Интервју са директором школе

Transkript

1 1 Интервју са директором школе 1. Шта бисте издвојили као главне тачке у погледу рада школе у периоду од када сте ступили на место директора? Дошао сам на место директора школе у априлу године, након земљотреса који је задесио град Краљево и околину године. У време мог ступања на најодговорнију дужност руководиоца Економскотрговинске школе десило се измештање, па се настава одржавала у згради Медицинске школе и делимично у просторијама школе Иво Лола Рибар. Уз огромне напоре Владе, Министарства просвете и читавог колектива највећи успех био је санирање последица земљотреса и повратак у нашу кућу (наше просторије). Када то кажем, мислим да су готово свим професорима и ђацим стамбени објекти такође били оштећени у мањој или већој мери и сви смо се одазвали редовним активностима како бисмо што пре санирали последице земљотреса и вратили се редовним активностима. Памтим време када наши ученици нису били безбедни нити у доласку до школе нити у самом објекту. До изражаја је дошла солидарност, пожртвовање свих нас и ништа није било тешко. Сви смо пружили свој максимум да бисмо створили услове да обезбедимо што квалитетнију наставу. У тако кратком временском периоду, у циљу реновирања зграде Економско-трговинске школе и Гимназије примењена су нека нова идејна решења од стране Грађевинског факултета и најинтелигентнијих професора грађевинске струке. У циљу повећања статичке стабилности, у зграду је уграђено око 40 тона челика, па је у овом тренутку наша школа један од најбезбеднијих објеката у Рашком округу. Треба рећи да смо урадили све што смо могли да би школа постала лепша, практичнија и удобнија за свакодневне школске активности. Тако је у приземљу, на првом, другом и трећем спрату урађен под поплочан новим плочицама, окречене су све просторије, учионице и ходници. Уз велико улагање и разумевање Министарства просвете Републике Србије, али и наше локалне самоуправе, тј. најодговорнијих људи града Краљева, одобрена су средства за замену свих прозора и врата. Формирали смо и опремили највредније кабинете за обуку у бироу, пословну информатику и информатику новим рачунарима и истовремено потпуно заменили електричну мрежу, тј. осавременили и створили услове за што бољи и комфорнији рад професора и ученика. Успех лежи у томе што смо као колектив показали пожртвованост, ентузијазам и дух, па смо у поређењу са другима, ми пружили више, покренули иницијативу, а наши ученици, када је најтеже било, учили више и својим резултатима на матурским испитима, на такмичењима, приликом уписа на факултете или при запошљавању након средње школе, остварили запажене резултате и личним примером били подстрек за млађе.

2 2 Успех је и у томе што негујемо борбени, такмичарски дух, што се такмичимо на свим пољима са жељом да се упоредимо са другима, вршњацима из других школа, да видимо где смо, са присутном жељом да будемо бољи, али и да научимо нешто ново. Изазов је увек присутан, па смо остварили много победа и освојили многе награде, поготову оне у спорту, како у женској, тако и у мушкој конкуренцији, (фудбал, одбојка, кошарка, али и атлетика, амерички фудбал, пливање за Крст часни, а имамо и једног гинисовог рекордера у броју склекова). О томе шта је остварено било је говора и у ранијим бројевима часописа Економац плус, а прошле школске године имали смо можда и најбоље резултате. Да поменем: I место на републичком такмичењу рецитатора, одржаном у Ваљеву I место на републичком такмичењу из пословне економије, на којем је ученица Јелица Павловић освојила свих 100 поена; III место у предузетништву на националном такмичењу у Београду; V место на републичком такмичењу из Рачуноводства, одржаном у Крушевцу; V место на републичком такмичењу из српског језика и књижевности у Тршићу; X место на републичком такмичењу из статистике у Београду; I место на окружном такмичењу у малом фудбалу, одржаном у Новом Пазару III место на републичком такмичењу часописа ученика средњих и основних школа. Као што видите, није лако одговорити на ваше питање и присетити се свега што је остварено у претходном периоду, јер у раду време је брзо пролазило и радост коју смо осећали, када нешто ново купимо, набавимо било да су то клупе, столице, табле, рачунари, копир-апарати, лопте, дресови, радио-апарати, телевизори, а све у циљу модернизације и праћења нових достигнућа. Успех је и то што смо увек креативни, слободног духа и пуни разноврсних идеја, што имамо успешан и ангажован Парламент ученика, што смо одржали много хуманитарних акција и били део културног миљеа нашег града. Не смем да изоставим ни рад на драмској, рецитаторској, новинарској, правној, као и на фото-секцији. 2. Који су најбитнији моменти у скоријој будућности наше школе? Kонкурисао сам за још један мандат директора школе. Нешто што смо започели, а тиче се реновирања зграде, тј. сређивања кровне површине и свих пратећих елемената, као и рад на фасади зграде, треба завршити. Мислим да сам у том раду на обнови стекао одређена знања и искуства, па бих могао дати све од себе, наравно, уз помоћ својих најближих сарадника, јер радимо и наступамо као тим, што резултира изазовом, обавезама и одговорношћу. Велика је радост када учествујете у стварању, када сте близу циљу, осетите да настаје нешто ново и да сте и ви дали допринос томе.

3 3 60 година постојања и рада ЕКОНОМСКО-ТРГОВИНСКЕ ШКОЛЕ Успешност је, и данас поносно истичем, синоним Економско-трговинске школе Јубилеј 60-годишњице постојања и рада прославља наша школа ове године, па је то велики разлог да пођемо од те године и сагледамо пређени пут. На који начин обухватити оне тајне нити живота у којима се на вечној стази постојања рађамо, развијамо и умиремо, док кроз вечност њиховог понављања, бића настављају свој дух и облик? Знамо, наравно, да је Школа једно од тих бића које живи, бића које се мења, а које чува своје постојање, своју душу, своје унутрашње биће. Отварање Економске школе у Краљеву било је повезано са реорганизацијом Гимназије школске 1954/55. год. Заправо, Савет за просвету је у августу године је укинуо Вишу мешовиту гимназију и још три осмолетке и уместо њих отворио Прву потпуну мешовиту гимназију (имала је 1004 ученика) и Другу потпуну мешовиту гимназију (имала је 1023 ученика). Почетком школске 1955/56. године од Прве потпуне мешовите гимназије настаје Виша мешовита гимназија, а од Друге потпуне мешовите гимназије створена је Економска средња школа. Професор Јован Кричковић је Решењем Народне Републике Србије 30. августа био постављен за в.д. директора Економске средње школе. Економска средња школа имала је веома квалитетан наставни кадар, мада је већина наставника радила у обема школама. Из Гимназије су професори донели строге критеријуме оцењивања, а и ученици су имали велике захтеве. Због последица паузе настале због Другог светског рата, најстарији ученици имали су 18, односно 19 година када су уписали први разред. Већином су то била деца земљорадника, службеника, радника, пензионера, столара, баштована, ковача, рудара, официра и многима су очеви стрељани у крвавом Краљевачком октобру Од 157 уписаних ученика школске 1955/56., на крају школске године било је 7 одличних, 30 врло добрих, 39 добрих, 44 ученика је било на поправном, 109 је завршило разред, а поновило 25. Са прве седнице Наставничког већа одржане 10. IX године, којом је председавао директор Ј. Кричковић, остала је забележена нада да ће овом колективу поћи за руком да од ове школе по раду и дисциплини створи једну од водећих школа у граду. На основу архивске грађе фонда проф. Јована Кричковића закључујемо да ученицима прве генерације Економске средње школе није било баш лако. Професори су их доживели као ученике Гимназије, тражило се велико знање. Одељења су била многобројна (38 60 ученика), ученици су примани путем конкурса. На часовима је био велики проблем шапутање, а донета је одлука да се ученик који шапуће одмах пита. Истицано је и то да однос према ученицима мора да буде хуман. Захтевано је да се ословљавање са господине и госпођо искорени, као и да у свему наставници уједначе критеријуме.

4 4 Далека година! Слава и углед школе стварани су и од професора и од ђака. Далека година! Може ли се једним писањем, једним сећањем, једним говором изразити признање и захвалност свима заслужнима за велики свет духовних и мисаоних дубина у нашој школи? Наравно да је потребно много писања, пуно говора у сећању које траје, ал' захвалност дајемо, узносимо је сада и у име јубилеја, у име историје, у име садашњости и будућности! 1955! Најтеже је почети. У нашој школи почетак је био веома успешан, а од таквог темеља успешности се са увек јасним циљевима преносила из године у годину. Нанизале су се деценије... Измештања школе, чак шест пута, нису била камен спотицања, напротив. Успешност је, и данас поносно истичем, синоним Економско-трговинске школе! 1955? Ал', хајдемо, хајдемо, рецимо у 2055! Подесимо добро времеплове. 2055! Тада ће неки историчари, у славу јубилеја стогодишњице Економске школе забележити: На Дан Св. Архангела Михаила 1990.године, у Регистар је уписана школа као Економско-трговинска... Савет школе је новембра године бирао и изабрао успешног директора, Славка Недељковића, кратко се на месту управитеља Школе нашао Слободан Симовић, да би своју успешну педагошку улогу наставио у Министарству просвете. Сетимо се Мирјане Цвијић Ђорђевић, Здравка Илића и његовог управљања школом у току и након тешке Нато агресије, бриљантног, стручног и несебично вредног Стојадина Нешића, изузетне и у педагогији и у управитељству Славице Пајовић Дукић... Сетимо се несрећног земљотреца који је задесио Краљево и лакоће свих акција у Школи и ван ње, у ведрини духа, изузетног менаџера Мирка Миладиновића, као школа је заблистала. Ученици су постизали изузетне резултате и у земљи у и иностранству Европа у Економскотрговинској школи и Економско-трговинска школа у Европи! Пуно дивних професора, стручних и вредних, а уз њих и бивши ђаци школе наставили су ланац успешности... Највероватније Економске гимназије, Боже дај, желим ја! Марица Вуковић, проф. Историје

5 5 ИНТЕРВЈУ СА ПРЕДСЕДНИКОМ ПАРЛАМЕНТА - Како си се осећао када си постао председник Парламента? Титула,,председник парламента'' представља само оног ко је први међу једнакима. Парламент је скуп перспективних и креативних ученика који желе да мењају лоше ствари у школи и покрећу својим поступцима и акцијама остале ученике. Задужење председника јесте да буде покретач и организатор унутар Парламента. Он је задужен за иницијативу и финално осмишљавање пројеката и акција. Пошто сам члан Ученичког парламента још од основне школе, у мени се ове године јавила мисао да бих могао да се кандидујем за председника и тиме крунишем своје чланство у Ученичком парламенту. Пре саме кандидатуре, причао сам са бившим председницима ради упознавања са самом функцијом и њеним обавезама. Све то ми се свидело, и на првој седници у години, када се иначе и бира руководство Парламента, кандидовао сам се за председника. Поред мене, кандидовала се и Ленка Димитријевић, такође ученица четврте године наше школе, која је од прве године била чланица Парламента. Одабир се састојао у томе да нас двоје прво представимо себе и своје циљеве, планове, квалитете, а након тога да ученици гласају за кандидата који је по њиховом мишљењу најкомпетентнији за ту функцију. На крају гласања, ја сам однео победу двотрећинским бројем гласова. Осећај је био чудан. Коначно сам постигао оно што сам више година желео. То је свакако био осећај задовољства и среће. Сећам се да сам једва успео да одржим,,победнички'' говор након гласања, што је мени било веома чудно, јер се иначе у таквим ситуацијама добро сналазим. - Које сте акције организовали? И поред тога што актуелни штрајк просветних радника отежава рад парламента тиме што је време рада ограничено на 30 минута, успешно су реализоване две хуманитарне акције. Прва акција коју смо реализовали била је акција која је у први план ставила толеранцију. Том акцијом смо хтели да покажемо ромској деци у Краљеву да су они исти као ми и да је једина ствар која нас разликује нијанса у боји коже. Акција се састојала у томе да ученици Економскотрговинске школе у сарадњи са ученицима Машинске школе 14. октобар, прикупе играчке, одећу и новчана средства и да их проследе ромској деци. Након завршетка прве фазе (фазе прикупљања), уследила је много забавнија фаза - фаза предаје и расподеле прикупљеног. Делегације обеју школа, које су чинили ученици, имале су прилику да се упознају са децом Ромима, да причају са њима, играју и певају. Искуство је било незаборавно. Тој деци је потребно врло мало да буду срећна и то смо видели на њиховим лицима када је дошао тренутак да им предамо оно што смо за њих прикупили. Да је акција била успешна, увидели смо када смо на дечјим лицима видели широке осмехе. У реализацији ове акције нам је највише помогла професорка Весна Драгојевић, која је повезала две школе и дала идеју за покретање ове акције. Друга, сада већ традиционална хуманитарна акција била је она под називом,, Један

6 6 слаткиш, један осмех''. Идеја ове акције јесте да се захвалимо другарима из школе Иво Лоле Рибар што су након земљотреса, када је зграда наше школе била оштећена, прихватили и уступили учионице нашим ученицима, како не би било губљења наставе. Акција се спроводи већ неколико година уназад, и то је само мали знак захвалности који ученици Економско-трговинске школе дају својим другарима са друге стране Доситејеве улице. Акција се састоји у прикупљању слаткиша, који ће се паковати у пакетиће, и пред новогодишње празнике однети деци у школи Иво Лола Рибар. Као и прошлих година, сва одељења у школи одазвала су се позиву за учешће у акцији и слаткиша је било много. Иако је дан када је требало да се коначно реализује акција био кишовит и тмуран, наши другари су нас дочекали са великим осмехом и спремним веселим песмама за нас. Програм којим су нас дочекали био је дирљив и стварно се могло видети да су ученици уложили много труда. Након отпеваних песама и рецитација, дошао је тренутак за пакетиће. Свако од нас је имао прилику да лично уручи пакетић неком другару и све је то изгледало веома лепо. Оно искрено,,хвала'' које смо имали прилику да чујемо јесте знак да им ти пакетићи много значе и да смо успели да их усрећимо. - Шта Парламент има у плану за будуће акције? Једна од најбитнијих акција коју планирамо јесте промоција наше школе по основним школама. Како бисмо привукли што већи број ученика, веома је битно да школу и промовишемо. За ову акцију ће бити задужени ученици 1, 2. и 3. разреда, из разлога што су матуранти презаузети пратећим обавезама. Такође, ово је сјајна прилика да се млађи чланови укључе у рад Парламента. Акција се планира за април и чланови Парламента се залажу да се ове године та акција стварно реализује. У плану је и акција чишћења града у сарадњи са свим осталим ученичким парламентима у Краљеву. - Каква је сарадња између Парламента, педагога и директора школе? Парламент дуго постоји у Економско-трговинској школи у Краљеву, и цео наставни кадар, као и руководство школе упознато је са предностима које доноси постојање Парламента. Парламент има пуну подршку директора школе, јер заједно креирамо добру слику о нашој школи. На крају крајева, ученици су најбољи представници школе. Директор од Парламента захтева одговорност, озбиљност и одлучност, као и то да буде обавештен о свему шта Парламент ради. Педагог је одувек био спона између ученика и решења за њихове проблеме, као и неко на кога се ученици Економско-трговинске школе увек могу ослонити. Педагог увек жели да помогне и подржи Парламент. Велику захвалност Парламент дугује педагогу школе за помоћ при организацији и реализацији акције,,један слаткиш, један осмех''. Парламент и ја као његов председник задовољни смо што имамо пуну сарадњу са директором и педагогом, јер то није нешто чиме се могу похвалити многе школе у Србији.

7 7 - Да ли си задовољан титулом председника Парламента? Наравно да сам задовољан. Ко не би био? Председник Парламента је ласкава титула и мени представља велику част што је носим. Одувек сам хтео да будем организатор и покретач. Позиција председника Парламента ми је то омогућила. Сама позиција ономе ко је на њој доноси многе привилегије. Једна од најбитнијих јесте та што упознајем много нових људи, чиме стичем нова познанства и склапам нова пријатељства. Да не испадне да је све бајно и савршено, функција председника собом носи и неке непријатне ствари. При реализацији акција, наилази се на многе препреке које председник треба уклонити, а, такође, јављају се и проблеми око организације седница Парламента. Све има своје предности и мане, али функција председника Парламента Економско-трговинске школе из Краљева јесте нешто што може бити само позитивно искуство и нешто што бих препоручио свакоме. Интервју обавиле: Сара Јовановић и Невена Гарић IV 1 МАРТИН ПАНТОВИЋ СЛАВИМО УСПЕХЕ За школску славу године професорка Наташа Распоповић позвала ме је да рецитујем две песме о Светом Сави. Када сам завршио са извођењем рецитација, пришла ми је професорка Светлана Дражовић и питала да ли бих био заинтересован да учествујем у пројекту под називом Модел Интернационалног Криминалног суда у Мостару са још четворо учесника из одељења Пословних администратора. Прихватио сам без много размишљања. У Мостар су тада дошли и учесници из 5 различитих школа из Србије, Босне и Хрватске. Тамо смо имали прилику да дискутујемо са својим вршњацима о рату 90-их година, њиховим последицама и данашњој ситуацији између народа на Балкану. Следећ и семинар на којем сам учествовао био је семинар под називом Get young, који се одржавао у Турској, у граду Чанакалеу. Семинар је имао за циљ да окупи људе из 6 различитих земаља који ће говорити о здрављу младих у двадесет првом веку. Семинар је био одржан почетком маја године. Са дебатом сам се први пут сусрео у августу на острву Шолта крај Сплита, где сам учествовао на пројекту под називом Speak up for Tolerance, који је окупљао учеснике из Србије, Хрватске, Македоније и Грчке. На том пројекту имао сам прилику да слушам неколико искусних

8 8 дебатера који су освајали награде на бројним дебатерским такмичењима широм света. Пре одласка на Шолту нисам ни сањао колико дебата може позитивно утицати на развијање критичког размишљања, елоквенције и формирање ставова. У октобру године учествовао сам на Tунижанском парламенту младих који се одржавао у Тунису и у Хамамету. Тунижани су свој модел парламента направили по узору на европски парламент младих, који је организован у многим европским градовима, као и у Београду. Идеја таквих пројеката јесте да развију дијалог о проблемима који су актуелни и да представе решења која предлажу млади људи. На том пројекту био сам једини представник Србије. Са свих ових пројеката понео сам много добрих искустава и сваки од њих био је изузетан, али један који је уследио у децембру био је нешто посебно. Када сам заршио играње једне од својих омиљених игрица на телефону (Jetpack Joyride) искочила је реклама постављена од стране Гугла. На тој реклами, Теленор је промовисао свој Самит младих у Ослу. Нисам знао о чему се ради, али попунио сам онлајн пријаву и послао је људима из Теленора. Сутрадан ми је стигло обавештење да сам примљен у ужи круг такмичења за одлазак у Осло. Следећег дана сам се спремио и отишао за Београд. У ужем кругу сам био најмлађи такмичар, а већина осталих такмичара је имала завршен факултет или мастер, а један момак је имао и докторат. Наш задатак био је да представимо како бисмо уз помоћ дигиталних технологија побољшали свет. Моја идеја била је оснивања вебсајта посвећеног дебати, о којој сам учио на Шолти. После првог ужег круга уследио је други ужи круг на коме је присуствовало и Његово височанство, принц Хокон од Норвешке, са којим смо имали панел-дискусију о односу Норвешке и Србије. У другом ужем кругу било је десет такмичара, а бирала су се два победника који ће добити прилику да посматрају доделу Нобелове награде из Нобеловог центра у Ослу. Жири је већао отприлике пола сата и изашао да прозове победнике. Моје име је било прво које је прозвано. Други победник био је Даниел Шарановић из Панчева. Заједно смо добили прилику да представљамо Србију на Теленоровом Самиту младих. Присуство на свим пријемима, вечерама, концертима и догађајима везаним за доделу Нобелове награде за мир било је неописиво. Свака земља у којој Теленор послује послала је по два учесника на Самит, тако да је укупно било 28 учесника, међу којима је било врло интересантних људи који су представљали своје идеје из Азије и Европе. Светосавску награду, за коју сам предложен на Наставничком већу Економско-трговинске школе, примио сам двадесет шестог јануара у Свечаној сали краљевачке општине. Свечаности су присуствовали директори свих основних и средњих школа, као и разредне старешине награђених ученика. Награде у виду књига додељивали су градоначелник Краљева, Томислав Илић, као и његов заменик, Сретен Јовановић. Атмосферу на додели улепшали су и ученици Музичке школе, који су изводили нумере на својим инструментима. Maртин Пантовић IV 5

9 9 ПРОСЛАВИЛИ СМО ШКОЛСКУ СЛАВУ-ДАН СВЕТОГ САВЕ! И ове године, наставници и ученици наше школе окупили су се 27.јануара, да би прославили школску славу. Као што обичаји налажу, након ломљења колача, и пар пригодних речи које је упутио директор школе свима који су дошли, уследио је програм који су организовали ученици, I, II, и IV године уз помоћ професора српског језика. Водитељи програма били су Ања Балшић(I1) и Никола Тошић(I1). Након биографије о Светом Сави(Милица Миленковић II3), говорило се и о предањима о Светом Сави(Александра Васиљевић и Андријана Милутиновић II4). Надаље су водитељи најављивали ученике који су рецитовали. Мартин Пантовић(IV5) је одрецитовао песму Плач Светог Саве, аутора Ђорђа Сладоја, док је Сара Јовановић(IV1) казивањем својих песмама одушевила све присутне. Поред тога, ученици су је и су певали и свирали наше најпознатије етно песме. Тако су се овог дана, у просторији наше школе, могле чути речи песама као што су Ах, што ти је мила кћери, Станика и др. (Јована Долић IV5), праћене звуком фруле(теодора Ракоњац IV1). Програм је затворила ученица Невена Гарић(IV1) која је у неколико реченица успела да резимира и истакне све о животу плавооког дечака Растка, који се, обазирујући непрестано само на свој народ, исти задужио. У пријатној атмосфери наставили смо са прославом, а горепоменути даровити појединци наставили су да нас забављају својим богатим опусом песама и мелодија.

10 10 ДРУГИ СРПСКИ УСТАНАК Након пропасти Првог српског устанка, српски народ нашао се у изузетно тешком положају. Сулејманпаша Скопљак који је успоставио власт у Београду спроводи терор зверских размера: Срби су убијани, приморавани на кулук, одвођени у робље - забележен је податак да је током само једног дана, 17. октобра одведено на пијацу робова у Београду чак 1800 жена и деце. Турци су били уверени да Србима никада више буне неће ни падати на памет, били су сигурни да је борбени дух народа заувек сломљен...,,ево мене, ето вас - рат Турцима!'' Срби су, међутим, сада били спремни на све како би повратили државу, слободу и достојанство. Оно мало угледнијих српских вођа које нису побегле после пропасти Првог српског устанка одлучују да се поново подиже буна, и у пролеће године, на Цвети, доносе коначну одлуку о новом устанку. За вођу устанка одабран је Милош Обреновић, најзначајнија личност у Београдском пашалуку после пада устаничке Србије. Био је оборкнез Рудничке нахије, а касније баш-кнез Крагујевачке, Рудничке и Чачанске нахије. Њему ће поћи за руком да борбом, али и уз доста дипломатије, оствари вековни сан српског народа - да обнови српску државу и поврати јој независност.

11 11 Недуго након збора у Такову, Турци су послали значајне снаге из Београда да угуше буну, а устаничка војска им је кренула у сусрет. Две војске су се судариле код Палежа - на месту бојног поља настао је град Обреновац. То је била прва победа устаничке војске. Након тога, уследиле су победе код Ваљева и на Западној Морави. Милош Обреновић није желео да понавља Карађорђеве грешке, и од самог почетка смишљено је радио на ослобађању земље, али уз максимално коришћење свих расположивих дипломатских средстава. Наредио је да устаници не смеју нападати султанове градове, а према заробљеним турским великашима имао је доста обзира, знајући да моћног непријатеља неће бити у стању у потпуности да надјача на бојном пољу, већ је била неопходна упорна дипломатска борба. У преговорима са Марашли Али-пашом Милош је успео да издејствује да султан уклони Скопљака из Београда, а на његово место постави управо Марашлију, са којим је Милош практично делио власт - то је била прва велика победа Милошеве дипломатије. У годинама које су уследиле, Обреновић је успео да издејсвује, делимично и уз помоћ Русије, потпуну аутономију за Србе у оквиру Београдског пашалука хатишерифом из а хатишерифом из и територијално проширење. Иако за живота није успео у потпуности да ослободи Србију, Милош Обреновић је створио одличну основу својим непосредним наследницима да то ураде. Упркос чињеници да је био неписмен, постао је један од најзначајнијих државника, војсковођа и дипломата којег је новија српска историја запамтила, ослободивши свој народ вековног ропства. Бојан Цвијановић III 3

12 12 ПОХОД НА СРБИЈУ Јунаци! Тачно у три часа непријатеља треба разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, мора да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је нас пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате, дакле, да бринете за животе ваше, они више не постоје. Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд! 1915.г. У истој ситуацији у којој се нашао Карађорђе, пре неких сто десет година, сада се налазила наша Врховна команда. Централне силе, поучене претходним неуспесима на Церу и Колубари, добро су се организовале и започеле нову офанзиву. Краљевину Србију, из Баната, преко Дунава, ка Великој и Јужној Морави напада Немачка, преко Дрине Аустроугарска, а са истока Бугарска. На челу немачких, аустроугарских и бугарских трупа био је прослављени немачки маршал Аугуст фон Мекензен. Сви су били сагласни да Србија не сме да капитулира и да мора да задржи оно најдрагоценије слободу. Врховна команда доноси одлуку да војска, са којом је пошао и велики број становништва, треба да крене у повлачење ка југу. Београд остају да бране јунаци који су доказали да поседују три најзначајније особине, а то су: част, способност и оданост својој отаџбини и свом народу. У току борби за одбрану Београда (6-7. октобра године), Аустрија је искористила Дунав и искрцала се на делу обале који је држао 2. батаљон 10. кадровског пука којим је командовао мајор Драгутин Гавриловић. Жестоко дејство аустријске артиљерије претворило је српске положаје у хрпу рушевина, али су храбри браниоци и даље пружали отпор. Растојање између српских и аустријских положаја на неким местима није било веће од 30 метара. Непријатељу се никако није смело дозволити да утврди мостобран. Око 14:30 мајор Гавриловић је прикупио своја три вода, два вода 3. батаљона и Сремски одред и пред кафаном,,јасеницом`` издао следећу наредбу: Малобројнија српска војска је успела да порази непријатеља, али уз константна појачања непријатељ је успео да се прегрупише, а Аустријске снаге су истакле своју заставу на згради Старог двора.

13 13 Карактер и менталитет једног покољења Обележавајући сто година од Албанске голготе, догађаја који је битно утицао на савремену историју Србије, припала ми је част да дам свој скроман допринос у борби коју наши историчари воде против,,ревизије историје``. Албанска голгота, жртва коју су наши преци дали за слободу, не сме бити заборављена нити релативизована актуелном ревизијом историје. Да би бранили слободу, свој дом и своју породицу, наши преци су били принуђени да преживе оно што више ниједан човек не треба да доживи. Историја не памти такав подвиг какав је извела српска војска у јесен и зиму године. Иако исцрпљена у дотадашњим дуготрајним борбама, ратним напорима и недаћама, српска војска је под притиском удружених непријатеља, заједно са краљем, Владом и Врховном командом напустила своју државну територију, а вратила се после четири године и ослободила своју земљу. Пут повлачења водио је преко црногорских планина и албанског беспућа, у зимским условима. Крајем новембра српска војска се нашла на Косову, у готово потпуном окружењу. Бугари су продрли у Вардарску Македонију и онемогућили повлачење српске војске ка Солуну. Српска Врховна команда се нашла пред алтернативом: или капитулација и понижавајући сепаратни мир или повлачење преко врлетних и снегом прекривених црногорских и албанских планина, на Албанско приморје, у готово пуну неизвесност. Српски патријархални сељаци нису могли схватити да је излаз у напуштању земље. А то је био једини излаз јер док постоји владар, влада и војска постоји и држава, земља и слобода, а у народу постоји веровање да је само слободан човек, у ствари, човек који може да да допринос свом народу и да ствара. На пећком пољу уништавана је артиљерија. Артиљерци су плакали уништавајући топове, браниоце отаџбине. Ипак, једна брдска батерија на рукама је пренета преко Албаније. Требало је преко црногорских планина и албанских врлети, често и на минус двадесет степени превести маршем од 150 километара око војника и око цивила избеглица (жене, деца, чиновници, министри...). Са народом и војском ишла је и интелектуална елита попут: Дучића, Нушића, Вељка Петровића, Диса, Винавера, Бојића. Одступало се у три правца: 1. Пећ Руговска клисура- Чакор Подгорица (правац кретања јединица све три армије). 2.Призрен Љум Кула Скадар (правац кретања јединица нових области и Врховне командеи Владе). 3. Призрен Дебар Љум Кула Елбасан. На овим путевима повлачења умрло је више од сто хиљада људи, од болести, глади и зиме. Најбољи опис нам дају белешке донедавно живих јунака са Цера, Колубаре и Кајмакчалана.,,Око мене падају и остају одрасли. Приђем и пружим руку палом војнику, хоћу да му помогнем Иди сине даље својим путем``. Речи су поднаредника Момчила Гаврића, који је тада имао само дванаест година. Од регрута, колико их је било на почетку, регистровано их је у Бизерти године само ,,Тамо далеко где цвета лимун жут, тамо је српској војсци једини био пут тежак и трновит али једини поштен, добар и спасоносан``. Алекса Лазовић III 3

14 14 ЕКОНОМСКЕ СТАНЕ ЕКОНОМСКЕ СТРАНЕ ЕКОНОМСКЕ СТРАНЕ ДЕЈВИС КУП У КРАЉЕВУ!!! Новоотворена Хала спортова, прошлогодишња инвестиција о којој смо писали у претходном Економцу, даје као први резултат - догађај године што се спорта у Србији тиче - ДЕЈВИС КУП У ГРАДУ НА ИБРУ! Селекције Србије и Хрватске играће у новој спортској хали у периоду од 6. до 8. марта. Краљево је аплицирало да буде домаћин овог догађаја и у томе успело, а највеће заслуге за то одлазе председнику Тениског савеза Западне Србије и Шумадије, Предрагу Петронијевићу. Посетили смо господина Петронијевића и са њим обавили интервју, из којег смо сазнали неке појединости у вези са Халом и Дејвис купом. Наиме, сама иницијатива за одржавање овог догађаја у Краљеву кренула је од самог господина Петронијевића пре 7 месеци. Како председник каже, била је велика конкуренција међу градовима јер су сви хтели да преузму улогу домаћина, нарочито зато што се игра против наших суседа, Републике Хрватске. У наставку интервјуа сазнали смо да је град помогао у самом старту, уложивши чак 9 милиона динара, за шта се господин Петронијевић посебно захваљује. Поред тога, град ће остварити огромну зараду, јер ће у периоду од 14 дана хотели, ресторани и кафићи бити пуни. Организације овог такмичења биће одлична прилика за град на Ибру да се представи у што бољем светлу и да покаже сав свој потенцијал. Током одржавања Дејвис

15 15 купа Краљево ће посетити многи људи из света бизниса, што ће имати веома значајну улогу у развоју овог града смештеног на ушћу двеју великих река, Ибра и Западне Mораве. Пре свега да га упознају и увиде све могућности овог града, како би могли у скоријој будућности да инвестирају у наш град. Надамо се да ће овај догађај утицати на опоравак свих грана привреде које је у овом граду већ дуже у стагнацији, али и да у блиској будућности Краљево постане град нових могућности и инвестиција. Овај догађај ће пропратити новинари из целе земље, којих ће бити између 250 и 300. Готово да неће бити ниједне телевизије, новинске агенције и интернет страница које неће извештавати о овом догађају у Краљеву. Град ће бити у центру пажње не само становника Србије већ и званица из чак 28 земаља света, који су откупили право телевизијског преноса. Вредност радова на изградњи нове хале с комплетном инфраструктуром износи 900 милиона динара, од чега је изградња коштала 755 милиона динара, уређење 120 милиона и опремање 25 милиона динара. Краљевачка спортска Хала је погодна за све дворанске спортове и има место за седење, од којих на главним трибинама, 364 на тзв. телескопским, док је 14 места предвиђено за особе са инвалидитетом. Господин Петронијевић истиче да је Хала спремна, и да је изабрана подлога тврда подлога, на којој се игра на Отвореном првенству Аустралије (Australian Open), али ће бити још бржи премаз, што је била жеља наших играча. Управни одбор ТСС одлучио је да у продају пусти комплете карата за сва три дана, по цени од динара. Краљевчани ће моћи карте да купе на билатерницама Хале спортова.

16 16 Краљевски град У разговору са директором Туристичке организације Краљево, Драганом Рајичићем, сазнали смо то како се туризам упоредо развијао са развојем нашег града. Почетак развоја туризма датира од давне године, када је отворен хотел,,париз". Развој туризма се огледа кроз културно-историјске знаменитости, спортске манифестације, бање и различите брендове по којима је Краљево препознатљиво. Данашњи изглед Краљева је јединствен у односу на остале српске градове. Посебним га чини урбанистички план направљен почетком XIX века: главни (кружни) трг са паралелним улицама и још два трга. Омиљена историјска знаменитост јесте споменик палим Србима у ратовима од до популарни Милутин. Споменик је леђима окренут шеталишту популарно званом Кеј, поред кога су атлетски стадион, бројни спортски терени, отворени базен, ресторани, кафићи и уређена плажа. Већ две деценије на Ибру се одржава летња регата,,весели спуст", позната широм земље. Лицем је,,милутин" окренут ка Спомен-парку, масовној гробници цивилних жртава из октобра године. На Тргу Светог Саве, до ког води Омладинска улица, налази се најстарија грађевина у Краљеву - црква Свете Тројице (почетак XIX века), затим Народни музеј, Господар-Васин конак, зграда Окружног суда, седиште Историјског архива. У Краљеву постоји и једина права тркачка стаза за мото и ауто трке - аутодром Берановац. Изузетан историјски споменик јесте манастир Жича у непосредној близини града. Градњу су започели Немањићи године. Манастирска црква посвећена је Христовом Вазнесењу - Светом Спасу. У Жичи је Сава Немањић проглашен за првог српског архиепископа (1219). Ту је одржан црквено-државни сабор и крунисани су владари династије Немањић. Седмоврата Жича је највећи центар српске духовности,

17 17 просвете и државности. Жича је предворје,,долине векова" - већи део клисуре Ибра који води ка Рашкој области. На самом уласку у кањон издиже се Маглич, градтврђава из немањићког доба. Ибарска клисура позната је и по називу,,долина јоргована". Ту, у близини Маглича, краљ Урош засадио је јорговане дуж пута којим је стизала невеста, францука принцеза Јелена Анжујска.На путу за Рашку налази се манастир Градац, задужбина краља Уроша и његове супруге Јелене Анжујске. Градац је подигнут по узору на Студеницу у другој половини XIII века. У њему је почетком XIV века и сахрањена српска краљица и француска принцеза. Још један наш драгуљ јесте манастир Студеница, који се од године налази на листи Унеска, као културно и цивилизацијско добро светог значаја. Велики жупан Стефан Немања, родоначелник династије Немањића, подигао је Богородичину цркву и у њој се замонашио године. До у њој је боравио и Свети Сава. Недалеко од Студенице налази се Одмење, одакле из стене тече лековита вода, коју многи зову Савина вода. Стручњаци тврде да цела Србија лежи на подземним водама од којих су многе лековите. У најближој околини Краљева налазе се Матарушка и Богутовачка Бања. Планина Гоч је,,мали Копаник" - резерват природе и локални центар планинског туризма. Познат је по богатству биљних врста (више од 650). Има и невероватну висинску разлику - од 300 до 1540 м. Значајна је и планина Столови, на којој се сваког маја организује,,поход на нарцисе". Упечатљив је и венац Гледићких планина. Мештани Рудна, као и богутовачког и студеничког краја, раде на развоју сеоског туризма. Мусина Река, сеоце надомак Краљева, добило је име по Муси Кесеџији који је безуспешно делио мегдан са Марком Краљевићем. Познати смо по укусној трпези, о чему сведоче и традиционалне манифестације: купусијада у Мрчајевцима, пасуљијада у центру града, као и кување рибље чорбе, пројада у Ратини, а поврх свега,,краљевачки кајмак" је и званично један од брендова ових простора. Иако смо Краљевчани, нисмо нимало краљевски уображени. Напротив, изузетно смо срдачни према свакоме ко нам стиже са добрим намерама. Чак смо склони да натпис са грба града,,нама добро, а никоме зло" преиначимо у,,нама добро, а пријатељима најбоље!"

18 18 ХУМОР У БИЗНИСУ Деда учи унука -Ако хоћеш да купиш кућу, сазнај прво да ли је власник саградио или наследио. Ако је саградио - не купуј, ако је наследио цењкај се, купићеш јефтино... саветује деда унука који студира менаџмент. Зашто је тако, деда? изненади се унук. Ко није правио кућу мисли да оне расту из земље одговори деда. Како је постао милионер Амерички милионер објашњава како је успео да се обогати: -Када смо супруга и ја дошли у Америку, имали смо само два цента. За та два цента смо купили две јабуке и продали их за четири. Затим смо за та четири цента купили четири јабуке и продали их за осам... А затим? -А затим је умрла моја бака и оставила нам у наследство два милиона долара. Несташни Чаплин Чарли Чаплин је у детињству био веома несташно дете једном приликом је разбио витрину у продавници. Уплашивши се, Чаплин покуша да побегне, али га власник радње стиже и, зграбивши га за оковратник, викну: -Ухваћен си, враголану! Знаш ли да ћеш морати да платиш за разбијено стакло? -Наравно! Одговори Чаплин. Зато сам и појурио кући по паре! Васпитање На забави код једне отмене париске даме, Дими приђе један богати банкари и безобразно га упита. Опростите, господине Дима, да ли је истина да је ваш отац мулат? -Истина је. Дакле, ваш је деда био црнац. Да. А шта је био ваш прадеда? - Мајмун. Банкар почне грохотом да се смеје, али му Дима озбиљно узврати: -Да, да, као што видите, моје порекло се завршава тамо где ваше почиње. Изненађеност и запањеност Утрчи супруга директора у његову канцеларију и затекне га у загрљају са секретарицом. Ох, ох, шта то виде моје очи? Ја сам изненађена. Не, драга, ти си само запањена! Ми смо изненађени! Жена га је направила милионером У хотел улазе старији мушкарац и атрактивна женска особа. Џон и Стивен, уваљени у огромне фотеље ћаскају, али, видевши пратиљу, прекидају разговор. Након кратке неме комуникације Џон упита Стивена: -Видиш ону женску особу поред оног старијег мушкарца? -Видим, како не бих видео, па нисам слеп... одговори Стивен. Е, видиш, она је од њега направила милионера! -А, како? -Па, био је милијардер док није њу срео.

19 19 Инвестиције у нашем граду у Години Гради се нови дечји павиљон на Гочу! С обзиром на то да је Гоч некада био омиљен краљевачким малишанима, а у последње време се то променило, градске власти су одлучиле да инвестирају у ову планину. До сада су школе избегавале одлазак у павиљон због кревета на спрат и заједничког мокрог чвора за све собе. Међутим, све то ће се променити изградњом новог павиљона. Наиме, планирана је изградња новог павиљона на Гочу у коме ће деца моћи да уживају при свом одласку на рекреативну наставу. Површина објекта износиће квадрата. Капацитет павиљона би требало да буде 120 лежајева. Собе ће бити двокреветне и четворокреветне, свака соба ће имати мокри чвор, а кревета на спрат неће бити. Пројекат је урађен од стране предузећа ''Капа пројект'' из Ниша, а новац издвојен за ову инвестицију износи 80 милиона динара. Према речима директорке павиљона, Снежане Чорбић, цене услуга у новом павиљону ће се кретати на следећи начин: ,00 динара за рекреативне наставе за децу (пун пансион), ,00 динара за трећа лица (пун пансион), ,00 динара за седмодневни одмор за ђаке. Планирана изградња затвореног базена! Као што је свима познато, Краљево је град који има одличан ватерполо клуб, као и перспективне младе пливаче, али нема затворен базен. Једна од планираних инвестиција у години јесте изградња затвореног базена у Краљеву. Тачна локација новог базена није позната, али се претпоставља да би то могло бити у Рибници, поред нове хале спортова. Планирана вредност ове инвестиције јесте 5 милиона евра. Трибине базена би требало да приме до 300 гледалаца. Базен ће се састојати из два корита, и то прво корито ће бити дужине 30м, ширине 25м и дубине 2м, док ће друго корито бити дужине 12м, ширине 25м и дубине од 0,6м до 1,5м. Прво корито намењено је за професионалне пливаче и ватерполисте, а друго корито

20 20 намењено је за непливаче и децу. Поред базена, пројектом је планиран и велнес центар, просторија за фитнес, теретана, као и разни други салони. Почетак изградње објекта планиран је за пролеће текуће године. Реконструкција аеродрома Морава у Лађевцима! Још једна од планираних инвестиција за годину јесте и превођење војног аеродрома у Лађевцима у цивилно војни. Одлука у вези са превођењем је донета јер већ постоји полетно слетна писта, велики део инфраструктуре, као и пословна зграда са командним торњем. Вредност инвестиције за реконструкцију аеродрома је процењена на око 15 милиона евра. До сада су урађени комплетни грађевински радови и обезбеђена је опрема за слетање и полетање по лошим временским условима. Аеродром Морава може да функционише у С категорији, тј. могу да га користе авиони типа 737, Ербас 319 и 320 капацитета путничких места. У почетку ће се користити мање летелице капацитета до 100 путника и за карго превоз. Ова инвестиција је финансијски оправдана, јер у кругу од 80 км живи око људи, а ту се налазе и познати бањски и планински центри. Комплетна припрема за први лет очекује се у другој половини године. Захваљујем Dream team-u зa дивне текстове на КОНОМСКИМ СТРАНАМА, професор Јасмина Петронијевић. Саставили ученици: Аксентијевић Катарина, Андрић Јелена, Грачанац Жарко, Илић Небојша, Розгић Сара, Савковић Марија IV 1, Маша Рајичић, Сања Николић II 1, Никола Милошевић III 4 Ментор: Професор Јасмина Петронијевић

21 21 ПРАВНА СЕКЦИЈА И АВАНТУРА У МОСТАРУ Као чланови правне секције, која је основана пре 4 године (нашим доласком у школу), пролазили смо кроз разне припреме за вршњачке презентације о болестима зависности, сарађивали са Црвеним крстом и са другим школама и успешно реализовали све пројекте на нивоу школе и града. Међутим, професорка права и наш разредни старешина Светлана Дражовић пришла нам је једном са сјајном и новом причом о симулацији суђења, која је пројекат MICC WEB- Model International Criminal Court Western Balkans у организацији SCHÜLER HELFEN LEBEN, Отворена комуникација из Србије, организација Humanity in Action из Босне и HERMES из Хрватске. Пројекат је осмишљен тако да по две школе из Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине пошаљу по 5 својих ученика који ће провести недељу дана учећи о суђењу теоретски и практично да би, као круна свему, одржали праву симулацију суђења. На овај пројекат се пријавило више ученика него што је пројекат примао, тако да су наша пропратна писма и биографије разматрали сами организатори који су издвојили 5 најбољих: Жарка Грачанца, Катарину Аксентијевић, Сару Јовановић и Невену Гарић из IV 1 и Мартина Пантовића из IV 5 са циљем да будемо делови екипа судија, тужилаштва, одбране и новинарског тима. Mи смо изабрани да учествујемо у првој сесији од укупних 6 које су се одржавале у наведеним трима земљама. Она је одржана у Мостару, у трајању од до године. По доласку у Мостар сусрели смо се са ученицима из других школа са којима смо се веома брзо упознали и спријатељили учествујући у многим радионицама и расправама. Прве вечери учесници су представљали једни другима своју земљу, град, школу и културу и то је уједно била и прва прилика да се сви добро забавимо, уз храну, песме и игре. Што се тиче радног дела

22 22 пројекта, најпре су сви упознати са историјском позадином. Потом је уследио рад на самим случајевима кроз које су нас водили млади и амбициозни кординатори, који су имали разумевања за сва наша питања и све наше дилеме. Како нисмо имали пуно времена, трочлани тимови су најчешће радили од јутра до мрака и успевали да уз врло мало сна остану позитивни, добро сарађују са члановима екипе и да заблистају на главном делу пројекта, тј. на самој симулацији. Последњи дан био је резервисан за обилазак дивног града у којем смо били смештени. Мостар је заиста изванредан, а када се тој узбудљивој малој авантури додају и предивни пријатељи, настају успомене за памћење. Ово заиста вредно искуство остаје нам у сећању по слободама изражавања мишљења, неуморном и захтевном раду, могућностима да се упозна другачије и сагледа из другог угла, укусном храном, дивном окружењу и предивним мостарским улицама, али, пре свега, по изванредним младим људима пуним идеја, поштовања и позитивне енергије са којима смо се за кратко време зближили рушећи све предрасуде и баријере између народа, типова и група. Најзначајније што смо стекли на овом пројекту јесте схватање да се може поштовати и волети, без обзира на тужну историју наших народа, пласиране приче у медијима и сукобљена мишљења. О томе сведоче наша дивна пријатељства која се и даље одржавају и допуњују, чувајући сећања на овај пројекат и дивно дружење. Сара Јовановић, Невена Гарић IV1

23 23 ТАКМИЧЕЊА ТАКМИЧЕЊА ТАКМИЧЕЊА - ТАКМИЧЕЊА МЛАДИ ПРЕДУЗЕТНИЦИ С обзиром на то да су постигли одличан успех претпрошле године, професорка Јасна Петровић поново је окупила екипе младих предузетника, који су се представили својим пословним идејама на Ученичком предузетништву. Такмичење се одржало године у Крагујевцу у организацији Business Innovation Programs, а окупило је 30 екипа средњошколских предузетника из целе Србије. У циљу постизања бољих консултација и прикупљања већег броја информација, наша професорка позвала је професорку која учествује у организацији и која нас је својом занимљивом причом о целокупном такмичењу заинтересовала за овај пројекат. Одмах је почело договарање у вези са различитим идејама и формирањем екипа. У нашем одељењу и у тадашњем IV1 пријавилe су се по две екипе од по 6 чланова, свака са занимљивом и примамљивом пословном идејом. Тако смо имали предузеће које се бавило израдом и продајом костима и ношњи, предузеће које је продавало лезибегове, кондиторско предузеће са оригиналним слаткишима и предузеће за израду и продају играчака и предмета од дрвета. Сви смо прионули на посао, смишљали и мењали идеје, развијали своје делатности, застајали пред препрекама и смишљено их заобилазећи уз помоћ професорки пословне економије, радили константно, задовољни, уживајући у прилици коју смо добили и у жељи да се покажемо у што бољем светлу. Срасли смо са својим предузећима. Поставши њихов део, она су постала део нас. Након напорног рада који је трајао до последњег дана пред сам пут, успели смо да остваримо своје идеје онако како смо их замислили. Иако нисмо постигли завидне резултате, задовољни смо што смо имали прилику да се опробамо у нечему новом и упознамо много ученика из других школа, видимо њихове идеје и сазнамо нешто више о предузетништву.

24 24 НАЦИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ УЧЕНИЧКИХ КОМПАНИЈА Са компанијом Канак учествовали смо на регионалном, а касније и на националном такмичењу Ученичке компаније године. Организатор такмичења било је Достигнуће младих у Србији, а под покровитељством Министарства просвете, омладине и спорта. На обама такмичењима наша компанија освојила је треће место. Ученичка компанија представља програм који омогућава ученицима да у току школске године воде предузеће и на тај начин стекну практична знања и вештине које откривају свет бизниса и предузетништва. Наш тим се састојао од четири члана: Александре Аризановић, Кристине Јовановић, Милице Бањанац и Лазара Ковачевића, са ментором, професорком Јасном Петровић. Наша компанија се бави извођењем квалитетног и анимирајућег програма за децу и одрасле, налик на позоришне представе, са основном разликом у томе што нисмо везани за једно место, већ перформансе изводимо по позиву, на локацији коју наши клијенти одаберу. Самим едукативно-забавним перформансима обогаћујемо слободно време наших клијената различитих старосних доба. Ми желимо да допринесемо уздизању културе наших суграђана, приближимо им позоришну уметност, младе одвојимо од сајбер света и при свему томе остваримо зараду. Регионално такмичење Ученичких компанија се одржало у Техничкој школи у Новом Пазару, где смо први пут представили своју компанију КАНАК. Првих пет места на регионалном такмичењу доносила су пролазак на национално такмичење, на које смо се и пласирали освајајући треће место. Одлуку о најбољих пет ученичких компанија донеo је жири, оцењујући различите сегменте компанија. Први је компанијски извештај, који је био преглед компанијског пословања у протеклоj години, на којем је наш тим напорно радио неколико месеци пре доласка на сајам компанија. Други сегмент је презентација на сајму компанија, односно чињеница која говори о томе колико добро смо представили нашу компанију на штанду поред осталих компанија. На регионалном такмичењу у Новом Пазару учествовало је око 30 компанија, а одржана су још три регионална такмичења у Србији: у Војводини, Београду и југоисточној Србији. Поред толико учесника били смо пресрећни што смо се пласирали на национално такмичење. Национално такмичење је ипак представљало већи изазов, али за нас и занимљивији. За разлику од регионалног, које се одржало у једном дану, национално такмичење је подразумевало боравак у престоници три дана. Двадесеторо најбољих ученичких компанија из различитих градова Србије: Ариља, Београда, Ниша, Новог Пазара, Крушевца, Краљева и других, представили су своје идеје током три дана такмичења. Овога пута жири је имао тежи задатак него на регионалним такмичењима. Оцењивали су компанијски извештај, измењен и допуњен за национално такмичење, затим представљање ученичких компанија на штандовима, интервју са члановима компаније на енглеском језику, и на крају јавни наступ чланова компаније као презентацију своје компаније у три минута у сали пред више од 200 гледалаца. Наш резултат може да сведочи колико смо успешно испунили захтеве такмичења, поред тога што се наша школа први пут представљала на овом такмичењу.

25 25 За нас је ово било велико искуство и веома смо задовољни освојеним трећим местом. Иако је најважније било само такмичење, склопили смо нова пријатељства и чули искуства других такмичара. Научили смо много о вештинама вођења компаније, као и саме презентације компаније. Стекли смо практична знања о пословању, организацији, маркетингу и комуникацији, које ће нам у будућности користити. Драго нам је што смо били део овог такмичења, а на следећу генерацију ћемо пренети сва стечена знања и искуства. Лазар Ковачевић IV 1 Милица Бањанац IV 1 Ментор Јасна Петровић Годину дана после... Не знам најбољи начин, којим бих започела причу о једном посебном искуству који је утицао на мене и многе аспекте мог досадашњег живота. Причу у којој се преплићу нити објективног и субјективног, а прожима је дубок осећај захвалности... Оног тренутка када сам одлучила да се пријавим за такмичење из предмета који сам још у првој години средње школе заволела, нисам ни слутила какав ћемо успех постићи и колико ће ме то искуство променити. Не умем наћи праве речи којима бих описала неизмерну захвалност својој професорки, а усудићу се рећи и менторки, Јасни Петровић. Професорка и ја смо вредно и на време кренуле са припремама и полако, али сигурно смо прелазиле материју, ишле корак по корак, никако не журећи и не прелазећи на следећу област пре него претходну подобро и темељно не утврдимо. Кад год се сетим наших часова, размишљам о њима на један посебан начин. Увек ми се чинило да сам, сваким одласком код професорке научила нешто више од предвиђених лекција за тај дан. Тако радећи и ишчекујући 28. март и одлазак у Шабац, где ће се одмах сутрадан одржати наше такмичење, нисмо ни приметиле колико нам је брзо прошло време и како нам је Шабац постајао све ближи. Била сам узбуђена и радознала жељно ишчекујући тај велики тренутак... Професорка је била ту да ме умири, па ми је тако и пожелела срећу једним загрљајем пуним подршке и позитивне енергије испред саме сале у којој се такмичење одвијало. И сами претпостављате колико ми је то значило. Не могу ни да се сетим о чему сам све размишљала док смо чекале резултате. Када су их напокон објавили и када смо сазнале да смо освојиле прво место, нашој срећи није било краја! Веома сам поносна што сам била део овог малог победничког тима. Ова победа не би била могућа без упорности својственој професорки Јасни, њеној преданости свом послу и ученицима које припрема за такмичење из пословне економије. Захваљујући њеној посвећености, успела је и на мене да пренесе свој оптимизам. Ово вам пишем као студенткиња прве године Економског факултета у Београду, на самом почетку другог семестра. Пре пар дана сам имала прва предавања из предмета Економика предузећа, која су била само увод јер тек ми предстоје вежбе и рад на овом предмету. Наравно, прво место на републичком такмичењу ми је отворило бројна врата и нове могућности. Превасходно ме је ослободило полагања пријемног испита из тог предмета приликом уписивања факултета, што ми је знатно олакшало јер сам припремала један предмет за пријемни уместо два. Такође, упознала сам нове дивне људе и стекла пријатеље са којима настављам дружење на факултету.имала сам и ту част да, као ђак генерације, посетим Бели двор. Зато бих искрено препоручила свим ученицима да учествују на такмичењима из оних предмета које воле и где се проналазе, јер је само учествовање победа!

26 26 Посебно ми је драго што се овогодишње републичко такмичење одржава у нашем граду и што је наша школа домаћин тог догађаја. Пожелела бих пуно среће овогодишњој такмичарки, представници наше школе, као и професорки. Овом приликом желим да се захвалим и директору наше школе, господину Мирку Миладиновићу,на целокупној подршци и пожелим пуно среће. Такође бих се захвалила својој разредној, професорки Светлани Ташић, као и свим професорима наше школе који су увек били ту, за сва моја питања и од којих сам такође пуно научила. Осећам се почаствовано што сам имала прилику да нашу школу представим на један овако диван начин. Бескрајно хвала на тој прилици... Јелица Павловић Како је прошле године Јелица Павловић освојила прво место на републичком такмичењу из пословне економије, ове године наша школа има привилегију организације тог такмичења. Тим поводом, ангажовани су ученици да направе грб школе, на шта су ученици IV 1 одговорили креативношћу и експедитивношћу. Послати су позиви и 27. и 28. марта угостићемо такмичаре и њихове менторе који долазе из целе Србије. Надамо се да ћемо оставити добар утисак на све учеснике. ****************** Републичко такмичење из статистике је одржано године у Првој економској школи у Београду. Укупно се такмичило 27 школа. Нашу школу, по први пут, представљао је ученик одељења IV 4 (економски техничар) Марко Милашиновић. Он је освојио 10. место са 78,50 бодова од укупнјих 100 бодова. Прво место је освојила ЕТШ Славка Ђурђевић из Јагодине са 90 бодова. ****************** Виолета Игрутиновић На републичком такмичењу из рачуноводства одржаном године у Економскотрговинској школи у Крушевцу учествовао је ученик наше школе, Марко Милашиновић. Од укупно 35 учесника, он је заузео пето место. Ленка Димитријевић IV 1

27 27 Извештај са 46. Републичке смотре рецитатора Песниче народа мог, одржане у Ваљеву, у Дому културе, 6. јуна 2014.г. На Републичкој смотри рецитатора, у петак, 6. јуна године учествовали су ученици рецитатори из основних и средњих школа са подручја Републике Србије. Сви учесници били су сврстани у три групе: 1. млађи узраст (од 1. до 4. разреда основне школе); 2. средњи узраст (од 5. до 8. разреда основне школе); 3. старији узраст (од 1. до 4. разреда средње школе). Казивање песме било је ограничено на 3 минута за млађи и средњи узраст, а 4 минута за старији узраст. Песме су се говориле напамет, а стручна комисија, која бира најбоље, вредновала је следеће елементе: 1. примереност избора песме; 2. акцентуацију и дикцију; 3. мисаоно-емотивни доживљај песме; 4. природност, изражајност и сугестивност казивања. Жири додељује по три места у свим узрастима. Мартин Пантовић, ученик Економскотрговинске школе, из одељења III-5, на овом такмичењу убедљиво је однео победу казујући стихове песме Али-бегов севдах Алексе Шантића. У конкуренцији од тридесет троје рецитатора, жири је једногласно одлучио да прво место додели Мартину Пантовићу. Предметни наставник: Наташа Распоповић, проф. српског језика и књижевности

28 28 Час поезије љубави посветили смо професору Виту У кабинету за историју, године одржали смо час поезије љубави. Осмислили смо, ми,,млади историчари'' са професорком историје Марицом Вуковић, овај час као уводник у истраживање феномена псовки које су толико учестале да смо задатој теми:,,у духу српске традиције ни(је) псовање!?'' желели одмах да дамо одговор. Нанизали смо стотине најлепших српских речи (захваљујемо се свим ученицима који су дали допринос) у симболу срца наше школе, а на часу поезије љубави нанизали смо и стотине стихова,,волим, дакле постојим'' чији је аутор наша професорка Марица. Чули смо и предивно предавање о љубави у поезији и прози у нашем и светском стваралаштву од професорке српског језика и књижевности Наташе Распоповић.,,Химну љубави'' из Новог завета говорила је професорка Марица. Овај изузетан час био је увеличан звуцима гитаре Алексе Ђоковића и хорском пратњом ученика 2/ 3 на челу са Кристином Начић. Сара Јовановић, ученица 4/ 1 песникиња, а и професорка Марица Вуковић су своје стихове посветиле и професору ( ) Виту, а у име живота који је професор Вито увек прослављао, у име његове љубави према ђацима, колегама, математици, поезији, певању, игри, спорту... Сара, Мартин (који је такође песник, а у сценском казивању поезије био је најбољи у републици), Александра 4/ 1 и Небојша 4/ 1 су тако надахнуто говорили стихове да смо се сви божанствено осећали. Наше утиске поделили су и професори и радници школе који су пратили ћас поезије љубави. Пожелели смо да и убудуће буде више оваквих часова, а о,,феномену'' псовања и псовки причаћемо, рекла нам је професорка Марица, са стручне стране : социолога, психолога, психијатара, свештеника... на једној од школских трибина. Ковачевић Ненад 2/ 3

29 29 60 ГОДИНА НАРОДНОГ МУЗЕЈА У КРАЉЕВУ Народни музеј у Краљеву основан је 1. маја године као Музеј завичајног типа под називом Градски музеј Ранковићево. Године Музеј мења назив у Народни музеј Ранковићева, а од има данашњи назив Народни музеј у Краљеву. Током наредних година најзначајнији подухват је формирање колекције копија фресака XIII века које су радили најпознатији српски кописти што је резултовало отварањем тзв. Галерије фресака године. Одељење 1/3 са професорком Марицом Вуковић. Посета музеју Народни музеј у Краљеву према класификацији музејских предмета спада у музеје комплексног типа и садржи 5 збирки: за археологију, нумизматику, етнологију, историју и уметност око којих су формирана истоимена одељења, као и одељења за конзервацију, документацију, педагошко-пропагандни рад и стручну библиотеку. Према територијалној класификацији је регионални музеј надлежан за три општине: Краљево, Рашка и Врњачка Бања. Након 60 година од оснивања Музеј у Краљеву је израстао у значајну установу у области заштите покретних културних добара која брине о хиљадама предмета разврстаним у збирке, организује изложбену и издавачку делатност, научне скупове, округле столове, радионице, музичке програме и промоције стручне литературе. Музеј негује успешну сарадњу са свим релевантним установама заштите, културе, науке и високошколским установама. Круну вишедеценијског рада Музеја представља стална поставка отворена 15. маја године. О успешности у раду и доприносу у сфери културе најбоље говори награда Михајло Валтровић коју је Музејско друштво Србије доделило Народном музеју у Краљеву године. Зграда у којој је данас смештен Музеј је адаптирано старо школско здање подигнуто године у коме су до радила Ратарска школа, Гимназија и основна школа. Општина града Краљева је године пренела ову зграду у власништво Музеја. Адаптација зграде започела је године, а прва фаза, односно приземље здања, завршено је године. Друга фаза распоређена у етапе спрат поткровље фасада завршена је у периоду између и године чиме је Музеј добио простор од 1270 м2 у 4 нивоа.

30 30 ИМПРЕСИЈЕ СА ЕКСКУРЗИЈЕ Много сам размишљала о томе шта бих могла да напишем на ову тему. Слушала сам импресије других и посматрала њихова насмејана лица, када би се присећали својих екскурзија и путовања. Покушавала сам на тај начин да донесем одлуку, шта је најбоље написати. Чиме бих то могла заголицати машту, оних који тек треба да иду на екскурзију и како да измамим осмехе и својом причом подсетим, на неке лепе моменте, оне који су већ били? Нисам знала. Сваког дана листала сам сећања као какву књигу. Праг, Беч, просјакиња, река, мост, урбано, ретро, осмеси, свађе... Све те слике смењивале су се као на филмској траци и што сам дуже гледала овај филм, било ми је све јасније. Могла сам да видим седам светских чуда, да слушам приче и легенде о краљицама и принцезама, да посетим најлепше престонице и да пловим најбистријим рекама. Међутим, све то не би било тако очаравајуће да сам била сама. Никако не могу оспорити лепоту, културни и историјски значај места која сам обишла. То стоји. Свака прича коју сам чула оставила ме је без речи, сваки град који сам посетила купио ме је својом лепотом, а свака улица којом сам прошла подсетила ме је да је живот бајка и да живим у једној.

31 31 Ипак, кад год бих затворила очи и присећала се екскурзије, је л' знате шта ми је прво протрчавало мислима? Не, није то био ни Праг, ни Беч, ни Будимпешта. Увек су то били ликови драгих ми људи из одељења и ситуације у вези са њима. Питам се да ли ћу икада заборавити вожњу лифтом у Будимпешти, провод у Прагу, плаћање депозита, директорове пошалице... Знам да нећу, неке ствари се једноставно не заборављају. Сећам се као да је било пре пар дана када сам кренула у прву годину, само пар особа било ми је симпатично. Да ми је неко тада рекао да делити пиво у Прагу са Тамаром, спавати у Ањином крилу у аутобосу или да ћу се одрећи каиша са своје ташне у Братислави да Катарина не би изгубила фармерке, не бих му веровала. А да ми је неко тада рек о да ћу са Павлом будити разредног у 2 сата ујутру? Па вероватно бих мислила да је луд, другог објашњења не би било. Елем, био тај неко луд или не, то се заиста десило. Како не бих говорила само о другима, ево за почетак једног мог, како ми то волимо да кажемо, блама- у кафићу у Прагу. Конобарица доноси за другарицу пиће, а ја, како бих се показала како знам да причам енглески, кажем јој: for nju уместо for her. Да сам могла у земљу да пропаднем у том тренутку, пропала бих!

32 32 А када се сетим Јованиног закључка док смо крстарили реком испод Карловог моста, да Нил протиче кроз Париз, плачем од смеха. И једно питање за Тамару: Да ли уопште знаш којом смо реком крстарили? Како ти тада изјави замало да ти испадне торба у Ибар, а ми пловисмо Влтавом. Нећу ни да помињем да се, по твом мишљењу, Амазон налази на Гренланду. Мада да будем искрена, нико од нас није знао одговор на то где се налази Амазон, као ни Нил (осим другарице која је то и питала), можда смо и веће глупости изговорили од тебе. Међутим, Ташо, подсетићу те да си ти ипак, председник нашег одељења. А и кад те већ оволико нацрних, да ти кажем, да ћу ти ускоро испоручити рачун, за турпијање ноктију о моје златне чизме. Маникир кошта, драга моја. Као што знате, ви, који сте били на екскурзији, после непроспаваних ноћи човек буде мало нервозан кад га пробуде само сат времена након што је заспао и тада му излете неке речи које иначе не би употребио. У вези са тим постоји и једна анегдота, једне другарице, са којом делих собу. Наиме, звони хотелски телефон у соби, Андријана (надам се да ме неће убити, што сам је разоткрила) се сањива јавља и некоме сочно опсује мајку... После пола минута схвата да је то био разредни. Па, да је неко могао да види ту њену фацу, када схвати коме рече, да је била ''блиска" са његовом мајком, верујем да би му улепшала цео живот. Ех, да, да напоменем, вама који ћете тек ићи на екскурзију. Ако не будете имали кесу из " Shane" не рачуна се да сте били на екскурзији. И да, обавезно и Братислави, пробајте неке супе и све друго што је непознато на менију. Јован, Алекса и Димитрије, могу да вам

33 33 посведоче о тим префињеним укусима, а могу и да вас посаветују, како умањити мучнину после једног таквог оброка (смех). Затим, у Прагу, обавезно пробајте пиво које је ПРЕ-ЛЕ-ПО, како Мартина рече разредном, заплићући мало језиком. То заплитање је сигурно било од промене климе или од промаје, што би рекле баке. И ево, заиста нисам хтела да их одам, али моје другарице су пиле "Старопрамен", а не традиционално прашко пиво. Обећала сам им, али било је јаче од мене. У сваком случају нису му нашле замерку, што оправдавам, такође, променом климе. И када сам већ код тог прашког пива, морам да се пожалим да је требало да ме Вукашин части пивом, јер је изгубио неке опкладе, а он то, наравно, није урадио! Али добро, запамтићу ја то... Још једна ствар, сликајте сваког како спава у аутобусу. Прво, те слике вас могу увек насмејати, без обзира колико сте тужни, а друго, користите их за уцену. Можете добро да прођете. Безброј је оваквих ситуација нама бескрајно занимљивих, али не могу их све набројати. Неке морају остати тајне, јер... Па, Жаки би постао зли чаробњак наше бајке и појео би нас све, када би сазнао. Након екскурзије, схватила сам да своје друштво много волим. Сада када се осврнем на прошле две године, зао ми је што се нисмо тако дружили. Свако је имао неку своју групу где је припадао и остале је гледао попреко. Схватила сам колико су сви добри, искрени и посебни. Ретки и вредни чувања, као бисер који нађеш у шкољци, након двогодишње потраге и труда. Баш због тога, највећа импресија наше екскурзије јесу управо они, бисери мог одељења и све што сам са њима доживела. И зато хвала белом свету, принцези Либуши и Будиму који су ми показали да су највредније и најлепше ствари крај мене и да само треба да се осврнем око себе док одговарам, радим писмени или слушам предавање нове лекције. Каличанин Валентина III-3

34 34 Фотографија Чини ми се да је у овом брзом времену, када је све имагинарно, фотографија изгубила свој прави смисао. Данашње друштво мисли да је она оно што се можемо видети на телефонима, компјутерима, таблетима. А уствари онај ко није имао прилику да у својим рукама држи праву, правцату папирнату успомену никада није увидео чари исте. Тешко је схватити колико је фотографија битна, али када изгубите неког ко вам је пуно значио, а од њега вам остане само она, као једина опипљива успомена, схватите колико слика на компјтеру, таблету или телефону мало значи. Нажалост свако је изгубио неког и сваком од нас је потребно да бар на тренутке поново осети да је тај неко ту, а за то не постоји бољи начин од опипљиве успомене. Сигурно је да нам она не може вратити најмилије, али је исто тако сигурно може да нас некако увуче у себе и поново врати на лепе тренутке проведене са том особом. Чудно је то, али човеков мозак временом заборавља како су неке слике, особе изгледале па се како време одмиче једва сећамо и силуете неких особа које смо итекако добро познавали. Зато је фотографија ту, да нам не да да најмилији ишчезну тек тако из наших живота, да нам не да да заборавимо да смо били срећни и да можемо поново бити ако нађемо праве људе за то. Она је просто чудесна, па била то и она црно-бела, која је прошла кроз многе руке, која се исхабала и коју су многе очи виделе. Али и тако старомодна, исхабана никада није изгубила на својој вредности, већ напротив она много вреди јер је омогућила да успомена која је забележена на њој никада не остари, да лица никада не оседе, не добију боре. Фотографија је једнимо место где наше баке, деке, родитељи па и свако од нас да има вечну младост. Треба више причати о њој, јер данашња омладина све мање познаје магију исте. Потребно је објаснити разлику између фотографије и слике на компјутеру. Када говоримо о савременој технологији у једном тренутку држиш хиљаду микрочипова који стварају ту оштру слику,али већ у следећем се ти микрочипови могу распршати далеко и више никада се не вратити. Није једина разлика што се ова на компјутеру може лако обрисати, разлика је у томе што када држите фотографију имате утисак да неко живи у њој, као да можете чути смех, сузе, осетити загрљај, мирис пролећа, зиме или шта је већ забележено на њој, а опет нико нам све то не може одузети само једним кликом. Шта ако у свакој фотографији постоји живот, прави живот који је много лепши од ове стварности, који је стално исти али не на монотони начин, већ на најлепши могући начин за сваког. Шта више рећи сем да треба сваки минут овековечити и омогућити му да живи у том свету, а самим тим и ми са њим. Маринковић Милица III3

35 35 ЕКОТЕКА Традиционално, поводом Дана школе, 1. марта сваке године организује се популарни школски квиз Екотека". Екотека је први пут организована године као замисао професора математике и информатике Горана Аћимовића да мотивише ученике да се више укључују у ваннаставне активности, али "Екотека" има још и такмичарски и забавни карактер. Целокупан програм организује професор Аћимовић, који је уједно и водитељ и аутор. "Екотека" се одржава сваке године непосредно пре обележавања Дана школе. Екипу чини по један ученик другог, трећег и четвртог разреда. Девет екипа се сусреће у прелиминарним квалификацијама, а најбоље три у финалу, тако да цело такмичење траје два дана. То је прилика да се научи нешто ново и занимљиво, изостане са неколико часова, покаже знање и докажу вредни и ангажовани ученици. Финале се одржава непосредно после обележавања прославе Дана школе, када своја знања и вештине показују најупорнији и највреднији учесници квиза. Поред знања, могу се исказати креативност и различити афинитети ученика. На пример, учесници су показали велику креативност приликом осмишљавања имена тима. Најбољи добијају награде, тако да су прошле године слушалице отишле у руке победника у следећем саставу: Тихомир Дукић, Александар Димић и Ленка Димитријевић. Структура такмичења је прилично добро осмишљена јер испитује знање такмичара у различитим областима. Игре у којима смо прошле године учествовали биле су: Спојнице, Пантомиме, Асоцијације и одговарање на постављена питања из опште културе. Очекујемо добру реализацију такмичења и ове године са још бољим ученицима, занимљивијим питањима, пуно креативних одговора и здравом дозом хумора. Ленка Димитријевић, Сара Јовановић IV 1

36 36 САЈАМ ИДЕЈА НА ПАЛИЋУ Приликом одржавања акције коју правна секција успешно годинама реализује у сарадњи са Црвеним крстом поводом Међународног дана борбе против болести зависности, године, од професорке Јелице Милутиновић сазнали смо за сајам идеја на Палићу. Цео пројекат су организовале невладине организације Иницијативе младих за људска права (YIHR). Пројекат нам се одмах допао, међутим, за њега смо сазнале два дана пре истека рока за пријаву. То је значило да идеју, од које је зависило и наше учешће на пројекту, треба не само добро да осмислимо већ и брзо. Како смо још увек биле под утиском представе коју смо приредили за Дан школе и још увек затечене скорашњим поплавама, досетиле смо се да наше интересовање за глуму искористимо у хуманитарне сврхе. Тако је настала наша идеја да изводимо представе за наше суграђане, а да прилог од карата иде за помоћ угроженим породицама. Убрзо након што смо послале пријаву, уследио је позив од организатора са радосним вестима. Наша идеја је заинтересовала саме организаторе који су одлучили да баш ми треба да будемо на њиховом сајму. Ми смо једине представнице нашег града и 3 учеснице од укупних 20.

37 37 Време до поласка на Палић је брзо пролетело. Спремне за авантуру, упутиле смо се раним јутром тог пут Београда. Тамо су нас дочекали организатори и остали учесници из Србије, али и из Мађарске, Словачке, Словеније и Сједињених Америчких Држава. Од Београда до Палића имали смо организован заједнички превоз и то је била прва прилика да разговарамо и да се упознамо са осталим учесницима који су имали занимљиве идеје и најразличитија искуства у питању многих пројеката. По доласку на Палић, уследило је прик азива ње већ реализованих ученичких пројеката који су нам били инспирација да проширимо своју идеју. На будућем петодневном боравку на Палићу похађали смо разне обуке, радионице и водили дискусије, затим оформили три групе које су се бавиле стварањем и реализовањем идеја, које смо на крају и представиле на завршном делу скупа. По ред ученика, овом пројекту присуствовали су и амбициозни професори из Словеније и Мађарске, који се труде да несигурне и проблематичне ученике активирају не би ли постали амбициозни и ангажовани у друштвеном животу. Ово дивно искуство памтићемо, пре свега, по дивним младим људима, како учесницима, тако и младим организаторима, који су увек били ту за сва наша питања и све наше проблеме. Драго нам је што смо упознале строгу и озбиљну бившу председницу Мају, веселу Аниту, позитивног и духовитог Ивана, шепртљавог Луку, раздрагану Јасмину и веселе и забавне

38 38 другаре из Бора, Јагодине, Лознице, Мајданпека, Крагујевца, Београда, Ниша, Врњачке Бање и Новог Пазара, са којима смо и даље у контакту планирајући заједничке будуће акције. НОВИ ЛИДЕРИ У Београду у Народној банци Србије 13. и 14. новембра као завршни део пројекта Нови Лидери 2014 одржана је Конференција Нових Лидера. Конференција је окупила око 200 учесника из Србије и региона, а присуствовало је неколико ученка наше школе: Катарина Аксентијевић, Јелена Андрић, Милица Бањанац, Лазар Ковачевић, Сара Јовановић и Анђела Ердоглија. Пројекат Нови Лидери 2014 реализовала је међународна студентска организација AIESEC, а подржан је од стране Министарства омладине и спорта Републике Србије. Народна банка Србије је у току ова два дана била место где се лидери састају. На конференцији смо имали прилику да чујемо представнке разних организација, као и главне организације АIESEC. Председник ове организације Vinicius Tsugue сматра да млади у Србији имају огроман потенцијал и да нас види као покретаче позитивних промена не само у Србији, већ и на глобалном нивоу. Поред њега, на конференцији су говорили и други страни и наши бизнисмени и предузетници. Инспирисале су нас њихове приче о тешким животним тренуцима, успонима и падовима, као и пословним успесима. Многи од њих су на нас оставили јак утисак, а посебно Никола Вучићевић. Он је предузетник и један је од оних људи који упркос кризним временима и општој беспарици у земљи нису клонули духом већ се посветили својим идејама и машти како би остварили своје циљеве. Осим лидерских прича, присуствовали смо и изабраним радионицама као што је Business Excellence. Радионице су се бавиле темама друштвеног предузетништва, препознавањем проблема, суочавањем са изазовима, радом под притиском и другим вештинама које треба да карактеришу једног лидера. На крају другог дана, међу подељеним искуствима учесника могло се чути много идеја за оснивање невладиних организација, покретање сопственог бизниса, као и мењање одређених свакодневних навика. Развили су се разни закључци о томе како превазићи препреке које стоје на путу и како бити најбоља верзија себе и тиме инспирисати друге. Слушали смо разне инспиративне лидерске приче, учествовали на радионицама, разменили своја мишљења, идеје и искуства и направили нове планове и иницијативе за будућност. Милица Бањанац, Анђела Ердоглија IV 1

39 39 ДРАМСКА СЕКЦИЈА У АВАНТУРИ Народно позориште, са циљем да свој репертоар учини доступним и ученицима ван Београда, позвало је, између осталог, и ученике наше школе на оперу 24. јануара. Тако смо се, у организацији професорки српског језика и књижевности, Наташе Распоповић и Слађане Иванковић, упустили у нашу малу авантуру пут Београда. Иако смо на пут кренулиу јутру по киши, сви смо били изузетно расположени и спремни за путешествије. Брзо смо допутовали до Београда, где су нас у Народном позоришту љубазно дочекали запослени и где смо имали прилику да чујемо нешто више о историји Народног позоришта, али и да видимо музеј. Опера је коначно почела. У питању је била Травијата маестралног Ђузепа Вердија. Сви смо одушевљено посматрали очаравајућу изведбу из својих ложа. Након завршене опере сабирали смо своје утиске и дискутовали о умећу оперских певача, који нас нису оставили равнодушнима. Још увек под утиском, очекујемо обећани наставак сарадње са Народним позориштем, али овог пута у виду одласка на балетску представу. Сара Јовановић Ленка Димитријевић Невена Гарић IV 1

40 40 СеЗОНА ТАЛЕНАТА Како смо прошле године оформили драмску секцију и полако учили о свету глуме, вежбали изговор, изводили скечеве, јавила се жеља да, свечано, за Дан школе приредимо представу као круну нашег рада. Први изазов секције, као многобројног тима, био је изабрати адекватну представу са довољно ликова, где би свако добио своју прилику, а опет занимљиву за гледаоце и не пуно захтевну за припремање у смислу учења текста. Да смо могли да укуцамо потребне елементе у претраживач, вероватно би нам писало да тражимо немогуће, али ми нисмо одустајали, знали смо да се упорност исплати и нисмо се зауставили пред првом препреком. Неко (може бити да је сара или Сандра :3) је дошао на идеју да је права представа за нас Зона Замфирова. И, заиста, екранизована комедија са многобројним ликовима била је свима добро позната, али јавио се нови проблем. Одједном, сви су били забринути како ћемо изнети тај нишлијски дух и, пре свега, карактеристичан акценат. Многи су бринули

41 41 да ли ћемо и како успети да савладамо ову препреку, али показало се да су сви страхови били неоправдани. Штавише, најзанимљивији део је било управо опонашање говора који је убрзо одзвањао ходницима школе. Зона Замфирова не би била то што јесте да нема тако дивне музике која прати радњу. И ми смо могли веома једноставно пребацити све песме на диск и пуштати их у току представе. Али то није нешто што личи на нас, не поред толико добрих музичара који се скривају у нашој школи. Само је било потребно окупити их и изложити им идеју, одмах су прихватили изазов, изазов који је подразумевао да све песме одраде по слуху, да свакодневно вежбају у не најсјајнијим условима, да у ходу решавају сваки проблем који искрсне, да пронађу изванредне певаче. Када погледате ову секцију, заиста тек тада добијете дојам да за развијање талената нису потребни никакви посебни услови које не може да пружи једна стручна школа. Оно што смо успели овом приликом је сигурно разбијање свих предрасуда о уштогљеним и незаинтересованим ученицима и професорима, показавши да је само мало подстицаја и пружања прилике од стране професорке Наташе Распоповић, било довољно да се цела школа распламти, пружајући

42 42 најбоље од себе, изгарајући позитивном енергијом и креативношћу. Коначно је дошао тај дан, дан који смо сви дуго чекали, дан за који смо се вредно припремали, дан када ћемо свима показати резултат нашег рада. Збуњени, уплашени, помало несигурни, ступили смо на бину. Светла рефлектора подругљиво уперена право у нас, сви виде сваки потез, сви чују сваки мук. Међутим, на опште изненађење, нико није застао и сцене су се вртеле једне за другом, низали се увежбани и мало мање увежбани текстови, заједнички сакривале ситне грешке, поносно уживало у добро изведеном, срдачно тешило мање сигурне, сузбијала трема и подизао ведар дух. Сви заједно, глумци, музичари, техничка лица и професорка пребродили смо читаву представу узимајући ваздух у кратким прекидима, сударајући се приликом промена сцена, осматрајући иза завесе и бодрећи једни друге. Некада та потврда на крају добро обављеног посла није најбитнија, није највреднији тај аплауз када се завесе спусте. Вредно је оно што проживимо заједно као тим, препреке које неуморно превазилазимо, отпори које пружамo. Можда смо постали бољи глумци, можда смо из овога изашли самопоузданији, можда су неки тек сада пронашли себе и открили своје таленте, али оно што је нама највећи успех, то је та песма коју на крају сви заједно отпевамо као једно, што смо на крају поносни на то што смо све заједно прошли, бодрећи једни друге,

43 43 не допуштајући никоме да застане, не дозвољавајући никоме да нас поколеба. Многи причају о нашем успеху, многи и даље не верују у остварено. А ми? Нама и данас пролети с времена на време слика свих нас заједно на позорници, под светлом рефлектора, са осмесима на лицима, уз чаробну мелодију. Загрљени, сви певамо увек ту исту песму. То није песма о Зони Замфировој, о школи, о успеху, то је песма о нама! Сара Јовановић, Александра Хасановић IV1

44 44 Извештај са позоришних трибина Захваљујући дивној сарадњи наше школе са Краљевачким позориштем, добили смо прилику да се боље упознамо са глумцима Предрагом Павловићем и Зораном Церовином, као и редитељком Александром Ковачевић. На том додатном часу чули смо много: како тече цео процес настанка представе, сазнали за неке догодовштине са представа, неке непланиране падове, и за огромну љубав према,,даскама које живот значе. Толика преданост и посвећеност раду неке од нас натерала је да пожелимо да се и ми јеног дана нађемо на њиховом месту.

45 45 Два сата са њима протекла су готово као мали одмор у школи! Добили смо одговоре на свако питање које смо поставили, као и похвале и захвалност што смо ту где јесмо. Прошетали смо позорницом да видимо какве тајне она крије, сликали се са нашим домаћинима. Међутим, остало је још безброј питања на која желимо да добијемо одовор, па се надамо да ћемо ускоро имати прилику да се опет састанемо и дружимо са њима. Каличанин Валентина III 3

46 46 АКЦИЈА ОЖИВИ ОСМЕХ Како су наше комшије из Грдице задесиле стравичне поплаве, остављајући их без домова, било је потребно прикупити средства за обнову изгубљене имовине. Ученици наше школе одазвали су се и овој акцији, па се драмска секција предвођена професорком Наташом Распоповић и у сарадњи са месном заједницом Стара чаршија и Омладинском радном акцијом, 12. октобра појавила на улицама нашег града у најразличитијим костимима. Иако смо били у улози многих занимљивих, комичних и веселих ликова, наш задатак ипак је имао озбиљну ноту. Наиме, наша појава требало је да заинтригира и привуче наше суграђане како би купили беџеве који су посебно дизајнирани за ову акцију. Њиховом куповином прикупљала су се средства за 12 најугроженијих породица из поплављених подручја у Краљеву. Суграђани су нас посматрали знатижељно, разговарали са нама о нашем циљу, а најмлађи тражили слике са својим омиљеним јунацима. Ипак, не виђа се сваки дан како Ђаволица и Зоро иду руку под руку у пратњи са Кловном и Јосипом Брозом Титом, који су били само једни од многобројних ликова. Акција је успешно реализована, прикупљена су средства за помоћ угроженим породицама и град је за тренутак добио весели разнобојни изглед. Невена Гарић Ленка Димитријевић Сара Јовановић IV 1

47 47 УЧЕНИЦИ ВОЛОНТЕРИ Средином маја прошле године нашу земљу су захватиле незапамћене поплаве које су нанеле велику штету. Водени талас је поплавио многе домове, остављајући наше суграђане беспомоћним и уплашним. Бујице су немилосрдно пролазиле кроз њихове домове, остављајући их без читавих домаћинстава. Локална самоуправа није послала адекватну помоћ, нити упутила позив волонтерима који су били принуђени да се сами организују. Међутим, брижна омладина се удружила путем друштвених мрежа и одлучила да својим суседима из угрожене Грдице пружи помоћ. Сазнавши за ову акцију, без размишљања придружили смо јој се. Као тадашње ученице III 1 (Анђела Ердоглија, Невена Гарић и Сара Јовановић) и III 2 (Филип Илић, Немања Пузовић, Стефан Андрић, Ђорђе Жупањац, Лазар Спасић, Ђорђе Томић, Филип Араповић, Бојан Рајичић и Лазар Аритоновић) и неколицина ученика из других одељења (Богдан Томић, Адам Букоња, Стефан Јокановић, Лазар Пејковић, Душан Младеновић). Нисмо знали шта нас чека у поплављеној Грдици, али смо били спремни да помогнемо потиштеним људима којима су сви други окренули леђа кад им је помоћ била најпотребнија. Састајали смо се сваког јутра са другим волонтерима око пола 10 код Музеја и у групи пешачили до Грдице. Мештани су нас љубазно дочекали, видно узнемирени својом несрећом. Како нисмо имали никакву заштитну опрему, сами смо се сналазили за њу, најчешће је добијајући од мештана. Општина је делимично изашла у сусрет позајмљујући нам рукавице.

48 48 Прво што смо видели кад смо дошли била је неочекивана вода свуда око нас. Није било безбедно за било какав рад који је био и немогућ зато што је све било под водом. Међутим, већ другог дана смо почели са свим могућим пословима, почев од изношења ствари, преко вађења паркета, плочица, ламината, бродског пода, стругања зидова, прања судова, расклапања ормара, потирања подова, испирање ствари, копања канала, до премештања животиња на сигурно. Док смо у почетку несигурно следили инструкције збуњених домаћина, на крају смо спретно и олако обављали све потребне послове. Иако су сумњали у нашу способност да им помогнемо, временом су увидели да се уз јаку вољу постижу чуда. За време нашег волонтирања које је трајало oд 18. до 25. маја, спријатељи смо се са Грдичанима који су нас захвални испраћали након напорног рада и позвали нас да их посетимо и у неким бољим условима. Од локалне продавнице добили смо мајице, домаћице су нам понекад припремале храну и служиле соком, док је Црвени крст за сендвиче захтевао личне карте. Упознали смо много волонтера, као што су људи из Добровољног ватрогасног друштва, волонтере који су се сами организовали и дошли чак из Врања, као и саме организаторе ове акције (Милоша Михајловића, Милоша Даниловића, Ђорђа Ташића и Невену Ђорђевић), који су нас касније позвали да помогнемо у истоварању и паковању хуманитарне помоћи која је пристигла из разних крајева Србије, па чак и из иностранства. Памтимо ово као једно непроцењиво искуство у коме смо доказали да омладина није остала слепа за проблеме других и да има вољу да помогне. Невена Гарић, Сара Јовановић IV 1 Филип Илић, Немања Пузовић, Стефан Андрић, Ђорђе Жупањац, Лазар Спасић, Ђорђе Томић, Филип Араповић, Бојан Рајичић, Лазар Аритоновић IV 2

49 49 ФОТО СЕКЦИЈА За фото- секцију поново прва награда Прва награда у категорији средњих школа на Дечијем новембарском салону визуелних уметности још једном је додељена полазнику фото- секције наше школе. Борислав Филиповић ученик 4/1 за рад Psycho (Self portrait) освојио је поменуто признање. Већ је традиционална вест да ученици који своје уметничке афинитете испољавају путем фотографије сваке године на неком од конкурса добију похвале, признања или награде. Поред учешћа на бројним међународним, републичким и локалним изложбама и манифестацијама, редовна активност секције јесте излагање на дечијој смотри ликовног стваралашта која се организује на нивоу Рашког округа под називом Новембарски салон. За седам година колико секција постоји ово је други пут да наши радови добију највише признање. На првом Дечијем новембарском ликовном салону галерије УЛУ Владислав Маржик Краљево одржаном године рад Иване Дукић добио је награду за категорију средњих школа. Такав успех поновљен је године када је на истом конкурсу, фотографија Филипа Јовановића оцењена првом наградом,а годину дана касније рад тадашње матуранткиње Марије Пешић оцењен је другом наградом. Оно што је важно истаћи је да успех секције не чине само награде већ и пролазност на манифестацијама селективног карактера где сви радови којима као школа учествујемо у највећем броју случајева буду изложени, представљени публици, па чак и публиковани у пригодним брошурама и каталозима. Оваква тенденција вероватно и јесте узрок редовне придошлице нових чланова који својим идејама, креативношћу и пре свега љубављу ка фотографији и уметности уопште, доприносе значају и квалитету саме секције и радова њених чланова. Борислав Филиповић - Psycho (Self portrait) Инспирацију проналазим у необичним људима Борислав Филиповић 4/ 1

50 50 Шта за тебе представља фотографија? - Фотографија је за мене одувек била издвојена од свих облика уметности. Увек су ме импресионирали људи који су испред свог времена и зато сам одлучио да кренем у смеру концептуалне и портретне фотографије, јер путем њих могу ставити акценат на све необичности овог света.

51 51 Веома је битно за сваког уметника да има неисцрпан извор инспирације. У чему ти проналазиш своју? - Инспирацију проналазим у необичним људима и у још необичнијим ситуацијама. Фасцинира ме несвакидашња женска лепота која у себи носи могућност изражавања личног става, као и природна светлост, која употпуњује концепт фотографије. Приметили смо да твој рад прихватају и велике светске компаније. Можеш ли нам рећи нешто више о томе? - За највећи успех сматрам сарадњу и потписан уговор са једним од најутицајнијих модних часописа Вог (Vogue), као и потписан уговор са галеријом Арт + Комерц (Art + Commerce) из Њујорка. 13. јануара године једна од твојих фотографија била је похваљена у Галерији Артгет Културног центра Београд. Који путеви су ти отворени овом похвалом? - У питању је конкурс који је организовао часопис РеФото на тему Аутопортрет. Ово искуство ми је помогло да мој рад буде примећен и тиме ми омогућило да остварујем бројне пословне сарадње

52 52 Где видиш себе у будућности? - У току је сарадња са неколико дизајнера. Такође, намеравам да своје знање ширим и да стичем нова искуства, као и да дајем пример осталима који желе да крену путем фотографије. Интервјуисала: Ердоглија Анђела 4/ 1

53 53 Препоручујемо матурантима Драги матуранти, полако али сигурно све сте ближи крају овог дивног дружења, а као круна за крај долази дуго очекивана матура. Сигурна сам да сваком одевна комбинација за ово вече представља проблем. С обзиром на то да су девојке веома неодлучне, имамо хиљаду идеја, па бих се прво посветила вама. Што се тиче прве комбинације, препоручила бих вам црну хаљиницу. Иако је избор црне боје увек непогреши, хаљина слична овој на фотографији сигурно представља нешто у чему ћете бити запажени. Такође, и потпетице са фотографије би потпуно одговарале уз ову једноставну, али опет веома ефектну комбинацију. Свака девојка зна да лепа хаљина и штикле нису ништа без адекватне шминке, фризуре, а и нокти играју једну од главних улога. Стога, ево и неких предлога! Уколико оваква хаљина за вас не представља довољан изазов и желите да се издвојите у мору слично одевених особа, имам решење и за вас - комбинезон. Црни, једноставан, али опет другачији. За ову комбинацију бих искористила исту фризуру, шминку и нокте, али бих је употпунила црвеним ципелама.

54 54 Сигурна сам да бисте у овој комбинацији привукли пажњу. На вама је да изаберете. Када се ради о момцима, ту, нажалост, нема довољно простора за комбиновање. Али сигурна сам да, уколико се потрудите, можете у веома сличним комбинацијама изгледати потпуно другачије. Препоручила бих вам комбинацију сличну овој на фотографији, сигурна сам да већина није имала прилике да види себе у оделу са елегантним ципелама, па би сигурно у истим били примећени. За разлику од девојака, нема потребе за специјалном шминком, фризуром и ноктима. Један осмех сасвим сигурно употпуњује ову комбинацију! Маринковић Милица, III3

55 55 КЛУБ ЧИТАЛАЦА АУТОБИОГРАФИЈА ЏЕКА ТРБОСЕКА ЏЕЈМС КАРНАК Уколико желите да читате нешто, а заситили су вас популарни и прецењени романи садашњице, можда би требало да се окренете неконвенционалним књигама. То може бити било која књига прихваћена у читалачким круговима, нека књига непознатог писца или чак књига мистериозног порекла каква је Аутобиографија. Радња је смештена у Лондон, непосредно пре и током одвијања серије убистава Џека Трбосека. Наратор, Џејмс Карнак, говори у првом лицу и описује своје одрастање и односе са породицом. Убиства су изванредно описана, наратор детаљно описује и своје психолошко стање. Током читавог излагања, може се пратити његов емотивни развој. С обзиром на то да се не зна тачно порекло манускрипта, доводи се у питање његова легитимност. Међутим, у књизи су дати детаљни описи тадашњих дешавања у Лондону који нису доступни широким масама. Писац даје валидне разлоге за своје поступке доводећи вас у ситуацију да скоро оправдавате његову филозофију. Без обзира на то да ли је Карнак заиста Трбосек или није, на крају није ни важно. Ово је изванредно дело књижевности које прати психолошки развој несвакидашњег човека и вреди га прочитати. Ленка Димитријевић IV 1

56 56 СПОРТ У ШКОЛИ Наши ученици постижу запажене резултате и у спорту. Као и претходних година, ове године наша школа је имала и мушке и женске екипе које су се такмичиле у кошарци, одбојци, фудбалу и америчком фудбалу. Мушка кошаркашка екипа, на челу са професором Игором Вујовићем, у сарадњи са МУП-ом и другим средњим школама, учествовала је на турниру који је имао за циљ да подигне свест о последицама насиља у друштву. У јакој конкуренцији, после тешког финала, наша екипа освојила је друго место. На овом турниру учествовала је и мешовита одбојкашка екипа, која је такође освојила запажено друго место. На школском турниру у одбојци, на који су, за разлику од прошле године, биле пријављене екипе из свих средњих школа, наше екипе су очекивано биле међу трима најбољима. Мушка екипа освојила је друго, док је женска екипа заузела треће место. На челу обеју екипа била је професорка Анђелка Тијанић, која је том приликом изјавила : Поносим се ученицима који су поред свих својих обавеза у школи одвојили време за такмичење и, као и сваке године, дали све од себе и постигли запажене резултате. Следи нам такмичење у атлетици, где очекујемо добар пласман. Такође бих желела да истакнем ангажовање професионалних спортиста у школском такмичењу. На крају бих се захвалила свим ученицама и пожелела им срећу у даљем школовању. Изузетан успех остварила је и екипа америчког фудбала, која се пласирала у финале и освојила друго место. Захваљујући пуној подршци директора школе, разумевању свих професора и великом залагању ученика наше школе, постигнути су значајни резултати у свим спортским дисциплинама. Ленка Вуксановић IV 3

57 57 ШАРЕНИЈА ОД НАЈШАРЕНИЈЕ СТРАНЕ Иде директор у обилазак своје фирме, застане поред једног радника и пита га: -Колико ти столова направиш на дан? -Два. -Ово је нечувено, ја их могу направити и 10! -Па наравно, јер сте ви столар, ја дипломирани економиста! ШТРЕБЕРУУУУУ Поштари се не штрецају толико на речи Руке у вис! колико на повик Писмо или глава! Економиста: ВЕРИДБА је могућност пласмана, БРАК је уговор, а ДЕЦА анекс уговора. КУЋНИ ПРИЈАТЕЉ је кооперант, а ТАШТА порезник. Трче два студента ДИФ-а на трамвај и један стигне, а други не. Виче овај што није стигао: Како економисти изјављују љубав? Ти си мој капитал, тржиште моје љубави. Волим те рационално, економично. Без обзира на амортизацију никада те нећу расходовати, из своје љубави, на конту сумњивих и спорних потраживања. Волим те као вишак у производњи! Ти си мој капитал, тржиште моје душе, волим те економично и рационално. Никада те нећу књижити на отписану вредност, јер си ти мој изванредан приход. Економија је једина наука где два човека могу поделити Нобелову награду, а тврде потпуно другачије. (Ово се заиста догодило кад су Године Нобелову награду поделили Фридрик Хајек и Гунар Мида)

58 58 Интервју са директором школе 1 60 година постојања и рада ЕКОНОМСКО-ТРГОВИНСКЕ ШКОЛЕ 3 ИНТЕРВЈУ СА ПРЕДСЕДНИКОМ ПАРЛАМЕНТА 5 МАРТИН ПАНТОВИЋ СЛАВИМО УСПЕХЕ 7 ПРОСЛАВИЛИ СМО ШКОЛСКУ СЛАВУ-ДАН СВЕТОГ САВЕ! 9 ДРУГИ СРПСКИ УСТАНАК ЕКОНОМСКЕ СТАНЕ ЕКОНОМСКЕ СТРАНЕ ЕКОНОМСКЕ СТРАНЕ 14 ДЕЈВИС КУП У КРАЉЕВУ!!! 14 Краљевски град 16 ХУМОР У БИЗНИСУ 18 Инвестиције у нашем граду у Години 19 Планирана изградња затвореног базена! 19 Реконструкција аеродрома Морава у Лађевцима! 20 ПРАВНА СЕКЦИЈА И АВАНТУРА У МОСТАРУ 21 ТАКМИЧЕЊА ТАКМИЧЕЊА ТАКМИЧЕЊА - ТАКМИЧЕЊА 23 МЛАДИ ПРЕДУЗЕТНИЦИ 23 НАЦИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ УЧЕНИЧКИХ КОМПАНИЈА 24 Годину дана после Извештај са 46. Републичке смотре рецитатора Песниче народа 27 мог, одржане у Ваљеву, у Дому културе, 6. јуна 2014.г. 27 Час поезије љубави посветили смо професору Виту ГОДИНА НАРОДНОГ МУЗЕЈА У КРАЉЕВУ 29 Фотографија 34 ЕКОТЕКА 35 САЈАМ ИДЕЈА НА ПАЛИЋУ 36 НОВИ ЛИДЕРИ 38 ДРАМСКА СЕКЦИЈА У АВАНТУРИ 39 СеЗОНА ТАЛЕНАТА 40 АКЦИЈА ОЖИВИ ОСМЕХ 46 УЧЕНИЦИ ВОЛОНТЕРИ 47 ФОТО СЕКЦИЈА 49 Препоручујемо матурантима 53 КЛУБ ЧИТАЛАЦА 55 СПОРТ У ШКОЛИ 56 ШАРЕНИЈА ОД НАЈШАРЕНИЈЕ СТРАНЕ 57

59 59 IV 1 Mi nismo bilo ko IV 2 Mi to nemamo

60 60 IV 3 Ko izgubi dobitak, dobija gubitak IV 4 Ko je nas poznavao, ni pakao mu teško ne pada

61 61 IV 5 Mission accomplished IV 6 Ma kakav moto, niko ništa ne zna da kaže

62 62 IV 7 Ako hoćeš da pobediš, ne smeš da izgubiš