели: трошкове радне снаге (1 предузеће), освајање новог тржишта (2), близину кључним купцима(2), приступ новом знању, технологији и кластерима (1), порези, олакшице, подстицаји и субвенције(1), близина већ измештене производње (1) и приступ природним сировинама и добављачима (1). Табела 302: Изместање дела производње у иностранство од године Непопуњено 18 6,3 6,3 6,3 Не ,9 91,9 98,2 Да 5 1,8 1,8 100,0 У табели 303 је представљен број предузећа која су изместила или нису део истраживања и развоја у иностранство од године. Од 285 предузећа, 265 (93,0%) предузећа није измештало део истраживања и развоја у иностранство од године, 1 (0,4%) предузеће јесте, док 19 (6,7%) предузећа није одговорило на ово питање. Као разлоге за измештање су навели: трошкове радне снаге, освајање новог тржишта, близину кључним купцима, приступ новом знању, технологији и кластерима. Табела 303: Изместање дела истраживања и развоја у иностранство од године Непопуњено 19 6,7 6,7 6,7 Не ,0 93,0 99,6 Да 1,4,4 100,0 У табели 304 је представљен број предузећа која су вратила или нису део производње из иностранства у Србију од године. Од 285 предузећа, 256 (89,8%) предузећа није вратило део производње из иностранства у Србију од године, 9 (3,2%) предузећа јесте, док 20 (7,0%) предузећа није одговорило на ово питање. Од 9 предузећа која су вратила део производње из иностранства у Србију од године, 4 предузећа су вратила део производње из сопственог погона у иностранству, а 2 предузећа из других предузећа у иностранству. Као разлоге за враћање су навели: квалитет (4 предузећа), флексибилност и испорука на време (5), искоришћеност капацитета (3), доступност и флуктуација квалификоване радне снаге (4), трошкови радне снаге (8), трошкови транспорта и логистике (2), трошкови координације и мониторинга (1), изгубљен knowhow/крађа и копирање интелектуалне својине (1) и инфраструктура (1). Табела 304: Враћање дела производње из иностранства у Србију од године Непопуњено 20 7,0 7,0 7,0 Не ,8 89,8 96,8 Да 9 3,2 3,2 100,0 141 с т р а н а

147 У табели 305 је представљен број предузећа која су по први пут изместила или нису део производње из иностранства у Србију. Од 285 предузећа, 238 (83,5%) предузећа није изместило део производње из иностранства у Србију, 13 (4,6%) предузећа јесте, док 34 (11,9%) предузећа није одговорило на ово питање. Од 13 предузећа која су изместила део производње из иностранства у Србију, 6 предузећа су изместила део производње из сопственог погона у иностранству, а 4 предузећа из других предузећа у иностранству. Као разлоге за измештање су навели: квалитет (4 предузећа), флексибилност и испорука на време (6), искоришћеност капацитета (7), доступност и флуктуација квалификоване радне снаге (4), трошкови радне снаге (12), трошкови транспорта и логистике (5), трошкови координације и мониторинга (4), близина сопственог истрживања и развоја (1) и инфраструктура (2). Табела 305: Измештање дела производње из иностранства у Србију по први пут Непопуњено 34 11,9 11,9 11,9 Не ,5 83,5 95,4 Да 13 4,6 4,6 100,0 Питање 21 Шта од наведених области најбоље описује Ваш производ или линију производа? У табели 306 је представљен број предузећа у зависности од начина развоја производа. Највећи број предузећа има стандардни асортиман производа којем се додају опције по жељи купаца (114; 39,3%), а затим следе предузећа која развијају производе према спецификацији купаца (99; 34,1%), предузећа која имају стандардни асортиман производа из којег купац бира (58; 20,0%) и предузећа која не развијају производе нити на један од ових начина (19; 6,6%). Табела 306: Број предузећа у зависности од начина развоја производа Број Одговори Проценат Проценат по случајевима Према спецификацији купца 99 34,1% 35,5% Стандардни асортиман којем се додају опције по жељи купаца ,3% 40,9% Стандардни асортиман из којег купац бира 58 20,0% 20,8% Не развијамо производ нити на један од ових начина 19 6,6% 6,8% Укупно ,0% 103,9% У табели 307 је представљен број предузећа у зависности од начина производње/монтаже. Највећи број предузећа производи по наруџбини (186; 64,8%), а затим следе предузећа која производе готове производе за складиште (60; 20,9%), предузећа која врше монтажу по наруџбини (26; 9,1%) и предузећа која не производе нити на један од ових начина (15; 5,2%). Табела 307: Број предузећа у зависности од начина производње/монтаже Број Одговори Проценат Проценат по случајевима 142 с т р а н а

148 Производња по наруџбини ,8% 67,6% Монтажа по наруџбини 26 9,1% 9,5% Производња готових производа за складиште 60 20,9% 21,8% Не производимо нити на један од ових начина 15 5,2% 5,5% Укупно ,0% 104,4% У табели 308 је представљен број предузећа у зависности од величине серије производње. Највећи број предузећа има мале или средње серије производње (154; 55,6%), а затим следе предузећа која имају велике серије производње (78; 28,2%) и предузећа која имају појединачну производњу (45; 16,2%). Табела 308: Број предузећа у зависности од величине серије производње Број Одговори Проценат Проценат по случајевима Појединачна производња 45 16,2% 16,4% Мала или средња серија ,6% 56,0% Велике серије 78 28,2% 28,4% Укупно ,0% 100,7% У табели 309 је представљен број предузећа у зависности од сложености производа. Највећи број предузећа има производе средњег степена сложености (136; 51,1%), а затим следе предузећа која имају једноставне производње (83; 31,2%) и предузећа која имају производе високог степена сложености (47; 17,7%). Табела 309: Број предузећа у зависности од сложености производа Одговори Проценат по Број Проценат случајевима Једноставан производ 83 31,2% 31,3% Производ средњег степена сложености ,1% 51,3% Производ високог степена сложености 47 17,7% 17,7% Укупно ,0% 100,4% Питање 22 Молимо Вас да одговорите на следећа питања у вези са производњом Вашег главног производа. У табели 310 и на графикону 62 је представљен број предузећа у зависности од просечног времена производње главног производа израженог у радним данима. У 76 (26,7%) предузећа је просечно време производње главног производа до 3 дана, у 58 (20,4%) предузећа је просечно време производње главног производа од 4 до 10 дана, у 37 (13,0%) предузећа је просечно време производње главног производа од 11 до 30 дана, а у 21 (7,4%) предузећа је просечно време производње главног производа преко 30 дана. Од 285 предузећа, 93 (32,6%) предузећа није дало одговор на ово питање. Табела 310: Број предузећа у зависности од просечног времена производње главног производа израженог у радним данима До 3 дана 76 26,7 39,6 39,6 Од 4 до 10 дана 58 20,4 30,2 69,8 143 с т р а н а

149 Од 11 до 30 дана 37 13,0 19,3 89,1 Преко 30 дана 21 7,4 10,9 100,0 Укупно ,4 100,0 Непопуњено 93 32,6 Укупно ,0 Графикон 62: Број предузећа у зависности од просечног времена производње главног производа израженог у радним данима У табели 311 и на графикону 63 је представљен број предузећа у зависности од просечног времена производње главног производа израженог у сатима. У 37 (13,0%) предузећа је просечно време производње главног производа преко 24 сата, у 16 (5,6%) предузећа је просечно време производње главног производа до 1 сат и, од 4 до 6 сати, у 14 (4,9%) предузећа је просечно време производње главног производа од 19 до 24 сата, у 13 (4,6%) предузећа је просечно време производње главног производа од 2 до 3 сата, у 9 (3,2%) предузећа је просечно време производње главног производа од 7 до 12 сати, а у 8 (2,8%) предузећа је просечно време производње главног производа од 13 до 18 сати. Од 285 предузећа, 172 (60,4%) предузећа није дало одговор на ово питање. Табела 311: Број предузећа у зависности од просечног времена производње главног производа израженог у сатима 1 сат 16 5,6 14,2 14,2 Од 2 до 3 сата 13 4,6 11,5 25,7 Од 4 до 6 сати 16 5,6 14,2 39,8 Од 7 до 12 сати 9 3,2 8,0 47,8 144 с т р а н а

150 Од 13 до 18 сати 8 2,8 7,1 54,9 Од 19 до 24 сата 14 4,9 12,4 67,3 Преко 24 сата 37 13,0 32,7 100,0 Укупно ,6 100,0 Непопуњено ,4 Укупно ,0 Графикон 63: Број предузећа у зависности од просечног времена производње главног производа израженог у сатима У табели 312 и на графикону 64 је представљен број предузећа у зависности од процента наруџбина које су испоручене на време. У 147 (51,6%) предузећа је проценат наруџбина које су испоручене на време од 95 до 100%, у 70 (24,6%) предузећа је проценат наруџбина које су испоручене на време од 90 до 94%, у 27 (9,5%) предузећа је проценат наруџбина које су испоручене на време од 71 до 89%, а у 14 (4,9%) предузећа је проценат наруџбина које су испоручене на време до 70%. Од 285 предузећа, 27 (9,5%) предузећа није дало одговор на ово питање. Табела 312: Број предузећа у зависности од процента наруџбина које су испоручене на време До 70% 14 4,9 5,4 5,4 Од 71 до 89% 27 9,5 10,5 15,9 Од 90 до 94% 70 24,6 27,1 43,0 Од 95 до 100% ,6 57,0 100,0 Укупно ,5 100,0 Непопуњено 27 9,5 145 с т р а н а

151 Укупно ,0 Графикон 64: Број предузећа у зависности од процента наруџбина које су испоручене на време У табели 313 и на графикону 65 је представљен број предузећа у зависности од процента полупроизвода или производа који чине шкарт или се морају дорадити услед лошег квалитета. У 70 (24,6%) предузећа је проценат полупроизвода или производа који чине шкарт или се морају дорадити услед лошег квалитета од 0,21 до 1%, у 37 (13,0%) предузећа је проценат од 1,1 до 2%, у 35 (12,3%) предузећа је проценат од 3,1 до 5%, у 34 (11,9%) предузећа је проценат од 0,02 до 0,2%, у 30 (10,5%) предузећа је проценат од 2,1 до 3%, у 21 (7,4%) предузећу је проценат од 6 до 10%, у 19 (6,7%) предузећа нема шкарта, а у 15 (5,3%) предузећа је проценат преко 10%. Од 285 предузећа, 24 (8,4%) предузећа није дало одговор на ово питање. Табела 313: Број предузећа у зависности од процента полупроизвода или производа који чине шкарт или се морају дорадити услед лошег квалитета Без шкарта 19 6,7 7,3 7,3 Од 0,02 до 0,2% 34 11,9 13,0 20,3 Од 0,21 до 1% 70 24,6 26,8 47,1 Од 1,1 до 2% 37 13,0 14,2 61,3 Од 2,1 до 3% 30 10,5 11,5 72,8 Од 3,1 до 5% 35 12,3 13,4 86,2 Од 6 до 10% 21 7,4 8,0 94,3 Преко 10% 15 5,3 5,7 100,0 Укупно ,6 100,0 146 с т р а н а

152 Непопуњено 24 8,4 Укупно ,0 Графикон 65: Број предузећа у зависности од процента полупроизвода или производа који чине шкарт или се морају дорадити услед лошег квалитета У табели 314 и на графикону 66 је представљен број предузећа у зависности од процента продатих производа рекламираних од стране купца због лошег квалитета. У 191 (67,0%) предузећа је проценат продатих производа рекламираних од стране купца због лошег квалитета до 1%, у 31 (10,9%) предузећа је проценат од 1 до 2%, у 28 (9,8%) предузећа је проценат од 2 до 5%, а у 10 (3,5%) предузећа је проценат преко 5%. Од 285 предузећа, 25 (8,8%) предузећа није дало одговор на ово питање. Табела 314: Број предузећа у зависности од процента продатих производа рекламираних од стране купца због лошег квалитета До 1% ,0 73,5 73,5 Од 1 до 2% 31 10,9 11,9 85,4 Од 2 до 5% 28 9,8 10,8 96,2 Преко 5% 10 3,5 3,8 100,0 Укупно ,2 100,0 Непопуњено 25 8,8 Укупно ,0 147 с т р а н а

153 Графикон 66: Број предузећа у зависности од процента продатих производа рекламираних од стране купца због лошег квалитета Питање 23 Молимо Вас да опишете Вашу фабрику према следећим карактеристикама Годишњи приход У табели 315 и на графикону 67 је представљен број предузећа у зависности од годишњих прихода у години. У 59 (20,7%) предузећа је годишњи приход у години био до 1 милион ЕУР, у 45 (15,8%) предузећа је годишњи приход у години био од 1 до 2 милиона ЕУР, у 40 (14,0%) предузећа је годишњи приход у години био преко 10 милиона ЕУР, у 29 (10,2%) предузећа је годишњи приход у години био од 5 до 10 милиона ЕУР, у 20 (7,0%) предузећа је годишњи приход у години био од 3 до 4 милиона ЕУР, у 17 (6,0%) предузећа је годишњи приход у години био од 2 до 3 милиона ЕУР, а у 13 (4,6%) предузећа је годишњи приход у години био од 4 до 5 милиона ЕУР. Од 285 предузећа, 62 (21,8%) предузећа није дало одговор на ово питање. Табела 315: Број предузећа у зависности од годишњих прихода у години Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат До 1 милион 59 20,7 26,5 26,5 Од 1 до 2 милиона 45 15,8 20,2 46,6 Од 2 до 3 милиона 17 6,0 7,6 54,3 Од 3 до 4 милиона 20 7,0 9,0 63,2 Од 4 до 5 милиона 13 4,6 5,8 69,1 Од 5 до 10 милиона 29 10,2 13,0 82,1 Преко 10 милиона 40 14,0 17,9 100,0 Укупно ,2 100,0 Непопуњено 62 21,8 Укупно ,0 148 с т р а н а

154 Графикон 67: Број предузећа у зависности од годишњих прихода у години У табели 316 и на графикону 68 је представљен број предузећа у зависности од годишњих прихода у години. У 58 (20,4%) предузећа је годишњи приход у години био до 1 милион ЕУР, у 40 (14,0%) предузећа је годишњи приход у години био преко 10 милиона ЕУР, у 39 (13,7%) предузећа је годишњи приход у години био од 1 до 2 милиона ЕУР, у 30 (10,5%) предузећа је годишњи приход у години био од 5 до 10 милиона ЕУР, у 28 (9,8%) предузећа је годишњи приход у години био од 2 до 3 милиона ЕУР, у 14 (4,9%) предузећа је годишњи приход у години био од 3 до 4 милиона ЕУР, а у 11 (3,9%) предузећа је годишњи приход у години био од 4 до 5 милиона ЕУР. Од 285 предузећа, 65 (22,8%) предузећа није дало одговор на ово питање. Табела 316: Број предузећа у зависности од годишњих прихода у години Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат До 1 милион 58 20,4 26,4 26,4 Од 1 до 2 милиона 39 13,7 17,7 44,1 Од 2 до 3 милиона 28 9,8 12,7 56,8 Од 3 до 4 милиона 14 4,9 6,4 63,2 Од 4 до 5 милиона 11 3,9 5,0 68,2 Од 5 до 10 милиона 30 10,5 13,6 81,8 Преко 10 милиона 40 14,0 18,2 100,0 Укупно ,2 100,0 Непопуњено 65 22,8 Укупно ,0 149 с т р а н а

155 Графикон 68: Број предузећа у зависности од годишњих прихода у години Број стално запослених У табели 317 и на графикону 69 је представљен број предузећа у зависности од броја стално запослених у години. У 79 (27,7%) предузећа је број стално запослених у години био од 51 до 100, у 78 (27,4%) предузећа је број стално запослених у години био од 26 до 50, у 45 (15,8%) предузећа је број стално запослених у години био од 101 до 200, у 36 (12,6%) предузећа је број стално запослених у години био до 25, у 24 (8,4%) предузећа је број стално запослених у години био преко 300, а у 23 (8,1%) предузећа је број стално запослених у години био од 201 до 300. Табела 317: Број предузећа у зависности од броја стално запослених у години Број предузећа Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат До 25 запослених 36 12,6 12,6 12,6 Од 26 до 50 запослених 78 27,4 27,4 40,0 Од 51 до 100 запослених 79 27,7 27,7 67,7 Од 101 до 200 запослених 45 15,8 15,8 83,5 Од 201 до 300 запослених 23 8,1 8,1 91,6 Преко 300 запослених 24 8,4 8,4 100,0 150 с т р а н а

156 Графикон 69: Број предузећа у зависности од броја стално запослених у години У табели 318 и на графикону 70 је представљен број предузећа у зависности од броја стално запослених у години. У 74 (26,0%) предузећа је број стално запослених у години био од 26 до 50, у 62 (21,8%) предузећа је број стално запослених у години био од 51 до 100, у 38 (13,3%) предузећа је број стално запослених у години био од 101 до 200, у 34 (11,9%) предузећа је број стално запослених у години био до 25, у 22 (7,7%) предузећа је број стално запослених у години био од 201 до 300, а у 16 (5,6%) предузећа је број стално запослених у години био преко 300. Од 285 предузећа, 39 (13,7%) предузећа није дало одговор на ово питање. Табела 318: Број предузећа у зависности од броја стално запослених у години Број Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат предузећа До 25 запослених 34 11,9 13,8 13,8 Од 26 до 50 запослених 74 26,0 30,1 43,9 Од 51 до 100 запослених 62 21,8 25,2 69,1 Од 101 до 200 запослених Од 201 до 300 запослених 38 13,3 15,4 84,6 22 7,7 8,9 93,5 Преко 300 запослених 16 5,6 6,5 100,0 Укупно ,3 100,0 Непопуњено 39 13,7 Укупно ,0 151 с т р а н а

157 Графикон 70: Број предузећа у зависности од броја стално запослених у години У табели 319 и на графикону 71 је представљен број предузећа у зависности од броја стално запослених који је напустио фабрику у години. У 103 (36,1%) предузећа је број стално запослених који је напустио фабрику у години био од 1 до 5, у 56 (19,6%) предузећа није било стално запослених који су напустили фабрику у години, у 33 (11,6%) предузећа је број стално запослених који је напустио фабрику у години био од 6 до 10, у 25 (8,8%) предузећа је број стално запослених који је напустио фабрику у години био од 11 до 20, а у 14 (4,9%) предузећа је број стално запослених који је напустио фабрику у години био преко 20. Од 285 предузећа, 54 (18,9%) предузећа није дало одговор на ово питање. Табела 319: Број предузећа у зависности од броја стално запослених који је напустио фабрику у години Број Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат предузећа Без напуштања 56 19,6 24,2 24,2 Од 1 до 5 запослених ,1 44,6 68,8 Од 6 до 10 запослених 33 11,6 14,3 83,1 Од 11 до 20 запослених 25 8,8 10,8 93,9 Преко 20 запослених 14 4,9 6,1 100,0 Укупно ,1 100,0 Непопуњено 54 18,9 152 с т р а н а

158 Укупно ,0 Графикон 71: Број предузећа у зависности од броја стално запослених који је напустио фабрику у години У табели 320 је представљен број предузећа која су запошљавала или нису раднике на привремено у години. Од 285 предузећа, 183 (64,2%) предузећа је запошљавало раднике на привремено, 81 (28,4%) предузећа није, док 21 (7,4%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 320: Запошљавање радника на привремено у години Непопуњено 21 7,4 7,4 7,4 Не 81 28,4 28,4 35,8 Да ,2 64,2 100,0 У табели 321 и на графикону 72 је представљен број предузећа у зависности од броја радника запослених на привремено у години. У 56 (30,6%) предузећа је број запослених на привремено у години био до 5, у 43 (23,5%) предузећа је број запослених на привремено у години био од 6 до 10, у 37 (20,2%) предузећа је број запослених на привремено у години био од 11 до 20, у 27 (14,8%) предузећа је број запослених на привремено у години био преко 30, а у 15 (8,2%) предузећа је број запослених на привремено у години био од 21 до 30. Од 183 предузећа, 5 (2,7%) предузећа није дало одговор на ово питање. Табела 321: Број предузећа у зависности од броја радника запослених на привремено у години 153 с т р а н а

159 Број Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат предузећа До 5 запослених 56 30,6 31,5 31,5 Од 6 до 10 запослених 43 23,5 24,2 55,6 Од 11 до 20 запослених 37 20,2 20,8 76,4 Од 21 до 30 запослених 15 8,2 8,4 84,8 Преко 30 запослених 27 14,8 15,2 100,0 Укупно ,3 100,0 Непопуњено 5 2,7 Укупно ,0 100,0 Графикон 72: Број предузећа у зависности од броја радника запослених на привремено у години У табели 322 и на графикону 73 је представљен број предузећа у зависности од вредности улазних величина у години. У 50 (17,5%) предузећа је вредност улазних величина у години била до 0,5 милиона ЕУР, у 34 (11,9%) предузећа је вредност улазних величина у години била од 1 до 2 милиона ЕУР, у 29 (10,2%) предузећа је вредност улазних величина у години била од 0,5 до 1 милион ЕУР, у 27 (9,5%) предузећа је вредност улазних величина у години била од 2 до 4 милиона ЕУР, у 24 (8,4%) предузећа је вредност улазних величина у години била преко 8 милиона ЕУР, a у 20 (7,0%) предузећа је вредност улазних величина у години била од 4 до 8 милиона ЕУР. Од 285 предузећа, 101 (35,4%) предузеће није дало одговор на ово питање. Табела 322: Број предузећа у зависности од вредности улазних величина у години Број Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат предузећа До 0,5 милиона 50 17,5 27,2 27,2 Од 0,5 до 1 милиона 29 10,2 15,8 42,9 Од 1 до 2 милиона 34 11,9 18,5 61,4 Од 2 до 4 милиона 27 9,5 14,7 76,1 Од 4 до 8 милиона 20 7,0 10,9 87,0 Преко 8 милиона 24 8,4 13,0 100,0 154 с т р а н а

160 Укупно ,6 100,0 Непопуњено ,4 Укупно ,0 Графикон 73: Број предузећа у зависности од вредности улазних величина у години У табели 323 и на графикону 74 је представљен број предузећа у зависности од вредности амортизације машина и опреме у години. У 95 (33,3%) предузећа је вредност амортизације машина и опреме у години била до 0,1 милион ЕУР, у 61 (21,4%) предузећа је вредност амортизације машина и опреме у години била од 0,1 до 0,5 милиона ЕУР, у 14 (4,9%) предузећа је вредност амортизације машина и опреме у години била преко 1 милион ЕУР, a у 10 (3,5%) предузећа је вредност амортизације машина и опреме у години била од 0,5 до 1 милион ЕУР. Од 285 предузећа, 105 (36,8%) предузећа није дало одговор на ово питање. Табела 323: Број предузећа у зависности од вредности амортизације машина и опреме у години Број Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат предузећа До 0,1 милиона 95 33,3 52,8 52,8 Од 0,1 до 0,5 милиона 61 21,4 33,9 86,7 Од 0,5 до 1 милиона 10 3,5 5,6 92,2 Преко 1 милиона 14 4,9 7,8 100,0 Укупно ,2 100,0 Непопуњено ,8 Укупно ,0 155 с т р а н а

161 Графикон 74: Број предузећа у зависности од вредности амортизације машина и опреме у години У табели 324 и на графикону 75 је представљен број предузећа у зависности од инвестиција у машине и опрему у години. У 80 (28,1%) предузећа су инвестиције у машине и опрему у години биле до 0,05 милион ЕУР, у 65 (22,8%) предузећа су инвестиције у машине и опрему у години биле од 0,05 до 0,5 милиона ЕУР, у 16 (5,6%) предузећа су инвестиције у машине и опрему у години биле преко 1 милион ЕУР, у 15 (5,3%) предузећа су инвестиције у машине и опрему у години биле од 0,5 до 1 милион ЕУР. Од 285 предузећа, 109 (38,2%) предузећа није дало одговор на ово питање. Табела 324: Број предузећа у зависности од инвестиција у машине и опрему у години Број Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат предузећа До 0,05 милиона 80 28,1 45,5 45,5 Од 0,05 до 0,5 милиона 65 22,8 36,9 82,4 Од 0,5 до 1 милиона 15 5,3 8,5 90,9 Преко 1 милиона 16 5,6 9,1 100,0 Укупно ,8 100,0 Непопуњено ,2 Укупно ,0 156 с т р а н а

162 Графикон 75: Број предузећа у зависности од инвестиција у машине и опрему у години У табели 325 и на графикону 76 је представљен број предузећа у зависности од трошкова плата као процента прихода године. У 68 (23,9%) предузећа су трошкови плата као проценат прихода године били од 11 до 20%, у 46 (16,1%) предузећа су трошкови плата као проценат прихода године били до 10%, у 36 (12,6%) предузећа су трошкови плата као проценат прихода године били од 21 до 30%, у 34 (11,9%) предузећа су трошкови плата као проценат прихода године били преко 30%. Од 285 предузећа, 101 (35,4%) предузећe није дало одговор на ово питање. Табела 325: Број предузећа у зависности од трошкова плата као процента прихода године Број Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат предузећа До 10% 46 16,1 25,0 25,0 Од 11 до 20% 68 23,9 37,0 62,0 Од 21 до 30% 36 12,6 19,6 81,5 Преко 30% 34 11,9 18,5 100,0 Укупно ,6 100,0 Непопуњено ,4 Укупно ,0 157 с т р а н а

163 Графикон 76: Број предузећа у зависности од трошкова плата као процента прихода године У табели 326 и на графикону 77 је представљен број предузећа у зависности од степена искоришћења производних капацитета у години. У 65 (22,8%) предузећа је степен искоришћења производних капацитета у години био од 51 до 75%, у 62 (21,8%) предузећа је степен искоришћења производних капацитета у години био од 76 до 100%, у 36 (12,6%) предузећа је степен искоришћења производних капацитета у години био од 26 до 50%, а у 9 (3,2%) предузећа је степен искоришћења производних капацитета у години био од 0 до 25%. Од 285 предузећа, 113 (39,6%) предузећа није дало одговор на ово питање. Табела 326: Број предузећа у зависности од степена искоришћења производних капацитета у години Број Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат предузећа Од 0 до 25% 9 3,2 5,2 5,2 Од 26 до 50% 36 12,6 20,9 26,2 Од 51 до 75% 65 22,8 37,8 64,0 Од 76 до 100% 62 21,8 36,0 100,0 Укупно ,4 100,0 Непопуњено ,6 Укупно ,0 158 с т р а н а

164 Графикон 77: Број предузећа у зависности од степена искоришћења производних капацитета у години У табели 327 и на графикону 78 је представљен број предузећа у зависности од укупних трошкова енергената као процента укупних прихода у години. У 42 (14,7%) предузећа су укупни трошкови енергената као процента укупних прихода у години били од 4 до 8%, у 37 (13,0%) предузећа су укупни трошкови енергената као процента укупних прихода у години били до 1%, у 36 (12,6%) предузећа су укупни трошкови енергената као процента укупних прихода у години били преко 8%, у 31 (10,9%) предузећа су укупни трошкови енергената као процента укупних прихода у години били од 2 до 4%, а у 26 (9,1%) предузећа су укупни трошкови енергената као процента укупних прихода у години били од 1 до 2%. Од 285 предузећа, 113 (39,6%) предузеће није дало одговор на ово питање. Табела 327: Број предузећа у зависности од укупних трошкова енергената као процента укупних прихода у години До 1% 37 13,0 21,5 21,5 Од 1 до 2% 26 9,1 15,1 36,6 Од 2 до 4% 31 10,9 18,0 54,7 Од 4 до 8% 42 14,7 24,4 79,1 Преко 8% 36 12,6 20,9 100,0 Укупно ,4 100,0 Непопуњено ,6 Укупно ,0 159 с т р а н а

165 Графикон 78: Број предузећа у зависности од укупних трошкова енергената као процента укупних прихода у години У табели 328 је представљен број предузећа у зависности од добитка пре опорезивања у години. У 50 (23,9%) предузећу је добитак пре опорезивања у години од 5 до 10%, у 48 (23,0%) предузећа је добитак пре опорезивања у години од 0 до 2%, у 40 (19,1%) предузећа је добитак пре опорезивања у години од 2 до 5% и преко 10%, а у 31 (14,8%) предузећу је добитак пре опорезивања у години био негативан Табела 328: Број предузећа у зависности од добитка пре опорезивања у години Одговори Проценат по Број Проценат случајевима Негативан 31 14,8% 14,9% Од 0 до 2% 48 23,0% 23,1% Од 2 до 5% 40 19,1% 19,2% Од 5 до 10% 50 23,9% 24,0% Преко 10% 40 19,1% 19,2% Укупно ,0% 100,5% У табели 329 и на графикону 79 је представљен број предузећа у зависности од године оснивања. 72 (25,3%) предузећа је основано од до 2007, 71 (24,9%) предузећа је основано од до 1999, 61 (21,4%) предузећа је основано од до 1989, 28 (9,8%) предузећа је основано од до 2014, а 24 (8,4%) предузећа је основано од до Од 285 предузећа, 29 (10,2%) предузећа није дало одговор на ово питање. Табела 329: Број предузећа у зависности од године оснивања Од до ,4 9,4 9,4 Од до ,4 23,8 33,2 Од до ,9 27,7 60,9 Од до ,3 28,1 89,1 Од до ,8 10,9 100,0 Укупно ,8 100,0 Непопуњено 29 10,2 Укупно ,0 160 с т р а н а

166 Графикон 78: Број предузећа у зависности од године оснивања У табели 330 је представљен број предузећа у којима постоји или не постоји синдикат. Од 285 предузећа, 169 (59,3%) предузећа нема синдикат, 90 (31,6%) предузећа има, док 26 (9,1%) предузећа није одговорило на ово питање. Табела 330: Постојање синдиката у предузећима Непопуњено 26 9,1 9,1 9,1 Не ,3 59,3 68,4 Да 90 31,6 31,6 100,0 Питање 24 Информације о испитанику У табели 331 је представљено број испитаника у зависности од пола. 212 (74,4%) испитаника су мушког пола, 63 (22,1%) испитаника су женског пола, док 10 (3,5%) испитаника није одговорило на ово питање. Табела 331: Број испитаника у зависности од пола Непопуњено 10 3,5 3,5 3,5 Мушки ,4 74,4 77,9 Женски 63 22,1 22,1 100,0 У табели 332 је представљен број испитаникаа у зависности од броја година. 95 (34,7%) испитаника има од 41 до 50 година, 83 (30,3%) испитаника има од 31 до 40 година, 78 (28,5%) испитаника има преко 50 година, а 18 (6,6%) испитаника има до 30 година. Табела 332: Број испитаника у зависности од броја година Одговори Проценат по Број Проценат случајевима До 30 година 18 6,6% 6,6% Од 31 до 40 година 83 30,3% 30,3% Од 41 до 50 година 95 34,7% 34,7% Преко 50 година 78 28,5% 28,5% 161 с т р а н а

167 Укупно ,0% 100,0% У табели 333 и на графикону 79 је представљен број испитаника у зависности од година искуства у бранши. 65 (22,8%) испитаника има од 6 до 10 година искуства у бранши, 60 (21,1%) испитаника има од 21 до 30 година искуства у бранши, 49 (17,2%) испитаника има од 11 до 15 година искуства у бранши, 40 (14,0%) испитаника има од 16 до 20 година искуства у бранши, 31 (10,9%) испитаника има преко 30 година искуства у бранши, а 27 (9,5%) испитаника има до 5 година искуства у бранши. Од 285 испитаника, 13 (4,6%) испитаника није дало одговор на ово питање. Табела 333: Број испитаника у зависности од година искуства у бранши Број Проценат Проценат важећих одговора Кумулативни проценат предузећа До 5 година 27 9,5 9,9 9,9 Од 6 до 10 година 65 22,8 23,9 33,8 Од 11 до 15 година 49 17,2 18,0 51,8 Од 16 до 20 година 40 14,0 14,7 66,5 Од 21 до 30 година 60 21,1 22,1 88,6 Преко 30 година 31 10,9 11,4 100,0 Укупно ,4 100,0 Непопуњено 13 4,6 Укупно ,0 Графикон 79: Број испитаника у зависности од година искуства у бранши У табели 334 и на графикону 80 је представљен број испитаника у зависности од година искуства у предузећу на тренутној позицији. 112 (39,3%) испитаника има до 5 година искуства на тренутној позицији, 75 (26,3%) испитаника има од 6 до 10 година искуства на тренутној позицији, 46 (16,1%) испитаника има од 11 до 15 година искуства на тренутној позицији, 22 (7,7%) испитаника има од 21 до 30 година искуства на тренутној позицији, 16 (5,6%) испитаника има од 16 до 20 година искуства на тренутној позицији, а 2 (0,7%) испитаника има преко 30 година искуства на тренутној позицији. Од 285 испитаника, 12 (4,2%) испитаника није дало одговор на ово питање. Табела 334: Број испитаника у зависности од година искуства у предузећу на тренутној позицији 162 с т р а н а

Структурална анализа припреме и реализације програма производње Фабрике резног алата Чачак

Структурална анализа припреме и реализације програма производње Фабрике резног алата Чачак Структурална анализа припреме и реализације програма производње Фабрике резног алата Чачак Јулија Иглина Факултет техничких наука, Чачак Мастер инжењерски менаџмент, 2013/2014 tfc.23.2009@gmail.com Ментор

Mehr

СПОЉНОТРГОВИНСКА РАЗМЕНA ПОЉОПРИВРЕДНО-ПРЕХРАМБЕНИХ ПРОИЗВОДА СРБИЈЕ

СПОЉНОТРГОВИНСКА РАЗМЕНA ПОЉОПРИВРЕДНО-ПРЕХРАМБЕНИХ ПРОИЗВОДА СРБИЈЕ СПОЉНОТРГОВИНСКА РАЗМЕНA ПОЉОПРИВРЕДНО-ПРЕХРАМБЕНИХ ПРОИЗВОДА СРБИЈЕ Станислав Зекић, Милош Тошин, Маринко Кресоја Економски факултет Суботица, Универзитет у Новом Саду, e-mail: zekics@ef.uns.ac.rs Апстракт:

Mehr

ПРОИЗВОДНО ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ ПРОДАС И РАЗВОЈ СЛИЧНОГ СИСТЕМА У ЈП ЕЛЕКТРОПРИВРЕДИ СРБИЈЕ

ПРОИЗВОДНО ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ ПРОДАС И РАЗВОЈ СЛИЧНОГ СИСТЕМА У ЈП ЕЛЕКТРОПРИВРЕДИ СРБИЈЕ ПРОИЗВОДНО ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ ПРОДАС И РАЗВОЈ СЛИЧНОГ СИСТЕМА У ЈП ЕЛЕКТРОПРИВРЕДИ СРБИЈЕ Vattenfall Europe PowerConsult и ЈП Електропривреда Србије Жељко М. Лазовић; Вера О. Станојевић; Detlef Götz;

Mehr

Специфичности и карактеристике савремених организационих структура и могућности њихове примене у предузећу ``Поло`` Чачак

Специфичности и карактеристике савремених организационих структура и могућности њихове примене у предузећу ``Поло`` Чачак Специфичности и карактеристике савремених организационих структура и могућности њихове примене у предузећу ``Поло`` Чачак Јелена Живанић Факултет техничких наука, Чачак, Инжењерски менаџмент, 2013/2014

Mehr

СЕКТОР ФИНАНСИЈСКОГ ЛИЗИНГА У СРБИЈИ

СЕКТОР ФИНАНСИЈСКОГ ЛИЗИНГА У СРБИЈИ СЕКТОР ЗА КОНТРОЛУ ПОСЛОВАЊА БАНАКА СЕКТОР ФИНАНСИЈСКОГ ЛИЗИНГА У СРБИЈИ Извештај за друго тромесечје 2017. године Септембар 2017. године Садржај: 1. Основни подаци о сектору финансијског лизинга у Србији...

Mehr

О б р а з л о ж е њ е

О б р а з л о ж е њ е РЕПУБЛИКА СРБИЈА АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА ГРАД ЗРЕЊАНИН ГРАДСКА УПРАВА Број: 404-5-6-33/2016-IV Дана: 10.03.2016.године З Р Е Њ А Н И Н Трг Слободе бр.10 Тел. (023) 315-0-127 Тел./факс (023) 315-0-129

Mehr

СЕКТОР ФИНАНСИЈСКОГ ЛИЗИНГА У СРБИЈИ

СЕКТОР ФИНАНСИЈСКОГ ЛИЗИНГА У СРБИЈИ СЕКТОР ЗА КОНТРОЛУ ПОСЛОВАЊА БАНАКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА НАДЗОР НАД ПОСЛОВАЊЕМ ДАВАЛАЦА ФИНАНСИЈСКОГ ЛИЗИНГА СЕКТОР ФИНАНСИЈСКОГ ЛИЗИНГА У СРБИЈИ Извештај за четврто тромесечје 2014. године Април, 2014. године Сектор

Mehr

СЕКТОР ФИНАНСИЈСКОГ ЛИЗИНГА У СРБИЈИ

СЕКТОР ФИНАНСИЈСКОГ ЛИЗИНГА У СРБИЈИ СЕКТОР ЗА КОНТРОЛУ ПОСЛОВАЊА БАНАКА СЕКТОР ФИНАНСИЈСКОГ ЛИЗИНГА У СРБИЈИ Извештај за прво тромесечје 2017. године Јун 2017. године Садржај: 1. Основни подаци о сектору финансијског лизинга у Србији...

Mehr

Стратегијски процес предузећа "Swisslion-Таково"

Стратегијски процес предузећа Swisslion-Таково Стратегијски процес предузећа "Swisslion-Таково" Јелена Јовановић Факултет техничких наука, Чачак Мастер инжењерски менаџмент, 2013/2014 jelenajovanovic314@gmail.com Ментро рада: Др Јасмина Весић Васовић

Mehr

СЕКТОР ОСИГУРАЊА У СРБИЈИ

СЕКТОР ОСИГУРАЊА У СРБИЈИ СЕКТОР ЗА НАДЗОР НАД ОБАВЉАЊЕМ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА СЕКТОР ОСИГУРАЊА У СРБИЈИ Извештај за друго тромесечје 2016. године Народна банка Србије Садржај: 1. Тржиште осигурања... 4 1.1. Учесници на тржишту...

Mehr

СПЕЦИФИЧНОСТИ ПОСЛОВАЊА ФАБРИКЕ РЕЗНОГ АЛАТА АД ЧАЧАК У ПЕРИОДУ РЕСТРУКТУРИРАЊА

СПЕЦИФИЧНОСТИ ПОСЛОВАЊА ФАБРИКЕ РЕЗНОГ АЛАТА АД ЧАЧАК У ПЕРИОДУ РЕСТРУКТУРИРАЊА СПЕЦИФИЧНОСТИ ПОСЛОВАЊА ФАБРИКЕ РЕЗНОГ АЛАТА АД ЧАЧАК У ПЕРИОДУ РЕСТРУКТУРИРАЊА Стефан Ћурчић Факултет техничких наука, Чачак Мастер инжењерски менаџмент, 2013/2014. stefancurcic2323@gmail.com Ментор рада:

Mehr

НЕКИ АСПЕКТИ ПРЕВАРА У ОСИГУРАЊУ МОТОРНИХ ВОЗИЛА CERTAIN ASPECTS OF DECEITS IN THE MOTOR VEHICLE S INSURANCE. IX Симпозијум

НЕКИ АСПЕКТИ ПРЕВАРА У ОСИГУРАЊУ МОТОРНИХ ВОЗИЛА CERTAIN ASPECTS OF DECEITS IN THE MOTOR VEHICLE S INSURANCE. IX Симпозијум НЕКИ АСПЕКТИ ПРЕВАРА У ОСИГУРАЊУ МОТОРНИХ ВОЗИЛА CERTAIN ASPECTS OF DECEITS IN THE MOTOR VEHICLE S INSURANCE Живорад Ристић 1 ; Бранко Павловић 2 ; Милош Ристић 3 IX Симпозијум ''Опасна ситуација и веродостојност

Mehr

www.einherzfuerwien.at Здраво срце жене Срце за Беч

www.einherzfuerwien.at Здраво срце жене Срце за Беч www.einherzfuerwien.at Здраво срце жене Срце за Беч Увод Садржај Поштована читатељко, да ли су срчана обољења уистину типична «мушка обољења»? Статистички подаци показују нешто супротно: У Бечу умире од

Mehr

УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ Департман за последипломске студије

УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ Департман за последипломске студије УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ Департман за последипломске студије ПОСЛОВНА ЕКОНОМИЈА МАСТЕР СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ МАСТЕР РАД ОСИГУРАЊЕ МОТОРНИХ ВОЗИЛА У СРБИЈИ СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА КАСКО ОСИГУРАЊЕ Ментор: Проф.

Mehr

ПРАВИЛНИК О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ ЗА РАД НАСТАВНИКА И САРАДНИКА УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ У ДРУГОЈ ВИСОКОШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ ОДНОСНО КОД ДРУГОГ ПОСЛОДАВЦА

ПРАВИЛНИК О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ ЗА РАД НАСТАВНИКА И САРАДНИКА УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ У ДРУГОЈ ВИСОКОШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ ОДНОСНО КОД ДРУГОГ ПОСЛОДАВЦА УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ДОКУМЕНТИ, АНАЛИТИКА И АРХИВА ПРАВИЛНИК О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ ЗА РАД НАСТАВНИКА И САРАДНИКА УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ У ДРУГОЈ ВИСОКОШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ ОДНОСНО КОД ДРУГОГ ПОСЛОДАВЦА

Mehr

МАШИНЕ АЛАТКЕ. РУКОПИСИ.

МАШИНЕ АЛАТКЕ. РУКОПИСИ. HA1.1 Програмске целине за лакше дефинисање програма предмета ПРО210А007-0043.0000 Машине алатке: MA1 Сага о машинама алаткама и технолошким системима; МА2 Главно кретањ машина алатки;...; МА6 Управљање

Mehr

МАТРИЦА ПРИСТУП ЛОГИЧКОГ ОКВИРА ЛОГИЧКОГ ОКВИРА. Logical Framework Matrix LFМ. Logical Framework Matrix - LFA

МАТРИЦА ПРИСТУП ЛОГИЧКОГ ОКВИРА ЛОГИЧКОГ ОКВИРА. Logical Framework Matrix LFМ. Logical Framework Matrix - LFA МАТРИЦА ЛОГИЧКОГ ОКВИРА Факултет заштите на раду Универзитет у Нишу УПРАВЉАЊЕ ПРОЈЕКТИМА Logical Framework Matrix LFМ ПРИСТУП ЛОГИЧКОГ ОКВИРА Logical Framework Matrix - LFA др Срђан Глишовић srdjan.glisovic

Mehr

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 10 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ, КАНДИДАТА И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 10 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ, КАНДИДАТА И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 10 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ, КАНДИДАТА И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Тема: Euphemismen und Tabu-Wörter in deutschen und österreichischen

Mehr

ПОИСТОВЕЋИВАЊЕ АУДИТОРИЈУМА СА УСПЕШНИМ ТЕНИСЕРИМА

ПОИСТОВЕЋИВАЊЕ АУДИТОРИЈУМА СА УСПЕШНИМ ТЕНИСЕРИМА Сретенка Дугалић 796.342.02:005 Оригинални научни чланак Универзитет Сингидунум, Факултет за физичко васпитање и менаџмент у спорту Београд ПОИСТОВЕЋИВАЊЕ АУДИТОРИЈУМА СА УСПЕШНИМ ТЕНИСЕРИМА Сажетак У

Mehr

Материјал пред Вама представља један позив да посетите где се налази комплетан садржај ВОДИЧА КРОЗ ДИПЛОМЕ.

Материјал пред Вама представља један позив да посетите  где се налази комплетан садржај ВОДИЧА КРОЗ ДИПЛОМЕ. ВОДИЧ КРОЗ ДИПЛОМЕ Водич кроз дипломе је водич за послодавце, каријерне саветнике, студенте и будуће студенте, њихове родитеље и сараднике на путу по зони високог образовања у Србији и Европи Материјал

Mehr

Мале кантице за преношење млека код произвођача од 8, 10, 12 и 15 лит., алум. Емајлиране 2, 5 и 8 лит. Млекомери од 10 и 15 лит.

Мале кантице за преношење млека код произвођача од 8, 10, 12 и 15 лит., алум. Емајлиране 2, 5 и 8 лит. Млекомери од 10 и 15 лит. Нема сумње,.,да у овој цијелој акцији мл>екара није била усамљена. У~ својим напорима и иницијативи управни органи мљекаре наилазе на потпуно разумијевање и на п.отпору свих органа Народне власти, привреде,,

Mehr

СТАТУТ ДРУШТВА ФИЗИЧАРА СРБИЈЕ

СТАТУТ ДРУШТВА ФИЗИЧАРА СРБИЈЕ У складу са одредбама члана 12. Закона о удружењима ( Службени лист Републике Србије број 51/2009), као и члановима 19., 20. и 24. Статута Друштва усвојеног 25. јануара 2012., на Скупштини одржаној дана

Mehr

ПРИРУЧНИК ЗА ПРИМЕНУ ПРАВИЛНИКА О ЕЛЕКТРИЧНОЈ ОПРЕМИ НАМЕЊЕНОЈ ЗА УПОТРЕБУ У ОКВИРУ ОДРЕЂЕНИХ ГРАНИЦА НАПОНА

ПРИРУЧНИК ЗА ПРИМЕНУ ПРАВИЛНИКА О ЕЛЕКТРИЧНОЈ ОПРЕМИ НАМЕЊЕНОЈ ЗА УПОТРЕБУ У ОКВИРУ ОДРЕЂЕНИХ ГРАНИЦА НАПОНА ПРИРУЧНИК ЗА ПРИМЕНУ ПРАВИЛНИКА О ЕЛЕКТРИЧНОЈ ОПРЕМИ НАМЕЊЕНОЈ ЗА УПОТРЕБУ У ОКВИРУ ОДРЕЂЕНИХ ГРАНИЦА НАПОНА Београд, 2012. Приручник за примену Правилника o eлектричној опреми намењеној за употребу у

Mehr

АНАЛИЗА МИШЉЕЊА СЕКТОРА ММСП О ПОСТУПКУ ЈАВНЕ НАБАВКЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

АНАЛИЗА МИШЉЕЊА СЕКТОРА ММСП О ПОСТУПКУ ЈАВНЕ НАБАВКЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ АНАЛИЗА МИШЉЕЊА СЕКТОРА ММСП О ПОСТУПКУ ЈАВНЕ НАБАВКЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ мај 2017. године Увод Законодавни оквир система јавних набавки у Републици Србији заснива се на Закону о јавним набавкама ( Службени

Mehr

НЕМАЧКИ ЈЕЗИК. за IV разред ЕТ, ФТ, ЦТ

НЕМАЧКИ ЈЕЗИК. за IV разред ЕТ, ФТ, ЦТ СКРИПТА 1. Was ist Singular, was ist Plural? НЕМАЧКИ ЈЕЗИК за IV разред ЕТ, ФТ, ЦТ Singular Plural Singular Plural Stühle X Personen X Bilder X Batterie X Kamera X Fernsehapparate X Steckdosen X Wörter

Mehr

ПРИРУЧНИК ЗА ПРИМЕНУ ПРАВИЛНИКА О ЛИЧНОЈ ЗАШТИТНОЈ ОПРЕМИ

ПРИРУЧНИК ЗА ПРИМЕНУ ПРАВИЛНИКА О ЛИЧНОЈ ЗАШТИТНОЈ ОПРЕМИ ПРИРУЧНИК ЗА ПРИМЕНУ ПРАВИЛНИКА О ЛИЧНОЈ ЗАШТИТНОЈ ОПРЕМИ Београд, 2012. Приручник за примену Правилника о личној заштитној опреми Издавач: Министарство финансија и привреде Републике Србије Кнеза Милоша

Mehr

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Јавна набавка: НАБАВКА ТОНЕРА ЗА БИРОТЕХНИЧКУ ОПРЕМУ ОТВОРЕНИ ПОСТУПАК. ЈН број: 02- OПД децембра 2017.

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Јавна набавка: НАБАВКА ТОНЕРА ЗА БИРОТЕХНИЧКУ ОПРЕМУ ОТВОРЕНИ ПОСТУПАК. ЈН број: 02- OПД децембра 2017. Дел.број: 01-171/3-4 Датум: 28.12.2017. нм КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА Јавна набавка: НАБАВКА ТОНЕРА ЗА БИРОТЕХНИЧКУ ОПРЕМУ ОТВОРЕНИ ПОСТУПАК ЈН број: 02- OПД- 2018 Објављено на Порталу јавних набавки и интернет

Mehr

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ мр Јелена Матић др Бисерка Несторовић др Гордана Ђукановић дипл. инж. Тања Палија дипл. инж. арх. Александра Бурда ПРОСТОР И ОБЛИК ПРИРУЧНИК ЗА ПОЛАГАЊЕ ПРИЈЕМНОГ

Mehr

ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 11 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Кандидаткиња: мр Сања Нинковић Тема: Euphemismen und Tabu-Wörter in deutschen und österreichischen Zeitungen

Mehr

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Јавна набавка: Рачунара и рачунарске опреме - пројектора. ОТВОРЕНИ ПОСТУПАК ЈН број: 18-OПД април 2018.

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Јавна набавка: Рачунара и рачунарске опреме - пројектора. ОТВОРЕНИ ПОСТУПАК ЈН број: 18-OПД април 2018. Дел.број: 01-171/59-4 ЖМ Датум: 30.04.2018. КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА Јавна набавка: Рачунара и рачунарске опреме - пројектора ОТВОРЕНИ ПОСТУПАК ЈН број: 18-OПД- 2018 Објављено на Порталу јавних набавки

Mehr

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ УЖИЦЕ др.в.маринковића бр. 4, Ужице (031) , факс: (031)

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ УЖИЦЕ др.в.маринковића бр. 4, Ужице (031) , факс: (031) ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ УЖИЦЕ др.в.маринковића бр. 4, 31000 Ужице (031) 563-150, факс: (031) 563-147 e-mail: zavoduzice@mts.rs ЈАВНА НАБАКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ ЈАВНА НАБАВКА УСЛУГА ОДРЖАВАЊE ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ОПРЕМЕ

Mehr

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Јавна набавка добара: ГРИНДОМЕТАР ОТВОРЕНИ ПОСТУПАК. ЈН број: 14-OПД март године

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Јавна набавка добара: ГРИНДОМЕТАР ОТВОРЕНИ ПОСТУПАК. ЈН број: 14-OПД март године Дел.број: 01-171/47-4 ЖМ Датум: 13.03.2018. КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА Јавна набавка добара: ГРИНДОМЕТАР ОТВОРЕНИ ПОСТУПАК ЈН број: 14-OПД-2018 Објављено на Порталу јавних набавки и интернет страници наручиоца:

Mehr

ОСНОВНЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ. На поједине студијске програме може се уписати следећи број студената: Укупно ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

ОСНОВНЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ. На поједине студијске програме може се уписати следећи број студената: Укупно ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ Број: 0601-262/56 Датум: 19.07.2016. 1. Број слободних места за упис студената ОСНОВНЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ На факултет се може уписати укупно 18 студената, и то: - 18 самофинансирајућих студената На поједине

Mehr

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Јавна набавка добара: Аутоматизована регална дизалица (манипулациони робот) за комисионирање - фаза 1. метална конструкција

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Јавна набавка добара: Аутоматизована регална дизалица (манипулациони робот) за комисионирање - фаза 1. метална конструкција Дел.број: 01-171/91-4 ЖМ Датум: 05.12.2016. КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА Јавна набавка добара: Аутоматизована регална дизалица (манипулациони робот) за комисионирање - фаза 1. метална конструкција ОТВОРЕНИ

Mehr

Признања и захвале ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА

Признања и захвале ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА 1 У склопу реформске области Управљање људским ресурсима Ревидираног акционог плана (РАП 1) Стратегије реформе јавне управе, за Канцеларију координатора реформе јавне управе у БиХ (ПАРЦО) постављен је

Mehr

Енглески језик /2015. Немачки језик KLETT КОМПЛЕТИ

Енглески језик /2015. Немачки језик KLETT КОМПЛЕТИ ШКОЛСКА ГОДИНА 2014/2015. Немачки језик од 5. до 8. разреда KLETT КОМПЛЕТИ Знање нас чини великима УЏБЕНИЧКИ КОМПЛЕТИ ЗА НЕМАЧКИ ЈЕЗИК за 5. ученике за насавнике Уџбенички компле WIR Уџбенички компле MAGNET

Mehr

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Јавна набавка мале вредности добара: ФАРБЕ, ЛЕПАК И ЛАКОВИ. Број ЈН: 18 - ЈНМВД

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Јавна набавка мале вредности добара: ФАРБЕ, ЛЕПАК И ЛАКОВИ. Број ЈН: 18 - ЈНМВД Дел.број: 01-171/39-4 НМ Датум: 07.03.2018. КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА Јавна набавка мале вредности добара: ФАРБЕ, ЛЕПАК И ЛАКОВИ Број ЈН: 18 - ЈНМВД - 2018 Објављено на Порталу Управе за јавне набавке и

Mehr

ПРЕТПОСТАВКЕ ЗА ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈУ КАЗНЕ

ПРЕТПОСТАВКЕ ЗА ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈУ КАЗНЕ Мр Сретко Јанковић судија Апелационог суда у Београду ПРЕТПОСТАВКЕ ЗА ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈУ КАЗНЕ Увод Наслов овог реферата могао би бити и другачији, као нпр. Могућности за избор врсте и висине кривичне санкције,

Mehr

С Т А Т У Т ИНСТИТУТА ЗА НУКЛЕАРНЕ НАУКЕ «ВИНЧА»

С Т А Т У Т ИНСТИТУТА ЗА НУКЛЕАРНЕ НАУКЕ «ВИНЧА» 1 На основу члана 21. Закона о јавним службама («Сл. гласник РС», бр. 42/91, 71/94, 79/2005) и члана 55. Закона о научноистраживачкој делатности («Сл. гласник РС», бр.110/2005), Управни одбор Института

Mehr

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ УЖИЦЕ

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ УЖИЦЕ ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ УЖИЦЕ др.в.маринковића бр. 4, 31000 Ужице (031) 563-150, факс: (031) 563-147 e-mail: zzzzu@eunet.rs www.zavoduzice@mts.rs ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ УЖИЦЕ ЈАВНА НАБАВКА ДОБАРА ЛАБОРАТОРИЈСКА

Mehr

ПРАВИЛНИК О НАГРАЂИВАЊУ СТУДЕНАТА (пречишћен текст)

ПРАВИЛНИК О НАГРАЂИВАЊУ СТУДЕНАТА (пречишћен текст) УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ДОКУМЕНТИ, АНАЛИТИКА И АРХИВА ПРАВИЛНИК О НАГРАЂИВАЊУ СТУДЕНАТА (пречишћен текст) Донет на седници Сената Универзитета у Новом Саду одржаној 24.3.2011. године Ступио на снагу:

Mehr

за јавну набавку мале вредности услуге Услуге чишћења објекта Централне зграде ЈН бр.02-5/2014

за јавну набавку мале вредности услуге Услуге чишћења објекта Централне зграде ЈН бр.02-5/2014 КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА за јавну набавку мале вредности услуге Услуге чишћења објекта Централне ЈН бр.02-5/2014 ОБЈАВЉЕНО на ПОРТАЛУ УЈН. Од 31.01.2014.године РОК ЗА ДОСТАВЉАЊЕ ПОНУДА:10.02.2014. године

Mehr

Документација о 13, на принципима активне наставе заснованих, најбољих и најуспешнијих часова виђених у огледним школама

Документација о 13, на принципима активне наставе заснованих, најбољих и најуспешнијих часова виђених у огледним школама Министарство просвете Републикe Србијe Програм реформе средњег стручног образовања Јединица за имплементацију програма Отона Жупанчича 30, 11000 Београд Тел.: + 381 11 260 8181 E-mail: office@vetserbia.edu.yu

Mehr

ТМ Г. XXXIV Бр. 1 Стр Ниш јануар - март РЕЛИГИОЗНОСТ У ДАНАШЊОЈ РУСИЈИ ПОВОДОМ ЈЕДНОГ НОВИЈЕГ СОЦИОЛОШКОГ ИСТРАЖИВАЊА

ТМ Г. XXXIV Бр. 1 Стр Ниш јануар - март РЕЛИГИОЗНОСТ У ДАНАШЊОЈ РУСИЈИ ПОВОДОМ ЈЕДНОГ НОВИЈЕГ СОЦИОЛОШКОГ ИСТРАЖИВАЊА ТМ Г. XXXIV Бр. 1 Стр. 97-106 Ниш јануар - март 2010. UDK 316.74:2(470) 2008 Прегледни чланак Примљено: 10. 12. 2009 Томас Бремер Екуменски институт Универзитет у Минстеру Минстер (Република Немачка) РЕЛИГИОЗНОСТ

Mehr

ЗА ГОДИНУ. Београд, март 2017.

ЗА ГОДИНУ. Београд, март 2017. ЗА 2016. ГОДИНУ Београд, март 2017. Редован годишњи извештај Повереника за заштиту равноправности за 2016. годину Београд, март 2017. Уредница Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности Издавач

Mehr

ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНА ЈП ЕПС ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНА Д.О.О. НОВИ САД

ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНА ЈП ЕПС ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНА Д.О.О. НОВИ САД ЈП ЕПС ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ Д.О.О. НОВИ САД Број: 461 Септембар 2011 Година XLIX Први број изашао 5.11.1962. ISSN 1452-7545 АКТУЕЛНО РЕЗУЛТАТИ И БЕЗБЕДНОСТ НАЈВАЖНИЈИ

Mehr

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Јавна набавка мале вредности услуга: УСЛУГЕ РЕСТОРАНА-ПЕЧЕЊАРА. Број ЈН: 09- ЈНМВУ-2017

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Јавна набавка мале вредности услуга: УСЛУГЕ РЕСТОРАНА-ПЕЧЕЊАРА. Број ЈН: 09- ЈНМВУ-2017 Дел.број: 01-171/68-4 ЖМ Датум: 10.11.2017. КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА Јавна набавка мале вредности услуга: УСЛУГЕ РЕСТОРАНА-ПЕЧЕЊАРА Број ЈН: 09- ЈНМВУ-2017 Објављено на Порталу Управе за јавне набавке и

Mehr

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Јавна набавка: МЕРНИ ИНСТРУМЕНТИ ОТВОРЕНИ ПОСТУПАК. Број ЈН 12_OПД_ априла године

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Јавна набавка: МЕРНИ ИНСТРУМЕНТИ ОТВОРЕНИ ПОСТУПАК. Број ЈН 12_OПД_ априла године Дел.број: 01_171_27_4 СМ Датум: 10.04.2017. КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА Јавна набавка: МЕРНИ ИНСТРУМЕНТИ ОТВОРЕНИ ПОСТУПАК Број ЈН 12_OПД_2017 ОБЈАВЉЕНО на ПОРТАЛУ Управе за јавне набавке 10. априла 2017.

Mehr

КОНКУРС ЗА УПИС У I ГОДИНУ ШКОЛСКЕ 2015/16. ГОДИНЕ СЕПТЕМБАРСКИ УПИСНИ РОК ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

КОНКУРС ЗА УПИС У I ГОДИНУ ШКОЛСКЕ 2015/16. ГОДИНЕ СЕПТЕМБАРСКИ УПИСНИ РОК ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА 21000 Нови Сад, Трг Д. Обрадовића 6 Тел.: 021/450-810; Фах: 021/458-133 Жиро-рачун: 840-1710666-12 e-mail: studsluzba@uns.ac.rs www.ftn.uns.ac.rs Шеф студентске службе: (021) 485-2222

Mehr

СИСТЕМСКО УТЕМЕЉЕЊЕ НАСТАВЕ У ИНОВАТИВНОЈ ШКОЛИ

СИСТЕМСКО УТЕМЕЉЕЊЕ НАСТАВЕ У ИНОВАТИВНОЈ ШКОЛИ Проф.др Нада вилотијевиć 1 Учитељски факултет у Београду Академик Младен Вилотијевић Српска академија образовања, Београд Оригинални научни рад Српска академија образовања Годишњак за 2012. годину УДК:

Mehr

Путници на првом месту

Путници на првом месту Број 3.:. 11. април 2016. Путници на првом месту Да би потенцијали железничког саобраћаја (ниска емисија угљен - диоксида и циљеви Беле књиге о саобраћају из 2011. године) били у потпуности искоришћени,

Mehr

СЕКТОР ЗА КОНТРОЛУ ПОСЛОВАЊА БАНАКА БАНКАРСКИ СЕКТОР У СРБИЈИ. Извештај за IV тромесечје 2012

СЕКТОР ЗА КОНТРОЛУ ПОСЛОВАЊА БАНАКА БАНКАРСКИ СЕКТОР У СРБИЈИ. Извештај за IV тромесечје 2012 СЕКТОР ЗА КОНТРОЛУ ПОСЛОВАЊА БАНАКА БАНКАРСКИ СЕКТОР У СРБИЈИ Извештај за IV тромесечје 2012 Април 2013 Садржај: 1. Основни подаци... 3 1.1. Одабрани параметри банкарског сектора Србије... 3 1.2. Концентрација

Mehr

Antrag zur Erteilung einer Bescheinigung nach DIN zum Nachweis der Eignung zum Kleben von Schienenfahrzeugen und fahrzeugteilen Захтев

Antrag zur Erteilung einer Bescheinigung nach DIN zum Nachweis der Eignung zum Kleben von Schienenfahrzeugen und fahrzeugteilen Захтев Antrag zur Erteilung einer Bescheinigung nach DIN 6701-2 zum Nachweis der Eignung zum Kleben von Schienenfahrzeugen und fahrzeugteilen Захтев за издавање уверења на основу DIN 6701-2 ради доказивања способности

Mehr

ЗАШТО СЕ КАЖЕ? Четврто издање

ЗАШТО СЕ КАЖЕ? Четврто издање ЛИНГВИСТИЧКЕ ЕДИЦИЈЕ Едиција ПОПУЛАРНА ЛИНГВИСТИКА Књига 3 Уредник Зоран Колунџија Рецензент др Радојица Јовиђевиђ Четврто издање ИК Прометеј, Нови Сад 2008. Треће допуњено издање, ИК Прометеј, Нови Сад

Mehr

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Јавна набавка добара: ЕЛЕКТРОНСКЕ КОМПОНЕНТЕ. ОТВОРЕНИ ПОСТУПАК ЈН број: 07-OПД јануар 2018.

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Јавна набавка добара: ЕЛЕКТРОНСКЕ КОМПОНЕНТЕ. ОТВОРЕНИ ПОСТУПАК ЈН број: 07-OПД јануар 2018. Дел.број: 01-171/21-4 ЖМ Датум: 31.01.2018. КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА Јавна набавка добара: ЕЛЕКТРОНСКЕ КОМПОНЕНТЕ ОТВОРЕНИ ПОСТУПАК ЈН број: 07-OПД-2018 Објављено на Порталу јавних набавки и интернет страници

Mehr

ПРИРУЧНИК ЗА ПРИМЕНУ ПРАВИЛНИКА О БЕЗБЕДНОСТИ ЛИФТОВА

ПРИРУЧНИК ЗА ПРИМЕНУ ПРАВИЛНИКА О БЕЗБЕДНОСТИ ЛИФТОВА ПРИРУЧНИК ЗА ПРИМЕНУ ПРАВИЛНИКА О БЕЗБЕДНОСТИ ЛИФТОВА Београд, 2012. Издавач: Министарство финансија и привреде Републике Србије Кнеза Милоша 20, 11 000 Београд, Србија Ова публикација је настала уз подршку:

Mehr

Карл Маркс. Најамни рад и капитал

Карл Маркс. Најамни рад и капитал Најамни рад и капитал Најамни рад и капитал Од издавача Марксово дело Најамни рад и капитал, а исто тако и Енгелсов предговор који је писан године 1891, дајемо у преводу Димитрија Туцовића. Тај превод

Mehr

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА у поступку јавне набавке мале вредности услуга смештај чланова научног одбора међународне конференције 21. и 22. априла 2016. године, радна вечера одбора 21. априла 2016. годинеи

Mehr

Р Е Ш Е Њ Е О ОДОБРЕЊУ ТИПА МЕРИLА године

Р Е Ш Е Њ Е О ОДОБРЕЊУ ТИПА МЕРИLА године СРБИЈА И ЦРНА ГОРА МИНИСТАРСТВО ЗА УНУТРАШЊЕ ЕКОНОМСКЕ ОДНОСЕ ЗАВОД ЗА МЕРЕ И ДРАГОCЕНЕ МЕТАLЕ 11000 Београд, Мике Аласа 14, пошт.фах 384 тел. (011) 32-82-736, телефакс: (011) 181-668 На основу члана 36.

Mehr

КОНКУРС ЗА УПИС У I ГОДИНУ ШКОЛСКЕ 2016/17. ГОДИНЕ ПРОДУЖЕНИ СЕПТЕМБАРСКИ УПИСНИ РОК ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

КОНКУРС ЗА УПИС У I ГОДИНУ ШКОЛСКЕ 2016/17. ГОДИНЕ ПРОДУЖЕНИ СЕПТЕМБАРСКИ УПИСНИ РОК ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА 21000 Нови Сад, Трг Д. Обрадовића 6 Тел.: 021/450-810; Фах: 021/458-133 Жиро-рачун: 840-1710666-12 e-mail: studsluzba@uns.ac.rs www.ftn.uns.ac.rs Шеф студентске службе: (021) 485-2222

Mehr

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ. Нови Сад, Ђуре Јакшића бр. 7. тел: 021/ факс: 021/ број жиро рачуна:

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ. Нови Сад, Ђуре Јакшића бр. 7. тел: 021/ факс: 021/ број жиро рачуна: УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ Нови Сад, Ђуре Јакшића бр. 7 тел: 021/422-177 факс: 021/420-187 број жиро рачуна: 840-1451666-42 www.akademja.uns.ac.rs ИНФОРМАТОР О ПРОГРАМСКИМ САДРЖАЈИМА ПРИЈЕМНИХ ИСПИТА за

Mehr

Tекст конкурса за упис студената на мастер академске студије у школској 2017/2018. години МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

Tекст конкурса за упис студената на мастер академске студије у школској 2017/2018. години МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ Tекст конкурса за упис студената на мастер академске студије у школској 2017/2018. години УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ АКАДЕМИЈА УМЕТНОСТИ Адреса: 21000 Нови Сад, Ђуре Јакшића 7 Телефон: 021/420-187 Факс:

Mehr

Пастер и болести вина

Пастер и болести вина Пастер и болести вина Током хиљада година вином су се искључиво бавили виноградари, који су с генерације на генерацију преносили техничка искуства, често врло префињена, и тиме до савршенства усавршили

Mehr

КОНКУРС ЗА УПИС У I ГОДИНУ ШКОЛСКЕ 2014/15. ГОДИНЕ ПРОДУЖЕНИ СЕПТЕМБАРСКИ УПИСНИ РОК ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

КОНКУРС ЗА УПИС У I ГОДИНУ ШКОЛСКЕ 2014/15. ГОДИНЕ ПРОДУЖЕНИ СЕПТЕМБАРСКИ УПИСНИ РОК ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА 21000 Нови Сад, Трг Д. Обрадовића 6 Тел.: 021/450-810; Фах: 021/458-133 Жиро-рачун: 840-1710666-12 e-mail: studsluzba@uns.ac.rs www.ftn.uns.ac.rs Шеф студентске службе: (021) 485-2222

Mehr

ДДОР ПЕНЗИЈА ПЛУС ДРУШТВО ЗА УПРАВЉАЊЕ ДОБРОВОЉНИМ ПЕНЗИЈСКИМ ФОНДОМ А.Д., НОВИ САД

ДДОР ПЕНЗИЈА ПЛУС ДРУШТВО ЗА УПРАВЉАЊЕ ДОБРОВОЉНИМ ПЕНЗИЈСКИМ ФОНДОМ А.Д., НОВИ САД ДДОР ПЕНЗИЈА ПЛУС ДРУШТВО ЗА УПРАВЉАЊЕ ДОБРОВОЉНИМ ПЕНЗИЈСКИМ ФОНДОМ А.Д., НОВИ САД Финансијски извештаји за период од 21. децембра до 31. децембра 2006. године и Извештај независног ревизора ДДОР ПЕНЗИЈА

Mehr

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ДРЖАВНА РЕВИЗОРСКА ИНСТИТУЦИЈА

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ДРЖАВНА РЕВИЗОРСКА ИНСТИТУЦИЈА РЕПУБЛИКА СРБИЈА ДРЖАВНА РЕВИЗОРСКА ИНСТИТУЦИЈА ИЗВЕШТАЈ О РЕВИЗИЈИ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА И ПРАВИЛНОСТИ ПОСЛОВАЊА ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ПРИРОДНОГ ГАСА ГАС-РУМА, РУМА ЗА 2015. ГОДИНУ Број: 400-3703/2016-06/6

Mehr

ПРАВИЛА О ЗАШТИТИ ОД ПОЖАРА

ПРАВИЛА О ЗАШТИТИ ОД ПОЖАРА УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ДОКУМЕНТИ, АНАЛИТИКА И АРХИВА ПРАВИЛА О ЗАШТИТИ ОД ПОЖАРА Донет на седници Савета Универзитета у Новом Саду одржаној 17.3.2014. године Ступио на снагу: 25.3.2014. ПРАВИЛА О ЗАШТИТИ

Mehr

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ПОДЗЕМНУ ЕКСПЛОАТАЦИЈУ УГЉА РЕСАВИЦА ИНФОРМАТОР О РАДУ. Септембар 2016.год.

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ПОДЗЕМНУ ЕКСПЛОАТАЦИЈУ УГЉА РЕСАВИЦА ИНФОРМАТОР О РАДУ. Септембар 2016.год. ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ПОДЗЕМНУ ЕКСПЛОАТАЦИЈУ УГЉА РЕСАВИЦА ИНФОРМАТОР О РАДУ Септембар 2016.год. 1. САДРЖАЈ: 1. САДРЖАЈ:... 2 2. ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ЈП ПЕУ РЕСАВИЦА И ИНФОРМАТОРУ... 3 3. ОРГАНИЗАЦИОНА СТРУКТУРА

Mehr

Скраћени редован годишњи извештај Повереника за заштиту равноправности за годину

Скраћени редован годишњи извештај Повереника за заштиту равноправности за годину Скраћени редован годишњи извештај Повереника за заштиту равноправности за 2016. годину Београд, јун 2017. Уредница Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности Издавач Повереник за заштиту равноправности

Mehr

ПОСЛОВНИК СЕНАТА УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ (пречишћен текст)

ПОСЛОВНИК СЕНАТА УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ (пречишћен текст) УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ДОКУМЕНТИ, АНАЛИТИКА И АРХИВА ПОСЛОВНИК СЕНАТА УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ (пречишћен текст) Донет на седници Сената Универзитета у Новом Саду одржаној 28.12.2006. године Ступио

Mehr

ИЗВЕШТАЈ О ТРОШКОВИМА ИЗБОРНЕ КАМПАЊЕ ЗА ИЗБОР ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ ГОДИНЕ

ИЗВЕШТАЈ О ТРОШКОВИМА ИЗБОРНЕ КАМПАЊЕ ЗА ИЗБОР ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ ГОДИНЕ ИЗВЕШТАЈ О ТРОШКОВИМА ИЗБОРНЕ КАМПАЊЕ ЗА ИЗБОР ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ 2017. ГОДИНЕ Београд, новембар 2017. године С А Д Р Ж А Ј ПРЕДГОВОР ПОГЛАВЉЕ I: ПОГЛАВЉЕ II: ПОГЛАВЉЕ III: ФИНАНСИЈСКИ ПОКАЗАТЕЉИ АКТИВНОСТИ

Mehr

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈГСП "НОВИ САД" Футошки пут 46, Нови Сад Позив за подношење понуда је објављен на Порталу јавних набавки и интернет стани наручиоца: 27.11.2015. године. Рок за подношење понуда: 07.12.2015. године до 11.00

Mehr

Карл Маркс. Најамни рад и капитал

Карл Маркс. Најамни рад и капитал Карл Маркс Најамни рад и капитал Карл Маркс Карл Маркс Најамни рад и капитал Од издавача Марксово дело Најамни рад и капитал, а исто тако и Енгелсов предговор који је писан године 1891, дајемо у преводу

Mehr

Поплаве наша судбина. Делегација Србијашума посетила газдинство Ибар Лепосавић. Интервју: др Саша Орловић, директор Управе за шуме

Поплаве наша судбина. Делегација Србијашума посетила газдинство Ибар Лепосавић. Интервју: др Саша Орловић, директор Управе за шуме Година XVIII Јул 2010 Број 107/108 Делегација Србијашума посетила газдинство Ибар Лепосавић Интервју: др Саша Орловић, директор Управе за шуме Поплаве наша судбина Ревија Шуме 1 Фото: Марија Ђуковић, дипл.

Mehr

ПРИРУЧНИК ЗА ПРИМЕНУ ПРАВИЛНИКА О БЕЗБЕДНОСТИ МАШИНА

ПРИРУЧНИК ЗА ПРИМЕНУ ПРАВИЛНИКА О БЕЗБЕДНОСТИ МАШИНА РЕПУБЛИКА СРБИЈА Министарство финансије и привреде ПРИРУЧНИК ЗА ПРИМЕНУ ПРАВИЛНИКА О БЕЗБЕДНОСТИ МАШИНА Београд, 2012. Приручник за примену Правилника о безбедности машина Издавач: Министарство финансија

Mehr

НАСТАВНИ МЕТОДИ И МОТИВАЦИЈА У ОБУЦИ НАСТАВНИКА СТРУЧНИХ ШКОЛА:

НАСТАВНИ МЕТОДИ И МОТИВАЦИЈА У ОБУЦИ НАСТАВНИКА СТРУЧНИХ ШКОЛА: Министарство просвете и спорта Републикe Србијe Програм реформе средњег стручног образовања Јединица за имплементацију програма Отона Жупанчича 30, 11000 Београд Тел.: + 381 11 260 8181 E-mail: office@vetserbia.edu.yu

Mehr

ТЕОЛОГИЈА КАО ТРАНСЦЕНДЕНТАЛНА АНТРОПОЛОГИЈА У ДЕЛУ КАРЛА РАНЕРА

ТЕОЛОГИЈА КАО ТРАНСЦЕНДЕНТАЛНА АНТРОПОЛОГИЈА У ДЕЛУ КАРЛА РАНЕРА УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ Марко Г. Вилотић ТЕОЛОГИЈА КАО ТРАНСЦЕНДЕНТАЛНА АНТРОПОЛОГИЈА У ДЕЛУ КАРЛА РАНЕРА докторска дисертација Београд, 2015 UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY

Mehr

Петар Грујичић. Беовавилон. роман. Београд 2010 ДЕРЕТА

Петар Грујичић. Беовавилон. роман. Београд 2010 ДЕРЕТА Петар Грујичић Беовавилон роман Београд 2010 ДЕРЕТА ПРИЗЕМЉЕЊЕ Одлука да се снимање рекламе за нову марку цигарета холандске индустрије дувана обави у Београду саопштена је Чупку као вест која ће да га

Mehr

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Јавна набавка: РЕКЛАМНИ МАТЕРИЈАЛ ОТВОРЕНИ ПОСТУПАК. Број ЈН 10_OПД_ март године

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Јавна набавка: РЕКЛАМНИ МАТЕРИЈАЛ ОТВОРЕНИ ПОСТУПАК. Број ЈН 10_OПД_ март године Дел.број: 01_171_32_4 НМ Датум: 20.02.2018. КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА Јавна набавка: РЕКЛАМНИ МАТЕРИЈАЛ ОТВОРЕНИ ПОСТУПАК Број ЈН 10_OПД_2018 ОБЈАВЉЕНО на ПОРТАЛУ Управе за јавне набавке 6. март 2018. године

Mehr

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ УЖИЦЕ

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ УЖИЦЕ ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ УЖИЦЕ др.в.маринковића бр. 4, 31000 Ужице (031) 563-150, факс: (031) 563-147 e-mail: zavoduzice@mts.rs ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ УЖИЦЕ ЈАВНА НАБАВКА ДОБАРА ПУТНИЧКИ АУТОМОБИЛ ЈАВНА

Mehr

Возња са бусом и возом

Возња са бусом и возом Serbisch Возња са бусом и возом Келн област Тарифа зона Може се са VRSом ици зове Измеду Куртен ИУ Бергиш Гладбах, Келн и Леверкузен (види се на мапу) Сваки град и свака општина има тарифа зону са једним

Mehr

МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА 21000 Нови Сад, Трг Д. Обрадовића 6 Тел.: 021/450-810; Фах: 021/458-133 Жиро-рачун: 840-1710666-12 e-mail: stud.master.ivana@uns.ac.rs; stud.master.branko@uns.ac.rs www.ftn.uns.ac.rs

Mehr

VERTRAG УГОВОР. Über die Beauftragung mit der Sammlung, Abfuhr und Deponierung von Abfall. О поверавању послова сакупљања, одвожења и депоновања смећа

VERTRAG УГОВОР. Über die Beauftragung mit der Sammlung, Abfuhr und Deponierung von Abfall. О поверавању послова сакупљања, одвожења и депоновања смећа ОСНОВНИ УГОВОР ИЗМЕЂУ PWW E.T. NIS, ПВВ - ЛЕСКОВАЦ И ОПШТИНЕ ВЛАДИЧИН ХАН HAUPTVERTRAG ZWISCHEN PWWE.T. NIS, PWW-LESKOVAC UND GEMEINDE VLADICIN HAN УГОВОР О поверавању послова сакупљања, одвожења и депоновања

Mehr

Удружење за биљну произвoдњу квартал. oктобар-децембар 2017.

Удружење за биљну произвoдњу квартал. oктобар-децембар 2017. eбилтен Удружење за биљну произвoдњу IV квартал 20 17. oктобар-децембар 2017. УВОДНИК Билтени удружења Привредне коморе Србије сектора пољопри вреде, индустрије и услуга представљају тромесечне анализе

Mehr

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Јавна набавка мале вредности услуга: УСЛУГЕ РЕСТОРАНА СА НАЦИОНАЛНОМ КУХИЊОМ. Број ЈН: 02- ЈНМВУ- 2017

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Јавна набавка мале вредности услуга: УСЛУГЕ РЕСТОРАНА СА НАЦИОНАЛНОМ КУХИЊОМ. Број ЈН: 02- ЈНМВУ- 2017 Дел.број: 01-171/7-4 ЖМ Датум: 29.12.2016. КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА Јавна набавка мале вредности услуга: УСЛУГЕ РЕСТОРАНА СА НАЦИОНАЛНОМ КУХИЊОМ Број ЈН: 02- ЈНМВУ- 2017 Објављено на Порталу јавних набавки

Mehr

ДЕФИНИЦИЈА ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛИТЕТА У НЕМАЧКОЈ 1

ДЕФИНИЦИЈА ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛИТЕТА У НЕМАЧКОЈ 1 Наталија Лукић ДЕФИНИЦИЈА ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛИТЕТА У НЕМАЧКОЈ Наталија Лукић * УДК 343.9(430) ДЕФИНИЦИЈА ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛИТЕТА У НЕМАЧКОЈ 1 Прегледни чланак doi: 10.7251/SPM1447121L Апстракт.

Mehr

РЕПУБЛИКА СРПСКА ВЛАДА СТРАТЕГИЈА ЗАПОШЉАВАЊА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ГОДИНА. Бања Лука, септембар године

РЕПУБЛИКА СРПСКА ВЛАДА СТРАТЕГИЈА ЗАПОШЉАВАЊА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ГОДИНА. Бања Лука, септембар године РЕПУБЛИКА СРПСКА ВЛАДА СТРАТЕГИЈА ЗАПОШЉАВАЊА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 2016 2020. ГОДИНА Бања Лука, септембар 2016. године Садржај 1. Увод... 5 1.1. Опште стање привреде Републике Српске... 5 1.1.1. Међународно

Mehr

Универзитет у Новом Саду Пољопривредни факултет Нови Сад Трг Доститеја Обрадовића Нови Сад

Универзитет у Новом Саду Пољопривредни факултет Нови Сад Трг Доститеја Обрадовића Нови Сад Универзитет у Новом Саду Пољопривредни факултет Нови Сад Трг Доститеја Обрадовића 8 21000 Нови Сад ЈАВНА НАБАВКА ДОБРА РАДНА ОДЕЋА И ОБУЋА ОТВОРЕНИ ПОСТУПАК ЈАВНА НАБАВКА бр. 52/2014 Април 2014. Године

Mehr

Увод. 1 Нејединствена терминологија, као и различити обим заштите ознака географског порекла у

Увод. 1 Нејединствена терминологија, као и различити обим заштите ознака географског порекла у Увод Предмет рада докторске дисертације биће колизија између географских ознака и жигова, како у поступку њихове регистрације, тако и након што је регистрација извршена. 1 Најшире гледано, географске ознаке

Mehr

Н А Р У Ч И Л А Ц ЈП ЕПС "Електросрбија" д.о.о. Краљево Краљево, Димитрија Туцовића бр. 5

Н А Р У Ч И Л А Ц ЈП ЕПС Електросрбија д.о.о. Краљево Краљево, Димитрија Туцовића бр. 5 Конкурсна документација Т 668/2015 ЛА Н А Р У Ч И Л А Ц ЈП ЕПС "Електросрбија" д.о.о. Краљево 36000 Краљево, Димитрија Туцовића бр. 5 КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ РАДОВА Радови са испоруком

Mehr

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ. Нови Сад, Ђуре Јакшића бр. 7 тел: 021/ факс: 021/ број жиро рачуна:

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ. Нови Сад, Ђуре Јакшића бр. 7 тел: 021/ факс: 021/ број жиро рачуна: УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ Нови Сад, Ђуре Јакшића бр. 7 тел: 021/422-177 факс: 021/420-187 број жиро рачуна: 840-1451666-42 www.akademija.uns.ac.rs ИНФОРМАТОР О ПРОГРАМСКИМ САДРЖАЈИМА ДИФЕРЕНЦИЈАЛНОГ, ПРЕЛИМИНАРНОГ

Mehr

КОНТРОЛА ПОСЛОВАЊА БАНАКА. Извештај за I квартал године

КОНТРОЛА ПОСЛОВАЊА БАНАКА. Извештај за I квартал године КОНТРОЛА ПОСЛОВАЊА БАНАКА Извештај за I квартал 2010. године Садржај Oсновни подаци...3 Одабрани параметри банкарског сектора Србије...3 Концентрација и конкуренција...4 Регулаторна активност НБС...5 Актива...6

Mehr

ОГЛАШАВА Продају имовине јавним надметањем

ОГЛАШАВА Продају имовине јавним надметањем На основу Решења стечајног судије Привредног суда у Зајечару, Ст.бр. 227/2011 од 20.02.2012. године, а у складу са чланoвима 131, 132. и 133. Закона о стечају («Службени гласник Републике Србије» број

Mehr

ОСНОВНЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ. На поједине студијске програме може се уписати следећи број студената:

ОСНОВНЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ. На поједине студијске програме може се уписати следећи број студената: ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Адреса: 21000 Нови Сад, Трг Доситеја Обрадовића 3 Телефон: 021/455-630 Факс: 021/455-662 Студентска служба, телефон: 021-485-2711; 485-2712; 455-643 Жиро рачун: 840-1711666-19

Mehr

МЕТАЛАЦ ПОСУЂЕ Д.О.О., ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ. Финансијски извештаји 31. децембар године и Извештај независног ревизора

МЕТАЛАЦ ПОСУЂЕ Д.О.О., ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ. Финансијски извештаји 31. децембар године и Извештај независног ревизора МЕТАЛАЦ ПОСУЂЕ Д.О.О., ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ Финансијски извештаји и Извештај независног ревизора САДРЖАЈ Страна Извештај независног ревизора 1 Финансијски извештаји: Биланс успеха 2 Биланс стања 3 Извештај

Mehr

ūосебан додатак недељника бр.3 јул 2012 САНУ СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ фото: Иван Шепић

ūосебан додатак недељника бр.3 јул 2012 САНУ СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ фото: Иван Шепић ūосебан додатак недељника бр.3 јул 2012 САНУ СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ фото: Иван Шепић 1841 2012 ИНТЕРВЈУ: НИКОЛА ХАЈДИН, ПРЕДСЕДНИК САНУ Како да искористимо науку Награде које додељује Академија

Mehr

У Г О В О Р ИЗМЕЂУ РЕПУБЛИКЕ АУСТРИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ О ИЗБЕГАВАЊУ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА У ОДНОСУ НА ПОРЕЗЕ НА ДОХОДАК И НА ИМОВИНУ

У Г О В О Р ИЗМЕЂУ РЕПУБЛИКЕ АУСТРИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ О ИЗБЕГАВАЊУ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА У ОДНОСУ НА ПОРЕЗЕ НА ДОХОДАК И НА ИМОВИНУ BGBl. III - Ausgegeben am 18. Jänner 2011 - Nr. 8 1 von 24 У Г О В О Р ИЗМЕЂУ РЕПУБЛИКЕ АУСТРИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ О ИЗБЕГАВАЊУ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА У ОДНОСУ НА ПОРЕЗЕ НА ДОХОДАК И НА ИМОВИНУ BGBl.

Mehr

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ПОСТУПАК ЈАВНЕ НАБАВКЕ МАЛЕ ВРЕДНОСТИ НАБАВКА УСЛУГА УСЛУГЕ РЕСТОРАНА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА НОВОГ САДА, ОБЛИКОВАНУ ПО ПАРТИЈАМА ОД 1 ДО 2 БРОЈ ЈНМВ 54/13 УКУПНО СТРАНА: 49 Нови Сад,

Mehr

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА за поступак јавне набавке аутоклава за потребе Службе опште хирургије у Општој болници Горњи Милановац

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА за поступак јавне набавке аутоклава за потребе Службе опште хирургије у Општој болници Горњи Милановац ОПШТА БОЛНИЦА ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ БРОЈ: 29-3/2013 ДАТУМ: 13.05.2013. године ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА за поступак јавне набавке аутоклава за потребе Службе опште хирургије у Општој болници Горњи

Mehr