RAIFFEISEN БАНКА А.Д., БЕОГРАД. Финансијски извештаји 31. децембар године и Извештај независног ревизора

Transkript

1 Финансијски извештаји и Извештај независног ревизора

2 САДРЖАЈ Страна Извештај независног ревизора 1 Биланс успеха 2 Биланс стања 3 Извештај о променама на капиталу 4 Извештај о токовима готовине 5 Напомене уз финансијске извештаје 6 57

3 Deloitte д.о.о. Теразије Београд Србија ПИБ МБ Тел: ; Факс: ; ИЗВЕШТАЈ НЕЗАВИСНОГ РЕВИЗОРА Управном одбору и акционарима Raiffeisen банке А.Д., Београд Обавили смо ревизију приложених финансијских извештаја Raiffeisen банке А.Д., Београд (у даљем тексту Банка ), који обухватају биланс стања на дан 31. децембра године и одговарајући биланс успеха, извештај о променама на капиталу и извештај о токовима готовине за годину која се завршава на тај дан, као и преглед значајних рачуноводствених политика и напомене уз финансијске извештаје. Одговорност руководства за финансијске извештаје Руководство је одговорно за састављање ових финансијских извештаја у складу са рачуноводственим прописима Републике Србије, прописима Народне банке Србије који регулишу финансијско извештавање банака као и за интерне контроле које сматра неопходним за састављање финансијских извештаја који не садрже погрешне информације од материјалног значаја, настале услед криминалне радње или грешке. Одговорност ревизора Наша одговорност је да изразимо мишљење о приложеним финансијским извештајима на основу обављене ревизије. Ревизију смо обавили у складу са Међународним стандардима ревизије и Законом о ревизији и рачуноводству Републике Србије. Ови стандарди налажу усаглашеност са етичким принципима и да ревизију планирамо и обавимо на начин који омогућава да се, у разумној мери, уверимо да финансијски извештаји не садрже погрешне информације од материјалног значаја. Ревизија укључује спровођење поступака у циљу прибављања ревизијских доказа о износима и информацијама обелодањеним у финансијским извештајима. Одабрани поступци су засновани на просуђивању ревизора, укључујући процену ризика материјално значајних грешака садржаних у финансијским извештајима, насталих услед криминалне радње или грешке. Приликом процене ових ризика, ревизор разматра интерне контроле које су релевантне за састављање финансијских извештаја у циљу осмишљавања најбољих могућих ревизорских процедура, али не у циљу изражавања мишљења о ефикасности система интерних контрола правног лица. Ревизија такође укључује оцену примењених рачуноводствених политика и вредновање значајнијих процена које је извршило руководство, као и оцену опште презентације финансијских извештаја. Сматрамо да су ревизијски докази које смо прибавили довољни и одговарајући и да обезбеђују солидну основу за изражавање нашег мишљења. Мишљење По нашем мишљењу, финансијски извештаји Raiffeisen банке А.Д., Београд на дан и за годину која се завршава 31. децембра године, су састављени, по свим материјално значајним питањима, у складу са рачуноводственим прописима Републике Србије и прописима Народне банке Србије који регулишу финансијско извештавање банака. Остало Финансијски извештаји Raiffeisen банке А.Д., Београд на дан и за годину која се завршава 31. децембра године, били су предмет ревизије другог ревизора који је у свом извештају од 28. фебруара године изразио мишљење без резерве. Београд, 12. март године Мирослав Тончић Овлашћени ревизор Deloitte се односи на Deloitte Touche Tohmatsu Limited, правно лице основано у складу са правом Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске, и мрежу његових чланова, од којих је сваки засебан и самосталан правни субјект. Молимо Вас да посетите за детаљнији опис правне структуре Deloitte Touche Tohmatsu Limited и њених друштава чланица. Member of Deloitte Touche Tohmatsu Limited

4

5 БИЛАНС СТАЊА На дан 31. децембра године () Напомене АКТИВА Готовина и готовински еквиваленти 12 16,870,590 5,139,881 Опозиви депозити и кредити 13 38,057,407 41,635,151 Потраживања по основу камата, накнада, продаје, промене фер вредности деривата и друга потраживања 14 1,159, ,169 Дати кредити и депозити ,784,275 96,984,321 Хартије од вредности (без сопствених акција) 16 23,902,164 23,821,476 Удели (учешћа) , ,304 Остали пласмани 18 5,178,187 4,913,315 Нематеријална улагања , ,936 Основна средства и инвестиционе некретнине 19 4,076,913 2,926,794 Одложена пореска средства ,680 87,261 Остала средства ,049 1,482,404 Укупна актива 194,064, ,833,012 К ПАСИВА Трансакциони депозити 21 35,731,344 35,659,065 Остали депозити 22 69,849,854 68,428,997 Примљени кредити 23 25,072,785 14,908,863 Обавезе по основу камата, накнада и промене вредности деривата 710, ,597 Резервисања 24 1,589,249 2,281,163 Обавезе за порезе 22,127 8,813 Обавезе из добитка 87,059 - Остале обавезе и ПВР 25 5,979,000 7,268,041 Укупно обавезе 139,041, ,801,539 Капитал Акцијски и остали капитал 26 27,466,158 27,466,158 Резерве 22,431,786 22,431,786 Ревалоризационе резерве 187, ,529 Акумулирани добитак 4,936,731 - Укупно капитал 55,022,652 50,031,473 Укупна пасива 194,064, ,833,012 ВАНБИЛАНСНЕ ПОЗИЦИЈЕ ,774, ,690,553 Напомене на наредним странама чине саставни део ових финансијских извештаја. 3

6 ИЗВЕШТАЈ О ПРОМЕНАМА НА КАПИТАЛУ У периоду од 1. јануара до 31. децембра године () Акцијски капитал Остале резерве Резерве за процењене губитке Ревалоризационе резерве Нераспоређeни добитак Укупно Стање на дан 1. јануара године 27,466,158 1,058,943 18,582, ,663-47,247,571 Свођење учешћа у капиталу на тржишну вредност (6,134) - (6,134) Добитак текуће године ,790,036 2,790,036 Пренос на резерве - - 2,790,036 - (2,790,036) - Стање на дан 31. децембра године 27,466,158 1,058,943 21,372, ,529-50,031,473 Свођење учешћа у капиталу на тржишну вредност ,952-62,952 Ефекти хеџинга токова готовине (8,504) - (8,504) Добитак текуће године ,936,731 4,936,731 Стање на дан 31. децембра године 27,466,158 1,058,943 21,372, ,977 4,936,731 55,022,652 Напомене на наредним странама чине саставни део ових финансијских извештаја. 4

7 ИЗВЕШТАЈ О ТОКОВИМА ГОТОВИНЕ У периоду од 1. јануара до 31. децембра године () ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ ПОСЛОВНИХ АКТИВНОСТИ Приливи готовине из пословних активности 17,810,083 17,145,608 Приливи од камата 13,622,692 12,496,719 Приливи од накнада 3,450,629 3,683,388 Приливи по основу осталих пословних прихода 736, ,582 Приливи од дивиденди и учешћа у добитку Одливи готовине из пословних активности (11,724,439) (12,366,417) Одливи по основу камата (3,667,575) (3,633,609) Одливи по основу накнада (736,384) (734,204) Одливи по основу бруто зарада, накнада зарада и других личних расхода (2,956,215) (3,129,405) Одливи по основу пореза, доприноса и других дажбина на терет прихода (588,783) (650,405) Одливи по основу других трошкова пословања (3,775,482) (4,218,794) Нето прилив готовине из пословних активности пре повећања или смањења у пласманима и депозитима 6,085,644 4,779,191 Смањење пласмана и повећање узетих депозита 8,162,734 - Повећање депозита од банака и комитената 8,162,734 - Повећање пласмана и смањење узетих депозита (11,882,026) (50,256,323) Повећање кредита и пласмана банкама и комитентима (3,981,853) (16,014,181) Повећање хартија од вредности (7,900,173) (2,721,860) Смањење депозита од банака и комитената - (31,520,282) Нето прилив/(одлив) готовине из пословних активности пре пореза на добит 2,366,352 (45,477,132) Плаћени порез на добит (50,916) (114,551) Нето прилив/(одлив) готовине из пословних активности 2,315,436 (45,591,683) ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ АКТИВНОСТИ ИНВЕСТИРАЊА Приливи готовине из активности инвестирања 23,593,493 26,811,669 Приливи од улагања у хартије од вредности 23,591,520 26,810,452 Приливи од продаје нематеријалних улагања и основних средстава 1,973 1,217 Одливи готовине из активности инвестирања (17,446,605) (40,243,430) Одливи по основу улагања у дугорочне хартије од вредности (15,461,338) (39,270,888) Одливи за куповину удела (41,000) (80,097) Одливи за куповину нематеријалних улагања и основних средстава (1,944,267) (892,445) Нето прилив/(одлив) готовине из активности инвестирања 6,146,888 (13,431,761) ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ АКТИВНОСТИ ФИНАНСИРАЊА Приливи готовине из активности финансирања 4,113,007 2,524,078 Нето приливи готовине по основу узетих кредита 4,113,007 2,524,078 Одливи готовине из активности финансирања (1,256,804) - Нето одливи готовине по основу субординираних обавеза (1,256,804) - Нето прилив готовине из активности финансирања 2,856,203 2,524,078 Свега нето приливи 53,679,317 46,481,355 Свега нето одливи (42,360,790) (102,980,721) Нето прилив/(одлив) готовине 11,318,527 (56,499,366) Готовина на почетку периода 5,139,881 58,128,572 Позитивне курсне разлике, нето 412,182 3,510,675 Готовина на крају периода 16,870,590 5,139,881 Напомене на наредним странама чине саставни део ових финансијских извештаја. 5

8 1. ОСНОВНИ ПОДАЦИ О БАНЦИ "Raiffeisenbank Југославија" А.Д. Београд (у даљем тексту: Банка) основана је године и уписана у регистар Привредног суда у Београду, под бројем VFi -3724/01 од 10. априла године. У години Raiffeisenbank Југославија А.Д. Београд променила је назив у Raiffeisenbank а.д. Београд. Промена је регистрована 24. априла године у Трговинском суду у Београду, решењем бр. XI Fi 4800/03. Решењем Агенције за привредне регистре БД /2006 од 9. октобра године брисан је назив Raiffeisenbank а.д. Београд и уписан нови назив Raiffeisen банка А.Д. Београд. У складу са Законом о банкама, Уговором о оснивању и Статутом, Банка је регистрована за обављање следећих послова: примање и полагање свих врста депозита (депозитни послови); давање и узимање кредита (кредитни послови); девизне, девизно-валутне и мењачке послове; послове платног промета; издавање платних картица; послове са хартијама од вредности (издавање хартија од вредности и кастоди послови и др.); брокерско-дилерски послови; издавање гаранција, авала и других облика јемстава (гаранцијски посао); куповину, продају и наплату потразивања (факторинг, форфетинг и тд.); послове заступања у осигурању; послове за које је овлашћена законом; друге послове у складу са законом; друге послове чија је природа сродна и повезана са горе набројаним пословима, а у складу са одлуком Управног одбора Банке. Решењем Народне банке Југославије бр. 86/2001 од 11. априла године, Банка је добила дозволу за обављање платног промета и кредитних послова са иностранством ( велико овлашћење ). Органи управљања Банком су: Скупштина Банке, Управни одбор и Извршни одбор. Чланове Управног одбора именује Скупштина Банке. Најмање једна трећина чланова Управног одбора су лица независна од Банке, односно лица која немају директног или индиректног власништва ни у Банци, ни у члану банкарске групе у којој је та Банка. Банку заступа и представља Председник Извршног одбора Банке. Банка је формирала и следеће одборе: Одбор за праћење пословања Банке, Кредитни одбор, Одбор за управљање активом и пасивом и Одбор за утврђивање каматних стопа, тарифа и накнада за услуге. Банка своје пословање обавља у седишту у Новом Београду, у улици Булевар Зорана Ђинђића 64а, преко својих регионалних центара: Регион Београд I (са 23 експозитуре), Регион Београд II (са 19 експозитура ), Регионални центар Чачак (са 6 експозитура), Регионални центар Нови Сад (са 9 експозитура), Регионални центар Суботица (са 4 експозитуре), Регионални центар Крагујевац (са 4 експозитуре), Регионални центар Ниш (са 8 експозитура) и Регионални центар Шабац (са 4 експозитуре). На дан 31. децембра Банка је имала 1,856 запослених ( године: 1,985 запослених). Порески идентификациони број Банке је

9 2. ОСНОВЕ ЗА САСТАВЉАЊЕ И ПРЕЗЕНТАЦИЈУ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА И РАЧУНОВОДСТВЕНИ МЕТОД 2.1. Основе за састављање и презентацију финансијских извештаја На основу Закона о рачуноводству и ревизији ( Службени гласник РС бр. 46 од 2. јуна године и бр. 111 од 29. децембра године), правна лица и предузетници у Републици Србији су у обавези да вођење пословних књига, признавање и процењивање имовине и обавеза, прихода и расхода, састављање, приказивање, достављање и обелодањивање финансијских извештаја врше у складу са законском и професионалном регулативом, која подразумева Оквир за припремање и приказивање финансијских извештаја ( Оквир ), Међународне рачуноводствене стандарде ( МРС ), односно Међународне стандарде финансијског извештавања ( МСФИ ), као и тумачења која су саставни део стандарда који су били на снази на дан 31. децембра године. Измене МРС, као и нови МСФИ и одговарајућа тумачења, издати од Одбора за међународне рачуноводствене стандарде ( Одбор ) и Комитета за тумачење међународног финансијског извештавања ( Комитет ), у периоду од 31. децембра године до 1. јануара године, званично су усвојени Решењем Министра финансија Републике Србије ( Министарство ) и објављени у Службеном гласнику РС бр. 77 на дан 25. октобра године. Међутим, до датума састављања приложених финансијских извештаја, нису биле преведене све измене МРС/МСФИ и IFRIC тумачења која су била на снази за годишње периоде који почињу 1. јануара године. При том, приложени финансијски извештаји су приказани у формату прописаном Правилником о обрасцима и садржини позиција у обрасцима финансијских извештаја за банке и друге финансијске организације ( Службени гласник РС бр. 74/2008, 3/2009 и 5/2010), који преузима законом дефинисан потпун скуп финансијских извештаја који одступа од оног дефинисаног у МРС 1 Приказивање финансијских извештаја, а уз то у појединим деловима одступа и од начина приказивања одређених билансних позиција предвиђених наведеним стандардом. Објављени стандарди и тумачења на снази у текућем периоду који још увек нису званично преведени и усвојени, као и објављени стандарди и тумачења који још увек нису у примени, обелодањени су у напоменама 2.2 и 2.3. Сходно наведеном, а имајући у виду потенцијално материјалне ефекте које одступања рачуноводствених прописа Републике Србије од МСФИ и МРС могу имати на реалност и објективност финансијских извештаја Банке, приложени финансијски извештаји се не могу сматрати финансијским извештајима састављеним у сагласности са МСФИ и МРС. Банка је у састављању ових финансијских извештаја примењивала рачуноводствене политике образложене у напомени 3. Финансијски извештаји Банке су исказани у хиљадама динара. Динар представља званичну извештајну валуту у Републици Србији Објављени стандарди и тумачења на снази у текућем периоду који још увек нису званично преведени и усвојени На дан објављивања ових финансијских извештаја, доле наведени стандарди и измене стандарда су били издати од стране Одбора за међународне рачуноводствене стандарде, а следећа тумачења била су објављена од стране Комитета за тумачење међународног финансијског извештавања, али нису званично усвојена у Републици Србији за годишње периоде који почињу на дан 1. јануара године: Измене МСФИ 7 Финансијски инструменти: Обелодањивања Измене којима се побољшавају обелодањивања фер вредност и ризика ликвидности (ревидиран мартa године, на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године) Измене МСФИ 1 Прва примена међународних стандарда финансијског извештавања Додатни изузеци за лица која први пут примењују МСФИ. Измене се односе на средства у индустрији нафте и гаса и утврђивање да ли уговори садрже лизинг (ревидиран јула године, на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године), 7

10 2. ОСНОВЕ ЗА САСТАВЉАЊЕ И ПРЕЗЕНТАЦИЈУ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА И РАЧУНОВОДСТВЕНИ МЕТОД (наставак) 2.2. Објављени стандарди и тумачења на снази у текућем периоду који још увек нису званично преведени и усвојени (наставак) Измене различитих стандарда и тумачења резултат су Пројекта годишњег квалитативног побољшања МСФИ објављеног 16. априла године (МСФИ 5, МСФИ 8, МРС 1, МРС 7, МРС 17, МРС 36, МРС 39, IFRIC 16 првенствено са намером отклањања неусаглашености и појашњења формулација у тексту (измене стандарда ступају на снагу за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године, а измена IFRIC на дан или након 1. јула године); Измене МРС 38 Нематеријална имовина (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године); Измене МСФИ 2 Плаћања акцијама : Измене као резултат Пројекта годишњег квалитативног побољшања МСФИ (ревидиран у априлу године, на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године) и измене које се односе на трансакције плаћања акцијама групе засноване на готовини (ревидиран јуна године, на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); Измене IFRIC 9 Поновна процена уграђених деривата ступају на снагу за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године и МРС 39 Финансијски инструменти: Признавање и мерење Уграђени деривати (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 30. јуна године); IFRIC 18 Пренос средстава са купаца (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године); Свеобухватни оквир за финансијско извештавање године што представља измену Оквира за припремање и приказивање финансијских извештаја (важи за пренос средстава са купаца примљених на дан или после септембра године); Допуне МСФИ 1 Прва примена међународних стандарда финансијског извештавања Ограничено изузеће од упоредних обелодањивања прописаних у оквиру МСФИ 7 код лица која први пут примењују МСФИ (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године); Допуне МРС 24 Обелодањивања о повезаним лицима Поједностављени захтеви за обелодањивањем код лица под (значајном) контролом или утицајем владе и појашњење дефиниције повезаног лица (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); Допуне МРС 32 Финансијски инструменти: презентација Рачуноводствено обухватање пречег права на нове акције (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. фебруара године); Допуне различитих стандарда и тумачења Побољшања МСФИ (2010) резултат су Пројекта годишњег квалитативног побољшања МСФИ објављеног 6. маја године (МСФИ 1, МСФИ 3, МСФИ 7, МРС 1, МРС 27, МРС 34, IFRIC 13) првенствено са намером отклањања неслагања и појашњења формулација у тексту (већина допуна биће на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); Допуне IFRIC 14 МРС 19 Ограничење дефинисаних примања, минимални захтеви за финансирањем и њихова интеракција Преплаћени минимални захтеви за финансирањем (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године), IFRIC 19 Намиривање финансијских обавеза инструментима капитала (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године). 8

11 2. ОСНОВЕ ЗА САСТАВЉАЊЕ И ПРЕЗЕНТАЦИЈУ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА И РАЧУНОВОДСТВЕНИ МЕТОД (наставак) 2.3. Објављени стандарди и тумачења који још увек нису ступили на снагу На дан издавања ових финансијских извештаја следећи стандарди, њихове допуне и тумачења били су објављени, али нису још увек ступили на снагу: МСФИ 9 Финансијски инструменти (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); МСФИ 10 Консолидовани финансијски извештаји (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); МСФИ 11 Заједнички аранжмани (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); МСФИ 12 Обелодањивање учешћа у другим правним лицима (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); МСФИ 13 Мерење фер вредности (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); МРС 27 (ревидиран године) Појединачни финансијски извештаји (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); МРС 28 (ревидиран године) Улагања у придружена правна лица и заједничка улагања (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); Допуне МСФИ 1 Прва примена међународних стандарда финансијског извештавања Велика хиперинфлација и уклањање фиксних датума за лица која први пут примењују МСФИ (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године); Допуне МСФИ 7 Финансијски инструменти: Обелодањивања Пренос финансијских средстава (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године), Допуне МСФИ 7 Финансијски инструменти: обелодањивања Пребијање финансијских средстава и финансијских обавеза (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануар године); Допуне МСФИ 9 Финансијски инструменти и МСФИ 7 Финансијски инструменти: Обелодањивања Обавезно ступање на снагу и обелодањивања о усвајању нових и измењених стандарда; Допуне МРС 1 Презентација финансијских извештаја Презентација ставки осталог укупног резултата (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године); Допуне МРС 12 Порези на добитак Одложени порез: повраћај средстава која су служила за обрачун пореза (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); Допуне МРС 19 Накнаде запосленима Унапређење рачуноводственог обухватања примања по престанку запослења (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); Допуне МРС 32 Финансијски инструменти: Презентација Пребијање финансијских средстава и финансијских обавеза (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); IFRIC 20 Трошкови откривке у производној фази површинских рудника (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године). 9

12 2. ОСНОВЕ ЗА САСТАВЉАЊЕ И ПРЕЗЕНТАЦИЈУ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА И РАЧУНОВОДСТВЕНИ МЕТОД (наставак) 2.4. Правила процењивања Финансијски извештаји су састављени у складу са начелом историјског трошка, осим за следеће позиције: - финансијски инструменти по фер вредности кроз биланс успеха, који се вреднују по фер вредности; - финансијски инструменти расположиви за продају, који се вреднују по фер вредности и - деривати, који се вреднују по фер вредности Начело сталности пословања Финансијски извештаји су припремљени у складу са начелом сталности пословања, што подразумева да ће Банка наставити да послује у неограниченом периоду у предвидљивој будућности Коришћење процењивања Презентација финансијских извештаја захтева од руководства Банке коришћење најбољих могућих процена и разумних претпоставки, које имају ефекта на презентиране вредности средстава и обавеза као и обелодањивање потенцијалних потраживања и обавеза на дан састављања финансијских извештаја, као и прихода и расхода у току извештајног периода. Ове процене и претпоставке су засноване на претходном искуству, као и различитим информацијама расположивим на дан састављања финансијских извештаја, а које делују реално и разумно у датим околностима. На бази ових информација се формира претпоставка о вредности средстава и обавеза, коју није могуће непосредно потврдити на бази других информација. Стварна вредност средстава и обавеза може да одступа од вредности која је процењена на овај начин. Процене, као и претпоставке на основу којих су процене извршене, су резултат редовних провера. Уколико се путем провере утврди да је дошло до промене у процењеној вредности средстава и обавеза, утврђени ефекти се признају у финансијским извештајима у периоду када је дошло до промене у процени, уколико промена у процени утиче само на тај обрачунски период, или у периоду када је дошло до промене у процени и наредним обрачунским периодима, уколико промена у процени утиче на текући и будуће обрачунске периоде. У Напомени 4 су дате информације о областима код којих је степен процене највећи и које могу имати најзначајнији ефекат на износе признате у овим финансијским извештајима Консолидовани финансијски извештаји Ови финансијски извештаји представљају појединачне финансијске извештаје Банке у којима нису консолидовани финансијски извештаји следећих зависних и повезаних правних лица: Друштво за управљање добровољним пензионим фондом Raiffeisen Future а.д. Београд, које је 100% у власништву Банке; Друштво за упрвљање инвестиционим фондовима Raiffeisen Invest а.д. Београд, које је 100% у власништву Банке и Raiffeisen Leasing д.о.о. Београд, у чијем капиталу Банка учествује са 50%. Банка није консолидовала финансијске извештаје зависних и повезаних правних лица будући да је, у складу са законским прописима, у обавези да саставља и појединачне и консолидоване финансијске извештаје. Банка саставља и консолидоване финансијске извештаје Усаглашеност потраживања и обавеза У складу са важећом законском регулативом, Банка је извршила усаглашавање међусобних потраживања и обавеза са повериоцима и дужницима Банке. Од укупног броја послатих захтева за усаглашавање салда, број неусаглашених је 190. Захтеви нису усаглашени из разлога промене адресе клијента. 10

13 3. ПРЕГЛЕД ОСНОВНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА Банка конзистентно примењује усвојене рачуноводствене политике у периодима презентираним у финансијским извештајима. Основне рачуноводствене политике примењене код састављања финансијских извештаја за годину наведене су даље у тексту Приходи и расходи од камата и накнада Приходи и расходи камата се исказују у тренутку обрачуна у складу са начелом узрочности прихода и расхода, применом ефективне стопе приноса на имовину или одговарајуће променљиве каматне стопе. Метод ефективне каматне стопе представља метод којим се израчунава амортизована вредност финансијског средства или финансијске обавезе и приходи и расходи по основу камата алоцирају на одговарајући период. Активна камата се обрачунава и наплаћује у складу са пословном политиком Банке. Банка је у години уговарала променљиве каматне стопе. При утврђивању каматних стопа Банка се руководила кретањем EURIBOR-a, LIBOR-a референтне стопе Народне банке Србије, понуде и тражње на финансијском тржишту уз селективни приступ према својим комитентима. Приходи и расходи накнада обухватају накнаде које Банка обрачунава и наплаћује за обављање услуга платног промета у страној валути и у динарима, послове гаранција и акредитива као и других услуга. Банка обрачунава накнаду у складу са "Тарифом накнада и трошкова Банке за услуге" као и у складу са појединачним споразумима са својим комитентима. Накнаде настале као резултат процеса одобравања кредита разграничавају се применом ефективне каматне стопе. Остале накнаде и провизије признате су у тренутку када је коресподентна услуга извршена. За доспела потраживања која нису наплаћена у року од 90 дана, као и за сва сумњива и спорна потрживања, Банка врши суспензију камате, преносом потраживања за камату из билансне евиденције на одговарајуће рачуне у ванбилансној евиденцији. Након суспензије камате, за овакве пласмане, Банка наставља обрачун камате који не признаје као приход у билансу успеха. Оваква камата се, све до дефинитивног регулисања ненаплативог потраживања, обрачунава и евидентира у оквиру ванбилансне евиденције. Потраживања по обрачунатој камати суспендују се на терет расхода од суспендоване камате. У корист прихода од суспендоване камате признаје се наплаћена суспендована камата, која је претходно била евидентирана као приход од редовне камате. Наплаћена суспендована камата која је била евидентирана у ванбилансу као наставак обрачуна камате, признаје се као приход од редовне камате Пословне промене у страној валути Пословне промене настале у страној валути су прерачунате у динаре по средњем курсу утврђеном на међубанкарском тржишту девиза, који је важио на дан пословне промене. Монетарне позиције исказане у страној валути на дан биланса стања, прерачунате су у динаре према средњем курсу утврђеном на међубанкарском тржишту девиза, који је важио на дан биланса стања. Немонетарне позиције прерачунате су у динаре према средњем курсу валуте који је важио на дан пословне промене. Позитивне и негативне курсне разлике настале по основу извршених плаћања и наплата у страним средствима плаћања у току године као и курсне разлике настале приликом превођења средстава и обавеза исказаних у страној валути на дан биланса исказане су у билансу успеха Банке као приходи и расходи по основу курсних разлика. Преузете и потенцијалне обавезе Банке у страној валути на дан биланса, прерачунате су у динаре према средњем курсу валуте који је важио на дан биланса. Потраживања и обавезе у које је уграђена валутна клаузула прерачуната су у динаре по средњем курсу валуте, који је важио на дан биланса. Позитивни и негативни ефекти настали по овом основу исказани су у билансу успеха Банке, као приходи и расходи по основу промене вредности имовине и обавеза. 11

14 3. ПРЕГЛЕД ОСНОВНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.3. Расходи по основу индиректних отписа потраживања и резервисања Сходно Одлуци о Народној Банци Србије о класификацији билансне активе и ванбилансних ставки банке, Банка је у складу са својим унутрашњим актом, Методологијом за обрачун исправке вредности билансне активе и резервисања за губитке по ванбилансним ставкама, на терет расхода исказала исправке вредности билансне активе и резервисања за губитке по ванбилансним ставкама. Обрачунату посебну резерву за процењене губитке у складу са Одлуком о класификацији билансне активе и ванбилансних ставки банке, Банка је умањила за исправке вредности билансне активе и резервисања за губитке по ванбилансним ставкама које је складу са унутрашњим актом обрачунала и исказала на терет расхода Оперативни и финансијски лизинг Лизинг је класификован као финансијски у случају када је уговором регулисано да се овлашћење држања и коришћења предмета лизинга преноси на Банку као корисника лизинга за време трајања уговора, да се право својине над средством преноси на корисника лизинга под условима одређеним у уговору, период трајања лизинга је приближно једнак корисном веку употребе средства и вредност уговора о лизингу приближно једнака набавној вредности средства. Лизинг је класификован као оперативни у случају када је уговором регулисано да се власништво над средством не преноси на Банку као корисника лизинга, до краја трајања лизинга. Сва плаћања током године по основу оперативног лизинга, евидентирана су као трошак у билансу успеха равномерно праволинијски током периода трајања лизинга Порези и доприноси Текући порез на добитак Порез на добит представља износ који се обрачунава и плаћа у складу са Законом о порезу на добит предузећа. Порески орган утврђује месечни износ аконтације пореза на добит. Стопа пореза на добит за годину је 10% и плаћа се на опорезиву добит исказану у пореском билансу. Обвезник пореза на добит је дужан да обрачуна порез на добит за порески период за који се подноси и пореска пријава. Пореска основица исказана у пореском билансу се утврђује усклађивањем добити исказане у билансу успеха. За утврђивање опорезиве добити Банка је извршила усклађивање расхода, који су приказани у Билансу успеха, у складу са одредбама Закона о порезу на добит. Закон о порезу на добит предузећа Републике Србије обвезнику који изврши улагања у основна средства, признаје право на порески кредит у висини од 20% извршеног улагања, с тим што порески кредит не може бити већи од 50% обрачунатог пореза у години у којој је извршено улагање. Неискоришћени део пореског кредита може се користити за умањење обрачунатог пореза на добит у периоду од десет година од године у којој је настао. Порески прописи у Републици Србији не предвиђају да се порески губици из текућег периода могу користити као основа за повраћај пореза плаћеног у претходним периодима, међутим, губици који су исказани у пореском билансу могу се користити за умањење пореске основице будућих обрачунских периода. Порески губици исказани у пореском билансу до године могу се користити за умањење пореске основице будућих обрачунских периода у периоду од десет године од године у којој су настали, а порески губици исказани у пореском билансу у години и касније могу се користити у периоду до пет година Одложени порези Одложени порез на добитак обрачунава се коришћењем методе утврђивања обавеза према билансу стања, за привремене разлике произашле из разлике између пореске основе потраживања и обавеза у билансу стања и њихове књиговодствене вредности. Важеће пореске стопе на датум биланса стања или пореске стопе које су након тог датума ступиле на снагу, се користе за утврђивање разграниченог износа пореза на добитак. Одложене пореске обавезе се признају за све опорезиве привремене разлике. 12

15 3. ПРЕГЛЕД ОСНОВНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.5. Порези и доприноси (наставак) Одложени порези (наставак) Одложена пореска средства се признају за све одбитне привремене разлике и ефекте пореских губитака и пореских кредита, који се могу преносити у наредне фискалне периоде, до степена до којег ће вероватно постојати опорезива добит од које се пренети порески губитак и кредити могу умањити Порези и доприноси који не зависе од резултата Порези и доприноси који не зависе од финансијског резултата укључују: порез на имовину, порез на додату вредност, порезе и доприносе на зараде, као и друге порезе и дажбине у складу са републичким, локалним и пореским прописима. Ови порези и доприноси се исказују у билансу успеха у оквиру трошкова зарада и накнада зарада и осталих пословних расхода Бенефиције запослених Бенефиције запослених су сви облици накнада које Банка даје у размену за услуге запослених. Бенефиције запослених обухватају: Краткорочне бенефиције запослених, као што су зараде, плате и доприноси за социјално осигурање, плаћен годишњи одмор и плаћено боловање, учешћа у добити и бонусе (ако доспевају за плаћање у року од 12 месеци од краја обрачунског периода) и немонетарна примања (нпр. коришћење аутомобила) за тренутно запослење; Бенефиције запослених по престанку запослења (изузев отпремнина по основу престанка радног односа), као што су пензије и остала пензијска примања; Остале дугорочне бенефиције запослених, као што су јубиларна или друга примања на основу дужине радног односа, ако не доспевају у потпуности за плаћање у току 12 месеци након краја обачунског периода и Отпремнине по основу престанка радног односа, које се исплаћују или због одлуке Банке да прекине рад неког запосленог пре уобичајног датума пензионисања, или због одлуке запосленог за добровољно прихвати да је вишак, у замену за та примања. Краткорочне бенефиције запослених На дан 31. децембра године, краткорочне бенефиције запослених Банке обухватају порезе и доприносе за обавезно социјално осигурање, бенефиције по основу неискоришћених годишњих одмора запослених и бонусе. Краткорочне бенефиције запослених се признају као трошак у обрачунском периоду на који се односе у висини недисконтованог износа краткорочних примања запосленог за који се очекује да ће бити уплаћен у замену за ту услугу. У складу са прописима који се примењују у Републици Србији, Банка је обавезна да уплаћује доприносе разним државним фондовима за социјалну заштиту. Ове обавезе укључују доприносе на терет запослених и на терет послодавца у износима који се обрачунавају применом законом прописаних стопа. Банка има законску обавезу да изврши обуставу обрачунатих доприноса из бруто зарада запослених и да за њихов рачун изврши пренос обустављених средстава у корист одговарајућих државних фондова. Доприноси на терет запослених и на терет послодавца признаје се на терет трошкова у периоду на који се односе. Бенефиције по основу акумулираних плаћена одсуства могу да се преносе и користе у наредним периодима, уколико у текућем периоду нису искоришћена у потпуности. Очекивани трошкови плаћених одсустава се признају у износу кумулираних неискоришћених права на дан биланса, за које се очекује да ће бити искоришћени у наредном периоду. У случају неакумулираног плаћеног одсуства, обавеза или трошак се не признају до момента када се одсуство искористи. Банка признаје очекиване трошкове бонуса када има садашњу законску или изведену обавезу да изврши такве исплате као резултат прошлих догађају и када се може извршити поуздана процена такве обавезе. 13

16 3. ПРЕГЛЕД ОСНОВНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.6. Бенефиције запослених (наставак) Бенефиције запослених по престанку запослења Бенефиције запослених по престанку запослења обухватају планове дефинисаних доприноса и планове дефинисаних примања. Банка нема планове дефинисаних доприноса и планове дефинисаних примања и по том основу нема идентификованих обавеза на дан 31. децембра године. Остале дугорочне бенефиције запослених На дан, остале дугорочне бенефиције запослених Банке обухватају резервисања по основу законских отпремнина при одласку у пензију. Остале дугорочне бенефиције запослених се признају као трошак у висини садашње вредности обавеза по основу дефинисаних примања на датум биланса стања. У складу са Законом о раду, као и Чланом 33. Општег колективног уговора, запослени имају право на отпремнине приликом одласка у пензију у висини од три просечне зараде запосленог у моменту исплате с тим да тако утврђена отпремнина не може бити нижа од три просечне зараде по запосленом код послодавца у моменту исплате, односно не може бити нижа од три просечне зараде по запосленом исплаћене у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, ако је то за запосленог повољније. Банка користи најбоље могуће процене варијабли приликом одређивања укупног трошка резервисања за накнаде приликом одласка у пензију. Основне претпоставке на које се процена ослања укључује следеће: За зараде индексиране у еврима: без повећања зарада у години и повећање од 2% у периоду након године; дисконтна стопа од 3.469%, која представља каматну стопу за државне обвезнице у еврима, које доспевају у наредних 30 година. За зараде у динарима: без повећања зарада у години, повећање од 2% у периоду након године и повећање на основу стопе инфлације: у години 7%, у години 6.5%, у години 6% и у периоду након године 5%; дисконтна стопа од 17.83%, утврђена као 6M BELIBOR, увећан за трошак ликвидности за најдужи расположиви период. Отпремнине по основу престанка радног односа На дан, Банка није исказала отпремнине по основу престанка радног односа. Отпремнине по основу престанка радног односа се исказују као расход када Банка може да демонстрира решеност да оконча запослење неког запосленог или групе запослених пре уобичајног датума пензионисања или да обезбеди отпремнине као резултат понуде дате у циљу да подстакне добровољно прихватање технолошког вишка. Решеност да се оконча запослење се демонстрира постојањем детаљног званичног плана за окончање радног односа, од кога Банка нема могућност одустајања. Детаљни план као минимум треба да обухвата локацију, функције и приближан број запослених чије услуге ће бити окончане, отпремнине за сваку фукцију и радно место и време у коме ће тај план бити спроведен, а период за завршетак плана примене треба да буде такав да значајне промене плана нису вероватне. Када отпремнине доспевају за наплату у периоду дужем од 12 месеци након датума биланса стања, врши се дисконтовање отпремнина на њихову садашњу вредност. 14

17 3. ПРЕГЛЕД ОСНОВНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.7. Финансијски инструменти Класификација Банка класификује своја финансијска средства у следеће категорије: финансијска средства по фер вредности чији се ефекти промена у фер вредностима исказују у билансу успеха, кредити и потраживања, финансијска средства расположива за продају и средства која се држе до рока доспећа. Класификација зависи од сврхе за коју су финансијска средства прибављена. Руководство врши класификацију својих финансијских пласмана у моменту иницијалног признавања. Признавање Куповина или продаја финансијског средства или обавезе се евидентира коришћењем рачуноводственог обухватања на датум салдирања трансакције. Вредновање Финансијски инструменти иницијално се вреднују по тржишној вредности која укључује трансакционе трошкове код свих финансијских средстава или обавеза осим оних која се вреднују по фер вредности кроз биланс успеха. Финансијска средства која се воде по фер вредности чији се ефекти промена у фер вредности исказују у билансу успеха иницијално се признају по фер вредности, а трансакциони трошкови терете трошкове пословања у билансу успеха. Финансијска средства расположива за продају и финансијска средства по фер вредности чији се ефекти промена у фер вредности исказују у билансу успеха се након иницијалног признавања, исказују по фер вредности. Кредити и потраживања, као и финансијска средства које се држе до доспећа, вреднују се по амортизованој вредности коришћењем метода ефективне каматне стопе. Након иницијалног признавања, финансијске обавезе се исказују по амортизованој вредности коришћењем метода ефективне каматне стопе, осим финансијских обавеза по фер вредности кроз биланс успеха. Вредновање по амортизованим вредностима Амортизована вредност финансијског средства или обавезе је износ по коме се средства или обавезе иницијално вреднују, умањен за отплате главнице, а увећан или умањен за акумулирану амортизацију коришћењем метода ефективне каматне стопе на разлику између иницијалне вредности и номиналне вредности на дан доспећа инструмента, умањеног за обезвређење. Вредновање по фер вредности Фер вредност финансијских инструмената је износ за који средство може бити размењено, или обавеза измирена, између обавештених, вољних страна у оквиру независне трансакције.фер вредност се одређује применом доступних тржишних информација на дан извештавања и осталих модела вредновања које Банка користи. Фер вредност појединих финансијских инструмената исказаних по номиналној вредности је приближно једнака њиховој књиговодственој вредности. Ови инструменти обухватају готовину, као и потраживања и обавезе које немају уговорено доспеће, ни уговорену фиксну каматну стопу. Остала потраживања и обавезе се своде на садашњу вредност дисконтовањем будућих новчаних токова уз коришћење текућих каматних стопа. Руководство је мишљења да услед природе пословања Банке и њених општих политика, нема значајних разлика између књиговодствене и фер вредности финансијских средстава и обавеза и ванбилансних ставки. Престанак признавања Банка врши искњижење финансијског средства када права на прилив готовине по основу тог средства истекну или када та права пренесе на другога. Свако право по пренетој финансијској активи, креирано или задржано од стране Банке, признаје се као посебно средство или обавеза. Банка врши искњижење обавезе када је обавеза измирена, укинута или када је пренета на другога. 15

18 3. ПРЕГЛЕД ОСНОВНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.7. Финансијски инструменти (наставак) Обезвређење Финансијска средства Банке се процењују на дан биланса како би се утврдило да ли постоје објективни докази обезвређења. Уколико постоје докази о обезвређењу, утврђује се наплатив износ пласмана. Ради адекватног и ефикасног управљања кредитним ризиком, Банка је својим унутрашњим актима прописала посебне политике и процедуре за идентификовање лоше активе и управљање том активом. Руководство Банке врши процену наплативости потраживања, односно исправке вредности пласмана на основу појединачне процене ризичних потраживања. Ризичним потраживањима се сматрају сва потраживања са кашњењем у отплати. Банка процењује наплативи износ потраживања и пласмана, имајући при томе у виду уредност у плаћању, финансијско стање дужника и квалитет колатерала, као и уговорени новчани ток и историјске податке о губицима. За процењен износ обезвређења Банка врши исправку вредности на терет расхода периода у коме је дошло до обезвређења. Ако у каснијим периодима руководство Банке утврди да је дошло до промене услова и да обезвређење више не постоји, раније извршена исправка вредности се укида у корист прихода. Укидање исправке вредности не може имати за резултат већу књиговодствену вредност средства од вредности коју би то средство имало да раније није вршено обезвређење Кредити и пласмани Кредити се исказују у висини одобреног пласмана умањеног за износ отплаћене главнице као и за износ потенцијалних губитака који је заснован на процени идентификованих ризика, у складу са Методологијом за обрачун исправке вредности билансне активе и резервисања за губитке по ванбилансним ставкама. За сврху утврђивања амортизоване вредности коришћена је уговорена ефективна каматна стопа, која будућу вредност готовинских токова своди на номиналну вредност одобреног кредита умањеног за извршене отплате главнице. Кредити одобрени у динарима, за које је уговорена заштита од ризика путем везивања за курс динара у односу на EUR и CHF, прерачунати су на дан биланса по средњем курсу. Кредити се уговарају са променљивом каматном стопом, а према пословној политици Банке. Одлуке о пласманима заснивају се на информацијама о кориснику кредита, његовом бонитету, уз сагледавање његове укупне задужености. Инструменти обезбеђења наплате потраживања утврђују се посебном одредбом уговора између Банке и комитента. Као инструмент обезбеђења наплате потраживања Банка прихвата депозите, акцептне налоге, гаранције, хипотеку на некретнине и залоге на покретним ствари Исправке вредности и резервисања за потенцијалне губитке Банка врши процену, креирање и преиспитивање резервисања по основу ризика којима је изложена у пословању, посебно резервисања везана за губитке који могу настати по основу кредитног ризика. На крају сваког месеца Банка врши процену да ли постоје објективни докази да је пласман или група пласмана делимично или у потпуности ненаплатива. Кредити Банке приказани су у износу умањеном за износ потенцијалних губитака процењених интерном методологијом за обрачун исправке вредности билансне активе и резервисања за губитке по ванбилансним ставкама. Пласмани или група пласмана сматра се делимично или у потпуности ненаплативим ако, и само ако постоји објективни доказ ненаплативости уколико су резултат једног или већег броја догађаја, при чему ови догађаји имају мерљив утицај на процењене будуће новчане токове по основу наплате тих потраживања. 16

19 3. ПРЕГЛЕД ОСНОВНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.7. Финансијски инструменти (наставак) Исправке вредности и резервисања за потенцијалне губитке (наставак) Банка предузима мере да се заштити од кредитног ризика којем је изложена у пословању, кроз формирање: појединачних резервисања за губитке који могу настати по основу билансних потраживања и ванбилансних ставки; групних резервисања која се посматрају на нивоу»портфолија пласмана«у оквиру билансних потраживања и ванбилансних ставки. Појединачна резервисања У складу са интерном процедуром Банке за обрачун појединачне исправке вредности билансне активе и резервисања по ванбилансним ставкама, исправка вредности, односно резервисања се обрачунавају као разлика између укупне вредности потраживања и збира садашње вредности очекиваних будућих новчаних токова по основу наплате потраживања и правичне вредности средства обезбеђења, која је умањена за трошкове прибављања обезбеђења. Садашња вредност очекиваних будућих новчаних токова (процењени износ који ће бити наплаћен) се израчунава дисконтовањем потраживања према уговореној ефективној каматној стопи или је једнака тржишној вредности потраживања, уколико постоји секундарно тржиште на којем су потраживања утржива. Очекивани будући новчани токови који се односе на краткорочна потраживања се не дисконтују уколико је ефекат дисконтовања нематеријалан. Мерење делимично или у потпуности ненаплативог пласмана узима у обзир правичну вредност обезбеђења. Обезбеђење, у општем случају, није узето у обзир уколико не постоји могућност остваривања надзора над њим. Банка обрачунава исправку на појединачној основи: за клијенте којима је додељен default статус, а према интерној методологији Банке су разврстани у велика, средња, мала предузећа и финансијске институције; за сегменте физичких лица и микро клијенате која су у кашњењу дужем од 180 дана, налазе се у категорији раних губитака (смрт/стечај дужника, откирвена превара, реструктуирање) као и потраживања из категорије где укупна изложност Банке прелази РСД 20 милиона, а која су предмет редовне годишње анализе са становишта уредности. Групна резервисања Потенцијални губитак по основу билансних и ванбилансних ставки који се не може идентификовати на нивоу појединачног потраживања, се идентификује на нивоу портфолија, тј. групе потраживања хомогених са аспекта кредитног ризика. Прихватљиви су различити методи у груписању пласмана у циљу процене губитака и израчунавања историјских и очекиваних стопа губитка. У том смислу, пласмани могу бити груписани на бази једне или већег броја карактеристика: типа пласмана (нпр. стамбени кредит, кредитна картица), процењене вероватноће уласка у default, кредитног рејтинга дужника, геграфске локације, квалитета обезбеђења, типа дужника, броја дана кашњења, рочности пласмана и слично. Очекивани будући новчани токови групе пласмана процењују се на бази података о губицима (вероватноћа уласка у default ) у претходном периоду. У случају да су подаци којим Банка располаже недовољни, користе се упоредиви подаци о губицима других банака у оквиру RZB групе, при чему су подаци подвргнути сталном тестирању, све док се не прикупе одговарајући подаци у Банци Финансијска средства које се држе до доспећа Финансијска средства које се држе до доспећа су недериватна финансијска средства са фиксним или утврдивим роковима плаћања и фиксним роковима доспећа, које Банка има намеру и могућност да држи до рока доспећа. Ова финансијска средства обухватају трезорске записе емитоване од стране Министарства финансија Републике Србије, обвезнице емитовне од стране Министарства финансија Републике Румуније, обвезнице старе девизне штедње емитоване од стране Републике Србије и есконт меница. 17