РЕДАКЦИЈА МУДРИЦЕ НАЛАЗИ СЕ У КАБИНЕТУ 2.

Transkript

1

2 Из садржаја: О новом закону 3 Дислексија и креативност 5 Књижевно вече 10 Разговор са Миланком Гајић 18 Разговор са Ранком Радовићем 20 Игром и песмом освајамо свет 22 Живот школе 26 Шарена страна 32 Немачка страна 34 Енглеска страна 35 РЕДАКЦИЈА МУДРИЦЕ НАЛАЗИ СЕ У КАБИНЕТУ 2. Да ли постоји неки свет, У коме ћу бити оно што јесам, и што хоћу да будем, У коме је све што ми треба, за онај велики лет Који одувек желим, Који ће ме срећом испунити? Да ли ће у том свету Бити испуњене све моје жеље, Да ли ћу добити одговор на свако моје питање? Како да се спремим за тај лет, Како да нађем тај свет, Како да живим вечно и срећно у свету том, И како да ту пронађем свој дом? Можда тај свет и не зна да ја постојим, И да управо сада пред њим стојим И чекам да ми отвори своја врата бескраја, Врата тог плавог раја. Да ли је уопште ту мој дом, Или је то само пуста жеља у мојој глави, Да ли је ту одговор питању мом И да ли је то тај рај плави? Ја то не знам И никад нећу знати, Ако нову шансу срећи не научим дати, Све ће то за мене остати једна велика мистерија Коју у срце покушавам да ставим, Све док... Све док је не заборавим! Марија КОВАЧИЋ, 6/1 Победничка песма на рецитаторском такмичењу Растимо уз лепе речи CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд /. 4 (497.11) Мудрица : часопис Основне школе Деспот Стефан Лазаревић Београд / главни и одговорни уредник Зоран Павловић , бр. 1 (септембар) -. - Београд (Улица Нова 15) : Основна школа Деспот Стефан Лазаревић, (Београд : Рубикон) cm Два пута годишње ISSN Х = Мудрица COBISS.SR-ID Позивамо на сарадњу све заинтересоване ученике и наставнике! Мудрица. Часопис Основне школе Деспот Стефан Лазаревић Број 11, Београд, јануар Издавач: Основна школа Деспот Стефан Лазаревић, Београд За издавача: Зорица Здравковић-Јовановић, заменик директора школе Адреса: Нова 15, Београд Тел/факс: , despotstefan@sezampro.rs; Главни и одговорни уредник: Зоран Павловић, професор историје Корице: Младен Чичић Сарадници професори: Бранкица Батањски, Александар Алексић, Драгана Вељковић, Зорица Здравковић, Милорад Цицмил, Горан Стијак, Милорад Путниковић, Ана Бешевић (српски језик), Наташа Кљајић (библиотека), Милена Ђорђевић (психолог), Маријана Зековић (географија), Лела Недељковић (биологија), Милан Петровић, Љубинка Павлов, Драгана Глигоријевић (физичко васпитање), Дијана Илић (музичко васпитање), Соња Иконић-Скерлић (веронаука), Лидија Величковић (енглески језик), Зоран Ђукић (немачки језик), Љиљана Стојановић (ликовно), Дејан Марковић (техничко образовање), Гордана Којић, Дренка Јовановић, Јасмина Бајчетић, Весна Масларевић, Зорица Цвејић, Катарина Верић, Неда Недељковић, Снежана Крстић, Александра Стефановић (учитељице), Јеврем Цвјетиновић (администрација). Сарадници ученици: Тамара Стојановић, Димитрије Стојановић, Катарина Радиновић Капраловић (8/2), Ђорђе Промицаћ, Јован Радић (8/3), Јован Марков (7/2), Петар Челиковић (7/4), Катарина Токалић (7/5), Михаило Узелац (7/6), Катарина Матић (6/1), Ана Арсић (6/4).

3 Народна Скупштина Републике Србије усвојила је 31. августа године нови Закон о основама система образовања и васпитања који је ступио на снагу 11. септембра године. Новим законом успоставља се систем и дају овлашћења надлежним институцијама како би систем образовања и васпитања функционисао у циљу стварања квалитетног, праведног и ефикасног образовног система. Шта је за школе ново у закону? Организација рада и управљање; Праведнија уписна политика; Забрана дискриминације, насиља, злостављања, занемиривања; Вођење и ажурирање базе података; Унапређени систем финансирања; Нови систем осигурања квалитета. Шта је за ученике ново у закону? Правима детета и ученика и обавезама и одговорностима ученика посвећена је посебна пажња у циљу подизања васпитне улоге школе. На нов начин уређена су права ученика, оцењивање ученика, средства за заштиту права ученика, обавезе и одговорности, васпитно-дисциплински поступак, васпитне и васпитно-дисциплинске мере. ПРАВА УЧЕНИКА Као нова права детета прописана су: Подршка за свестрани развој личности; Подршка за посебно исказане таленте и њихову афирмацију; Заштита од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања; Остваривање свих права детета и ученика; Право на заштиту и правично поступање школе према ученику и када повреди обавезу утврђену овим законом. ОБАВЕЗЕ УЧЕНИКА да редовно похађа наставу и извршава школске обавезе; да поштује школска правила, одлуке директора и органа школе; ради на усвајању знања, вештина и вредносних ставова прописаних школским програмом, прати сопствени напредак и извештава о томе наставнике и родитеље, односно старатеље; у поступку оцењивања покаже своје стварно знање без коришћења разних облика преписивања и других недозвољених облика помоћи; не омета извођење наставе и не напушта час без претходног одобрења наставника; поштује личност других ученика, наставника и осталих запослених у школи; да благовремено правда изостанке; да чува имовину школе и чистоћу и естетски изглед школских просторија; стара се о очувању животне средине и понаша у складу са правилима еколошке средине. Ученик може да одговара само за повреду обавезе која је у време извршења била прописана законом или општим актом школе. Ученик, његов родитељ/старатељ, одговара за материјалну штету коју ученик нанесе школи, намерно или из крајње непажње. Лакше повреде обавеза ученика утврђују се општим актом школе. ТЕЖЕ ПОВРЕДЕ ОБАВЕЗА УЧЕНИКА уништење, оштећење, скривање, изношење, преправка или дописивање података у евиденцији коју води школа, друга организација, односно орган; преправка или дописивање података у јавној исправи коју издаје школа или орган, односно исправи коју изда друга организација; уништење или крађа имовине школе, привредног друштва, предузетника, ученика или запосленог; подстрекавање, помагање, давање ученику и употреба алкохола, дувана; наркотичког средства или психоактивне супстанце; уношење у школу или другу организацију оружја или другог предмета којим може да се угрози или повреди друго лице; свесно непридржавање правила и мера безбедности ученика; употреба мобилног телефона, електронског уређаја и другог средства у сврхе којима се угрожавају права других или у сврхе преваре у поступку оцењивања; неоправдано изостајање са наставе најмање 35 часова и учестало чињење лакших повреда обавеза; Забрана насиља, злостављања и занемаривања регулисана је чланом 45. У установи је забрањено: физичко, психичко и социјално насиље; злостављање и занемаривање деце и ученика; физичко кажњавање и вређање личности, односно сексуална злоупотреба деце и ученика или запослених. У установи је забрањен сваки облик насиља и злостављања од стране ученика, његовог родитеља, односно старатеља или одраслог, над наставницима, васпитачима, стручним сарадницима и другим запосленим. 3

4 ВАСПИТНЕ МЕРЕ Са учеником који врши повреду правила понашања или се не придржава одлука директора и органа школе, неоправдано изостане са наставе пет часова, односно који својим понашањем угрожава друге у остваривању њихових права, школа је дужна да, уз учешће родитеља, појача васпитни рад активностима у оквиру одељењске заједнице, стручним радом одељењског старешине, педагога, психолога, посебних тимова, а када је то неопходно да сарађује са одговарајућим установама социјалне, односно здравствене заштите на промени понашања ученика. Васпитне мере за лакше повреде обавезе ученика: опомена без вођења дисциплинског поступка: укор одељенског старешине имају васпитни карактер: укор одељенског већа Васпитно-дисциплинске мере за теже повреде обавезе ученика и за повреде забране; обавезно им претходи вођење дисциплинског поступка; имају васпитни карактер, али представљају и дисциплинску санкцију за учињену тежу повреду обавезе или забране. За учињену тежу повреду обавезе изриче се: 4 1. Укор директора 2. Укор Наставничког већа Док сам ишао у седми разред, било ми је јако важно да добијем добре оцене - да бих усрећио свог оца. Кад год бих донео кући сведочанство о постигнутом успеху у школи, седео сам жудно ишчекујући очев осмех и похвалу због добрих оцена. Углавном сам добијао оцене А и Б. Онда, у једном полугодишту сам добио оцену Д, па сам рекао оцу:,,не могу да верујем да ми је професор дао оцену Д. Не, исправи ме тата. Твој професор ти није дао оцену Д. Ти си зарадио оцену Д. Нити су ти професори дали по три оцене А и три оцене Б. Ти си их зарадио, као што си зарадио своју оцену Д. Ако ти је потребна помоћ из неког предмета јер је за тебе тежак, ја ћу ти помоћи колико могу. И на крају крајева, желим да учиш и да себи поставиш циљ - какве оцене желиш да добијеш, за себе - не за мене. Мислим да је мој отац рекао две заиста истините ствари. Прво, био је у праву: професори ми нису ДАВАЛИ оцене, ја сам оцене ЗАРАЂИВАО. Друго, оцене треба да зарадим за себе, а не за тату. Ја учим да бих зарадио оцене и то је нешто што треба да радим због себе. Иако још увек учим са снажном жељом да задовољим оца и не верујем да ће се то икада у потпуности променити, ипак схватам да сам ја тај који треба да поставља циљеве и да зна шта жели за себе. Треба, дакле, да задовољим себе на првом месту. Отац ме је томе научио. Истовремено ми је ставио до знања да има поверења у мене да ћу умети сам себи да постављам циљеве. Мислим да се интегритет своди на следеће: имати поверења у себе да ћеш бити поштен према себи. Најзад, ако будеш поштен према себи, бићеш поштен и према другима. За учињену повреду забране, члан 45. У установи је забрањено: физичко, психичко и социјално насиље, у основној школи је предвиђен: премештај ученика од петог разреда у другу основну школу, на основу одлуке Наставничког већа, уз сагласност родитеља/ старатеља. Васпитна и васпитнодисциплинска мера изричу се у школској години у којој је учињена повреда обавеза ученика. Ученику се смањује оцена из владања због изречене васпитно-дисциплинске мере, али се понашање ученика прати и оцена се поправља када дође до позитивне промене у његовом понашању. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА Прописано је да се оцењивањем ученика процењује оствареност Џејсон СЕМЈУЕЛС прописаних циљева и стандарда постигнућа у току савладавања школског програма, а за ученике са сметњама у развоју прилагођених стандарда постигнућа у савладавању индивидуалног образовног плана. Оцењивање је јавно и свака оцена ученику мора да буде образложена; Ученик се оцењује најмање четри пута у полугодишту; Задржано је описно оцењивање у првом разреду основног образовања; Новина је одредба да ученик четвртог разреда полаже поправни испит; Владање ученика од првог до петог разреда оцењује се описном оценом, која не утиче на општи успег ученика, а од шестог до осмог разреда основног образовања оцењује се описно у току полугодишта, а бројчано на крају полугодишта, с тим да закључна оцена утиче на општи успех ученика. Зорица ЗДРАВКОВИЋ- ЈОВАНОВИЋ, заменик директора школе

5 Ако дете не може учити на начин на који га учимо, требало би га учити на начин на који може учити Право на различитост требало би да имају сви, без обзира у чему се та различитост огледа. Оно у шта сам потпуно сигурна, то је да деци треба прићи отворено и деловати из дубине душе, срцем. Тада долази до узајамног осећања, поверења, прихватања без резерве и спремности за комуникацију и сарадњу. Све је више деце са дислексијом. Веома им је тешко и не сналазе се баш најбоље. Због онога што испољавају, стиче се утисак да имају ниже способности, да су лењи, неваспитани, несарадљиви, недружељубиви... Велико НЕ стоји испред личности са овом тешкоћом. За дислексију кажу да је Божји дар. Дар који чека да буде откривен. То је веома сложен процес, спор и понекад се чини да је труд узалудан. Многи успешни и познати људи живели су или живе са овом потешкоћом: Ханс Кристијан Андерсен, Ернест Хемингвеј, Марк Твен, Леонардо да Винчи (често је писао уназад и са обе руке истовремено), Том Круз, Кира Најтли, Волт Дизни... Поставља се питање: Како открити генијалност или оно што дислексичар најбоље ради?. Моја скромна искуства и сазнања говоре да се од момента препознавања проблема (то је први корак) треба наоружати стрпљењем, пажњом, упорношћу, истрајношћу, вољом, жељом да се помогне и све то испунити са много љубави. А онда, корак по корак. Ово је тимски рад на релацији: школа, родитељ, стручна служба, где је дете центар и спрега. Мишљења сам да је сваки њихов успех велико дело, право уметничко стваралаштво. Безброј пута сам са осмехом, сузама у очима и снажним откуцајима срца посматрала напор дислексичара и делила радост са њима и за најмањи успех. На лицу детета је осмех, срећа, задовољство. За сваки труд дете је похваљено и подржано у сваком тренутку. Тада се осећа сигурно, прихваћено, признато и успешно. Да, свако дете које савлада тешкоћу макар на трен, за мене је ГЕНИЈЕ! Они мисле брже од нас пута, виде другачије, осећају и схватају свет на свој начин. Тако и комуницирају. Оног тренутка када се јави окидач неразумљив појам, тада настају тешкоће. Од деце са дислексијом не треба очекивати чудо. Проблем је врло сложен. Успех при помоћи Госпођица веверица, сва сређена, лепа, Празнога стомака по граду се шета. Нервозно скакуће и баш нема мира, Док за ручак не нађе барем два-три жира. Када угледа пекару, смеши јој се лице, Ал` тамо јој нуде само бурек и пице! Тресне репићем и изађе љута, Па проба поново у ресторану преко пута. Келнер је упита шта јој сада треба, Хоће ли можда чорбе или хлеба. Тад веверица схвати, најбоље је тако, На дрво се вратити, жир нађеш лако. Ана ЖЕЖЕЉ, 5/1 детету са дислексијом остварује се задовољењем основних дететових психосоцијалних потреба: - потребе за љубављу и прихватањем; - потребе за осећањем заштићености и сигурности; - потребе за потврђивањем властите личности; - потребе да буде признато и успешно; - потребе да буде слободно. Дете је само против свега и свих. Несвесно је тешкоће коју не може да разуме, не уме да је објасни, а понајмање да се бори. Младом бићу мораш помоћи да се развије у самосталног, креативног, способног и слободног човека. Од много фактора зависи животни пут нејаког детета до одраслог бића. Важно је упамтити: Учи га на начин како може учити пре свега пронађи начин! Тако ћемо створити даровитог уметника чије је дело чин уметничког стварања! Весна МАСЛАРЕВИЋ Учитељица 5

6 Поред редовне наставе, у обавезни део наставног плана у свакој школи улазе и ваннаставне активности. На њима ученици могу да сазнају нешто више о темама које их интересују као и да се изразе на креативнији начин него на редовним часовима и, што је врло битно, да отворе нове видике. На овим активностима ученицима је пружена и прилика да у опуштеној атмосфери квалитетно проведу своје слободно време. С друге стране, и наставницима представља задовољство овакав рад јер на ове активности долазе махом радознали ђаци са којима рад представља креативни занос. Посебно је битно то што се настава одвија у малим групама, што пружа већу могућност преношења знања и појашњавања одређених садржаја, што се на редовној настави, због обимности градива и обавезе сталног испитивања, често не стиже. области драмског стваралаштва, а у спортовима у фудбалу, одбојци и кошарци (све у конкуренцији девојчица). Приредбе и представе Један од видова културно-уметничког исказивања ученика су школске приредбе, од којих су најбитније оне на Савиндан, 27. јануара и на Дан школе, 12. маја, али се одржавају и друге: књижевно вече у првом полугодишту, новогодишња приредба, осмомартовски и ускршњи концерт, као и приредбе које се организују по потреби, на пример у оквиру манифестације Радост Европе и слично. Поред овога, Представа Ја хоћу да будем ја Савиндан и Дан школе и биле радо гледане. Прва се звала Свети Сава и урађена је године, а исте године за Дан школе изведена је представа Откачени рок. Наредних година своју премијеру доживеле су представе: Почетак буне против дахија (2004), Бој на Косову (2005), Београдска принцеза (2007), Сјајна сезона (2008) и Ја хоћу да будем ја (2009). Неке од ових представа учествовале су општинском такмичењу школских позоришта у организацији Пријатеља деце Звездаре у Пан театру и освајале награде за главне и епизодне улоге, режију и костиме, а највећи успех је постигла последња - Ја хоћу да Секције Најраспрострањенији вид ваннаставних активности су секције. Уз сваки предмет је прикачена најмање једна, често више секција. Оне могу да се изводе у школи и ван школе, на местима која пружају могућност за успешно савладавање предвиђеног ваннаставног сценарија. Обично је рад ван учионице занимљивији за ђаке и привлачи већу њихову пажњу, мада има секција које морају да се одраде у школској згради. Резултати рада на секцијама виде се и на такмичењима (школским, општинским, градским и републичким) и то нису само резултати ученика, већ се у њима огледа и труд наставника. Поред секција које налазе израз на званичним такмичењима у организацији Министарства просвете, има и секција културно-уметничког карактера, за ученике који су склонији тој врсти изражавања. У последњих десетак година, ученици наше школе остваривали су значајне резултате на такмичењима, а највише успеха имали су из историје, географије, физике и техничког образовања, затим из 6 покаткад се на репертоару наше школе налазе се и врло запажене представе на енглеском и немачком језику. Уобичајено је да школске приредбе представљају сплет рецитала и хорских песама, али се наши наставници труде да овакве манифестације оплемене са новим занимљивим садржајима, да унесу и драмске елементе, а понекад се послуже савременим техничким средствима као што је видео-бим, како би утисак био потпунији. Вредно је истаћи да се у последњих седам година наша школа окренула ка припремању дужих драмских представа које су извођене на будем ја, која се пласирала на градско такмичење где је заузела друго место. Рад на представи је много захтевнији од рада на обичној школској приредби, како за ученике тако и за наставнике. Да би представа била успешна, потребно је да се напише или приреди квалитетан сценарио, изврше редитељске припреме, одаберу талентовани ђаци, након чега следи вишемесечни рад, захтеван за ученике који морају да уклапају време за пробе са осталим обавезама, и још више за наставнике који жртвују своје слободно време, одвајају се од породице не би ли, бесплатно,

7 приуштили ученицима, и онима који учествују и онима који гледају, незаборавне тренутке у којима се откривају скривени таленти, проширују хоризонти и подиже ниво опште културе. Надамо се да ће у некој будућој реформи школе неко да се сети оваквог ентузијазма наставника и да их награди за њихов труд. Постоје два циља оваквих представа: да буду поучне и да задовољавају уметничке критеријуме, али ако не могу да се остваре оба, онда обавезно морају да буду поучне јер се раде за школску децу, а не треба заборавити да је више уметничке домете тешко достићи јер су и ђаци и наставници аматери. Представа не може да испуни циљ школског позоришта ако је задовољила уметничке, а не и поучне стандарде. Обилазак Београда Искуство рада у школи издваја још једну ваннаставну активност као веома важну за добро напредовање ученика, и у образовном и у васпитном погледу. То је вођење ученика у град, у посету музејима и галеријама, одлазак у позоришта, биоскопе и на концерте. Ово захтева додатно ангажовање наставника које се не плаћа, али им доноси неизрециву радост првенствно због отварања нових видика ученицима. Посете значајним културним институцијама, историјским споменицима и приредбама значајне су из више разлога: - упознавање ученика са Београдом јер, искуство нам говори, велики број ученика старијег основношколског узраста не познаје свој град. Посете значајним местима културе дају посебан печат таквим шетњама јер то онда није бесциљно лутање какво млади обично практикују; - културно уздизање и духовно просвећивање је битно нарочито за данашњу омладину која, анализе показују, има строго материјалистички поглед на свет у коме нема места за културу и духовност; - указивање младим људима да постоји још нешто поред компјутера, Фејсбука и неукуса на телевизији, да, осим виртуелне, постоји и стварна стварност. Има оних који мисле да ово треба да раде родитељи, али, опет се позивајући на искуство, можемо да потврдимо да већина родитеља не води децу у посете местима културе у довољној мери. Има оних који мисле да обиласци Београда нису од велике користи и да је то губљење времена. Искуство и овде говори супротно. Довољно је ако ученик само запамти да у његовом граду постоји неки споменик, музеј, галерија, што ће бити одличан траг за будућност када буде зрелији, када ће га то знање можда упутити да крене правим путем, или да не крене погрешним. Сведоци смо да ученици упамте и много више. Да такве активности остају у сећању, сведоче нам наши бивши ђаци, који су поносни што су на овај начин научили нешто више од њихових средњошколских вршњака, а истовремено жале што такве активности немају у даљем школовању. Ове посете нису и не могу да буду масовне јер није лако да се контролише велики број ученика, а долазе само они који желе, без принуде. Можемо да истакнемо да су наши ђаци обишли скоро сва значајна места културе у Београду, од Конака кнегиње Љубице до Музеја афричке Представа Бој на Косову уметности, од цркве Светог Марка до Војног музеја. И овде мора да се истакне ентузијазам наставника, који својом малом жртвом слободног времена чине неизрециву духовну корист ученицима који су им поверени на образовање и васпитање. Екскурзије Од свих ваннаставних активности најпопуларније су екскурзије о којима се прича месецима унапред и недељама после, којима се баве и наставници и родитељи, које захтевају одрађивање многих законом предвиђених радњи и велику организацију. Да ли су екскурзије вредне целог тог посла, да ли оне испуњавају циљеве који су прописани, да ли су стварно допуна градиву или не? Искуства из школа говоре да екскурзије нису оно што би требало да буду. Углавном добро одабрани садржаји (културни и историјски споменици, пећине и друге занимљивости) не значе и да је екскурзија успела. Највећи проблем представља понашање ученика на Плесна секција путовању, што пре свега значи незаинтересованост, а онда и недисциплинованост. Већина ученика, поготово седмог и осмог разреда, схвата екскурзију као прилику за добар провод, забаву у аутобусу, шетњу по хотелским собама и неспавање до раних јутарњих сати. Прави садржаји екскурзије тако остају у другом плану, а резултат таквог односа не може да буде реализација циљева. 7

8 С друге стране, наставници који воде ђаке, поготово на вишедневне екскурзије, често се жале на напор који улажу да ученике врате кућама живе и здраве, што подразумева неспавање ноћима, и да од те бриге просто не могу да обрате пажњу на праве садржаје екскурзије. Тако екскурзије врло лако Испред споменика Арчибалду Рајсу могу да постану путовања без правог смисла, узалуд протраћено време и родитељски новац. Наравно, није увек тако. Ово је најгори сценарио који, уз мало труда, може да буде спречен, а екскурзија да изгледа баш онако како треба. Наша школска пракса у последњих десетак година говори да је било и позитивних и негативних примера, и успелих и неуспелих екскурзија. Да би путовање успело, кључну улогу има припрема коју обављају школа, на првом месту разредне старешине, и родитељи. Само заједничком акцијом наставника и родитеља на припреми ученика, која подразумева више разговора са њима, упознавање са планом путовања, са правилима понашања на путовању, посебно у хотелу као туристичком објекту, са владањем у културним институцијама (манастирима, музејима...), може да се дође до истинске реализације екскурзије. У нашој школи се пред сваку вишедневну екскурзију организује заједнички родитељски састанак, али, на жалост, одзив родитеља није задовољавајући. Поред тога, обавештавамо родитеље у писаној форми о свим условима и правилима путовања. После овога, врло битну активност представља активно учешће наставника у остваривању 8 дисциплине на самом путовању. То значи одржавање реда у аутобусу, што је битно не само због реда и културе већ и због безбедносних разлога, затим скретање пажње ученицима на значај сваког локалитета који се посећује и на правила понашања у њему (да није дозвољена галама и гурање, додиривање предмета, да треба да саслушају кустоса...). Наставници не смеју да препусте целокупно вођење путовања водичима јер они, као нова лица, нису довољан ауторитет за ученике. На крају следи обраћање пажње на понашање у ресторанима и хотелу, за који је пожељно да буде ван насељеног места ради безбедности, посебно у вечерњим сатима. Треба да се направи прецизан распоред вечерњих активности након чега, искуство потврђује, нема већих проблема. То значи да треба да се направи договор са ученицима до колико сати ради дискотека, колико Учесници представе на енглеском језику времена је потребно за припрему за спавање и када мора да се легне. Врло битно је скретање пажње на понашање у хотелу јер, искуство нам сведочи, већина ученика први пут иде на вишедневно путовање без родитеља (дакле, у другачијим условима од оних које познају) и неопходно им је едуковање у том правцу. Учесници представе Београдска принцеза Ако се све уради како треба, почев од припрема пре путовања до сталног активизма за време путовања, екскурзија мора да успе, што значи да је преко 80% ученика заиста и видело све оно што је планирано и том приликом научило нешто ново. Ваннаставне активности и школа без насиља Као закључак приче о ваннаставним активностима издвојићемо њихову улогу у стварању здраве атмосфере у школи, међу ученицима и наставницима, што представља најзначајнији корак у спречавању појаве насиља. Није довољно само причање ученицима да насиље није добро, није довољно само едуковање наставника. Поред тога, битно је да се ученицима отворе нови хоризонти, да сагледају живот из другог угла, да се пронађу у некој активности која ће им испунити слободно време и одвојити их од лошег друштва или их спречити да дођу у додир са лошим друштвом. Деца која су насилна углавном имају врло узак поглед на свет (узрокован породичним или неким другим проблемима) и ускраћени су за многе лепе тренутке. Баш те тренутке могу да пронађу у заједници са друговима и наставницима у школи, посебно у некој ваннаставној активности, што ће допринети бољим међуљудским односима, а самим тим и смањењу насиља у школама. Зоран ПАВЛОВИЋ, помоћник директора

9 Не волим конфликте са другарима. Увек се повлачим да не би било још већих компликација. Не умем да кажем НЕ јер мислим да ће се моји другови наљутити на мене. Не умем да замолим некога да не ради оно што ми смета јер би га то увредило... ШТА ТРЕБА ДА УРАДИМ? Сви ће помислити да их смарам... А после, кадa одем кући, буде ми криво Зашто бол болу враћа? Зашто љубав сузама плаћа? Зашто пате они који се воле? Зашто су људи тако зли? Зашто крај мене ниси ти? Када анђели постану зли, Кад океани пресуше сви, Тада ће среће престати И ја ћу те престати волети. Љубиша КОСТИЋ, 5/5 што ништа нисам рекла и ухвати ме нерасположење. Мислим како је требало нешто да кажем. Баш сам кукавица! ВЕЋИНИ ЈЕ ОВО ПОНЕКАД ПАЛО НА ПАМЕТ, А НЕКИМА И ОВО: Конфликт... хм, ја са тим немам проблема, ја одмах кажем све што мислим и ставим му до знања какав је! Боље је да се посвађамо, него да прећутим. Нисам ја кукавица! Не зна он са ким се закачио! Резултат таквог понашања је да се друга особа веома лоше осећа. Након понављања таквих ситуација, друштво почиње да те избегава, да говори да имаш кратак фитиљ, немаш живце и слично... И ПОНОВО СЕ ПИТАШ: ШТА ТРЕБА ДА УРАДИМ? Први описани начин понашања је ИЗБЕГАВАЊЕ или ПАСИВНО ПОНАШАЊЕ, а други начин је АГРЕСИВНО ПОНАШАЊЕ. Ни један ни други начин не доводе до доброг решења конфликта. БОЉЕ РЕШЕЊЕ ПОСТОЈИ И ЗОВЕ СЕ АСЕРТИВНО ПОНАШАЊЕ! ОВАЈ ПОМАЛО ЧУДАН ПОЈАМ ОЗНАЧАВА ЗАУЗИМАЊЕ ЗА СЕБЕ И ЗА СВОЈА ПРАВА, БЕЗ УГРОЖАВАЊА ТУЂИХ ПРАВА. ОВАКВО ПОНАШАЊЕ ЈЕ РЕТКО, АЛИ ЈЕ ДОБРА ВЕСТ ДА СЕ МОЖЕ ЛАКО НАУЧИТИ! Како о конфликту размишља асертивна особа? Конфликт... па добро, покушаћу да разговарам лепо са својим другом. Ја имам своја ПРАВА и могу да изразим своје МИШЉЕЊЕ и ОСЕЋАЊА, на пристојан начин, не покушавајући да увредим друга, јер и он има иста права као и ја. Погледаћу га право у очи и самопоуздано рећи шта мислим! ПРИЛИКОМ РЕШАВАЊА КОНФЛИКТА АСЕРТИВНЕ ОСОБЕ НАЈЧЕШЋЕ КОРИСТЕ ТЗВ. ЈА РЕЧЕНИЦЕ. У Ја реченицама исказујемо како се осећамо у одређеној ситуацији. Пошто говоре само о нашим осећањима, њима не нападамо саговорника. Ти реченице говоре о понашању друге особе и њима често нападамо и оптужујемо некога због нечега што је учинио. То често, код друге особе, доводи до отпора или потребе да узврати нападом. Нa пример, другу, који је закаснио на твој рођендан и дошао пред сам крај, можеш рећи: ТИ си безобразан! Како смеш да касниш толико на моју журку? или: ЈА сам баш тужна, зато што си касно дошао и ниси провео најбољи део журке са нама. Очекујем да следећи пут дођеш на време. Шта мислиш, која реченица је боља? У ЈА РЕЧЕНИЦАМА НЕ ОСУЂУЈЕМО ПОСТУПАК ДРУГЕ ОСОБЕ, ВЕЋ ПОКУШАВАМО ДА ОБЈАСНИМО КАКО СЕ МИ ОСЕЋАМО ЗБОГ ТОГ ПОСТУПКА. Уз мало добре воље и мало вежбе, свако од вас може лако да постане стручњак за Ја реченице, а самим тим и да повећа шансу за успешно решавање конфликта са другима! Обавезно пробајте и код куће! Видећете да делује! Милена ЂОРЂЕВИЋ психолог школе 9

10 Шта је то реч? Хајде да погледамо у неком речнику или граматици. Дакле, ево: Реч је најмања језичка јединица са сопственим значењем. Ипак, не могу, а да се не запитам да ли је реч само то, само сувопарни појам у науци о језику? Да ли је реч стварно само једна општа ставка, позната сваком људском бићу? Или се пак иза ове наизглед једноставне језичке појаве крије читав свет најразличитијих значења? Моје је мишљење да је реч много више од онога што у речнику стоји. У реду, реч граматички јесте најмања јединица са самосталним значењем, али у речнику не стоји ништа о томе колику моћ једна једина реч има над нама. Нико не говори о томе каква осећања она у нама буди. Какве везе међу људима гради. Колико ратова започиње. Како убија и оживљава. Како лако уме да повреди, а још лакше обрадује. Зар није сан сваког од нас да расте уз лепе речи? Да не прља језик псовкама, претњама, речима попут: болест, смрт, бол, несрећа, рат, бомба, непријатељ. Ја желим да растем уз лепе речи. Да радосно вичем: Игра! док са друговима трчим по 10 пољани, јурећи за лоптом. Да усрећим старије људе које срећем на улици једним једноставним Добар дан, то не кошта ништа, а њима значи много. Зашто и ви, другари, не бисте учинили исто? За сваког од нас постоји та девојчица. Хајде да јој кажемо да је лепа. Хајде да научимо да у свакој прилици кажемо Хвала, и на свако Хвала одговоримо Растимо уз лепе речи Растимо уз Сунце, Када сунцокрет жути цвету пева. Растимо уз добро јутро Када дан се нови рађа. Растимо уз лептире и крила шарена Кад у свету песма се пева. Растимо са дугом, Да нађем пут до тебе. Растимо са смехом и бисером у твоме оку, За боље јутро и мирне снове. Стефан МАТИЈЕВИЋ, 5/6 једним насмејаним Нема на чему! Делимо комплименте. Рецимо некоме да га волимо, улепшајмо дан и њему и себи! Рецимо некоме ко није ту да нам недостаје, једино тако се нећемо удаљити и једино тако ћемо пребродити сваку раздаљину која нас дели. Рецимо пријатељу који се сели да га никада нећемо заборавити. Радост је у малим стварима природа је пуна лепих речи. Зато, радујмо се сунцу, мору, природи, волимо кишу, росу, ветар у коси. Посматрајмо ведро небо лежећи у високој трави. Посматрајмо излазак сунца са неким до кога нам је стало. Лепе речи не морамо да тражимо, оне су свуда око нас, само чекају да их оживимо. Мама, тата, браћа, сестре, дете, детињство, играчка, пелена свака реч која говори о породици бива магична! Друг, клупа, двориште, лопта и школа је пуна лепих речи! Хајде да кроз живот идемо насмејани, срећни и да ту срећу делимо са другима. Хајде да вежбамо љубав, другарство, пожртвованост, хуманост и толеранцију, радије него мржњу, туче и нетрпељивост. Свако људско биће носи у себи доброту и лепе речи. Само је питање да ли ћемо допустити тим особинама да изађу на површину. Допустимо им то одмах! Покажимо свету које речи нас радују, које умеју да нас насмеју, а које нас мењају на боље. Покажимо одраслима како само једна лепа реч може да стави тачку на сваку свађу и да је све само питање добре воље. Како Извини треба рећи сваки пут када нисмо у праву. Можда чак и онда када јесмо, ако ће то решити свађу јер лепе речи никада нису сувишне. Покажимо им како лепе речи умеју да лече и обрадују чак и у најтежим ситуацијама.

11 У октобру су наставници српског језика расписали литерарни конкурс на тему: Растимо уз лепе речи - хиљаду лепих речи за осећања. Стигло је око педесет прозних и поетских радова ученика старијих разреда, али само десет најбољих ушло је у ужи избор. Књижевно вече одржано је године у нашој преуређеној сали која је блистала током целе представе. У програму је учествовало много рецитатора и такмичара литерарног конкурса, а Дамјан Стаменковић је свирајући на гитари пратио свако излажење веселих учесника на сцену. Да не изоставимо сјајну публику и многобројне аплаузе дивљења, радости и забаве... Мала трема кружила је целом сценом, али и поред тога, све је изгледало прелепо: и рецитације, и књижевна дела ученика (као и сами они), и слајдови који су на видео-биму визуелно представљали кључне речи прочитаних радова... и понеко, случајно, паљење и гашење светла... А тек жири (наставник историје Перо Јелић, вероучитељица Соња Иконић и библиотекарка Наташа Кљајић) који је седео испред свих, и помно посматрао сваки покрет, наглашавање и стишавање одрецитованих стихова и дивну поезију коју су наши мали писари саставили! Коначна одлука жирија гласила је: Победници литерарног конкурса су: 1. Михаило Узелац, 7/6 2. Димитрије Стојановић, 8/2 3. Стефан Матијевић, 5/2 Победнице рецитаторског такмичења су: 1. Марија Ковачић, 6/1 (са ауторском песмом Чудесан свет ); 2. Милица Хаџифејзовић, 7/7 (Петра Дибару: Субота ); 3. Невена Петров, 7/2 (Стеван Раичковић: Ливада ). На овој прелепој књижевној вечери захвалићемо се организаторима. То су били наставник српског језика Александар Алексић и библиотекарка Наташа Кљајић, уз техничку подршку Реље Ћурчина, наставника информатике. Није узалуд пословица Лепа реч и гвоздена врата отвара. На лепу реч нико не остаје имун. Лепа реч свима измами осмех. Лепа реч свакоме испуни дан. Толико је лепих речи на свету. Нека свако дете изабере своје и нека их користи сваки дан јер, не брините, лепе се речи неће никада излизати, нити могу да постану само отрцана фраза. Оне ће бити наш штит кроз живот, иза њих ћемо се безбедно сакрити од свих оних мање лепих речи и ситуација које нам живот доноси. Михајло УЗЕЛАЦ, 7/2 Сунце на истоку рађа нови дан. На све четири стране света настаје нови живот. Живот улази у дечију душу. И дан га обасјава! Прве лепе и миле речи дете ће чути од своје мајке. Нежне као Катарина МАТИЋ, 6/1 пролећни поветарац, благе као сунчев зрак. Речи љубави, заштитничке речи. Уљуљкивано и несвесно живота око себе, дете почиње да расте као трава после кише. Тада чује прве оштре речи, ружне, пуне оптужби. Не разуме он баш све, ни шта му то говоре, ни зашто га оптужују. На моменте тужан, плачљив, збуњен... бежи, скрива се у загрљају оне која га је родила. Она ће га утешити, зна она шта ће му рећи да ублажи тугу! Дете стасава у младића, научен је већ да прима ударце, и да узвраћа ударцем, да говори понекад оно што не жели. Па после жали, дубоко жали. Од неког је чуо да треба говорити јер је ћутање лењост и кукавичлук. Зато је зажалио што оној Милени са црним очима није рекао све што је требало рећи. Оде она путем свог звезданог неба, а неизговорене речи љубави остадоше да заувек трепере у лишћу старог дрвета. Научио је да не сме допустити да прође ниједан дан, а да не каже људима које воли да их воли. Зар ти није топло око срца када ти друг каже да си му најбољи друг, када те наставник похвали, када те продавачица љубазно поздрави, када ти родитељ каже да си његово сунце и његов живот? Све те речи нас испуњавају, у свима њима налазимо радост. Живећи уз те лепе речи растемо као сунцокрети који се окрећу према сунцу. Тако би требало да буде током нашег кратког, а драгоценог живота. Но, има и оних који кроз своју патњу и откривање горких сазнања тону у општи бесмисао, не откривајући смисао. Па би да повуку још некога са собом у амбис безнађа говорећи му ружне речи, несвесни колико га заправо повређују. Да ли му одговорити на исти начин, упустити се у ту ружну игру или ћутати и погнути главу? Да ли бити исти као они? Не, то не сме да се дешава, такви људи не завређују пажњу и љубав. Деца би требало да расту окружена лепим стварима, топлинама, речима које испуњавају срце и душу. Зна то младић који је постао већ зрео човек. Сећа се баке у његовој улици која је живела сама; он јој отрчи по хлеб, па кад седне поред ње испод старе липе она му тепа: Душо моја, Душо бакина. А он се осмехује устима пуним домаћих крофни које је изнела пред њега па му мило око срца. Сада бака у Божјем крилу спава, а он се и даље сећа њених топлих речи. Касно је. Лежу дечица у своје топле кревете. Чује се ветар који шапуће цвећу у башти. Небо пуно звезда, а и оне се дошаптавају са месецом. Причају неке лепе бајке, а деца сањају. Сањају своје ружичасте снове у којима људи нису зли, где владају мир и љубав, а миле речи које им шапћу анђели падају по њима и успављују их. На крају, у даљини, док тону у сан, чују се речи највољеније: Мирно спавај, душице! И лепо сањај! Димитрије СТОЈАНОВИЋ, 8/2 11

12 Почетком септембра дошла сам у једну лепу, по најсавременијим методичким и технолошким стандардима опремљену школу да радим као школска библиотекарка и већ први контакт са том прелепом мултимедијалном библиотеком са импресивним фондом од књига био је обећавајући... Библиотечка секција Половиним септембра покренута је библиотечка секција (на неформалан начин, због обавеза ученика и специфичности режима рада) у коју су добродошли сви ученици који желе да унапреде рад наше библиотеке радом на чувању, завођењу и одржавању књига. Ученици 8/7, 5/1 и 2/1 радо и често долазе и помажу у одржавању библиотеке. Сарадња са Дечијим одељењем Библиотеке града Београда. Ликовни конкурс Мој омиљени филмски јунак. У октобру смо успоставили сарадњу са Надом Арбутином, директорком Дечијег одељења Библиотеке града Београда у Хиландарској улици 7 кoја препознаје наш ентузијазам и креативност и укључује нас у учешће на ликовном конкурсу Мој омиљени филмски јунак, расписаном поводом Дечијег филмског фестивала. Имали смо изузетно леп одзив код ученика, и око 200 ученика који су успешно креирали свог омиљеног филмског јунака награђени су бесплатном чланском картом у Дечијој библиотеци са могућношћу коришћења фонда других огранака Библиотеке града Београда. У плану је и организација изложбе најуспелијих радова са овог конкурса у неком од централних градских изложбених простора током новогодишњих празника. Поводом Сајма књига Дечија библиотека је наградила бесплатно чланарином и најмарљивије читаче старијих разреда наше школе по препоруци њихових професора српског језика. Такође, чланови Дечије библиотеке могу користити и 12 бројне бесплатне креативне радионице, о којима се детаљније можете информисати на сајту Сајам књига Крајем октобра посетили смо и Београдски сајам књига и у сарадњи са Зорицом Здравковић-Јовановић, директорком школе, набавили око 150 нових наслова из савремене белетристике за децу и одрасле и посебно стручне, методичке, педагошке и психолошке литературе како за фонд тако и за награђивање најуспешнијих ученика наше школе. Жеља нам је да новим, динамичним атрактивним насловима подмладимо наш фонд, познат по богатој класичној литератури, и тако га приближимо данашњем, дигитализованом читачу и његовим реалним књижевним потребама, као и да наши наставници непрестано добијају нове актуелне изворе информација у процесу стручне надоградње и унапређивања знања и вештина. А ево и неких нових књига у нашој библиотеци! Белетристика: За млађе разреде: 1. Дон Кихот (сликовница, прерађено према Сервантесу); Едиција Калеидоскоп ( Живот на далеком северу, Диносауруси, Велика открића, Чудесне животиње, Индијанци, Индијанке...); Едиција Корак по Корак ( Хераклове чудесне пустоловине, Кристифор Колумбо, Наполеон, Клеопатра...); Весна Ћоровић-Бутрић: Оставити код руже (лирски усамљени роман о једној улици на степеницама и њеним становницима); Дејан Алексић: Музика тражи уши и На пример (кратке приче); Сузана Тамаро: Страх од књиге (или како да се више не плашиш читања књига?). За старије разреде: Игор Коларов: Дванаесто море и Аги и Ема (тренутно најчитаније књиге у библиотеци!); К. С. Луис: Летописи Нарније (епска фантастика, комплетан серијал од 7 делова); Урош Петровић: Авен и јазопас у земљи Ваука (први српски роман епске фантастике) и Загонетне приче 1-4 (логичке загонетке које ти поставља четврти по коефициенту интелигенције човек на свету!); Владислава Војновић: Принц од папира (савремени породични роман); Вилијем Голдинг: Господар мува (роман о адолесцентском насиљу); Весна Огњеновић и Будимир Нешић: Поздрави неког ( литерарни записи деце из Прихватилишта за децу и младеж по којима је рађен сценарио за филм Специјално васпитање и твсерије Сиви дом и Заборављени ); Дејв Пелцер: Дете звано То и Изгубљени дечак (драматичне исповести васпитно и образовно занемареног детета). Популарна наука и психологија за ученике: Кристин Лосон: Дарвин и еволуција (Дарвинов живот и путовања и неки практични огледи из области еволуције); Жан Бернард Пуј, Серж Блок и Ан Бланшар: Енциклопедија лоших ђака, бунтовника и осталих генијалаца (великани који су имали проблема са учењем и дисциплином у школи); Катрин Мадлен и Бернадет Коста Прад: Како да васпиташ своје родитеље ; Емануел Ригон и Силви Босије: Како да стекнеш самопоуздање ; Хелене Ури: Језик, језик, е па шта је! (популарна граматика); Џо Елен Мур: Како написати причу. Читалачка значка Са жељом да наши ученици поново открију помало заборављене вредности класичне књижевности за децу, од ове године покренули смо пилот-пројекат Читалачка значка. Тања Бребановић, директорка Општинске библиотеке Вук Караџић на Новом Београду и библиотекарка Љиљана

13 Дебра Л. Гарфинкл, Како сам изгубио надимак и стекао девојку Овај роман препоручујем свим тинејџерима. Роман је писан у форми дневника који пише средњошколац Мајк. Мајка сви сматрају за правог штреберчину, због изгледа су га назвали Жгоља, његови родитељи су разведени, заљубљен је у Џину која га искоришћава... Ипак, он у средњој школи проналази правог пријатеља Нејта и упознаје дивну девојку Синди. Роман је пун комичних ситуација и сигурна сам да ће вам се свидети. Роалд Дал, Чарли и фабрика чоколаде Ово је књига за све љубитеље чоколаде и других слаткиша. Јунак овог романа, Чарли Бакит, осваја златну улазницу и са још четири детета иде у једнодневни обилазак највеће фабрике чоколаде на свету, открива тајне фабрике и проба њене специјалитете. Читајући ову књигу, одушевиће вас Чарлијева скромност и доброта, замишљаћете слаткише из фабрике. Бонус информација: по овом роману снимљен је филм у коме глуми Џони Деп. Јоxаим Масанек, Дивљи дечаци - Леон Супердриблер Ово је само један од тринаест делова Дивљих дечака, серијала о дивљој фудбалској дружини. Леон и његов тим Дивљи дечаци изазивају Вечите победнике на фудбалски меч. Победник добија игралиште заувек. Дивљи дечаци напорно тренирају, знајући да Вечити победници никада не играју поштено. И по овом, или, боље рећи, овим романима смишљено је већ пет делова Дивљих дечака. Јоxаим Масанек је у стварности тренер Дивљих дечака и отац је два фудбалера: Леона и Марлона. Ана АРСИЋ, 6/4 Живадиновић су нас радо примиле као драге госте новобеоградских школа! Читалачка значка је такмичење из читања и представљање прочитаних књига (препричавање, анализа или презентација дела, у зависности од узраста и могућности) у Дневнику читања или путем паноа, уз могућност мултимедијалне презентације и илустровања свеске. Такође, важно је да нам ученици представе свој доживљај прочитане књиге и дају своје мишљење о њој. Сваки учесник који прочита књиге и успешно напише дневник до 15. априла године и потом га представи Љиљани Живадиновић на часу читалачке значке у мају, сматраће се победником, а најуспешнији ће бити и посебно награђени. Старији разреди требало би да прочитају најмање четири књиге са списка и пету по слободном избору, а млађи разреди три књиге са списка и, уколико желе, још неку књигу по слободном избору. Списак књига можете наћи у библиотеци или на паноима у школи. Ликовни конкурси У новембру и децембру наши ученици су учествовали на три ликовна конкурса: Како замишљам научника? у организацији Фестивала науке, Моја зграда у организацији Градског стамбеног и Новогодишња честитка у организацији Уницефа. Поносни смо на нашег ученика Видоја Тошића из 1/6 чији је расцветани научник освојио 3. место на Фестивалу науке! Kao пример непрофесионалног односа организатора конкурса према школи поменућемо Уницеф који нам је доставио велике плакате које су примамљивим робним наградама привлачиле пажњу ученика, али који на грандиозном штампаном простору нису садржали рок за предају радова! Испоставило се да су плакати стигли два дана пред закључење конкурса без достављене брошуре у којој су се налазила упутства за учешће, што је наше ученике унапред елиминисало у конкуренцији других школа! Да бисмо ипак наградили труд и креативност наших ученика, директорка школе Зорица Здравковић Јовановић донела је одлуку да се награде најуспелији радови у конкуренцији старијих и млађих разреда на интерном ликовном конкурсу Растимо уз лепе жеље најлепша новогодишња честитка, који је био замишљен као изложба уз књижевно вече Растимо уз лепе речи. Захваљујемо се колегиницама Љиљани Стојановић и Маји Дроњак Петкоски које су анимирале ученике и извршиле селекцију најуспелијих радова. На конкурсу су награђене честитке следећих ученика: - у конкуренцији млађих разреда: 1. место Петар Миочиновић 4/3; 2. место Марија Мијајловић 4/3; 3. место Ана Вулетић 4/5; - у конкуренцији старијих разреда: 1. место Лепа Пауновић 6/5; 2. место Катарина Петковић 7/3; 3. место Марко Мартић 5/1. А даље? У најскоријем периоду планирамо увођење електронског каталога и знатно интензивније посете установама културе. Почетком другог полугодишта извршићемо упис првака у школску библиотеку, а они ће ускоро бити и колективно учлањени и у Дечије одељење Библиотеке града Београда. Добили смо усмено одобрење за драматизацију књиге Поздрави неког од ауторке Весне Огњеновић и Драгана Стојковића из издавачке куће Мостарт. Планирамо и сценски приказ поезије звездарског песника Драгомира Ђорђевића поводом обележавања десетогодишњице од његове смрти, са акцентом на проблемско схватање детињства, детињства као кризног стања. Неке нове идеје стално се рађају... Наташа КЉАЈИЋ 13

14 Неки људи кажу да је Mесец направљен од сира, а ја не верујем. Мислим да је направљен од сребрне прашине и да скупља сјај од Сунца. Иако нема доказа за то, ја у то верујем. Нема ничег лепшег од Месечевог златног и сребрног светлуцања. Када падне ноћ, Месец нам се смешка са неба. Била једном лептирица која се звала Милена. Она је била права лепотица. Имала је жељу. Та жеља је била да добије дете и она јој се испунила. Добила је малу гусеницу. Када је та гусеница порасла, дала јој је име Лептирко Машнић. Када је Лептирко порастао у лептира и када је Милена схватила да је довољно зрео да сам себи направи кућу, послала га је да погледа оближње ливаде. Лептирко је изабрао ливаду са црвеним цвећем. Тамо је упознао бубицу Марицу. Играли су се целог дана са Цвећем које се налазило у близини његове кућице. Сутрадан је Лептирко решио да посети своју баку. Пут је био кратак и лак и стигао је брзо код ње. Али је, на жалост, бака била у пауковој мрежи. Лептирку је помогла пријатељица Марица да избави баку. Због тога јој је Машнић био веома захвалан. Лепо су се играли целог лета Јулијана МИЛОШЕВИЋ, 2/2 Ленка СТЕПАНОВИЋ, 1/2 Мој бајс има точка два, Он је моја срећа сва. Кад га возим и кад јурим, По улици када журим, Стално морам ја да пазим Да некога не прегазим! Алекса КОЗОДЕРОВИЋ, 4/2 Сваки је првак жељан знања, У школу иде пун питања. Оловке у руке па нешто напиши, Ако је лоше, ти гумицом обриши. Кад отворим књигу, Прве две странице, Одмах ми буде насмејано лице! Уснио сам један сан Да је розе мачка Ноћас ушла у мој стан И гле призора: седи мачка на престолу од сира! Док мишеви коло воде, Мачка пије сок од соде! Све сам то гледао у чуду, Нисам ни знао да сањам, А све ми то кратко би Јер будилник зазвони! Марија СОЛАР, 1/3 Јован ВУЈНОВИЋ, 4/2 Пошле смо у Срем, селе смо у воз, путовање ово свидело нам се скроз. Чим у воз смо сели, Одма` смо и јели. Прешли смо Саву и угледали патке на Дунаву. Нови Сад је диван град, ал` се питам шта ћу сад. Каже мени баба Бранкић да идемо за Черевић. С пута стигох среће пуна, дочека ме Мила кума. И са оком пуним сјаја ту је била кума Маја. Њену собу много волим и не могу да одолим. Много волим ту да спавам и да слатко, лепо сањам. Ту је била рука блиска мога драгог кума Мишка. Ал` боравак беше биће више дана да проведем време уз Жељку и Горана. Милица СТЕФАНОВИЋ,1/6

15 Одељење 4/4 са учитељицом Горданом Којић Учионице су просторије које су опремљене за учење деце. Оне су најчешће обичне, тек са понеком сликом. Наша учионица није нимало обична. То је најлепша и најнеобичнија учионица у школи. У њој се, као и у свим другим учионицама налазе ђачки столови, столице и табла. Међутим, много лепог цвећа краси наше прозоре, а два заљубљена папагаја нас стално увесељавају. За време часа понекад слете на неки ђачки сто, али нам то уопште не смета у учењу. На зидовима су закачени панои који су пуни наших радова. Ту су и полице са књигама и плишаним играчкама. Имамо и телевизор који наша учитељица пусти ујутро да погледамо неку занимљиву емисију или цртани филм. Овако лепо и весело уређена учионица помаже нам да лакше учимо и да будемо лепо расположени. То је захваљујући учитељици Гоци Којић. Када на почетку радног дана закорачимо у ову просторију, осећамо се сигурно и пријатно као код куће. Није нам тешко да радимо задатке, све је прилагођено нама који ћемо завршити четврти разред, а онда овако лепу учионицу препустити некој другој деци, неким новим првацима. Петар ГАЧИЋ, 4/4 Када крене киша да пада, Ухвати ме велика досада, Зато зовем свога друга, Да ме не савлада туга. Другу дам пола досаде, Не треба ми цела. Скупимо се око стола, Игра је почела. Нека сада киша пада, Баш ме брига ако боли, У мом срцу срећа влада, Имам друга да ме воли. Играле се наше коке беле, У кокошињцу родио се Пеле. Играле се од јутра до мрака, Петао Пера постао је тата. А петао Пера поносно кличе Гледајте људи, излегло се синче! Све животиње радосне и срећне, Честитају Пери пернато мезимче. А оно трепће, мисли шта се збива Да ли је то неки фестивал пива? Тресао се кокошињац цео дан, Долазили гости један по један. За нас, чини ми се, Гране листају, И нежно шапућу траве, За нас звезде блистају, Са неба Ливаде плаве. За нас, чини ми се, смењују се, Пролећа, лета, јесени, зиме, А ветар крошњама дрвећа Шапуће наше име... Mарија МИЛОШЕВИЋ, 6/3 Кад крене киша да пада, Више ме не хвата досада, Ја позовем мога друга И на небу сија дуга. Марина БУНДАЛО, 2/2 Славили су тако скоро месец дана, Стизали су дарови са свих страна. А Риста глиста виче са листа, Где да се селим, стиже терориста?!! Јован ПОПОВ, 5/1 15

16 Једнога дана код језера нашла се лабудица. Имала је осам јаја. Приметила је да јој једно јаје недостаје. Освртала се око себе, али јаје није нашла. Била је јако тужна. Док је лабудица тог поподнева тражила храну, орао је зграбио једно јаје и полетео високо са њим. Док је летео, јаје је склизнуло и почело да пада. Иако је пало са велике висине, није се разбило, већ је пало у друго гнездо. У том гнезду су била јаја маме патке. Она није ни приметила да има једно јаје више. Неколико дана касније, јаја су се излегла. Мама патка је приметила разлику међу пачићима, па је малом лабуду дала име Сребрно паче. Иако је оно изгледало другачије од осталих, мама патка га је хранила и гајила лепо као и остале пачиће. Сребрно паче је било радознало и стално се губило од осталих пачића. Једном није знало да се врати. Мама патка га је узалудно тражила. Пронашла га је после неколико дана, како само плива по језеру. Сребрно паче се обрадовало и поново било срећно. Једном, док су се сви пачићи играли и пливали по језеру, угледаше чудне комшије. Били су то млади лабуди са мамом лабудицом, и сви су били исти као Сребрно паче. Мама лабудица је пришла и питала маму патку да ли може да јој врати њеног изгубљеног лабуда. Патка је тужно пристала, јер је видела да Сребрно паче више припада лабудовима. Мама лабудица му је променила име у Сребрни лабуд. Од тог дана, па све док нису порасли, свако поподне су пачићи и лабудићи веселом грајом реметили тишину језера. Најсрећније је било Сребрно паче, пардон, Сребрни лабуд јер је, уместо једне, сада имало две породице. 16 Ања ПЕМАЦ, 2-3 Некада давно, ја сам био тигар и живео сам у зоолошком врту. Сва деца су прво ишла да се диве мајмунима, а затим да гледају фоке и слонове, само је једна девојчица стално долазила код мене. Она је била веома добра и видело јој се у очима да се не плаши него да тражи правог пријатеља. Зато сам свакога дана једва чекао да дође. Једног дана девојчица замоли чувара да је пусти да ме мало помази, а чувар се уплашио да је не уједем па је није пустио. Видео сам да је тужна због тога па сам одлучио да је пронађем. Замолио сам добру вилу да ме претвори у мачку. Када сам нашао девојчицу, она ми се јако обрадовала па ме је загрлила и изљубила. Од тада ја живим код девојчице и ми смо најбољи пријатељи. Поглед ми лети Облаку плавом, Снено га питам Пахуља где је. Дрвету у врх Пењем се брзо Листић да скинем Јесен да оде. Рукавице топле Спавају чврсто И опет се питам Јанко ВУКОВИЋ, 2/3 Пахуљо бела када ћеш доћи? Стефан МАТИЈЕВИЋ, 5/6 Ево стиже зима, И доноси радост свима. Пахуљe весело веју, Снег наш бели сеју. Низ брдашце санкамо се ми, Хајде да се санкамо сад сви! Док мраз по стаклу шара, Деци радост зимску ствара. Једино је врапчић тужан, Њему снег је баш, баш ружан, Мрвице хлеба у снег се сакриле, Што њему пахуље беле нису миле? Тамара БОГДАНОВИЋ, 2/1 Фудбал је, знате, Прва споредна ствар на свету, И верујте, Заразио је целу планету. Цео стадион навија кад играм ја Па каже: Дај гол, Петре, Са друге планете. А данас ми није баш неки дан, Под ударом противника као Зидан, Судија се ухвати за џеп, А ја, као мачак, повијем реп. Знам да то није фер-плеј, Али, кажем океј, Поштујем противника, верујем у себе, Дајем максимум, стижем до победе. Петар ЧЕЛИКОВИЋ, 7/4

17 Рођена сам давне године, у време када је неки деда Аврам опорављао нашу земљу од кризе. Да сам у стомаку сачекала још неколико сати, добила бих од града Београда бесплатна колица и сву мени потребну опрему, јер се тада 1. мај баш славио. Расла сам уз економски опоравак мојих родитеља. Први зубићи, први кораци, прве лутке, прве симпатије у вртићу... и онда, неколико дана пред мој четврти рођендан, почело је бомбардовање. Тих дана смо се стално негде скривали. Тек сада сам схватила да се нисмо играли жмурке. Моји родитељи нису одлазили на посао, дружили су се више него икада и спомињали нека, мени непозната имена. Само што су се смирили авиони, неки људи су узимали шерпе и лонце и застрашујуће лупали. Тада сам често помишљала: Боже, каква деца! Тако дочеках и полазак у школу. Све је било ново, дружење, оцене, писмени и контролни задаци, учествовање у разним програмима, експериментима. Тако, прелазећи из фазе у фазу, постадосмо неприметно одрасли, пубертетлије, млади људи који ће се за неколико месеци наћи на својој првој животној раскрсници. Шта, куда, како... да ли смо спремни да дамо одговор, да ли је то пут који нас води до наших снова и лепе будућности? А време тече и уредно нам броји свако протекло вече. Да ли сам одрасла или још у души дете, када такве мисли по мојој глави лете? Хоћу да уживам још мало и да будем дете, а нека се све одлуке касније мене сете. Даница ПЕТРОВИЋ, 8/2 У време када сам био мали и када сам знао само за своје најближе, знао сам и шта је срећа. Родио сам се давно, у земљи у којој се за време моје ране младости ратовало. Ипак, нисам се плашио, родитељи су ме тако учили. Тада, у време бола и туге, ја нисам био тужан, веровао сам у срећу. Међутим, деца сазревају тако брзо да нико и не примети, родитељи не стигну ни да их науче како да граде своју срећу. То се десило и мени, с тим што ја нисам желео да слушам савете. Због тога ме кроз живот прати несрећа. Због тога сам изгубио добре пријатеље, добре оцене... Нисам имао храбрости да питам своје како се гради срећа, па сам сам почео да је тражим. Питао сам другове, али они нису знали да ми одговоре. Питао сам пролазнике, игнорисали су ме. Тада, када нико није имао одговор на моје питање, дуго сам размишљао шта да радим. Са 11 година сам почео да тренирам одбојку, а ни то ми није ишло за руком, па сам одустао. На крају, после свега, скупио сам мало храбрости да питам своје родитеље како стићи до среће. Рекли су ми да само пратим своје снове, да слушам своје срце и да се уз то мало потрудим. Послушао сам их, и верујте, све ми иде од руке. Вратио сам се одбојци и најбољи сам. У друштву сам омиљени. На крају сам пронашао прави одговор: Свако је ковач своје среће!!! Игор СТЕФАНОВИЋ, 8/4 17

18 РАЗГОВОР СА УЧИТЕЉИЦОМ МИЛАНКОМ ГАЈИЋ Кажу да радни век брзо прође, посебно у школи, а када се оде у заслужену пензију, остају сећања на све лепе дане проведене у раду са најмлађима који су извор свих инспирација. Учитељица Миланка Гајић, након 33 године активног образовно-васпитног рада, на крају првог полугодишта школске године закључила је оцене, оправдала изостанке, затворила дневник и отишла у заслужену пензију. То је био повод да са њом обавимо мали разговор. Да ли Вам је жао што одлазите у пензију? Да, жао ми је, али сам ипак и уморна од дугогодишњег рада. Колико дуго сте радили као учитељица? Посветила сам тридесет и три године раду са децом. Који тренуци ће Вам остати у сећању? Растанци са генерацијама, који су увек дирљиви. 18 Колико сте генерација извели на прави пут? Извела сам осам генерација. Зашто сте изабрали да будете учитељица? Волим децу, сматрам их покретачима свега лепог и позитивног. Данас сте Ви узор многим ђацима, а на кога сте се Ви угледали? Узор ми је била моја професорка методике Слободанка Савић. Опишите себе у три речи. Доследна, одговорна, упорна. Шта чини ваше часове тако занимљивим? Активно учешће ученика, њихова иницијатива, радозналост, жеља да сазнају више, сазнање да они уче од мене, али и ја од њих. Да ли су Вам нове генерације представљале изазов или само обнављање старог градива? Велики изазов. Свака генерација је била нешто ново, специфично и имала нешто својствено само њој. Какав сте Ви били ученик? Увек одличан. Сада када одлазите у пензију имаћете доста слободног времена. Како ћете га искористити? Радно и активно. Дани ће ми бити испуњени одласцима у позоришта, читањем књига, дружењем и путовањима. Увек сте подстицали ученике на ред, рад и дисциплину. Да ли је то од увек Ваш принцип или се мењао током година? Подстицала сам рад кроз међусобно дружење, а дисциплину стварајући поверење и инсистирала на развијању истраживачког духа. Током дугогодишњег рада за празнике и рођендане добијали сте разноразне поклоне. Да ли сте више уживали у оним купљеним или ручно направљеним? Ручно направљеним, више волим када се деца потруде и одраде то са љубављу. Да ли су се Ваша предавања мењала током година или сте радили на истим основама? Увек су се мењала зависно од области и предмета и у складу са особинама које су одликовале генерације. Подстицали сте децу да читају, уче и редовно сте им давали савете. Да ли сте задовољни знањем и успехом Ваших ученика? У глобалу сам задовољна, али било је појединаца за које мислим да су могли много више. Желела бих да издвојим оне ученике који су својим ангажовањем постигли максимум и учинили ме поносном што сам изабрала овај позив. Шта бисте поручили нашим читаоцима, ученицима и новим генерацијама? Будите своји, вредни, успешни и трудите се да кроз живот идете уздигнуте главе. Захваливши се нашој учитељици на разговору, пожелели смо јој срећан одлазак у пензију, уверени да ће њен рад и труд остати запамћени у овој школи. Разговор водила: Катарина ТОКАЛИЋ, 7/5

19 РАЗГОВОР СА ИВАНОМ ХРИСТОВИМ, БИВШИМ УЧЕНИКОМ НАШЕ ШКОЛЕ Пре неког времена, нашу школу је на велико изненађење али и радост наставника, посетио њен некадашњи ученик Иван Христов који је из школе отишао као дечак, а у њу се вратио као студент завршне године стоматологије. Непосредни повод за његов долазак је предавање о хигијени зуба које је држао ученицима млађих разреда када је поделио поклон пакете компаније Колгејт. Посету је искористио и да се сусретне са познатим и драгим лицима. Ми смо ту посету као поносни домаћини жељни нових сазнања схватили као идеалан повод за интервју не само о здрављу, већ и о Ивановим школским данима и његовом зубарском искуству. Иване, за почетак нам реци када си похађао Деспота? У школу сам кренуо давне године, а завршио сам И како ти се она чини сада након толико година? Морамо се похвалити тиме да је скоро и реновирана. Садашња школа се поприлично разликује од оне некадашње. Много је лепша. Највише ми се допада изглед учионица. Како ти се чини основна школа у поређењу са средњом школом и факултетом? Искрено, школа ми никада није тешко падала, штавише било ми је досадно када бих био спречен да идем у њу. Кад год бих био болестан, било би ми жао што су остали другари у школи где уче и играју се. Као што видите, управо из тих разлога ниједна школа ми није била тешка. Ко је био твој разредни старешина, а ко ти је био најзанимљивији од наставника? Моја разредни је био Златко Маљица, а од наставника су ми свакако најупечатљивији били Зорица Здравковић, Соња Стаменовић и наставница географије Маријана Зековић те планирам и сада да их посетим. Иван Христов са својом наставницом српског језика Зорицом Здравковић-Јовановић А сада мало више питања о твојој професији. Како си уопште одлучио да постанеш зубар? Мој отац је зубар тако да сам и сам то желео да будем. Да ли постоји одређена средња школа за зубаре која би морала да се заврши пре факултета? Ако неко жели да буде зубар, није толико важно за коју средњу школу ће се определити. Моја лична препорука је гимназија, мада може и зуботехничка и медицинска. Што си тиче уписа на факултет, шта је потребно да се припреми? Биологија и хемију. Мислим да није тешко. На којој години факултета си тренутно и какве су студије? Ја сам сада студент завршне године факултета, тојест на шестој години, мада је некада требало пет година да би се овај факултет завршио. Студије су захтевне и највише траже добро друштво, колегијалност и рад. Када говоримо о хигијени зуба, шта препоручујеш? Зубе треба прати минимум два пута дневно, ујутру и увече, а препоручљиво је и после јела. Оно што је такође важно за хигијену зуба је да би четкицу требало мењати на око два месеца, а ако се расцвета, и раније. Шта је тачно разлог цветања четкице? Главни кривац за то је дефинитивно неадекватна техника прања зуба. Многи стоматолози сматрају да употреба конца није добра и да је непотребна. Шта ти мислиш о томе? У основни прибор за прање зуба спадају управо четкица и конац тако да би га требало користити. Паста је помоћно средство. Сада је дефинитвно актуелна тема свињски грип. Да ли постоји неко правило о неги зуба које је потребно испоштовати да се не би заразили? Постоји једно али једино у случају да дође до заразе оболели мора да баци четкицу и набави нову. Разговор водила: Тамара СТОЈАНОВИЋ, 8/2 19

20 РАЗГОВОР СА НАШИМ БИВШИМ УЧЕНИКОМ РАНКОМ РАДОВИЋЕМ, САДА ЂАКОМ БОГОСЛОВИЈЕ НА ЦЕТИЊУ На крају осмог разреда многи ђаци су на великим мукама да изаберу школу која ће задовољити њихове жеље и амбиције. Ранко Радовић се није много двоумио, уписао је богословију, планирајући да једног дана постане свештеник. То је био повод да са Ранком обавимо разговор. Због чега си се одлучио да упишеш богословију? Од малена сам ишао у цркву и заволео сам богослужења, а интересовало ме је како свештеници живе. У основној Господу се Богу молим, За најдраже моје, које бескрајно волим, И за све људе овога света, За све којима је драга ова планета, Да нам да здравља, снаге и воље, За промене мале, за сутра боље. Да будемо љубави пуни, радни, Истрајни и брижни, Нежни, честити, саосећајни, Да волимо људе и природу целу, Да љубав своју покажемо на делу. Господу се Богу молим... Да живимо у миру и благостању, Да будућност видимо у учењу и знању, Да се дружимо и уживамо У дечијем радовању и одрастању. Господу се Богу молим... Да нам да храбрости, знања и воље, О здрављу да бринемо, тугу да поделимо, Да се лоших речи и дела манемо Да се међусобно поштујемо и помажемо! За сутра боље! 20 Господу се Богу молим... Соња СТАМЕНОВИЋ школи сам волео друштвене науке: историју, географију, језике као и веронауку, а то је оно што се тражи у богословији. На основу овога, знао сам да је за мене богословија прави избор. Пријемни испит за богословију је другачији него за друге школе. Како је изгледао? Најпре сам морао да добијем одобрење од парохијског свештеника и да попуним неке формуларе. Затим сам отишао у Патријаршију и ту полагао пријемни испит. Испит није био тежак, то су углавном основна црквена питања. Морао сам и нешто да отпевам. На пријемном нас је било осморица и сви су прошли. После пријемног испита распоређен си у Цетињску богословију. Зашто баш тамо? Правило наше Цркве је да се ђаци који су прошли пријемни не распоређују у градовима где живе. Ово посебно важи за момке из Београда. Одлуком митрополита ја сам једини из моје генерације који сам распоређен на Цетиње. Схватио сам да није битна удаљеност, јер ћу, где год да одем, бити одвојен од куће. Како изгледа један дан у богословији? Углавном устајемо у шест сати, а у пола седам је литургија у Цетињском манастиру. После службе је доручак и у осам сати почињу часови. Стално имамо по пет часова који трају до један и петнаест када је ручак. Након ручка имамо слободно време до пет сати када почиње прво занимање. То је заправо један час на коме се учи. За ред и мир на занимањима задужен је цензор, старији ђак који је нама као старији брат. После првог занимања је вечерња служба у шест сати, а након ње је вечера у седам сати и одмах затим је друго занимање које траје углавном до осам сати. После тога опет имамо слободно време до десет сати када сви морају бити у креветима. На богослужења, занимања и оброке смо обавезни да дођемо јер се у противном добија укор. Ово показује да је у богословији основно: рад, ред и дисциплина и то сви морају да поштују. То не значи да смо ми робови, али основна правила морају да се испуњавају. Пре и после сваког оброка је молитва, а то исто важи и за часове. Ми идемо и суботом у школу, али се раније распуштамо него ђаци у осталим средњим школама. Такође, ослобођени смо наставе када је неки празник. Наши васпитачи и професори су веома попустљиви према нама и увек можемо да се договоримо. Пратимо дешавања, гледамо утакмице Србије и наших клубова, имамо салу за стони тенис и терен за кошарку. Често можемо да изађемо у град, поготово суботом. Такође, посећујемо играонице, теретану и све оно што је занимљиво осталим тинејџерима. Наравно, да би се добиле повластице, потребно је да се поштују правила. Близу је море. Да ли планираш да скокнеш до плаже?

21 Манастир Светог Петра Цетињског је подигао Иван Црнојевић године, а до темеља су га разрушили турски освајачи. Манастир је обновио родоначелник лозе Петровића, владика Данило, на другом локалитету месту двора Црнојевића. Након обнављања, у току 18. века неколико пута је био рушен и спаљиван. Комплекс манастира је у ствари град тврђава у малом. Језгро чини црква Рођења Богородице, у којој је смештен кивот св. Петра Цетињског, по коме је манастир и добио име. У манастиру се налазе вредни предмети из средњевековне прошлости: епитрахиљ Светог Саве, круна краља Стефана Дечанског, црквена застава Балшића, печат и штап Ивана Црнојевића. Ту се налази и вредна збирка икона и средњевековних рукописа, насталих на пергаменту или хартији, као и многе ретке књиге, међу којима и Октоих, штампан 1493/94, у првој ћириличној штампарији Ивана Црнојевића. У манастиру се налазе и две вредне хришћанске светиње: рука Светог Јована Крститеља и део крста на коме је разапет Господ Исус Христос. Рука Светог Јована Крститеља је током векова често мењала место боравка. Руском цару Павлу I витезови Малтешког реда предали су је године, заједно са делом часног крста на којем је Исус Христос био разапет и чудотворном иконом Богородице Филермске. После револуције године, реликвије су пренете из Русије. До смрти их је чувала Марија Фјодоровна, мајка последњег руског цара Николаја Романова. После њене смрти, њене ћерке су предале реликвију руском митрополиту Антонију (Храповицком), који је био на челу Руске заграничне православне цркве. Митрополит је светиње сместио у православни храм у Берлину, а онда заједно са њима се преселио у Србију, у Сремске Карловце и поверио их нашем краљу Александру Карађорђевићу. Светиње су чуване у придворном храму Светог Андреја Првозваног уз Бели двор на Дедињу, а по почетку Другог светског рата, краљ Петар II их је предао манастиру Острог, чији архимандрит их је сакрио, где су остале све до године. Тада су их власти пронашле и године део часног крста и руку Светог Јована предале Цетињском манастиру, док су икону уступиле на чување цетињском Народном музеју. Наравно, али на пролеће и почетком лета. Имам доста другова у Будви, Котору, Тивту и Сутомору и ићи ћу да их посетим већ следеће године. Да ли ти недостаје Деспот? Наравно јер ме много лепих тренутака везује за основну школу. Шта највише памтиш из основне школе? Незаборавно друштво, екскурзије, вечито занимљиве наставнике (ово се посебно односи на професоре Стијака и Млађу), фазоне и форе, анегдоте са часова, звук школског звона и све оно што је оставило неизбрисив траг у мом детињству. Од наставника издвајам наравно разредну Верицу Марковић, која је одличан педагог, особа коју красе рад, способност и амбициозност. Осим разредне, ту је и наставник историје Зоран који је знао за строгоћу, али и за хумор јер је био непресушни извор бисера. И он је као наставник сматрао да је његова дужност да нас донекле исправи и увек нас је опомињао да ће Србија остати нама, младим генерацијама и да од нас самих зависи и наша будућност као и будућност државе. Овде ћу издвојити и наставника географије Дејана јер је и он знао да учини своје часове нама занимљивим због великог броја тема из свакодневног живота. Шта имаш да поручиш новим генерацијама? Свим генерацијама поруке су исте: децо, само учите и радите. Међутим, није све у томе. Наравно, и то је битно, али та иста деца морају да знају и ону науку која ће их научити правом хришћанском животу. Млади су данас суочени са многим проблемима и искушењима на која не могу да нађу одговор. Зашто смо тужни, зашто смо нерасположени, иако имамо све и знамо све, шта је то што нам фали, питају се многи. Недостаје нам оно што је најважније у животу - мало љубави, стрпљења и међусобног поштовања. Наши родитељи су одрасли у незнању и у неком другом систему. Нећемо због тога да их осуђујемо, али зато смо ту ми да исправимо њихове грешке и да кроз љубав према Богу изградимо један нови живот. Моја основна порука свима у Деспоту је да чешће посећују цркву јер ће једино тамо наћи одговор за све што их мучи. Једино тамо ће осетити мир и радост заједнице која се остварује у православном духу. Јер, човек вас може очарати и разочарати, а Бог само очарати. Будимо људи у свако време, речи су нашег покојног патријарха Павла који нам је својим светим животом оставио пример. И на крају, сетимо се речи светог владике Николаја (Велимировића): Нека се српски народ обожи, сложи и умножи. Желим вам све најбоље у наредном школовању и животу. Као неко ко је у основној школи увек био пример другима, и у учењу и у другарству, сигурни смо да је Ранко направио прави избор и да ће са успехом учити хришћанску науку, на корист и себи и своме роду. Разговор водио: Иван ГРБИЋ, бивше 8/3 21

22 Имамо част да попричамо са ученицом наше школе, Оливером Кнежевић, која је преко Културно-уметничког друштва,,свети Сава из Миријева отишла у,,бели свет, у град Вашингтон, главни град Сједињених Америчких Држава. Оливера, за почетак реци нам како си реаговала када си сазнала да имаш могућност да отпутујеш у Вашингтон? Била сам веома запањена и срећна јер мало је људи који данас из ове земље могу да оду у тако велики и леп град. Истовремено, била сам сумњичава зато што наш тренер воли да се шали са нама, али када сам чула од директорке да идемо тамо, све сумње су истог тренутка нестале. Знала сам да ћу се сјајно провести. Можеш ли нам рећи одакле та идеја да КУД,,Свети Сава оде у Америку? Сваке године се одржава фестивал у Вашингтону, а на њему учествује невелики број земаља. Ове године су Шпанија, Грузија и Србија добиле директан позив од САД и наша државна организација за културу је тај позив проследила КУД-у,,Свети Сава. Када си отишла за Америку и колико си тамо остала? Отишла сам 11. септембра и тамо остала 13 дана. Реци нам како сте путовали, да ли је лет био пријатан? Полетели смо са међународног аеродрома,,никола Тесла до 22 Лондона где смо прешли у други авион и упутили се за Вашингтон. Лет је био веома пријатан. Када сте стигли тамо, где сте прво отишли и шта сте прво радили? На аеродрому су нас сачекали домаћини, са којима смо отишли до њихових кућа и тај дан смо провели у дружењу са њима. Како си се споразумевала са њима? Да ли је било проблема у комуникацији или сте пак имали свог личног преводиоца? Не, није било проблема зато што је жена, која ме је примила, била Српкиња, а њен муж је само због ње прешао у нашу, православну веру. О преводиоцу није било ни говора. Пошто знамо да си у Америци представљала нашу културу, занима нас где су одржавани концерти? Концерти су се одржавали на различитим местима: по хотелима, импровизиваним бинама, салама. Колико дуго су трајали и како је публика реаговала? Трајали су од сат до два, а публика је у највећем броју била америчке нације. Нису реаговали лоше, али им је то што смо ми изводили ипак изгледало страно. Колико често сте имали концерте? Сваки трећи дан један велики концерт, а сваки дан два мања: после доручка први, а после ручка други. Какав је Вашингтон град, шта можеш да нам кажеш о њему, да ли изгледа као у филмовима? Вашингтон је диван град, пун енергије и прелепих предела. Веома је чист и има пуно лепих зграда. Дели се на два дела и нема шансе да се изгубите јер су улице правилно распоређене. Наравно да је исти као и у филмовима. Које си све знаменитости тамо обишла? Обишла сам Белу кућу, Конгрес, музеје, паркове и још много тога. Да ли си тамо нешто ново пробала од хране? Да, пробала сам неку врсту палачинке која је веома велика и направљена је од канадског дрвета, са преливом од те исте биљке. Да ли се њихова храна пуно разликује од наше? Да, веома. Наша права српска храна је више традиционална, старог и квалитетног укуса док је њихова храна такозвана брза храна, као у Мекдоналдсу. Пошто много омладине сматра да је животни стандард много бољи у светским метрополама него овде у Београду, да ли си и ти то приметила? Па, како коме. Њима јесу плате веће, али су им и цене веће. На пример, једна флашица кока-коле од 0.5 литара кошта око два долара, а ако узмемо да је један долар 63 динара, онда је то за нас јако скупо. У сваком случају, моје мишљење је да јесте, животни стандард им је бољи од нашег. Да ли би волела да живиш у Вашингтону? Наравно јер је врло леп и чист град, али би ми увек у срцу на првом месту био мој Београд. Да ли си случајно скокнула до неког другог града као што је Њујорк? Не, нажалост, али се надам да ћу у будућности моћи да одем и тамо. Да ли ти се свидео неки дечко из Америке или са фестивала? Морам признати да јесте, и то један дечко из Грузије. Разговор водио: Димитрије СТОЈАНОВИЋ, 8/2

23 РАЗГОВОР СА ВУКАШИНОМ МИЛИЋЕВИЋЕМ ликовном конкурсу или сличном такмичењу? Да, учествовао сам на доста такмичења, освојио сам више награда, а најзначајније су ми награде у Италији и Кореји. Ко ти је највећа подршка у стварању? Моја десна рука! Одакле долази инспирација, да ли без проблема долазиш до теме? Немам проблема са инспирацијом. Она се налази у свакодневном животу само је треба приметити. Ко ти је омиљени стрип јунак? Па, има их пуно, али највише волим Алана Форда и Дилана Дога. Шта више волиш да црташ: карикатуре или стрипове? Јако волим и стрипове и карикатуре, али значајнији су ми стрипови... Видиш ли себе у будућности као некога ко се бави цртањем? То се никад не зна, али ако не успем у овом послу сигурно ми остаје хоби. Разговор водио: Михајло УЗЕЛАЦ, 7/6 Вукашин Милићевић, ученик 7/6, већ је познат међу својим друговима као изузетно талентован цртач. То је био повод да му поставимо неколико питања. Када си схватио да је цртање оно у чему се проналазиш? Цртам од како умем да држим оловку. Да ли си ишао у неку школу цртања где су обликовали твој таленат или је све само твоја заслуга? Сада идем у школу стрипа и карикатуре, а раније сам ишао у школу сликања, али без превеликог успеха. Да ли црташ само један тип радова или више врста? Највише волим да цртам стрипове и карикатуре, али цртам и остале врсте радова. Колико ти времена треба док један рад не добије свој коначан облик? Све зависи од рада... Отприлике сат или два. Да ли си учествовао на неком Свако име је посебно и има своје значење. Имена се врло често дају управо због свог значења. Зовем се Александра. Александра је име грчког порекла, у значењу заштитница људи. Ово име је настало и употребљавало се као једна од особина за грчку богињу Херу. Иако има грчко порекло, Александра је и старо српско име. Сродна су јој и следећа имена: Сандра, Сања, Алексија, Алекса, Александар. Многе познате личности зову се исто као и ја. То су, на пример: певачица Александра Радовић, тенисерка Александра Вознијак и још доста њих. Не знам да ли баш свима који носе име Александра одговара значење имена, али мени одговара. Фина сам и одговорна и сматрам да бих могла бити заштитница људи. Такође, волим да штитим и браним слабе па се моје име баш слаже са мојим особинама. Свиђа ми се моје име и његово значење и јако ми је драго што је значајно у српској историји. Нека имена на први поглед не делују лепо и значајно, али када се протумаче, могу се открити нека занимљива и лепа значења тог имена. Имена су толико важна да могу да промене личност човека и да му додају бројне врлине. Зато, сви би требало да будемо поносни на своје име јер свако име носи нешто добро у свом значењу. Александра АРСИЋ, 6/4 23

24 Драге моје мудрице, надам се да сте вредно учили и у току вашег вредног рада имали времена за мали одмор, да вам се сиве ћелије одморе у sega-mega-cyber виртуалном свету. Првенствено мислим на интернет. Интернет није ништа више него скуп каблова, рачунара, комуникационе опреме, а све је то повезано подземним и надземним везама путем оптичких каблова или изнајмљених телефонских линија. Иницијатива за стварање првог облика интернета је стигла од америчког министарства одбране и имала је за циљ налажење начина за повезивање различитих типова рачунара. Све је то требало да функционише као аутоматизован систем веза и командовања што отпорнији на евентуални руски напад. Интернет је рођен првог септембра године када је и прорадила прва веза између два рачунара у Калифорнији. Тада је са једног рачунара на други послата команда login чиме је изазвано заглављивање и онемогућен рад на другом рачунару. Мудрице би требало да знају да не постоји нешто материјално на шта би се могло показати прстом и рећи: То је интернет!. О интернету ћемо више разговарати у следећем броју, а посебно о свим скривеним деловима које он ћутљиво чува само за себе. За сада ћу вам дати предлог да обиђете следеће web адресе: У овом броју упознаћемо се укратко са програмом који се зове сcleaner. Ccleaner je програмчић који ће нам помоћи у раду на рачунару тако што ће нам при подизању система брисати све непотребно забележене ствари које су се интегрисале у друге програме, нарочито у интернет претраживаче. Ccleaner је бесплатан програм и може се скинути са официјалног сајта фирме која га производи. Доступан је и редовни update програма. Инсталирајте га и видећете које још предности има Припремио и обрадио: Јеврем ЦВЈЕТИНОВИЋ, system administrator Група за електронску приватност је поднела пред америчком федералном трговинском комисијом захтев да се испита недавна промена опција за приватност коју је извршила компанија Facebook. Ове промене које су извршене у претходних две недеље критиковане су од стране многих и откривају неке претходно скривене персоналне детаље корисника. Ове промене нарушавају приватност корисника и контрадикторна су са Фејсбуковом сопственом презентацијом, наводи Electronic Privacy Information Center. Фејсбук у одговору каже да је контактирао са трговинском комисијом и наводи да нова подешавања додају низ детаљнијих опција за приватност које би само требало подесити.

25 Ако језике човечије и анђеоске говорим, а љубави немам... Ако знам све тајне и сво знање, а љубави немам... ако имам толико вере да и планине премештам, а љубави немам... ништа сам. Разлог због којег наш живот има смисла јесте љубав. Кад нас неко истини... Љубав никада не престаје. Апостол Павле је сведочио хришћанима свог времена овакву врсту љубави. И само оваква љубав води нас ка путу савршенства. Савршена љубав ствара могућност успињања човека до степена светости. Светитељи су људи Је ли још жива Она ваша сестра Код које сте одлазили сваке недеље Питам Патријарха Павла Умрла је одавно Али то ми није сестра Него сестра од тетке А тетка ми је мајка Која ме подигла од колевке Кад се преудала Она што ме родила воли, ми смо посебни и узвишени пред читавим човечанством. И кад ми волимо, онда у ствари живи јесмо. Господ из љубави ствара овај свет и као круну стварања поставља човека. А човек веома личи на Бога. Како то човек личи на Бога? Само ако свој живот изражава као љубав! Али, треба знати да се љубав остварује и стиче цео живот... увек и непрекидно према свима и у свакој прилици и неприлици. Треба знати и то - да сва блага овог света, и духовна и материјална, ништа нам не вреде ако љубави немамо, односно ако негујемо себичност. А себичност је највећи промашај човечанства! Себичност нас раздваја од других људи укидајући пут љубави и истинско постојање заједнице, урушава однос човека према човеку, човека према природи и самим тим према Богу. Љубав не чини што не пристоји... Љубав се радује И сад ја мислим Кад променим светом Да ћу прво видети тетку Које сам се највише ужелео А за остале у царству небескоме Има времена Да се видимо и поразговоримо Од Аврама и Исака До четвородневног Лазара Моје крсне славе Видећу и Светог Саву И Цара Косовскога И друге свете и Из рода нашега Који су одбранили образ Божји Видећу и мајку Ако Бог да И ако ме позна Матија БЕЋКОВИЋ које је Црква прогласила светима управо зато што су се веома жртвовали за овакву врсту љубави, за овакав начин живота. Пре него што је постао хришћанин, апостол Павле је био римски војник, звао се Савле и није знао за овакву љубав. Његов задатак је био да прогони хришћане по заповести римских власти. Међутим, једном приликом на путовању за Дамаск (град у Сирији), Савлу се обратио Христос речима: Савле, Савле зашто ме гониш? У том тренутку апостол је схватио свој промашај и уместо да прогони хришћане постао је један од њих, узео име Павле и остатак живота провео проповедајући овакву врсту љубави и Христову науку по целом свету. Један је од најзаслужнијих апостола због свог мисионарског рада и до краја свог живота је сведочио љубав. Вероучитељица Соња ИКОНИЋ СКЕРЛИЋ 25

26 У уторак, 6. октобар од 11 до 13 часова на Олимпу је одржан Спортски дан на коме су учествовали ученици одељења 4/6 са учитељицом Маријом Тодоровић. Циљ овог догађаја је промоција спорта као битног инструмента за развој деце и успостављање ближе сарадње између спортских клубова који раде у оквиру школа са школама, ради укључивања све деце у спорт, посебно оне која нису у могућности да се организовано баве спортом. У складу са Оквирним акционим планом Министарства просвете за превенцију насиља у образовно-васпитним установама, један од циљева налаже обезбеђивање превентивне и заштитне улоге школског спорта и спортских активности деце и ученика. Организатори овог програма су Градска општина Звездара, организација Пријатељи деце Србије и Звездаре, Секретаријат за образовање Скупштине града Београда, УНИЦЕФ и Спортски центар Звездара. И ове јесени смо ишли у обилазак нашег града са жељом да упознамо његове знаменитости. Наставник Перо Јелић нас је прво одвео у цркву Светог Марка, која је једна од најпознатијих грађевима у Београду. Интересантно је да су у њеној крипти сахрањени краљ Александар Обреновић и краљица Драга, који су убијени у Мајском преврату године. Иза ове цркве налази се руска црква, једина у Београду, подигнута 1924 године од стране руске емиграције, који су после Октобарске револуције избегли у нашу земљу. Следећа станица на овој лепој шетњи био је споменик Васи Чарапићу који је погинуо на Стамбол капији 1806 у борби за ослобођење града од Турака. Видели смо и споменик писцу Браниславу Нушићу, а посебно је интересантан споменик кнезу Михаилу, вероватно најпознатији споменик у граду. На њему се налазе имена градова које је кнез Михаило ослободио током своје владавине. Јован РАДИЋ, 8/3 Ове школске године трудили смо се да за већину ученика ромске националности обезбедимо уџбенике. Организована је акција у прикупљању уџбеника на нивоу школе, а исту акцију је покренула и Општина Звездара у другим школама. Прикупљени уџбеници су дистрибуирани у МЗ Ново Миријево, одакле су школе узимале уџбенике сходно потребама. Под покровитељством Министарства за људска и мањинска права, а у организацији Савеза удружења Рома западне Србије из Шапца, покренута је акција набавке 400 комплета уџбеника за ученике основних школа. Комплете уџбеника је у нашој школи добило 20 ученика ромске националности од другог до осмог разреда. Избор ученика извршен је од стране комисије на нивоу школе и локалне заједнице и вршен је по одређеним критеријумима као што су редовност похађања наставе, социјални статус и мишљење разредног старешине. Подели уџбеника присуствовали су представници Савеза удружења Рома западне Србије, Општине Звездара и наше школе. У нашој школи се континуирано ради на побољшању успеха, мотивацији и редовности похађања наставе ученика ромске националности. Две године се реализовао пројекат Свет је саздан од различитости у сарадњи са Дечијим центром Мали принц, финансијски подржан од стране Оxфам НОВИБ-А из Холандије, а који координирају Грађанске иницијативе. Циљ пројекта био је обезбеђивање бољих постигнућа и квалитетнија интеграција ромских ученика I и II разреда кроз увођење ромских асистената у редовну наставу српског језика и математике. Евидентно је побољшање успеха ученика у савладавању наставног градива. Кроз прилагођен образовно-васпитни рад, израду индивидуалних образовних планова, кроз спољашњу диференцијацију наставе српског језика и математике, омогућено је да ученици прате наставни програм у складу са сопственим могућностима. Пројекат је трајао до новембра године. Од другог полугодишта прошле школске године ангажован је и ромски асистент упућен од стране Министарства просвете. Њен задатак је, поред рада са ученицима, и сарадња са родитељима ромске националности и пружање 26 подршке за редовно похађање наставе.

27 - промоција збирке песама Саше Божовића - Дана 1. октобра године песник за децу Саша Божовић одржао је у нашој школи неколико песничких сусрета представљајући књигу Кад запловиш у свет снова (за коју је лекторисање и комплетну припрему за штампу урадила наставница Јаца), а деца млађих разреда су уживала уз стихове песама: Погледај ме, Јелена, Кренуо бих пут Русије, Моја тетка стјуардеса, Летња љубав, Не види Роса даље од носа, Ако имаш друга... Овај песник је објавио и 3 цд-а са компонованим песмама на његове стихове: Нека деца расту, Не види Роса даље од носа и Моја тетка стјуардеса. Последња два је, такође, као технички уредник потписала наставница наше школе Јасмина Бајчетић. Наш драги пријатељ Саша написао је и текст за химну ОШ Деспот Стефан Лазаревић (музику и аранжман је урадио Зоран Јеленковић), коју хор Звездане стазе, под диригентском палицом Јасмине Бајчетић, једва чека да изведе на првој пригодној школској свечаности... Многе његове песме су рецитовала деца наше школе на такмичењу рецитатора, а и песма Заједно до правог циља циљ су школе без насиља, настала је као плод сарадње са овим песником... Уз Николу Бајчетића, најуспелијег интерпретатора Сашиних песама (у години освојио је Гранд При, специјалну награду за интерпретацију у Брчком, награду за најбољи наступ на фестивалу у Бијелој, а у дечјој радио-емисији Деца су украс света, ове песме проглашене су хитовима за годину), посебно смо поносни на децу из наше школе попут Саре Петковић и Ане Жежељ (солисти хора Звездане стазе ), која су постигла запажен успех на међународним фестивалима Отворено срце и Златни дани са песмама Проблем и Блажа... Ако желите да се упознате са Божовићевим стиховима, свратите до наше библиотеке, а на сајту можете да сазнате нешто више о Саши и његовој поезији. Ако сте пожелели да чујете прелепе дечје песме компоноване на његове стихове, погледајте сајт или, једноставно, контактирајте овог песника на чувеном Facebook-u. Одазваће сe! Учитељица Јасмина БАЈЧЕТИЋ Седмог октобра године организован је у Пан Театрy књижевни сусрет,,на домини Тачке, поводом објављивања истоимене збирке песама. У тој збирци објављене су песме са литерарног конкурса Ђачка песничка сусретања из године, у организацији Пријатеља деце Звездаре и библиотеке Вук Караџић. Аутори песама су деца из основних школа са општине Звездара, а међу њима и ученици наше школе: Теодора Каралејић (некадашње 3/4, садашње 6/4), Наташа Мијаиловић (некадашње 3/4, садашње 6/4) Димитрије Стојановић (некадашње 5/2, садашње 8/2), Сандра Ребрача (некадашње 5/2, садашње 8/2), Марија Вранеш (некадашње 5/1, садашње 8/1) и Ружица Васић (некадашње 6/6, а сада ученица првог разреда средње школе). Збирка На домини тачке је подељена на два циклуса која се зову Белкасто и Црнкасто. У белкастом делу збирке налазе се живахније, ведрије песме, песме пуне живота, а у црнкастом делу су озбиљније, помало тужне песме. Књижевни сусрет је почео у 13 часова. Са нама се дружио и песник Дејан Алексић који је прво одрецитовао неколико својих песама, а потом и најбоље међу најбољим песмама деце са Звездаре. Графички дизајн књиге је рад младе дизајнерке Милице Тодоровић, бивше ученице наше школе (и ћерке наше учитељице Марије Тодоровић!). Хвала Пан Театру и организаторима који су се потрудили да овај књижевни сусрет буде леп и успешан! Димитрије СТОЈАНОВИЋ, 8/2 Дана 15. децембра у оквиру акције ЈКП Паркинг сервис Ђаци вас моле успорите поред школе, а у сарадњи са саобраћајном полицијом, у нашој школи је одржано предавање на тему Безбедност ученика у саобраћају и тим поводом подељено је 162 флуоресцентна заштитна прслука и 6 комада ДВД Чувајте нам ђаке. Компанија Дунав осигурање је ученицима првог разреда поклонила мале светлеће предмете свице који се лако могу закачити за школску торбу, јакну или рукав и захваљујући којима ће се обезбедити већа примећеност деце на путу и скретати пажња возачу. 27

28 Дана 20. октобра године у Свечаној сали наше школе се одржало предавање о трговини људима, на коме су били наставници и чланови Ученичког парламента. Имали смо ту част да угостимо двоје младих људи из МУП-а Републике Србије који долазе из одсека за трговину људима. Они су нам путем видео-бима и њихове приче показали како и колико се у свету тргује људима. Постављали су нам разна питања. На многа смо знали одговоре, али било је и оних тешких питања. Објаснили су нам основне типове трговине људима, приказивали су нам неке делове познатих филмова и мало нас боље упознали са том мрачном страном живота. Основни подаци који су нам показани су: 1. Под кривично дело спадају: - Врбовање - Превожење - Пребацивање - Продаја - Куповина - Сакривање - Држање лица. У акцији Зелени градови Србије и обележавању 3. новембра - Светског дана чистог ваздуха ( Wоrld Pure Air Day ) учествовала је и наша школа. Једно одељење нижих разреда, а ми смо изабрали да то буде одељење 4/4 са учитељицом Горданом Којић, присуствовало је акцији садње дрвећа на простору бициклистичке стазе у Миријеву у уторак, 3. новембра г. у 12 сати. Поред наших ученика, у акцији су учествовала деца из удружења Наша деца. Акцији је присуствовао председник Општине Звездара Милан Поповић, председник Месне заједнице Ново Миријево Тома Петкоски, представници ЈКП Зеленило Београд и Секретаријата за стамбене и комуналне послове. Ученици су имали прилике да сазнају нешто ново о садњи, одржавању и важности дрвећа и да се укључе у акцију озелењавања Звездаре. Акцију Зелени градови Србије организује Народна канцеларија председника Републике у сарадњи са Министарством животне средине и просторног планирања у циљу повећања парковског зеленила кроз одрживи развој и одржава се истог дана, тачно у подне, у 100 општина у Србији. 28 При њиховом извршавању користе се: - Сила - Претња - Заблуда - Злоупотреба овлашћења - Коришћење тешких прилика другог - Задржавање личних исправа - Принуде на вршење кривичних дела. 2.Трговина људи се врши ради: - Сексуалне експлоатације - Принудног рада - Просјачења - Трговине органима - Коришћења деце - Успостављања ропског односа - Искоришћавања у порнографске сврхе - Коришћења у оружаним сукобима. 3. Трговина људима функционише уз помоћ: - Особа које злоупотребљавају поверење жртава; - Новостечених познаника, тзв. пријатеља који обећавају послове, брак, срећну и безбрижну будућност; - Огласа за примамљиве послове у иностранству, ради брзе и лаке зараде. 4. Како се заштитити при одласку у иностранство: - Рећи било коме где идеш, са ким, како; - Ако идеш негде без поздрава увек барем остави писмо или поруку о твом путу; - Проверити све околности пута; - Пронаћи неког и распитати се о том послу; - Документа увек носити са собом и не давати их ниједној особи; - Сазнати бројеве телефона дипломатских представништава Републике Србије у земљи у коју се путује. 5. Како се деца могу сама заштитити: -Ослањањем на вршњаке; -Опрезношћу. Филмови који приказују ово тему су: - Љиља Форевер (заувек); - Анђео чувар, У сваком случају, видели смо како све то изгледа, колико може бити опасно и колико је важно бити опрезан. Најчешће жртве су жене и деца, сиромашне и незапослене особе, особе које желе да живе боље, особе које су већ биле изложене насиљу, особе које су склоне да поверују лажним обећањима. Послушајте ове савете и БУДИТЕ ОПРЕЗНИ. Инспекторима из МУП-а ПУНО ХВАЛА! Димитрије СТОЈАНОВИЋ, 8/2

29 У понедељак, 7. децембра, наставница Дијана повела је неколико ученика петог и шестог разреда у Основну музичку школу Владимир Ђорђевић на концерт, који је почео у 19 часова. Програм су чиниле композиције Баха, Брамса и Фореа. Њихове композиције изводили су Исидора Мирковић (виолончело) и Милан Поповић (клавир). Уживали смо у свим композицијама и кућама смо се вратили пуни утисака. Ана АРСИЋ, 6/4 У новембру смо са наставником историје посетили Сајам књига. Имали смо три сата да обиђемо сајам, што нам је било сасвим довољно. Пажљиво смо прошли кроз сваку халу, видели разне књиге многих издавачких кућа из целог света. Свако од нас је купио бар по једну занимљиву књигу, часопис или стрип. Надам се да ће и будуће генерације наставити да посећују Сајам књига. Ђорђе ПРОМИЦАЋ, 8/3 Први Фестивал науке одржан је децембра године у згради Геозавода, под покровитељством Секретаријата за образовање Скупштине града Београда, уз подршку Министарства науке, Амбасаде САД и Британског савета. Други Фестивал науке је одржан децембра године, у Музеју 25. мај, на два пута већем простору од претходног. Учествовало око 170 научника из 18 научних институција. Трећи Фестивал науке одржан је од 4. до 6. децембра године на простору старе Робне куће Клуз, преко пута зграде Студентског културног центра. Идејни творац, оснивач и организатор Фестивала науке је Уметничкопродукцијска група Ноћ музеја, која је основана године у Београду. На највећем европском Фестивалу науке у Ђенови године, наш тим је гласовима публике био један од пет победника у конкуренцији 20 земаља. Што се самог програма Фестивала тиче, акценат је на интерактивним садржајима и забавним демонстрацијама научних области. Прошле године највише пажње су привукли следећи програми: Психологија музике, Решите злочин, Хоћемо здравље и лепоту, Глобално загревање у Србији, Зашто пол детета зависи од оца?, Алхемија, Криве су криве, Разумети своје тело... Половином децембра у нашој школи је започета подела млека ученицима од првог до четвртог разреда, у оквиру пилот пројекта Школско млеко. Тетра пак Србија је иницирао и прикупио средства за школску годину 2009/2010. Пројекат се реализује само у основним школама на Општини Звездара. Пројекат већ постоји у много земаља са циљем да образује децу о здравој исхрани и заштити животне средине. Наши ученици су ове године веома успешно представили нашу школу на ликовном конкурсу на тему,,како замишљам научника. Најбољи радови су били изложени на изложби у оквиру Фестивала науке, од 4. до 6. децембра године. Најмлађи и најуспешнији учесник био је Видоје Тошић, који је освојио 3. место у најмлађој категорији. Видоје је редован члан ликовне секције одељења 1/6. Изузетно је савестан, одговоран ученик и веома омиљен међу друговима. Непресушне идеје и бујна машта чине га различитим од других. Сида опасна, још увек неизлечива болест. Првог децембра широм света обележава се Дан борбе против ове болести, одржавају се предавања, праве плакати, помаже оболелима, деле се брошуре Како у страним земљама, тако и код нас. У нашој школи овај дан не пролази незапажено. Ученици еколошке секције коју воде наставнице биологије Лела Недељковић и Наталија Петровић направили су паное, окачене на вратима библиотеке, на којима је све што треба да знате о сиди. Неки од наставника и ученика из парламента посетили су Олимп где су се одржавали Дани здравља. Тамо су могли да сазнају како се преноси сида и који су начини превенције, подељене су брошуре и наши ученици сада сигурно знају како да избегну ову болест. Важно је знати да се сида не преноси говором нити додиром, што значи да треба остати уз људе који су оболели и помоћи им да се изборе и живе срећно упркос болести која их мучи. Катарина ТОКАЛИЋ, 7/5 29

30 Ученички парламент конституисан је 23. септембра На првој конститутивној седници изабрани су: За председника Катарина Радиновић Капраловић За потпредседника Петар Благојевић За записничара Јована Ђорђевић као и представници у Школском одбору и у Тиму за борбу против насиља. Ученички парламент ради тако што се кроз међусобни дијалог свих представника одељења, кроз расправу и доношење заједничког мишљења решавају одређени проблеми на нивоу одељења, али и на нивоу школе. Тако је, на пример, на основу заједничког става и иницијативе Ученичког парламента извршена замена модерних славина (на притисак), које су ученицима отежавале одржавање хигијене руку, класичним славинама. Једна од активности Ученичког парламента била је и да пренесе информације одељењима са предавања које су нам одржали представници МУП-а Србије, из одсека за трговину људима. У организацији ЈАЗАС -а (невладина организација) представници Ученичког парламента имали су богато осмишљену едукацију у просторијама Спортског центра Олимп. Поред предавања, имали смо прилике и да добијемо богат илустровани материјал. Циљ и порука предавања и материјала који смо добили је да је најбоље радити на превенцији тј. избегавању да било ко од ученика дође у ситуацију да се зарази ХИВ-ом (користити кондом, не дрогирати се). Али, то није све! О нама брине и Канцеларија за младе Градске општине Звездара. Ради бољег функционисања ученичких парламената свих школа на територији општине, одржана су већ два састанка у просторијама општине. На првом састанку, после упознавања представника основних и средњих школа, позвани смо да изнесемо проблеме које нисмо успели да 30 решимо на нивоу школе, ради пружања стручне помоћи од стране Канцеларије за младе. У односу на друге школе, након слушања њихових проблема, закључила сам да наш Ученички парламент одлично функционише и да немамо никаквих већих проблема. Други састанак, поред излагања проблема, одржан је у циљу едукације представника парламената на тему људских права и Универзалне декларације. Катарина РАДИНОВИЋ КАПРАЛОВИЋ, 8/2 Сваке школске године трудимо се да урадимо нешто на побољшању њеног изгледа и услова рада за ученике и наставнике. У првом полугодишту смо уредили до сада неискоришћени простор у атријуму. Офарбали смо зидове и под, ставили вештачку траву, клупе и столове, како би наставници могли тај простор да користе за различите намене (секције, часове одељенске заједнице, грађанског васпитања), када је лепо време. Реновирали смо школску кухињу и трпезарију средствима Општине Звездара. Сада је тај простор много лепши него раније, па се надамо да ће наши ђаци уживати у њему. Кухиња ће почети са радом у другом полугодишту. Ове године сам имао веееелику срећу и част да учествујем, са Луком Кнежевићем из 8/3, на зимском кампу физике у Соко Бањи, захваљујући љубазности наших наставница Слађане Шкоде и Тамаре Шево, као и наше директорке Зорице Здравковић- Јовановић. Уз још 53 ученика шестог, седмог и осмог разреда из Србије и Републике Српске, провели смо незаборавних седам дана слушајући предавања о најновијим истраживањима и сазнањима из физике и астрономије, вршили огледе, бележили резултате а затим правили презентације истих на рачунару. Наравно, било је и вежбања задатака за такмичења, и то поприлично (због чега смо пре свега и отишли тамо) али и свакодневног купања у базену, гледања најновијих филмова у биоскопској сали и играња у дискотеци. Било је времена и за дружење и певање уз гитару. Увече смо имали омогућено по 45 минута сурфовања у интернет клубу. Ишли смо наравно и у обилазак Соко Бање, која је еколошки чисто место и већ вековима служи као бањско лечилиште или само као место за одмор у нетакнутој природи обогаћеној изворима минералне воде са температуром извора од 28 до 45 степени. На крају кампа, уручене су пригодне награде најуспешнијим учесницима. И Лука и ја смо били међу њима. Зимски камп физике се организује кроз пројекат подстицања, промоције и популаризације физике и природних наука, и потпомогнут је од стране УНЕСКО-а. У реализацију кампа били су укључени наставници физике основних школа, професори Универзитета у Нишу и гостујући предавачи. Јован МАРКОВ, 7/2

31 Спортски коментатор Милан Петровић Није било баш пуно догађаја у школским спортовима у првом полугодишту. Одржана у такмичења из програма Спортиш у рукомету, одбојци и пливању. Дечаци, јунаци прошлогодишњег такмичења, (сада мало старији) прошли су неславно. На самом старту су се оклизнули у судару са прваком општине. Није важно, такмиче се и догодине са осмацима. Зато су девојчице (млађе - до шестог разреда) постале ПРВАЦИ ЗВЕЗДАРЕ! Као што је ред, наводимо имена најбољих: 1. Соња Благојевић, 6/2 2. Бранкица Новак, 6/5 3. Александра Родић, 6/3 4. Анђела Бешевић, 6/1 5. Сања Ђорђевић, 6/3 6. Анђела Милидраговић, 6/3 7. Јована Смиљковић, 6/3 8. Aлександра Китић, 6/2 9. Исидора Стефановић, 5/1 10. Магдалена Лукић, 5/3 11. Милица Аксић, 5/6 12. Анастасија Зоговић, 5/6 13. Александра Јовановић, 5/6 Ове године нисмо успели да сачувамо редовна прва места. Девојчице и дечаци (старији) освојили су друга места. На Градском првенству, наши пливачи су урадили следеће: - Марко Милошевић ПРВИ на 50 м прсно и оборио прастари ДРЖАВНИ РЕКОРД! - Вања Милошевић ПРВА на 50 м делфин; - Анђела Васић ПРВА на 50 м леђно! На Државном првенству: - Анђела Васић ДРУГА на 50 м леђно; - Вања Милошевић ТРЕЋА на 50 м делфин. Тек смо започели мерења и добили неке резултате који ће бити прави изазов остатку света! Зато вас позивамо да их што пре оборите: - Никола Вуичић (7/5) скок у даљ из места м, - Милош Јеликић (7/7) спринт, 30м секунди - Милош Бјелица (8/5) бацање кугле м. - Тијана Гагић (7/2) 40 склекова за 30 секунди, издржај у згибу: 72 секунде. Кристина - Југословени су људи Словени који живе на југу Словеније. Милица - Ренесанса је нека појава у којој се помешало киша, снег и ветар. Ана - Услужне делатности су трговина, фризер и учитељ. Јована - Стриц је татиног брата жена. Сисар који лети зове се комарац. Јелена Саобраћај је кад ставе човек кад је црвено. Анђелко Србија се налази на југоисточном делу карте. Ема - Већина бања у Србији налази се у Хрватској. Оријентисати се у времену значи време, стање и збивање. Наташа - Становништво чине људи који имају своје јазбине. Игор - Наставница: Наброј познате личности. Игор: Слађана, јер је сваки дан виђам. Наставник: Које је боје дан? Ученик: Светлоплаве Наставник: А ноћ? Ученик: Светлотамне. Наставница: Зашто је добар витамин Це? Ученик: Па зато што има највише витамина! Свашта, то и ја знам! Наставник. Где се налази источна Панонска низија? Ученик. Па ја мислим да је на западу! Марија Милошевић 6/3 31

32 Гог) Наставнички лексикон Име и презиме: Драгана Вељковић Омиљена боја: браон Омиљена песма: Тужна песма (Неверне бебе) Омиљен певач: Ђуле (група Ван Омиљена књига: Корени (Д. Ћосић) Концерт за сећање: Неверне бебе у БГД Омиљена представа: Успаванка (Атеље 212) Омиљени филм: Шампон Ваш мото: Буди свој!!! * * * * * Име и презиме: Ратка Живојиновић Омиљена боја: зелена Омиљена песма: Проклета је ова недеља Омиљен певач: Тома Здравковић Омиљена књига: Девојка са бисерном минђушом Концерт за сећање: Бијело дугме Омиљена представа: Лутка са насловне стране Омиљени филм: Ко то тамо пева Ваш мото: Идемо даље!!! - Монсуни су људи са Хималаја. - У Миријеву нема прашума зато што овде није зарасло. - Земља је у облику епсала. (уместо елипсе) - Естауар је лековито ушће. (уместо левкасто) - Постоје две религије у свету: 1. Хришћанство 2. Албанство ДЕМОГРАФИ МИРИЈЕВА РАЗГЛАБАЈУ О НАТАЛИТЕТУ -Ко ради у пољопривреди има већи наталитет, јер има више времена. (!?) -Наталитет је мањина. Не, не него већина, извините. -То има неке везе са Европском унијом. -Наталитет је као неки грађанин. -Наставник (озбиљним тоном): Децо, морталитет је број умрлих у току године. Непознати ученик (дубоким тоном): Бог нека им душу прости. ТО ЧУДО ТЕХНИКЕ Ево како наши новопечени петаци замишљају вештачки сателит: - Округласто, са ћошковима. - То је квадрат и има не крила, него укосо као... - То је робот - То је камерица са крилима - Нит је авиончић, нит кућица, него нешто између - Пааа Металан, склапан, сив. Има велику шипку која шаље зраке, прикачен је металним конопцима за Земљу. Приредила: Маријана Зековић, професор географије 32 али још увек недоказана. Волим те као квадратну једначину с две непознате. Ти си Питагорина теорема мог живота, Цео дан вршим анализу око тебе, а ти ни да ми поклониш полупречник своје љубави. Када би ми дала бар половину свога изложиоца, осећао бих се као да сам подигнут на квадрат. Ако се састанем са тобом, покушаћу да те сведем на нулу, а ако твој одговор буде негативан, онда се наша љубав разлаже. Стално живим у нади да ћеш дозволити да се наша љубав подели на просте чиниоце.

33 У тинејџерском добу многе мучи питање исхране. Због тога смо одлучили да обавимо разговор са докторком Спасојевић која ће нам рећи нешто о здравој исхрани. Како кока-кола делује на наш организам? Кока-кола омета ресорбцију калцијума, што значи да га организам не добија у довољној мери. Калцијум је веома важан за развој скелетног система, нарочито код деце. Да би се Овим занимањем бавим се 23 године. правилно развила и спречила преломе костију због мало калцијума, деца морају да пију пуно млека. Да ли се дијете препоручују деци школског узраста? Ако дете има вишак килограма, потребно је створити дијету у договору са нутриционистом, лекаром који се бави правилном исхраном. Да ли су дијете које подразумевају веома мало уношење хране, или само уношење течности, здраве? Не. Овакве дијете које исцрпљују организам нису здраве и не треба их користити. Уколико неко жели да ослаби, каква би му се дијета препоручила? Исхрана не би требало драстично да се мења, она и даље мора да буде разноврсна. Треба избегавати брзу и масну храну - мајонез и слично и јести више воћа и поврћа. Моја тетка је медицинска сестра. Она ће нам рећи нешто о овом занимању. Колико дуго си медицинска сестра? Да ли је здраво бити вегетаријанац? Зависи, од случаја до случаја. Деца морају јести и храну животињског порекла због одређених беланчевина које се у њој налазе. Зашто није добро пити исту киселу воду дужи период времена? Сталним уношењем истих минерала, попут оних у киселој води, у великим количинама може да се појави камен у бубрегу. То се дешава када пијемо исту киселу воду у дужем периоду. Шта Ви мислите о здравој исхрани? Здрава исхрана подразумева унос свих врста намирница. Појам здраве исхране се стално мења, подложан је моди. За свакога је она различита, индивидуална у односу на године и физичке различитости, због чега за дијете и промене у исхрани треба посетити нутриционисту. Шта ти се највише допада у твом послу? Хуманост посла, односно помагање људима и успех у том раду. Шта ти то тачно радиш сваког дана? Мени су познате само вакцинације и систематски прегледи. Имаш ли ти још задужења? Ујутро је примопредаја, односно извештај ноћних сестара о стању пацијената у претходном периоду, затим се врши вађење крви за анализе, исхрана болесника, обилазак болесника, односно визита, а потом спремање и укључивање терапије пацијентима. У међувремену се пацијенти одводе на заказане прегледе, око 12 часова дајемо терапију пацијентима у виду таблета, а посебна пажња се посвећује пацијентима који не могу да се брину сами о себи старијима и деци, па се њима таблете дају уситњене са пуно пажње. А која је процедура са пацијентима оболелим од мексичког грипа? Када се јаве на преглед, пацијенти се спроводе у изолациони блок, тојест издвојени део, где пацијент добија маску на коришћење, да би се спречило могуће ширење инфекције, а доктори и сестра облаче посебна одела, како би се заштитили од могуће инфекције. Тада доктор доноси одлуку да ли ће пацијент бити враћен кући или задржан на болничком лечењу. Да ли има нечега што ти се не допада у твом послу и да ли би нешто променила? Па, као и у свим здравственим установама, желела бих боље услове за рад и лечење пацијената. Тејо, хвала ти што си издвојила мало времена и одговорила на сва моја питања. То је све од нас. Довиђења! Ана АРСИЋ, 6/4 33

34 Berlin ist die Hauptstadt Deutschlands. Berlin hat 3,4 Millionen Einwohner. Die Stadt ist ein bedeutendes Zentrum von Politik, Medien, Kultur und Wissenschaft in Europa. In der Stadt leben und arbeiten Kuenstler und Kulturschaffende aus aller Welt. Berlins Geschichte, sein Nachtleben und seine vielfaeltige Architektur sind international bekannt. Berlin ist eines der besuchten Zentren des nationalen und internationalen Staedtetourismus. In Berlin leben verschiedene Voelker, Kulturen. Berlin ist eine wuenderschoene Stadt. 1 ê 9è 2 ê 6 ê 7 ê 5è 1è 5 ê 2è 8 ê 3 ê 4 ê 3è 4è 9 ê 6è 8è 7è 34 Waagerecht: Senkrecht: 1. Es ist kein Tier, sondern ein 1. Es hat vier Beine. 2. Jeder hat zwei, hier ist es eine. 2. Nicht nur Maedchen und Frauen tragen es. 3. Sie sind immer zwei. 3. Darin sind Augen, Nase, Mund. 4. Du hast es nur einmal im Jahr. 4. Du bist krank: Du brauchst ihn. 5. Aepfel, Birnen, Bananen sind: 5. Ein Kind braucht 2500 pro Tag. 6. Die Sonne gibt es jeden Tag. 6. Kleidungstueck fuer den Sommer. 7. Du hast sie im Mund. 7. Pfeffer und 8. nur fuer fussgaenger. 8. kleine Strasse. 9. Du hast es fuer die Schulstunden. 9. Damit kann man einkaufen.

35 35