Rad se bavi razvojem međunarodne i evropske politike vezane za žrtve kriminaliteta.

Zaštita žrtava: međunarodno pravo, nacionalna zakonodavstva i praksa TEMIDA Mart 2015, str. 3-30 ISSN: 1450-6637 DOI: 10.2298/TEM1501003G Originalni naučni rad Za š t i t a ž r t a va k ri m i n a l i t e t a p r a v n i m s r e d s t v i m a : m e đ u n a r o d n o i ev r o p s ko p r a vo i p o l i t i ka 1 Marc Gro en hu ij sen * Rad se bavi razvojem međunarodne i evropske politike vezane za žrtve kriminaliteta. Po či nje pri ka zom De kla ra ci je UN o osnov nim prin ci pi ma prav de za žr tve kri mi na liteta i zloupotrebe moći iz 1985. godine. U radu se ističe da je, uprkos ozbiljnim naporima UN da pro mo vi šu stan dar de i nor me De kla ra ci je, usa gla še nost za ko no dav stva i prak se dr ža va čla ni ca sa nje nim od red ba ma još uvek ne za do vo lja va ju ća. Sli čan trend je uočen i na regionalnom nivou u Evropi. Evropska unija je 2001. godine usvojila Okvirnu odluku (prav no oba ve zu ju ći in stru ment) o mi ni mal nim pra vi ma žr ta va kri mi na li te ta u kri vično prav nom si ste mu. Eva lu a ci je spro ve de ne 2004. i 2009. go di ne po ka za le su da ni jed na ze mlja čla ni ca ni je u pot pu no sti usa gla si la svo je za ko no dav stvo sa nje nim sa dr ža jem. Ovaj do ku ment je za me njen no vim Di rek ti vom EU o us po sta vlja nju mi ni mal nih standar da o pra vi ma, po dr šci i za šti ti žr ta va kri mi na li te ta. To je ja či in stru ment od Okvir ne od lu ke i uklju ču je zah tev ni je stan dar de. Ali, nje na im ple men ta ci ja mo ra da bu de pod nadzorom. U radu se ukazuje na to da je nedostatak usaglašenosti nacionalnih zakonodav sta va sa nor ma ma re le vant nih do ku me na ta obič no pra ćen usva ja njem ja čeg pravnog dokumenta, koji sadrži još ambicioznija prava za žrtve kriminaliteta. Da li je to produk tiv ni ji pri stup pod zna kom je pi ta nja. Di sku ta bil no je da li je tzv. tvr do pra vo (hard 1 * Rad predstavlja prevod rada koji je objavljen na engleskom jeziku u International Review of Victimology: Groenhuijsen, M. S. (2014) The Development of International Policy in Relation to Vic tims of Cri me. In ter na ti o nal Re vi ew of Vic ti mo logy, 20(1), str. 31-48, a ko ji je autor pre zentovao na V godišnjoj konferenciji Viktimološkog društva Srbije Zaštita žrtava: međunarodno pravo, nacionalna zakonodavstva i praksa, Beograd, 27. i 28. novembar 2014. godine. Rad pre ve la mr Lji lja na Stev ko vić. Dr Marc Groenhuijsen je redovni profesor Odeljenja za krivično pravo na Pravnom fakultetu Uni ver zi te ta Til burg (Ho lan di ja), di rek tor Me đu na rod nog in sti tu ta za vik ti mo lo gi ju u Til burgu i predsednik Svetskog viktimološkog društva. E-mail: M.S.Groenhuijsen @uvt.nl. 3

Marc Groenhuijsen law) uvek efikasnije od tzv. mekog prava (soft law). Najnovija generacija povećanih prava stva ra ri zik od za si će no sti žr tva ma na stra ni de la zva nič ni ka, ko ji su od go vor ni za funkcionisanje krivičnopravnog sistema. Ključne reči: međunarodna i evropska politika o žrtvama, Deklaracija UN o osnovnim principima pravde za žrtve kriminaliteta i zloupotrebe moći, prava za žrtve kriminaliteta. Uvod To su bi li da ni. To kom ra nih 1980-ih, ne ko li ci na pi o ni ra u vik ti mo lo gi ji i za go va ra nju za pra va žr ta va pre u ze la je ini ci ja ti vu da se Uje di nje ne na ci je (UN) uklju če u ba vlje nje pi ta nji ma žr ta va kri mi na li te ta. Ono što je usle di lo bila je izvanredno uspešna priča. Zagovornici prava žrtava sproveli su dobro organizovanu kampanju i bili su u stanju da ubede kreatore nacionalnih politika i zakonodavce da je vreme za promene. Prvenstveno su bili usmereni na re for mu kri vič no prav nog si ste ma, i to u ime žr ta va kri mi na li te ta. U iz u zet no kratkom vremenskom periodu stekli su masovnu podršku za svoje ideje, što je dovelo do toga da Generalna skupština UN jednoglasno usvoji Deklaraciju o osnov nim prin ci pi ma prav de za žr tve kri mi na li te ta i zlo u po tre be mo ći (u nastavku: Deklaracija UN). 2 Naravno, Deklaracija UN odražava duh vremena u kome je nastala. Nije slučajno da je u toku iste 1985. godine, Savet Evrope nadnacionalna organizacija osnovana prvenstveno da bi promovisala ljudska prava usvojio Preporuku br. R(85)11 o položaju žrtava u okviru krivičnog prava i krivičnog postupka. 3 Sadržaj ova dva me đu na rod na in stru men ta po ka zu je zna čaj no pre kla pa nje. Ovo ni je prikladno mesto za opsežniju diskusiju o političkim i socijalnim uslovima koji su pogodovali donošenju ovih pravnih dokumenata. Dovoljno je reći da je tzv. ženski pokret imao značajnu ulogu; pojedini posebno nasilni teroristički napadi in spi ri sa li su ne ke dr ža ve da pre du zmu ko ra ke u prav cu za šti te žr ta va; i, op šti trend povećanja individualizma u društvu sa građanima koji insistiraju na ličnim pravima doprineo je da vladini zvaničnici budu otvoreniji za novo predlo že ne re for me. Sa ove dis tan ce, mo glo bi se re ći da fe no men glo ba li za ci je avant-la-lettre predstavlja savršen pandan za novu viziju kako pravni položaj žrtava kriminaliteta treba da izgleda (Letschert, van Dijk, 2011). 2 3 4 A/res/40/34 od 29. novembra 1985. godine. Više o istorijatu Deklaracije videti u: Kirchhoff, 2009. Preporuku je usvojio Komitet ministara 28. juna 1985. godine. Više o tome videti u: Reeves, 2009.

Temida Sa jed ne stra ne, De kla ra ci ja UN je ve o ma va žan do ku ment, a sa dru ge, to je bio samo jedan od prvih primera međunarodnih odluka u oblasti našeg in te re so va nja. De kla ra ci ja UN se če sto na zi va Mag na Car ta pra va žr ta va. Ovaj naj vi ši iz raz pri zna nja je oprav dan iz vi še raz lo ga. Pr vo, De kla ra ci ja je po slu ži la kao pri mer za raz li či te re gi o nal ne po li tič ke en ti te te da sle de ovaj pristup. Takođe, pojedini nacionalni zakonodavci su reformisali svoj krivičnopravni sistem direktno se pozivajući na standarde koje je postavila Deklaracija. 4 Na ne ki na čin, to je bio sa mo po če tak. Ka sni je, ini ci ja ti ve UN su bi le usmerene na posebno osetljive kategorije žrtava. To je dovelo do debate da li ili u kojim situacijama su potrebni jači pravni instrumenti, kao što je Konvencija. U dru gim obla sti ma ak ce nat ni je bio na po seb nim gru pa ma žr ta va, ali je ste na kon kret nim te ma ma. Pri mer za to je na dok na da šte te od stra ne dr ža ve. Tokom istog perioda, više pažnje je poklanjano slučajevima masovnih viktimizacija, koje su često posledica oružanih sukoba između zemalja ili nasilnih previ ra nja unu tar gra ni ca jed ne dr ža ve. Naj i stak nu ti ji pri me ri od go vo ra na ovakvu vrstu stradanja bili su osnivanje Međunarodnih ad hoc krivičnih tribunala (ICTY i IC TR) 5 i kasnije, Međunarodnog krivičnog suda. Ovakav razvoj je doveo do niza novih pitanja, koja su mogla biti ispitana sa mo na uč nim is tra ži va nji ma u obla sti vik ti mo lo gi je. Ubr zo je po sta lo ja sno da utvr đi va nje me đu na rod nih stan dar da, ko ji re gu li šu po lo žaj žr ta va u krivič nom pra vu i kri vič nom po stup ku, ne zna či auto mat ski stvar nu pro me nu u prak si za lju de na ko je se ovi stan dar di od no se. Po kre nu to je pi ta nje usklađenosti. Pod kojim uslovima međunarodni protokoli mogu biti efikasni? Da li status pravnog instrumenta stvarno dovodi do promene? Da li je takozvano tvrdo pravo (hard law) po definiciji više korisno za žrtve kriminaliteta nego meko pravo (soft law)? Zašto su mnoge države tako lako prihvatile nove zahte ve me đu na rod ne za jed ni ce, ka da je od sa mog po čet ka bi lo oči gled no da neće biti u mogućnosti da ih u potpunosti ispoštuju? Koliko je izvodljivo baviti se pravom na pristup pravdi i pravom na naknadu štete u situacijama u kojima je hi lja de lju di vik ti mi zi ra no? Šta bi, u tom smi slu, tre ba lo da bu de bu duća ulo ga tra di ci o nal nog kri vič no prav nog si ste ma? Da li će no ve (ili re vi di ra ne drevne) prakse, poput medijacije i restorativne pravde, imati primat kao nove i alternativne paradigme krivičnog pravosuđa? 4 5 Primer je Indija (Chockalingam, 2005). Me đu na rod ni kri vič ni tri bu nal za biv šu Ju go sla vi ju (In ter na ti o nal Cri mi nal Tri bu nal for ex-yugo sla via) i Me đu na rod ni kri vič ni tri bu nal za Ru an du (In ter na ti o nal Cri mi nal Tri bu nal for Rwan da). 5

Marc Groenhuijsen Ova pitanja se analiziraju u radu. Podrazumeva se da nije moguće svako pitanje detaljno analizirati. To bi zahtevalo novi priručnik iz viktimologije. Ipak, či ni se mo gućim krat ko se osvr nu ti na ove te me, na ko ri stan, si ste ma ti čan na čin. Osnov na svr ha ovog ra da je da sta vi do zna nja da smo mi vik ti mo loška zajednica otišli dalje od faze zalaganja za žrtve. Naša preporuka je da se realizuje više istraživanja nego pre par decenija (Schneider, 2001). Ipak, imamo još mno go to ga da ura di mo. Ovaj rad ima za cilj da pred sta vi ne ke ube dlji ve dokaze koji podržavaju ove akademske tvrdnje. De kla ra ci ja Uje di nje nih na ci ja o osnov nim prin ci pi ma prav de za ž r t ve k ri m i n a l i t e t a i z l o u p o t r e b e m o ć i i ko r a c i ko j i s u us l e d i l i U uvodnom delu rada izričito je navedeno da je bilo potrebno relativno malo truda da se Deklaracija UN usvoji. Ova izjava se mora malo izmeniti. Naime, postojao je jedan problem koji je podelio neke države članice, odnosno neke grupe zemalja. Razvijene zemlje su želele da Deklaracija UN bude isključi vo ogra ni če na na žr tve kri mi na li te ta. Za raz li ku od to ga, mno gi pred stavni ci ze ma lja u raz vo ju is ti ca li su žr tve zlo u po tre be mo ći (po seb no pod pri tiskom pro ble ma u trećem sve tu ) i in si sti ra li da im se do de le ista pra va kao žrtvama kriminaliteta. Na kraju, spor je rešen proširivanjem Deklaracije UN na obe kategorije žrtava, s tim što se žrtvama kriminaliteta garantuje znatno veći broj prava i više specifičnih prava nego žrtvama zloupotrebe moći. Ne može se sagledati suština Deklaracije UN bez navođenja osnovnih prava žrtava kriminaliteta (koja su u Deklaraciji UN predstavljena kao principi ). Prema UN, žrtve imaju sledeća prava: pravo da budu tretirane s poštovanjem i uvažavanjem pravo na informacije pravo da iznesu svoje mišljenje i da ono bude razmotreno pravo na odgovarajuću pomoć tokom sudskog postupka pravo na zaštitu privatnosti i fizičku bezbednost tokom sudskog postupka 6 pra vo na obez be đi va nje me ha ni za ma za ne for mal no re ša va nje su ko ba (uključujući medijaciju) 6 6 Mora se napomenuti da su pravo na zaštitu privatnosti i zaštitu fizičke bezbednosti, gotovo bez izuzetka, pomenuti u istom članu ili odredbi. Ovo je više nego iznenađujuće, jer oba prava zastupaju potpuno različite interese i postavljaju potpuno drugačije zahteve pred državne organe odgovorne za zaštitu ovih prava.

Temida pravo na socijalnu/društvenu pomoć pravo na naknadu štete od strane države. 7 Prava žrtava zloupotrebe moći je mnogo teže sumirati. Razlog je ograničen broj tih pra va (čl. 19-21) i mno go ter mi no lo ških ne ja sno ća. Pre ma čla nu 19 dr ža ve tre ba da raz mo tre uklju či va nje u na ci o nal no za ko no dav stvo normi kojima se zabranjuje zloupotreba moći i predviđaju pravni lekovi za žrtve takve zloupotrebe. 8 Član 20 je još sen ti men tal ni ja od red ba, ko jom je pro pisano da države treba da razmotre pregovaračke multilaterarne međunarodne spo ra zu me u ovoj obla sti. Član 21 je vi še ili ma nje po na vlja nje čla na 19: Dr ža ve tre ba pe ri o dič no da pro ve ra va ju po sto jeće za ko ne i prak su, i tre ba da do no se i pri me nju ju, ako je po treb no, za ko no dav stvo ko jim se pro pi su ju postupci, koji predstavljaju tešku zloupotrebu političke ili ekonomske moći. Očigledno je da Deklaracija UN kada se uporede dva odvojena poglavlja odražava odnose moći tih dana. Ako pogledamo deo o žrtvama kriminaliteta, 9 ne ma sum nje da je do ku ment bio vi zi o nar ski i in spi ra ti van. Kao ta kav, on je inspirisao buduće generacije zakonodavaca i kreatora politike (van Dijk, 2005). 10 Pi sa nje za ko na je jed no stav no, ali pri me na na pi sa nog u prak si mo že bi ti izuzetno teška. Ovo je posebno važno kada se govori o reformi krivičnopravnog si ste ma sa aspek ta po lo ža ja žr ta va kri mi na li te ta. Po sto je dva oči gled na razloga za to. 11 Je dan je da su raz me re ove vr ste re for me ogrom ne. Ako me đunarodna zajednica odluči da želi nove i jedinstvene odredbe o borbi protiv falsifikovanja novca, relativno je lako povinovati se tim zahtevima. To samo zah- 7 8 9 10 11 Može se uočiti da poslednja dva prava (pravo na socijalnu/društvenu pomoć i pravo na naknadu štete od strane države), strogo govoreći, nisu prava žrtava kojima se reguliše postupa nje kri vič no prav nog si ste ma. Doslovnim čitanjem zapaža se koliko je besramno malo zaštite žrtava predviđeno ( s obzirom... da zabranjuje zloupotrebu moći, sic!) U fo ku su ovog član ka su žr tve kri mi na li te ta, ne i zlo u po tre be mo ći, čak i u de lu gde se analizira uloga Međunarodnog krivičnog suda i ad hoc tribunala, jer je njihova nadležnost za masovne viktimizacije ograničena na teške oblike krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarod nog pra va. Vi še o to me vi de ti u Rim skom sta tu tu, o ko me se pi še u na stav ku ra da. Da bi bi lo ja sni je, mo ra se is ta ći da se u ovom ra du ne pra vi si stem ska raz li ka iz me đu me đunarodnog prava i pravila politike. Oba se posmatraju kao dva dela međunarodnog konteksta postavljanja standarda, i verovatno bi jedan set odredbi bez drugog bio beskoristan. To će biti predmet rasprave u nastavku rada. Naravno ima mnogo više prepreka, ali su ova dva faktora pomenuta u radu nesporna. 7

Marc Groenhuijsen teva promenu jednog ili dva poglavlja u nacionalnom krivičnom zakonu. Ali, kada ta ista međunarodna zajednica utvrdi da je žrtva zaboravljena strana u kri vič no prav nom si ste mu, mno go vi še je po treb no. Ta da je po treb no ceo krivičnopravni sistem prilagoditi. Svi tradicionalni postupci odjednom se smatraju zastarelim. To postavlja mnogo zahteva pred sve države potpisnice. Drugo, i povrh toga, konvencionalni sistem koji je postojao sve do tog trenutka bio je zasnovan na nekim osnovnim vrednostima, vrednostima koje su kulturološki duboko ukorenjene. Verovatno se za dve glavne osnovne vrednosti može reći da su od pre sud nog zna ča ja. Jed na od njih je da pred stav ni ci za ko na, uvek, kao svoj glav ni po sao vi de hva ta nje kri mi na la ca. Ako ne ko od jed nom poč ne od njih da zahteva da, pored hvatanja kriminalaca, budu i prijatni sa žrtvama, to bi zna či lo da se od njih tra ži da pro me ne svoj po gled na svet. Slič no, su di je su uvek svo jim osnov nim po slom sma tra le to da tre ba da se po bri nu za to da se svakom okrivljenom pravično sudi. Ovo je bio njihov najsvetiji imperativ još od prvih dana njihovog pravničkog školovanja. To je postala prirodna stvar za svakog sudiju. S obzirom na činjenicu da se pravnici obično imenuju za sudije po sle mno go, mno go go di na slu žbe unu tar si ste ma, ne tre ba da ču di da su u pot pu no sti in ter na li zo va li osnov ne vred no sti svo je pro fe si je. Ako, i ka da, shva te veću ulo gu žr tve to kom kri vič nog po stup ka kao po ten ci jal nu pret nju za pravo optuženog na pravično suđenje, očigledno je da će doći do masivnog oklevanje (najblaže rečeno) da istinski podrže takvu vrstu reforme. Zva nič ni ci ma Uje di nje nih na ci ja ova kve prav ne pre pre ke ni su bi le neoče ki va ne. Ni su mi sli li da će usva ja nje De kla ra ci je UN od mah pro me ni ti svet. Pred u ze li su kon kret ne ko ra ke ka ko bi se olak ša la efek tiv nost od red bi sa drža nih u De kla ra ci ji. Ge ne ral na skup šti na Uje di nje nih na ci ja je 1989. go di ne do ne la ak ci o ni plan i usvo ji la ECO SOC re zo lu ci ju (1989/57) sa ci ljem, ne sa mo da bo dri dr ža ve čla ni ce da od luč no de lu ju, već i da ih upu ti ka ko lak še da po stig nu taj cilj. Ne ko li ko go di na ka sni je, to kom 1994. go di ne 12 zemljama čla ni ca ma UN je di stri bu i ran upit nik sa ci ljem da do sta ve iz ve štaj o na pret ku u im ple men ta ci ji De kla ra ci je. Re zul tat je bio ve o ma raz o ča ra va juć. Re kord no ma li broj upit ni ka je vra ćen (ma nje od 25% dr ža va čla ni ca je uop šte i od govo ri lo), a one ko je je su (pret po sta vlja se vo de će u ovoj obla sti), ni su mo gle da ube de Se kre ta ri jat UN da je nji hov uči nak bio pot pu no za do vo lja va juć. 13 Kao sledeći korak, 1997. godine, Ujedinjene nacije su donele dva nova dokumenta 12 13 8 Točkovi međunarodne diplomatije su već počeli da se okreću mnogo opuštenijim tempom. Više o tome videti u: Groenhuijsen, 1999.

Temida u ci lju da lje re a li za ci je svo jih ci lje va. To su Pri ruč nik o upo tre bi i pri me ni Deklaracije i Vodič za kreatore politike. 14 Oba su se iako na dru ga či ji na čin ba vi la te ma ma ko je su po zna te svim struč nja ci ma iz obla sti vik ti mo lo gi je i pomoći žrtvama. U oba ova dokumenta je objašnjeno kako treba delovati na podizanju svesti državnih zvaničnika; istaknuta je potreba za obukom u svim službama u kojima su zaposleni u direktnom kontaktu sa žrtvama; i precizirana je pro ce du ra osni va nja or ga ni za ci ja ko je pru ža ju uslu ge žr tva ma. Ovo je sve urađeno sa velikom pažnjom i podržano od strane predstavnika naučne zajedni ce i pred stav ni ka prak se. Upr kos to me, na po ri su uglav nom bi li uza lud ni. Nekoliko godina kasnije, i dalje neizbežan zaključak je bio da se implementacija Deklaracije UN može opisati samo kao nezadovoljavajuća. 15 Nažalost, ovaj zaključak se odnosio kako na zemlje u razvoju, tako i na razvijene zemlje. Ovo je svet skoj za jed ni ci na met nu lo pi ta nje šta da lje. Po što sve dru go do ta da ni je us pe lo (u ve li koj me ri), po je di ni ak te ri su sma tra li da bi naj bo lje bi lo da se do ne se prav no ja či in stru ment: Kon ven ci ja Uje di nje nih na ci ja o pra vi ma žrtava. Sugerisano je, između ostalog, da će Konvencija povećati vidljivost proble ma žr ta va; da će tvr do pra vo iz vr ši ti veći pri ti sak na vla de i da će bi ti ozbiljni je shva će no od stra ne su do va (Gar ka we, 2009). Dru gi su upo zo ra va li da bi težnja za konvencijom dovela do razvodnjavanja odredbi (kompromisna rešenja) i da bi predugo trajalo donošenje takvog dokumenta (van Genugten i dr., 2006). Ka ko bi ube di li UN o va žno sti do no še nja Kon ven ci je, 2005. go di ne grupa aka dem skih struč nja ka je iz ra di la Na crt kon ven ci je Uje di nje nih na ci ja o pravdi i podršci žrtvama kriminaliteta i zloupotrebe moći. 16 Na me ra je bi la da se pokaže da bi Konvencija mogla suštinski biti bogatija od Deklaracije, jer bi mogla da sadrži najnovije rezultate viktimoloških istraživanja. Primeri za to 14 15 16 Ovakav sled događaja potvrđuje da je nemoguće napraviti jasnu razliku između formalnih pravila (čak i kada su uključena u neobavezujući dokument kao što je Deklaracija) i pravila politike, koja u mnogim državama nisu ni priznata kao prava pravna pravila. U svakom pravnom sistemu, treba da postoji delikatna interakcija između dve grupe mera. Naučno zasnovano opravdanje za ovakav opšti zaključak ne može biti zasnovano na rezultatima kasnijih follow-up projekata iniciranih od strane UN. Dokazi počivaju na studijama o usklađenosti regionalnih pravnih instrumenata koji se bave pravima žrtava sličnim onima u Deklaraciji UN. Primer za to je Evropska okvirna odluka o pravima žrtava, detaljnije analizirana u sle dećem odelj ku. www.til bur gu ni ver sity.edu/upload/f482b949-fb05-4fae-8632-0263d903d6dc_con ven tion. pdf; i www.wor ldso ci etyof vic ti mo logy.org/pu bli ca ti ons/draft%20con ven tion.pdf. Una pređena i poboljšana verzija konvencije se može naći u: Dussich, Mundy, 2009 i Groenhuijsen, Letschert, 2012. 9

Marc Groenhuijsen se, iz me đu osta log, od no se na po seb no ose tlji ve ka te go ri je žr ta va 17 ; zaštitu od reviktimizacije 18 ; pra vo da sud pre i spi ta od lu ku o ne po kre ta nju kri vič nog postupka; pravo da država vodi brigu o sprovođenju bilo koje sudske odluke kojom se garantuje novčana nadoknada; pravo žrtve na informacije 19 ; proširenje prava na podršku žrtvama i pristupe mehanizmima restorativne pravde; i, konačno i najvažnije, bolji sistem praćenja usklađenosti. 20 Da li je ve ro vat no da će UN usvo ji ti Kon ven ci ju po put ove u na red nih ne ko li ko go di na? Jed no sta van od go vor je: ne, ni je mo gu će. Pr va re če ni ca ovog ra da gla si: to su bi li da ni. Pa, vre me na su se pro me ni la. Pro ći će da ni dok mala grupa obrazovanih i posvećenih stručnjaka bude mogla ubediti Ujedi nje ne na ci je da ura de ono što je naj bo lje za žr tve kri mi na li te ta. Da nas se puno govori o zasićenju konvencijom. Konkretnije, prema zapisniku sa godišnjeg sa stan ka Ko mi si je UN za pre ven ci ju kri mi na li te ta i kri vič no pra vo su đe ja sno je da je od 2006. go di ne in te re so va nje za ovaj pro je kat opa lo. Na 15. sed ni ci Ko mi si je 2006. go di ne od lu če no je da će se odr ža ti sa sta nak me đuvla di ne gru pe eks pe ra ta (IEGM), ko ja će raz ma tri ti po lo žaj žr ta va kri mi na lite ta i, iz me đu osta log, ana li zi ra ti na čin i sred stva da se pro mo vi še pri me na standarda i normi Ujedinjenih nacija u ovoj oblasti. Održan je sastanak međuvladine grupe eksperata i njihov izveštaj je uključio i pozivanje na pomenuti Nacrt konvencije. Od 16. sednice, 2007. godine, pa nadalje, svako pozivanje na potencijalnu konvenciju je izostavljeno u službenim evidencijama. Tokom 12. kongresa Ujedinjenih nacija o kriminalitetu, koji je održan 2010. godine u Salvadoru u Brazilu, pitanja žrtava nisu bila deo opšte teme Kongresa, niti neka od tačaka dnevnog reda ili tema radionica. Za posmatrače Ujedinjenih nacija to sve go vo ri. Da li to zna či da je pro ces raz mi šlja nja o kon ven ci ji bio be smislen? Ne. Samo postojanje Nacrta konvencije UN otvorilo je put za nove rasprave o najboljem mogućem obimu prava žrtava i merama politike za žrtve na glo bal nom ni vou. To je, sa mo po se bi, na pre dak. 17 18 19 20 10 Još od 1985. godine naučili smo mnogo o različitim potrebama različitih grupa žrtava. Koncept koji nije bio poznat 1985. godine, ali koji je postao izuzetno važan za kreiranje adekvat nih po li ti ka za žr tve. Vi še o to me u: Far rell, 1992, 1995. Prema navodima žrtava kriminaliteta jedno od najčešćih prava žrtava koje se krši je pravo na informacije. Više o tom u: Brienen, Hoegen, 2000. U izlaganju o razvoju međunarodne politike za žrtve kriminaliteta ne bi trebalo proći nezapaženo da se osim poslednjeg sva ova poboljšanja vis-a`-vis Deklaracije mogu pronaći u Preporuci Komiteta ministara br. R(2006)8 o pomoći žrtvama kriminaliteta (2006), koju je usvojio Savet Evrope 24. juna 2006. godine.

Re gi o nal ni pri mer : pra vo i po li ti ka na ni vou Evrop ske uni je Temida Na mnogo načina priča Evropske unije (EU, u nastavku) je dosta drugačija od pret hod no pri ka za ne pri če Uje di nje nih na ci ja. Pa ipak, po sto ji ve li ki broj značajnih sličnosti. Sre di nom 1980-ih, EU još uvek ni je ima la for mu po li tič kog en ti te ta. To je bila međunarodna organizacija osnovana sa ciljem ostvarivanja ekonomske saradnje. 21 Kao ta kva, EU je od bi la bi lo ka kvu nad le žnost u ba vlje nju krivičnim zakonodavstvom i krivičnom procedurom. Sa usvajanjem Ugovora iz Ma strih ta (Ma strihtski ugo vor) 1992. go di ne, for mi ra na je EU. 22 Mastrihtskim ugovorom uspostavljen je takozvani treći stub, koji se odnosio na saradnju iz me đu dr ža va čla ni ca u obla sti pra vo su đa i unu tra šnjih po slo va. Ka sni je je ovo preimenovano na oblast slobode, bezbednosti i pravde. 23 Ovo je omogućavalo EU da donosi okvirne odluke koje utiču na pravosudne sisteme država članica. Važno je naglasiti da okvirne odluke predstavljaju obavezujuće pravne dokumente. One obavezuju države članice da svoje nacionalno zakonodavstvo prilagode standardima EU (proces koji se naziva prenos ). EU je 2001. godine usvojila Okvirnu odluku o položaju žrtava u krivičnom postupku. 24 Glav ni cilj ovog no vog do ku men ta sa dr žan je u tač ki br. 8 pre ambule: Pravila i praksa treba da budu usklađeni u pogledu osnovnih prava žrtava, sa po seb nim osvr tom na pra vo žr tve da bu de tre ti ra na sa po što va njem nje nog do sto jan stva, pra vo žr tve da pru ži i pri ma in for ma ci je, pra vo da razume i da bude shvaćena, pravo na zaštitu u različitim fazama postupka i pravo na novčanu nadoknadu zbog gubitaka nastalih kada žrtva živi u različitoj državi članici EU od one u kojoj je izvršeno krivično delo. Ova formulacija ne navodi samo osnovni cilj, već takođe odražava međunarodni ambijent za koji je ovaj novi dokument donet: istaknuti su problemi jezika, delimično kako bi se zaštitilo pravedno unutrašnje ekonomsko tržište i kao posledica česte pojave prekograničnog kriminaliteta. 21 22 23 24 To se vidi iz samog naziva: Evropska ekonomska unija. Ugo vor o Evrop skoj uni ji, 7. fe bru ar 1992. go di ne, pre čišćeni tekst OV 2002, C 325/1. Klip, 2012a, 2012b. Vi še o to me vi de ti u: Ka u nert, 2005. Usvojena 15. marta 2001. godine, 2001/220/JHA. 11

Marc Groenhuijsen Po red me đu na rod ne di men zi je, od red be Okvir ne od lu ke su u ve li koj me ri slič ne oni ma u De kla ra ci ji UN. Ne ka od stu pa nja, ko ja se mo gu po smatra ti kao po bolj ša nja, od no se se na to ko li ko pu ta žr tva mo že bi ti is pi ti va na od strane predstavnika policije i pravosuđa, 25 naprednija prava na informacije, 26 na kna du tro ško va na sta lih ka da žr tva mo ra da se po ja vi na su du; i što je zanimljivo konstrukciju (izgled) samih sudova 27. Kao što je to bio slu čaj sa De kla ra ci jom UN, osnov no pi ta nje je bi lo ka ko će se države članice uskladiti sa ovim novim obavezama. Zapamtite: Okvirna od lu ka je za raz li ku od De kla ra ci je UN-a ili Pre po ru ke Sa ve ta Evro pe pravno obavezujući dokument. Kao mehanizam monitoringa, EU se oslanjala na samoprijavljivanje svakog postignutog napretka (član 18). Ovo nije uspelo (Groenhuijsen, Pemberton, 2009). U predviđenom roku, nijedna (da: nijedna!) od dr ža va čla ni ca ni je pod ne la tra že ni iz ve štaj Evrop skoj ko mi si ji u Bri se lu. Nakon oštrih podsetnika o njihovim dužnostima, na kraju je samo 10 država poslalo relativno kompletan izveštaj o usklađenosti. 28 Zaključak Komisije bio je izuzetno kritičan. U izveštaju iz 2004. godine zaključeno je da ni jedna od čla ni ca ni je u pot pu no sti is pu ni la svo je oba ve ze. Kao naj dra ma tič ni ji pri mer neuspeha Komisija je navela da nijedna država nije ispunila verovatno najosnovniju i najvažniju odredbu Okvirne odluke, odnosno član 2, koji glasi: Sva ka dr ža va čla ni ca će osi gu ra ti da žr tve ima ju stvar nu i od go va ra juću ulo gu u kri vič no prav nom si ste mu. Dr ža va će na sta vi ti da či ni sve na po re da osi gu ra da se u to ku kri vič nog po stup ka po štu je do sto jan stvo žr tve i da se priznaju prava i legitimni interesi žrtava, posebno u vezi sa krivičnim postupkom. 25 26 27 28 12 Član 3:...da osigura da će predstavnici policije i pravosuđa ispitivati žrtvu samo ukoliko je to neo p hod no za po tre be kri vič nog po stup ka. Član 4:...da osi gu ra da, ba rem u slu ča je vi ma ka da žr tve mo že bi ti u opa sno sti, ka da je okrivljeno ili osuđeno lice pušteno, može biti doneta odluka da se žrtva o tome obavesti, ako je neophodno. (Ne može se zanemariti da je ovo osetljivo pitanje: kvalifikacije u ovoj odredbi omogućavaju državama članicama dosta diskrecije u primeni ove obaveze). Član 8:... osigurati da se kontakt između žrtve i prestupnika u prostorijama suda može iz beći, osim ako kri vič ni po stu pak ne zah te va ta kav kon takt. Gde je po treb no, u tu svr hu, svaka država će postepeno osigurati da sudovi imaju posebne prostorije za žrtve. Report from the Commission pursuant to Article 18 of the Council Framework Decision of 15 March 2001 on the standing of victims in criminal proceedings (2001/220/JHA), Brussels 16 February 2004, COM (2004)54 final/2.

Temida Pet go di na ka sni je Ko mi si ja je tra ži la sle deći iz ve štaj o na pret ku. 29 Ovaj put je 13 od 27 dr ža va čla ni ca po sla lo re la tiv no kom ple tan iz ve štaj. Ne bi bilo korisno prikazati listu nedostataka koji su i dalje bili prisutni. Umesto toga, do volj no je ci ti ra ti glav ni za klju čak :... Im ple men ta ci ja Okvir ne od lu ke ni je zadovoljavajuća. Izveštaj o nacionalnom zakonodavstvu poslat Komisiji ukazuje na brojne propuste. Povrh toga, to u velikoj meri odražava praksu koja je postojala pre usvajanja Okvirne odluke. Ovo je veoma interesantan zaključak. Ništa se bitno nije promenilo u odnosu na po sto jeće prak se pre 2001. go di ne. Ka ko je to mo guće? Zar ni ko me ni je sta lo do novog zakonodavstva EU? Očigledno objašnjenje je da su tada države članice bile ubeđene da su svoje zakonodavstvo već usaglasile sa osnovnim zahtevima Okvirne odluke. Postoje ubedljivi dokazi da su nacionalni predstavnici zaduženi za ko mu ni ka ci ju u ve zi sa ovim do ku men tom do bi li uput stva da ne pri hva ta ju dodatne obaveze, koje bi prevazilazile okvire postojećeg zakonodavstva. 30 Nisu želeli promene i verovali su da im promene nisu ni bile potrebne. Evropska komisija je napravila drugačiju analizu. Prema Radnom dokumentu Evropske komisije, neefikasnost ovog propisa je posledica tri faktora. 31 Najpre, Okvirna odluka je dvosmislena. Ovo je otežalo državama članicama da znaju koji je najbolji način da implementiraju odredbe Okvirne odluke, ili im je ostavljena tako široka sloboda odlučivanja u primeni odredbi da to nije dovelo ni do kakvih promena. 32 Potom, navedeno je da brojni članovi Okvirne od lu ke ne na meću kon kret ne oba ve ze. U stva ri, dr ža ve čla ni ce mo gu da ne pre du zmu ni ka kve ko ra ke, a da opet po stu pa ju u skla du sa Od lu kom. 33 I, konačno, Okvirna odluka ne omogućava Komisiji ili pojedincima da pokreću pre kr šaj ni po stu pak pro tiv dr ža va čla ni ca, što do dat no uti če na sma nji va nje poštovanja obaveza. 34 29 30 31 32 33 34 Report from the Commission pursuant to Article 18 of the Council Framework Decision of 15 March 2001 on the standing of victims in criminal proceedings (2001/220/JHA), Brussels 20 April 2009, COM(2009) 166 fi nal. Primeri za to se mogu pronaći u: Groenhuijsen, Pemberton, 2009. European Commission, Commission Staff Working Paper Impact Assessment, Brussels, 18 May 2011, SEC(2011)580 fi nal. Komentar: Ovo je iznenađujuće zapažanje; jezik Okvirne odluke je barem podjednako precizan kao i jezik bilo kojeg drugog međunarodnog dokumenta o pravima žrtava. Komentar: Ovo je očigledno neubedljiva tvrdnja. Ako ne postoje stvarne obaveze, kako je onda Komisija mogla doći do zaključka da države članice nisu ispunile obaveze? Komentar: Tužba očigledno nije rešenje ako Komisija smatra da sve države članice nisu ispunile njihove obaveze. Međutim, ovo nije pravo mesto da se analiziraju pravni aspekti. 13

Marc Groenhuijsen Možda je najvažnije to da je Komisija očigledno imala nepokolebljivu veru u snagu i efikasnost formalnog (EU) zakonodavstva. 35 Primenili su takozvanu komandnu teoriju prava. 36 Kada Okvirna odluka nije dala rezultate, posegnuli su za još jačim pravnim instrumentom: direktivom. 37 Umesto doslovnog pre pi si va nja od red bi Okvi r ne od lu ke u no vu Di rek ti vu što bi ima lo smi sla, s obzirom na žalosno stanje u pogledu primene postojećih odredbi Komisija je započela još ambiciozniju avanturu, uključujući još zahtevnije standarde u Di rek ti vu. 38 No va pra va uklju ču ju pra vo na in di vi du al nu pro ce nu, olak šanje upućivanja na službe za svedoke od strane policije, pravo da se preispita odluka o nepokretanju krivičnog postupka, kao i pravo na zaštitu od sekundar ne vik ti mi za ci je i re vik ti mi za ci je, za stra ši va nja i osve te to kom svih fa za policijske istrage i krivičnog postupka. Neke od tih promena imaju smisla, dok su druge preambiciozne. Kako bismo ukazali na implikacije ovih odredbi, citiraćemo član 22 u celini: Države članice će osigurati da žrtve dobiju blagovremenu i individualnu procenu, u skladu sa nacionalnim procedurama, da se identifikuju specifič ne po tre be za za šti tom i da se utvr di da li su i u ko joj me ri žr tve ima le ko ri sti od po seb nih me ra u to ku kri vič nog po stup ka, (...) 39 zbog njihove specifične vulnerabilnosti na sekundarnu viktimizaciju i reviktimizaciju, zastrašivanje i osvetu. Ne mo že se po reći da je ova od red ba ve o ma sim pa tič na i iz u zet no napredna. Takođe, koreni ove odredbe nalaze se u viktimološkoj teoriji, koja 35 36 37 38 39 14 Ovo uverenje su u osnovi osporili Groenhuijsen i Pemberton, 2009 tvrdeći da meko pravo nema nužno slabiji uticaj od tvrdog prava. Vi še o to me vi de tu u: Finch, 1974 i mno gim dru gim re fe ren ca ma. Ovu te o ri ju je u osno vi osporio Hart, 1958. Postoji poseban razlog da budemo skeptični u vezi ovog mišljenja unutar EU. Istraživanje u oblasti političkih nauka je otkrilo tendenciju jednog broja država članica da se opredele za književne promene, pre nego za stvarno usklađivanje sa zakonodavstvom EU, svo de ći to na svet mr tvih slo va. Vi še o to me vi de ti u: Falk ner i dr., 2005 i Pem ber ton, Groenhuijsen, 2012. Konvertovanje okvirnih odluka u direktive omogućeno je Lisabonskim ugovorom (Ugovor o Evropskoj uniji i Ugovor o funkcionisanju Evropske unije) koji je stupio na snagu 1. decembra 2009. go di ne. Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta Evrope 2012/29/EU od 25. oktobra 2012. godine utvrdila je minimalne standarde u pogledu prava, podrške i zaštite žrtava kriminaliteta, i zamenila je Okvirnu odluku Saveta 2001/220/JHA. Ovo je praćeno upućivanjem na članove 23 i 24, u kojima su propisani dalji detalji individualne pro ce ne.

Temida ot kri va ra zno vr snost u po tre ba ma žr ta va (Sha pland, Hall, 2007). Pro blem je, me đu tim, što to ni je prak tič no. Ni je iz vo dlji vo. Ne po sto ji na čin da to funk cio ni še u prak si. Sva ko ko je upo znat sa mo de li ma za pro ce nu ri zi ka zna da je ne mo guće ot kri ti sve simp to me na ve de ne u čla nu 22 jed no stav nim te stom ko ji se mo že pri me ni ti u tre nut ku pri ja vlji va nja kri vič nog de la. To ne mi nov no dovodi do osnovnog problema. Ako neko od policije zahteva da izvrši dodatne i du go traj ne pro ce ne žr ta va što bi mo glo da od lo ži uobi ča je ne ad mi ni strativ ne pro ce du re to bi mo glo da ima ne ga ti van uti caj na osnov ni stav po li cajaca prema pravima žrtava uopšte. Ovo će biti detaljnije objašnjeno u nastavku. Na kna da šte te od stra ne dr ža ve De kla ra ci ja UN je bi la pri lič no na pred na po pi ta nju na kna de šte te od strane države. 40 Iako pažljivo formulisana što je sasvim razumljivo s obzirom na globalni obim njene primene osnovni principi su sasvim jasno definisani. Član 12 gla si: Ka da na kna da ni je u pot pu no sti do stup na od stra ne pre stup ni ka ili iz dru gih iz vo ra, dr ža ve će na sto ja ti da obez be de fi nan sij sku na dok na du: a) žrtvama koje su pretrpele znatnu telesnu povredu ili oštećenje fizičkog ili mentalnog zdravlja kao rezultat teških krivičnih dela; b) porodici, naroči to čla no vi ma ko ji su za vi sni od oso be ko ja je umr la ili po sta la fi zič ki ili mentalno nesposobna kao rezultat takve viktimizacije. Prema članu 13: Treba podržati osnivanje, jačanje i širenje nacionalnih fondova za naknadu štete žrtvama. Ideja koja stoji iza ovih odredbi predstavlja važan korak u razvoju međunarodne politike u odnosu na žrtve kriminaliteta. Ona poziva na društvenu solidarnost sa žrtvama kriminaliteta. Poručuje da, iako država nije zakonski odgovorna za štetu nanetu žrtvama teških krivičnih dela, ne može jednostavno zažmuriti pred posledicama tih dela po žrtve. Naknada štete od strane države može se smatrati kao civilizacijska mera za one države koje mogu to da priušte. 40 Jedini međunarodni-regionalni-instrument koji prethodi Deklaraciji, u tom smislu, je evropska Konvencija o naknadi štete žrtavama krivičnih dela sa elementima nasilja, koju je usvojio Sa vet Evro pe u Stra zbu ru 24. no vem bra 1983. go di ne. Tre ba ima ti na umu da je ovo kon vencija, čija je ratifikacija dobrovoljna. 15

Marc Groenhuijsen Narednih godina, usvojen je prilično mali broj međunarodnih protokola ko ji po dr ža va ju op štu ide ju na kna de šte te od stra ne dr ža ve. In te re sant no je pri me ti ti da je Okvir na od lu ka EU iz 2001. go di ne pot pu no ig no ri sa la ovu temu. Razlog je što, kako je navedeno u prethodnom delu, države nisu želele da preuzmu dodatni teret preko onoga što je već prisutno u njihovim nacionalnim sistemima. Tokom 2004. godine, EU je usvojila direktivu koja je usmere na na po seb ne kom pli ka ci je u ve zi sa na kna dom šte te od stra ne dr ža ve. 41 Di rek ti va je utvr di la si stem sa rad nje ka ko bi olak ša la pri stup na kna di štete žr tva ma kri mi na li te ta u pre ko gra nič nim si tu a ci ja ma. Ovaj si stem tre ba da obezbedi da žrtve kriminaliteta uvek mogu da se obrate predstavnicima vlasti u svojoj državi, članici EU u kojoj imaju prebivalište, i da olakša bilo kakve praktične i jezičke poteškoće, koje se javljaju u situacijama prekograničnog kriminaliteta. 42 Ovo predstavlja važnu meru za žrtve koje su viktimizirane u drugoj državi od one u kojoj žive. Predviđeno je da se uspostavi odgovorna služba u ze mlji u ko joj je uči nje no kri vič no de lo (i ko ja je od go vor na za na kna du štete žrtvi) i pomoćna služba u zemlji prebivališta žrtve. Kako sam naziv sugeri še, po moć na slu žba je tu da po mog ne žr tvi. Žr tva mo že pod ne ti zah tev za naknadu štete u svojoj domovini i na svom maternjem jeziku. Pomoćna služba će potom procesuirati zahtev i rešiti sve eventualne administrativne poteškoće. Ovaj jed no sta van, ali in te li gen tan si stem je eva lu i ran 2009. go di ne. 43 Na pr vi po gled, re zul ta ti iz gle da ju bo lje ne go u slu ča ju Okvir ne od lu ke. Pre ma iz vešta ju, na ci o nal ni pro gra mi za na kna du šte te žr tva ma obez be đu ju pra ved nu i od go va ra juću na dok na du šte te; u tom smi slu iz gle da da po sto ji zna ča jan stepen saglasnosti u svim državama članicama. Međutim, kada je reč o specifičnostima prekograničnog kriminaliteta korišćenje standardnih oblika, jezika i korišćenje komunikacionih tehnologija potražioci imaju mnogo manje pozitivno mišljenje o procesu nego nacionalni organi (čitaj: odgovorna i pomoćna slu žba). Evrop ska ko mi si ja je da la broj ne pre po ru ke za po bolj ša nje sta nja. Države se podstiču da prikupljaju podatke o primeni Direktive. 44 Države treba 41 42 43 44 16 Direktiva 2004/80/EC od 29. aprila 2004. godine u vezi sa nadoknadom štete žrtvama kriminaliteta. Tačke 7 i 12 preambule Direktive. Re port from the Com mis sion to the Co un cil, the Euro pean Par li a ment and the Euro pean Economic and Social Committee on the application of Council Directive 2004/80/EC relating to com pen sa tion of cri me vic tims, Brus sels, 20 April 2009, COM(2009)170 fi nal. Zapanjujuće je kako uvek nedostaju pouzdani podaci nekoliko godina nakon predstavljanja no vih va žnih prav nih in stru me na ta.

Temida da osiguraju bolju informisanost građana o Direktivi i nacionalnom sistemu za na kna du šte te ( va žna je ja snoća i tran spa rent nost u ve zi ključ nih ele me na ta nacionalnih sistema za naknadu štete ). Konačno, države bi trebalo da osiguraju da se poštuju jezički zahtevi Direktive. Nezavisna viktimološka istraživanja su dovela do brojnih dodatnih zaključa ka u ve zi sa na kna dom šte te. 45 Svake godine, oko milijardu ljudi postane žr tva kri mi na li te ta. Zna tan broj njih su žr tve na sil nog kri mi na li te ta i pa te od teških fizički, psihičkih i ekonomskih posledica. Samo mali broj njih će ikada do bi li od šte tu od uči ni o ca ili na kna du šte te od dr ža ve. 46 Ovo se mo že ob jasni ti ti me što, upr kos svim po sto jećim pra vi li ma (sa mno gim kva li fi ko va nim kla u zu la ma), na glo bal nom ni vou većina dr ža va ne ma na ci o nal nu še mu za naknadu štete žrtvama. U državama koje imaju nacionalnu šemu za naknadu šte te od stra ne dr ža ve, vi še pu ta je po tvr đe no da žr tve ni su sve sne po stoja nja ovog si ste ma ili ni su u mo gućno sti da mu pri stu pe. Sa iz u zet kom ne ko li ko ze ma lja, uobi ča je no je da sa mo ma li broj onih ko ji ima ju pra vo na naknadu štete od strane države stvarno i primi naknadu. Drugi problem povezan sa nedostatkom diseminacije informacija o ovoj temi je da se u mnogim zemljama preko 50% zahteva za naknadu štete odbacuje (Strang, 2002; Miers, 2007). Mogu se zamisliti značajne implikacije ovog statističkog nalaza. Nekoliko faktora doprinosi sekundarnoj viktimizaciji više od podsticanja očekivanja žrtava, a zatim njihovog razočaranja neispunjavanjem tih očekivanja. Sledeći problem koji se pojavio u znatnom broju zemalja je brzina. Vrlo često proces od podnošenja zahteva za naknadu štete do konačne odluke dosta dugo traje (može trajati godinama!). Ovde važi stara izreka: odložena pravda je uskraćena prav da. Srećom, po sto je i do bre ve sti. Is tra ži va nja po ka zu ju da, uko li ko se naknada štete dodeljuje na vreme, žrtvama nije preterano bitna količina novca koji dobijaju (Braithwaite, 1999 (sa povratnim naglaskom na simboličnom aspektu naknade štete); Strang, 2002). 45 46 O teorijskoj osnovi i situaciji u Holandiji videti: Mulder, 2013; na međunarodnom i uporednom nivou: Groenhuijsen, 2001, Goodey, 2005 i Miers, 2007. Važan i dosledni rezultat istraživanja je da žrtve pre primaju uplatu od učinioca, nego od države ili drugih izvora (Shapland i dr.,1985; Okimoto, Wenzel, 2008). 17

Marc Groenhuijsen Po seb ne ka te go ri je žr ta va Pre ma čla nu 17 UN Kon ven ci je iz 1985. go di ne pri li kom pru ža nja uslu ga i pomoći žrtvama, posebnu pažnju treba posvetiti onima koji imaju posebne potrebe. U razvoju međunarodne politike u odnosu na žrtve, prešli smo dug put od ta da. Ni je pre te ra no tvr di ti da smo se to kom pro te klih de ce ni ja usme ri li u prav cu di fe ren ci jal ne vik ti mo lo gi je. To zna či da smo shva ti li da žr tve ni su homogena grupa, nego pojedinci u veoma različitim okolnostima koji mogu da imaju potpuno različite potrebe posle viktimizacije krivičnim delom (Lakminaraian, 2012). Istraživanja na ovu temu počela su sa kreiranjem tipologija žr ta va (vi de ti, iz me đu osta log, Fat tah, 1991). Me đu tim, ista ide ja je, sve vi še pro ži ma la po li tič ka do ku men ta i dru ge me đu na rod ne prav ne in stru men te. Vr hu nac ovog no vog pri stu pa pred sta vljen je u EU Di rek ti vi iz 2012. go di ne, ko ji je pre šao dug put do tu ma če nja raz li či tih vr sta žr ta va ko je bi, to kom pret hod nih go di na, sve bi le svr sta ne u okvi ru kon cep ta po seb no ose tlji vih žrtava. Direktiva razlikuje posebne potrebe koje proizilaze iz ličnih karakteristika žrtve 47 od onih ko je su uslo vlje ne vr stom ili pri ro dom kri vič nog de la, ili koje proizilaze iz okolnosti krivičnog dela. Potom, Direktiva prelazi na nabrajanje velikog broja krivičnih dela kod kojih su potrebni posebna briga i pomoć:... posebna pažnja će biti posvećena žrtvama koje su pretrpele znatnu štetu zbog težine krivičnog dela; žrtvama krivičnog dela izazvanog predrasuda ma ili dis kri mi na tor nim mo ti vi ma ko ji bi, po seb no, mo gli bi ti u ve zi sa ličnim karakteristikama žrtve; žrtvama koje odnos sa učiniocem i zavisnost od učinioca čini posebno ranjivim. U tom smislu, posebna briga i pomoć bi će pru že ne žr tva ma te ro ri zma, or ga ni zo va nog kri mi na li te ta, tr go vi ne ljudima, rodno zasnovanog nasilja, nasilja između bliskih srodnika, seksualnog nasilja, iskorišćavanja ili zločina iz mržnje, i žrtvama sa invaliditetom. Po vrh to ga, za de cu žr tve se, po de fi ni ci ji, pret po sta vlja da ima ju posebne potrebe za zaštitom. 48 Mo že se reći da je ovo jed na od ret kih oblasti ko ja je re for mi sa na u ime žr ta va, gde me đu na rod ni stan dar di pret ho de i usme ra va ju na ci o nal ne za ko no dav ce. Ne ko li ko ze ma lja sa da ima od red be u 47 48 18 Naj če šći pri me ri na ve de ni u na uč noj li te ra tu ri su pret hod ni kon tak ti sa kri vič no prav nim si stemom, osobine ličnosti i slično. Sve ovo se na la zi u čla nu 22 Di rek ti ve.

Temida svojim zakonima o krivičnom postupku (ili sličnim aktima) koji štite ove kategorije žrtava na sistematski drugačiji način. Poređenja radi, mnogi međunarodni protokoli u našoj oblasti predviđaju mere koje su već implementirane u mno gim ili čak većini do maćih prav nih si ste ma. U skla du sa ovim ar gu men tom, ko ri sno je is tra ži ti broj ne me đu na rod ne in stru men te po sve će ne ovim pi ta nji ma. U dru gom po gla vlju za klju če no je da je ma lo ve ro vat no da se u bli skoj bu dućno sti de si usva ja nje Kon ven ci je UN o pravima žrtava. U tom kontekstu korišćen je izraz zasićenje konvencijom. Da kle, ovo za si će nje se oči gled no od no si sa mo na op štu po pu la ci ju žrtava kriminaliteta. Na nivou Ujedinjenih nacija to je dokazano, između ostalog, usvajanjem UN Konvencije protiv transnacionalnog organizovanog kriminaliteta 49 i Protokola za prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudima, na ro či to že na ma i de com, ko ji do pu nja va Kon ven ci ju UN pro tiv tran sna ci o- nalnog organizovanog kriminaliteta. 50 Tre ba ta ko đe po me nu ti Rim ski sta tut (1998); 51 Konvenciju o pravima deteta, 52 praćenu Uputstvima o pravdi u slučajevima koji uključuju decu žrtve i svedoke krivičnih dela; i Osnovne principe i Uput stva o pra vu na prav ni lek i obe šte će nje za žr tve te ških kr še nja ljud skih prava i ozbiljnih povreda međunarodnog humanitarnog prava. 53 Isti fenomen se može uočiti na regionalnom nivou. Ovde opet vidimo sve vi še no vih in stru me na ta raz vi je nih da obez be de kon kret ne me re ko je ima ju za cilj da zaštite interese jednog broja posebno osetljivih žrtava. Dovoljno je pomenuti Konvenciju Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima 54 i Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. 55 Ovakav proces razvoja međunarodne politike u vezi sa žrtvama kriminaliteta verovatno će biti nastavljen još neko vreme. Nema sumnje da je sasvim 49 50 51 52 53 54 55 Sa posebnim odredbama za žrtve u članu 24 (zaštita svedoka) i članu 25 (pomoć i zaštita žrtava). Usvojena Rezolucijom Generalne skupštine 55/25 od 15. novembra 2000. godine, sa brojnim merama zaštite i pomoći žrtvama trgovine ljudima (čl 6 ff). Više o ovome u nastavku. Rezolucija Generalne Skupštite 44/25, Aneks. Usvojena i proglašena Rezolucijom Generalne skupštine 60/147 od 16. decembra 2005. godine. Ovi osnovni principi su obično nazivaju principima Van Boven-Bassiouni, budući da su ova dva emi nent na na uč ni ka na pra vi la pr vi na crt Prin ci pa. Varšava, 16. maj 2005. godine. Istanbul, 11. maj 2011. godine. Svi pomenuti dokumenti su objedinjeni u: Groenhuijsen, Letschert, 2012. 19

Marc Groenhuijsen uverljivo da se bavi žrtvama na način koji najbolje odgovara njihovim individualnim potrebama. Možda jedina očigledna opasnost koja proizilazi iz ovoga je to da neke kategorije žrtava dobiju povlašćen tretman, a da to nije opravdano. 56 Ako bi se to dogodilo, to bi prekršilo osnovni princip zabrane diskrimina ci je po bi lo kom osno vu (Best, 1999). M e đ u n a r o d n i k ri v i č n i s u d i m a s ov n a v i k t i m i za c i j a Me đu na uč nim rad ni ci ma i struč nja ci ma u obla sti pra va, ko ji se ba ve međunarodnim odnosima, prisutno je sve veće interesovanje za koncept global nog pra va. 57 Glo bal no pra vo ob u hva ta si stem nor mi ko ji je usme ren da služi interesima globalnog društva u bilo kom mestu na ovoj planeti. Važno je napomenuti da je globalno pravo više nego proizvod uporednog prava. To je istinski nova ideja za rešavanje sukoba. Kao takav, pojam globalnog prava bi trebalo da bude posebno privlačan za kreatore politike koji žele da služe najboljim interesima žrtava kriminaliteta na međunarodnom nivou. U ovom de lu se ovim pi ta njem ba vi mo sa aspek ta ana li ze to ga ka ko bi svet ska za jed ni ca mo gla da se ba vi ma sov nim stra da nji ma, ma sov nom vikti mi za ci jom ko ja se do ga đa u ra tu i rat nim si tu a ci ja ma. U tom ci lju, 1998. go di ne je usvo jen Rim ski sta tut, ko jim je us po sta vljen Me đu na rod ni kri vič ni sud. 58 Poznato je da se nadležnost Međunarodnog krivičnog suda prostire na poznati trio: genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Osvrćući se na pro ce du ral ne ka rak te ri sti ke Me đu na rod nog kri vič nog su da, vi di mo da iz gle da kao sa vr še na sme ša raz li či tih po ro di ca pra va, ko je pre o vla da va ju me đu raz li či tim re gi o ni ma i ze mlja ma sve ta. 59 Sadrži različite ele men te adver sa ri jal nog si ste ma, ali osta vlja jed nak (ili ba rem su štin ski isti) pro stor za si stem gra đan skog pra va. Kre a to ri me đu na rod ne po li ti ke su, očigledno, uspeli u kreiranju sistema za rešavanje najsloženijih i ozbiljnih krivičnih pred me ta na na čin ko ji ko ri sti svim uklju če nim stra na ma. Op tu že ni su 56 57 58 59 Konkretan slučaj gde bi ovo moglo biti problematično su posebni aranžmani u ime žrtava terorizma; videti: Albrecht, Kilchling, 2007 i Letschert i dr., 2010 Neki od primera su Nardin, 2011 i Lesaffer, 2012. Rimski Statut o Međunarodnom krivičnom sudu; tekst kružio kao dokument A/CONF.183/9 od 17. jula 1998. godine. Statut je stupio na snagu 1. jula 2002. godine i bio je dopunjen Pravil ni kom o pro ce du ri i do ka zi ma. Videti: Damaska, 1986. 20

Temida si gur ni da će ima ti pra vič no su đe nje, a žr tva ma se nu di pra ve dan do go vor. Po pr vi put u isto ri ji, žr tva ma su za ga ran to va na pro ce sna pra va u me đu narod nom kri vič nom pra vo su đu. 60 Pra vi la pred vi đa ju pra vo na učešće, pra vo na za stu pa nje i pra vo na za šti tu (Wem mers, de Bro u ver, 2011). Da bi se za i sta za šti ti la ova pra va, ne ma nje od tri raz li či te je di ni ce su osno va ne pri Me đuna rod nom kri vič nom su du, kon kret no za du že ne da šti te in te re se žr ta va (Gar ka we, 2001, 2003). Da kle, ukrat ko, model Međunarodnog krivičnog suda izgleda gotovo savršeno. Ali kako taj model funckioniše? (Groenhuijsen, 2009). To je mno go kom pli ko va no pi ta nje. Po što će Me đu na rod ni kri vič ni sud tek sa da za pra vo da su di, mo ra mo se, u ve li koj me ri, oslo ni ti na is ku stva dru gih međunarodnih sudova kako bi odgovorili na ovo pitanje. Jedna stvar je jasna od samog početka: veliki broj žrtava će imati veliki uticaj na sve strukturalne aranžmane i odredbe vezane za Međunarodni krivični sud. Za početak, za razliku od nacionalnih pravosudnih sistema, žrtve neće automatski biti priznate kao ta kve pri ja vom kri vič nog de la uči nje nog pro tiv njih. Da bi im bio pri znat sta tus žr tve s pra vom uče šća, one mo ra ju da se pri ja ve za taj sta tus. Is po stavlja se da je ovo spor pro ces. Po ve za na sa ovim je prak tič na pri me na od red bi o učešću žr tve. Ne za mi sli vo je da ima mo sto ti ne ili čak hi lja de pra vih žr ta va koje fizički prisustvuju suđenju u Hagu. Jedini način da se reši ovaj problem je da velike grupe žrtava predstavlja jedna osoba ukoliko je potrebno, na obaveznoj osnovi. 61 Povrh toga, iskustva sa ad hoc tribunalima pokazuju koliko je teško zaštititi žrtve (i njihove porodice) koji su svedočili u Hagu. Na kraju, pitanje o naknadi štete dobija jednu novu, drugačiju dimenziju kada se ne odnosi na pojedinca, već na više hiljada žrtava. Ovaj problem je rešen proširenjem sadržaja koncepta naknade štete prema Van Boven-Bassiouni principima, koji takođe omogućavaju simbolične i kolektivne oblike naknade štete. Sve u svemu, izgleda da model ne može funkcionisati bez nailaženja na, ili čak pro vo ci ra nja ne kih ozbilj nih ten zi ja. Ove ten zi je ne mi nov no uti ču na profesionalce koji zapravo vode sistem, a takođe su privukle pažnju naučnika. Praktično je javna tajna da su mnogi tužioci i sudije u međunarodnom sudu 60 61 Usmerenost na žrtve je bila potpuno odsutna tokom suđenja posle II svetskog rata (Nirnberg i Tokio) i bila je posebno ograničena u specijalnim ad hoc tri bu na li ma, po put Me đu na rod nog kri vič nog tri bu na la za biv šu Ju go sla vi ju i Me đu na rod nog kri vič nog tri bu na la za zlo či ne u Ruandi. Nema prostora u ovom radu za detaljnije bavljene relevantnim odredbama. Literatura o žrtvama u okviru Međunarodnog krivičnog suda je obimna; dovoljno je spomenuti Ferst man i dr., 2009. Za pravne detalje o oba problema procesu prijave i obaveznom predstavljanju videti Brouwer i Groenhuijsen, 2009. 21