Тестераши. Станари митровачких стамбених. Успех наших моделара. Тунел кроз Фрушку гору ближи стварности

Transkript

1 Година XLIX Сремска Митровица Среда 2. септембар Број 2532 Цена 40 динара у овом броју: Тунел кроз Фрушку гору ближи стварности Скица за портрет: Ратко Чолаковић, директор библиотеке у Старој Пазови странa 3. странa 4. Ко нема козе, не зна шта су муке! странa 5. Сећање: Др Ђорђе Панишић ( ) Тестераши Социјални геноцид - да, можда не?! Дамјанка Чизмић, књижевница и сликарка У Раденковићу нова црква, а у Салашу Ноћајском женски манастир странa 6. странa 13. странa 14. странa 17. Станари митровачких стамбених насеља, који се нису прикључили на даљинско грејање и гас, али и многи други грађани, грејну сезону су отпочели набављањем огревног дрвета. Поново су на цени дрва и стари добри тестераши. За двособан стан, ложењем каљеве пећи, по сезони је довољно шест кубних метара дрвета, што износи око 20 хиљада динара. За оне који се греју на струју, ТА пећима, цена је двоструко већа, док грејање даљинским системом, у просеку, годишње износи око 50 хиљада динара. Рачуница је јасна, па ако и није еколошки исплати се! М. М. Успех наших моделара а 12. Првенству Европе у ракетном моде- репрезентација Србије освојила је Нларству укупно 12 медаља, а највеће признање заслужио је Моделарски клуб Сирмијум из Сремске Митровице који је био одличан организатор првенства и оправдао указано поверење да наредне године у нашој земљи организује Првенство света. Првенство Европе окупило је 256 учесника из 16 земаља, а медијски покровитељ првенства биле су Сремске новине. Са 12 освојених медаља, Србија је међу успешнијим репрезентацијама, а освојено је шест златних, четири сребрне и две бронзане медаље. (Опширније на страни 25.)

2 2 Среда, 2. септембар Списак ЖИВОТ НАШ Пише: Милиjaна Барјактаревић Добро је док имате добар смисао за организацију времена и простора, али увек има дана кад сте тотално расејани, осим ако вам то није карактерна особина. Постоје ствари за које морате увек знати тачно где стоје, али ако их неко премести, или стално премешта, можете помислити да вас намерно зафркава, или су вам потребни витамини за концентрацију, евентуално лекови (ако постоје). Јер то заборављање може бити врло трауматично (ако например не понесете документа а крећете на пут). И стварно делује необјашњиво. Сетили сте се свега до најмањих ситница, ишли сте по списку : грицкалица, пинцета, маказице, игла, конац, разне глупости, а заборавили оно без чега не можете нигде. Све некако можете и купити, али личну карту, пасош нигде. Галама вам не гине. У Америци поред многобројних курсева за поправке свих делова личности, постоји и курс за организацију простора, што ће рећи да научите где шта (смислено) треба да стоји у кући, и кад вам је једном све тако размештено, уводи вас (хаотичне поготово) у неки ред, па вас вероватно самим тим чини мање конфузним. Бар по кући. Добро ту вас не уче да не заборавите да искључите шпорет и остале потенцијално опасне апарате из струје кад напуштате кућу, или да узмете кључеве из аута са собом, а не да их оставите на седишту, а претходно сте, излазећи, уредно заборавили сва врата. Ако немате резервне, сматрајте дан и брак пропалим. Жене нису лоши возачи зато што не знају да промене брзину, него зато што : заради, купи, опери, испеглај, ољушти, скувај, постави, склони, научи, напиши, подсети, саслушај, успавај, пробуди и кад је зелено крени!! На све мисле, а као да ни на шта не мисле. Можда ипак ту шоферску вештину да препусте бољима од себе ( само што уз то иде одвести децу на: карате, балет, гимнастику, базен, тенис, кошарку, рукомет, веслање, и назад) и све ће бити у реду. Свакако је пожељно да имате планер у телефону, или нотес у који пишете где, кад и шта треба да урадите у току дана, али ако не понесете телефон (што је исто могуће) или папирић изгубите (увек вам је у другој ташни или јакни) нећете знати ни да се окренете. Исто је и са списком за набавку намирница. Уђете у супермаркет где вам поготово треба списак, њега нигде. Одједном немате појма по чега сте дошли. Онда ноншалантно узмете хлеб, кафу, шећер, ( То увек треба ), да вас не гледају трговци и обезбеђење како излазите из продавнице од пет милиона артикала са празном корпом, и полако кући, па испочетка. Правите списак, ако се сетите старог било би добро, да не губите време. А време, као да вам није пријатељ. Најтеже је кад стигне плата, па кренете по банкама и бутицима да плаћате дугове. Поред подсетника треба вам и навигација, ако су продавнице промениле локацију, што је постало нормално. Дакле несумњиво је да је поседовање одређених племенитих особина пожељно, али нигде нећете бити прихваћени као социјално одговорно биће ако се већ једном не пробудите и научите да управљате својим временом и простором, а не они вама. СРЕМ У ПРОЈЕКТИМА ПРЕКОГРАНИЧНЕ САРАДЊЕ Заједнички лакше до циља Заштита Босута, женско предузетништво, помоћ угроженим групама људи, едукација о европским стандардима - пројекти су које Сремска привредна комора реализује са регионалним коморама у Вуковару и Бијељини Будући да су објављена два позива за пројекте прекограничне сарадње, Сремска привредна комора је искористила прву половину године да нађе своје место и у овој области. Ради се о пројектима који ће се заједнички реализовати са регионалним привредним коморама у Босни и Херцеговини, односно Републици Српској и Републици Хрватској. О којим пројектима је реч и шта је до сада урађено, разговарали смо са Владимиром Малбашићем, председником Сремске привредне коморе. - Прво смо разговарали са надлежнима у Општини Шид, како бисмо заједно покренули решење проблема воде реке Босут, што је озбиљан еколошки и други проблем. Са Департманом за воде Пољопривредног факултета у Новом Саду, искористили смо прву половину године да дефинишемо како бисмо заједно са хрватским партнерима, који живе на реци Босут, решили питање побољшања квалитета воде, уклањања сочивице и довођење ове реке у положај да буде привлачна туристичка атракција. Општина Шид је далеко одмакла у преговорима са хрватских партнерима, они ће ГРАДСКИ ОДБОР Г 17 ПЛУС СРЕМСКЕ МИТРОВИЦЕ Даровали основце Градски одбор Г 17 плус Сремске Митровице наменио је овдашњим основцима пакете школског прибора и других неопходних ствари. Ови поклони Владимир Малбашић су ђацима уручени, 27. августа, у партијским просторијама, а уз најаву других сличних акција. Том приликом је речено да овим гестом чланови Градског одбора Г 17 плус бити носиоци овог пројекта, а ми ћемо бити партнери - објаснио је Малбашић. Председник Сремске привредне коморе је додао да су партнере одредили још крајем прошле године. У Републици Српској, односно БиХ, то су људи из Привредне коморе у Бијељини, а у Републици Хрватској из Господарске коморе у Вуковару. - Заједнички интерес у сарадњи са Хрватском нашли смо око пројекта на тему женског предузетништва, јер нам је циљ да се оно унапреди. Покушаћемо да га проширимо, да акценат ставимо и на угрожене групе жена, оне које су изложене насиљу, које морају да обезбеде егзистенцију. Са Привредном комором Бијељине радимо пројекат о увођењу европских стандарда и за то неопходне едукације - додао је Владимир Малбашић, председник Сремске привредне коморе. С.Ђ. Поклон пакети митровачким школарцима Сремске Митровице желе ученицима срећну и успешну нову школску годину. Снимио: М. Милеуснић Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Јо ван ка Зур ко вић, ДИРЕКТОР МАРКЕТИНГА Златко Зрилић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Ка ти ца Ку зма но вић, Зо ри ца Га ра ша нин-сте фа но вић, Ду шан По зна но вић, Са ња Ми хај ло вић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), Гордана Мајсторовић ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: (цен тра ла и телефакс), (маркетинг) redakcija@sremskenovine.co.rs,те ку ћи ра чун: Металс банка Штам па "Борба а.д.", Београд. ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.100,00 ди на ра, за го ди ну да на 2.200,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко. CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci ji Bi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad ( ) SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Jo van ka Zur ko vi}. - God. 1, br. 1 (1961) -. - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, Ilu str. ; 45 cm Ne deq no. ISSN CO BISS.SR-ID

3 Среда, 2. септембар ГРУПА НЕМАЧКИХ ПОСЛОВНИХ ЉУДИ БОРАВИЛА У СРЕМСКОМ ОКРУГУ Дошли да се лично увере Бизнисмени из немачке регије Вестервалд дошли у Срем да од одговорних људи чују какве су могућности улагања Након разговора у Покрајинском секретаријату за рад запошљавање и равноправност полова у Новом Саду, група пословних људи из немачке регије Вестервалд посетила је Сремску Митровицу, где је у седишту Сремског управног округа разговарала са начелником Округа Савом Алишићем о могућностима инвестирања. Осим представника Фондације Вестервалд" Александра Баумана, у овој групи су били власници фирми које производе делове за алтернативе изворе енергије, изолациони материјал за стамбене и пословне објекте, који се баве рециклажом отпада и грађевинарством. Разговорима су присуствовали Душко Јовановић, директор Канцеларије за инклузију Рома Војводине и Душан Јовановић, координатор ове канцеларије за Сремски округ. - Власници четири немачке фирме су спремни да дођу и инвестирају у Срему, хоће да ту реализују пројекте својих фирми уз ангажовање наше радне снаге, трошење наших сировина и мислим да имају добре услове за то - рекао је Саво Алишић, начелник Округа. - Интересују нас тачне информације о расположивим ресурсима, саобраћајним везама, условима улагања и слично. Иако смо о томе доста слушали, хтели смо да дођемо и да се директно, на лицу места, о свему уверимо - истакао је Александар Бауман, из Фондације "Вестервалд", која је основана у Немачкој са циљем заједничке реализације пројеката у социјалној области и привреди. Према речима Душка Јовановића, директора Канцеларије за инклузију Рома Војводине, ова фондација је основана да би у сарадњи са поменутом канлецаријом, Извршним већем АП Војводине, Сремским управним округом и сремским локалним самоуправама пружала логистичку подршку и гаранцију инвестирања. - Узвратна посета немачких пословних људи показује да је прихватљиво оно што смо им у Немачкој испричали. Господа су упозната са мерама Извршног већа Војводине у области запошљавања, шта раде локалне самоуправе на плану изградње индустријских зона и остале инфраструктуре у циљу привлачења инвеститора. Зато су овде да у директним контактима са људима из локалних самоуправа сагледају оно што их интересује - објаснио је Јовановић. Немачки послови људи су дошли на позив Канцеларије за инклузију Рома, а током боравка у Срему, од 24. до 28. августа, још су обишли Ириг, Руму и Шид. С.Ђ. Немци у Шиду Гости из Немачке највеће интересовање показали за инвестирање у области производње изолационих материјала, комуналног отпада, рециклаже, али и пољопривреде Председница општине Шид Наташа Цвјетковић и народни посланик Жељко Брестовачки, са сарадницима, примили су прошлог четвртка представнике немачке Фондације Вестервалд и три реномиране фирме из те земље. На пријему у општинским просторијама, потом настављеном у Војном ловишту Моровић, расправљано је о могућностима улагања у ову средину. Представницима фондације и фирми "Verwaltungs & Vertriebsgesellschaft Energie", "Dezmotec", "Dennert", које се баве алтернативним изворима енергије, производњом изолационих материјала, машинских делова и опреме за грејање, као и појединим сегментима пољопривредне производње, представљени су географски положај, привредни потенцијали општине, расположиве индустријске зоне, као и олакшице којима Општинска управа инвеститорима излази у сусрет. Привредници из Немачке су највеће интересовање показали за инвестирање у области производње изолационих материјала, комуналног отпада и рециклаже, али и пољопривреде. Према речима председнице Наташе Цвјетковић, ова посета је била веома успешна, разговори конструктивни, а наставак сарадње и конкретни кораци очекују се већ у октобру. С. М. Немачки привредници са домаћинима ПОСЛЕ ПОНУДЕ ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ КИНЕСКИМ ПАРТНЕРИМА ДА УЧЕСТВУЈУ У ИЗГРАДЊИ ТУНЕЛА КРОЗ ФРУШКУ ГОРУ Тунел ближи стварности Сремска привредна комора још пре неколико година предложила изградњу тунела кроз Фрушку гору - Једини против били еколози ест о понуди председника ВСрбије Бориса Тадића кинеским партнерима да учествују у изградњи тунела кроз Фрушку гору, дочекана је с нескривеним задовољством у Сремској привредној комори. Овде су интензивније разговоре о тунелу кроз Фрушку гору покренули још године, када су ескалирали проблеми због огромног броја теретних возила на путу Рума Нови Сад. Тада су челници СПК разговарали и са инжењером Богданом Ђурђевићем из Руме, који је радио на путној мрежи Војводине, али и на пројекту тунела кроз Фрушку гору. - Пројекат је презентован у СПК и ушао је у програм рада за годину. Нисмо очекивали већи интерес за ову идеју, али је исте године Институт за путеве из Београда почео Генерални пројекат реконструкције пута М-21, а у оквиру њега и изградњу тунела као једне од опција каже генерални секретар СПК Никола Поповић и додаје: - Потом смо пројекат године представили у Руми, а на том скупу су једини против били чланови Удружења за заштиту Фрушке горе. Ми и даље сматрамо да је тунел најбољи начин да се заштити Фрушка гора, а доноси и друге вишеструке користи: постојећи пут би остао као туристички за обилазак знаменитости и саме планине, уштедело би се на гориву, јер би тунел "испеглао" успоне, пут до Новог Сада био би краћи и уштедело би се у времену. Најважнији значај тунела је што заувек решава огроман проблем проласка теретњака кроз Ириг на једној од најпрометнијих саобраћајница у Србији, где је дневни просек проласка од до возила. И у Просторном плану Фрушке горе, од пре пет година, постоје две варијанте изградње тунела. Према једној, тунел би био дугачак метра и коштао би око 30 милиона евра, а по другој, тунел би био дуг метара и коштао 40 милиона евра. У свакој варијанти, као највећа предност изградње наводи се да би пут Рума - Нови Сад постао много безбеднији. Наговештај изградње тунела стигао је и лане, када је председник Извршног већа Подозрење Војводине др Бојан Пајтић говорио о изградњи полуаутопута кроз Војводину, који би повезао Руму и границу према Румунији, што је подразумевало и изградњу тунела кроз Фрушку гору. Према једној од првих предложених варијанти, у коју је новинар "Сремских новина" имао увид, западно од Ирига би се изградила савремена обилазница с једним вијадуктом. У тунел би се улазило код објеката - Многи су били подозриви, неповерљиви, а некима смо били и смешни када смо јавно изнели предлог о изградњи тунела кроз Фрушку гору Како тада, тако ни данас, многи не схватају како се у савременом свету решавају стратешки проблеми транспорта. Драго нам је да су наша залагања најзад добила адекватну потврду, јер је тунел најбољи начин да се реши проблем транспорта на овом путном правцу каже председник Сремске привредне коморе Владимир Малбашић. Института за плућне болести, а излазило на месту садашње највеће кривине из правца Новог Сада. Да се о изградњи тунела све озбиљније размишља, сведоче и прошлонедељне изјаве покрајинског секретара за науку и технолошки развој др Драгослава Петровића. Он је рекао да је тендер за изградњу тунела, који је расписан у марту, стопиран због недостатка финансијских средстава да се пројекат оконча по плану, односно до септембра. По његовим речима, Извршно веће Војводине стоји на становишту да је тунел најбољи изградити путем тендера и да би и на тај начин свакако било места за ангажовање капитала из Кине, обезбеђивање кредитних линија и ангажовање кинеских грађевинара код подизвођача радова. Ж. Неговановић

4 4 Среда, 2. септембар СКИЦА ЗА ПОРТРЕТ: РАТКО ЧОЛАКОВИЋ, ДИРЕКТОР БИБЛИОТЕКЕ У СТАРОЈ ПАЗОВИ Фрушка гора подсећа на завичајна брда На челу старопазовачке библиотеке већ тридесет година, имао је ту срећу да му посао, уједно, буде и хоби, велико задовољство. "Гази" осми директорски мандат и обећава да после тога неће више директоровати Ратко Чолаковић је рођен давне четрдесет и неке године у једном лепом селу, недалеко од Никшића, на десетак километара од манастира Острог, у бројној породици Ђукана и Милице Чолаковић. Био је најмлађе од десеторо деце. Пет сестара и петорица браће. Као најмлеђе, десето, по рођењу "непожељно дете у породици", касније је мажен и пажен од многобројне браће и сестара. "Као да сам једина, а не пета мушка глава у породици. Заувек ћу памтити велику љубав коју сам уживао и до краја живота осећати неку врсту кривице што нисам успео да им бар део свега тога узвратим. Шесторо нас је међу живима, али су, богами, сви сем мене остарели и онемоћали, борећи се против разних болести које ретко кога мимоиђу." Ратково родно село, смештено у котлини између високих брда, с доста плодне земље ("кукуруз је рађао као у Војводини", често су говорили његови земљаци), после толико година је много променило свој изглед. Шездесетих година прошлог века, на велику жалост његових житеља, извршена је експропријација плодног земљишта и створено вештачко језеро за потребе хидроелектране, те се већина становништва иселила, тако да данас изгледа доста тужно. Међутим, слике из детињства увек остају. Како Ратко вели, оно се памти, чак и кад није лепо. "Нема несрећног детинства, нити срећне старости. Држим, да је то тачно." Слике из детињства - Прве слике из детињства памтим од своје треће године, а од четврте у потпуности. Сећам се свог првог јавног наступа, када сам као шестогодишњи дечачић на протесном митингу, због Трста, рецитовао борбено патриотску песмицу: "Дај ми мама пушку моју, ни ја не дам земљу своју..." Из завичајног крајолика највише ће ми остати у сећању река Моштаница, у којој сам као петогодишњак научио да пливам. Реке више нема. Прогутало је језеро и киловати струје. Наравно, да се врло добро сећам, тада већ времешних родитеља. Мајке, која није имала кад да се од силног посла "за око довати" и оца који је био у мојим садашњим годинама и који је за све имао више времена него за сељачке послове. Од мајке сам наследио изузетно памћење изрека, пословица и стихова, а од оца љубав према књизи и политици, иако су обоје били једва писмени. Прву од оца наслеђену љубав максимално сам искористио, а ову другу, на срећу, још нисам - са сетом се присећа наш саговорник. У родну Црну Гору Ратко Чолаковић одлази сваке године на по три - четири недеље, јер, како каже, човек што је старији све више се враћа коренима. "А и кад бих хтео да се вратим, не знам да ли би ме примили. Не знам да ли бих се сада у том новом правопису снашао", каже у шали. Као и сваком човеку, и њему су у живом сећању први школски дани, али Преко Пазове заволео Срем без књига и свезака. Код њих тада тога није било. Све је замењивала таблица са сунђером и писаљком: - Сећам се прве лопте крпењаче, убрзо и гумене, а кожне тек на пола матуре. Памтим чувену Никшићку гиманзију, основану још у Краљевини Црној Гори, познату по изузетно великом броју научника и уметника који су је похађали, познату по ужасно строгим критеријумима (у први разред упише се десет одељења, а на матуру стигне пет или шест). Сећам се првих скривених љубави из гимназијалских дана, а посебно професора Владимира Мијушковића који је тада имао објављена два романа и две књиге Ратко Чолаковић - Срем сам заволео преко Старе Пазове, где сам се осећао сигурно, комотно и врло пријатно, где су ме импресионирали мултикултурални и вишенационални укрштаји и прожимања. Заиста бих остао прикраћен да нисам осетио то истинско богатство, које на овим просторима веома дуго и успешно траје. Најрадије бих завршио стиховима Милоша Црњанског из Стражилова: "А прах је, све је прах, кад увис дигнем руку..." - каже Ратко Чолаковић, директор старопазовачке библиотеке. приповедака код реномираних издавача и који је извршио утицај на бројне генерације да заволе српски језик и књижевност. Руски, дефицитаран беше Шездесетих година прошлог века, Ратко Чолаковић је студирао у Београду, на Филолошком факултету - одсек за славистику, руски језик и књижевност. И након завршетка Факултета, дошао је у Срем, у Стару Пазову. Руски тада беше дефицитаран, као сада енглески. У Економској школи и Гимназији тражио се још један професор руског, а ту су већ радила двојица његових колега. И тако, "преко везе", он дође у Стару Пазову, мислећи да ће остати само годину дана, а остаде до дана данашњег. - Ја сам један од оних брђана који се лако прилагодио сремској равници. Срем, скоро да сматрам својим завичајем. Има ту нечег сличног с мојом постојбином. Фрушка гора и њене падине подсећају на родни крај. Стражилово као Ловћен. И Сремци су другачији од Лала и Банаћана - прича Чолаковић, који је десетак година радио у Гимназији и био строг, али правичан професор. ("Каква ми је то црна строгоћа кад никог нисам оборио у десетогодишњој професорској каријери?!") А онда, године, јави се на конкурс за директора Народне библиотеке "Доситеј Обрадовић" и на том месту остаде, ево, три деценије. "Нећу више, часна реч!" Првог марта ове године навршило се тридесет година од како је на месту директора старопазовачке Библиотеке. Многи га питају како је у томе успео. А он у шали каже: "Још овај мандат (осми) и нећу више." Пензија га чека. А, збиља, како је у томе успео? - Био сам једини директор у општини, а сигурно и много шире, који није био члан ондашњег Савеза комуниста, без чега се није могло добити руководеће радно место. То ми је вероватно "помогло" да ме касније, приликом смењивања руководећих гарнитура, није захватила "кадровска чистка". Тако до данас. Често обећавам да се више нећу кандидовати за директора Библиотеке, само да изгурам још овај, осми мандат и захвалићу се на великом поверењу које ми је до сада указивано. Часна реч! - обећава Чолаковић. Читање, хоби и професија Велика је предност када је професија истовремено и хоби. Нема ништа горе него посао отаљавати, тврди Ратко, објашњавајући како је имао срећу да му посао, уједно, буде и велико лично задовољство. Сем тога што воли пешачења и шетње поред сремских река, главни хоби му је читање. Чита све. Од дневне штампе, поезије, науке о књижевности, социологије, белетристике, до научних тема. - Поезију много читам, јер то је жанр који се данас најмање чита. Знам много стихова напамет. Поред наше поезије, воли руску, француску..., а пошто она у себи често носи и боемску црту, са пријатељем и колегом, песником Драгомиром Ћулафићем, објавио је године Антологију боемске поезије Преноћен живот. Друго допуњено издање требало би да се појави до краја ове године. У дугогодишњој каријери, по природи посла, сусретао се са разним уметницима, писцима и песницима, те су у његовој бележници остале многе занимљивости и анегдоте, довољно за једну књигу, којој је одредио назив, С писцима узгред. Књига чека издавача. Гордана Мајсторовић

5 Среда, 2. септембар PETA STRANA SVETA 5 ИВАН-БАТА РАЦАНОВИЋ, ФАРМЕР ИЗ БАЧИНАЦА Ко нема козе, не зна шта су муке! Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра Бећар ски би се ри срем ских там бу раша Овај фармер има у плану да ускоро постане ранчер. Узгајао би овце, козе, али само гурске, коње, краве, бикове, магарце, паунове, нојеве и живину. Подигао је виноград, жели да засади и воћњак, на имању има мали рибњак Ја сам малој написао писмо, девет дана љубили се нисмо. Девет дана љубио ја нисам, па се пуста осушила уста. Из бор: Милић Јовановић Када се неко определи за бављење козарством, у средини у којој тај посао нема традицију, а још му све то и није преко потребно да би имао од чега да живи, онда није у питању корист него љубав и нешто више. У Чесмином долу, надомак Бачинаца, у пространој ували обраслој шумом, Иван Бата Рацановић основао је своје газдинство, своју фарму коју у догледно време планира да претвори у ранч. Педесет коза и деведесет грла оваца, два пса, грлице, рибњак и нетакнута природа идила су у којој Бата свакодневно ужива. Козарством је почео да се бави пре двадесетак година. Прва три расна грла набавио је у Немачкој, где му живи сестра. Почео је скромно, али временом и сплетом околности фарма је постајала све већа, као и његова љубав према свему томе. У једном тренутку дошао је до цифре од 140 грла. Свакодневно, овај фармер долази на своје имање и ту проводи већину времена. Од куће до фарме има три и по километра, а деси се некада да и два пута дневно оде тамо. Пешке. Каже, није му тешко, ужива, а и здраво је. - Веома често, као дете, долазио сам на ово место. Како нисмо нигде путовали, то нам је био излет, екскурзија. И заиста смо уживали, јер је овде прелепо. Долазио сам ту и зими, маштајући да ово парче земље једнога дана купим. И ето, жеља ми се остварила. Када сам купио земљу већ сам имао козе, па се родила идеја да би ту могла бити фарма. Почео сам проширивати површине, понешто мењао и сређивао, тако да сада имам око девет хектара. И, од пролећа до јесени чувам своја стада на овим парцелама, у осталим периодима стоку терам по њивама, номадски. Када је добок снег, или невреме, онда остају код куће, на стајској прехрани. Све то ми је ушло под кожу, тако да се овим послом бавим и сада, када козарсво није исплативо. Тачна је пословица која каже: некад мораш дати динар да уђеш у коло, а два да изађеш. Али, ово је сада мој живот, моја навика прича фармер Бата. Иван Бата Рацановић Некада су се за једно јаре, каже, добијала два прасета, док је данас однос обрнут. На руку не иде и то што коза годишње може да отхрани највише двоје јарића, а крмача и до двадесет. И ту је рачуница јасна. Чињеница је да су козе некада биле забрањена и уништавана врста. Ни данас нису омиљене, јер се сматра да уништавају шуме. Иван Рацановић објашњава да на овим просторима не постоји свест о томе да је козје месо међу најздравијим, одмах после ћурећег и меса кунића. - У Европи је јаретина далеко цењенија од јагњетине. Ипак, данас је све тешко продати. Ако имаш мање комада онда још и некако, али овако не. Морао бих ићи по пољопривредним, сточним вашарима, за шта је потребан и адекватан превоз, време... Ја то немам, а и не могу одавде да мрднем 365 дана у години. Продајем неколико грла месечно месној индустрији "Биг бул". За нешто веће нема простора на нашем тржишту каже Рацановић. Фармер Бата са својим стадом На његовом имању услови су, пре свега, погодни за узгој коза, а мање оваца, којима се од недавно бави. Овца тражи пашњак, да је трава мала, да је земљиште чисто, док козама одговара обрасла шикара, коров и шибље. Иако се не исплати, он је и даље упоран. Једино решење су расна, високомлечна грла, која су на стајској прехрани и дају висококвалитетно млеко и сир за извоз. Међутим, за тако нешто су потребна велика финасијска средства. Наш домаћин признаје да није ни мало лако бавити се овим послом и бити готово по цео дан ангажован. И лети и зими. Од обавеза не стиже да се посвети другим стварима, па ни сопственом здрављу: само ове године ујело га је шест крпеља, а он се сам лечио, није стигао да оде код лекара. Најтеже му пада то што у послу нема значајнију подршку. Осим најближих "сарадника", мађарских белих пулина! - Супругу сточарство не интересује, син понекад даје моралну подршку, али се не ангажује. Околина се чуди што толико радим и залажем се, а не морам. Често је проблем сачувати козе и овце, када затреба бити и ветеринар. Јер, ветеринари нерадо долазе, посебно ноћу. Доста је удаљено од села и не исплати се. Знам да бих могао да живим од пензије. Али, мени је све ово ушло у крв, и сада нема повратка искрено ће бачиначки фармер. Што је старији, каже, све му теже и теже. Овце јесу мирне, али за козама треба ићи: - Чуо сам да је војвода Мишић једном приликом рекао: "Ко није чувао козе, тај не зна шта су муке!" Слажем се, треба проћи кроз ову шикару, кроз шуму. Ако не пазиш, за минут може отићи километар далеко. Овце иду полако, тешко је са козама. То су два карактера, две нарави. Често се раставе, па практично чувам два чопора одвојено. Овце без пса се могу чувати, али козе никако. Моји пси, Бели и његов син Коцкар, најбољи су ми сарадници и помоћници. Ништа без њих! поносан је Рацановић на своје пулине. Овај фармер има у плану да у скорије време постане ранчер. На ранчу би узгајао овце, козе, али само гурске, коње, краве, бикове, магарце, паунове, нојеве и живину. Подигао је виноград, а жели да засади и воћњак. На имању постоји и мали рибњак, који је Бата сам ископао. Оно што му је неопходно јесу вода и струја. Желео би и теренско возило. - У Србији не постоји дугорочна стартегија развоја пољопривреде. А то је веома значајно. Салаши и ранчеви би могли бити значајне производне јединице, трошкови су знатно мањи него код куће сматра Иван Рацановић. Овај шездесетдвогодишњи фармер планира да дође до стотину приплодних оваца и 50 гурских коза, којих тренутно има 16. То је веома квалитетна пасмина, пореклом из Африке, а предност им је што имају танку кожу и много квалитетног меса. И оне не дају млеко. Ранч који планира да направи, Иван Рацановић би назвао "Чесмин до", како се и зове предео на којем је његово имање. Вања Продановић Ала ћу се, имена ми мога, наљубити лица руменога. СМЕШНА СТРАНА СРЕМА УЗНЕМИРУЈУЋИ УЗДАСИ Јутро, леп дан. Из лабораторије Стевана Марковића Малигана, фоторепортера "Сремских новина", чују се препознатљиви уздаси. Сви наћулили уши и слушају. Мислимо, љубавни састанак је у току. Видите ви нашег Малигана, не бира време ни место. Мора да је у питању нека неодољива дама. Док трају уздаси и узвици, наилази и Стеван. Сви изненађени, прате га погледом. Он се смешка. Уто, ето и Тоше Ђурића, ослушну за тренутак и обрати се Стеви: "Је ли, Малиган, колико си платио овој дами да овако лепо одглуми?" Стеван уђе у лабораторију, затвори врата и искључи магнетофон. Настаде општи смех, и сви се запутисмо у Градску кафану. ПОБУЊЕНЕ МИ СЛИ Сви нам окрећу леђа, намножила се геј генерација. Ако буде зависило од нас, на том ће и да остане. Одрешили су нам руке, али су нам завезали очи. Култ личности подиже споменике - безличним. Кад је изгубила тле под ногама, завршила је у крилу. ЕПИГРАМ ГЛАСАЧИ Одсутни увек одлучују, присутни само гласају, тако ће дуго да буде, док паметни не стасају.

6 6 Среда, 2. септембар СЕЋАЊЕ: ДР ЂОРЂЕ ПАНИШИЋ ( ) Одлазак лекара великана У стотој години живота, 23. августа, у Београду је преминуо примаријус др Ђорђе Панишић, доктор медицине, специјалиста хирург, који је највећи и најплодоноснији део живота провео у Сремској Митровици. Већ првих послератних година (1949) дошао је у град на Сави као млад специјалиста, када у Митровачкој болници није било ниједног лекара хирурга, када није било ниједног операционог стола, нити најпотребнијих хируршких инструмената, свега неколико гвоздених кревета, често без душека и постељине, када је болница имала само неколико медицинских сестара и када зграда није имала ни редовно снабдевање струјом. У таквим условима др Панишић је започео да ради као хирург и да организује свеукупне болничке службе у Митровици. За непуне две године, у запуштеном хируршком одељењу послератне болнице створио је неопходне услове за рад обезбеђена је вода, канализација, грејање, набавка основних инструмената, отворена је лабораторија, набављен рендген-апарат и др. Код среских и општинских власти покренуо је отварање стручне школе за средњомедицински кадар, која и данас ради као једна од развијених школа ове врсте у земљи. Некако у исто време када је хируршко одељење почело да се уобличава, почели су да пристижу и први млади лекари са тек завршених студија, па је требало и за њих обебедити увођење у рад и стручно усавршавање. Томе је посвећивао посебну пажњу. Једно од основних начела којих се у свом раду придржавао др Панишић било је: Лекар мора да учи док је жив. Зло је ако тако не ради. Због тога је искључиво о свом трошку, користећи често време предвиђено за годишњи одмор, одлазио на клинике у Београду, као и оне најпознатије у Европи - у Бечу, Инзбруку, Хајделбергу, Паризу, Бирмингему, Базелу и Цириху - и тако допуњавао своје стручно образовање. Као посебан вид стручног усавршавања било је и његово учешће на међународним конгресима и стручним скуповима лекара. Од првог дана рада у Сремској Митровици сарађивао је са Српским лекарским друштвом (СЛД), присуствовао скоро свим стручним састанцима у Београду (хируршка и канцеролошка секција), а на његову иницијативу основан је огранак СЛД у Сремској Митровици. Био је председник канцеролошке секције за Србију, више пута у Републичком управном одбору СЛД и управном одбору Хируршке секције за Београд. Стечено стручно знање и искуства стицана током рада у Митровачкој болници објављивао је и у стручним медицинским публикацијама у земљи, а дуже времена је био и у редакцији часописа "Медицински преглед", који од године излази у Новом Саду. Објавио је више од 60 стручних радова из области хирургије. Пензионисан је године. Од многобројних друштвених и стручних признања, која су му додељивана за дугогодишњи рад и постигнуте резултате, као и поводом значајних годишњица стручних друштава и удружења, два признања се посебно истичу: Указ председника СФРЈ Јосипа Броза Тита од 18. октобра године, којим је одликован Орденом рада са црвеном звездом и Диплома о додели Ордена Феникс, којим га је одликовао грчки краљ (1970). Међу признањима која су му била посебно драга су и многобројна писма захвалности, која су му упутили амбасадори страних земаља акредитовани у некадашњој Југославији (САД, Немачке, Чешке, Данске, Грчке, Турске) и представници многих институција из земље и иностранства (Академија наука из Кракова, Војни аташе при амбасади САД у Београду и многи појединци) за указану брзу помоћ настрадалима у саобраћајним удесима на делу ауто-пута у непосредној близине Сремске Митровице. Др Ђорђе Панишић је рођен 29. априла године у Даљу, основну школу је завршио у родном месту, гимназију у Осијеку, а студије медицине у Бечу и Београду. Радио је краће време у Смедереву, затим у Новом Саду, где је започео специјалистичке студије, а затим у Београду где је завршио специјализацију и одакле је године прешао на рад у Сремску Митровицу. Током XX века Митровица је имала два изузетна лекара доктора Илију Бајића ( ) и др Ђорђа Панишића ( ). Др Ђорђе Панишић је сахрањен 26. августа године на Новом гробљу у Београду. Мр Живко Попов КАКО ЖИВИ ВИШЕЧЛАНА ПОРОДИЦА ДРАШКА ЈОВАНОВИЋА ИЗ РАВЊА Две собе за њих деветоро Кад чељад није бесна ни кућа није тесна, каже народна изрека. У случају Јовановића из Равња она се и те како потврђује. Глава породице Драшко не бира посао да би прехранио најближе, а они му узвраћају примерним учењем и понашањем Кречим, малтеришем, копам септичке јаме, радим на грађевини, на њиви... Посао не бирам, идем где стигнем и где посла има, јер треба прехранити девет уста без сталног запослења. Посла ми треба посебно кад се приближи школска година, јесен, пошто ђацима треба обезбедити књиге, школски прибор, одећу, обућу, а четоро од седморо моје деце су ученици. Зато су ми драгоцени ови пакети школског прибора које су добили од Центра за социјални рад "Сава" у Сремској Митровици. Не морам да бринем како да купим свесаке, блокове, оловаке, бојице и остало - каже Драшко Јовановић из Равња, који са својих десет прстују издржава вишечлану породицу. Драшка смо упознали у Центру за социјални рад, где је дошао да преузме пакете за своје школарце. Ова установа му је, истиче, не само место где примају помоћ, већ и адреса где могу да добију драгоцени савет кадгод га затраже. Јовановић има шесторо своје деце, а прихватио је да буде и старатељ ћерке свог покојног брата, о којој је бринула његова мајка све док није умрла. Сву децу гледа на исти начин, а сада му је највећа брига како да ђацима обезбеди превоз до школе. Јер, кућа им је неколико километара далеко од равњанске основне школе, пешице је предалеко. То ће, нада се, решити са Месном заједницом, а за средњошколце ће карте, као и досад, обезбедити Центар за социјални рад. Како живе? Како се сналазе за храну, одећу обућу? Јовановићи имају малу двособну кућу, коју је Драшко сам сазидао на три ара плаца које му је отац оставио. Плац је толико мали, прича Драшко, да немају места за башту и зато се за поврће морају сналазити. Тачније, Драшко другима ради за храну, не наплаћује свој рад, тако да хране увек има на столу. - Успевам да утовим свињу, кукуруз купујем или добијем када нешто другима урадим. Дневно нам треба седам до осам векни хлеба, неком је то много, нама није, а најважније је да деца нису пробирачи ни у чему, најмање у храни. Видим и ја шта други имају, али се не осврћем. Знам шта могу. Најмлађи син хоће бицикл. Све и да могу материјално да му испуним жељу, не могу само њему да купим. Сви спавамо у те две собе, сместимо се како знамо - исповеда се Драшко, додајући да му је највећа жеља да скупи довољно пара и од веранде уреди још једну собу. Снежана Станисављевић, директорка Центра за социјални рад "Сава" у Сремској Митровици, каже да је ова породица међу корисницима социјалне помоћи. Иначе, у овој години је повећан број захтева за свим видовима такве помоћи. - Августа прошле године имали смо 489 породица корисника материјалног обезбеђења, а оне су бројале више од хиљаду чланова. Ове године, у августу, та цифра се више него удвостручила, имамо 597 носилаца Драшко Јовановић у Центру за социјални рад права а број чланова породица сада је Повећан је број корисника једнократних новчаних помоћи, услуга помоћи у кући и слично - рекла нам је Снежана Станисављевић. С. Ђаковић

7 Среда, 2. септембар НАРОДНА КУХИЊА Поново кувани оброци акон летње паузе, од 1. септем- за више од 200 корисника Нбра услуге народне кухиње почела је поновна расподела куваних оброка, као и редовна подела ланч пакета за кориснике са подручја села, јавили су из Црвеног крста. Пауза у расподели куваних оброка уследила је због изузетно високих температура и ризика који из тога проистичу, а свим корисницима су подељени пакети хране за два месеца. Из Црвеног крста поручују да ће уколико се, због све присутније економске кризе, повећа број грађана који се налазе у стању потребе за овом услугом проценити са надлежнима могућност проширења капацитета народне кухиње. За садашњи број оброка финансијска средстава су опредељена из овогодишњег буџета. Програм народне кухиње Црвени крст Сремска Митровица спроводи пуних петнаест година. Започет је на иницијативу Црвеног крста Србије и Црвеног крста Војводине уз помоћ иностраних донатора. Центар за социјални рад "Сава" је прошле недеље поделио 350 пакета школског прибора за основце и средњошколце из социјално угрожених породица. Снежана Станисављевић, директорка овог Центра подсећа да је сваки почетак школске године оптерећење за кућни буџет, да је преваснодни циљ акције да помогне онима којима је то најпотребније, а ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ ОДОБРИО НОВЕ ПРОЈЕКТЕ Инвестиције вредне 11 милиона динара Одобрени пројекти из пет месних заједница, а средства ће се утрошити за чишћење каналске мреже и уређење атарских путева Међу 158 војвођанских месних заједница којима су одобрени пројекти из области пољопривреде је и пет митровачких месних заједница. То су месне заједнице Кузмин, Шашинци, Лаћарак, Велики Радинци и Салаш Ноћајски којима је одобрено седам пројеката у вредности од 11 милиона динара. Овај новац ће се искористити за чишћење каналске мреже и уређње атарских путева. - Ово је врло битно у време економске кризе и у ситуацији када се буџет не пуни онако како смо очекивали на почетку године. Али, није то и једина помоћ која нам стиже из АП Војводине. Обезбеђено је 220 милиона динара за саобраћајнице - 17 у граду и 29 у селима, одобрена су средства за наставак санације ОШ "Јован Јовановић Змај" и наставак изградње фискултурне сале у Специјалној школи "Радивој Поповић". Из Фонда за капитална улагања Војводине у наредном периоду очекујемо још једну важну одлуку и нова значајна средства - рекао је Александар Продановић, председник Скупштине Града и додао да је ове године више средстава усмерено ка селима јер је и потребно, а када се у ОКОМ КАМЕРЕ У ЦЕНТРУ ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД Помоћ за школарце то је и допринос образовању које је, дугорочно посматрано, пут за излазак из сиромаштва. У сваком пакету налази се 20 малих свески, две велике свеске, блок, графитне и хемијске оловке, темпере, водене војице, перетонице, као и комплет троуглова. Вредност пакета је а средства су обезбедили локална самоуправа и донатори. Подела пакета за школарце Конференција за новинаре поводом одобрених пројеката обзир узму укупна средства инвестиција ће бити више него што се планирало. Координатор овог пројекта Влада Вученовић додао је да он омогућује веома озбиљне послове везане за пољопривреду. Од поменутих 11 милиона динара два милиона ће бити утрошено за шљунчење атарских путева, а девет милиона за одводњавање и чишћење каналске мреже. - Сређивање каналске мреже има двоструку функцију, јер сем одводњавања ова мрежа пружа могућност и за наводњавање што у пољопривреди На до сада неосветљеном делу кеја, од ресторана "Риболовац" према транзитном мосту, ускоро ће бити постављене светиљке. Јавно предузеће Дирекција за изградњу града је, након спроведене јавне набавке, изабрало најповољнијег извођача који је започео радове на траси дужине метара. - Биће постављено 46 стубова јавне расвете, сваки на раздаљини од тридесетак метара, а посебно је значајно је да смо добили све сагласности за није мала ствар - истакао је Влада Вученовић. Председници месних заједница Шашинци, Кузмин, Велики Радинци, Салаш Ноћајски и Лаћарак, којима су одобрени најновији пројекти, сложили су се да су средства драгоцена и да ће допринети да атари добију сасвим другачији, уређенији изглед. Подсећамо, Град Сремска Митровица је, преко Дирекције за изградњу града, усмерио за сређивање атарских путева девет милиона динара обезбеђених од закупа државног пољопривредног земишта и овај посао се приводи крају. ДУЖ НЕОСВЕТЉЕНОГ ДЕЛА КЕЈА Инсталирање јавне расвете Детаљ са кеја овај посао. Након постављања јавне расвете на овом делу биће потпуно осветљено близу пет километара кеја у граду - рекао је Бојан Гаврић, директор Дирекције, додајући да је пре две године осветљена траса од Музејске улице до Босутског пута. Драган Милошевић, председник Савета МЗ "Сава" којој припада и простор где се изводе актуелни радови, додао је да је ова акција покренута на сугестију грађана, а сличне су у плану. Од среде до среде Галерија 3. септембра, у 19 сати, отварање изложбе УЛУ "Еснаф", изложба траје до 27. септембра Музеј Срема 3. септембра, у 20 сати, у лапидаријуму - радионица "Ковање средњевековних мачева" Из матичарског звања СКЛОПИЛИ БРАК: Малбашић Дарко, дипл.економста и Симеуновић Гордана, економиста; Шуман Богдан, механичар и Мистреану Светлана, домаћица; Миличевић Дамир, водоинсталатер и Познановић Николина, надз. парка; Шајић Ненад, студент и Папић Мирјана; Матес Петер, рекл. агент и Драгојловић Слађана, медиј.агент; Орељ Дејан, службеник и Илић Вера, дипл. инж.технологије; Пажур Бранислав, дипл.инг.саобраћаја и Дидановић Дубравка, студент; Кличарић Владимир, екон.техничар и Милутиновић Јелена, хем.техничар; Сланчек Дејан, пекар и Тадић Ивана, прив.техничар; Николић Владан, фризер и Турудић Гордана, домаћица; Кршић Јасмин, електротехничар и Гвоздић Лидија ДОБИЛИ ЋЕРКУ: Чолић Бранимир и Љиљана, Драгојловић Перица и Горана, Рољић Драган и Звездана, Лопатић Мирослав и Јасмина, Станисављевић Милан и Жељка, Јовичин Горан и Ивана, Шорак Петар и Слободанка, Мијајловић Драган и Јелена, Росић Златомир и Александра Сремска Митровица, Миљић Десимир и Бранкица Лаћарак, Бељански Борислав и Маргита - Кузмин, Миросављевић Небојша и Станислава Велики Радинци, Николајевић Жељко и Нинослава Салаш Ноћајски, Станић Милан и Слађана Раденковић, Лаћарац Младен и Станислава Љуба, Радојчић Марко и Јелена Кукујевци, Лазић Слободан и Јелена Шид, Јеремић Предраг и Милица - Суботиште ДОБИЛИ СИНА: Гуслов Саша и Вера, Аранбашић Гвозден и Слободанка Сремска Митровица, Филиповић Бојан и Јасна Лаћарак, Танцик Бранислав и Славица, Форо Жељко и Татјана Шид, Ранисављевић Жељко и Милана Вашица, Симић Драгиша и Радица Пећинци, Сарић Слободан и Наташа Доњи Товарник, Деспотић Драган и Рада - Врдник БЛИЗАНЦИ (дечаци): Огњеновић Зоран и Мира Мали Радинци БЛИЗАНЦИ (дечак и девојчица): Новаковић Јовица и Слађана Сремска Митровица УМРЛИ: Божић Виктор рођ.1978., Вуковић Душан рођ.1940., Докмановић Миле рођ.1946., Пињух Ружа рођ.1930., Јањић Љубица рођ.1942., Чоловић Срета рођ.1933., Станковић Ђорђе рођ.1944., Шашарога Славко рођ.1954., Лемајић Радмила рођ.1959., Мазињанин Миле рођ.1928., Гаџурић Ангелина рођ.1979., Козлина Бранко рођ.1941., Фектер Софија рођ.1927., Вешић Аница рођ.1943., Сабо Марија рођ.1927., Гаруновић Војислав рођ.1942., Мрђеновић Милан рођ.1937., Веселиновић Радмила рођ.1940., Баклаић Вера рођ.1940., Петковић Станка рођ године. Матичар:Ж.Јанковић

8 8 Среда, 2. септембар СА СЕДНИЦЕ ОПШТИНСКОГ ВЕЋА Самодопринос неопходан у свим селима ШИД Припрема: С. Михајловић УКРАТ КО Нацрт одлуке о буџету Одељење за финансије, привреду и развој Општинске управе Шид, почело је послове на изради Нацрта одлуке о буџету Oпштине за годину. Ванбуџетски корисници, организације, клубови и удружења грађана, као и остали заинтересовани за финансирање из средстава буџета Oпштине Шид, своје захтеве, заједно са програмима рада или пројектима, треба да доставе до 30. септембра. Помоћ месним заједницама У Извршном већу Војводине протекле недеље потписани су уговори са 158 месних заједница, за помоћ у одводњавању и уређењу атарских путева, међу којима њима су и месне заједнице Бингула, Бикић До и Вишњићево. Тако је готово трећина војвођанских села добила помоћ за обнову инфраструктуре, а новац је обезбеђен од давања у закуп пољопривредног земљишта. Батровци У атару Месне заједнице Батровци завршено је шприцање корова и амброзије. Према речима председника ове месне заједнице Које Бијелића, у току су радови на изградњи чесме у центру града, за које, је из средстава месног самодоприноса, издвојено око 20 хиљада динара. Црвени крст Од почетка године у акцијама добровољног давања крви у шидској општини прикупљено је 668 јединица крви. За осам месеци Црвени крст је организовао 15 акција у којима су учествовала 863 даваоца, а међу њима и 71 лице први пут. Чланови Већа донели одлуку о повећању износа студентских стипендија, као и о утврђивању категоризације сеоских домаћинстава која желе да се баве туризмом Увођење самодоприноса у месним заједницама Беркасово, Батровци, Вишњићево и Вашица за период од 1. октобра до 30. септембра године, била је једна од главних тема на прошлонедељној седници Општинског већа. С обзиром да ових дана истиче рок постојећег самодоприноса, расписан у наведене четири, али и у осталим месним заједницама, потребно је започети расписивање новог. - Самодопринос је за наше месне заједнице веома значајан извор прихода. Већина послова које месна заједница треба да уради добрим делом се финансирају из самодоприноса. Ми смо прихватили њихове захтеве, а утврђене су и комисије за спровођење самодоприноса, у којима ће бити чланови месних заједница појачани стручним кадровима правне струке из Општине нагласио је Срђан Малешевић, заменик председнице Општине. Оно што је новина у односу на ранији период јесте и то да ће референдум поводом овог питања трајати три дана, уместо једног што је била пракса претходних година. На захтев Управног одбора Туристичке организације Шид, да се утврди накнада за категоризацију објеката физичких лица у циљу развоја туристичких понуда ове Општине, формирана је комисија ће ускоро обићи те објекте како би се утврдила њихова категоризација, те тиме омогућио регуларан рад. До сада је поднето око двадесет захтева домаћинстава да се баве сеоским туризмом, а нека од села у којима је то планирано јесу Ердевик, Моровић и Љуба. Чланови Општинског већа расправљали су и о изменама и допунама Одлуке о начину У ГАЛЕРИЈИ 3. СЕПТЕМБРА Изложба Савиних слика У Кабловска скупља за сто динара На захтев Радио Шида за повећање цене кабловске телевизије, Општинско веће је прихватило одлуку да се цена овог рачуна повећа са 370 на 470 динара. А чиме би се, како сматрају, овом Јавном предузећу омогућило да до краја године регуларно и несметано функционише. Такође, након што су упоређене цене кабловске телевизије у Срему и Војводини закључено је да је она у Шиду далеко најнижа, што донекле, према њиховим речима, оправдава одлуку о поскупљењу. Чланови Општинског већа донели су и одлука да накнаде члановима Управних одбор у Јавним предузећима и установама примају само они чланови који нису у радном односу, те да се та цена смањи на три хиљаде динара, а што је у складу са ребалансом општинског буџета. стипендирања студената ове Општине. Став је да се, упркос тешкој финансијској ситуацији, помоћ студентима настави, али да се број студената стипендиста смањи. Предлог је и да стипендије буду веће. Предност би имали студенти факултета чија су занимања у општини дефицитарна, а што ће општинске службе одређивати пред сваку школску годину. - Одлуку нисмо дефинисали до краја, пошто имамо три критеријума за доделу стипендија. Један је дефицитарно занимање, други се односи на студенте са веома високим просеком оцена, и треће на студенте из породица које су лошег материјалног стања. Споран је само критеријум успеха. До сада је важило да просек оцена буде изнад осам, ма који факултет да је у питању, па се дешавало да стипендирамо студенте чији нам образовни профили нису потребни. Постоји и предлог да просек оцена у будуће мора бити изнад девет. Ми смо општина која с обзиром на број становника, стипендира веома велики број студената. Смањивањем броја студената који примају стипендију и повећавањем износа те накнаде мислим да правимо неку равнотежу и оправдавамо циљ да помогнемо занимања која су дефицитарна и студенте лошег материјалног стања, али и изразито добре студенте истакао је Малешевић. Што се тиче захтева Групе грађана који се односи на преиспитивање Закључка општинског већа ради одобрења продаје пољопривредних производа ван простора зелене пијаце, донета је одлука да се седам до осам паркинг места, која се налазе непосредно до пијаце, изместе, односно да на њихово место буду смештене тезге које ће морати задовољавати одређене стандарде и прописе као и све остале. Овим ће се покушати решити проблем тезги са тротоара које су до сада проузроковале много неприлика, угрожавајући саобраћај, па тиме и безбедност људи. На седници Већа разговарало се и о потенцијалном месту за кватаж, за који постоји неколико предлога, али ће то бити Шид- веће стипендије за студенте тема наредних Већа. Такође, постоји и идеја о отварању зелене пијаце у насељу Исток, које са више од две хиљаде становника који живе на том простору, има потребу за тако нечим. А први корак ка спровођењу ове идеје у дело јесте проналажење адекватне локације која би била у складу са урбанистичким планом Шида. В. Продановић Галерији слика Сава Шумановић у четвртак, 3. септембра биће отворена изложба којом ће се обележити 67 година од смрти славног слирака и 70 година од велике изложбе у Београду. На овој изложби, коју ће љубитељи уметности моћи да погледају све до 23. септембра наћи ће се више од 170 дела славног сликара, од којих је већина била изложена и пре 70 година. Поводом изложбе, у Галерији припремају обиман каталог, где је објављена комплетна стручна аналита и документарна грађа која се чува у Галерији. Током изложбе, зидови Галерије биће прекривени сликама, како би се што више дочарао утисак са изложбе из године. Покровитељ овог догађаја је републичко Министарство културе. С. М. Једна од Савиних слика

9 Среда, 2. септембар IN\IJA Priprema: Z.G. Stefanovi} UKRAT KO Седамнаеста гитаријада у Бешки Традиционална, 17. гитаријада у Бешки одржана је 29. августа на терену малих спортова. Организатори као и до сада су Еколошки покрет и Одред извиђача, Никола Груловић из Бешке а покровитељи, Општина Инђија, МЗ Бешка и Земљорадничка задруга Бешка. Вода је исправна Вода из инђијског Водовода је потпуно исправна, али ће грађани по речима директорке овог јавног предузећа Борке Поповић, морати да се навикну на воду другачијег мириса и укуса, услед другачије технологије. Ми сада немамо у води недозвољених супстанци, али ће мо и даље настсавити с испирањем водоводне мреже у критичним рејонима каже Поповићева. Мање грађана код лекара У августу Инђијски Дом здравља Милорад Мика Павловић, како је изјавио директор др Васа Петровић, у августу је имао смањен број пацијената за 25 одсто. Тај тренд пратио је и сеоске амбуланте, док је Хитна помоћ имала уобичајени број пацијената. Ова здравствена установа била је и суоргнаизатор Манифестације, 500 година Манастира Крушедол и учествовала је на Пударским данима. ПРВИ СОС МАРКЕТ У ВОЈВОДИНИ, ОТВОРЕН У ИНЂИЈИ Најниже цене у граду Трговинска компанија Јабука у сарадњу са локалном самоуправом, отворила је први СОС маркет у Инђији. Поред 10 оваквих продавница у Београду које има, Комапнија Јабука се одлучила да своју 11. продавницу, а прву у Војводини отвори баш у Инђији, управо из разлога, како је рекао директор Компаније Милорад Мишковић, што руководство општине на челу са председником Гораном Јешићем има слуха за тако нешто и води рачуна о социјалном моменту код својих грађана. Сем тог спремно је да овој трговинској фирми пружи и неке олакшице. За грађане је најважније да су овде сви артикли јефтинији него у било којој продавници у граду и околини (на пример, хлеб по 20 динара) и да подлежу стандарду СОС маркета. Ову СОС Да се инвестирори враћају у Инђију потврђују и три пимера из августа. Грундфос је прво закупио 14 хектара земљишта и овде ће градити фабрику пумпи чија је производња већином намењена за извоз. Италијански Кондор је закупио 4,6 хектара грађевинског земљишта за изградњу новог погона који ће производити грађевинске скеле, монтажне трибине и другу врсту опреме за грађевинарство. Цинкарна Цеље која је прошле године закупила земљиште и регистровала фирму Максим ИНВЕСТИТОРИ СЕ ВРАЋАЈУ У ИНЂИЈУ Председник општине Горан Јешић на отварању СОС маркета д.о.о ових дана почиње градњу новог погона за цинковање лима и производњу поцинкованих контејнера. Ових дана разговараћемо са два инвеститора из Аустрије. За сада не могу ништа рећи али верујем да ће и они доћи да граде у Инђији. Криза је зауставила инвеститоре и ми смо то знали али смо са свим потенцијалним купцима били у сталном контакту. Рецимо Максим д.о.о, овдашња фирма Цинкарна Цеље је требала пролетос да почне градњу погона али је то криза одложила. Они ускоро Купци станова у Инђији као и сва потенцијално заинтересована лица ће у наредном периоду моћи на једном месту да добију све потребне информације о конкретној локацији на којој се врши изградња, податке о урбанистичким условима и урбанистичким плановима и другој неопходној пројектнотехничкој документацији на основу које се врши изградња стамбеног објекта. Општинска управа Општине Инђија, одељење за урбанизам и комунало-стамбене послове и заштиту животне средине, због појачанаг интересовања купаца некретнина на територији општине покреће пилот пројекат праћења градилишта на територији инђијске општине, у првом реду изградње објеката колективног становања. Ово је наставак пројекта развоја Геоинформационог система, започетог пре две године, односно интеграција планске и урбанистичке документације као и евиденције стања и положаја инфраструктурних објеката, траса водоводне, енергатске и путне инфраструктуре, успешно завршене у претходном периоду. Дејан Дмитровић, начелник општинског одељења за урбанизам и комунално стам- почињу да граде, плус ова два нова инвестирора, потврђују да се ствари мењају набоље, да је било важно издржати најтежи период у овој години, а ево, Грундфос и Кондор су јасан знак да нам се инвеститори враћају каже председник Општине Инђија, Горан Јешић. Преговри са Грундфосом су дуго трајали али за ову инвестицију требало је, борити се, наглашава Јешић јер су они закуплили парцелу од 14 хектара за 2,1 милион евра, а у изградњу фабрике где ће се по завршетку запослити око бене послове на конференцији за новинаре 27. августа упозорио је, да купци кад купују станове провере да ли инвеститор поседује сву неопходну документацију, како би се стан могао укњижити. Посебно о томе треба да воде рачуна грађани који купују стан у изградњи како касније не би имали проблем око укњижбе стана. Купци станова треба да знају да инвестиртор треба да поседује дозволу о урбанистичким условима, одобрење за градњу, пројектно техничку документацију, дозволу за прикључење на комуналну инфраструктуру и употребну дозволу. Најбоље би било да од инвеститора траже банкарску гаранцију, рекао је Дејан Дмитровић, како би ако нешто није у реду могли повратити свој новац, али то свакако поскупљује цену стана. Урош Ћурувија, дирекрор Дирекције за изградњу Општине Инђија, такође, на овој продавницу у Улици Душана Јерковића 17 у Инђији у преподневним сатима, 29. августа отворио је председник општине Горан Јешић, захваливши се Компанији Јабука што је баш Инђију одабрала за свој први СОС маркет у Војводини, уз напомену да је социјално стање становништа за њих у локалној самоуправи веома важно и да је и ангажовање на отварању овакве продавнице, један од потеза помоћи најугроженијим категоријама грађана. На отварању, Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката који су и идејни творци СОС маркета, рекла је да отварање ове продавнице представља корист за локално становништво али и локалну самоуправу јер се тиме покреће њeна социјална одговорност. Иначе, у првом СОС маркету у Инђији запослено је 10 радника с евиденције Националне службе за запошљавање. Градиће се три нове фабрике КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ 500 радника, уложиће се око 100 милиона евра. Италијански Кондор парцелу за свој погон од 4,6 хектара погодио је за 620 хиљада евра и ових дана биће потписан уговор а градња ће почети чим се добије неопходна документација. Ових дана и Максим д.о.о почеће градњу погона, коју је криза одложила и у који би требало да се запосли око сто радника. То је добар знак а већ је почело и интересовање других инвеститора за долазак у Инђију каже Јешић. Информације за куповину стана на једном месту Урош Ћурувија, директор Дирекције за изградњу Дејан Дмитровић, начелник одељења за урбанизам и комуналне послове конференцији је подсетио да је општинском одлуком с почетка године инвеститорима омогућено да исходовање неопходне документације плате у 12 једнаких месечних рата. У противном, неће добити неопходна документа.

10 10 Среда, 2. септембар РОК ФЕСТОМ ЗАВРШЕНО ПАЗОВАЧКО КУЛТУРНО ЛЕТО Величанствен наступ Yu grupe PAZOVA^KA HRONIKA Priprema: Gordana Majstorovi} Пазовачко културно лето завршено је Пазова рок фестом на коме су поред две, младе рок групе наступили познати рокери бивше Југославије, Yu gupa, чији је концерт по оцени организатора био и најпосећенији. Пет великих концерата одржаних у току лета посетило је око људи, што је Стару Пазову по оцени председника општине Горана Јовића сврстало у један од центара културних дешавања у Србији У оквиру Пазовачког културног лета одржано је пет великих концерата које је по оцени организатора посетило преко људи из старопазовачке и суседних општина, али и из Београда и Новог Сада и других војвођанских места. Манифестација је отворена 4. јула наступом Бајаге и Инструктора (Трг др Зорана Ђинђића пунили су Маринко Роквић, Ана Станић и Црвена јабука ) а завршена Рок фестом и концертом популарне Yu grupe, 28. августа. Ex-yu rok је и даље популаран што је показао и концерт Yu grupe у Старој Пазови који су пратили и тинејџери и старије генерације. Ова рок група која траје 39 година свирала је у овом сремском граду пре 33 године обећавши након концерта да ће, догодине, у јубиларној 40-тој поново наступити у Старој Пазови. За два сата свирке, Yu grupovci направили су величанствен спектакл на Тргу др Зорана Ђинђића а многе је изненадила чињеница, те и њих саме, како су изјавили на конференцији за новинаре после концерта, да их млади толико слушају. Та констација иде у прилог чињеници да се рокенрол сада више слуша међу омладином у мањим срединама, него у престоници. На овом концерту чули су се познатих хитови ове групе, као што су: Опасно те волим, Заборави, Дунаве, Има наде за нас, Златна јабука, Чудна шума, Црни лептир, Одлазим сад... и тд. За Yu grupu не може се рећи да је имала инфлацију продукције, јер су за 39 година постојања снимили само 11 студијских албума. За идућеу, јубиларну Одушевљена публика Председник Јовић најављује концерт четрдесету годину, најавили су нови СД. Иначе, пре наступа познатих рокера на Рок фесту наступиле су две младе домаће групе, OLD SCHOOL и MELODU FLAVOUR. Рок фест је одржан ове године по трећи пут, мада је почео с прекидом до године када је обновљен. Председник општине Горан Јовић је изјавио да је поносан што је на челу општине која је овог лета била центар културних дешавања у правом смислу речи. Директор Центра за кулруру Александер Бако захвалио се свима који су допринели да Пазовачко културно лето успе, а посебно генералном покровитељу, Општини Стара Пазова. Бако је овом приликом најавио и да се јесење манифестације са градског Трга селе у затворен простор. Стара школа рока - познати хитови ПРЕДСЕДНИК ГОРАН ЈОВИЋ У ПОСЕТИ МЗ НОВИ БАНОВЦИ Приоритет еколошки и инфраструктурни пробеми Председник општине Горан Јовић у току радне посете Новим Бановцима обишао је укупно 13 локација на којима су, углваном заступљени инфраструктурни проблеми. По речима Милана Беаре, председника Месне заједнице Нови Бановци урегентан проблем за све мештане је изливање фекалних вода у Дунав. За решавање тог проблема неопходна је интервенција и надлежног Министарства јер тај проблем није заступљен само у нашој општини, већ и у целој Србији сматра председник Јовић. Указано је и на проблем изливања канализације у стамбеном блоку у Војвођанској улици чије ће решавање бити један од приоритета. У оквиру радне посете делегација Општине Стара Пазова посетила је и Пролетерску улицу као и Улицу Бранка Ћопића где је установљена хитна потреба изградње кишних канала. Том приликом председник Јовић посетио је и кућу породице Димитријевић на обали Дунава. Тој петочланој породици општина је обезбедила привремени смештај док се њихов Председник Горан Јовић у посети Новим Бановцима проблем трајно не реши. Они су исељени из куће која је почела трајно да се урушава услед поплава и високог водостаја реке. Делегација је обишла и Бетоњерку у Железничкој улици чија је градња обустављена јер план детаљне регулације блока, усвојен за време претходне власти није садржао стратешку процену утицаја на животну средину а његова усвојена верзија није прошла стручну контролу а ни јавни увид. Приликом ове посете договорено је да се у наредном периоду изнађе могућност за изградњу вртића на парцели иза Месне заједнице а указано је и на потребу реконструкције прилаза новоизграђеној амбуланти. МЗ Нови Бановци, поред председника општине Горана Јовића посетили су и Милош Грковић, директор ЈП Чистоћа, Живојин Чортановачки, директор Дирекције за изградњу Општине Стара Пазова и Зоран Смуђа, секретар кабинета председника општине. Сви проблеми о којима је било речи ући ће у пројекцију буџета за наредну годину. СПРЕМНИ ЗА ПОЧЕТАК ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ Образовни профили остају исти У школске клупе у старопазовачкој општини у новој школској години сешће, по изјави руководиоца општинског одељења за друштвене делатности, Душанке Абаџије, укупно 5497 ђака. Од тога, њих 1679 похађаће средње школе док су остало основци. Ове шклоске године у старопазовачке основне школе, у ОШ Бошко Палковљевић Пинки уписана су 1162 ученика док су се у ОШ Херој Јанко Чмелик уписала 303 ученика. У нову школу Симеон Араницки у Старој Пазови уписано је око 360 ученика. У Новој Пазови, у ОШ Растко Немањић Свети Сава уписана су 1523 ученика а у војачку основну школу Миленко Хаџић 477. У Голубинцима у ОШ 23. октобар уписало се 415 ђака а у ОШ Никола Тесла из Нових Бановаца 809 ученика. У Старим Бановцима у основну школу Душан Савковић уписано је у нову школску годину 443 ученика док се у ОШ Вера Мишчевић из Белегиша уписало 298 ученика а из Сурдука 67. У ШОСО Антон Сакала из Старе Пазове, програм основног образовања похађаће 33 деце с посебним потребама, док ће њих 34-творо похађати наставу средње школе. Школске 2009/ године у три средње школе у Старој Пазови уписало се укупно 1646 ученика. У Гимназију Бранко Радичевић уписала су се 494 ученика, Економско-трговинску 528 и Техничку, Вук Караџић 624. Како наводи Душанка Абаџија у средњим школама образовни профили нису мењани а што се тиче опремања школских зграда, кречења и неопходних поправки за почетак нове школске године све је спремно. Поред кречења, обнове столарије и санације мокрих чворова замашнији подухвати изведенису на реконструкцији кровова на Техничкој школи Реновиран кров на згради Антон Скале до улице и Школи Антон Скала. На школи за децу с посебним потребама у потпуности је из срдстава буџета на згради до улице реконструисан кров, а на плафоне стављене гипсане плоче јер је пролетос овде било проблема с прокишњавањем. Како у школи истичу остало је још да се уради реконструкција крова у дворишном делу зграде а најкритичније је над техничком радионицом.

11 Среда, 2. септембар RUMA СА СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ Буџет није инфлаторан Усвојен и Стратешки план одрживог развоја Општине Рума са Профилом заједнице Priprema: Katica Kuzmanovi} У РУМИ 5. СЕПТЕМБРА Туристичка манифестација - "Фијакеријада" Очекује се учешће око 40 запрега, двопрега, четворопрега и вишепрега Овог викенда румским улицама владаће шаренило боја и добро расположење: биће то, на кратко, повратак у једно већ помало заборављено време: у суботу, 5. септембра, Румљани ће уживати у сликама и чарима прве туристичкопривредне манифестације - "Фијакеријаде". У организацију ове туристичке приредбе, за коју сви желе да постане традиција на овим просторима, укључила се општина Рума, уз стручну помоћ Коњичког савеза Србије, и финансијску помоћ румских привредника и донатора. О програму прве "Фијакеријаде" информисао нас је начелник Одељења за друштвене делатности Светислав Дамјанчук: -Запреге са такмичарима долазе у Руму, на стадион ФК" Фрушка гора" од 8 до 8,30 часова, потом ће уследити дефиле учесника кроз град: око 30 запрега и 500 учесника кренуће од Великог парка, кратко ће се задржати на Градском тргу где ће се представити културноуметничка и спортска друштва, потом ће се кретати улицама "27. октобар" и "Вељко Дугошевић", а затим ће се поново доћи на стадион "Фрушке горе". Такмичење ће започети око 13 часова, надметаће се двопрези, четворопрези и вишепрези. За 18 часова предвиђено је проглашење победника и свечана вечера. На "Фијакеријади" се очекује учешће око 40 запрега са 200 такмичара, бираће се најбоља запрега, најлепши коњ, најлепша кобила: за победнике су обезбеђене новчане награде, дипломе и пехари. Остаје и позив: ако сте љубитељи коља и фијакера, дођите 5. септембра у Руму. Седница Скупштине општине, којом је 25. августа председавао Ненад Боровић, није донела већа изненађења у односу на претходна скупштинска заседања: за седам тачака дневног реда, мада је међу њима био и ребаланс буџета, била је поново потребна маратонска сатница - седница је започела у десет часова, а завршила се у касним ноћним сатима. Уважавајући значај појединих тема, ипак се није могло отети утиску да су десетине амандмана и честа понављања током дискусија имала за циљ програмску промцију опозиционих странака. На усвајање записника са претходне седнице, и допуне дневног реда, утрошено је три сата: прихваћени су предлози да се у дневни ред уврсте потврђивање једног одборничког мандата, и измене плана рада ЈП за грађевинско земљиште, нису прошли многи предлози радикала да се на седници расправља о контроли исправности намирница на Градској пијаци, о категоризацији угоститељских објеката, о укидању накнада Читаоница Градске библиотеке била је те вечери, 27. августа, готово премала да прими све који су желели да чују, пре свега виде, књижевника и академика Матију Бећковића. Публику у тој жељи није омела ни велика врућина, ни два фудбалска спектакла на ТВ, показало се даније сасвим тачна тврдња многих да се позија све мање тражи и чита. Показало се, за њу, поезију, очигледно, још има љубави, нарочито када је Матија Бећковић беседи. Библиотекар Стеван Ковачевић, како то правила налажу, изнео је уводне напомене за оне који о песнику мало знају: да је рођен у Сенти, да се школовао у Колашину, у Ваљеву, да је члан САНУ, да живи и ради у Београду. Да су иза њега непоновљива "Вера Павладољска", "Тако је говорио Матија", "Рече ми један човек", "Послушања", "Чији си ти мали", "Кад будем млађи"... Стопио се Матија са народом, и ту и остао, као песник, Нада Бегојевић општинским функционерима и одборницима, уз објашњење да су за ове теме потребне озбиљније припреме и адекватни материјали. Потврђен је престанак мандата одборнику Горану Мирковићу који је потписао бланко оставку, а на изборима био на листи "За европску Руму - Бороис Тадић" као члан Српског покрета обнове. Већином гласова присутних КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У ГРАДКОЈ БИБЛИОТЕЦИ Матија Бећковић одушевио Румљане књижевник кога сви слушају, кога нико не оспорава. А он, Матија Бећковић, велик и скроман, као и сви велики, обратио се онако како најбоље зна - стиховима. Низале су се песме "Хлеба и језика"(а да смо нашли колико смо изгубили, било би доста), "Пут којег нема", "Кад дођеш у један град", о Вери Павладољској је прозборио - "Ње више има, од кад само сија", дошли су "Ћераћемо се још, а што се не би ћерали", на самом крају вечери "Кад будем млађи", уз поруку - кад будем млађи, умећу да живим... Ту и тамо заискриле су и сузе - изазване стиховима туге, дубоке и неизлечиве пред неумољивом снагом смрти и нестајања, али и хумора, одборника, усвојен је Стратешки план одрживог развоја Општине Рума, са Профилом заједнице, за период година. У уводним напоменама о овом документу, председник Општине Рума Горан Вуковић је објаснио да је у овом пројекту, како је то методологија налагала, учествовало 77 грађана Руме из најразличитијих области: од политике, преко привреде, културе, до политичких странака и верских заједница. Стратешки план је сачињен уз подршку Покрајинског секретаријата за локалну самоуправу и међуопштинску сарадњу, и стручну помоћ невладине организације "Иницијатива за демократску транзицију - ДТИ". О самој природи документа говорила је координатор Соња Шобота. О изменама и допунама Одлуке о буџету за годину говорила је начелник Одељења за буџет Нада Бегојевић. Кључна ствар у свему овоме, нагласила је начелница Бегојевић, јесте чињеница да овај ребаланс није инфлаторан, да је развојан: буџетски Матија Бећковић у Руми здравог, оштрог, дубокоумног, саркастичног, добронамерног - бећковићевског. корисници остали су на истом планираном нивоу, а отвара се могућност за јавне набавке и прекограничну сарадњу. -Ребалансом се утврђује укупан обим буџета у износу од 1,9 милијарди динара што је за око 16 милиона мање у односу на првобитни план. Значајно се мења однос буџетских и сопствених прихода буџетских корисника. Буџетски приходи се планирају у износу од 1,5 милијарди, а заједно са пренетим буџетским приходима из претходне године то је 1,6 милијарди динара - на ово је, осим повећања изворних прихода, утицало и укључивање у буџет капиталних трансфера од других нивоа власти, АПВ и Републике, у износу од 522 милиона динара - истакла је Нада Бегојевић. На ребаланс буџета поднето је чак 39 амандмана, они су претходно разматрани на седници Општинског већа, потом на СО, и одбијени. Амандмане је највећим делом образлагао одборник СРС Акександар Мартиновић. Ребаланс је усвојен, потом и допуне плана рада ЈП за грађевинско земљиште, на крају и информација о примањима и издацима буџета за прву половину године. У првих шест месеци ове године, остварено је 625, 6 милиона динара, односно 32,15 одсто бруто планираних прихода, док су бруто планирани издаци 571,6 милиона, што је 29,37 одсто планираних расхода и издатака. МАТИЧАР Венчани: Недељко Јовановић и Слађана Михајловић, Срђан Салаи и Дејана Лончар, Иван Ратанчић и Марија Бенчић, Ђорђе Кнежевић и Јелена Бегојевић, Никола Мишковић и Даринка Ињац, Михаил Малобабић и Вера Ђорђевић Добили ћерку: Зорица и Александар Бабић, Милица и Мирко Драгишић Добили сина: Љубица и Небојша Мирковић, Мирослава и Славко Сремчевић, Бранислава и Зоран Николић, Наташа и Синиша Степановић Умрли: Зорка Црепуља , Мара Милићевић , Никола Милиновић , Сава Зђелар , Душан Пашић , Марија Решетар , Стана Лазић , Марија Павић , Јанко Таљевић , Славица Павловић КУЛТУРНИ ЦЕНТАР Филмски програм "Терминатор спасење" - од 31. августа до 6. септембра "Трансформерси" - од 7. до 13. септембра "Мамурлук у Вегасу" - од 14. до 20. септембра

12 12 Среда, 2. септембар Иришка хроника Припрема: Катица Кузмановић ДЕЛЕГАЦИЈА ИЗ НЕМАЧКЕ У ИРИГУ На помолу привредна сарадња НОВА НАДА ЗА ИРИГ Кинези заинтересовани за градњу тунела кроз Фрушку гору Током недавне посете председника Србије Бориса Тадића Кини, издвојио се један детаљ који је истовремено нова и велика нада за Ириг: кинески грађевинари показали интересовање за градњу тунела кроз Фрушку гору. Реализацијом овог пројекта решили би се дугогодишњи проблеми Ирижана у вези са саобраћајем, односно проласком на стотине камиона кроз центар ове сремске варошице. Још пре пет година донет је просторни план Фрушке горе, у њему је планиран тунел који би почео код Парагова а завршио се код Ирига. Постоје два варијанте ове велике и значајне инвестиције, по првој тунел би имао дужину од 1,2 километра који би коштао око 30 милиона евра, а по другој дужина би износила 2,7 километара и коштала би око 40 милиона евра. Будући тунел би саобраћај учинио безбеднијим, скратио би пут од Новог Сада до Руме, био би веза Новог Сада са Србијом и јадранском магистралом. Подсећања ради, рецимо да је председник покрајинског Извршног већа др Бојан Пајтић још прошле године најавио градњу полуатопута кроз Војводину који би повезао Руму са румунском границом, а све то је подразумевало тунел кроз Фрушку гору. Била би то магистрала дуга 165 километара, спајала би коридор 10 кроз Србију и кородор 4 кроз Румунију. Полуатопут би пролазио кроз средњи Банат, простирао би се ка Новом Саду, и тунелом излазио у Срем. Шта ће од свега овога бити, показаће време које долази, ипак, по оној народној "Где има дима, има и ватре", чини се да су отшкринута врата за велике саобраћајне проблеме Ирига. У Иригу је 26. августа, у узвратној посети, боравила делегација из Немачке, а циљ посете било је испитивање могућности привредне сарадње ове развијене европске земље и иришке општине. Немачку делегацију предводио је Александар Бауман, представник фирме "Вервалтунг - Ветрибсгселшафт Енерги", у име домаћина поздравио их је председник Општине Ириг др Радован Ерцеговац са својим сарадницима, директор Канцеларије за инклузију Рома Душан Јовановић, као и директор Канцеларије за питања Рома на нивоу Сремског округа Душко Јовановић. У Иригу су боравили представници четири немачке компаније из области грађевине, производње изолационих материјала, алтернативних извора за производњу електричне енергије. Гости су показали интересовање за квалитне иришке локације, као и изванредан географски положај, након разговора посетили су Дом здравља, стакленик "Гров расад" и плантажу јабука у малој Ремети. Конкретнији договори око будуће сарадње очекују се на јесен. У НЕРАДИНУ 5. И 6. СЕПТЕМБРА Осма "Патлиџанијада" Мештани Нерадина ће поново бити у прилици да докажу колико су вредни, спремни за забаву, и гостољубиви, да покажу како им карактерне особине нису у складу са називом села у коме живе. Овог викенда, 5. и 6. септембра, у овом месту одржаће се већ традиционална, осма по реду, привреднотуристичка манифестација под називом"патлиџанијада". Како нас је информисао председник Скупштине општине Ириг Владимир Петровић, иначе Нерадинац, "Патлиџанијада" ће бити отворена 5. септембра у 13 часова, уз пригодан програм ученика ОШ "Доситеј Обрадовић" из овог места. Сат касније одвијаће се такмичење у гађању парадајзом, као и забавни програм који ће извести културно-уметничка друштва са територије иришке општине. За 16 часова је предвиђена предаја такмичарских узорака парадајз салате, парадајз чорбе и најтежег парадајза. У то време одвијаће се и свечани ручак, а у 18 часова проглашење победника. Наредни дан, 6. септембар, резервисан је за ловце и фудбалере - Нерадинци и њихови гости моћи ће да уживају у фудбалу, и да се на шицари надмећу у вештини гађања пушком. Беочинска хроника У БАНОШТОРУ, ОД 4. ДО 6. СЕПТЕМБРА Дани грожђа и вина Овако је у Баноштору било прошле године Тринаести по реду Баношторски дани грожђа, једна од најзначајнијих привреднотуристичких манифестација у беочинској општини, одржаће се ове године од 4. до 6. септембра. Тих дана биће организоване продајне изложбе грожђа, воћа и вина, "Баношторски вишебој", такмичење у кувању пударског паприкаша, уз обавезног бика на ражњу и пловидбу бродом "Ала". Предвиђени су концерти група "Добро јутро" и "Апсолутно романтично", АКУД "Соња Маринковић", кантаутора Бранка Пражића, тамбурашких оркестара, фолклорних ансамбала и др. Званично отварање "Баношторских дана" заказано је за суботу, 5. септембра, у 13 сати, одмах после свечаног дефилеа учесника. Тога дана очекује се да манифестацију посете и сви који плове Дунавом, пошто су за њихове бродиће обезбеђени привези. Д. П. У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ "ЉУБА СТАНКОВИЋ" Спремни за нову школску годину оком лета, у Предшколској Тустанови "Љуба Станковић" обављене су све неопходне припреме за почетак нове школске године. Како је истакла Весна Радошевић, стручни сарадник педагог, најпре је извршена дератизација и дезинсекција, након чега су спремљене и радне собе. - То значи да смо преструктуирали простор у односу на нове групе деце, дезинфиковали и опрали играчке, бацили оно што је изломљено, опрали тепихе, заправо комплетно спремили све просторије, за шта иначе немамо времена током школске године каже Весна Радошевић. У беочинску Предшколску установу ове године је уписано мање деце него лане, зато што у селима једва да има новорођене деце. - Међутим, целодневни боравак у Беочину и Черевићу је потпуно пребукиран, тако да први пут имамо и листу чекања, пошто не можемо да примимо децу родитеља који не раде. У просеку имамо десет до 15 одсто више деце по групи, него што је то одређено нормативима. Имамо две јаслене и две најстарије групе, као и по једну млађу и средњу. Поред ових, имамо и групу деце која броји 73 малишана, односно то су три групе које су заједно, у "А" моделу, са шест васпитача у истом простору, где је принцип рада нешто другачији објашњава Весна Радошевић, уз напомену да се очекивало да ће незапосленост родитеља довести до смањења броја деце у беочинском вртићу. Али, десило се управо обрнуто. Разлог за Малишани у дворишту вртића Весна Радошевић то је, вероватно, чињеница да родитељи у потрази за послом и даље гравитирају Новом Саду, тако да су деца по цео дан сама и нема ко да их чува. Када је реч о цени, она је иста као и предходне године и износи око динара, за целодневни боравак. Олакшице за плаћање постоје по три критеријума: први је када се цена умањује за 20 посто за оне који примају дечји додатак, без обзира на узраст и на врсту боравака, други важи за незапослене родитеље чија деца су у полудневном боравку, они имају сто одсто партиципације. Обе ове олакшице плаћа Општина, док Покрајина покрива олакшицу по трећем критеријуму, а то је бесплатан вртић ако је реч о трећем и четвртом детету, без обзира на узраст и на групу. С. Михајловић

13 Среда, 2. септембар ПЕНЗИЈЕ И ПЕНЗИОНЕРИ, ДАНАС И СУТРА Социјални геноцид - да, можда не?! Повезивање стажа је добра мера Владе Србије, али ће врло брзо створити десетак хиљада нових пензионера, што буџетом није планирано - рекао у Руми Момо Чолаковић, председник посланичке групе ПУПС-а у Скупштини Србије Да ли су пензионери у Србији латентна опасност за економску стабилност земље, популација која је терет економији озбиљно нарушеног "здравља", или је то друштвени слој који, у веома високом проценту, још увек издржава своју децу и њихове породице? Да ли је реална опасност од "социјалног геноцида" за пензионере који је био на видику у време прошле владе, колика је снага ПУПС-а да то спречи? Чијом кривицом око 200 милијарди динара није уплаћено у пензионе фондове, какве се последице могу очекивати? Све су то питања на које се, само у магловитим назнакама покушало одговорити, 28. августа, у Руми, на трибини ПУПС-а Сремског округа. Утисак је био, након једноипочасовне расправе, да су само одшкринута врата за бројне нагомилане проблеме пензионерске популације, другим речима, ти проблеми су таксативно набројани, а за њихово решавање биће потребно много више од сувих цифара и препознавања финансијског цунамија који може, али и не мора, да дође. Ако дирну пензије, излазимо из Владе! На Велику Госпојину били су у Руми представници ПУПС-а из Шида, Сремске Митровице, Ирига, Пећинаца, Инђије, Старе Пазове, и наравно града домаћина, а на тему социјалне политике у светлу програмских циљева ове партије говорили су председник покрајинског ПУПС-а Петар Мудринић, потпредседник партије Ђуро Перић и председник посланичке групе ПУПС-а у Скупштини Србије Момо Чолаковић. У име домаћина, гостима се обратио Радислав Новаковић, члан Извршног одбора партије за Сремски округ, који је истакао да ПУПС има 79 општинских одбора у свим деловима Срема и активних чланова, а све то уз својеврсни слоган - "Боримо се достојанствену старост, али и будућност младих Србије". Наглашавајући да ПУПС има једног посланика у покрајинском парламенту, и чак пет у републичком, Петар Мудринић је као основне циљеве партије поменуо принцип социјалне правде и пристојан живот за пензионере. За те циљеве свакако ће бити потребна озбиљна борба, питање је може ли ПУПС, уједињен са СПС-ом, издржати изазове (не)времена које куца на сва врата Србије, па и пензионерска. Прво што је ПУПС "пустио у етар" било је - нисмо одговорни за стање у последњих девет година, ми у томе, односно у разградњи државе, нисмо учествовали. Забрињава податак да чак 60 процената пензионерских породица издржава своју децу, и њихове породице! -Пензије су, као што знате, с муком повећане, борба за поштовање те уредбе била је оштра: говорили су нам да ће пензионери уништити ову државу. Нисмо дозволили да пензије опорезују, и да их умање, по цену да падне влада. За то је највише заслужан др Јован Кркобабић. И даље је исти став, ако буду дирали пензије, у таквој влади нећемо учествовати: нека кризу плате они који су криви за њу, они који су богати. Познато је да око 200 милијарди динара није уплаћено у пензиони фонд. Колике ће пензије сутра бити ако се тајкуни и даље буду слично понашали? -упитао је Момо Чолаковић. Ђуро Перић је подсетио на неке "бисере" из блиске пензионерске прошлости: - У време прошле владе претио је социјални геноцид. План је био да се пензије сведу на 30 одсто од просечне зараде. Кренули смо у борбу да се то заустави, и успели смо, за сада. Очекивали смо да ће транзиција донети нешто боље од оног што смо имали, а на делу је обична распродаја, гашење великих система, продаја опреме. Гиганти нестају, а ми смо кренули да се заштитимо од свега тога. Пензионера је 1,6 милиона, то је бројна популација, то је снага с којом се мора рачунати. Од Ћире до Ђуке Армија од 1,6 милиона људи је свакако импозантна, по броју. А по саставу? Ту оружје, чини се, већ губи оштрину. Око Учесници трибине у Руми 400 хиљада пензионера прима пензију у висини од динара, дакле, далеко испод просека зарада у Србији, њих 700 хиљада има пензију око , опет испод просека. Само 17 одсто од укупне пензионерске популације остварило је пун радни стаж. И најзад, за исплату пензија данас се из буџета дотира 46,1 одсто, дакле више од половине потребних пара. Најновија мера Владе Србије, која се односи на повезивање стажа онима чије су фирме угашене, у неком сегменту личи на стару сентенцу: "Пут до пакла поплочан је добрим намерама." На овај начин, наиме, створиће се врло брзо десетак хиљада нових пензионера, а буџетом за ову годину то није планирано. Армија ће се, дакле, повећати, да ли ће фалити оружја? Извесно је да хоће. Новинари, опет, бију своју битку, игром случаја нашли су се са пензионерима у истом корпусу. На конференцији за штампу, након трибине, распитали су се о ставу "пензоса" поводом предложених измена и допуна Закона о информисању. Одговор, у виду обећања, дао је Момо Чолаковић: - Приговорили смо том закону на више начина. Најпре, није било потребне расправе, слободу медија не треба сучавати на тај начин, и најзад, против смо драконских казни које су предвиђене. Оставили смо им могућност да се закон повуче, или исправи, ако се то не деси, нећемо гласати "за", бићемо уздржани. Зашто не и "против", питали смо се ми новинари, више онако у себи, али, сетисмо се и оног: "Кад нема Ћире, добар је и Андрија", или "Кад је мука, где си Ђука!" Наставак сигурно знате и сами. К. Кузмановић САЈАМ "ИНТЕРАГРО 2009" у Бијељини У периоду од 17. до 21. септембра 2009.године, у Бијељини се одржава VIII Међународни сајам "ИНТЕРАГРО 2009". Поред излагања из области пољопривреде, на овом сајму планирано је организовање изложбе стоке најквалитетнијих грла, оцена квалитета прехрамбених производа, организовање пословних сусрета, трибина и саветовања. Сремска привредна комора ће заједно са Подручном пивредном комором Бијељина имати штанд на овој манифестацији, те стога позивамо све заинтересоване привреднике да могу своје каталоге да доставе на адресу Сремска привредна комора Сремска Митровица, Краља Петра I бр. 4/II. ОТВОРЕНИ ПРОГРАМИ ПРЕКОГРАНИЧНЕ САРАДЊЕ Програми прекограничне сарадње су инструменти ЕУ намењени за помоћ и промоцију прекограничне сарадње ван граница ЕУ, фокусирани су на промовисање одрживог социо-економског развоја, заштиту животне средине, борбу против организованог криминала, унапређење граничне контроле и промовисању сарадње људи са људима 1. У оквиру ИПА програма за прекограничну сарадњу Србија Хрватска отворен је позив за прикупљање предлога пројеката. Укупна средства на располагању су 3,24 милиона евра (од тога 1,8 милиона евра за Србију и 1,44 милиона евра за Хрватску). Рок за достављање предлога пројеката је 16. октобар ове године. Комплетна упутства доступна су на следећим интернет сраницама: и 2. У оквиру ИПА програма за прекограничну сарадњу Србија Босна и Херцеговина отворен је такође позив за прикупљање предлога пројеката. Укупна средства на располагању су преко 3 милиона евра (од тога 1,98 милиона евра за Србију и 1,26 милиона евра за Босну и Херцеговину). Рок за достављање предлога пројеката је 06. октобар. Комплетна упутства доступна су на следећим интернет сраницама: и 3. У оквиру 7. оквирног програма ЕУ за истраживање и развој отворени су бројни позиви за прикупљање предлога пројеката. 1. У подобласти Сарадња (Cooperation) 2. У подобласти Идеје (Ideas) 3. У подобласти Капацитети (Capacities) Крајњи рок за пријављивање предлога пројеката је 3. децембар ове године, а укупан предвиђени буџет је 136,84 милиона евра. Детаљне информације и комплетну документацију потребну за конкурисање за сваки од ових позива можете преузети на линку cfm?fuseaction=usersite.fp7callspage&rs Тропско - медитеранске врсте ноћних лептира у резервату Засавица Прегледом резерватске документације утврђено је да простор резервата насељава још једна тропскомедитеранска врста ноћног лептира, Acherontia atropa, познатија као "мртвачка глава". Ово је крупан ноћни лептир, са распоном крила цм, има груди смеђе обојене са светлим знаком, који обликом подсећа на мртвачку главу (отуд му име). Врло је брз летач, кад се додирне испушта звиздав звук, док гусеница на додир испушта пуцкетав звук и "плач бебе", као одбрамбени механизам. Јавља се на сунчаним местима, обично близу кошница, а није редак случај да се у кошницама нађу ови лептири обложени пчелињим воском. Обе поменуте врсте лептира припадају Fam. Sphingidae, познатијим као "вештице".

14 14 КУЛТУРА Среда, 2. септембар ДАМЈАНКА ЧИЗМИЋ, КЊИЖЕВНИЦА И СЛИКАРКА КОЈА ЈЕ МИРИС БЕРКАСОВАЧКИХ ЛИПА ШИРИЛА СВЕТОМ Обећање детињству прекривено свилом Никада нисам хтела да радим нешто најбоље и најзначајније на свету, већ само најбоље што могу. Нисам ни са ким у такмичењу осим са самом собом каже Дамјанка Чизмић Дамјанка Чизмић: Свила на платну Ако се за некога може рећи да је Јефимија 21. века, онда је то сигурно Дамјанка Чизмић. Књижевница и сликарка, која је своје родно Беркасово учинила надалеко познатим, а мирис његових липа, за који тврди да је најлепши на свету, приближила је свима који су у прилици да прочитају њена дела и погледају њене слике. Међутим, у чему је тајна њене јединствености, и шта је то што је чини посебном и специфичном? Проза која се римује и поезија која се не римује, исписане на тананој свили, као и слике чудесног колорита на истој тканини, културна су баштина која је оставила печат како у српској тако и у светској уметности. Детиње поимање света и схватање стварности на посебан и својствен начин иницијатори су обећања себи, које је дато у периоду основне школе и које је после шездесетак година у потпуности испуњено. Тог чику здраво не волем! Кренувши у школу, почела је да слуша о народним херојима којима треба одати част и поштовање, па између осталих и о Милошу Обилићу, који је убио султана Мурата и 30 хиљада Турака. И ту престаје питање непријатеља, а почиње рачуница у њеној маленој глави. Ако је он убио 30 хиљада Турака, и ако је сваки тај чика имао бар двоје деце, значи да је 60 хиљада деце остало уплакано, чекајући своје очеве који се никада неће вратити. - Рекла сам да он за мене није јунак и бризнула у плач. Не волем тог чику, здраво га не волем и нећу да му тапшем! Онда је наставница, како би ме смирила, почела да прича како то доба има и позитивних страна, те како је Јефимија урадила то што је урадила. У том тренутку ја сам уобразила како је Јефимија важнија и од кнеза Лазара и од свих њих, јер је урадила нешто што никог није болело, а себи је учинила задовољство. И тада сам рекла: када одрастем, ја ћу исписати Песме о Беркасову хиљаду страница свиле и поклонићу их библиотекама, јер оне немају пара и не могу да нам купе књиге које желимо да читамо присећа се Дамјанка Чизмић. Како су године пролазиле и другови из школских клупа су били знатижељни шта је са тим обећањем, па су је у свакој прилици, када је сретну, питали докле је стигла. Она је одговарала да ће то сигурно бити једног дана и увелико на томе радила. Обећање је испунила. Зимзелене липе родног Беркасова Како би дошла у додир са тканином и бојама, најпре је почела да ради таписерије. Беркасово има песму која је у антологијама епске поезије. Томе у част, Дамјанка Чизмић је исписала 55 песама о Беркасову на свили. Такође, за 150 година од оснивања Матице српске, исписала је стихове 150 песника Војводине. Многе од њених свила налазе се урамљене по сремским кућама, а многе и широм света. Неке од тих земаља су Немачка, Швајцарска, Русија, Словенија, Црна Гора. У Ковачици чувају књигу Жена травка на око педесет страница свиле, у Матици српској Светлост над Војводином, Липе Беркасова су у библиотеци у Великој Плани... За свој рад Дамјанка Чизмић добила је повељу ФЕДРАС-а, као и многа друга признања. Дамјанка Чизмић Лајтмотив њеног рада јесу липе. И то не било које. Само беркасовачке, за које тврди да миришу најлепше на свету. Своје Беркасово и његове липе не би дала ни за шта. Њихов мирис, посела, мобе и дружења на сокаку, међусобно помагање, у срцу су јој одувек и заувек. Веома много је путовала по разним земљама, што као студенткиња, што као афирмисана уметница. Љубав према завичају пренела је својим делима читавом свету, који је кроз њену поезију и слике могао да осети тај чувени и опојни мирис липе. Једна немачка књижевница, иако никада није била у Беркасову, а понукана Дамјанкиним делима написала је песму о поменутим липама. А онда су и многи други почели да пишу о Беркасову. - Липе у Беркасову заиста миришу најлепше на свету. То нико не може да порекне. Они које сам са свих страна света доводила да осете тај предиван мирис, констатовали су да не претерујем. Написали су чак да су за мене липе зимзелене и да миришу и зими. То што волим ја сам и уткала у своја дела, своје свиле. Никада нисам хтела да радим нешто најбоље и најзначајније на свету, већ само најбоље што могу. Нисам ни са ким у такмичењу, осим са самом собом. Сматрам да човек може само од себе да тражи највише. То је, ваљда, зрелост и тврдоглавост старијих година. Само са једном особом на свету не смем да се посвађам. То је моја савест. И то годинама не радим. Бити бољи од себе је реткост, али сам понекада у томе успевала и то је оно за шта вреди живети открива нам ова јединствена уметница. Најтежи је пут кроз себе Дамјанка је завршила економију, али је одувек волела уметност, посебно књижевност. А књижевник је постала, каже, још са неких седам, осам година, када јој је деда читао песме чика Јове Змаја, а она би му тада говорила: - Волим, волим, волим чика Јову Змаја и тог чудног патка што се зове Паја. Након тога сам изјавила деди да сам и ја сада песник прича нам Дамјанка Чизмић. Обећање свом детињству је испунила. Исписала је више од У МОРОВИЋУ У току је реконструкција католичке цркве Свете Марије у Моровићу. Радови су отпочели пре два месеца, а реч је о санацији крова која је била неопходна. Средства за овај подухват су обезбеђена од надлежних покрајинских и републичких фондова. С обзиром хиљаду страница свиле, како на српском тако и на многим другим језицима. Пут кроз себе је најтежи пут, тврди ова уметница, и није било нимало лако прећи га и доћи до тачке на којој је данас. Наилазила је на много неразумевања средине, али понекада и породице. Међутим, све се то превазишло, а успех је неоспоран. - Моја мама је често знала да каже: "Ето, казала сам вам ја да је луцкаста и смела. И не само да нешто тако каже и уради, него то још и напише и објави." Таква сам. Желим да искажем онако како осећам и мислим да треба. Сматрам да ме је то и одржало искрено ће песникиња. Дамјанка Чизмић, нажалост, већ једанаест година живи са тешком болешћу, па је и једна од њених књига имала за инспирацију такво животно стање. Живи у Немачкој, али и даље често путује на књижевне вечери и изложбе. Своје родно Беркасово посећује углавном лети. А и када би, него када процветају липе. Радови на цркви Свете Марије Вања Продановић Црква Свете Марије у Моровићу на чињеницу да нису утрошена сва одобрена средства, остатак ће бити искоришћен и за потребне радове на цркви Светог Рока, такође у овом селу. Иначе, црква Свете Марије је изграђена у 12. веку, а свој садашњи изглед попримила је током 18. века. В.П.

15 Среда, 2. септембар КУЛТУРА 15 ОПРОШТАЈ: ИЛИЈА ЖАРКОВИЋ ДЕЈКА ( ) О шо је наш Жабар... Илија Жарковић Жабар или Дејка о шо је занавек. О шо је у историју и легенду. Племенито срце престало је да куца у понедељак, 13. јула 2009, током петосатне операције. Прсла је аорта. Отишао је на пут без повратка, одликаш из прве генерације Старопазовачке гимназије чији је матурски рад из нацртне геометрије одлично оцењен... Даровит човек, препознатљив хуманиста, аниматор и креатор, културолог, песник, рокер, тамбураш, композитор, диригент, лексикограф... Раздраган и весео у животу, нештедимице је давао себе. Шармантан, козер првог реда, по њему се село препознавало. Комуникативан и оран за све лепо, за песму, за књигу, за слику, дакако и за жене... Кад му гитара или тамбура допадну шака, акорди за акордима, све лепши, све умилнији, а он пребира струне милогласне. А кад бирташки у свом или туђем кафићу, у винограду или на било ком игралишту, или дружењу, крене са бећарцима, прво тијо па лагано, затим разуздано и распусно, без зазора и лајаво, али са шмеком, ту је био свој на своме... Архаизам о шо корисим овде као његов допринос завичајном језику... Радећи и стварајући у Голубинцима, потомак граничара, био је коректор рацко - шокачких односа, увек спреман да брани људе од нељуди, као католик био је верник и аниматор. Стизао је и до Хрватске међу избегле Сремце. Повезивао је покидане нити. Са јавне сцене широм Хрватске лепотом акорда, писане и изговорене речи страдалницима деведесетих нудио је веру у очување људског и хуманог. Лепорек, а незломислећи, пленио је у односима са саговорницима. Његове очи говориле су све о њему и његовом односу према животу и људима. Иза себе је оставио из три брака, Весну, Оливеру и Ивана, две кћери и сина, њима посвећује своју прву збирку песама и прича, Лице равнице, Голубинци, Препознатљив по Поеми и Изабели, оставио је носталгичну књигу за заљубљене у љубав и завичај. У књигама Танке жице тамбурице - школа за тамбуре, Голубинци и Свирац свира, Голубинци, 2006, одужио се тамбурашком покрету и младима са којима је живот провео, оставио је властито знање и избор изузетних тамбурашких песама - мелодија са нотним записима. Козер са филигранским осећањем за хумор оставља део голубичкиха анегдота, али и запис о надимцима голубиначким у књизи Из наше авлије и комшилука, Голубинци Располућене душе објављује збирку песама и лирску прозу Ни тамо ни овамо, Голубинци Дочекавши многе беле зоре, будан и упитан, износи своја сећања, уверења, дилеме и носталгију. Пише на чисто српској екавици, али и на хрватском језику. Члан је Друштва книжевника Хрватске. Последња књига Заборављени речник рузмаринског Срема, Стара Пазова, Лексикографски рад, настао вуковским принципом бележењем и сакупљањем речи прохујалих времена. Новоштокавска акцентуација изузетно добро обрађена од врсног слушаоца, музички надареног, зналца језичких норми: морфологије, синтаксе, фонетике и семантике. То је Илија преточио у камен међаш говорног језика завичајног, како би очувао језик предака за генерације које долазе. Сарађујући у новосадској Пчеси оставио је значајне историографске радове у друштву војвођанских завичајаца. Остаће упамћен као врстан писац, мелограф, диригент и тамбураш. Обновљене "Голубиначке мачкаре" су део и његовог креативног доприноса. Сарађујући са песницима који пишу на хрватском језику у збиркама песама Лирика наиве, Суботица, оставио је своје прилоге исто као и бројне наступе у радио и ТВ емисијама као препознатљив сремски и војвођански тамбураш. У три књиге сремских шеретлука: Смешна страна Срема, Сремске доскочице и Весели Срем, оставио је 65 анегдота. Анимирајући пријатеље, Гоплубинчане, али и оне са јабане, сакупио је и уредио книгу песама За један танго, Голубинци Част ми је да сам имао за пријатеља човека богата духа. Поред осталог, остао је један бећарац: Ој Илија бећару Жабаре, уз тамбуру потрошио дане... Дословце тако је и проживео. Свирао је до последњег дана. Уочи Петровдана, сеоске српске славе у Голубинцима, свирао је са оркестром у парку... Сутрадан му је позлило, пренет је у Земун, у болницу, одакле се није вратио. Твоја Зорица, твоја деца и ми твоји пријатељи, са поносом се сећамо Тебе и Твога дела. Ратко Рацковић FOTO GALERIJA КЊИЖАРСКИ ИЗЛОГ Где има Дим(ић)а... Ова је књига намењена онима који воле и разумеју необичан и јединствен дух Карловаца. Чита се лагано, пијуцка као бермет или аусбрух, а у читању се не сме претеривати. Зато се уз помоћ разгледница направи кратка пауза, па тако..., најављује своје Анегдоте карловачке и старе разгледнице Жарко Димић (1962), историчар и песник, списатељско, истраживачко и општекултурно "заштитно перо" вароши подно Стражилова. А "где има Димића, има и Жарка", додаће рецензент Милован Витезовић, указујући да је у питању књига изабраних старих и нових анегдота, а све у циљу похвале животу у Сремским Карловцима. У овој збирци (антологији) анегдота, коју као издавачи потписују Културни центар "Карловачка уметничка радионица" и "Логос" из Бачке Паланке, Димић није једини сакупљач и приповедач. Да би што боље осликао врцави дух овдашњи, он је у помоћ дозвао многе проверене познаваоце града и његових људи, па тако карловачке анегдоте "причају" Анђелко Ердељанин, Ладислав Варга, Павле Штрасер, др Лаза Поповић, Живко Марковић, Теодора Мајица Петровић, Никола Матић, Јован Половина... А тих стотинак анегдота илустровано је низом разгледница и фотографија ове јединствене вароши, њених људи и грађевина, детаља из живота винара и виноградара, пчелара, разних занатлија и ловаца, излетника, професора и ђака. Путем одрастања Иако се у белешци о аутору набрајају "све" књиге Недељка Терзића (1949), новинара и писца митровачког, тешко да неко може тачно утврдити колико их је заправо током свог дугогодишњег рада објавио. Најмање педесет?! Сам каже да је прву песму написао 1964, а штампао године; дакле, Терзић се са пером дружи већ четири и по деценије, да би до данас објавио заиста велики број књига песама и прича за децу и одрасле, афоризама, драмских текстова, репортажа... Његов најновији наслов, Кнежева заповест, појавио се недавно у издању Народне библиотеке "Филип Вишњић" у Бијељини. Књига Кнежева заповест садржи тридесет и осам песама намењених најмлађима, а сврстаних у три циклуса. У првом циклусу, Како корачају песме, налазе се ранији Терзићеви стихови (од до 1989), који представљају увод у касније обраћање деци. Друга целина, Семберски законик, тематски је разноврсна и поучна, а у њеном средишту је песма истоименог назива, са поруком кнеза Ива од Семберије да се људи морају поштовати, волети и за своје грехе помолити. Трећи циклус, Куд све оде, сматра рецензент др Цвијетин Ристановић, "по тематским, версификацијским, језичким и стилским обиљежјима најпримјеренији је узрасту дјеце читалаца". У њему се говори о дечијем одрастању, променама на телу дечака и девојчица, потреби да се буде најбољи, о симпатијама према супротном полу, односима у породици... Лепота живљења Школована за неке друге послове, правница по струци, Иванка Кузминац (рођ. Бараксадић, 1936), из Сремске Митровице, је увек у себи, потајно, носила ону поетску, емотивну црту. Читав свој радни век је провела у једном саобраћајном предузећу, негујући у срцу љубав према лепоти живота, коју је исказивала ређањем стихова, цртањем и сликањем. Тек по одласку у пензију објавила је две збирке песама - Свитање у трави (1995) и Латице (1996), а онда и прозну књигу Мале бајке и приче (2003). У издању румске "Српске књиге" ове године се појавила и трећа песничка књига, Бисери моје душе, илустрована ауторкиним цртежима великана српске културе. Збирка Иванке Кузминац садржи тридесетак наслова и, како примећује рецензент Јован К. Радуновић, њено песништво је "изразито женско". Карактерише га "осећајност, лепота живота, срећа у љубави, елегичност", све исказано у слободној песничкој форми и рими: - Трећа песничка књига Иванке Кузминац Бисери моје душе, по трајном завету припадања родном крају и широким просторима отаџбине, поистовећује се с ауторкином духовношћу, патриотизмом, нежношћу, љубављу према животу, сатканом од општих појава и емоционалних исповести, од једноставних лепота и светлости које узбуђују душу ауторке до снажног волумена. Жељко Марковић: Виктор Хвала, најстарији врднички рудар Д. Познановић

16 16 Среда, 2. септембар ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ, СРЕМСКА МИТРОВИЦА Св. Рафаило Шишатовачки - слава Завода Завод за заштиту споменика културе у Сремској Митровици прославља 3. септембра Св. Рафаила Шишатовачког, своју славу. Српска православна црква на овај дан слави свети спомен на мученичку смрт игумана Рафаила Момчиловића. Ђорђе (Георгије) Момчиловић, у монаштву Рафаило, старешина манастира Шишатовац, академски сликар, ђак сликарских академија у Италији и Русији, рођен је у Дероњама, у Бачкој. Са десет година одлази у манастир Бођане. Замонашио се године у манастиру Манасија. Сликарску вештину усавршавао је у Београду, Москви и Италији. Урадио је иконостасе у црквама у Великој Крсни, селима Сиколе, Пачир, Горњи Ковиљ, иконостас цркве Ружице у Београду и у манастиру Раковици. Осим што је оставио иза себе црквена дела, Момчиловић се бавио и световним сликарством. Урадио је велики број портрета, сликао мртве природе и пејзаже. Од до године био је веома активан члан друштва српских уметника "Лада", са којим је излагао у земљи и у иностранству. Као игуман манастира Шишатовац, архимандрит Рафаило је дочекао Други светски рат. Већ у августу године, са још тројицом монаха, усташе га одводе у логор у Славонску Пожегу. После незапамћених Икона св. Рафаила Шишатовачког мука током пута, издахнуо је 3. септембра године. До данас није познато где је сахрањен. На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, године, архимандрит Рафаило је проглашен за свештеномученика. Његов рад и вештина на осликавању иконостаса у црквама, које су данас споменици културе, били су повод да Завод за заштиту споменика културе од године прославља Дан св. Рафаила Шишатовачког, 3. септембар, као своју славу. Овај свечани дан је и прилика да се колектив Завода Манастир Кувеждин подсети на активности и резултате постигнуте у протеклом периоду. Тренутно се реализује и пројекат обнове цркве и конака манастира Кувеждин. Овај фрушкогорски манастир, посвећен светом Сави, основао је последњи српски деспот Стеван Штиљановић, године. Током Другог светског рата манастир је миниран и срушен. Његова обнова је почела године и одвијала се у неколико фаза. У сарадњи са Републичким заводом за заштиту споменика културе у Београду, Завод у Сремској Митровици је урадио комплетну пројектну документацију за обнову конака и ентеријера цркве. Након обнове цркве и југозападног крила конака, почињу радови на осликавању зидова и изради иконостаса. Израдом новог иконостаса по узору на претходни, који је дело дуборесца Георгија Девића, у манастирску цркву биће враћено 20 икона из 19. века, дело сликара Павла Симића. Након ових конзерваторско рестаураторских радова, оригиналне иконе манастира Кувеждин биће враћене после више од 60 година на место где су и биле, а ентеријеру дат пређашњи изглед. Реализација пројекта наткривања локалитета "Царска палата" Сирмијума у Пројекат наткривања Царске палате Сремској Митровици тренутно је у завршној фази. Упоредо са овим реализује се и пројекат унутрашњег уређења, чиме ће бити обједињен јединствен систем заштите и презентације археолошког наслеђа Сирмијума. - Заштита и презентација градитељског наслеђа Срема основна је делатност Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици, а 3. септембар дан подсећања на вредности које далеко надмашују пролазност времена у коме живимо - каже Љубиша Шулаја, директор сремскомитровачког Завода и домаћин славе. РОЂЕНДАН МИТРОВАЧКИХ ''GAMBLERS-A'' ОДРЖАН УПРКОС КИШИ Четврт века доброг блуз бенда Свирка подигла температуру Више генерација Митровчана на концерту Поводом четврт века постојања митровачког блуз бенда, прошле суботе одржана је свирка у ''Cheeroke'' бару. Била је предвиђена бина у башти бара али је провала облака онемогућила ту замисао. Страшан пљусак није спречио многе пријатеље и љубитеље блуза да се стисну у препуну наткривену башту. Поред стандардне поставке бенда, Марин Баленовић, главни вокал и гитара, Александар Стануловић, гитара и пратећи вокал, Жељко Бацало, бас, Горан Недић, саксофон и Душан Рибарац, бубњеви, наступило је још много гостију, бивших чланова и пријатеља бенда. У сјајној атмосфери нашла се и Татјана Марељ-Зечевић из покрета ''Митровица европска регија'', која каже да се овај покрет залаже за неговање културних вредности у нашем граду и свега онога што наш град чини јединственим. -Када говоримо о културним вредностима, мислим на музику, на групу ''Gamblers'' која постоји већ 25 година. Многи су дошли на ову рођенданску забаву, упркос лошем времену. Овако нечим мало градова може да се похвали и ми ћемо се и даље залагати за неговање културе овога града. Присутна је била такође и начелница Управе за образовање, културу и спорт, Зорица Гашпар која је слављеницима честитала рођендан и пожелела да млади овог града наставе њиховим стопама, покушају да промене музички укус и негују праве вредности. Зашто je баш блуз, од свих музичких праваца одабран Марин Баленовић објашњава да би волео када би неко могао да ми одговори на то питање. -Зашто блуз? Не знам, вероватно због непосредности, тада сам био клинац, али сам касније упознао друге стилове музике и ништа ми није било ни налик томе, тако искрено и непосредно. Најпоштенија, по мени музика, нашао сам се ту и имао сам утисак да ја то осетим и капирам. Тако је све почело, каже Баленовић. Л. Вулић Концерт поводом јубилеја

17 Среда, 2. септембар У РАДЕНКОВИЋУ ПРИВОДЕ КРАЈУ ИЗГРАДЊУ ЦРКВЕ Донатори као узданице Започет пре више од 15 година, месни храм у Раденковићу је сада у завршној фази уређења унутрашњости Раденковић је једно од ретких села која територијално припадају подручју Града Сремска Митровица, које нема месну цркву. Зато су мештани, ради присуствовања богослужењима, крштењима и венчањима упућени у 3,5 километра удаљено село Баново Поље, у тамошњу цркву. Да тако не би и остало, у Раденковићу су још пре више од 15 година иницирали акцију изградње месне цркве. Недуго након тога, градња је почела, а сада се овај храм налази у завршној фази. Унутрашњост храма који ће бити посвећен Свим светима, је после увођења струје, омалтерисана и следи иконописање. Бољи познаваоци прилика кажу да ова градња траје предуго због стања у ком смо живели последње деценије 20. века, материјалне ситуације и све израженије економске кризе. Свештеник Спасоје Живановић, протојереј из Бановог Поља, објаснио нам је да Раденковић није имао цркву, да село припада Парохији Бановопољској и да са истоименим селом чини целину. - Мештани Раденковића су учествовали у изградњи цркве у Бановом Пољу која је грађене Протојереј Спасоје Живановић од до године, а храм у Раденковићу започет је године и гради се уз помоћ донатора, локалне самоуправе и уз незнатну помоћ мештана - каже прота Спасоје Живановић. Ресорни помоћник градоначелника Сремске Митровице Горан Матић подсећа како је у последње четири године интензивирана градња овог храма и да локална самоуправа сваке године ту улаже значајна средства. - Сад смо стигли до завршне фазе након које следи Радојица Турудић иконописање. Да ли ће се то урадити до краја године или не, видеће се накнадно, али је битно то да ће ускоро мештани имати цркву у селу. Хоћемо да сва села у општини имају своје цркве - додао је Горан Матић. По речима Радојице Турудића, председника Савета Месне заједнице Раденковић, највећи донатори изградње цркве били су и сада су људи рођени или пореклом из овог села. Међу њима је покојни Коста Вићентић, учитељ, а касније цвећар у Београду. Помагале су Црква у Раденковићу пољопривредне организације са подручја Мачве, локална самоуправа кад год је требало. Најновију донацију за цркву дао је Драгутин Перишић, пореклом из овог села који ради у Београду, обезбдио је средства за увођење струје, а сличних донација никад није превише. С.Ђ. У САЛАШУ НОЋАЈСКОМ ГРАДЕ ЖЕНСКИ МАНАСТИР Задужбина Змаја од Ноћаја Светислав Чупић је добио благослов епископа шабачког Лаврентија и ударио темеље новој цркви, потом следи градња конака Трајна успомена на српског војводу из Првог српског устанка Стојана Чупића, познатијег као Змај од Ноћаја, биће манастир саграђен у потезу Кованчине у Салашу Ноћајском, где су некад били салаши и колибе породице Чупић. На 73 ара земљишта власништво Светислава Чупића из Мачванске Митровице, изливен је ове године темељ за цркву, која ће бити истоветна цркви задужбини Стојана Чупића, која је порушена године у Салашу Ноћајском, и на њеном месту саграђен нови сеоски храм. После сто година, Светислав Чупић је добио благослов епископа шабачког Лаврентија и ударио темеље новој цркви, која ће бити иста као црква коју је војвода Стојан Чупић саградио године. После цркве, на реду је градња конака, јер Светислав Чупић жели да будући манастир буде трајна успомена на њиховог претка војводу Змаја од Ноћаја. - Нас Чупића је данас педесет кућа у Салашу Ноћајском, а мене посебно инспиришу приче о нашем претку Стојану, народном војводи, устанику, који се прочуо по свом умећу, поштењу, али и храбрости. Црква коју сам почео да градим биће иста као она коју је војвода Стојан саградио у селу, на чијим темељима је данас сеоска црква. Пројект манастирске цркве у Кованчинама урадила је Адријана Шкорић, архитекта из Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици, према фотографији цркве задужбине Стојана Чупића. Биће то женски манастир и трајан спомен Змају од Ноћаја, нашем честитом претку чијим се именом поносимо - прича Светислав Чупић, док седимо у дворишту Етно зданија Змаја од Ноћаја у Мачванској Митровици, које је у свом дворишту Светислав већ саградио и планира да се бави туризмом. А Етно зданије Змаја од Ноћаја чине три објекта грађена од цигле и дрвета, ту је кула налик средњовековним српским утврђењима, саграћена од дрвета, са спомен собом српским војводама, трем на кули са столовима и клупама и неколико соба за различите намене, други објекат је типичан мачвански вајат, опремљен и украшен етно-мотивима из Светислав Чупић Мачве, и трећа зграда, комбиновано дрво и цигла намењен је за коначиште. - Све је у духу народног градитељства Мачве, а сви објекти су покривени бибер црепом са четворосливним крововима испод којих су терасе и тремови. Планирао сам да се бавим сеоским туризмом, да људи овде долазе и да се пријатно осећају- прича Светислав Чупић и показује нам винову лозу која је засађена око зграда, тврдећи да је реч о сорти која је расла на Кованчинама и какву је својевремено узгајао лично војвода Стојан Чупић. Прича се поново враћа на градилиште цркве, која ће бити посвећена Светим мученицима и бесребреницима Козми и Дамјану летњем. Темељи су ископани и саливени, инвеститор је педесетосмогодишњи Светислав Чупић, човек решен да цркву сагради и да буде освештана године. Тачно двесто година од када је војвода Стојан Чупић почео градњу прве цркве у Салашу Ноћајском. Како ће Светислав обезбедити средства за ову инвестицију то само он зна, а каже, да је све ово чудно, да он није богат човек, али да до сада све иде како је планирао и чврсто верује да ће црква бити завршена на време, а онда следи градња конака за будући женски манастир. - Мене тај рад испуњава, много ми значи, све ми полази Етно зданије посвећено Стојану Чупићу од руке откада сам ово започео. Желим да баш на парцели која има 73 ара и која је некад припадала Стојану Чупић, никне задужбина посевећена овом часном човеку из народа. Ту земљу сам својевремено купио, јер је она некад додељена као мираз зету наше фамилије. Сада су Кованчине поново Чупића, јер смо, долазећи из Старе Херцеговине, закућили на том делу атара. И Стојан је овде дошао, према неким изворима из села Загарач код Даниловграда објашњава Светислав Чупић. Пошто је темељ цркве већ изашао из земље Светислав Чупић размишља да од владике шабачког Лаврентија тражи да овде дође и једна монахиња, која би званично водила те послове, а живела би у Етно зданију Змаја од Ноћаја. С.Н.

18 Среда, 2. септембар ПРОЈЕКАТ ЛОКАЛ ПРЕСА ПОДРЖАН ОД НПА-а Млади као политички лидери у Србији - Нови Кнежевац Политика инструмент за реализацију идеје Локална гарнитура у општини Нови Кнежевац је млада. Жеља младих је да не одлазе из средине. Летаргија присутна међу млађом популацијом. Учлањују се у странке због посла. Одлазак младих кадрова највећа кочница развоја општине. Политика као посао који се савесно обавља. ивећи на крајњем северу Ждржаве, житељи општине Нови Кнежевац су мислили да ће их, као уосталом и у целoj Србији, заобићи економска криза, али авај. Почело је од смањивања и изостајања плата, до предузећа у стечају, која се полако, али сигурно, гасе уз све што иде уз тзв. стечај. Иначе, општина Нови Кнежевац има око становника и спада у недовољно развијене општине јер младе најчешће мрзи да се пријаве на евиденцију Националне службе за запошљавање, па је број званично незапослених знатно мањи него што је у стварности, иначе би била у категорији неразвијених општина, са више од 2000 незапослених. Локална гарнитура власти у новокнежевачкој општини је млада, пуна елана и енергије, као и нових идеја. Када су јуна године дошли на власт, мислили су да ће много урадити. Лепо је кренуло, али сада је "мали" застој који успорава и рад у општини и идеје, а и све остало... Локални парламент има 31 одборника, четворо су испод 30 година, на челу са председником Скупштине општине Нандором Ујхељијем који има 27 година. И Општинско веће има три члана која су млађа од тридесет година, Катарину Николин (28), ресорно задужену за стамбену и комуналну делатност, Егона Попића (29), задуженог за образовање и Сању Мићић (29) ресорно задужену за привреду, занатство и туризам. Сви имају много идеја и полако својим чињењем и еланом спроводе своје замисли. Структуру власти у Новом Кнежевцу чини 10 одборника коалиције "За европски Нови Кнежевац" (ДС, Г 17 Плус, ЛСВ), седам одборника Савеза војвођанских Мађара (који заједно са ЗЕНК чине коалицију на власти), затим осам одборника СРС, и по два одборника из НС, ДСС и СПС. У разговору са председником ОО СРС Новог Кнежевца, Зораном Савином (45), сазнајемо да су спискови у странци ревидирани, да имају 250 чланова и да је око 40 одсто чланства из редова млађих од 30 година. Млади по речима председника не желе да говоре о разлозима уласка у странку, јер се боје да ће изгубити посао, разочарани су постојећом ситуацијом и у држави и у својој средини, због недостатка радних места и простора за јавни живот младих и не желе да се политички експонирају. Иначе, по речима Савина, структура младих је вишенационална и различитог степена образовања. Унутар странака у општини функционишу и два клуба омладине. Један при ДС-у и један, од недавно, у СВМ-у. Заједнички су им проблеми, интересовања, жеље и намере, а то је да се Нови Кнежевац не напушта. Никола Лунц (27), студент права, је председик Клуба демократске омладине Новог Кнежевца. Определио се да се бави политиком после убиства премијера Зорана Ђинђића. Лунц каже да као млад није знао ни како функционише политички систем, а данас му је стање у локалној заједници један од главних мотива бављења политиком, тј. да Нови Кнежевац учини бољим местом за живот, јер схвата проблеме младих, од генералних до појединачних. По речима Лунца, млади улазе у странку у нади да ће се лакше запослити, што је погрешна слика и представа политике. - Политика би за нас младе требала да представља још једну могућност да се окупљамо, дружимо и кроз неке акције помогнемо овој нашој средини, а самим тим и нама самима. Постоји летаргија у Новом Кнежевцу. Млади нису спремни ништа да покушају да ураде, а да то нема финасијску позадину, односно да се то не плаћа. Прошло је време На будућности се штеди Никола Лунц Егон Попић (29), задужен за ресор образовања, наводи да се за децу и ученике каже да су наша будућност, а да се на будућности увек штеди. Сматра да се, на жалост, само путем лобирања преко политичких странака може доћи до реализације пројеката неопходних за напредак образовања, типа грејање школске зграде на соларни систем које би донело велике уштеде. ентузијазма, млади неће да раде добровољно, међутим, баш они се жале да нема ничега, а неће ништа да предузму - каже Лунц. Више од годину дана унутар СВМ функционише Општинска организација омладине чији је председник Миклош Берењи (23), студент Пољопривредног факултета. Определио се за политику да би се борио за опстанак аутентичне мађарске културе, обичаја, традиције, како се не би утопили у већински живаљ, односно српски. - У политици нисам искусан, али за младе покушавамо да обезбедимо садржајни живот. Наши чланови су, углавном, студенти. По повратку са студија желимо да останемо у свом месту и да обезбедимо услове у њему објашњава Миклош Берењи. У сарадњи са суседном омладинском организацијом из Кањиже, основали су НВО која се бави питањима младих и организовањем забава за њих. Једну већ организују крајем јула у Кањижи, на њиховом Штранду, која окупља младе из целе Војводине који ће уживати у камповању, игрању одбојке на песку, малом фудбалу, кошарци, ватерполу, такмичењу у пливању, кувању рибље чорбе. Манифестација се не одвија у Новом Кнежевцу, јер нема одговарајућег простора. Миклош истиче да без обзира што је омладина у изборној кампањи странке много радила, сада их мало питају шта је у интересу младих. И он потврђује, већ констатовано, да се млади учлањују у странку, углавном, због посла мислећи да ће га лакше добити. Но без обзира на уску гледаност политике, политика пружа могућност путовања, упознавања, дружења и размене искустава и самим тим и информација, а преко нових познанстава отварају се могућности за запошљавање у Војводини и шире. Најмлађи председник Скупштине општине у Војводини, Нандор Ујхељи (СВМ), је ушао у политику јер је сматрао да ствари које се тичу грађана треба другачије уређивати, да треба другачије водити политику. По њему сваки човек има сопствену визију живота и на основу тога жели да промени ствари око себе. У политици је од године врло активан. Од јула године је председник СО и суочио се са проблемом да га људи нису озбиљно схватали, зато што је имао 26 година. Требало му је времена да се избори за своје место, за свој статус у локалној самоуправи, између осталог, због тога што је протеклих година била пракса да СО и њен председник нису били третирани као битни органи. Проблем види и у томе да га људи не доживљавају Одлазак младих кадрова Одлазак младих кадарова је највећа кочница развоја општине каже Раде Радошевић (29), председник ОО Г17 плус и одборник у Скупштини. Радошевић је у политици да би, између осталог, мењао свест људи, свестан чињенице да је то дуготрајан процес и да у томе треба истрајати, указујући на неопходност превазилажења негативних ставова и пружања шансе младим, стручним кадровима да покажу своја знања. Сања Мићић као човека, већ у њему виде функцију. - На прошлогодишњим изборима многим младим људима је дата шанса и прилика. До сада смо се бунили што млади немају прилику да се покажу, сада нам је дата шанса да покажемо колико вредимо и колико знамо. До сада смо доста урадили и променили, Скупштина ради двојезично, ефикасно, другачији је однос према медијима, допринели смо да се општина отвори према установама, према другим срединама, суседним државама. Акценат свог деловања стављамо на решавање проблема "обичних" људи. Већи акценат је стављен на политизирање у чијем су центру пројекти, а и цивилном сектору се даје већа подршка - прича председник Ујхељи, напомињући да ће његов рад за три године оценити бирачи на следећим изборима. Катарина Николин (Г17 +), економиста по професији, у политици види могућност промене тока збивања досадашњег вођења и локалне самоуправе и државе. То је начин да се млади докажу да желе напредак и развитак у месту у коме живе. - Политика ми пружа могућност да искажем своје амбиције, свој ентузијазам и остварења визије коју носим, да ова општина постане место у које ће се људи враћати, а не само одлазити из ње и општина којом ћемо се поносити каже Катарина и додаје - Поред реализације започетих радова на водоводу, канализацији, свакодневних, текућих проблема, око одлагања смећа и другог, наша општина се прикључила акцији "Чисто село је лепо село". Мада свакодневно стижу притужбе грађана на чистоћу града, ја велику кривицу видим и у самим грађанима јер они су ти који нарушавају чистоћу и лепоту наше општине. Видела сам много добрих ствари у другим срединама, и била бих задовољна ако део тога успем да пренесем на наш локал, а то је да промовишемо природне лепоте наше општине у туристичке сврхе, од археолошких налазишта и историјских споменика, до нашег парка који има традицију дугу 200 година. Широк је дијапазон ресора Сање Мићић (ДС), од привреде, преко занатства, до туризма. Привреда се полако гаси, занатства скоро и нема, а туризам је у повоју. Пред Сањом је тежак задатак. - Политику схватам као посао који треба врло савесно обављати. Мора да се оправда поверење које су ти дали чланови партије, грађани који су те бирали. Политика је један начин где се окупљају људи различитих идеја са истом енергијом и наравно, треба да буду спремни да нешто стварно учине. Као и сваког младог политичара, карактеришу ме енергија, креативност, много идеја, а политика је један од инструмената да се идеје реализују. Сматрам да побољшавање привредне ситуације у нашој општини зависи од завршетка радова на изградњи индустријске зоне и од развоја инфраструктуре. Један од основних приоритета је формирање Туристичке организације Новог Кнежевца, која ће радити на промоцији наше општине и доводити госте у њу, јер наша општина има ставрно шта да покаже. То су ресурси које треба искористити рекла је Сања Мићић. Општина Нови Кнежевац има младе и амбициозне политичаре који су на власти. За себе кажу да имају више енергије, другачији приступ раду и политици. Више су амбициозни, жељни доказивања и упорни су. Из тога произилази да треба да успеју у реализацији свог посла, а избори за три године ће потврдити оправданост њиховог мишљења. Даница Кнежевић Попов Новокнежевачке новине

19 20 Среда, 2. септембар ПЕСНИЦИ СРЕМА О СРЕМУ: АНТОН ТОМА ЈЕЗИЏИЋ Места нема за ћутање ВЕЧИТА ХАЈКА У лобањи мојој сунце дрема Гнезда орлових разлеже се страховит крик Изровинама стопала жуљевитог Срема мирује трофејном снагом птица, звана водени бик. С пролећним уснама плачу врбе Кошуте већ под распламсало небо беже, Севером отровница палаца сунце Док надањима рибари пуне своје мреже У лобањи мојој Дунав уздише Крваво небо палаца змије од оног што ј од мене више, плаветнило неба нека га опије! У лобањи мојој рађају се Средзворја Чудна нека пропаст ваздухом завлада, док полако, а сигурно умиру гробља. У лобању моју са сукишицом сунце пада. ЦВЕТ ПОЕЗИЈЕ Слободану Дамјановићу На белом, коњу Јаше Јесен Устрепталим Стазама детињства Одмарају се вечне Товарничке шуме Тихом тугом Над Сремом Трепере звезде Оплакујући песника Обедска бара Шеваром занемела Птице из сна Озвездале су Твоје песме Пут васељене Плодна Сремска равница Оплоди нова пролећа У замишљеним очима Каткад заискри суза Као капи вина Потече у вечност Тада се песма рађа За свемирска предграђа Доњи Товарник Претворен у историју Изгубила Инђија Поносни цвет поезије За вечан помен За путоказ генерацијама ЗЕМЉА Колевка је то од звезда, набрзину одбачена. Крстача древна, у земљу пободена. Мајка рођена о нама замишљена. Ноћ као маћеха, шаље нас смрти у загрљај. Ко зна каква мисао у глави нам се врти. Земља окрену своје бистро чело. Земља свитањем роди јутро бело. У земљи - мајци, оплоди се свако рађање. прима нас у звездану колевку, утробу од таме. Крстаче камене згромише нам срце разливено у реке понорнице, у вене безимене. ПУТОВАЊЕ У нашем граду сада је јесен. Понека поноћ залута у моје срце. Свитања су сувише далеко Речи ћуте, мисли се мрежају. Твоје ноћи нисмо имали. Живимо у једном граду. Видимо се покаткад, као у неком чудном сну. Мењају се годишња доба. Сада је зима. И у нашим срцима је зима. Твоји су прозори затворени, усне такође. Каткада само заплачу огромна црквена звона. Потом, све се претвара у најтеже очекивање. Моји кораци настављају свој ход до наших стихова. Сједињујем љубав и поезију с пролећем твог рођења. ПЕСНИК Ако ме икада упитате да ли сам ја онај што је море учинио тако прозрачно и плаво и реч у камен претворио И да ли сам ја онај што је жар птици измислио име пре постанка птице и ватре и да ли сам ја онај што малим прстом може чак и сунце да сатре Ако ме икада убудуће све то упитате шта мислите шта ћу вам одговорити Ја сам онај што је јесени претворио у пролећа ја сам онај што је многа походио столећа и ја сам онај што је жар птици измислио име пре постанка птице и ватре ја сам онај што може малим прстом чак и сунце да сатре и ја сам онај што је море учинио тако прозрачно и плаво и реч у камен претворио. ПИЈАНА СРЕДЗВОРЈА Уторком умирем од срамоте. Петком у грлу ми места нема за ћутање. Суботњим предвечерјима слушам љубавно шапутање. Пијан, пијан од срамоте, тражим на дну савести бездан без дна. Преда мном игра ноћ четвртка, упрегнута у кајасе тече сарача, док преко пута моје љубави понедељак је ево! А још увек, плачу два свирача. Ноћ петка. Кап љубави. Суботње шапутање. Напокон, рађам се, рађам се! У пијаним средзворјима, а у грлу ми, места нема за ћутање! ВЕЧЕРАС Вечерас ћу изљубити земљу - црну земљу - део моје душе. Вечерас ћу позајмити сунце за овај свет што га злобни руше. Вечерас ћу плести твоје косе, венчићем, позајмљеног ми сунца. Вечерас ћу пити капи росе из земље црне и вољеног срца. Вечерас ћу потопити брод међу грудима твојим - облацима света. Марио Ђиковић: Илустрација Вечерас ћу зауставити планете ове ход и нестати негде где љубав ће да процвета. Вечерас ћу ти поклонити себе, у изобиљу страсти проплакаће шуме. Вечерас ћу поезијом изљубити тебе и поклонићу те оном, ко волети уме. АНТОН ТОМА ЈЕЗИЏИЋ Рођен је 13. јуна у Сарајеву (Федерација Босне и Херцеговине), живео у Инђији где је и преминуо 20. априла године. Оснивач је Књижевног клуба "Ледине" у Инђији, бавио се новинарством, био запослен и у Скупштини општине. Објавио је књиге поезије: "Наслућујем земљу", "Кораци", "Панонска љубав", "Разрод" и "У водама времена". Његове песме су у седам заједничких збирки и зборника поезије објављених у Београду и Инђији. Посебно је неговао и штампао такозване постер-песме, плакатног формата.

20 Среда, 2. септембар РАКЕТНО МОДЕЛАРСТВО СРЕМСКЕ НОВИНЕ МЕДИЈСКИ ПОКРОВИТЕЉ 12. ПРВЕНСТВА ЕВРОПЕ У РАКЕТНОМ МОДЕЛАРСТВУ АТЛЕТИКА ОВА СЕДМИЦА ПРЕЛОМНА ЗА ОСТАНАК ДРАГАНЕ ТОМАШЕВИЋ У СРБИЈИ Држава на потезу ва седмица највероватније пада Оодлука о томе да ли ће наша рекордерка у бацању диска Драгана Томашевић и даље бранити боје репрезентације Србије или неко друге земље, можда чак и да ли ће престати да се такмичи! - Искрено речено, ове године сам неколико пута помишљала да престанем да се активно бавим спортом. Ипак, одлучила сам да идем даље, макар и за другу државу! Патриота сам, не поносим се тиме што бих носила дрес друге репрезентације, али понекад имам утисак да смо ми, врхунски спортисти, само на терету овом друштву јер постижемо добре резултате. Волела бих да се све договори, да најзад не бринемо о томе како ћемо тренирати. Стало ми је да и даље носим дрес Србије каже за наш лист Драгана Томашевић. Наша сјајна атлетичарка је са својим тренером Данилом Кртинићем протеклог викенда у редакцији нашег листа, у очекивању расплета настале ситуације, помало огорчено рекла да је уморна од свега и разочарана. - Као би некоме било лакше да одемо из земље. Ипак, истрајали смо до сада, а наду нам пружају и обећања из врха Атлетског савеза Србије. Генерални серкетар Слободан Бранковић ми је рекао да ме неће пустити из репрезентације докле год је он генерални секретар. Стиже подршка челника АСС и то ме радује каже Драгана. Тренер Данило Кртинић потврђује да је разговарао са првим људима АСС, а да је о свему обавештена и министарка за спорт Снежана Самарџић Марковић. - Већ првих дана септембра наши договори треба да буду преточени на папир. Урађена је нова категоризација спортиста за годину и Драгана је у првој категорији спортиста од којих се Најдражи дрес Србије: Драгана Томашевић и Данило Кртинић очекује висок пласман на наредном Првенству Европе наводи Кртинић.- Не бих о другим детаљима, али суштина је да се пружи адекватна подршка и другим сјајним атлетичарима попут Луке Рујевића, Иване Шпановић, Тање Јелаче... У оквиру целог пројекта позитивних помака у српској атлетици је и изградња националног центра за бацаче у Сремској Митровици. Све може да се заврши ове јесени и ми се надамо да ће дата обећања, овога пута, бити испуњена. Иначе, Драгана Томашевић после митинга у Загребу одлази на одмор у Словенију, док ће Кртинић пут Црне Горе. Да ли посете овим бившим републикама некадашње заједничке државе значе да су из тих крајева Драгани стигле понуде за држављанство, остало је под велом тајни у очекивању конкретних потеза врха српске атлетике. Ж.Н. Србији 12 медаља Моделарски клуб Сирмијум из Сремске Митровице био одличан организатор и оправдао поверење да наредне године организује Првенство света пуштена је завеса на 12. Првен- Европе у ракетном моде- Сство ларству које је од 22. до 29. августа одржано на такмичарском полигону између Руме и Великих Радинаца. Репрезентација Србије освојила је укупно 12 медаља, петину укупног броја признања, а највеће признање заслужио је Моделарски клуб Сирмијум из Сремске Митровице који је био одличан организатор првенства и оправдао указано поверење да наредне године у нашој земљи организује Првенство света. Сви учесници Европског првенства изузетно су задовољни организацијом и такмичењем и сви су потврдили да ће наредне године доћи и на Светско првеснтво, тако да је ово првество била, на неки начин, изузетно успела генерална проба за то наредно велико такмичење. Првенство Европе окупило је 256 учесника из 16 земаља, а медијски покровитељ првенства биле су Сремске новине. Са 12 освојених медаља, Србија је међу успешнијим репрезентацијама, а освојено је шест златних, четири сребрне и две бронзане медаље. Код сениора, у дисциплини С-6 (ракете с траком) у појединачној конкуренцији прво место освојио је Живан Јосиповић, а екипно заједно са Радојицом и Зораном Катанићем освојили су друго место. У дисциплини С-5 (макете за постизање висина), прво место освојио је Мирослав Станчевић из Старе Пазове, друго место Владимир Чипчић из Кикинде, а заједно са Живаном Јосиповићем они су Србији донели прво место у екипној конкуренцији. Иста екипа освојила је и екипно прво место у дисциплини С-7 (макете ракета). У јуниорској конкуренцији, у дисциплини С-1 (модели за постизање висина), прво место освојио је Михајло Петровић из Земуна, а заједно са Миланом Петковићем из Сремске Митровице и Весном Катанић из Сремске Митровице, освојили екипно треће место за репрезентацију Србије. Нови првак Европе у дисциплини С-6 (ракете с траком), постала је Весна Катанић из Сремске Митровице, а она је заједно са Марком Ђурковићем и Миланом Петковићем Србији донела и сребрну медаљу у ФУДБАЛ Подршка талентима У дисциплини С-6 Србији екипно друго место екипној конкуренцији. У дисциплини С-5 (макете за постизање висина) код јуниора Милош Јовичић из Старе Пазове је освојио друго место, а Лука Воларевић из Земуна треће место. - Ово је један од већих успеха репрезентације на досадашњим европским првенствима и гаранција да ће на Првенству света, наредне године у нашој земљи, бити један од главних фоворита за медаље каже председник Моделарског клуба Сирмијум Анмдрија Дучак не скривајући задовољство због успешне организације протекле међународне спортске приредбе. Ж.Н. ЛЕТО НА САВИ 2009 Завршно такмичење Представници локалне самоуправе, тренери и млади фудбалери рошле среде, 26. августа, на Пновом кошаркашком терену на градској плажи, одржано је завршно такмичење програма Лето на Сави Такмичење под називом слатки полигон је одржано у конкуренцији 50 дечака и девојчица узраста од 8 до 14 година. Награде - слаткише и Учесници завршног такмичења сокове за све учеснике обезбедила је Градска управа за спорт, а послове суђења и поставку полигона реализовали су приправници професори физичког васпитања као и учесници јавних радова испред Хуманитарног удружења Пријатељи. С.Р. У Сремској Митровици је представљен програм школе фудбала и рада са децом у предтакмичарском узрасту. Током наредних месец дана најталентованији малишани из Срема и Мачве играће у лигама које су формиране за узрасте старијих полетараца ( годиште, са 11 клубова из Сремске Митровице, Шапца, Лаћарка, Руме и Богатића), полетараца ( годиште, са 14 тимова из Сремске Митровице, Лаћарка, Шимановаца, Богатића, Руме и Шапца) и полетараца годиште, са 11 тимова из Сремске Митровице, Мачванске Митровице, Ваљева, Руме, Шапца и Богатића. Како је истакао градоначелник Сремске Митровице Бранислав Недимовић, град ће подржати одржавање ових лига најмлађих јер је право време да се деци поклони пуна пажња и талентима омогући да стасавају и кроз ове лиге стичу афирмацију. Начелница Градске управе за спорт Зорица Гашпар каже да је после Лета на Сави, ово наставак подршке младим спортистима и права порука свим младима да се баве спортом. Са младим митровачким фудбалерима предано раде тренери Никола и Јовица Будишић, Жељко Димитрић, Александар Прокић, Љубиша Слијепчевић, Раjко Чутовић, Драган Вулетић, Дамир Дураћ и Драган Симеуновић.

21 26 SPORT Среда, 2. септембар У СТАРОЈ ПАЗОВИ ионири Партизана (годиште 1996) Ппобедници су турнира Будући асови, који традиционално организује у Шимановцима Фудбалски клуб Хајдук. Учeници Илије Завишића, победили су вршњаке новосадске Војводине 1:0 (стрелац Лапчевић). У утакмици за 3. место Рад је био бољи од Хајдука 4:0 (Радулов, Миросављевић, Чудић и Радуновић). Првог дана турнира, екипе су играле у оквиру својих група. Резултати, група А (Шимановци), Хајдук - Бест (Београд) 5:1 (Урбан 2, Живковић, Медић, Бурсаћ Милановић), Партизан - Мачва (Шабац) 6:0 (Крстовић и Зукановић по 2, Пантић и Лукић), Бест Мачва 0:2 (Праизовић и Мићић), Партизан Хајдук 8:0 (Пантић, ФУДБАЛ Почела изградња Куће фудбала ТУРНИР У ШИМАНОВЦИМА очетком прошле седмице на расад- Брест у Старој Пазови, ко- Пнику начно су почели радови на изградњи националне Куће фудбала. Ради се на рашчишћавању терена, а током следеће седмице и званично ће бити означен почетак радова на, како у Старој Пазови кажу, послу столећа. Такође, прошле седмице, у Београду у Палати Србије, председник Општине Стара Пазова Горан Јовић присуствовао је потписивању уговора о учешћу Владе Србије у изградњи Куће фудбала. Уговор су потписали Снежана Самарџић-Марковић, министарка за спорт и омладину и Томислав Караџић, председник ФС Србије. - Потписом уговора у Палати Србије и дефинитивно је потврђено да је држава Србија стала иза овог значајног пројекта. А, да се са речи прешло на дела говори и податак, да су радови на изградњи Куће фудбала почели. Иначе, Влада Србије ће обезбедити евра за националну Кућу фудбала, уз евра које је обезбедила УЕФА и ФИФА, уз одређена средства са којима располаже ФС Србије, сасвим довољно да се уради прва фаза каже председник Општине Горан Јовић. Како је и планом предвиђено, у првој фази урадиће се главни терени, а и помоћни терени на којима ће бити постављена вештачћка трава, затим затворен фудбалски терен и сви остали пратећи објекти, као што су фитнес, базен, тениски терен, биће постављена ограда, а све то треба да се заврши до краја новембра. У другој фази би се градио хотелски комплекс, а ако се буде радило по предвиђеној динамици, Кућа фудбала треба да се заврши до краја Саобраћајни институт ЦИП из Београда који је урадио пројектнотехничку документацију проценио је да ће бити потребно 12 милиона евра да се све заврши,а ја сам сигуран да ће та средства и бити обезбеђена, - истиче Горан Јовић, председник Општине Стара Пазова. Како је најављено, данас (среда) у радну посету Старој Пазови долазе министарка за спорт Снежана Самарџић- Марковић и председник ФСС Томислав Караџић. - Они ће обићи расадник Брест где ће бити изграђена Кућа фудбала, а ја очекујем да ће званичан почетак радова бити, 14, 16. или 17. септембра. Наиме, било је планирано да то буде 15. овог месеца, али пошто ће почетку радова присуствовати високи функционери УЕФА и ФИФА, онда тачан датум тек треба да се утврди- каже Јовић и најављује да ће отварању Куће фудбала присутвовати челници УЕФА и ФИФА Мишел Платини и Сеп Блатер. Подсетимо да се ради о партнерском односу између Општине Стара Пазова и ФС Србије. Дакле, након идеје која је новембра прошле године потекла од Милоша Паприце, фудбалског радника из Нове Пазове, одређивања локације, потписивања уговора, израде пројектно-техничке документације, избора извођача радова, коначно су грађани Општине Стара Пазова и сви љубитељи фудбала у Србији дочекали да званично почну радови на изградњи националне Куће фудбала. Према речима Томислава Караџића председника ФС Србије биће то један од најлепших центара у свету, који ће омогућити оптималне услове за рад свих селекција и стварање нових асова нашег фудбала, нових Станковића, Видића, Красића, Јовановића, Обрадовића, Жигића и других. Д.Бурсаћ Победа Партизана Потписивање уговора у ФСС Партизан, победник турнира Лукић и Зукановић по 2, Милошевић и Крићак). Група Б (Прхово), Војводина Раднички (Нови Београд) 2:0 (Вујоћевић), Рад Словен Сунце (Рума) 7:1 (Врањанин 3, Срећковић, Михајловић, Милосављевић и Радуновић Достанић), Раднички Словен Сунце 2:3 (Благојевић и Жилић Марковић 2, Јакшић), Војводина Рад 2:0 (Вујошевић). За најбољег играча турнира проглашен је Данило Пантић (Партизан), док је његов саиграч Милош Зукановић, са 4 постигнута гола, најбољи стрелац. Младен Ивић (Војводина) је најбољи голман, док је Бојан Ивковић (Хајдук), награђен као најмлађи фудбалер на турниру. Ж. Радивојевић о 12. пут Бициклистички клуб П Шид уз помоћ Бициклистичког савеза Србије, био је организатор трке Улицама Саве Шумановића која окупља бициклисте из целе земље у трци за Лигу Србије. - Због неповољне финансијске ситуације, ове године је било поприлично тешко организовати трку. С обзиром да су управо из тих разлога отказане четири трке у земљи, велики је успех што смо наставили традицију и што смо одржали континуитет овог такмичења каже Душан Гојић, председник и тренер овог клуба. Клуб постоји од године и свој рад првенствено базира на тренирању млађих категорија. Тренутно има 25 чланова. Постоје две групе, млађи кадети и кадети, док су остали или јуниори или рекреативци. Тренира се свакодневно, по сат, сат и по времена, а у зависности од тога какво ће такмичење уследити одређује се и тип тренинга. Једном недељно прави се пауза у тренинзима. Бициклистичка сезона траје од марта до октобра. Тренер каже како веће успехе постижу у другом делу сезоне. Када су остали већ помало уморни и исцрпљени, они додају гас педалама и покажу да могу много. - Акценат на тренирање стављамо у току лета, када је време распуста. Тада највише радимо и постижемо најбоље резултате. Наш такмичар Ненад Кнежевић у овом периоду је међу прва три у Лиги Србије. У првом делу сезоне био је пласиран од петог до десетог места, а сада се пробио у први план. То је показатељ да у току лета много напорније и више радимо рекао је тренер. Бициклизам је један од скупљих спортова. Да би дете кренуло да се њиме бави, потребна је одређена опрема, добар и квалитетан бицикл, који је прилагођен одређеном узрасту и категорији. Њихове цене крећу се од 500 евра, па навише. Када се ту уброји и дрес, спринтерице, наочари и БИЦИКЛИЗАМ Једини Сремци у Лиги Србије Бројна признања остала пратећа опрема, долази се до цене од хиљаду евра. Што је бициклиста старији потребан је квалитетнији рам бицикла, који је самим тим и скупљи. У клубу тврде да је најважније ускладити опрему са узрастом и могућностима. Код млађих категорија најбитније је ограничити пренос на бициклу, како не би дошло до повреда, проблема са зглобовима и деформитета. Тако млађи кадети возе бицикле Бициклистички клуб Шид је један од чланова Бициклистичког савеза Србије. Са њим, као и са Спортским савезом Србије имају изузетну сарадњу и подршку. Вишеструки су добитници награда, како од града, тако и од Спортског савеза. Признање престолонаследника краља Александра добили су године као најбоља млађа екипа која је победила у лиги Србије. Тренер Душан Гојић бивши је бициклиста који се такмичио широм земље, али и ван ње. Бициклизмом је почео да се бави рекреативно, а први клуб му је био новосадска Војводина, потом Чукарички. Био је у Управном одбору Бициклистичког савеза Србије и тренер кадетске репрезентације. У клубу су поред њега и помоћни тренери Дејан Станојловић и Слободан Гојић, такође бивши такмичари у бициклизму. Трка Кроз Срем Бициклисти Шида Треће место за Ненада Кнежевића Клуб учествује на више од двадесет такмичења за Лигу Србије која се одржавају током године. У септембру су планиране трке у Суботици, Аранђеловцу и Нишу. Идеја која постоји јесте организовање етапне трке Кроз Срем. То је трка која би трајала два дана и возила се у три етапе. Једино што кочи реализацију овог пројекта јесу финансијска средства. Чим се стекну повољни услови ова идеја биће остварена, кажу у клубу. са најситнијим преносом, који се код кадета повећава за зуб, два, а тек у категорији сениора, такозване елите, могу да се возе стандардни преноси које прописују бициклистички стандарди. Клуб тренутно има око петнаест двоточкаша. Опрему набављају од спонзора који се на тај начин рекламирају. Из општинског буџета за њих се издваја око стотину хиљада динара на годишњем нивоу, што није ни приближно довољно. Због тога се за финансијска средства и неопходну опрему сами сналазе. А ентузијазам је оно што их највише покреће и без чега не би опстали толико времена. - Када се дете прикључи клубу добије почетнички бицикли, како га ми зовемо. То су бицикли који су прилично стари, али исправни иако нису у врхунском стању. Временом, када видимо да је то дете заиста талентовано, вредно и упорно, када крене на такмичења, трудимо се да му обезбедимо одговарајући, новији и бољи бицикли са којим ће моћи постизати добре резултате. На тренеру је да прати дете, да добро оцени његове способности и могућности, и у складу са тим га усмерава и помаже да се оствари у оној дисциплини која му највише лежи истиче Душан Гојић. Као и за сваки други спорт и за бициклизам је пре свега потребно интересовање. Један од веома важних фактора јесу и физичке предиспозиције. Мада, с обзиром на то да деца која долазе овде су обично узраста 12, 13 година, још у развоју, критеријуми нису толико строги. То се, кажу, дефинише у неким вишим категоријама. Најтежи је почетни период када се крене са тренинзима. Проблем је уходати се и пратити ритам групе. Када се то преброди све иде лакше. В. Продановић

22 Среда, 2. септембар SPORT 27 ФУДБАЛ ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ Резултати трећег кола: Раднички (С) Нови Пазар 2:1, Бежанија Инђија 0:0, Севојно Поинт Срем 1:0, Банат Младост (Л) 1:1, Раднички (Н) Нови Сад 1:2, Телеоптик Младост (А) 0:1, Пролетер Земун прекид у 83. минуту код резултата 3:0, Динамо ЧСК Пивара 0:1, Колубара Слога (К) 2:1. 1. Колубара : Младост (А) : Инђија : ЧСК Пивара : Раднички (С) : Нови Пазар : Срем : Банат : Динамо : Севојно : Пролетер : Телеоптик : Слога (К) : Нови Сад : Младост (Л) : Бежанија : Раднички (Н) : Земун :7 0 У следећем колу састају се: Нови Пазар - Младост (А), Нови Сад Телеоптик, Слога (К) -Раднички (Н), Младост (Л) Колубара, ЧСК Пивара Банат, Срем Динамо, Инђија - Севојно Поинт, Земун Бежанија, Раднички (С) Пролетер. БЕЖАНИЈА ИНЂИЈА 0:0 БЕОГРАД: Гледалаца 300, судија Матовић (Крагујевац). Жути картони: Лековић, Недељковић (Бежанија), Томановић, Анђелковић, Омић, Јовановић, Новаковић (Инђија). БЕЖАНИЈА: Остојић 8, Марковић 7, Лековић 8, Станчић 7, Ванић 7, Недељковић 7, Симић 7 (Ивановић), Бонџић 6, Влачић 7 (Мирковић), Говедарица 7, Божичић- (Петошевић 7). ИНЂИЈА: Полексић 8, Новаковић 7, Ђуровић 7, Јакшић 7, Јовановић 7, Томановић 7, Омић 7, Анђелковић 8 (Коџо), Јанков 7, Филиповић 7, Наглић 7 (Бубало). СЕВОЈНО ПОИНТ СРЕМ 1:0 (1:0) УЖИЦЕ: Гледалаца 300, судија Стефановић (Крушевац). Стрелац: Павићевић у 17. минуту. Жути картони: Максимовић, Вирић, Пејовић (Севојно Поинт), Васиљевић, Совиљ, Станојевић, Каизи (Срем). Црвени картон: Совиљ (Срем) у 85. минуту. СЕВОЈНО ПОИНТ: Николић 7, Камберовић 7 (Тимић -, Пејовић-), Вирић 7, Булатовић 6, Јанковић 7, Максимовић 7, Шуњаревић 7, Мудринић 6 (Ћосић 6), Павићевић 7, Вујовић 6, Станисављевић 7. СРЕМ: Рајић 7, Петковић 6, Совиљ 6, Вукмир 6 (Живковић 6, Станојевић 6, Васиљевић 7, Каличанин 6, Пауновић 7, Јанковић (Јовић 6, Табаковић)Каизи 7, Галић 6. СРПСКА ЛИГА ВОЈВОДИНА 1. Биг Бул : Сента : Доњи Срем : Палић : Долина : Текстилац : Бачка : Слога : Раднички (НП) : Младост : Ветерник : Металац : Вршац : Кикинда : Спартак : Раднички (Ш) :9 0 Следеће коло - Дебељача: Спартак Доњи Срем, Нови Сад: Ветерник Вискол Палић, Б. Јарак: Младост Долина, Шид: Раднички Вршац, Оџаци: Текстилац Итес Металац АВ, Б. Паланка: Бачка Биг Бул, Сента: Сента Слога, Н. Пазова: Раднички ОФК Кикинда. Д.Б. ПАЛИЋ ДОЊИ СРЕМ 1:1 (0:0) ПАЛИЋ: Гледалаца 200. Судија: Миљковић (Нови Сад). Стрелци: Ружић у 65. за домаће, а Дукџић у 50. минуту за госте. Жути картони: Масловара, Паповић (Палћ), Ристић, Павићевић и Дукџић (Доњи Срем). ПАЛИЋ: Јоргић 7, Радовић 6 (Антуновић 7), Михајловић 7, Станковић 7, Масловара 7 (Стевановић), Кашталан 7, Грбовић 6 (Денис), Паповић 7, Совиљ 7, Куберт 7, Ружић 8. ДОЊИ СРЕМ: Башић 7, Блануша 7, Јоксимов 6, Карић 6, Скорупан 7, Ристић 6, Дероња 7, Дукџић 7, Томић 6, Павићевић 6 (Радишић 6), Лакић 6. БИГ-БУЛ - ТЕКСТИЛ ИТЕС 1:0 БАЧИНЦИ: Стадион "Ћирин рит". Гледалаца 200. Судија Александар Михајловић (Зрењанин). Стрелац: Прљевић у 87 минуту. Жути картон: Бубањ, Кнежевић, Бркић (Текстилац). БИГ-БУЛ: Пршић 7, Прљевић 7, Аперлић 7, Вукобрат 7, Јевђевић 7, Симеуновић 7, Милановић 7, Требовац 6, Дачић 7. ТЕКСТИЛАЦ ИТЕС: Бркић 7, Кнежевић 7, Крстић 7, Арсић 7, Лалевић 7, Јовановић 7, Ивковић6, Кувељић 7, Стојановић 6, Чордашић 7, Хамзић 6. РАДНИЧКИ (НП) - СПАРТАК (Д) 1:1 НОВА ПАЗОВА: Гледалаца 400. Судија Гајдобрански (Нови Сад). Стрелци: Ђерић у 1. за Раднички, Ђокић у 79. за Спартак. Жути картони: Антонио, Драганић, Кнежевић, Чепрња (Раднички), Колески, Магић, Вукоје, Никола Станојевић (Спартак). Црвени картони: Никола Станојевић(Спартак) у 90. минуту. РАДНИЧКИ: Јевтић - Пунишић7, Филиповић6, Ромић 6, Петровић 6, Рнић6, Антонио 6, Илић 6, Кнежевић, Чепрња 6, Марић 6, Марић 6, Ђерић 7, Мијић 6, Драганић6. СПАРТАК: Трбојевић 6, Никола Станојевић 6, Вукоје 6, Чаки 6, Петковић 6 (Киш), Зекановић6 (од 74. Хил), Немања Станојевић 6, Ковачевић6, (Колески 6), Шалипуровић 6, Ђокић 6, Маргић 6. ВОЈВОЂАНСКА ЛИГА ЗАПАД Резултати трећег кола - Растина: Солунац Полет 5:1, Ириг: Раднички Борац 2:0, Шимановци: Хајдук Словен 0:0, Ковиљ: Шајкаш Љуково 3:0, Беочин: Цемент Омладинац 2:0, Младеново: Будућност Југовић 1:0, Рума: Први мај Агрорума ЖАК 2:1, Нови Сад: Црвена Звезда Младост 3:0, Нови Сад: Индекс Раднички (СМ) 3:0. 1. Цемент : Солунац : Први мај : Индекс : Ц. Звезда : Шајкаш : Борац : Омладинац : Будућност : Словен : Љуково : Раднички (И) : Раднички (СМ) : Младост : ЖАК : Хајдук : Југовић : Полет :8 0 Следеће коло - Каравуково: Полет Раднички (СМ), Турија: Младост Индекс, Сомбор: ЖАК Црвена Звезда, Каћ: Југовић Први мај Агрорума, Белегиш: Омладинац Будућност, Љуково: Љуково Цемент, Рума: Словен Шајкаш, Нови Сад: Борац Хајдук, Растина: Солунац Раднички (И). Д.Б. ХАЈДУК СЛОВЕН 0:0 ШИМАНОВЦИ: Гледалаца 150. Судија: Мирко Индјић (Стара Пазова) 6,5. Жути картони: Стојић, Скопљак, Мрдаковић и Свилар (Хајдук), Рајков, Видаковић и Рабић (Словен). ХАЈДУК: Товиловић 7, Стојић 7, Цвијановић 6,5 Илић 6, Келебуда 7, Скопљак 7, Јошић6,5 (Арсенијевић), Мркајић 7,5 Мрдаковић 6,5 Свилар 6,5 Перишић 7. СЛОВЕН: Вукајловић 7,5 Кнежевић 6,5 Дјурдјевић 6,5 Рајков 6, Маринковић 7, Видаковић 7, Петковић 6,5 Спасојевић 6,5 Милојевић 6 (Ћураковић), Рабић 6,5 Тривунџа 6 (Новаковић). После неубедљивог старта, симпатизери Хајдука с великим нестрпљењем су очекивали утакмицу против Словена, с надом да ће њихови симпатизери коначно заиграти. То се и догодило. Бод је освојен и домаћим фудбалерима се на борбенонсти ништа не може замерити, али и даље остаје проблем неефикасност. Сјајне прилике су пропустили Мркајић (у више наврата), Мрдаковић, Перишић, Јошић...То је Хајдук могло скупо да кошта, да је Рабић при самом крају утакмице искориостио шансу за Словен. Овог пута млади голман Товиловић био је на правом месту. Ж.Р. СРЕМСКА ЛИГА Резултати трећег кола - Стара Пазова: Јединство Борац (М) 1:0, Голубинци: Јадран Слога Милшпед 3:2, Лаћарак: ЛСК Борац (С) 1:1, Кукујевци: Фрушкогорац Хајдук (Б) 0:5, Ердевик: Слога Дунав 2.1, Купиново: Младост Хајдук (В) 2:0, Кузмин: Граничар Подриње 1:3, Адашевци: Граничар ПСК 1:0. 1. Хајдук (Б) : Јединство : Слога : Граничар (А) : Подриње : Борац (С) : ПСК : Дунав : Хајдук (В) : Јадран : Слога Милш : Младост : Граничар (К) : ЛСК : Борац (М) : Фрушкогорац :8 0 Следеће коло -Мартинци: Борац ПСК, М. Митровица: Подриње Граничар (А), Вишњићево: Хајдук Граничар, Стари Бановци: Дунав Младост, Бешка: Хајдук Слога, Сурдук: Борац Фрушкогорац, Крњешевци: Слога Милшпед ЛСК, Стара Пазова: Јединство - Јадран. ЛСК БОРАЦ (С) 1:1 (0:1) ЛАЋАРАК: Игралиште ЛСК-а, гледалаца 200, судија, Тодоровић (Инђија): Стрелци: Милош Стефановић у 16 за Борац, а Васиљевић у 52. (из једанаестерца) за ЛСК. Жути картони: Милош Босанчић, Половина и Папић, Андрић (ЛСК) Јерковић (Борац). ЛСК: Алексић 8, Половина 6, Зељковић 6, Шупица 7, Папић 6, Алимпић 6, Милош Босанчић 6, Милован Босанчић 6, Бојић 5 (Андрић), Васиљевић 7, Савић 6. БОРАЦ: Травица 7, Милошевић 7, Недљковић 7, Баљак 8, Абаџија 7 (Грујин), Милош Стефановић 8, Ерцег 7 (Кордић), Ђерић 7, Милан Стефановић 7, Јерковић, Качар. Након три кола, Лаћарци су и даље без победе. Истина, нерешеним резултатом у сусрету с врло добром екипом из Сурдука, домаћи треба и те како да буду задовољни, јер су до њега дошли након заиста тешке и неизвесне борбе. ОПШТИНСКА ЛИГА СТАРА ПАЗОВА ИНЂИЈА Резултати четвртог кола - Инђија: Железничар Полет 5:0, Нови Сланкамен: Дунав Сремац 2:2, Јарковци: Борац ЧСК 2:4, Крчедин: Фрушкогорац Подунавац 4:1. Слободна је била Слога. 1. Дунав : Сремац : Железничар : Фрушкогорац : ЧСК : Подунавац : Слога : Борац : Полет :7 0 Следеће коло - Чортановци: ЧСК Фрушкогорац, Војка: Сремац Борац, Нови Карловци: Полет Дунав, Марадик: Слога Железничар, Слободан: Подунавац. ОПШТИНСКА СРЕМСКА МИТРОВИЦА (ПРВИ РАЗРЕД) Резултати другог кола - Бешеново: БСК - Зека Буљубаша 3:4, Манђелос: Фрушкогорац Будућност 0:3, Сремска Рача: Срем Слога 0:0, Шашинци: Слобода Сремац 1:3, Дивош: Хајдук Змај 1:2. Слободан је био Митрос. 1. Будућност : Сремац : Змај : Слога : З. Буљубаша : Митрос : Срем : Хајдук : Слобода : БСК : Фрушкогор :6 У следећем колу састају се - Јарак: Сремац Хајдук, Чалма: Слога Слобода, Салаш Ноћајски: Будућност Срем, Равње: Зека Буљубаша Фрушкогорац, Сремска Митровица: Митрос БСК. Слободан је Змај. ОПШТИНСКА ЛИГА ПЕЋИНЦИ Резултати другог кола- Сибач: Словен Ловац 12:2, Прхово: Младост Граничар 5:0, Деч: Сремац Шумар 1:2, Доњи Товарник: Слобода ОФК Брестач 3:2, Ашања: Камени Витез 2:3, Сремски Михаљевци: Срем Напредак 1:4. 1. Напредак : Младост : Шумар : Словен : Сремац : ОФК Брестач : Слобода : Граничар : Витез : Срем : Камени : Ловац :15 0 У следећем колу састају се - Огар: Шумар Словен, Обреж: Граничар Камени, Суботиште: Витез Срем, Брестач: ОФК Брестач Сремац, Попинци: Напредак Слобода, Карловчић: Ловац Младост. Ж.Р. СРЕМАЦ ШУМАР 1:2 (1:0) ДЕЧ: Гледалаца 150. Судија: Бобић (Голубинци). Стрелци: Николић у 9. минуту (Сремац), Радојчић у 66. и Миличевић у 73. минуту (Шумар). Жути картони: Љубичић, Играњатовић и Ж. Живановић (Сремац), Теодоровић, Опачић, Радојчић и Иваниш (Шумар). СРЕМАЦ: Павичић 6, Милић (Јовановић) 6, Секулић6,М. Живановић 6,5, Бакић 8, Љубичић 6, Мацавара 6, Игњатовић 7(Ж. Живановић), Бачевац 7, Арсенијевић 6,5 Николић 7(Вулетић). ШУМАР: Ракић 7, Миличевић 6,5 Дупор 7, Миле Обрадовић 7, Карић 7, Митровић 6, Младен Обрадовић 6,5 (Јарчанин), Теодоровић 6 (Иваниш), Опачић 7, Радојчић 8, Врачевић 7. Свега је било у Дечу: три гола, безброј прилика, а судија је у два наврата морао да прекине утакмицу због паса, који су ушли у терен. Било је повремено и наелектрисане атмосфере међу навијачима. У 9. минуту, након тешког кикса Милићевића, лопта долази до Николића, који шаље лопту у мрежу немоћног Ракића. Радојчић је доказао да је специјалиста за слободне ударце: у 66. минуту, након изванредног шута, лопта завршава у мрежи гола Сремца. Након центаршута са десне стране Миличевића, искусни голман Сремца неспретно реагује, те се лопта измигољила из његових руку и завршила у мрежи. Ж.Р. ОПШТИНСКА ЛИГА РУМА-ИРИГ (ПРВИ РАЗРЕД) Резултати четвртог кола - Витојевци: Партизан Младост 3:0, Никинци: Полет Граничар 1:2, Жарковац: Напредак - Јединство (П) 3:0, Рума: Јединство - Доњи Петровци 1:6, Крушедол: Крушедол Фрушкогорац 3:1, Стејановци: Борац - Фрушка Гора 0:3, Хртковци: Хртковци Сремац 5:1, Нерадин: Војводина Рудар 1:0. 1. Д. Петровци : Фрушка Гора : Партизан : Сремац : Војводина : Рудар : Хртковци : Граничар : Напредак : Фрушкогор : Крушедол : Јединство (П) : Полет : Младост : Борац : Јединство (Р) :11 0 У следећем колу састају се - Врдник: Рудар Партизан, Добринци: Сремац Војводина, Рума: Фрушка Гора Хртковци, Мали Радинци: Фрушкогорац - Борац, Доњи Петровци: Доњи Петровци - Крушедол, Платичево: Јединство - Јединство (Р), Грабовци: Граничар Напредак, Буђановци: Младост Полет. ОПШТИНСКА ЛИГА РУМА-ИРИГ (ДРУГИ РАЗРЕД) Резултати првог кола - Краљевци: ОФК Краљевци Младост 3:0, Шатринци: 27.Октобар - Цар Урош 1:2, Ривица: Планинац Слога 0:2. Слободан је био Борац (К). У следећем колу састају се - Јазак: Цар Урош Планинац, Павловци: Младост - 27.Октобар, Кленак: Борац - ОФК Краљевци. Слободна је Слога. ОПШТИНСКА ЛИГА ШИД Резултати првог кола - Шид: Једнота - ОФК Бикић 3:1, Илинци: Борац Напредак 1:0, Јамена: Граничар Омладинац 2:1, Сот: Братство Синђелић 1:2, Моровић: Јединство - Јединство (Љ) 2:2. У следећем колу састају се - Гибарац: Синђелић - Јединство (М), Батровци: Омладинац Братство, Вашица: Напредак Граничар, Бикић До: Бикић Борац, Бингула: Бингула Једнота. Слободно је Јединство (Љ). Ипак Други разред Нови систем такмичења у оквиру Општинске фудбалске лиге на градском подручју Сремске Митровице ипак ће се одвијати како је и предвиђено. Општинску лигу чиниће два разреда -Први, с 11 клубова у оквиру кога је првенство већ почело и Други, који ће стартовати у недељу шестог септембра. У Другом разреду такмичиће се досадашња 4 члана Општинске лиге и два новоформирана клуба. Досадашњи чланови Општинске лиге, који ће сада играти у Другом разреду су : Босут (Босут), Борац (Велики Радиници), Борац (Раденковић) и Напредак (Шуљам). Новоформирани клубови су Планинац (Лежимир) и Гргуревци (Гргуревци). У првом колу, с почетком у часова, састаће се Босут- Борац (ВР), Планинац Напредак и Борац (Р) - Гргуревци. Јесењи део првенства у овом рангу такмичења завршава се 4. октобра. Досадашњи чланови Општинске лиге, који су прекомандовани у Други разред, нису били задовољни том одлуком. То се јесно видело на Конференцији клубова Општинске лиге када су одбили да учествују у жребању. Ипак, у међувремену страсти су се стишале, а нови систем такмичења почеће да функционише у складу с одлуком Извршног одбора Општинског фудбалског савеза. У овом рангу такмичења клубови нису у обавези да имају и кадетске екипе С.Л. спортски риболов Куп Сирмијум ајстарије и најпознатије такмичење Ну спортском риболову у Срему, које траје већ четири деценије, Куп Сирмијум у организацији митровачког риболовачког друштва Кечига одржаће се у суботу, 12. септембра на Сави на писти код Градске пијаце. Позив за учешће на овом текмичењу биће упућен на адресе тридесетак риболовачких друштава у Србији, али и у Хрватској и Републици Српској, тако да ће имати међународни карактер. Такмичење у лову удицом на пловак одвијаће се у екипној и појединачној конкуренцији, а најбоље очекују пехари, медаље и друга признања. Прошле године, када је Куп Сирмијум одржан у оквиру обележавања шездесетогодишњице Риболовачког друштва Кечига најбољи су били Беочинци. Према пропозицијама Купа, екипа која три пута узастопно буде прва добија пехар у трајно власништво. Котлићијада иболовачко друштво Кечига организо- је испред Дома спортских рибо- Рвало ловаца на Сави сада већ традиционалну Котлићијаду. У справљању рибљег паприкаша надметало се десетак екипа. Према оцени жирија најукуснији паприкаш справила је екипа Мрена Матроз, којој је припала микроталасна пећ. Након доделе награда организовано је дружење учесника Котлићијаде и бројних гостију у башти Дома спортских риболоваца, уз незаобилазне тамбураше, које је трајало до дубоко у ноћ. С.Л.

23 28 Среда, 2. септембар рвенство Прве лиге у џудоу Пстартује у октобру, а жребање је већ обављено. Митровачки Сирмиум у протеклој сезони задржао је прволигашки стартус, али се вишр неће надметати у том рангу такмичења. О томе је клуб на време обавестио Одбор лиге. - Нерадо смо се одлучили да напустимо лигу. Али, нисмо имали избора, с обзиром на скромна финасијска средства с којима располажемо, изјавио је за наш лист шеф стручног штаба Сирмиума Велимир Веле Вуколић. Чланови сениорске екипе Никола зељковић, Богдан Трубић, Влада Дрмановић и Борислав Матић највероватније ће бити привремено уступљени неким прволигашким екипама. Срећом, неучаствовање у клупском првенству, неће се битније одразити на рад активност овог узорног спортског колектива, који у згради Месне заједнице Сутјеска има идеалне услове за рад, а са селекцијама, поред Вуколића вежбају и тренери с вискоким звањима у тој ЏУДО Митровчани напустили Прву лигу КАРАТЕ Звезда прелазног рока: Ненад Вуколић борилачкој вештини. Већ у суботу Митровчани ће наступити на Меморијалном турниру у Новом Саду у сениорској конкуренцији Почеле су и припреме за турнир Сирмиум 2009 у Пословноспортском центру Пинки у оквиру слободарских Новембарских дана, а поред већ постојећих, планира се и формирање нових ђжудо секција при школама околних села. Права звезда прелазног рока је свакако сениорски репрезентативац Ненад Вуколић. Овај мајстор те древне борилачке вештине заблистао је на Универзијади у Београду, када је у жестокој конкуренцији такмичера из 36 земаља заузео изванредно пето место, а бронзана медаља му је била на дохват руке. Тиме је Вуколић на велика врата ушао у светску елиту у катагорији такмичара до 66 килограма. Његов резултат био је и највећи домет српског џудоа у Београду. Још прелазни рок није ни почео, а наши најбољи клубови у Супер лиги изразили су жељу да виде Вуколића у својим редовима. Како сада ствари стоје, готво је извесно да ће се он у предстојећој сезони, када је у питању клупско такмичење, надметати у елитној лиги. С.Л. Препреме репрезентације Л етенка и Фрушка гора били су домаћини репрезентативцима Карате уније Србије који су се припремали за Првенство Европе за млађе узрасне категорије које је јуче почело у Румунији. Стручним радом руководио је професор Душан Дачић, а на ово првенство у саставу репрезентације отпутовало је и 11 чланова Карате клуба Сирмијум: Душан Ђорђевић, Душан Станишић, Милијана Благојевић, Роберт Бајук, Милица Недимовић, Мира Стојиновић, Кристина Миглинци, Младен Недимовић, Немања Бродалић, Тони Ковачевић и Милица Баланац. Тренинзи репрезентативаца у природи Одељење за урбанизам, комунално стамбене послове и заштиту животне средине Општинске управе општине Инђија, на основу члана 10. Закона о процени утицаја на животну средину ("Службени гласник РС'', број 135/04 и 36/09) објављује: О Б А В Е Ш Т Е Њ Е о поднетом захтеву за одлучивање о потреби процене утицаја пројекта на животну средину Носилац пројекта ''ХЕНКЕЛ МЕРИМА'' Д.О.О., из Крушевца, улица Станоја Атанацковића бб, Огранак Фабрика за производњу грађевинских лепкова и малтера-инђија у улици Саве Ковачевића бб поднео је захтев за одлучивање о потреби процене утицаја пројекта изградње силосних складишта сировина и доградњу надстрешница на постојећи производни објекат у оквиру комплекса фабрике грађевинских адхезива на животну средину, на кат.парцели 7507/16 КО Инђија, на територији општине Инђија. Увид у документацију из захтева носиоца пројекта могућ је у периоду од 10 дана од дана објављивања овог огласа, сваког радног дана у времену од часова у просторијама Одељења за урбанизам, комунално стамбене послове и заштиту животне средине Општинске управе општине Инђија, у Блоку 63 објекат 10. Заинтересована јавност, органи и организације могу доставити своја мишљења у писаној форми на адресу надлежног органа, Одељења за урбанизам, комунално стамбене послове и заштиту животне средине Општинске управа општине Инђија, Цара Душана 1, за време трајања јавног увида. Одељење за урбанизам, комунално стамбене послове и заштиту животне средине Нови закон о саобраћају Пише: Љубомир Стефановић,инж. Власник ауто-школе АУТОАС, Ср.Митровица Возачка дозвола A категорије за велике мотоцикле тек са 24 године (Возачке дозволе други део) Према новим прописима возила А категорије у коју спадају велики-тешки мотоцикли у будуће неће моћи возити лица без навршених 24 године старости. Ова одредба се чини врло логичном, јер је досадашње право да млади са 18 година старости управљају тако моћним и тешким двоточакашима однело велики број младих људских живота. Много већи број је оних са тешким телесним повредама који ће данак свог несикустава у младости плаћати целог живота. Нови закон прописује неколико степеница у управљању двотчкашима: АМ - (16 год.) Мопеди, лаки трицикли или лаки четвороцикли, А1 (16 год.) Мотоцикли чија радна запремина мотора није већа од 125 цм3 и снаге мотора до 11 кw чији однос снаге мотора и масе возила није већи од 0,1 кw/кг и тешки трицикли чија снага мотора не прелази 15 кw, А2 - (18 год.) Мотоцикли чија снага мотора није већа од 35кW и чији однос снаге мотора и масе возила није већи од 0,2 кw/кг, А - (24 год.) Мотоцикли и тешки трицикли чија снага мотора прелази 15 кw, Из ових одредби се може закључити да мопедом, лаким трициклом и лаким четвороциклом (нова категорија возила) може управљати лице са навршених 16 година (досадашња одредба је била са 14 година старости за мопед-бицкл са мотором). Мотоциклима до 125 цм3 са 16 година уз додатно ограничење по снази мотора и према односу снаге мотора и тежине возила. Новина је у снази мотора што значи да се овде ради о слабијим моторима. Са 18 година се могу возити већи мотори али не велики и тешки мотоцикли. Са 24 године старости може се управљати са тешким мотоциклима и тешким трициклима. В1 - (18 год.) Тешки четвороцикли, Ова категорија је предвиђена за нова возила на четири точка мања од класичних путничких и теретних возила. F - (16 год.) Трактори са или без прикључних возила и радне машине. F категорија је посебно интересантна за пољопривреднике. По старом закону (још важећем) трактором су могла управљати лица са дозволом за возача трактора и лица са возачком дозволом B, C и D категорије. Према новом закону право на управљање трактором ће имати само лица која поседују Ф категорију. Да би се добила ова категорија мора се полагати возачки испит за трактор, ако се не поседује возачка дозвола, као и лица која поседују возачку дозволу било које категорија па чак и лица која поседују Д категорију. Олакшавајућа околност је за имаоце возачких дозвола (према старом закону), јер ће се за сваку важећу возачку дозволу било које категорије, дозволу за возача трaктора и потврду о познавању саобраћаних прописа (за бицикл са мотором) добити Ф категорија, приликом замене своје старе важеће возачке дозволе за нову. М - (15 год.) Мотокултиватор. Ово је нова категорија и важи само за мотокултиватор. Возачка дозвола за управљање моторним возилима издаје се на рок од 10 година, а лицима старијим од 65 година живота - на рок важења до највише пет година, према налазу и мишљењу датом у уверењу о здравственој способности. Постојеће возачке дозволе важе до истека рока важења назначеног у возачкој дозволи, а крајњи рок за замену старе возачке дозволе је пет година од ступања на снагу овог закона ( ). У наредним бројевима ће бити више речи о другим новинама које је донео нови закон.