ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ А.Д., БАЊА ЛУКА. Финансијски извјeштаји за период од девет мјесеци који се завршава 30. септембра 2010.

Transkript

1 ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ А.Д., БАЊА ЛУКА Финансијски извјeштаји за период од девет мјесеци који се завршава 30. септембра гoдине

2 САДРЖАЈ Страна Финансијски извјештаји: Извјештај о укупном резултату 3 Извјештај о финансијском положају 4 Извјештај о промјенама у капиталу 5 Извјештај о новчаним токовима 6 Напомене уз финансијске извјештаје 7-65

3 ИЗВЈЕШТАЈ О УКУПНОМ РЕЗУЛТАТУ За период од девет мјесеци који се завршава 30. септембра године () ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ А.Д., БАЊА ЛУКА Период од 1. јануара до 30. септембра Период од 1. јануара до 30. септембра Напомене Пословни приходи Приходи од продаје роба и услуга 5 355,690, ,591,225 Остали пословни приходи 6 4,965,128 10,429, ,655, ,020,620 Пословни расходи Набавна вриједност продатих телефона и остале робе (3,040,934) (3,454,758) Трошкови материјала за израду 7 (1,180,644) (823,490) Трошкови осталог материјала, горива и енергије 8 (5,650,260) (5,607,340) Трошкови зарада, накнада зарада и остали лични расходи 9 (62,606,082) (61,367,403) Трошкови амортизације 11, 12 (77,998,747) (74,084,864) Порези и доприноси који не зависе од резултата (1,448,957) (816,944) Остали пословни расходи 10 (120,870,412) (126,660,333) (272,796,035) (272,815,131) Пословни добитак 87,859,767 96,205,489 Финансијски приходи/(расходи) Приходи од камата 3,060,570 3,030,746 Остали финансијски приходи, нето 125,247 78,637 Расходи камата (3,498,809) (4,615,666) Позитивне/(Негативне) курсне разлике, нето (176,511) 85,736 (489,503) (1,420,547) Добитак прије опорезивања 87,370,264 94,784,941 Порез на добитак 33 (8,910,954) (10,324,882) Нето добитак 78,459,310 84,460,059 Остали укупни резултат: Добици/Губици од хартија од вриједности расположивих за продају, умањени за порезе 971 (7,014) Укупни остали резултат, умањен за порезе 971 (7,014) Укупни резултат за период 78,460,281 84,453,045 Зарада по акцији - Основна зарада по акцији 35 0,1597 0,1719 Напомене на наредним странама чине саставни дио ових финансијских извјештаја. Потписано у име Предузећа Предраг Ћулибрк, Генерални директор Јасмина Лопичић, Изврши директор за финансије

4 ИЗВЈЕШТАЈ О ФИНАНСИЈСКОМ ПОЛОЖАЈУ На дан 30. септембар године () ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ А.Д., БАЊА ЛУКА 30. септембар 31. децембар Напомене АКТИВА Стална имовина Нематеријална улагања ,121, ,410,750 Некретнине и опрема ,875, ,928,059 Аванси за некретнине и опрему ,603 3,220,704 Учешћа у капиталу 14 57,951,840 12,656 Остала финансијска имовина , ,419 Дугорочна потраживања и кредити 16 18,437,205 11,720,673 Одложена пореска средства 33б) 672, , ,045, ,115,689 Обртна имовина Залихе 17 14,544,006 20,750,414 Купци 18 49,224,774 44,236,520 Друга потраживања 19 1,175,381 2,483,158 Краткорочни финансијски пласмани 21 19,950,788 26,559,287 Активна временска разграничења 22 8,607,986 5,855,399 Готовински еквиваленти и готовина 23 61,993,832 91,887, ,496, ,772,705 Укупна актива 958,541, ,888,394 ПАСИВА Капитал 24 Акцијски капитал 491,383, ,383,755 Законске резерве 40,479,450 35,347,789 Ревалоризационе резерве од инвестиција 971 2,107 Остале резерве - резерве по основу инвестиционе обавезе 97,791,500 97,791,500 Нераспоређени добитак 116,950,254 93,622, ,605, ,147,756 Дугорочне обавезе и резервисања Дугорочне обавезе 25 90,589, ,561,428 Разграничени приходи 26 5,114,557 7,772,705 Обавезе за бенефиције за запослене 27 9,401,812 10,030,375 Резервисања 28 1,438,579 1,281, ,544, ,646,334 Краткорочне обавезе Текућа доспјећа дугорочних обавеза 25 33,954,148 40,984,767 Краткорочни кредити , ,090 Добављачи 30 29,647,779 46,504,756 Пасивна временска разграничења 31 16,277,135 11,409,796 Обавезе за дивиденду 35 9,629,230 6,843,078 Остале краткорочне обавезе 32 15,400,050 8,868, ,391, ,094,304 Укупна пасива 958,541, ,888,394 Напомене на наредним странама чине саставни дио ових финансијских извјештаја.

5 ИЗВЈЕШТАЈ О ПРОМЈЕНАМА У КАПИТАЛУ За период која се завршава 30. септембра године () Остале Резерве - Ревалориза- резерве по ционе основу Нераспоре- Акцијски Законске резерве од инвестиционе ђени капитал резерве инвестиција обавезе добитак Укупно Стање, 1. јануара године 491,383,755 29,387,314 9,800 97,791, ,083, ,656,032 Расподјела добитка (напомена 35): - Дивиденде акционарима (143,249,028) (143,249,028) - Међудивиденда акционарима (напомена 3.19) (18,884,769) (18,884,769) - Законске резерве - 5,960, (5,960,475) - Укупни резултат за период - - (7,014) - 84,460,059 84,453,045 Стање, 30. септембар године 491,383,755 35,347, ,791,500 75,449, ,975,280 Стање, 1. јануара године 491,383,755 35,347,789 2,107 97,791,500 93,622, ,147,756 Расподјела добитка (напомена 35): - Дивиденде акционарима (50,000,000) (50,000,000) - Законске резерве - 5,131, (5,131,661) - Нето добит за период 78,459,310 78,459,310 Укупни остали резултат за период од 1. јануара до 30. септембра године - - (1,136) - - (1,136) Стање, 30. септембар године 491,383,755 40,479, ,791, ,950, ,605,930 Напомене на наредним странама чине саставни дио ових финансијских извјештаја. 5

6 ИЗВЈЕШТАЈ О НОВЧАНИМ ТОКОВИМА За период који се завршава 30. септембара године () Период који се завршава 30. септембра Период који се завршава 30. септембра Токови готовине из пословних активности Приливи од продаје и примљени аванси 344,556, ,401,560 Остали приливи из редовног пословања 3,271,429 2,702,827 Одливи за набавке материјала, горива, енергије и друге трошкове и дате авансе (127,091,317) (134,632,018) Одливи по основу бруто зарада и накнада зарада (56,168,807) (59,764,924) Одливи по основу камата (5,482,983) (5,882,172) Одливи по основу пореза из резултата (6,589,222) (14,636,508) Одливи по основу осталих дажбина (1,941,871) (954,868) Нето прилив готовине из пословних активности 150,553, ,233,898 Токови готовине из активности пласирања и инвестирања Набавке некретнина, опреме и нематеријалних улагања (38,241,355) (49,707,405) Приливи од камата 3,198,199 3,030,746 Приливи/(одливи) по основу дугорочних финансијских пласмана (6,310,320) 323,539 Приливи/(одливи) од краткорочних финансијских пласмана 6,500,000 4,000,000 Oдлив по основу куповине акција и удјела (57,939,184) - Нето одлив готовине из активности пласирања и инвестирања (92,792,659) (42,353,120) Токови готовине из активности финансирања Одливи по основу дугорочних финансијских обавеза (40,441,443) (41,511,641) Одливи за дивиденде и међудивиденде акционарима (47,213,955) (155,803,482) Нето одлив готовине из активности финансирања (87,655,398) (197,315,123) Нето (смањење)/повећање готовине и еквивалената готовине (29,894,096) (107,434,345) Готовина и еквиваленти готовине на почетку године 91,887, ,316,022 Готовина и еквиваленти готовине на крају године 61,993,832 74,881,677 Напомене на наредним странама чине саставни дио ових финансијских извјештаја. 6

7 1. ОСНИВАЊЕ И ДЈЕЛАТНОСТ Јавно основно државно предузеће ( ЈОДП ) Телеком Српске, Бања Лука (у наставку Предузеће ) је регистровано на дан 20. децембра године и до 12. децембра године пословало је као предузеће у потпуном државном власништву када је извршена власничка трансформација у акционарско друштво, као и промијењен назив у "Телекомуникације Републике Српске" а.д., Бања Лука. Основна дјелатност Предузећа је пружање телекомуникационих услуга, од којих су најзначајније услуге домаћег и међународног телефонског саобраћаја. Поред тога, Предузеће нуди и широк спектар осталих телекомуникационих услуга, укључујући остале фиксне телефонске услуге, пренос података, закуп линија, приватне водове, услуге на цијелом мрежном подручју, додатне услуге у области мобилне телефоније, интернет и мултимедијалне услуге. Предузеће такође пружа услуге у области закупа, изградње, управљања и заштите телекомуникационе инфраструктуре. У току године Предузеће је увело и GSM мрежу мобилне телефоније. На дан 30. септембра године Предузеће је обезбјеђивало телекомуникационе услуге у фиксној телефонији за 346,967 правних и физичких лица у Републици Српској (31. децембар године: 354,800 корисника), као и за 1,335,103 корисника мобилне телефоније на територији Босне и Херцеговине (31. децембар године: 1,231,489 корисника). Такође, на дан 30. септембра године Предузеће је пружало услуге и за 114,765 корисника ADSL услуга (31. децембар године: 52,790 корисника). Сједиште Предузећа је у Улици Краља Петра I Карађорђевића број 93, у Бањој Луци, Република Српска (Босна и Херцеговина). Предузеће је запошљавало 2,313 радника на дан 30. септембра године (31. децембар године: 2,464 радника). У току године, на основу Закона о приватизацији у Републици Српској и Одлуке Владе Републике Српске, 20% државног капитала Предузећа је приватизовано путем ваучер понуде. На основу обавјештења Дирекције за приватизацију 10.5% вриједности државног капитала приватизовано је улогом ваучера посредством приватизационих инвестиционих фондова, а преосталих 9.5% су директни улози физичких лица. Рјешењем Основног суда у Бањој Луци U/I 3077/02 од 12. децембра године уписана је промјена имена у Телекомуникације РС а.д., Бања Лука и статусна промјена власничка трансформација продајом дијела државног капитала. На основу Рјешења Основног суда у Бањој Луци од 28. јуна године уписана је статусна промјена власничка трансформација продајом укупног дијела државног капитала предузећу Телеком Србија а.д., Београд (напомена 24). 7

8 1. ОСНИВАЊЕ И ДЈЕЛАТНОСТ (наставак) На дан 30. септембра године Предузеће има у потпуном власништву два зависна предузећа, и то: 1. ТТ Инжењеринг д.о.о., Бања Лука, и 2. M:TEL, Multimedijalne komunikacije d.o.o., Загреб (Република Хрватска). 2. OСНOВE ЗА САСТАВЉАЊE И ПРЕЗЕНТАЦИЈУ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЈEШТАЈА И РАЧУНOВOДСТВEНИ МEТOД 2.1. Основе за састављање и презентацију финансијских извјештаја Финансијски извјештаји Предузећа су састављени у складу са Међународним стандардимa финансијског извјештавања (МСФИ). Приложени финансијски извјештаји су припремљени по начелу набавне вриједности, осим за ревалоризацију одређених финансијских инструмената. Износи у приложеним финансијским извјештајима су изражени у Конвертибилним маркама (КМ). Конвертибилна марка представља функционалну и званичну извјештајну валуту у Републици Српској. Предузеће је приликом састављања извјештаја о новчаним токовима за период од девет мјесеци који се завршава на дан 30. септембра године користило директни метод извјештавања о новчаним токовима. Предузеће је у састављању ових финансијских извјештаја примјењивало рачуноводствене политике образложене у напомени 3 уз финансијске извјештаје. Стандарди и тумачења на снази у текућем периоду Сљедеће измјене постојећих стандарда, издатих од Одбора за међународне рачуноводствене стандарде, и тумачења (IFRIC), издата од Одбора за тумачење међународних рачуноводствених стандарда, биле су на снази за текући период: МСФИ 8 Оперативни сегменти (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара године), Измјене МСФИ 4 Уговори о осигурању и МСФИ 7 Финансијски инструменти: Објелодањивање Унапређење објављивања у вези са финансијским инструментима (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара године), Измјене МСФИ 1 Прва примјена МСФИ и МРС 27 Консолидовани и одвојени финансијски извјештаји Трошак улагања у зависно друштво, заједнички подухват или придружено друштво (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара године), 8

9 2. OСНOВE ЗА САСТАВЉАЊE И ПРЕЗЕНТАЦИЈУ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЈEШТАЈА И РАЧУНOВOДСТВEНИ МEТOД (наставак) 2.1. Основе за састављање и презентацију финансијских извјештаја (наставак) Стандарди и тумачења на снази у текућем периоду (наставак) Измјене различитих стандарда и тумачења која су резултат пројекта годишњег квалитативног побољшања МСФИ објављеног 22. маја године (МРС 1, МСФИ 5, МРС 8, МРС 10, МРС 16, МРС 19, МРС 20, МРС 23, МРС 27, МРС 28, МРС 29, МРС 31, МРС 34, МРС 36, МРС 38, МРС 39, МРС 40, МРС 41) првенствено кроз отклањање неконзистентности и рашчишћавање текста (већина измјена биће на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара године), Измјене МРС 32 Финансијски инструменти: Презентација и МРС 1 Презентација финансијских извјештаја Повративи инструменти и обавезе проистекле по основу ликвидације (на снази за периоде који почињу на или након 1. јануара године), МРС 1 (ревидирани) Презентација финансијских извјештаја Ревидирана презентација (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара године), МРС 23 (ревидирани) Трошкови позајмљивања (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара године), Измјене МСФИ 2 Исплате по основу акција Услови стицања права и отказивања (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара године), Измјене IFRIC 9 Поновна процјена уграђених деривата и МРС 39 Финансијски инструменти: Признавање и мјерење Уграђени деривати (на снази за годишње периоде који почињу на или након 30. јуна године), IFRIC 13 Програми лојалности купаца (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јула године), IFRIC 15 Уговори о изградњи некретнина (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара године), IFRIC 16 Хеџинг нето инвестиција у иностраним операцијама (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. октобра године). МСФИ 3 (ревидирани) Пословне комбинације (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јула године), МСФИ 1 Прва примјена МСФИ (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јула године), Измјене МСФИ 2 Исплате по основу акција Трансакције групних исплата у новцу по основу акција (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара године), Измјене МРС 27 Консолидовани и појединачни финансијски извјештаји (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јула године), Измјене МРС 39 Финансијски инструменти: Признавање и мјерење Прихватљиве хеџинг ставке (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јула године), Измјене различитих стандарда и тумачења која су резултат пројекта годишњег квалитативног побољшања МСФИ објављеног 16. априла године (МСФИ 2, МСФИ 5, МСФИ 8, МРС 1, МРС 7, МРС 17, МРС 18, МРС 36, МРС 38, МРС 39, IFRIC 9, IFRIC 16) првенствено кроз отклањање неконзистентности и рашчишћавање текста 9

10 2. OСНOВE ЗА САСТАВЉАЊE И ПРЕЗЕНТАЦИЈУ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЈEШТАЈА И РАЧУНOВOДСТВEНИ МEТOД (наставак) 2.1. Основе за састављање и презентацију финансијских извјештаја (наставак) (већина измјена биће на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара године), IFRIC 17 Пренос неновчаних средстава власницима предузећа (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јула године), IFRIC 18 Пренос средстава комитентима (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јула године), Измјене МРС 32 Финансијски инструменти: Приказивање Рачуноводствено обухватање права (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. фебруара године), IFRIC 19 Укидање обавеза инструментима капитала (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јула године). Усвајање ових измјена постојећих стандарда и тумачења није имало за резултат значајније промјене рачуноводствених политика Предузећа. Стандарди и тумачења који су издати али који нису још увијек у примјени На дан одобравања ових финансијских извјештаја, сљедећи нови стандарди, измјене стандарда и интерпретације су биле издате али нису постале ефективне: МСФИ 9 Финансијски инструменти (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара године), Измјене МРС 24 Објелодањивања о повезаним странама - Поједностављивање захтјеваних објелодањивања за ентитете у државном власништву и појашњење дефиниције повезаних страна (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара године), Измјене IFRIC 14 МРС 19 - Граница дефинисаних примања запослених, минимум захтјева фонда и њихова интеракција - Претплата минималних захтјева фонда (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара године), Руководство Предузећа је изабрало да не усвоји ове стандарде, измјене и тумачења прије него они ступе на снагу. Руководство предвиђа да усвајање ових стандарда, измјена и тумачења неће имати материјалан утицај на финансијске извјештаје Предузећа у периоду иницијалне примјене. 10

11 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА 3.1. Приходи Приходи од продаје се исказују по фактурној вриједности, умањеној за попусте и порез на додату вриједност. Приходи се евидентирају у тренутку пружања услуге. Приход од камата књижи се на обрачунској основи у складу с неотплаћеном главницом по ефективној каматној стопи Приходи од фиксне телефоније а) Приходи од телефонског саобраћаја Приходи од телефонског саобраћаја се наплаћују од корисника услуга Предузећа и евидентирају по фактурној вриједности, умањеној за попусте и порез на додату вриједност у тренутку пружања услуге. б) Телекомуникациона претплата Телекомуникациона претплата представља надокнаду за кориштење телефонских линија, и фактурише се мјесечно уназад, односно за претходни мјесец. Телекомуникациона претплата укључује и таксу за посједовање радио или телевизијског пријемника ( РТВ такса ) коју Предузеће наплаћује у име и за рачун Радио-телевизије Републике Српске ( РТ РС ) и Јавног радио-телевизијског сервиса Босне и Херцеговине ( ЈС БиХ ), а на основу Закона о основама Јавног радио телевизијског система Босне и Херцеговине и Закона о Радио-телевизији Републике Српске. Такође, дана 22. новембра године, Предузеће је, заједно са остала два оператера телекомуникационих услуга у Босни и Херцеговини (БХ Телеком д.д., Сарајево и Хрватске телекомуникације д.д., Мостар у даљем тексту: Tелеком опeрaтeри ), потписало Уговор о наплати РТВ таксе са три Јавна емитера у Босни и Херцеговини (РТ РС, ЈС БиХ и Радио телевизија Федерације Босне и Херцеговине). Уговором је регулисано да Телеком оператери врше фактурисање и наплату РТВ таксе својим корисницима фиксне телефоније, у име и за рачун Јавних емитера. У складу са Уговором, Јавни емитери се обавезују да сваком Телеком оператеру мјесечно исплате накнаду у висини од 4% од наплаћеног прихода од РТВ таксе. Овај Уговор се примјењује од 1. јануара године, и важи до 31. децембра године. Износи фактурисани на име РТВ таксе, осим накнаде за наплаћене приходе, нису укључени у приходе Предузећа. Ризик наплате потраживања по основу РТВ таксе сносе Јавни емитери. в) Приходи од укључивања нових претплатника Приходи од укључивања нових претплатника фиксне телефоније представљају приходе по основу фактурисане надокнаде за укључење нових претплатника и трошкова инсталације. Износи фактурисани за нове прикључке корисника се евидентирају у периоду у коме је корисник прикључен. 11

12 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.1. Приходи (наставак) Приходи од фиксне телефоније (наставак) г) Остали приходи од телекомуникационих услуга Остали приходи обухватају углавном приходе од осталих услуга као што су изнајмљивање телефонских капацитета водова, листинг позива, услуге говорне поште и друго. Наведени приходи евидентирају се у периоду у коме су настали Приходи од мобилне телефоније Приходи од мобилне телефоније се углавном односе на приходе од корисника мобилних телефона у виду кориштења услуга у prepaid-у и postpaid-у, као што су минути саобраћаја, SMS поруке, приходи од прикључака, продатих телефонских апарата и пакета, као и других додатних услуга. Приходи од продаје исказани су по фактурној вриједности, умањеној за попусте и порез на додату вриједност. Приходи се евидентирају у тренутку пружања услуге. Нефактурисани приход од услуга мобилне телефоније који је остварен у периоду од тренутка фактурисања до краја периода се обрачунава, а неостварени приход до истека обрачунског периода се разграничава. Приход од пружених prepaid услуга се признаје у моменту продаје prepaid допуна, а на крају обрачунског периода исти се разграничавају за износ нереализованих прихода Уговори са више елемената (МЕА) Уговори са више елементата (МЕА) се третирају као уговори код којих су компоненте независне и на које се примјењују различити рачуноводствени третмани, ако су испуњени сљедећи услови: Појединачни елемент уговора има вриједност за корисника независно од осталих елемената уговора: Предузеће у већини случајева не врши продају апарата независно од уговора о продаји осталих услуга; На тржишту се врши продаја апарата од стране било ког продавца (других оператера или дилера), и дилери могу набављати апарате директно од произвођача; Постоји секундарно тржиште за наведене апарате, при чему није обавезујуће да је такво тржиште очигледно. Објективно и поуздано се може утврдити фер вриједност сваког појединачног елемента уговора (релативна фер вриједност или резидуална вриједност). Мобилни телефон се признаје као трошак, а приход од продаје мобилног телефона се признаје као приход у моменту продаје односно уручења мобилног телефона кориснику пакета. Одобрени попуст за продати мобилни телефон се третира као трошак периода и исказује се у моменту испоруке телефона. Приход од активације се такође исказује у моменту испоруке апарата до износа одобреног попуста. Остали приходи од пружања корисничких услуга које су дефинисане уговором са више елемената (МЕА) се разграничавају у периоду на који се уговор односи. 12

13 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.3. Приходи и расходи по основу међународног обрачуна а) Приходи и расходи по основу међународног саобраћаја Предузеће је закључило низ споразума за међународни саобраћај у фиксној и мобилној телефонији. Приходи (расходи) и потраживања (обавезе) који су произашли из ових споразума су приказани у пратећим финансијским извјештајима и односе се на приходе и расходе од међународних долазних, односно одлазних позива остварених са земљама са којима је Предузеће успоставило директан обрачун међународног телефонског саобраћаја. Дио остварених прихода односно расхода по наведеном основу, евидентиран је на основу процјене извршене у складу са интерним обрачунима оствареног саобраћаја. Предузеће признаје приход (потраживања) само када се он може утврдити са поузданом сигурношћу. Ако постоје докази да неки расход (обавеза) може настати, врши се резервисање на терет трошкова, а на основу процјене о висини расхода (обавезе). Тамо гдје није могуће процијенити износ неке обавезе, извршено је одговарајуће објелодањивање у овим финансијским извјештајима. б) Приходи и расходи по основу roaming-а Приходи од roaming-а и трошкови roaming-а према иностраним операторима се исказују у вриједностима добијеним од клириншке куће Mach/Comfon. Приходи и трошкови roaming-а признају се у бруто износу, на бази оствареног саобраћаја у току периода Трошкови текућег одржавања и оправки Трошкови текућег одржавања и оправки основних средстава исказани су у стварно насталом износу у тренутку настајања. Трошкови текућег одржавања највећим дијелом се односе на одржавање телекомуникационе опреме, мјесних мрежа и компјутерских софтвера Трошкови закупа Трошкови закупа укључују трошкове закупа интернета, водова, пословног и складишног простора и осталих трошкова закупа. Наведени трошкови се књиже на терет извјештаја о укупном резултату у тренутку настанка, односно пропорционалном методом, током трајања уговора о закупу Прерачунавање средстава и обавеза у страним средствима плаћања Све позиције средстава и обавеза у страним средствима плаћања су прерачунате у њихову противвриједност у Конвертибилним маркама по званичном курсу важећем на дан извјештаја о финансијском положају. Пословне промјене у страним средствима плаћања током године прерачунавају се у Конвертибилне марке по званичном курсу важећем на дан сваке промјене, а настале позитивне и негативне курсне разлике књиже се у корист или на терет извјештаја о укупном резултату. 13

14 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.7. Порези и доприноси Текући порез на добитак Текући порез на добитак представља износ који се обрачунава и плаћа у складу са Законом о порезу на добит, а који се примјењује почевши од 1. јануара године. Текући порез на добитак представља износ који се обрачунава примјеном прописане пореске стопе од 10% на основицу утврђену пореским билансом, коју представља износ добитка прије опорезивања по одбитку ефеката усклађивања прихода и расхода. Порески прописи Републике Српске не предвиђају могућност да се порески губици из текућег периода могу користити као основа за повраћај пореза плаћеног у претходним периодима. Међутим, губици из текућег периода исказани у пореском билансу могу се користити за умањење пореске основице будућих обрачунских периода, али не дуже од пет година. Одложени порез на добитак Одложени порез на добитак се обрачунава коришћењем методе утврђивања обавеза према финансијским извјештајима, за привремене разлике произашле из разлике између пореске основе имовине и обавеза у извјештају о финансијском положају и њихове књиговодствене вриједности. Важеће пореске стопе на дан извјештаја о финансијском положају или пореске стопе које су након тог дана ступиле на снагу, користе се за утврђивање разграниченог износа пореза на добитак. Одложене пореске обавезе се признају за све опорезиве привремене разлике. Одложена пореска средства се признају за све одбитне привремене разлике и ефекте пореских губитака и пореских кредита, који се могу преносити у наредне фискалне периоде, до степена до којег ће вјероватно постојати опорезиви добитак од којег се пренијети порески губитак и кредити могу умањити. Порези и доприноси који не зависе од резултата Порези и доприноси који не зависе од резултата представљају плаћања према важећим републичким и општинским прописима ради финансирања разних комуналних и републичких потреба. Ови порези и доприноси укључени су у оквиру осталих пословних расхода. Порез на додату вриједност Законом о порезу на додату вриједност уведена је обавеза и регулисан је систем плаћања пореза на додату вриједност (ПДВ) на територији Босне и Херцеговине, почевши од 1. јануара године, чиме је замијењен систем опорезивања примјеном пореза на промет производа и услуга. 14

15 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.8. Нематеријална улагања На дан извјештаја о финансијском положају нематеријална улагања се састоје од телекомуникационих лиценци, права на трајно коришћење грађевинског земљишта, купљених софтвера и осталих лиценци. Нематеријална улагања су исказана пo набавнoј вријeднoсти, умањeна за исправку вријeднoсти и укупне евентуалне акумулиране губитке усљед умањења вриједности. Набавну вријeднoст чини вријeднoст пo фактури дoбављача укључујући царине, порезе који се не могу рефундирати и све друге трoшкoвe дoвoђeња срeдства у стањe функциoналнe приправнoсти. Набавна вриједност умањена је за све примљeне пoпусте и/или рабате. Телекомуникационе лиценце се амортизују равномјерно током вијека коришћења тих лиценци, а у складу са МРС 38 Нематеријална улагања. Право на трајно кориштење грађевинског земљишта се односи на земљиште које је, на основу Закона о почетном билансу стања у поступку приватизације државног капитала у предузећима Републике Српске, уступљено Предузећу од стране државе. На основу важећих рачуноводствених прописа не врши се обрачун амортизације наведеног земљишта Некретнине и опрема Некретнине и опрема су исказани пo набавнoј вријeднoсти и умањeни за исправку вријeднoсти и укупне евентуалне акумулиране губитке због умањења вриједности. Набавну вријeднoст чини вријeднoст пo фактури дoбављача укључујући царине, порезе који се не могу рефундирати и све друге трoшкoвe дoвoђeња срeдства у стањe функциoналнe приправнoсти. Набавна вриједност умањена је за све примљeне пoпусте и/или рабате. Набавна вриједност изграђених основних средстава је њихова набавна вриједност на датум када су изградња или развој завршени. Под основним средствима сматрају се она средства чији је очекивани корисни вијек употребе дужи од једне године. Добици или губици који се јављају приликом расходовања или продаје основних средстава, исказују се у извјештају о укупном резултату као дио осталих пословних прихода или осталих пословних расхода. Адаптације, обнављања и поправке које продужавају вијек кориштења средства, увећавају вриједност основног средства. Оправке и одржавања се књиже на терет текућег обрачунског периода и приказују као трошкови пословања. 15

16 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) Амортизација Амортизација некретнина, опреме и нематеријалних улагања се обрачунава на набавну вриједност на почетку године, као и на некретнине, опрему и нематеријална улагања стављена у употребу током године, примјеном пропорционалног метода. Процијењени корисни вијек употребе појединих група некретнина, опреме и нематеријалних улагања, који је служио као основа за обрачун амортизације и примјењене стопе за период од девет мјесеци који се завршава на дан 30. септембра године су сљедећи: Вијек трајања (година) Стопа (%) GSM и UMTS лиценце Нематеријална улагања, изузев GSM и UMTS лиценци Грађевински објекти Мреже и каблови Централе Опрема за пренос Телефонске говорнице Хаубе за говорнице Камиони и моторна возила Компјутери 4 25 Канцеларијски намјештај и остала опрема Умањење вриједности материјалне имовине На сваки датум извјештаја о финансијском положају Предузеће преиспитује књиговодствене износе своје материјалне имовине да би утврдило постоје ли наговјештаји да је дошло до губитака усљед умањења вриједности наведене имовине. Ако постоје такве назнаке, процјењује се надокнадиви износ средства да би се могао утврдити евентуални губитак настао умањењем. Ако није могуће процијенити надокнадиви износ појединог средства, Предузеће процјењује надокнадиви износ јединице која генерише новац, а којој то средство припада. Надокнадива вриједност је нето продајна цијена или вриједност у употреби, зависно од тога која је виша. За потребе процјене вриједности у употреби, процијењени будући новчани токови дисконтују се до садашње вриједности примјеном дисконтне стопе прије опорезивања која одражава садашњу тржишну процјену временске вриједности новца и ризике специфичне за то средство. Ако је процијењен надокнадиви износ средства (или јединице која генерише новац) мањи од књиговодственог износа, онда се књиговодствени износ тог средства (или јединице која генерише новац) умањује до надокнадивог износа. Губици од умањења вриједности признају се одмах као расход, осим ако средство није земљиште или зграда које се не користи као инвестициона некретнина која је исказана по ревалоризованом износу, у којем случају се губитак од умањења исказује као смањење вриједности настало ревалоризацијом средства. 16

17 3. ПРEГЛEД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНOВOДСТВEНИХ ПOЛИТИКА (наставак) Умањење вриједности материјалне имовине (наставак) Код накнадног поништења губитка од умањења вриједности, књиговодствени износ средства (јединице која генерише новац) повећава се до ревидираног процијењеног надокнадивог износа тог средства, при чему већа књиговодствена вриједност не премашује књиговодствену вриједност која би била утврђена да у претходним годинама није било признатих губитака на том средству (јединици која генерише новац) усљед умањења вриједности. Поништење губитка од умањења вриједности одмах се признаје као приход, осим ако се предметно средство не исказује по процијењеној вриједности, у којем случају се поништење губитка од умањења вриједности исказује као повећање усљед ревалоризације. На дан 30. септембар године, на основу процјене руководства Предузећа, не постоје индикације да је вриједност нематеријалних улагања, некретнина и опреме обезврјеђена Финансијска имовина Сва финансијска имовина се признаје, односно престаје се признавати на датум трговања кад је купопродаја финансијског средства дефинисана уговореним датумом испоруке финансијског средства у роковима утврђенима према конвенцијама на предметном тржишту, и иницијално је мјерена по фер вриједности, укључујући трансакционе трошкове. Финансијска имовина је класификована у сљедеће категорије: финансијска имовина ''расположива за продају'', ''у посједу до доспјећа'', те ''дати кредити и потраживањa''. Класификација зависи од природе и сврхе финансијске имовине, и одређена је у тренутку иницијалног признавања. Метода ефективне каматне стопе Метода ефективне каматне стопе је метода обрачуна амортизованог трошка финансијске имовине и распоређивања прихода од камата током одређеног периода. Ефективна каматна стопа је каматна стопа која тачно дисконтује будућа новчана примања кроз очекивани вијек трајања финансијске имовине, или гдје је то могуће, краћег периода. Приходи се признају на бази ефективне камате стопе за дужничке инструменте, изузев за оне који су исказани по фер вриједности кроз извјештај о укупном резултату. Финансијска имовина која се држи до доспјећа Мјенице и обвезнице са фиксним или одредивим плаћањима и фиксним роком доспјећа, за које Предузеће има позитивну намјеру и могућност да их чува до доспјећа, класификују се као имовина у посједу до доспјећа. Књиже се и по трошку амортизације користећи методу ефективне каматне стопе, умањеном за умањење вриједности, са приходом који се признаје на бази ефективног прихода. 17

18 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) Финансијска имовина (наставак) Финансијска имовина расположива за продају Акције које не котирају на берзи и откупиви дужнички вриједносни папири држани од стране Предузећа којима се тргује на активном тржишту, су класификовани као расположиви за продају и презентују се по фер вриједности, користећи се текућом тржишном вриједношћу неког другог инструмента који је суштински једнак или се базира на очекиваним новчаним токовима имовине која представља основ улагања. Улагања за која није могуће реално утврдити фер вриједност се мјере по трошку. Добици и губици који настају због промјене фер вриједности директно утичу на капитал, односно на ревалоризационе резерве од инвестиција, са изузетком умањења за импаритетне губитке, камате обрачунате користећи метод ефективне каматне стопе и добит или губитак на монетарну имовину од курсних разлика, који се директно признају у добитак или губитак периода. Када се таква имовина продаје, или је изложена трајном смањењу вриједности, кумулативна добит или губитак претходно остварен у ревалоризационим резервама за улагања је укључен у приходе и расходе периода. Фер вриједност финансијских средстава расположивих за продају изражених у страној валути се одређује у тој валути и прерачунава се по важећој курсној стопи на дан извјештаја о финансијском положају. Промјена у фер вриједности која се може приписати промјенама курса и која резултира промјени амортизованог трошка средства, признаје се у извјештају о укупном резултату, док се остале промјене признају као промјене у капиталу. Дати кредити и потраживања Потраживања од купаца, кредити и остала потраживања са фиксним или одредивим плаћањима која не котирају на активном тржишту класификују се као кредити и потраживања. Кредити и потраживања вреднују се по амортизованом трошку, примјеном методе ефективне каматне стопе, умањени за процијењено умањење вриједности. Приход од камате се признаје примјеном ефективне каматне стопе, осим у случају краткорочних потраживања, гдје би признавање прихода било нематеријално. Исправка вриједности потраживања од купаца Потраживања су приказана по њиховој номиналној вриједности, умањеној за исправке вриједности ненаплативих потраживања. Исправка вриједности потраживања врши се индиректно за износ доспјелих потраживања која нису наплаћена у одређеном периоду од датума доспјећа за плаћање (преко 60 дана), а директно ако је немогућност наплате извјесна и документована. Процјена износа ненаплативих потраживања базира се на историјским доказима о износу с тим у вези насталих губитака. Гoтoвински eквивалeнти и гoтoвина Гoтoвински eквивалeнти и гoтoвина укључују гoтoвину у благајни, дeпoзитe кoд кoмeрцијалних банака, каo и високо ликвидна средства која се могу брзо конвертовати у познате износе готовине, уз безначајан ризик од промјене вриједности. 18

19 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) Финансијска имовина (наставак) Умањења финансијске имовине Финансијска имовина, осим имовине исказане по фер вриједности кроз извјештај о укупном резултату, процијењена је за индикаторе умањења на сваки датум извјештаја о финансијском положају. Финансијска имовина је умањена тамо гдје је доказано да су, као резултат једног или више догађаја који су се десили након почетног признавања финансијске имовине, процијењени будући новчани токови инвестиције измијењени. За акције које не котирају на берзи а класификоване су као расположиве за продају, значајан или продужен пад у фер вриједности вриједносног папира испод његовог трошка сматра се објективним доказом умањења. За сву осталу финансијску имовину, укључујући откупиве хартије од вриједности класификоване као расположиве за продају, и потраживања по финансијском зајму, објективан доказ умањења може укључити: значајне финансијске тешкоће издаваоца или корисника; или пропуст или делинквенција у отплати камате или главнице; или могућност да ће дужник доћи у стечај или финансијску реорганизацију. За одређене категорије финансијске имовине, као што су потраживања од купаца, средства за која је процијењено да нису умањена, појединачно се накнадно процјењују за умањење на колективној основи. Објективан доказ умањења портфолиа потраживања могао би укључити претходно искуство Предузећа у наплати, кашњење у наплати након периода доспјећа, као и промјене у националним или локалним економским условима који су у узајамној вези са неизвршењем потраживања. За финансијску имовину исказану по амортизованом трошку, износ умањења је разлика између књиговодствене вриједности имовине и садашње вриједности процијењених будућих новчаних токова, дисконтованих користећи оригиналну ефективну каматну стопу финансијског средства. Књиговодствена вриједност финансијске имовине је умањена за губитке умањења директно за сву финансијску имовину, осим за потраживања гдје је књиговодствена вриједност умањена кроз употребу резервација за умањење вриједности. Када није могуће наплатити потраживања од купаца, онда су иста отписана на терет резервације за умањење вриједности. Накнадни поврат износа који су претходно отписани се оприходује у корист резервације за умањење вриједности. Промјене у књиговодственој вриједности резервације за умањење вриједности евидентирају се у извјештају о укупном резултату. Са изузетком хартија од вриједности расположивих за продају, ако се, у наредном периоду, износ губитака од умањења вриједности смањи, и то смањење се односи на догађај који је настао након што је умањење признато, претходно признат губитак умањења може се признати кроз извјештај о укупном резултату у мјери која неће резултовати књиговодственим износом већим него што би био амортизовани трошак да није дошло до признавања умањења вриједности на датум када је умањење вриједности исправљено. Што се тиче хартија од вриједности - улагања расположивих за продају, губици од умањења претходно признати кроз извјештај о укупном резултату се не поништавају кроз извјештај о укупном резултату. Било које увећање у фер вриједности након губитка умањења је признато директно у капитал. 19

20 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) Финансијска имовина (наставак) Престанак признавања финансијске имовине Предузеће ће престати признавати финансијску имовину само када уговорна права на новчане токове од финансијске имовине истекну; или ако пренесе финансијску имовину, па самим тим и све ризике и награде од власништва средства на други субјект. Ако Предузеће не пренесе нити задржи суштински све ризике и поврате од власништва и задржи контролу над финансијском имовином, Предузеће наставља да признаје финансијску имовину Финансијске обавезе Финансијске обавезе обухватају дугорочне обавезе (дугорочне кредите и остале дугорочне обавезе), краткорочне обавезе из пословања и остале обавезе. Финансијске обавезе се иницијално признају у износу примљених средстава. Накoн пoчeтнoг признавања финансијскe oбавeзe сe мјeрe у изнoсу пo кoмe јe oбавeза пoчeтнo призната умањeна за oтплатe главницe, увeћана за износе капитализованих камата и умањeна за билo кoји oтпис одобрен од стране повјериоца. Финансијске обавезе су исказане по амортизованој вриједности коришћењем ефективне каматне стопе. Обавезе по основу камата на финансијске обавезе се евидентирају на терет финансијских расхода у периоду на који се односе и приказују у оквиру осталих краткорочних обавеза. Финансијска обавеза престаје да се признаје када Предузеће испуни обавезу или када је обавеза плаћања предвиђена уговором укинута или истекла Залихе Залихе се евидентирају по нижој од набавне вриједности и нето продајне вриједности. Нето продајна вриједност је цијена по којој залихе могу бити продате у нормалним условима пословања након умањења цијене за трошкове продаје. Вриједност залиха материјала, резервних дијелова, алата и инвентара се утврђује на основу метода просјечне набавне цијене. Набавна вриједност укључује вриједност по фактури добављача, транспортне и зависне трошкове. Алат и инвентар се отписује 100% приликом издавања у употребу. Залихе робе се вреднују по просјечним набавним цијенама или нето продајној вриједности у зависности која је нижа. У цијену залиха робе урачунава се и припадајући дио зависних трошкова набавки. Залихе робе се највећим дијелом односе на залихе мобилних и фиксних телефона набављених за даљу продају купцима у оквиру посебних продајних пакета или самостално. Терећењем осталих расхода врши се исправка вриједности залиха у случајевима када се оцијени да је потребно свести вриједност залиха на њихову нето продајну вриједност. За оштећене залихе и залихе које по квалитету не одговарају стандардима врши се одговарајућа исправка вриједности, или се у цјелости отписују. 20

21 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) Залихе (наставак) Вредновање мобилних телефона на залихама Продаја мобилних телефона у Предузећу се у већини случајева врши у оквиру МЕА (уговора са више елемената). Продаја мобилних телефона у оквиру МЕА (уговори са више елемената) је активност која се врши у циљу стимулације и унапређења продаје одређених услуга (пакета) корисницима. Мобилни телефони се продају по нижим цијенама као дио пословне стратегије Предузећа. Предузеће заузврат са корисником пакета закључује уговоре на одређени период који обезбјеђују Предузећу прилив економских користи у будућности. Предузеће у том случају очекује да ће надокнадити вриједност телефона које продаје по нижим цијенама, али кроз стимулацију и унапређење продаје разних других услуга кориснику пакета. Вредновање залиха таквих телефона се врши по набавној цијени, док се трошак (набавна вриједност продате робе) признаје у моменту када је мобилни телефон продат, односно испоручен кориснику на бази уговора који садржи више елемената. Продаја телефона по нижим цијенама се третира као трошак периода, и признаје се у извјештају о укупном резултату као трошкови одобрених попуста у моменту продаје/испоруке телефона (напомена 10) Активна и пасивна временска разграничења Активна временска разграничења се највећим дијелом састоје од обрачунатих а нефактурисаних прихода за услуге извршене у току текућег периода, а које су фактурисане у наредном периоду, као и обрачунатих потраживања између оператера у међународном саобраћају. Процијењени трошкови у међународном саобраћају за услуге примљене у текућем, а фактурисане у наредном обрачунском периоду евидентирају се у оквиру пасивних временских разграничења Резервисања Резервисања се признају и врше када Предузеће има законску или уговорену обавезу као резултат прошлих догађаја и када је вјероватно да ће одлив ресурса који стварају економске добити бити потребан да се измири обавеза и када се може поуздано процијенити износ обавезе. Резервисања се састоје од резервисања за судске спорове који се воде против Предузећа, резервисања за бенефиције за запослене, као и резервисања за остале вјероватне догађаје, а на основу корекција које је извршило Предузеће по налогу Главне службе за ревизију јавног сектора Републике Српске. Резервисања за судске спорове извршена су на основу процјене исхода спорова за које се вјерује да ће настати у наредној години или годинама Разграничени приход Разграничени приходи се односе на разграничени приход по основу донираних средстава у складу са МРС 20 Рачуноводство државних донација и објелодањивање државне помоћи. Кретање на разграниченом приходу по основу примљених донација у току периода приказано је у напомени

22 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) Бенефиције за запослене a) Порези и доприноси за обезбјеђење социјалне сигурности запослених У складу са домаћим прописима и усвојеном рачуноводственом политиком, Предузеће је обавезно да уплаћује доприносе разним државним фондовима за социјалну заштиту. Ове обавезе укључују доприносе на терет запослених и на терет послодавца у износима који се обрачунавају примјеном специфичних, законом прописаних стопа. Предузеће има законску обавезу да изврши обуставу обрачунатих доприноса из бруто зарада запослених и да за њихов рачун изврши пренос обустављених средстава у корист одговарајућих државних фондова. Доприноси на терет запослених и на терет послодавца књиже се на терет трошкова у периоду на који се односе. б) Обавезе по основу отпремнина и јубиларних награда У складу са Појединачним колективним уговором о раду, Предузеће је обавезно да запосленима, при одласку у пензију исплати отпремнине у висини три мјесечне плате остварене од стране запосленог, које при том не могу бити мање од три просјечне мјесечне плате Предузећа, укључујући сва примања на која се плаћају порези и доприноси. Као основица за обрачун узима се највећа мјесечна плата остварена у посљедњих 12 мјесеци прије остваривања права на пензију. Поред тога, Предузеће је у обавези да исплаћује и јубиларне награде у висини између једне и три просјечне мјесечне плате Предузећа. Број мјесечних зарада за јубиларне награде одређује се на основу броја година које је запослени провео у Предузећу, што је приказано у сљедећој табели: Број година проведених у Предузећу Број плата На основу МРС 19 Накнаде запосленима захтијева се обрачун и укалкулисавање садашње вриједности акумулираних права запослених на отпремнине и јубиларне награде. Трошкови везани за накнаде приликом oдласка у пeнзију и јубиларнe наградe утврђују се коришћењем метода пројектованих јединица кредитирања, са актуарским одмјеравањем које се врши на дан извјештаја о финансијском положају. У складу са наведеним, Предузеће је ангажовало овлашћеног актуара да у име Предузећа изврши обрачун садашње вриједности акумулираних права запослених на отпремнине и јубиларне награде на дан 31. децембар године. Приликом обрачуна наведене садашње вриједности акумулираних права запослених на отпремнине и јубиларне награде овлашћени актуар је користио сљедеће претпоставке: дисконтна стопа од 6% годишње, пројектовани раст зарада 5.5% годишње, планирана стопа инфлације 3.5% годишње, године радног стажа за одлазак у пензију 40 година за мушкарце и 35 година за жене, пројектована флуктуација запослених на основу података о историјском кретању запослених у претходном периоду, званично објављене стопе морталитета из окружења, као и остали услови неопходни за остваривање права на отпремнину и јубиларну награду. Обзиром да није било значајне флуктуације запослених, као ни промјене осталих актуарских претпоставки, у периоду од девет мјесеци који завршава на дан 30. септембра године, руководство Предузећа је извршило ажурирање наведеног актуарског обрачуна садашње вриједности акумулираних права запослених на отпремнине и јубиларне награде. 22

23 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) Привремена дивиденда (међудивиденда) Предузеће је, у току пословне године, на основу периодичних финансијских извјештаја и одлуке Скупштине акционара од 8. маја године, а у складу са локалним Законом о предузећима (члан 225.), извршило расподјелу привремене дивиденде (међудивиденде) акционарима. Износ исплаћене међудивиденде је био мањи од 50% остварене добити претходне године, како то и захтијева Закон о предузећима Правична (фeр) вријeднoст Пoслoвна пoлитика Предузећа јe да oбјeлoдани инфoрмацијe o правичнoј вријeднoсти активe и пасивe за кoју пoстoјe званичнe тржишнe инфoрмацијe и када сe правична вријeднoст значајнo разликујe oд књигoвoдствeнe вријeднoсти. У Републици Српској нe пoстoји дoвoљнo тржишнoг искуства, каo ни стабилнoсти и ликвиднoсти кoд купoвинe и прoдајe пoтраживања и oсталe финансијскe активe и пасивe, пoштo званичнe тржишнe инфoрмацијe нису у свакoм трeнутку распoлoживe. Стoга, правичну вријeднoст нијe мoгућe пoузданo утврдити у oдсуству активнoг тржишта. Управа Предузећа врши прoцјeну ризика и, у случајeвима када сe oцијeни да вријeднoст пo кoјoј сe имoвина вoди у пoслoвним књигама нeћe бити рeализoвана, врши исправку вријeднoсти. Пo мишљeњу Управе Предузећа, изнoси у oвим финансијским извјeштајима oдражавају вријeднoст кoја јe, у датим oкoлнoстима, највјeрoдoстoјнија и најкoриснија за пoтрeбe извјeштавања. 4. ЗНАЧАЈНЕ РАЧУНОВОДСТВЕНЕ ПРОЦЈЕНЕ Презентација финансијских извјештаја захтијева од руководства коришћење најбољих могућих процјена и разумних претпоставки, које имају ефекта на презентоване вриједности средстава и обавеза и објелодањивање потенцијалних потраживања и обавеза на дан састављања финансијских извјештаја, као и прихода и расхода у току извјештајног периода. Ове процјене и претпоставке су засноване на историјским и осталим информацијама расположивим на дан састављања финансијских извјештаја, а будући стварни резултати могу да се разликују од процијењених износа. Основне претпоставке које се односе на будуће догађаје и остале значајне изворе неизвjесности при давању процjене на дан извјештаја о финансијском положају, која носи ризик са могућим исходом у материјално значајним корекцијама садашње вриједности средстава и обавеза у наредној финансијској години представљене су у даљем тексту: Процијењени корисни вијек некретнина, опреме и нематеријалних улагања Одређивање корисног вијека некретнина, опреме и нематеријалних улагања је засновано на историјском искуству са сличним средствима, као и предвиђеним технолошким напретком и промјенама економских и индустријских фактора. Адекватност процијењеног преосталог корисног вијека некретнина, опреме и нематеријалних улагања се анализира годишње, или гдје год постоји индиција о значајним промјенама одређених претпоставки. Руководство Предузећа сматра да су рачуноводствене процјене у вези са процијењеним корисним вијеком трајања некретнина, опреме и нематеријалних улагања, значајне рачуноводствене процјене, јер укључују и претпоставке о технолошком развоју у веома иновативној индустрији. 23