TEORIJA PRAVA I PRAVNA PRAKSA, ILI: NEMA NIČEGA TAKO PRAKTIČNOGA KAO ŠTO JE TO DOBRA TEORIJA PRAVA

Transkript

1 Teorija prava i pravna praksa, ili: nema ničega tako praktičnoga TEORIJA PRAVA I PRAVNA PRAKSA, ILI: NEMA NIČEGA TAKO PRAKTIČNOGA KAO ŠTO JE TO DOBRA TEORIJA PRAVA ZORAN POKROVAC* Sažetak.¹ Po la ze ći au to bi o g raf sk i, o d no sno o d is ku stva te o re t i č a ra pra va koji je radio i kao praktičar (pravni savjetnik), autor tezom da nema ničeg tako praktič nog kao što je to do bra te o ri ja prava hoće provocirati ne samo tzv. čiste praktičare (odvjet ni ke, su ce etc.) ne go i ko lege-pravoznanstvenike iz tzv. pozitivnopravnih disciplina, ko ji če sto te o re ti ča re pra va, ia ko u pra vi lu oni ni sa mi ni kad ni su bi li prak ti ča ri, oma lovažavaju kao (samo) teoretičare. Če sto se tvr di da je ras cjep te o ri je i prak se ta ko evi den tan za sva kog prav ni ka koji iz teorije prelazi u praksu da o toj samorazumljivosti i ne razmišlja. Autor nudi za di sku si ju dv i j e pr o tu te ze: pr vo, ras cjep te o ri je i prak se mo že po sto ja ti sa mo ako se i u prav nu prak su i u pravnoj praksi polazi od loše te o ri je pra va, ili, još pre ci zni je, kad se ra di o lošoj teoriji nekog prava; drugo, u pravnoj praksi nema ničega tako praktičnog kao što je to dobra teorija pra va. * Re dov ni pr o fe sor Prav nog fa kul te ta Sve u či liš ta u Spli tu, prav ni sa vet nik u Frank fur tu na Maj ni ¹ Ovaj je rad pro ši re no iz la ga nje odr ža no na znan stve nom sku pu Na uč no na sle đe Rado mi ra D. Lu ki ća (Ode lje nje druš tve nih na u ka Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti i Prav ni fa kul tet Uni ver zi te ta u Be o gra du, Be o grad, 11. i 12. de cem bra 2014). To kom već vi še od tri dese tlje ća su rad nje, di sku si ja i do pi si va nja s ko le gom prof. dr. sc. Iva nom Pa dje nom di sku ti ra li smo i mno ge od te za ko je se iz no se u ovom ra du, ta ko d a p ot pi sni k ne p o l a ž e is k lju č i v a pr a v a na njih, ni ti jam či da mu pri pa da pr ven stvo u nji ho vu for mu li ra nju. Ali od go vor nost za nji hovo for mu li ra nje na ovo me mje stu sno si sâm. U du hu na slo va ovo ga ra da pi san je ve ći dio rada Ivan Pa djen, Mi o mir Ma tu lo vić, Cle an sing the Law of Le gal The ory: a Vi ew from Cro a tia (edi to rial), Croatian Critical Law Review, 1 (1996) 1, str I pod na slov du gu je mo ko legi Pa dje nu: niš ta ni je ta ko prak tič no kao do bra te o ri ja, Ivan Pa djen, Hr vat ski prav ni stu di ji: iza zo vi i iz gle di, Zbor nik ra do va Prav nog fa kul te ta u Spli tu, 44 (2007) 3 4, str Iz gle da da se ra di o pa ra fra zi ka ko tvr di M. K. Smith naj po zna ti jeg ci ta ta Kur ta Le wi na: There is nothing so practical as a good theory, u: Field theory in social science; selected theoretical papers, ed. D. Cartwright, New York 1951, str. 169; na ve de no pre ma: M. K. Smith, Kurt Lewin, groups, experiential learning and action research, u: The encyclopedia of informal education, 2001,

2 30 Zoran Pokrovac Slijede razmatranja o osnovnim prethodnim pitanjima: 1. Pristupamo li našoj temi sa svakodnevnim razumijevanjem pojmovnog para teorija/praksa? 2. Što podrazumijevamo pod pojmom teorija prava? 3. Razlikuje li se tema teorija prava i pravna praksa od teme teorija i praksa u prav noj zna no sti (R. Du bischar, Theorie und Praxis in der Rechtswissenschaft, 1978)? U središnjem dijelu rada autor nudi i brani glavne argumente za drugu protutezu, između ostaloga: 1. Do bra te o ri ja pra va je prak tič na i za to što mno gi teški pravnodogmatski problemi mogu biti riješeni tek uzimanjem u obzir i teorije prava. 2. U suvremenim pravnim sistemima najveći broj temeljnih pravnih instituta i vrijednosti te dio temeljnih pravnih načela zajamčen je ili odlučujuće određen ustavom i ustavnim i/ili organskim zakonima i međunarodnopravnim aktima, a njih nije moguće razumjeti bez teorije prava. 3. Svaka poduka prava, i ona koja sebe razumije kao praktičnu pod u ku, im pli cira neku metodiku prava i metodiku poduke prava, koje bez obzira na sve prigovore o rascjepu teorija/praksa najbolje može ponuditi akademska teorija prava. 4. Definitivnim poznanstvljenjem (Verwissenschaftlichung) najvećeg dijela pravnog obrazovanja teorija prava na pravnike doživotno djeluje kao medij u kojem tek uopće mogu artikulirati i eventualno uopćiti svoja praktična iskustva. Ključne riječi: praksa, pravna praksa, pravni praktičari, pravoznanstvo, pravoznanstvenici, rascjep teorija/praksa, teorija, teorija prava Da bi se svoje spoznaje organiziralo mora se imati hipoteze i teorije, inače sve ostaje puke krhotine, a puno je takvih naučenjaka. (G. Ch. Lic hten berg) Ni tko se u ne koj zna no sti ne mo že pra vi ti struč nim i ipak pre zi rati te o ri ju, a da se ne ot kri je da je u svo joj stru ci ig no rant: uto li ko što v je r u je da tap ka njem na o ko lo u po ku ša ji ma i is ku stv i ma, ne sa bi r u ći načela (koja zapravo stvaraju ono što se naziva teorija) i ne razmišlja ju ći o cje li ni (...) svog po sla, mo že sti ći da lje ne go što bi ga mo gla odnijeti teorija. (Kant)² Ka da sam jed nom is ku snom teo reti čaru prava rekao da pred kolegama pra - voznanstvenicima i fi lo z o fi ma i te o re t i č a r i ma pra va na mj e ravam govor it i o o dnosu te o ri je pra va i prav ne prak se, sa ža lji vo se na smi je šio, re kav ši da je to još lu đe i još bez nad ni je ne go npr. pred fi lo z o fi ma go vo r i t i o o d no su teor ij e i pr a ks e. Po dsj et io me je na to da je još J. M. Bro ek mann na bro jio de set smje ro va te o ri je pra va,³ ² G. König, Theorie, u: Historisches Wörterbuch der Philospophie, Hrsg. v. J. Rit ter u. K. Gründer, t. 10, stu bac 1137, a ci ti ra Kan ta (Über den Gemeinspruch: Das mag in der Theorie richtig sein, taugt aber nicht für die Praxis /1793/. Akad. A. 8, 276). ³ Vidi J. M. Broekmann, Rechtstheorie, u: Historisches Wörterbuch der Philosophie, Hrsg. v. J. Rit ter u. K. Gründer, t. 8, str. 346 i da lje. Mo že se slo bod no pret po sta vi ti da bi se u jed noj da naš njoj in ven tu ri smje ro va u te o ri ji pra va mo glo na bro ji ti bar njih dva de se tak!

3 Teorija prava i pravna praksa, ili: nema ničega tako praktičnoga te upitao namjeravam li tematizirati odnos svih deset smjerova spram pravne prakse. I tko uop će mo že zna ti je su li ih i ka ko po je di ni ko le ge re ci pi ra li. Po la ze ći od is ku stva te o re ti ča ra pra va ko ji je ra dio i kao prak ti čar (pravni sa vjet nik), ipak sam se evo upu stio u ri zik. Te zom da u pra vu nema ničeg tako prak tič nog kao što je to do bra te o ri ja prava želim, naravno, provocirati ne samo tzv. čiste praktičare (odvjetnike, suce itd.) nego i kolege pravoznanstvenike iz tzv. pozitivnopravnih disciplina.⁴ Oni često profesionalne, odnosno sveučilišne teoretičare pra va, ia ko u pra vi lu ni sa mi ni kad ni su bi li prak ti ča ri, obez vri je đu ju kao (sa mo) te o re ti ča re. Kad se npr. na sjed ni ci mo ga fa kul tet skog vi je ća usu dim uze ti ri ječ o nekom dogmatskopravnom pitanju, postoji velika vjerojatnoća da će me netko od ko le ga ci vi li sta ili pe na li sta po klo pi ti ti me da sam ja te o re ti čar te po kratkom postupku moje argumente otkloniti kao nevrijedne diskusije. Ne zamjeram im, jer kao pro fe sor pra va znam da sva kom pro fe so ru go di kad svo ju fru stra ci ju može delegirati nekom drugom. I profesori tzv. pozitivnopravnih disciplina često doživljavaju zlobno bi se moglo reći: zasluženo da suci ili odvjetnici njihove argumente diskreditiraju kao argumente teoretičara.⁵ Ta ko dugo dok me ne mo j i kole ge profes or i oz nač av aju k ao teoret ič ar a, ne po ku ša vam se bra ni ti, još ma nje oprav da va ti, već im se za to kraj nje ozbilj no ⁴ Filozofijski obrazovaniji među pravoznanstvenicima, a pogotovo filozofi, oprostiće mi nadam se što ću se ovdje odreći pozivanja na tradiciju staru bar koliko i Aristotelovo shvaća nje da je te o ri ja ne sa mo naj vi ši stu panj zna nja već i naj vi ša for ma prakse. Kad već evo ci ra mo filozofijsku tradiciju, čovjek, baveći se istom u kontekstu pojma teorija do bi va do jam da mno gi pravoznanstvenici, iako su preskočili stoljeća, još ne ži ve čak ni u pre la sku iz 12. u 13. sto lje će, kad se teoriju počinje razumijevati u tek se probijajućem smislu kao speculatio (vidi Historisches Wörterbuch der Philosophie, Hrsg. v. J. Rit ter u. K. Gründer, t. 10, stu bac 1131), već te o- riju i danas razumiju kao spe ku la ci ju u smislu svakodnevnog nagađanja. ⁵ Ima ju ći u vi du da se ni je ču di ti pravim prak ti ča ri ma kad ne zna ju što je to te o ri ja i tko su to te o re t i č a r i, mo ž e s e pret p o st a v i t i d a la žnim prak ti ča ri ma ne sme ta to li ko to što ih se svrstava u uzvišene teoretičare, koliko to što s pravom, pa makar tek intuitivno spoznaju svakodobnu opasnost kratkoročnog i dugoročnog, izravnog i posrednog smanjenja konvertibilnosti njihove znanosti i znanja u novčani iskaz vrijednosti. Imajući u vidu opće hrvatske trendove, strah da se iz gu bi na tr žiš tu za i sta je oprav dan: Dio hrvatskih sveučilišta već je pretvoren u privatne visoke stručne škole, kakvoće primjerene svojemu doista privatnom značaju, Ivan Padjen, Pri va ti zi ra nje dje ce, Novi list, 7. trav nja 2009, cit. po: jek031.com /vi ew topic.ph p?t= Još konk tret ni je, za prav ne fa kul te te to zna či: Bi tan po rast utje ca ja na stavni ka po zi tiv no prav nih di sci pli na (na ro či to onih či ji su pr o iz vo di kon junk tur ni) vje ro jat no je već u tijeku uslijed činjenice da hrvatski pravni fakulteti danas djeluju u tek nastajućem tržištu. U takvoj okolini naglo raste potražnja za ekspertizom u određenim granama prava koju još ne mo gu za do vo lji ti ve li ke od vjet nič ke tvrt ke, a profesori prava su, uslijed u Hrvatskoj izrazito naglašene kontinentalnopravne tradicije, još uvijek najvažniji pravni autoriteti. Na taj način profesori nekih pravnih disciplina postaju najtra ženiji i najimućniji a time (kao mogući posrednik drugim kolegama) i najutjecajniji nastavnici pravnih fakulteta, Ivan Padjen, Hrvatski pravni studiji: izazovi i izgledi, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, 44 (2007) 3 4, str. 532.

4 32 Zoran Pokrovac za hva lju jem, u pra vi lu s pri mjed bom: Uop će ne ra zu mi jem što bi ina če, ako ne te o re ti čar, tre bao bi ti je dan pr o fe sor te o ri je pra va! Još mi je ne ja sni je ka ko je dan profesor građanskoga ili kaznenoga prava može opravdati svoju egzistenciju na znanstvenoj ustanovi, ako drži da nije te o re ti čar. ⁶ Kad sam po seb no otro van ili su ko le ge ve o ma gru be, upi tam de ka na zar ne bi za nas bi lo po volj ni je ako već skupo za poš lja va mo kao pro fe so re na vod ne prak ti ča re ko ji ni jedne se kunde nisu ra - dili u praksi da zapošljavamo zaista prakticirajuće civiliste ili penaliste, npr. suce ili od vjet ni ke spe ci ja li zi rane u građanskom ili kaznenom pravu. Moja strast za sporenjem naglo je ojačala od godine. Zahvaljujući jednom na vod no ra di kal nom obra tu i to na najmanje trostruki užas mojih kolega koji sebe označavaju kao praktičare službeno sam postao praktičar. Ne tako što bih npr. podlo osvojio neku upražnjenu praktičnu katedru, čega se neki kolege još boje, već tako što sam temeljem njemačkog Zakona o pravnom savjetovanju (Rechtsberatungsgesetz) od suda (Amtsgericht) u Frankfurtu na Majni dobio licencu za pravno savjetovanje u hrvatskom pravu. Odmah zatim me angažirao je dan me đu na rod ni od vjet nič ki so ci je tet, za ko ji sam za tim sa vje to vao se dam go di na. Po čet kom osa mo sta lio sam se i još ne ko li ko go di na ostao u la ba voj ko o pe ra ci ji s tim so ci je te tom. Po stao sam, da kle, i prak ti ci ra ju ći prav nik, pre te žno sa vje tu ju ći raz ne in ve sti to re s nje mač kog go vor nog pod ruč ja pri li kom nji ho vih projekata u Hrvatskoj. Svoju teorijskopravnu profesuru nisam napustio. Ne tko će se vje ro jat no upi ta ti če mu ova osob na pri či ca, ka kve ve ze ona ima s mo jom te mom. Če sto se tvr di da je ras cjep iz me đu te o ri je i prak se⁷ za sva kog prav ni ka ko ji iz te o ri je pri je đe u prak su ta ko evi den tan da, pre la ze ći, prav nik o toj oči gled no sti ⁶ Da se ne ra di o lo kal noj, već o ši roj po ja vi uvje re nju da je te o ri ja pra va op će ni to ire le vantna za pravoznanstvo pokazuju Padjen i Matulović dokazujući da glavni nedostatak hrvatskog pra vo znan stva ni je de for ma ci ja pro u zro če na ne pri mje re nim te o ri ja ma ne go pra zni na stvo re na prav no te o rij skom na iv noš ću ve ći ne hr vat skih pra vo znan stve ni ka, ko ja je pri je re zul tat te o rij ske ne v i no st i, ne go in te lek tu a l ne s o f i st i c i r a no st i, Ivan Pa dj en, Mi o mir Ma tu lo v ić, C le an sing t he Law of Le gal The ory: a Vi ew from Cro a tia (edi to rial), Croatian Critical Law Review, 1 (1996) 1, po gla vlje 2.2. Ci nik bi mo gao do da ti da su hr vat ski pra vo znan stve ni ci, da kle, ve li kim di je lom ostali pošteđeni postkantovskog širenja pojma teorije i na samorefleksiju mišljenja, a kao da su ve li ki, ne fi lo zof ski wit tgen ste i ni jan ci ko ji su sr cu pri gra bi li nje gov za htjev za na pušta njem objašnjenja u ko rist opisivanja (po ne kad i u far sič noj for mi opi si va nja kao pu kog prepisivanja ili kad je to in te lek tu al no am bi ci o zni je po je tič kog pre vo đe nja za kon skih tek sto va u znan stve ne ho ri zon ta le : ne ma li dio ono ga što u Hr vat skoj pro la zi kao prav na dog ma ti ka u stva ri je pre li je va nje ver ti ka le iz Narodnih novina u knji žnu ho ri zon ta lu, tj. u pre pri ča va nje pro pi sa unu tar 19.-osto ljet ne nje mač ke pan dek ti stič ke si ste ma ti ke, ko je se je dva osvr će na pravnu dok tri nu i prav nu prak su, Ivan Pa djen, Hr vat ski prav ni stu di ji: iza zo vi i iz gle di, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, 44 (2007), str , 532)! ⁷ Ovdje ćemo zanemariti pitanje ne krije li se (i) ovdje dobro poznati vapaj za tzv. jedinstvom teorije i prakse, s, naravno, pratećim primatom prakse, koji bi na ovim prostorima, bar starijim

5 Teorija prava i pravna praksa, ili: nema ničega tako praktičnoga dugo i ne razmišlja. Najbolji sam primjer našao u Hans-Joachima Straucha, sad pro fe so ra, a ra ni je pred sjed ni ka Nad zemaljskog upravnog suda (Oberlandesverwaltungsgerichtshof), već u prvoj rečenici njegova članka Rascjep teorija praksa; ali gdje je pro blem? ( The o rie-pra xis-bruch; aber wo li egt das Pro blem? ), baš u naj va žni jem ča so pi su te o ri je pra va Rechtstheorie (2001).⁸ Je li sâm Hans-Jo ac him Strauch prešao iz teorije u praksu i na temelju kojeg promatranja ili istraživanja je do šao do za ključ ka da je ras cjep iz me đu te o ri je i prak se za svakog prav ni ka ko ji iz teorije prijeđe u praksu tako evidentan, nažalost, ne znam. Obično se ne navode promatranja ili istraživanja temeljem kojih se dolazi do takva zaključka, ali s obzi rom na to da sam sâm pre la zio iz te o ri je u prak su, te se u nju vra ćao, i od ta da o onom na vod no sa mo ra zu mlji vom ras cje pu iz me đu te o ri je i prak se raz miš ljao još intenzivnije nego prije, usuđujem se ovdje za diskusiju ponuditi dvije namjerno zaoštrene, odnosno pojednostavljene teze: pr vo, ras cjep te o ri je i prak se mo že po sto ja ti sa mo ako se i u prav nu prak su i u pra voj prak si po la zi od loše te o ri je pra va, ili, još pre ci zni je, kad se ra di o lošoj teoriji nekog prava; dru go, u prav noj prak si ne ma ni če ga ta ko prak tič nog kao što je to dobra teorija prava. Da je teorija prava praktična, još ne zna či da se kao pri pad nik ce ha te o re tiča ra pra va u užem smi slu ri je či osje ćam ob ve za nim do ka zi va ti va žnost te o ri je prava. Mo lim raz li ko va ti praktično od važnog. S ob zi rom na ap strakt nost i na dam se te o re tič nost ovih te za, du žan sam dati obrazloženje. U vezi s prvom tezom ne smijem se pozivati samo na vlastito iskustvo prelaska u praksu, jer bih time možebitno samo eventualno dokazao da rascjep teorije i prakse pri prelasku nije evidentan za sve prav ni ke. Osim to ga, nadam se da ni sam pre šao s lo šom te o ri jom pra va u prav nu prak su, ta ko da mo je generacijama, trebao biti odlično poznat u varijanti jedinstva teorije i prakse pod kapom marksizma vidi Zoran Pokrovac, Pretenzije rasprava tipa»marksizam i «, Marksistička misao, 1 (1987), str Napuštanje tek deklarativno-deklamatorno prihvaćanog marksizma od strane većine hrvatskih pravoznanstvenika naivno je nakon shvaćeno kao automatsko jamstvo i za na puštanje njegovih banaliziranih dogmi. Nekoliko go di na pri je ne go što je po če lo po ma lo panič no okretanje kaputa pokušali smo se, u vrlo osamlje nom ra du Od fi lo zo fi je po vi je sti do re alnog socijalizma, Mojmir Križan, Zoran Pokrovac, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, ( ), str , odrediti naspram marksizma. S izuzetkom rijetkih pojedinačnih pokušaja u pozitivnopravnim disciplinama, današnje hrvatsko pravoznanstvo karakterizira i nedostatak bilo kakve varijante kritičke teorije u pravoznanstvu koja je izgleda posljednje pribježište našla u djelu akademske teorije prava (npr. u radovima Viskovića, Padjena, Matulovića, Harašić i dr.). ⁸ Hans-Joachim Strauch, Theorie-Praxis-Bruch; aber wo liegt das Problem?, u: Vom Scheitern und der Wiederbelebung juristischer Methodik im Rechtsalltag ein Bruch zwischen Theorie und Praxis?, Sonderheft Juristische Methodenlehre, Hrsg. Werner Krawietz, Martin Morlok, Rechtstheorie, 32 (2001) 2 3, str

6 34 Zoran Pokrovac iskustvo nije od posebnog značaja. Ali za drugu tezu moje iskustvo smatram važnim. Sto ga se još jed nom mo ram vra ti ti svo joj au to bi o gra fi ji. Dakle, moj navodno radikalni obrat doveo je do bar trostrukog užasa mojih kolega profesora (o užasu mnogih tzv. či stih prak ti ča ra ne tre ba ni go vo ri ti). Prvo, na pr vi se po gled či ni da ne ma nikakvih jasnih do dir nih to ča ka između teorije prava i investicijskog prava; još gore: investicijsko pravo nije ni bilo, ni ti jest da nas u Hr vat skoj pri zna to kao prav na gra na, ili bar gran či ca na sta rom stablu pravnog sistema. Samorazumljivo je da sam stoga bio izručen predrasudi ne kom pe tent no sti. Ova mi je dje lo mi ce oproš te na, jer sam se io na ko tre bao ba vi ti ne čim što uop će ne po sto ji (pa, da kle, ni sam ni mo gao lo vi ti u lu kra tiv nim zábranima /branjevinama/ mojih kolega praktičara). A ako nešto uopće ne postoji, za to se i ta ko ne mo že bi ti kom pe ten tan. Ako je ne tko uvje ren da zvi je zde i pla ne ti ne utje ču na naš ži vot, on da mu je sve jed no je su li astro lo zi kom pe tent ni. Na ravno da se uopće nisam posebno trudio svoju kompetenciju pokazivati i dokazivati mo jim ko le ga ma pro fe so ri ma, već od vjet nič koj kan ce la ri ji ko ja me je an ga ži ra la i za t im s va ko dne v no in ve st i tor i ma ko je sam tre bao akvi ri ra ti kao man dan te. Dru go, mo ji su ko le ge pro fe s o ri prakt ičari p ost ali to ug lavnom t ako što su se sa mo pro gla sili prak t i ča ri ma i vi š e i li ma nj e o če ki va li da nakon prelaska u praksu promijenim i znanstveni tabor, te se bar u pravničkim argumentacijskim taktikama pri klju čim ta bo ru tzv. prak ti ča ra. S ob zi rom na to da to ni sam uči nio, bio je to narav no ne sa mo do kaz da ni sam prak ti čar već i do kaz da to ni kad ne mo gu ni po sta ti!⁹ Treće, pre la zak me ni je na veo da se pri klju čim onom ko ru či ji je vječ ni šlager bes ko nač na, op će ni ta tu žalj ka o ras cje pu te o ri je i prak se. Pro tiv to ga se bo rim i s one dvi je te ze ko je pred la žem za di sku si ju. Obrazlaganje bi podrazumijevalo da se možemo sporazumjeti o značenjima ovdje glavnih pojmova. Dobro sporazumijevanje ne ovisi samo o jeziku, koji nas ta ko div no spa ja i di je li, već o broj nim, ov dje čak teš ko po bro ji vim po za di nama i okolnostima. Za nas, tzv. istočne Europljane posebno je zanimljiva teza da de mi si j a t zv. s o v j et ske bi ro k r atske drž a ve i usk rsnuć e la is sez-fa i re ekonomije nisu iza zva li sa mo kri zu pla ni ra nja već i teorije same.¹⁰ ⁹ Za povjesničare prava i pravnog obrazovanja mogla bi biti zanimljiva i poučna jedna anegdota u vezi s tim: kao mamac za prelazak u tabor praktičara u jednom internom fakultetskom ratu ponuđena mi je vakantna katedra Prava društava, ali pod uvjetom smanjenja satnica Pravne povijesti i Rimskoga prava kao predmeta poduke. Tek nakon ovog neuspjelog mjeničnog posla postalo mi je jasno zašto jedan hrvatski kolega teoretičar prava većini praktičara te pa kao ko mer ci ja li sti ma, a prav ne fa kul te te ko je ka rak te ri zi ra ju prak tič na usmje re nja na zi va visoke komercijalne škole. ¹⁰ Richard Stith, Can Practice Do Without Theory? Differing Answers in Western Legal Edu ca tion, Archiv für Rechts- und Sozialphilosophie, 80 (1994), str Pro cvat te o ri ja za vje re u istočnoj Europi nakon sloma implozijom socijalizma prije to potvrđuje nego demantira.

7 Teorija prava i pravna praksa, ili: nema ničega tako praktičnoga Po st a v i mo s e bi za j e d no naj pr ij e ne koliko pretho dni h pit anj a : 1. Pristupamo li našoj temi sa svakodnevnim razumijevanjem jednog djelomice već ozloglašenoga i vjerojatno više nerazdvojivog pojmovnog para para teorija praksa? Ili s bar do ne kle fi lo zo fijskim odnosno znanstvenoteorijskim razumijevanjem? Ili s manje-više reflektiranom mješavinom obaju pristupa? Čak ako poj mov ni par teorija prava pravna praksa ne bismo smatrali posebnim slučajem poj mov nog pa ra teorija praksa, ne bismo mogli izbjeći da dotaknemo značenje ovoga općenitoga para za nas pravnike. 2. Što pod ra zu mi je va mo pod poj mom te o ri je pra va? Ni je li to ona iz vor no nefi lo z o fijska disciplina, koja se u nejasnom dvoboju s filoz ofi jom pra va tru di oko pojma prava? Nije li to ona grabežno ekspandirajuća disciplina koja želi djelomice ili u potpunosti nadomjestiti fi lozo fiju prava? Već spomenuti časopis Rechtstheorie, možda u svjetskim razmjerima najvažniji organ ove discipline, od početka izl a ž e nj a imao j e du g i p o d na slov, a li j e o dned avno nov im p o dnaslovom nadmašio s e b e s a mog: Č a s o pis za lo g i ku i pr avnič ku metodolog iju, pr avnu informat iku, is - traživanje komunikacija, teoriju normi i djelovanja, sociologiju i filoz ofiju prava. Teška pitanja koja se nadaju iz toga ovdje ne treba ni spominjati. Primjećuje se da je na kra ju li ste ipak za bi lje že na i filo z ofija prava. Ne postoji li i jedna opća teorija pra va i ka ko je raz li ko va ti od te o ri je pra va? A ka ko raz li ko va ti te o ri ju pra va od teo ri ja po je di nih prav nih pod ruč ja i gra na? Mo gu li uop će da naš nji prav ni ci s područja bivše Jugoslavije, a imajući u vidu zajedničku pravnu prošlost, poći od toga da još uvi jek pre šut no di je le isti po jam te o ri je pra va? Ni je li se i ov dje glo ba li za ci ja pobrinula za brzi transfer teorija koji je pobrisao lokalne tradicije? U Hrvatskoj i drugim ex-jugoslavenskim zemljama obično se pod pojmom teorije prava podrazumijeva istraživačka i podučavajuća disciplina nastala tokom više reformi studija pra va ko ja u se bi in te gri ra ili bar po ku ša va in te gri ra ti raz li či te aspek te di sci pli na po put npr. uvo da u pra vo i u pra vo znan stvo s ju ri stič kom me to do lo gi jom, op će nauke prava, fi lo zo fije prava, logike prava, enciklopedije prava, teorije argument a ci j e, na u ke o za ko no d av st v u etc. Stu dent i pr ava su donek le p ošteđ eni p otpune proizvoljnosti njihovih teorijskopravnih učitelja između ostaloga i zbog toga što u Hrvatskoj država kroji ispitnu materiju pravosudnog ispita.¹¹ ¹¹ Što se ra zu mi je pod te o ri jom pra va, mo že bi ti spe ci fič no čak za sva ku ge ne ra ci ju. Ka da sam kao no vo pe če ni do cent, usred jed nog zim skog se me stra, pr vi put pre u zeo odr žava nje pre da va nja ko ja je do tad na mom fa kul te tu go di na ma dr žao sta ri ji ko le ga, stu den ti su se pi ta li je li to i da lje ona te o ri ja pra va ko ju još mo ra ju po lo ži ti. Mno go go re je bi lo to što mo je te o ri je pra va ni je bi lo u udž be ni ku sta ri jeg ko le ge, ko ji je tri de se tak go di na va žio kao stan dard ni udž be nik. Iz ne na đe nje je bi lo još ve će kad sam im re kao da mo gu ko ri sti ti bi lo ko ji udž be nik iz te o ri je pra va, slič no ga op se ga i sa dr ža ja, na pi san na bi lo ko jem je zi ku u posljed njih sto ti njak go di na.

8 36 Zoran Pokrovac 3. Možda se možemo za današnje predavanje složiti oko jednoga provizornoga pojma teorije prava? Da li bih mogao, da se napokon približimo našoj temi, b ar iš č a ra t i ne k i j e d no st av ni, t ako rekuć p omo ćni p oj am teor ij e pr ava? 4. Raz li ku je li se uop će te ma te o ri ja pra va i prav na prak sa od te me te o ri ja i praksa u pravoznanstvu, kojom se npr. bavi istoimena knjiga Rolanda Dubischara iz godine (The o rie und Pra xis in der Rechtswis sen schaft)?¹² Pi ta nje se či ni na mje stu i sto ga što je knji ga ob ja vlje na kao dru gi tom ni za Kol leg Rechtsthe o rie (Ko le gij te o ri ja pra va), u či jem su od bo ru sa vjet ni ka bi li an ga ži ra ni ne ki od naj poznatijih teoretičara prava 20. stoljeća (npr. Bobbio, Esser, Hart itd.). Ne kih od ovih pret hod nih pi ta nja mo rao bi bi ti svje stan sva ki prav nik, a posebno onaj znanstveno ambiciozan, te za sebe tražiti odgovore. Polazišta su vjero jat no raz li či ta od ze mlje do ze mlje, od ško le do ško le. Ipak, pret po sta vljam da postoji konsenzus o tome da je pojmovni par teorija prava pravna praksa po se ban slučaj pojmovnog para teorija praksa. Da kle, ni mi ne mo že mo iz bje ći pi ta ti se o nje go vu zna če nju za nas prav ni ke. Po gle daj mo je dan no vi ji pri mjer ka ko se sa ma teorija prava njime bavi. Ako se ne varam, prva knjiga za studente prava i građane zainteresirane za pravo s uopće najjednostavnijim mogućim naslovom Rechtstheorie Teorija prava po ja vi la se u Nje mač koj, tek Ri ječ je o knji zi Ber nda Rüther sa (1999),¹³ ranije suca na Nadzemaljskom sudu (Oberlandesgericht), koji sigurno može dopri ni je ti te mi ras cje pa te o ri je i prak se. To je je dan od raz lo ga zbog če ga nje go vu knji gu uzi mam kao pri mjer. Ti me bih htio, ako bi za tre ba lo, ot klo ni ti pri go vor tzv. či stih prak ti ča ra da prak ti čar sku stra nu ne uzi mam u ob zir ili da ne uzi mam dovoljno. Osim toga, na Rüthersovoj se knjizi lijepo može promatrati ona pravoznanstvena i teorijskopravna osobina koju rado označavam kao imunitet od fi lozo fijskog i znanstvenog okoliša.¹⁴ Već na po čet ku pr vog pa ra gra fa, pod na slo vom Što je to te o ri ja, Rüthers se ba vi te ma ma kao što su: Trud oko poj ma, Na sta nak te o ri ja, Predrazumijevanja i svrhe, Falsifi ka bi l nost, de fi ni ci ja i funk ci ja, ¹² Ro land Du bischar, The o rie und Pra xis in der Rechtswis sen schaft, Kol leg Rechtsthe o rie, Band II, Fre i burg, München ¹³ Bernd Rüthers, Rechtstheorie: Begriff, Geltung und Anwendung des Rechts, ¹⁴ Ima ju ći u vi du raz vi tak u po sljed nja dva de se tlje ća, je dan je re cen zent to ova ko for mulirao: [...] u Rüthersa su značajni koncepti i teorijski modeli koje bi se moglo držati prevladanima ili bar uspješno zaboravljenim, Alexander Somek, Erinnerungen an die siebziger Jahre (= re vi ew of B. Rüthers, Rechtsthe o rie), Rechtshi sto risches Jo ur nal, 19 (2000), str. 17.

9 Teorija prava i pravna praksa, ili: nema ničega tako praktičnoga te, naravno, i te mom Te o ri ja i prak sa. Rüthers te o ri ju de finira kao oprezno, napi p a va ju ć e i st a l no s e s a mo k r i t ič k i ko r i g i ra ju ć e p o op ć a va nj e em pir ijsk i h i p ov ij e- snih promatranja i iskustava.¹⁵ Oni koji poznaju povijest teorije znanosti, odmah vi de da se ra di o sim pa ti ze ru kri tič kog re a li zma, što bu di us put re če no sâm Rüthers uop će ne ta ji, ia ko je do kri tič ki ra ci o na li zam već bio iz lo žen masov noj kri ti ci, čak od sljed be ni ka Kar la Ra i mun da Pop pe ra, nje go vog oca. Go vo ri se o imanentnom prevratu pozitivističkoga razumijevanja znanosti.¹⁶ Ona pro ma tra nja bi va ju pri ku plja na i ure đe na,¹⁷ na sta vlja Rüthers,¹⁸ što bi vjerojatno nama, pravnicima koji misle sistem i čuvaju poredak, jedva smjelo bi ti stra no. Utvr đe ne pra vil no sti za tim bi va ju tu ma če ne u određenim referent - nim okvirima i uzorcima vrednovanja te nastaje teorija o određenom predmetu pro ma tra nja.¹⁹ Već ob jaš nje nje funkcije tako nastajućih teorija vodi i Rüthersa notor nom za ključ ku da je oš tro raz dva ja nje s jed ne stra ne te o ri je, a s dru ge prak se uvi jek stra no zbilj sko sti.²⁰ Ob jaš nja va ju ća i prog no zi ra ju ća funk ci ja te o ri ja su neraz dvo ji ve, ob ja šnjenje st vara temelj praktičnoga djelovanja. Te o ri je su uvi jek učinkovite, svejedno je su li one toč ne ili po greš ne, ka že Rüthers. (Ci nik bi vje ro jat no sa mo do dao da su upra vo on da učin ko vi te kad su po greš ne!) Na la ze ći da je ono oš tro raz dva ja nje te o ri je i prak se uvi jek stra no zbilj sko sti, Rüthers, ta ko re kuć po kratkom postupku, dolazi do skoro bi se smjelo reći neopreznog poopćavanja, či j e s e k rat ko obra zlo ž e nj e v j eroj atno mož e obj asnit i t ime d a Rüt hers ova teor ij a pra va ima u vi du je dan njemački ili za pad ni suvremeni kon sen zus: To va ži i za i upravo za pravoznanstvo, posebno za teoriju prava. Bez teških gubitaka u funkciji i po greš nih raz vi ta ka u pra vo znan stvu i te o ri ji pra va ne mo že po sto ja ti ni te o ri ja bez prak se, ni prak sa bez te o ri je. Do bar pra vo znan stve nik bez u vjet no tre ba is kustvo prak se. Do bar je prak ti čar, npr. su dac ili od vjet nik, izgubljen bez te melj nih dogmatskih spoznaja (istakao Z. P.).²¹ To je ona čuvena teza o pravnicima stalno prijetećoj neorijentiranosti.²² Teori ja mo ra pi ta ti, oplo di ti i ko ri gi ra ti prak su, a prak sa te o ri ju.²³ Ne ob jaš nja va ju ći ¹⁵ Bernd Rüthers, Rechtstheorie: Begriff, Geltung und Anwendung des Rechts, 1999, str. 14. ¹⁶ Ale xan der So mek, Erin ne run gen an die si eb zi ger Ja hre (= re vi ew of B. Rüthers, Rechtsthe o rie), Rechtshi sto risches Jo ur nal, 19 (2000), str. 17. ¹⁷ Bernd Rüthers, Rechtstheorie: Begriff, Geltung und Anwendung des Rechts, 1999, str. 14. ¹⁸ Isto. ¹⁹ Isto. ²⁰ Isto, str ²¹ Isto, str. 15. Imajući u vidu u Njemačkoj uobičajeno shvaćanje pravne dogmatike kao di j e l a pr a vo z nan st va, mo ž e s e s v i s o k im stup nj em vje ro jat no će po ći od to ga da Rüthers, da kle, misli na pravoznanstvene spoznaje. ²² Ale xan der So mek, Erin ne run gen an die si eb zi ger Ja hre (= re vi ew of B. Rüthers, Rechtsthe o rie), Rechtshi sto risches Jo ur nal, 19 (2000), str. 17. ²³ Bernd Rüthers, Rechtstheorie: Begriff, Geltung und Anwendung des Rechts, 1999, str. 15.

10 38 Zoran Pokrovac ka ko de fi ni ra t i praksu, po seb no ka ko je de fi ni ra ti tad kad je oš tro raz dva ja nje te o- ri je i prak se uvi jek stra no zbilj sko sti, uop će ne po sta vlja ju ći pi ta nje ka ko bi i da li bi uop će bi lo mo gu će neoštro raz dva ja nje, Rüthers se na da lje po sve ću je poj mu i funk ci ja ma te o ri je pra va. Vri je di na po me nu ti da u op se žnom predmetnom ka - zalu nema ni natuknice praksa, ni natuknice pravna praksa. Njih nema ni u naslovima nijednoga od 25 paragrafa. Vidimo, dakle, da ni s našim drugim glavnim poj mom ne mo že mo la ko iza ći na kraj, čak ni da u po moć po zo ve mo zna čaj nog te o re ti ča ra pra va s prak tič nim is ku stvom. Naše drugo prethodno pitanje bilo je: što podrazumijevamo pod pojmom te o ri je pra va? Vje ru jem da si čak i oni ko ji ne ma ju po seb no ve li ki in te res za samo mu č e ć e p o ku š a j e de fi ni ra nj a te o r i j e pra va ip a k re l a t iv no l ako mogu pre dst av it i njen današnji diverzitet. Tom diverzitetu usprkos, ipak postoji snažna i razumljiva sklonost koristiti jednostavne definicije, neku konkretnu teoriju prava promatrati kao te o ri ju pra va uop će ili tvr do gla vo po la zi ti od na vod ne sa mo ra zu mlji vo sti pojma te o ri je pra va pri raz li ko va nju: te o ri ja pra va prav na prak sa. Jed no stav nu definiciju bi valjda bilo moguće naći u knjizi za studente. Ostanimo vjerni Rüthersu: Pojam teorije prava označava pokušaj sistematski promatrati pravo u cjelini (u svim nje go vim po jav nim ob li ci ma uklju ču ju ći prav nu dog ma ti ku ), o to me razmišljati i tako dobiti provjerljive (= oborive) spoznaje. Ta kva te o ri ja pra va ima tri funk ci je: em pi rij sku, ana li tič ku i nor ma tiv nu.²⁴ Oči gled no je da je ova de fi ni ci ja ono li ko jed no stav na ko li ko je jed no sta van pojam pra va, da kle, sve dru go sa mo ne jed no stav na. Tko je, npr. osim te o rij skog i prak tič nog prav nog is ku stva, još imao i hi sto rij sko prav no, pi ta se smi je mo li po strani ostaviti pitanje: ide li ova teorijskopravna ambicija promatranja svih pojav nih ob li ka pra va ta ko da le ko i mo že li ići ta ko da le ko da se pr o ma tra pra vo u svim po vi je snim epo ha ma i na svim ge o graf skim ši ri na ma? Čak on da ka da se ne ka te o ri ja pra va pre šut no to ga od ri če i po sta je te o ri jom pra va za pad nog novog do ba ili pra va u ot pri li ke po sljed nja dva sto lje ća, ipak se oso ko lju je na jed nu ne v j e ro j at nu z a d a ć u. Ra di se, na i me, o to me da je Rüthers oso ko lju je i na za da ću me ta dog mati ke: I dog ma ti ka po je di nih prav nih pod ruč ja us po sta vlja te o ri je raz li či te vr ste. Ove te o ri je [...] tre ba ju [...] omo gu ći ti od lu či va nje bu du ćih slu ča je va [...] (norma tiv ne te o ri je). Dog mat ske te o ri je ili sta vo vi su fal si fi ka bil ni ako ni su spo ji vi s po je di nim prav nim nor ma ma, prav nim na če li ma ili dru gim evi dent nim vred nova nji ma [...]. Te o ri ja pra va pr o ma tra i ana li zi ra po ja ve i pr o ble me ko ji na sta ju u dog mat skom ra du. Ona raz miš lja o ra du dog ma ti ke i raz ra đu je ra zi nu ap straktno sti ko ja le ži iz nad nje. ²⁵ ²⁴ Isto. ²⁵ Isto.

11 Teorija prava i pravna praksa, ili: nema ničega tako praktičnoga Ia ko to na ovo me mje stu ne ka že, či ni se da Rüthers mi sli da te o ri ja pra va ima zadaću provjeravanja falsifi ka bil no sti dog mat skih te o ri ja i sta vo va. Ako dogmatske te o r i j e omo gu ć u ju o d lu či va nj e o bu du ćim slu č a j e v ima, njihova p ovezanost s prak som je ste oči gled na. Ako pak te o ri ja pra va raz miš lja o tim te o ri ja ma dog mati ke i stva ra jed nu ra zi nu ap strakt no sti iznad njih, mo žda je njen utje caj na prak su tek indirektan, ali je nesporan. Na rav no, mo glo bi mi se pri go vo ri ti da mo ja te za ne tvr di da te o ri ja pra va mo že po la ga ti pra vo na in di rekt ni utje caj na prak su, već da nema ničega prak - tič ni je ga od do bre te o ri je pra va. Je li to za i sta ozbilj no miš lje no ili tek kao provo k a c i j a d i sku s i j e? Vrátimo se još jednom onom članku s veoma obećavajućim naslovom Theorie-Praxis-Bruch; aber wo liegt das Problem? ( Rascjep teorija praksa; ali gdje je pro blem? ). Čak ako pri hva ti mo za klju čak da je oš tro raz dva ja nje s jed ne stra ne te o ri je, a s dru ge prak se uvi jek stra no zbiljskosti, ipak je vrlo zanimljivo doznati ka ko biv ši su dac, a sa daš nji pro fe sor pra va, od go va ra na to pi ta nje. Pr vo dez i lu zioniranje slijedi već nakon prve fusnote, a koja glasi: Problematika previše općeni tog poj ma prak se ov dje tre ba bi ti osta vlje na na mi ru; pravi prakti čar mo že re - flek t i ra t i s a mo s vo ju pra k su.²⁶ S ob zi rom na to da Stra uch previše općeniti pojam prakse ostavlja na mir u, mo g lo bi s e o če ki va t i b ar j edan manj e op će ni t i p o jam praks e.alionganedaj e! Samo doznajemo da nemamo posla s jednom razinom teorija praksa, već najmanje s tri veze teorija praksa.²⁷ Izgleda da Strauch kao rascjep teorija praksa zapravo razumijeva rascjep između akademske metodologije i sudačkoga rada, naime rada na či nje ni ca ma.²⁸ Kod Stra uc ha sve ide u tom prav cu da me to di ka igra skromnu ulogu [...] pri sudačkom konkretnom odlučivanju.²⁹ Objašnjenje koje Strauch za to nudi veoma je jednostavno: središnja zadaća akademske metodologije bila bi pravničko rješavanje problema, dok sudac treba riješiti jedan socijalni kon flikt.³⁰ Sâm Stra uch, iz gle da, uop će ne pri mje ću je da ne ra di s em pi rij skim ar gumen ti ma, već sâm da je na crt jed ne te o ri je su dač kog od lu či va nja, da kle rje ša va teorijskopravnu z a d a ć u, ko j a, u ost al om, d obr u teor iju pr av a o d avno z aokuplj a.³¹ ²⁶ Hans-Joachim Strauch, Theorie-Praxis-Bruch; aber wo liegt das Problem?, u: Vom Scheitern und der Wiederbelebung juristischer Methodik im Rechtsalltag ein Bruch zwischen Theorie und Praxis?, Sonderheft Juristische Methodenlehre, Hrsg. Werner Krawietz, Martin Morlok, Rechtstheorie, 32 (2001) 2 3, str ²⁷ Isto, str ²⁸ Isto. ²⁹ Isto, str ³⁰ Isto. ³¹ I već je da la pu no in spi ra tiv ni je pri lo ge u ve zi s tim ne go što je to Stra uc hov pri log. U vezi s tim npr. vi di Zo ran Po kro vac, Hermann U. Kantorowicz i slobodnopravni pokret, doktor ska di ser ta ci ja ob ra nje na go di ne na Prav nom fa kul te tu Sve u či liš ta u Spli tu, vla sti ta

12 40 Zoran Pokrovac O v aj pr i mj e r p o k a z u j e d a t z v. pr av n i pr a k t i č a r i s i l om pr il ik a p ost aju teoret ič ar i pra va, čim sa mo po ku ša ju for mu li ra ti op će ni te is ka ze o (svo joj) prav noj prak si. Ali ta da nji ho ve op će ni te is ka ze kao i one svih dru gih te o re ti ča ra pra va tre ba mjeriti teorijskopravnim kri te ri ji ma. Su dac ko ji vje ru je da mo že for mu li ra ti jed nu bo lju te o ri ju su dač kog od lučivanja već stoga što sâm svakodnevno odlučuje griješi, kao i npr. onaj tko npr. sa mo zbog to ga što sva ko dnev no zu ri kroz te le skop vje ru je da mo že for mu li rati bolju astronomsku teoriju. Citirajmo još jednom našeg Straucha, pokušavajući una pri jed raz mi sli ti, ko li ko bi se du go tre ba lo zu ri ti u ne bo pra va kroz su dač ki teleskop bez te o ri je pra va pri je ne go što bi se smje lo for mu li ra ti je dan te o rij skopravni iskaz poput ovoga: Šansa, da se netko pokori odluci suca, u pravilu je potpuno neovisna od konkretne odluke i njene kvalitete (istakao Z. P.).³² Ia ko s e pre no š e nj e mo de l a f a l si fikacije na pravoznanstvo ne dā provesti bez tre nja,³³ ipak je vr lo za ni mlji vo što Stra uch mo že po nu di ti u ve zi s tim. Na slo vom nj e go vog čl an ka p o bu đe no o č e k i va nj e d a ć e d a t i op ć e ni t i pr avničk i o dgovor na pitanje gdje leži problem u temi rascjepa teorija praksa ostaje po našem sudu neispunjeno. Na kraju tek doznajemo da bi odlučujući problem rascjepa teorija prak sa pri je sve ga mo rao bi ti u to me da se umi je će [Kunst] prav nič ke prak se shvati kao bitni moment teorije pravničke prakse.³⁴ Zbog čega Strauch nijednu već postojeću teoriju prava ne želi prihvatiti kao teoriju pravničke prakse, ostaje nejasno. U odnosu na moje teze ipak veseli da Strauch tvrdi: Postoji [...] teorijski prazno mjesto rasudne snage [ Judiz ], po kojoj se u praksi obično razlikuju dobri i loši pravnici.³⁵ To razumijem u prilog mojoj tezi: dobra teorija prava mora da može da dā kri te ri je po ko ji ma tzv. prak sa mo že da raz li ku je do bre od lo ših pravni ka. Da ona pri je, za vri je me i na kon da va nja tih kri te ri ja sa mo opre zno i pro matrajući-opipavajući-samokritično korigirajući poopćava umijeće [Kunst] pravničke prak se (što god to umi je će [Kunst] mo glo da zna či), da je ona sa mo dje vi čan ska, ne su či ne ć a pro ma t ra či c a, u to s e mo ž e sum nj a t i. naklada, u sedmom poglavlju, o Luhmanovoj teoriji o sudovima kao središtu pravnog sistema i o Rottleuthnerovoj teoriji sudačkog djelovanja. ³² Hans-Joachim Strauch, Theorie-Praxis-Bruch; aber wo liegt das Problem?, u: Vom Scheitern und der Wiederbelebung juristischer Methodik im Rechtsalltag ein Bruch zwischen Theorie und Praxis?, Sonderheft Juristische Methodenlehre, Hrsg. Werner Krawietz, Martin Morlok, Rechtstheorie, 32 (2001) 2 3, str ³³ Bernd Rüthers, Rechtstheorie: Begriff, Geltung und Anwendung des Rechts, 1999, str. 14. ³⁴ Hans-Joachim Strauch, Theorie-Praxis-Bruch; aber wo liegt das Problem?, u: Vom Scheitern und der Wiederbelebung juristischer Methodik im Rechtsalltag ein Bruch zwischen Theorie und Praxis?, Sonderheft Juristische Methodenlehre, Hrsg. Werner Krawietz, Martin Morlok, Rechtstheorie, 32 (2001) 2 3, str ³⁵ Isto, str. 208.

13 Teorija prava i pravna praksa, ili: nema ničega tako praktičnoga Vje ro jat no se, i to s pra vom, mo že re ći da oko svo je te me obi la zim kao ma čak oko vru će ka še. Da, mo že, jer mi slim da je plo do no sni je pro pi ti va ti na vod nu jednostavnost i smisao razlikovanja teorija prava pravna praksa nego sa stajališta jednog ili drugog tabora dokazivati veću ili ma nju ko ri snost ili nekorisnost jedne za drugu, kako to često zbog zavidnosti završi. Kao promatrajući praktičar i kao prakticirajući teoretičar koji se nada da je u međuvremenu upoznao oba tabora i s dobre i s lo še stra ne, i ko ji upra vo sto ga ne pri pa da svim sr cem ni jed nom, na dam se da sam za obje parnične strane bar prihvatljivi svjedok (sudac i tako nemam ambicija biti). Werner Krawietz, Editor-in-Chief i poslovodni redaktor časopisa Rechtstheorie, prije nekoliko godina podsjetio je na to da u jurisprudenciji [...] razlikovanje između prakse i teorije, ma ka ko se ono da nas sva kom mo glo či ni ti ta ko pla u zi bilnim i zornim [sinnfällig], uopće nije samorazumljivo.³⁶ Radilo bi se o diferenciranju [Differenzierung], ko je se je u modernom pravnom mišljenju tek po ste pe no etabliralo. Uzrok Krawietz vidi u posebnim okolnostima ko je su u Nje mač koj vo di le do utemeljenja ju ri spru den ci je kao stru kov ne zna no sti [Jurisprudenz als Fachwissenschaft], a djeluju do danas. Izraze jurisprudencija, praktično pravoznanstvo, dogmatsko pravoznanstvo i pravna dogmatika Krawietz nota bene ko ri sti kao sinonime. Može se pretpostaviti da je ovaj njemački razvitak imao odlučujući utjecaj u mnogim zemljama istočne i jugoistočne Europe.³⁷ Ne samo među pravnim praktičarima već i među pravoznanstvenicima sve do 18. sto lje ća po sto ja lo je ši ro ko pri hva ćeno jedinstvo u tome da je jurispruden - cija potpuno praktična disciplina, tako da za teoriju prava, shvaćenu kao relativno samostalnu disciplinu, ne bi ni bilo mjesta. Najprije se nije razlikovala praktična od teorijske jurisprudencije. Tamo, gdje je ova dioba ipak primjenjivana, praktična se jurisprudencija najprije vidjela u načinu i stoga i u sposobnosti (što odlikuje pravnike) tumačiti da te za ko ne i primijeniti ih na ljud sko dje lo va nje, dok se te o- rijska jurisprudencija obično iscrpljivala u osiguravanju sadržajnog poznavanja za ko na ko j e s e pr i to me pret p o st a v lj a lo.³⁸ ³⁶ Werner Krawietz, Differenzierung von Praxis und Theorie in juristischer systemtheoretischer Perspektive, u: Vom Scheitern und der Wiederbelebung juristischer Methodik im Rechtsalltag ein Bruch zwischen Theorie und Praxis?, Sonderheft Juristische Methodenlehre, Hrsg. Werner Krawietz, Martin Morlok, Rechtstheorie, 32 (2001) 2 3, str ³⁷ To je bio je dan od aspe ka ta vi še go diš njeg me đu na rod nog znan stve no i stra ži vač ko ga projekta Rechtskulturen des modernen Osteuropa. Traditionen und Transfers / Legal Cultures of Modern Eastern Europe. Tradition and Transfers (Pravne kulture moderne Istočne Europe. Tradi ci je i tran sfe ri), ko jem je au tor ovih re da ka bio su vo di telj u Max-Planck-Institut für europäische Rechtsgeschichte [Max-Planck-In sti tut za eu rop sku prav nu po vi jest] s pok. prof. dr. Ma rie Theres Fögen, i čiji su rezultati objavljeni u prvih šest tomova niza Rechtskulturen des modernen Osteuropa. Traditionen und Transfers kod na klad ni ka Klo ster mann / Frank furt na Maj ni. ³⁸ Werner Krawietz, Differenzierung von Praxis und Theorie in juristischer systemtheoretischer Perspektive, u: Vom Scheitern und der Wiederbelebung juristischer Methodik im Rechtsalltag

14 42 Zoran Pokrovac Vi di mo da je već i pri ovoj di o bi praktičnost teorijske jurisprudencije nespor na, jer je ona je dan od pred stup nje va tu ma če nja i pri mje ne da nih za ko na. S obzirom na to da još nije bila pojmljena kao sistematski uređen kompleks spozna ja o pra vu, ni je va ži la kao zna nost (scientia, episteme), već kao umijeće [Kunst] (ars, techne), kao subjektivna ospos obljenost [Befähigung] habitus practicus, leges recte interpretandi et applicandi, koja stvara pravnika. Puno kasnije i samo sasvim postepeno u jurisprudenciji se izoblikovalo, osamostalilo i probilo jedno razdvaja nje na te me lju di fe ren ci ra nja [A us diffe ren zi e rung] u spe ci jal ne prav ne na u ke [Rechtslehren] i u opću pravnu nauku [allgemeine Rechtslehre] ili teoriju prava. Pri tome je predstava unutrašnjeg, odno sno sistematskog jedinstva svih ovih pravnih nauka ostala očuvana.³⁹ Ta ko Kra w i et z k rat ko s a ži ma du gu p ov ij est dugog r a zdvaj anj a na temelju di fe ren ci ra nja. De ta lji ove po vi je sti mo gu se na ći u knji zi An net te Brockmüller Die Ent ste hung der Rechtsthe o rie im 19. Ja hr hun dert in De utschland.⁴⁰ U njoj je izlo že na od luč na eta pa raz dva ja nja općte od spe ci jal nih prav nih na u ka, u ko joj je to diferenciranje dobilo one oblike koji su, vjerojatno zahvaljujući transferu znanosti, snažno utjecali na ovo razdvajanje u istočnoj i jugoistočnoj Europi. Tko se pak ovom razdvajanju radije hoće približiti iz sistemskoteorijske perspektive, može mu se pre po ru či ti pr vo po gla vlje Luh man no vog Das Recht der Ge sellschaft.⁴¹ Pod na slo vom K te o rij sko prav nom po la ziš tu [ Zur rechtsthe o re tischen Ausgangslage ] Luhmann između ostaloga pokazuje koliko je, pored onog razdvajanja unutar jurisprudencije, važno razumjeti razvitak društvenih znanosti, koje se brzo diferenciraju u 18. i 19. stoljeću. Time teorija prava dobiva neočekivanu kon ku ren ci ju, zbog če ga se prav ni ci sve vi še mo ra ju spa ša va ti u te o ri ja ma po zi tivnog prava.⁴² Ovu problematiku ovdje, nažalost, dalje ne možemo pratiti. Za eventu a l nu ka sni ju di sku si ju j oš s a mo ž e lim p o st a v i t i te zu d a j e ov im sp aš avanj em u pozitivnom pravu načelno, do danas, bila zajamčena praktičnost teorije prava. U vezi s mojom drugom glavnom tezom predlažem za diskusiju još nekoliko argumenata: 1. Do bra te o ri ja pra va je prak tič na i za to što mno gi teški pravnodogmatski problemi mogu biti riješeni tek uzimanjem u obzir i teorije prava. Pri tome se teoriju prava ne smije zamišljati kao Ikeinu trgovinu, u kojoj zanatski vješti pravnici ein Bruch zwischen Theorie und Praxis?, Sonderheft Juristische Methodenlehre, Hrsg. Werner Krawietz, Martin Morlok, Rechtstheorie, 32 (2001) 2 3, str ³⁹ Isto, str ⁴⁰ An net te Brockmüller, Die Ent ste hung der Rechtsthe o rie im 19. Ja hr hun dert in De utschland, Baden-Baden ⁴¹ Niklas Luhmann, Das Recht der Ge sellschaft, Frank furt am Main ⁴² Isto, str. 21.

15 Teorija prava i pravna praksa, ili: nema ničega tako praktičnoga na la ze go to ve ele men te, skla pa ju ih i ti me rje ša va ju svo je probleme. Konvertibilnost teorije prava je mnogo kompliciranija. Ovo zanemaruju npr. protivnici kritičkih teorija prava. Njima smeta da kritičke teorije otvorenom drže diskusiju o svemu i sva če mu. Sto ga ne bi niš ta zna či le za prav nu prak su, jer ona sto ji pod pri nu dom na o d lu či va nj e. Z a da ć a bi prav ne pra k s e bi la di sku si j e ne s amo vodit i ve ć i h i dovršiti.⁴³ Otkud dolazi ovo vjerovanje da pravna praksa u modernom društvu može i tre ba okon ča ti bi lo ko ju di sku si ju, teš ko je re ći. Po seb no ako isti au tor isto dob no, s pravom, tvrdi da se svako obrazloženje može dovoditi u pitanje u svakom pravcu.⁴⁴ 2. U modernim, posebno u suvremenim europskim kontinentalnim pravnim si ste mi ma, a u sve ve ćoj mje ri čak i u hr vat sko me, naj ve ći broj te melj nih prav nih instituta i vrijednosti te dio temeljnih prav nih na če la, za jam čen je ili od lu ču ju će određen ustavom⁴⁵ i ustavnim i/ili organskim zakonima i međunarodnopravnim ak ti ma vi šeg ili isto ga ran ga, a njih ni je mo gu će ra zu mje ti bez te o ri je pra va (uključu ju ći, na rav no, i te o ri ju usta va) i po li tič ke te o ri je.⁴⁶ Ili, ako se mo ra po jed no stav i t i: d a naš nj a ide j a ust a va ne mo ž e s e b e z te o r i j e pra va, p o s ebno te or ij e ust ava, ni misliti. Slično, a možda i još izraženije, važi za ideju ljudskih prava.⁴⁷ Vjerojatno je osvajački put te ideje u istočnoeuropskim pravnim sistemima, prokrčen osamde se tih i de ve de se tih go di na 20. sto lje ća, po ve zan s tran sfe rom za pad nih te o ri ja pra va u te si ste me. Ovdje želim naglasiti da teoriju prava ne izjednačavam sa sveučilišnom, odnosno profesionalnom teorijom prava. Postoji i underlying legal theory, bazična, pot por na ili mo žda im pli cit na te o ri ja pra va, za ko ju se, tvr di Ho ec ke, prak ti ci rajući pravnici ne brinu mnogo, ali argumentiraju unutar nje.⁴⁸ Oni sa mo iz nim no ⁴³ Gerd Roellecke, Theorie und Philosophie des Rechtes, u: Rechtsphilosophie oder Rechtstheorie, Hrsg. Gerd Ro el lec ke, Darm stadt 1988, str. 20. ⁴⁴ Isto, str. 22. ⁴⁵ U osloncu na Ivan Padjen, Hrvatski pravni studiji: izazovi i izgledi, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, 44 (2007) 3 4, str ⁴⁶ U na šoj tra di ci ji, u ko joj se po li to lo gi ja od 60-ih go di na 20. sto lje ća raz vi ja i eman ci piranjem od pravoznanstva (slično kao i sociologija, nešto ranije), teorija prava i države, kakva je još od 19. stoljeća njegovana samo na studiju prava, dala je i do danas neistraženi doprinos formi ra nju p o li to lo g i j e. ⁴⁷ Ivan Padjen, Miomir Matulović, Cleansing the Law of Legal Theory: a View from Croa tia (edi to rial), Croatian Critical Law Review, 1 (1996) 1, u po gla vlju 2.1, The Need for The ory of Hu man Rights (str. 31 i da lje), uvjer lji vo po ka zu ju da ostva ri va nje čo vje ko vih pra va tre ba uz ustavne odredbe i nacionalno zakonodavstvo koje primjenjuje međunarodne akte o temeljnim pra vi ma i teoriju o nji ma, te iz la žu sa stav i funk ci je teorije o ljud skim pra vi ma kao in tegral nog di je la prav ne te o ri je i, isto vre me no, prav ne dog ma ti ke. ⁴⁸ Mark van Ho ec ke, Lawyers Le gal The ory, u: Pro ce e dings of the 21st IVR World Con gress, Lund (Swe den), Au gust, 2003, Part II: Law and Prac ti ce, Band 97, ed. Svein Eng, Ar chiv für Rechts- und So zi alp hi lo sop hie Be i hef te (ARSP-B), 2005, str. 19.