КОНТРОЛА ПОСЛОВАЊА БАНАКА. Извештај за I квартал године

Transkript

1 КОНТРОЛА ПОСЛОВАЊА БАНАКА Извештај за I квартал године

2 Садржај Oсновни подаци...3 Одабрани параметри банкарског сектора Србије...3 Концентрација и конкуренција...4 Регулаторна активност НБС...5 Актива...6 Ниво и тренд...6 Структура укупне активе највећих банака...8 Кредитна активност...9 Проблематични кредити NPL...11 Покриће проблематичних кредита...12 NPL привреда...13 NPL физичких лица...14 Класификована актива...16 Ликвидност сектора...17 Ванбилансне ставке...18 Обавезе и капитал...19 Ниво и тренд...19 Структура депозита...21 Узети кредити...22 Задужење у иностранству...22 Субординиране обавезе...22 Капитал и адекватност капитала...23 Девизни ризик...24 Профитабилност...26 Ниво и тренд...26 Структура резултата...27 Показатељи пословања...28 Оперативни добитак...29 Оперативни расходи...30 Статистички анекс НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године

3 Основни подаци Одабрани параметри банкарског сектора Србије Табела 1. Преглед одабраних параметара банкарског сектора Србије Број банака Добитак (губитак)* млрд % АКТИВА млрд % КАПИТАЛ млрд % Запослени % Укупно домаће банке , Државне , Приватне ,555 5 Укупно стране банке , , Аустрија , Италија , Грчка 4 (0.2) , Француска ,486 8 Остали 8 (0.2) , УКУПНО Сектор , , * Пре опорезивања У банкарском сектору Србије на крају првог квартала године укупно послује 34 банке које запошљавају 31,026 лица. Укупна актива банака износи 2,237 милијарди RSD док укупан капитал износи 470 милијарди RSD. Од укупног броја банака 21 1 банка се налази у власништву страних лица док се 13 банака налази у власништву домаћих лица 8 у власништву државе као већинског или највећег појединачног акционара и 5 банака у власништву приватних лица. Домаће банке у власништву државе или приватних лица чине 47% добитка сектора, 26% укупне активе и 28% укупног капитала као и укупног броја запослених. Најзначајније стране банке по учешћу у укупној активи сектора потичу из Аустрије и Италије 2 са по 21% укупног учешћа, затим следи Грчка са 16%, Француска са 7% и све остале земље са укупно 10% учешћа. Стране банке потичу од банкарских групација из 11 различитих држава. 1 Credy banka је из категорије државних банака прешла у категорију страних банака након преузимања од стране NKB banke Maribor, из Словеније. 2 Од првог квартала године Findomestic banka се налази у категорији француских банака (претходно италијанска банка). НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године 3

4 Тренд смањења броја запослених лица у банкарском сектору Србије, започет у току године се наставља и у првом кварталу ове године конкретно на крају првог квартала године ради 156 лица мање него на крају године. Укупно је 19 банака смањило број запослених за 266, две банке нису мењале број запослених док је 13 банака повећало број запослених за 110 лица. Организациона мрежа банкарског сектора је у прва три месеца ове године смањена за 35 пословних јединица, филијала, експозитура и шалтера (укупан број организационих делова 2,600). Концентрација и конкуренција Банкарски сектор Србије је у значајној мери фрагметисан имајући у виду велики број банака са малим учешћима у најзначајнијим категоријама пословања попут активе, кредита, депозита и прихода. HHI 3 индекс концентрације (Табела 2) ни за једну наведену категорију није изнад нивоа од 1000 који би означио постојање тек умереног нивоа концентрације. HHI индекс је највећи за категорију депозита становништва са нивоом од 805 где је сасвим очекивано и учешће првих 5 и првих 10 банака највеће (55% и 76%, респективно). Истовремено, најнижи је за категорију прихода од камата са нивоом од 619, где су и учешћа првих 5 и 10 банака такође очекивано најмања (44% и 68%, респективно). Табела 2. Показатељи концентрације и конкуренције Првих 5 банака учешће Првих 10 банака HHI* Актива 47% 71% 637 Кредити (укупни) 46% 68% 640 становништву 49% 78% 706 Депозити (укупни) 50% 73% 723 становништва 55% 76% 805 Приходи (укупни) 49% 71% 695 од камата 44% 68% 619 од накнада 53% 72% 736 * Хиршман Херфиндал Индекс концентрације. 3 Хиршман Херфиндал индекс концентрације се израчунава као сума квадрираних учешћа појединачних банака у укупној категорији која се посматра (актива, кредити, депозити, итд.). Вредност показатеља до 1000 указује на ситуацију одсуства концентрације у сектору; вредност између 1000 и 1800 указује на постојање умерене концентрације; вредност изнад 1800 указује на постојање изражене концентрације. 4 НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године

5 Регулаторна активност НБС У оквиру своје регулаторне надлежности у области контроле пословања банака, Народна банка Србије током првог квартала године није вршила измене постојећих прописа, нити је доносила нове прописе. НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године 5

6 Актива Ниво и тренд Укупна актива банкарског сектора Србије на крају првог квартала године износи 2,237 милијарди RSD и већа је за 77 милијарди RSD (+ 3.5%) у односу на крај прошле године. Графикон 1. Укупна актива У млрд RSD Март Наведено апсолутно повећање је распоређено по појединачним позицијама активе на следећи начин (у млрд RSD): Готовина и еквиваленти - 28 (- 11%) Опозиви депозити и кредити + 3 (+ 1%) Дати кредити и депозити + 82 (+ 7%) ХоВ, удели и учешћа + 17 (+ 17%) Основна средства 4-1 (- 1%) Остала актива + 3 (+ 3%) 4 Укључујући и инвестиционе некретнине. 6 НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године

7 Највећи апсолутни раст бележи категорија датих кредита и депозита са увећањем од 82 милијарде RSD (+ 7%). Истовремено позиција ХоВ бележи највећи релативни раст од 17% (17 милијарди RSD) у односу на претходни квартал. Готовина и еквиваленти су у истом периоду смањени за 28 милијарди RSD односно за 11%. Остале категорије активе нису забележиле значајнија померања у односу на претходни квартал. Структура укупне активе У првом кварталу године није било већих померања у учешћу одређених категорије активе иако се извесне промене могу приметити. Графикон 2. Структура укупне активе 31. март ХоВ, удели и учешћа; 115 млрд; 5% Основ на средства ; 66 млрд; 3% Остала актив а; 101 млрд; 5% Готовина и еквиваленти; 230 млрд; 10% Дати кредити и депозити; 1281 млрд; 57% Опозив и депозити и кредити; 443 млрд; 20% Највећа категорија активе, дати кредити и депозити, су повећали своје учешће у укупној активи до нивоа од 57.3% (децембар 2009: 55.5%). На тај начин наставља се тренд опоравка и увећања кредитне активности започет у последњем кварталу прошле године. Са друге стране друга по величини категорија опозиви депозити и кредити су смањили учешће на ниво од 19.8% (децембар 2009: 20.3%). Мања промена на датој позицији је проузрокована истовременим смањењем кредита по репо трансакцијама за 12 милијарди RSD и депонованих вишкова ликвидних средстава за 6 милијарди RSD као и повећањем девизне обавезне резерве за 20 милијарди RSD (због повећаног задужења сектора у страној валути). НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године 7

8 Позиција готовине и еквивалената је на нивоу од 10.3% (децембар 2009: 12%) и мања је превасходно због смањења стања на жиро-рачунима банака за 24 милијарде RSD и позиције готовинских еквивалената за 5.4 милијарде RSD. Хартије од вредности 5 са растом изнад просека раста укупне активе континуирано добијају на значају те у првом кварталу ове године чине 5.1% укупне активе (децембар 2009: 4.6%). Улагања банака у ХоВ државе (Државни записи РС) представљају доминантан покретач целокупне позиције. Остале категорије активе нису забележиле значајније измене учешћа у односу на претходни квартал. Валутна структура активе 6 је доминантно девизног карактера на крају првог квартала 65% (бруто) активе је у страној валути (од укупног износа у страној валути: 81% еври, 9% швајцарски франци и 10% остале валуте). Рочну структуру активе сектора карактеришу превасходно краткорочни пласмани (средства) са доминацијом средстава по виђењу 7 која бележе учешће од 41% у укупној активи (децембар 2009: 41%). Следе средства са доспећем до 1 године са учешћем од 20% (децембар 2009: 21%) и средства чије је доспеће преко 1 године са учешћем од 39% (децембар 2009: 38%). 10 највећих банака Са укупном активом од 306 милијарди RSD и учешћем од 13.7% у укупној активи банкарског сектора, Banca Intesa представља највећу банку у банкарском систему Србије. За њом следи, Комерцијална банка са 226 милијарди RSD активе и учешћем од 10.1%. Табела највећих банака према критеријуму укупне активе млрд RSD % Ранг млрд RSD % Ранг млрд RSD % Ранг Banca Intesa Komercijalna banka Raiffeisen banka UNICREDIT BANK Eurobank EFG Hypo Alpe-Adria-bank Aik banka Niš Societe Gen.Banka Srbija Vojvodjanska banka ALPHA BANK ХоВ, удели и учешћа. 6 Валутну и рочну структуру посматрано у односу на укупну бруто активу. 7 Средства без утврђеног рока, без преостале рочности (искључена основна средства и нематеријална улагања) и средтва са доспећем до 14 дана. 8 НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године

9 У односу на претходни квартал, дошло је до извесних промена у редоследу одређених банака и то: Unicredit bank је у првом кварталу ове године са активом од 155 милијард RSD и учешћем од 6.9% на четвртом месту (скок са 6. места у претходном кварталу) Eurobank EFG је пала за једно место и налази се на петом месту са активом од 146 милијарди и учешћем од 6.5% (4. место претходни квартал) Hypo-Alpe-Adria bank се налази на шестом месту са активом од 143 милијарде RSD и учешћем од 6.4% (5. место претходни квартал) Кредитна активност Укупна кредитна активност (нето) сектора на крају првог квартала ове године износи 1,365 милијарди RSD (децембар 2009: 1,278 млрд RSD) и већа је за 87 милијарди RSD односно за 7% у поређењу са претходним кварталом. Графикон 3. Структура кредитне активности банкарског сектора Србије Секторска структура Валутна структура Рочна структура Јавни сектор; 131 млрд; 10% ДФО*; 13 млрд; 1% НИ**; 6 млрд; 0% EUR; 824 млрд; 54% CHF; 131 млрд; 9% До 3 месеца; 338 млрд; 23% Од 3 до 6 м; 127 млрд; 8% Становн.; 418 млрд; 31% Прив реда ; 796 млрд; 58% RSD; 428 млрд; 29% Остале валуте; 119 млрд; 8% Преко 1 године; 821 млрд; 55% Од 6 до 12 м; 216 млрд; 14% Валу тна и рочна структура су дате у бру то износу (без укључивања исправ ке в редности). Прив реда = Јавна и дру га преду зећа; * ДФО = Друге финансијске организације; ** НИ = Непрофитне институ ције Опоравак кредитне активности се наставља обзиром да је апсолутни прираст кредитне активности практично идентичан у поређењу са претходним кварталом (децембар 2009: + 86 млрд RSD). Конкретно, укупно повећање је распоређено по категоријама кредитне активности на следећи начин: НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године 9

10 Привреда + 46 млрд (+ 6%) Становништво + 23 млрд (+ 6%) Јавни сектор + 13 млрд (+ 11%) ДФО + 4 млрд (+ 42%) Непроф. институције + 1 млрд (+ 15%) Доминантна категорија су пласмани привреди (јавним и другим предузећима, који чине 7% и 93% пласмана тим секторима, респективно) са износом од 796 милијарди RSD (децембар 2009: 750 млрд RSD), учешћем од 58% у укупним пласманима као и растом од 46 милијарди RSD односно 6% у односу на претходни квартал. Друга по величини категорија су пласмани становиштву са 418 милијарди RSD (децембар 2009: 395 млрд RSD), учешћем од 31% и растом од 23 милијарде RSD односно 6%, у поређењу са претходним кварталом. Пласмани јавном сектору су наставили раст, и износе 131 милијарду RSD (децембар 2009: 118 млрд RSD) са учешћем од 10% на крају првог квартала. Повећани су за 13 милијарди RSD односно за 11%. Пласмани финансијским организацијама су повећани за 4 милијарде RSD односно за 42%, и износе 13 милијарди RSD на крају првог квартала (децембар 2009: 9 млрд RSD), чинећи 1% укупних одобрених кредита. Пласмани непрофитним институцијама су од најмањег значаја мерено учешћем у укупној кредитној активности (<1%) са износом од 6 милијарди RSD. Повећани су у односу на претходни квартал за 1 милијарду RSD односно за 15%. Валутна структура 8 пласмана је доминантно девизног 9 знака : у динарима је пласирано 28% кредита (децембар 2009: 28%), док је остатак од 72% у девизама (децембар 2009: 72%). Од девизних пласмана доминира евро са 77% (децембар 2009: 77%) учешћа у укупним девизним пласманима, следи швајцарски франак са 12% (децембар 2009: 12%) и остале валуте (начини индексације) са 11% (децембар 2009: 11%). Што се тиче рочне 10 структуре пласмана, средства пласирана на временске периоде од преко годину дана доминирају структуром. На крају првог квартала ове године 55% пласираних кредита је било са преосталом рочношћу од преко 1 године (децембар 2009: 55%) при чему на периоде преко 5 година 26% (децембар 2009: 26%). 8 Посматрано у односу на укупну бруто кредитну активност. 9 Под девизним знаком се подразумевају пласмани одобрени у страној валути као и пласмани индексирани кретањем девизног курса. 10 Посматрано у односу на укупну бруто кредитну активност. 10 НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године

11 Проблематични кредити 11 NPL Укупни кредити (бруто 12 ) банкарског сектора у доцњи дужој од 90 дана на крају првог квартала године износе 224 милијарди RSD и чине 16.5% укупно одобрених кредита (бруто). Графикон 4. Проблематични кредити - NPL бруто У млрд RSD 14, % 17% 16, % 15% 17, % 15% 16,5 15, % 8% 15% 16% 78% 79% 78% 76% 77% III/2009. VI/2009. IX/2009. XII/2009. III/2010. Привреда* Станов ништв о Остали NPL % (бру то) * Jав на и дру га преду зећа. У односу на претходни квартал повећани су и у апсолутном (за 22 милијарде RSD односно 11%) и у релативном смислу (за 0.8 процентних поена). Укупним кредитима у доцњи (као и укупно одобреним кредитима) превасходно доминирају кредити одобрени привредним субјектима са учешћем од 77% у укупним кредитима у доцњи (173 милијарди RSD) док кредити одобрени становништву који су у доцњи учествују са 15% (34 милијарди RSD). Остале категорије корисника кредита чине 8% кредита у доцњи (17 милијарди RSD). 11 Под појмом проблематични кредити подразумева се стање укупног преосталог дуга појединачног кредита (укључујући и износ доцње) по основу кога дужник касни са отплатом главнице или камате 90 и више дана од иницијалног рока доспећа; по коме је камата у висини тромесечног износа (и виша) приписана дугу, капитализована, рефинансирана или је одложено њено плаћање; по основу ког дужник касни мање од 90 дана али је банка проценила да је способност дужника да отплати дуг погоршана и да је отплата дуга у пуном износу доведена у питање. 12 Од првог квартала ове године у кварталном извештају ће проблематични кредити банкарског сектора бити праћени на бруто основи (са укљученом исправком вредности). Подаци од почетка периода праћења ових пласмана ( ) су дати у Статистичком анексу, у последњем делу овог извештаја. НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године 11

12 Покриће проблематичних кредита Значајано учешће проблематичних кредита је неопходно додатно посматрати и кроз могућност банкарског сектора да из резерви формираних за процењене губитке по свим пласманима у довољној мери покрије такве кредите. Графикон 5. Покриће проблематичних кредита У процентима III/2009. VI/2009. IX/2009. XII/2009. III/2010. Обрачу ната резерв а / NPL IFRS исправ ка* / NPL Уку пна обрачу ната резерв а / NPL Обрачу ната резерв а за процењене гу битке по билансним пласманима (тзв. Loan loss reserve); * Исправка вредности укупних кредита; Уку пна обрачу ната резерв а за процењене гу битке (биланс и ванбиланс). Конкретно, на крају првог квартала године показатељ покрића проблематичних кредита обрачунатом резервом за процењене билансне губитке (тзв. Loan loss reserve) износи 141% (децембар 2009: 143%). У том смислу иако високи и (поново) растући проблематични кредити нису разлог за претерану забринутост по питању капацитета банкарског сектора да се суочи са додатним губицима који такви пласмани са собом носе. Обзиром на повећање кредитне активности, висок ниво показатеља адекватности капитала и његов благи раст, као и заустављање пада и незнатни опоравак профитабилности сектора, и поред повећаног учешћа лоших пласмана у структури активе сектора у овом кварталу, постоји довољан број елемената који нас упућују на умерени оптимизам по питању опоравка банкарског сектора након протекле тешке године. 12 НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године

13 NPL привреда Укупни проблематични кредити привреде односно категорије других предузећа на крају првог квартала године износе 171 милијарду RSD (децембар 2009: 153 милијарде RSD). Графикон 6. Структура проблематичних пласмана привреди Образов ање; 1 млрд; 0% Некретнине; 13 млрд; 8% Пољопр.; 12 млрд; 7% Хотели и ресторани; 9 млрд; 5% Тргов ина; 53 млрд; 31% Прерађив ачка инду стрија; 69 млрд; 42% Грађев ин.; 13 млрд; 7% Електрична енергија; 0 млрд; 0% Привреда = дру га преду зећа (нису укључена јав на преду зећа). Њихово учешће у укупно одобреним кредитима тој категорији износи 21.9% (децембар 2009: 20.9%) што представља повећање за 1 процентни поен. У посматраном периоду бруто проблематични кредити су повећани за 18 милијарди RSD односно за 12% и на тај начин чине 82% укупног повећања проблематичних кредита свих сектора. Најзначајније категорије по учешћу у укупном износу проблематичних кредита за категорију привреде се односе на: Прерађивачку идустрију 69 млрд (+5 млрд) 13 Трговину 53 млрд (+7 млрд) Некретнине (послови) 13 млрд (+2 млрд) Грађевинарство 13 млрд (+1 млрд) 13 Апсолутна промена у односу на претходни квартал. НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године 13

14 Обзиром на значајнији раст проблематичних кредита у посматраном периоду, намеће се закључак да се највећи део тог раста односи на секторе трговине и прерађивачке индустрије са додатних 12 милијарди RSD проблематичних кредита. Сектори са највећим нивоом показатеља учешћа проблематичних кредита су: Прерађивачка индустрија 26.8% (25.9%) 14 Пољопривреда 25.0% (25.6%) Образовање 21.4% (21.1%) Трговина 19.8% (18.4%) Грађевинарство 19.6% (19.3%) NPL физичких лица Укупан износ проблематичних кредита физичких лица 15 на крају првог квартала године износи 41.8 милијарди RSD (децембар 2009: 38.8 милијарди RSD). Графикон 7. Структура проблематичних пласмана физичким лицима Кредитне картице; 3,5 млрд; 8% Мину си; 2,8 млрд; 7% Потрошачки; 2,4 млрд; 6% Стамбени; 9,9 млрд; 24% Готов ински; 12,0 млрд; 28% Остали пласмани ; 11,2 млрд; 27% Остали пласмани = пољопривредна делатност, обав љање дру гих делатности и остали пласмани физичким лицима 14 Подаци у загради се односе на месец децембар године. 15 Под пласманима физичким лицима се подразумевају предоминантно пласмани становништву као и осталим лицима (лица која обављају пољопривредну делатност као и остале делатности). 14 НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године

15 У односу на претходни квартал проблематични пласмани физичким лицима су увећани за 3 милијарде RSD односно за 8%. Учешће проблематичних пласмана физичким лицима у укупно одобреним (бруто) пласманима физичким лицима износи на крају првог квартала ове године 8.9% (децембар 2009: 8.7%). Најзначајније категорије по учешћу у укупном износу проблематичних кредита за категорију физичких лица се односе на: Готовински кредити 12.0 млрд (+ 1.2 млрд) 16 Стамбена изградња 9.9 млрд (+ 0.8 млрд) Кредитне картице 3.5 млрд (+ 0.1 млрд) Минусни салдо 2.8 млрд (+ 0.0 млрд) Потрошачки кредити 2.4 млрд (- 0.1 млрд) Категорије пласмана са највећим нивоом показатеља учешћа проблематичних кредита су: Минусни салдо 16.9% (16.6%) 17 Готовински кредити 12.1% (11.3%) Кредитне картице 8.4% (7.8%) Потрошачки кредити 5.5% (6.4%) Стамбена изградња 4.7% (4.7%) Повећање учешћа пласмана са доцњом преко 90 дана је регистровано код категорија пласмана који се односе на минусна салда по текућим рачунима (+0.3 п.п.), готовинских кредита (+0.8 п.п.) и кредитних картица (+0.6 п.п.). Неизмењено учешће је код пласмана по основу стамбене изградње док је за категорију потрошачких кредита учешње смањено за 0.9 п.п. 16 Апсолутна промена у односу на претходни квартал. 17 Подаци у загради се односе на месец децембар године. НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године 15

16 Класификована актива Укупна класификована актива 18 на крају првог квартала ове године износи 2,016 милијарди RSD (децембар 2009: 1,936 милијарди RSD) и чини 40% укупне бруто билансне и ванбилансне активе (децембар 2009: 42%). Графикон 8. Укупна класификована актива У млрд RSD Д Г ,3% 7,2% 8,9% 10,8% % 15,0 10,7% % 19,3 7,8% % 18,4 % 20,0 9,1% 9,5% 8,4% 9,3% 14% 16% 14% 14% 15% % 20,4 В 28% 24% 24% 24% 23% Б А 43% 41% 41% 43% 42% III/2009. VI/2009. IX/2009. XII/2009. III/2010. У односу на децембар, класификована актива сектора је повећана за 80 милијарди RSD (+4%). Раст је у потпуности остварен повећањем укупне билансне класификоване активе у истом износу (+5.9%) достижући ниво од 1,430 милијарди RSD (децембар 2009: 1,350 милијарди RSD). Класификоване ванбилансне ставке нису измењене у посматраном периоду и износе 585 милијарди RSD. Учешће најлошије класификованих категорија (Г и Д) је повећано за 1.1 процентних поена и сада са износом од 411 милијарди RSD (децембар 2009: 374 милијарди RSD) чине 20.4% укупно класификованих ставки (9.1% категорија Г и 11.3% категорија Д). Од укупног износа најлошијих категорија класификоване активе на билансне ставке се односи 327 милијарди RSD (80%) док се на ванбиланс односи 84 милијарди RSD (20%). Учешће категорија Г и Д у укупној класификованој билансној активи износи 22.8% (децембар 2009: 22.2%) док најлошија класификована ванбилансна потраживања чине 14.4% (децембар 2009: 12.5%). 18 На основу одлуке о класификацији билансне активе и ванбилансних ставки банке (Одлука), банке су дужне да сва потраживања (осим оних која представљају изузећа у складу са Одлуком став 2, тачке 4. и 5.) класификују у категорије А, Б, В, Г и Д а на основу оцене финансијског стања и кредитне способности дужника, његове благовремености у измиривању обавеза према банци и квалитета средстава обезбеђења. 16 НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године

17 Укупна обрачуната посебна резерва за процењене губитке на крају првог квартала износи 366 милијарди RSD (децембар 2009: 339 млрд RSD), од чега се на билансне ставке односи 316 милијарди RSD (децембар 2009: 287 млрд RSD) док се на ванбиланс односи 50 милијарди RSD (децембар 2009: 52 млрд RSD). Ликвидност сектора Банкарски сектор Србије се може сматрати изузетно ликвидним. Графикон 9. Показатељи ликвидности сектора У процентима (осим за показатељ ликвидности) 2,13 1,86 1,79 1,78 1, III/2009. VI/2009. IX/2009. XII/2009. III/2010. Кредити / Депозити Показатељ ликв идности (миниму м 1.00) Просечан регулаторни показатељ ликвидности на крају првог квартала износи 2.13 (побољшање од 27 процентних поена у односу на претходни квартал) што указује на чињеницу да је тзв. core ликвидна имовина више од два пута већа од обавеза без рока доспећа и оних које доспевају у року од 30 дана. Нагли раст показатеља се превасходно може објаснити већим повећањем ликвидне имовине него што је било повећање ликвидних обавеза. Истовремено, показатељ односа кредита и депозита за банкарски сектор Србије је на врло конзервативном нивоу обзиром да је сваки динар кредита у потпуности финансиран из депозита. На крају марта тај однос је износио 100% док је на крају године био још повољнији са нивоом од 92%. Улагања банака у динарске ХоВ јавног сектора (државе) на крају првог квартала ове године износе 95.2 милијарде RSD (децембар 2009: 85.9 милијарди RSD) што представља даље повећање и то у износу од 9.3 милијарде RSD НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године 17

18 односно 11%. Од укупног улагања, 93% (децембар 2009: 95%) се односи на позиције са преосталим доспећем мањим од 1 године. Кредити по репо трансакцијама са НБС су у првом кварталу мањи за 12 милијарди RSD (-8%) у односу на децембар године, и износе 140 милијарди RSD. Ванбилансне ставке Укупна ванбилансна актива на крају првог квартала ове године износи 2,584 милијарди RSD (децембар 2009: 2,305 милијарди RSD) и већа је за 279 милијарди RSD (+12%) у односу на претходни квартал. Највећа појединачна ставка је друга 19 ванбилансна актива са износом од 1,509 милијарди RSD (децембар 2009: 1,325 милијарди RSD). Друга ставка по величини су дате гаранције и друга јемства са износом од 373 милијарди RSD (децембар 2009: 382 милијарде RSD). Највећи део ванбилансних ставки се односи на неризичне 20 позиције које чине 77% укупног ванбиланса (децембар 2009: 75%). Део ванбилансних ставки које се класификују (односно које се сматрају ризичним) износе исто као и у прошлом кварталу 585 милијарди RSD (23% вредности ванбиланса). Доминантна валута су динари са учешћем од 85% (децембар 2009: 83%) укупног износа док се на ванбилансне ставке у страној валути односи 15% (децембар 2009: 17% ). 19 Примљене гаранције и друга јемства, средства из депо послова и остала ванбилансна актива. 20 Под појмом неризичне се подразумева питање постојања изложености кредитном ризику. Део ванбилансне активе који се сматра ризичним у смислу изложености кредитном ризику је предмет класификације за коју банке морају да израчунавају и формирају резерве за потенцијалне губитке. 18 НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године

19 Обавезе и капитал Ниво и тренд Укупне обавезе банкарског сектора Србије на крају првог квартала године износе 1,767 милијарди RSD и чине 79% укупне пасиве (децембар 2009: 79%). Истовремено, укупан капитал са 470 милијарди RSD чини 21% укупне пасиве (децембар 2009: 21%). Графикон 10. Укупне обавезе и капитал У млрд RSD Март Капитал Обав езе Укупне обавезе су веће за 54 милијарде RSD (+3.2%) док је укупан капитал 21 већи за 23 милијарде RSD (+5.0%) у односу на претходни квартал. Повећање укупне пасиве од 77 милијарди RSD распоређено по појединим категоријама је приказано у наставку: Депозити - 20 (- 2%) Примљени кредити + 73 (+ 29%) Остале обавезе + 1 (+ 1%) Акцијски и остали капитал + 15 (+ 5%) Резерве + 11 (+ 11%) Акумулирани добитак (губитак) - 4 (- 186%) 21 Повећање капитала је већим делом резултат докапитализација у укупном износу од 16.3 млрд RSD; Комерцијална банка 11.4 млрд RSD, Unicredit banka 2.5 млрд RSD, Credy banka 0.9 млрд RSD и Marfin banka 1.5 млрд RSD НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године 19

20 Примљени кредити су увећани за 73 милијарде RSD односно за 29% у односу на претходни квартал. Истовремено су укупни депозити мањи за 20 милијарди RSD односно за 2%. Смањење депозита је изазвано смањењем на позицији трансакционих депозита за 35 милијарди RSD док су остали депозити повећани за 15 милијарди RSD. Уколико погледамо секторске изворе смањења депозита, може се уочити да су сектор других предузећа као и сектор страних лица мањи за 19 и 38 милијарди RSD, респективно у поређењу са претходним кварталом, док је становништво повећало стање депозита за 37 милијарди RSD. Акцијски и остали капитал је повећан 15 милијарди RSD (+5%) док су резерве настављајући са растом (од 11 милијарди RSD у овом кварталу) достигле ниво од 116 милијарди RSD. Рочна структура укупне пасиве је побољшана у односу на претходни квартал. Наиме, извори доспећа преко 1 године сада чине 38% укупне пасиве (децембар 2009: 35%). Валутна структура укупне пасиве није значајније измењена у односу на претходни квартал. Девизна стредства и даље представљају доминантну категорију са учешћем од 63% на крају првог квартала ове године (децембар 2009: 62%). Од девизних средстава доминира евро са учешћем од 89% док све остале валуте чине 11%. Динари чине 37% укупне пасиве (децембар 2009: 38%). 20 НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године

21 Структура депозита Укупни депозити банкарског система Србије на крају првог квартала године износе 1,281 милијарду RSD (децембар 2009: 1,301 милијарду RSD) и чине 57% укупне пасиве сектора (децембар 2009: 60%). Графикон 11. Структура депозита банкарског сектора Србије Секторска структура Валутна структура Рочна структура Страна лица; 148 млрд; 12% Остали депон.; 155 Остале млрд; 12% RSD; 298 валуте; 119 млрд; 23% млрд; 9% Од 6 до 12 м; 249 млрд; 19% Преко 1 године; 64 млрд; 5% Преду зећа (јав на и дру га); 327 млрд; 26% Станов.; 651 млрд; 50% EUR; 864 млрд; 68% Од 3 до 6 м; 106 млрд; 8% До 3 месеца; 862 млрд; 68% Уколико посматрамо секторску структуру и даље највећи проценат укупних депозита чине депозити становништва са учешћем од 51% (децембар 2009: 47%). Следе депозити предузећа (јавних и других) са учешћем од 26% (децембар 2009: 27%) и страних лица, првенствено депозити чланица групе којој припадају стране банке, са учешћем од 12% (децембар 2009: 14%). Све остале категорије депонената чине 12% укупних депозита сектора (децембар 2009: 12%). Валутном структуром доминирају девизни депозити са учешћем од 77% у укупним депозитима (децембар 2009: 75%) од чега депозити у еврима чине 66% укупних (односно 86% укупних девизних депозита), док динарски депозити чине 23% укупне структуре (децембар 2009: 25%). Депозити по виђењу као и краткорочна орочења представљају и надаље преовлађујући вид депоновања средстава код банака. Свега 5% укупних депозита (децембар 2009: 4%) је орочено на доспећа преко 1 године. НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године 21

22 Узети кредити Укупни узети кредити банкарског сектора на крају првог квартала ове године износе 320 милијарди RSD (децембар 2009: 247 милијарди RSD) и већи су за 73 милијарде RSD односно 30%. Стање укупних узетих кредита по категоријама је дато у наставку: Overnight 67 млрд (+ 6 млрд) 22 Примљени кредити 241 млрд (+ 69 млрд) Остале финансијске обавезе 12 млрд (- 3 млрд) Примљени кредити као највећа категорија су у посматраном периоду повећани за 40% са нивоа од 172 милијарде RSD у претходном кварталу. Највећи део задужења са уделом од 66% у укупно узетим кредитима је рочности преко 1 године (децембар 2009: 59%). Доминантна валута задужења су еври са износом од 283 милијарде RSD (децембар 2009: 209 млрд RSD), затим следе швајцарски франци са 23 милијарди RSD (децембар 2009: 20 млрд RSD). У динарима банке дугују 11 милијарди RSD (децембар 2009: 14 млрд RSD). Задужење у иностранству Стање кредитног задужење банкарског сектора према лицима из иностранства у првом кварталу износи 285 милијарди RSD (децембар 2009: 211 млрд RSD), и повећано је за 74 милијарде RSD односно за 35%. Посматрано по категоријама задужења, стање дуга према страним лицима је представљено у наставку: Overnight 51 млрд (+ 6 млрд) 23 Примљени кредити 234 млрд (+ 68 млрд) Остале финансијске обавезе 1 млрд (0) Субординиране обавезе Укупне субординиране обавезе на крају првог квартала ове године износе 104 милијарде RSD и веће су за 4 милијарде RSD (+ 4%) у односу на крај године. Укупно 19 банака користи овакав вид финансирања. Субординиране обавезе су искључиво у страној валути и то у еврима 96% и швајцарским францима преостали износ од 4%. 22 Подаци у загради упућују на апсолутну промену у односу на претходни квартал. 23 Исто 22 НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године

23 Обзиром да су по својој природи дугорочне обавезе, највећи део износа од 104 милијарде RSD доспева у временском периоду од преко 5 година (51%), затим од 2 до 5 година (44%) и у року од 1 до 2 године (4%). Капитал и адекватност капитала Показатељ адекватности капитала банкарског сектора на крају првог квартала године износи 21.5%. Укупан регулаторни капитал износи 382 милијарде RSD и већи је за 13 милијарди RSD односно 3.6% у односу на децембар године (369 милијарди RSD). Графикон 12. Регулаторни капитал и ПАК У млрд RSD, ПАК у процентима 20,8 21,2 21,3 21,4 21, III/2009. VI/2009. IX/2009. XII/2009. III/2010. Tier 1 Tier 2 Одбитне ставке ПАК Повећање капитала од 13 милијарди RSD се дугује повећању основног капитала (Tier 1) за 18 милијарди RSD односно 4 % и допунском капиталу I (Tier 2) за 1 милијарду RSD односно 1%. Као и до сад допунски капитал II (Tier 3) у првом кварталу ове године није заступљен у банкарском сектору Србије. Са друге стране, одбитне ставке су веће за 5 милијарди RSD. Основни капитал је додатно увећан у првом кварталу ове године за 16.3 милијарде RSD кроз четири докапитализације, и то за следеће банке: Комерцијална банка 11.4 млрд RSD Unicredit banka 2.5 млрд RSD Credy banka 0.9 млрд RSD Marfin banka 1.5 млрд RSD НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године 23

24 Банкарски сектор Србије се може сматрати задовољавајуће капитализованим имајући у виду висок ниво просечног показатеља адекватности капитала који ни у једном тренутку у току протекле године (а имајући у виду изузетно отежану финансијско-економску ситуацију у земљи као и значајно повећан ризик пословања) није био испод нивоа од 20%. У марту три банке имају показатељ адекватности капитала испод 15% (децембар 2009: 5 банака). Укупна ризична актива сектора иноси 1,774 милијарди RSD и у односу на претходни квартал је увећана за 55 милијарди RSD односно 3.2%. Највећи део укупне ризичне активе (99%) се односи на изложеност сектора кредитном ризику (1,749 милијарди RSD) док се остатак од 1% односи на тржишне ризике (девизни ризик: 22 милијарде RSD; остали трижишни ризици: 3 милијарде RSD). Укупна ризична актива чини 37% укупне нето билансне активе и ванбилансних ставки (децембар 2009: 39%) Девизни ризик Нето девизна позиција банкарског сектора на крају првог квартала године је код две валуте била кратка, и то: у еврима у вредности од 1.6 милијарди RSD и доларима у вредности од 0.1 милијарди RSD. График 13. Квартални преглед нето девизне позиција сектора по валутама У млрд RSD 20,0 15,0 III / 09 10,0 IX / 09 5,0 - VI / 09 III / 09 VI / 09 III / 10 III / 09 VI / 09 IX / 09 XII / 09 III / 10 III / 09 VI / 09 IX / 09 XII / 09 III / 10 (5,0) XII / 09 III / 10 IX / 09 XII / 09 (10,0) EUR USD CHF Остало 24 НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године

25 У швајцарским францима банкарски сектор бележи континуирано кроз последњих пет квартала дугу позицију, са стањем на крају првог квартала ове године у вредности од 2.4 милијарде RSD. Нето позиција у осталим валутама је такође дуга са износом од 0.5 милијарди RSD на крају првог квартала. Показатељ девизног ризика целокупног сектора је на нивоу од 0.8% (децембар 2009: 1.2%) при чему је за државне банке 6.6% (децембар 2009: 10.4%), приватне банке 8.5% (децембар 2009: 8.2%) и стране банке 0.5% (децембар 2009: 1.5%). У току првог квартала ове године показатељ девизног ризика за целокупни сектор се кретао између минималних 0.8% и максималних 3.7%. НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године 25

26 Профитабилност Ниво и тренд Укупан добитак пре опорезивања банкарског сектора за први квартал године износи 6.9 милијарди RSD и већи је за 1.2% у односу на исти период прошле године. Графикон 14. Добитак пре опорезивања У млрд RSD, месец март 11,0 8,3 6,9 6,9 2,7 III/2006. III/2007. III/2008. III/2009. III/2010. Након значајних стопа пада добитка пре опорезивања у последња четири квартала, са почетком године по први пут банкарски сектор Србије бележи заустављање датог тренда и благи опоравак. У прилог наведеном, иде и чињеница да је у прва три месеца ове године, 9 банака забележило губитак (децембар 2009: 14 банака) које заједно чине 13% активе сектора (децембар 2009: 17%). Укупан остварени губитак тих банака за прва три месеца ове године износи 1.4 милијарде RSD. Првих пет банака по висини оствареног добитка пре опорезивања (у млрд RSD) су: Banca Intesa 2.0 Aik banka Niš 1.8 UNICREDIT BANK 0.9 Komercijalna banka НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године

27 Societe Gen.Banka Srbija 0.4 Први пет банака по висини оствареног губитка (у млрд RSD) су: Vojvodjanska banka -0.4 Credit Agricole banka Srbija -0.3 OTP BANKA SRBIJA -0.2 ALPHA BANK -0.2 Credy banka -0.1 Структура резултата Имајући у виду остварени финансијски резултат пре опорезивања од 6.9 милијарди RSD и његов благи раст од 1.2% неопходно је скренути пажњу и на факторе који су допринели остваривању таквог резултата (пре опорезивања). Графикон 15. Промене у поређењу са истим периодом претходне године + 2,2 млрд RSD + 0,1 млрд RSD - 0,6 млрд RSD - 0,4 млрд RSD + 0,5 млрд RSD - 1,8 млрд RSD 6,9 млрд RSD 6,9 млрд RSD Резултат III/2009. Камате (нето) Накнаде (нето) Остали приходи (нето) Операт. расходи Кредитни губици (нето) Ефекат курса (нето) Резултат III/2010. Конкретно, одређени фактори су утицали на његово повећање док су други утицали на његово смањење: Нето приход од камата је приметно увећан за 2.2 милијарде RSD (+9%) у поређењу са истим периодом прошле године; нето приход од накнада такође бележи благо повећање од 0.1 милијарду RSD (+2%) у поређењу са прошлом годином, нето кредитни губици су мањи за 0.5 милијарди (-6%) чиме су дали позитиван допринос свеукупном резултату у поређењу са прошлом годином. Са друге стране, оперативни расходи су наставили раст и већи су за 0.6 милијарди (+2%); НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године 27

28 сви нето остали приходи су преполовљени за прва три месеца ове године у односу на исти период прошле те су мањи за 0.6 милијарди RSD (-48%); такође, имајући у виду и чињеницу да је апресијација евра у односу на динар (уз кратку позицију сектора у еврима) за прва три месеца ове године износила 4% (прва три месеца 2009: 7%) тако је и позитиван нето ефекат курса мањег значаја у поређењу са претходном годином мањи за 1.8 милијарди RSD (-35%). Опоравак и раст нето прихода од камата и накнада као и мањи нето кредитни губици представљају позитиван сигнал опоравка профитабилности банкарског сектора. Показатељи пословања Графикон 16. RoA, RoE, cost-to-income У процентима 86,3 79,1 68,3 70,0 67,1 9,7 8,5 9,3 4,6 6,1 1,7 1,7 2,1 1,0 1, III/2010.** ROE ROA Cost to Income ** Подаци за март св едени на годишњи нив о. Кључни показатељи успешности пословања банкарског сектора се такође опорављају: принос на активу износи 1.3% док је принос на капитал на нивоу од 6.1%. Истовремено однос оперативних трошкова банака и нето прихода од камата и накнада је на нивоу од 67%. Имајући у виду податке из децембра године све три поменуте категорије бележе повољније нивое иако су у поређењу са истим периодом претходне године садашњи подаци за принос на активу и капитал за нијансу лошији (март 2009: RoA 1.5%, RoE 6.4%) док је cost-to-income рацио сада нешто повољнији (март 2009: 71%). 28 НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године

29 Укупан износ финансијског leverage-а за банкарски сектор Србије се може сматрати врло ниским са нивоом од око 4.7. И поред тога, незнатни раст датог показатеља у односу на децембар (4.6 ) је дао благи допринос повећању приноса на капитал. Оперативни добитак За потребе овог извештаја под појмом оперативни добитак подразумевамо збир нето прихода од камата, накнада и провизија и осталих нето прихода (дивидеде и учешћа и нето добитака/губитака по основу хартија од вредности). Графикон 17. Оперативни добитак У млрд RSD 20,9 29,1 27% 32,2 23% 33,9 22% 29% 67% 68% 73% 76% III/2007. III/2008. III/2009. III/2010. Нето камате Нето накнаде Нето остали приходи Оперативни добитак банкарског сектора је у односу на исти период прошле године са нивоом од 33.9 милијарди RSD (март 2009: 32.2 милијарде RSD) увећан за 1.7 милијарди RSD односно 5.4%. Свакако највећа ставка оперативног добитка представља нето резултат по основу камата који са нивоом од 25.7 милијарди RSD (март 2009: 23.5 милијарди RSD) чини 76% оперативног добитка (март 2009: 73%). Посматрано у континуитету од године, нето приходи од камата чине све већи проценат укупног оперативног добитка. Нето приходи од накнада и провизија чине 22% оперативног добитка (март 2009: 23%) са нивоом од 7.5 милијарди RSD (март 2009: 7.4 милијарде RSD). НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године 29

30 Оперативни расходи Графикон 18. Оперативни расходи У млрд RSD 22,1 22,5 15,7 58% 18,8 57% 57% 57% 42% 43% 43% 43% III/2007. III/2008. III/2009. III/2010. Трошков и запослених Остали оператив ни расходи Оперативни расходи банкарског сектора за прва три месеца године износе 22.5 милијарди RSD (март 2009: 22.1 милијарду RSD). У посматраном периоду, незнатно су увећани и то за 0.4 милијарде RSD односно 1.7%. Трошкови запослених чине 43% (март 2009: 43%) укупне структуре оперативних трошкова са нивоом од 9.7 милијарди RSD. У односу на исти период прошле године маргинално су увећани за 0.1 милијарду RSD односно 1%. Имајући у виду да је на крају протекле године за 1,160 лица мање запослених у банкарском сектору 24, те и да се исти тренд наставља у првом кварталу ове године (156 запослених мање у односу на децембар 2009.) за очекивати је да трошкови запослених неће бележити веће стопе раста тако карактеристичне за претходне године (нпр. март 2009/2008: +19%). 24 У односу на крај године. 30 НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године

31 Статистички анекс Табела А.1. - Број запослених у банкарском сектору Србије Број % ранг Број % ранг Број % ранг Komercijalna banka 3, , , Banca Intesa 3, , , Vojvođanska banka 2, , , Raiffeisen Banka 2, , , ProCredit Bank 2, , , Eurobank EFG 1, , , Alpha Bank Srbija 1, , , Banka Poštanska štedionica 1, , , Societe Generale banka Srbija 1, , , Credit Agricole banka Srbija 1, , Erste Bank 1, Unicredit Bank Srbija Poljoprivredna banka Agrobanka Hypo Alpe-Adria-Bank OTP banka Srbija 1, Credy banka NLB banka Beograd Metals banka KBC banka Piraeus Bank AIK banka Univerzal banka Volksbank Marfin Bank Srpska banka Privredna banka Beograd Čačanska banka Privredna banka Pančevo Findomestic banka Opportunity banka JUBMES banka Kosovsko Metohijska banka Jugobanka Jugbanka Moskovska banka УКУПНО Сектор 32, , , НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године 31

32 Табела А.2. - Организациона мрежа Број % Број % Број % Пословне јединице Филијале Експозитуре 1, , , Шалтери Централе Остало УКУПНО 2, , , НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године

33 Табела А.3. - Власничка структура и земље порекла банака Државне банке Србија Приватне банке Србија Стране банке Аустрија Белгија Француска Грчка Италија Кипар Мађарска Немачка Руска Agrobanka Čačanska banka Credy banka Jugoboanka K.Mitrovica Komercijalna banka Metals banka Poštanska štedionica Privredna banka Pan. Srpska banka Bgd. AIK banka Niš Jubmes banka Kosovsko metohijska banka Privredna banka Bgd. Univerzal banka Erste Bank Novi Sad Hypo Alpe-Adria-bank Raiffeisen banka VolksBank KBC banka Credit Agricole banka Србија Societe Gen.Banka Србија ALPHA BANK Eurobank EFG Piraeus bank Vojvodjanska banka Banca Intesa FINDOMESTIC BANKA UNICREDIT BANK Marfin bank OTP BANKA Србија ProCredit Bank Државне банке Србија Приватне банке Србија Стране банке Аустрија Белгија Француска Грчка Италија Кипар Мађарска Немачка Руска Федерација Agrobanka Čačanska banka Jugoboanka K.Mitrovica Komercijalna banka Metals banka Poštanska štedionica Privredna banka Pan. Srpska banka Bgd. AIK banka Niš Jubmes banka Kosovsko metohijska banka Privredna banka Bgd. Univerzal banka Erste Bank Novi Sad Hypo Alpe-Adria-bank Raiffeisen banka VolksBank KBC banka Credit Agricole banka Србија FINDOMESTIC BANKA Societe Gen.Banka Србија ALPHA BANK Eurobank EFG Piraeus bank Vojvodjanska banka Banca Intesa UNICREDIT BANK Marfin bank OTP BANKA Србија ProCredit Bank Moskovska banka a.d.- НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године 33

34 Федерација САД Словенија Moskovska banka a.d.- Beograd Opportunity banka NLB banka САД Словенија Beograd Opportunity banka Credy banka NLB banka * Credy banka од 11. марта ове године након докапитализације од стране NKB Maribor (Slovenija) постаје домаћа банка са страним капиталом. Учешће новог акционара у укупном капиталу банке износи 55.1% уз вредност докапитализације од 0.9 млрд RSD. ** Већински власник Findomestic banke од децембра године је Француска финансијска групација BNP Paribas. Од првог квартала ове године, банка прелази у групу Француских банака. 34 НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године

35 Табела А.4. - Биланс стања банкарског сектора Србије млрд RSD % млрд RSD % млрд RSD % Готовина и готовински еквиваленти Опозиви депозити и кредити Дати кредити и депозити 1, , , Хартије од вредности Удели (учешћа) Остали пласмани Потраживања за камату, накнаду и по основу промене фер вредности деривата Нематеријална улагања Основна средства и инвестиционе некретнине Стална средства намењена продаји и средства пословања које се обуставља Одложена пореска средства Остала средства УКУПНО Актива 1, , , млрд RSD % млрд RSD % млрд RSD % УКУПНЕ Обавезе 1, , , Трансакциони депозити Остали депозити , Примљени кредити Обавезе по основу хартија од вредности Обавезе по основу камата, накнада и промене вредности деривата Резервисања и обавезе за порезе Обавезе из добитка Одложене пореске обавезе Остале обавезе УКУПАН Капитал Акцијски и остали капитал Резерве Акумулирани добитак / губитак (2.0) (0.1) УКУПНО Пасива 1, , , НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године 35

36 Табела А.5. Укупна билансна актива појединачних банака млрд RSD % Ранг млрд RSD % Ранг млрд RSD % Ранг Banca Intesa Komercijalna banka Raiffeisen banka UNICREDIT BANK Eurobank EFG Hypo Alpe-Adria-bank Aik banka Niš Societe Gen.Banka Srbija Vojvodjanska banka ALPHA BANK VolksBank ProCredit Bank Agrobanka Erste Bank Novi Sad Piraeus bank NLB banka / / / OTP BANKA SRBIJA Credit Agricole banka Srbija / / / Univerzal banka Metals banka Privredna banka Bgd Poštanska štedionica Marfin bank Čačanska banka KBC banka FINDOMESTIC BANKA Srpska banka Bgd Credy banka Jugoboanka K.Mitrovica Jubmes banka Privredna banka Pan Opportunity banka Moskovska banka a.d.- Beograd Kosovsko metohijska banka Meridian bank-ca Group / / / / / / NLB Continental banka / / / / / / NLB LHB banka / / / / / / УКУПНО Сектор 1, , , НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Извештај за I квартал године