NA IZVORIMA ISTORIJE AUSTRIJSKO-SRPSKOG OSIGURANJA: 200 GODINA AGENATA OSIGURANJA

Transkript

1 Prof. dr VVolfgang ROHRBACH* NA IZVORIMA ISTORIJE AUSTRIJSKO-SRPSKOG OSIGURANJA: 200 GODINA AGENATA OSIGURANJA Apstrakt Direktiva Evropske unije o posredovanju u osiguranju iz godine (do godine ugradena u većinu nacionalna zakonodavstva) svela je samostalne delatnosti agenata i brokera pod jedinstveni naziv posrednika u osiguranju. Skeptici su postavili pitanje - čemu tako široka tolerancija i mogućnosti tumačenja za dršave članice EU? Na primeru Austrije se može pokazati da dva sveta prodaje u osiguranju, od ranog 19. veka organski srasla, ne mogu nestati donošenjem zakonskog akta, ma kako on bio važan. Objašnjanje za to treba tražiti u istorijskom razvoju. Svi nosimo pečat prošlosti i s njom smo neraskidivo vezani. Mudri zakoni nastaju samo uz uvažavanje ovih meduzavisnosti. Ključne reči: Direktiva EU o posredovanju u osiguranju, agent osiguranja, broker osiguranja, Uredba o obavljanju samostalne privredne delatnosti, istorija osiguranja 1. UVOD U prošlosti i u sadašnjosti bilo je i ima u istoriji nauke osiguranja Austrije i Srbije čitav niz zajedničkih dodimih tačaka.' Agent u osiguranju kao prodajni kanal jeste jedno od područja te saradnje. Zajednički istorijski koreni su nastali već u prvoj polovini XIX veka, a rezultat su prekograničnih aktivnosti osiguravajućih društava u staroj" Austriji (trš- 1 Državni univerzitet u Beču; consult@uniqa.rs. Jovan Slavnić, Dosadašnja i buduća zajednička saradnja srpskog i austrijskog Udruženja za pravo osiguranja", IX-ti tom Istorije osiguranja Austrije", izdavač: W. Rohrbach, Beč 2008, str ćanskih i bečkih društava) na Balkanu. Zbog toga je sasvim primereno da se u jednom mediju u Srbiji posveti pažnja nastanku agenata osiguranja u Monarhiji pre 200 godina. 2. DIREKTIVA EU O POSREDNICIMA I NJENA PRIMENA Jubilej nastanka poziva agenta u osiguranju se vremenski poklapa i sa velikom fazom transformacije u EU, bremenitom konfliktima i brigom za budućnost. Ima li poziv agenta svoje sutra?", glasi pitanje koje se u Austriji postavlja u pogledu primene Direktive EU 2002/92/EZ 2 sa zabrinutošću koja, više nego sam jubilej, podstiče na razmišljanje. U okviru primene Direktive je isto tako važno da se rasvetle postavljena pitanja jasnog razgraničenja poziva brokera i agenta u osiguranju, o kojima se do danas u velikom delu Evrope žučno raspravlja. 3 S pravne tačke gledišta, slabost celog scenarija su stare devize" u novom zakonodavstvu, koje izvesno u ovoj formi ne odgovaraju osnovnoj ideji Direktive. Evropska komisija se poslednjih godina bavi idejom donošenja nove direktive o posredovanju u osiguranju. U tu svrhu su preduzeti pripremni radovi, kao npr. sektorsko ispitivanje na. planu osiguranja firmi u Evropi. Cilj nove direktive bi bio harmonizacija i unapređenje koncepta unutrašnjeg 2 Primena evropskog prava na obavljanje profesije posredovanja u osiguranju izvršena je Izmenom Uredbe o obavljanju samostalne privredne delatnosti (,,GewO 2004"). 1 O približavanju položaja nezavisnih agenata i brokera osiguranja u ugovorima koje zaključuju sa klijentima u pogledu obaveza koje oni preuzimaju prema klijentima i osiguravačima sa aspekta uporednog prava pisao je profesor Jovan Slavnić, koncentrišući se posebno na zajedničku obavezu savetovanja klijenata, zaštitu interesa klijenata i osiguravača, odabira osiguravača i polise, informisanja klijeta o riziku, uslovima polise i drugim činjenicama pre i tokom trajanja ugovora o osiguranju u članku Ovlašćenja i obaveze brokera osiguranja", Zbornik radova Pravo osiguranja u tranziciji", izdanje Udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije, Palić, april 2003, str Ovu tendenciju u ugovomim odnosima i posebno u pogledu izjednačavanja uslova za obavljanje obe ove profesije, koja proizilazi iz osnovnog cilja da oni kao posrednici osiguranja moraju da imaju glavnu ulogu na tržištu osiguranja u distribuciji proizvoda osiguranja koju proklamuje Direktiva o posrednicima osiguranja 2002/92/EC od 9. decembra 2002, ovaj autor je razmatrao u članku Direktiva Evropske unije o posredovanju u osiguranju od godine", Revija za pravo osiguranja, br. 1-2/2005, str Revija za pravo osigiiranja * Broj 1/2011

2 Prof. dr Wolfgang ROHRBACJH NAIZVORIMA ISfORIJE AUSTRIJSKO-SRPSKOG OSIGURANJA, r 9 *".,,. _ ~.. I.OMP.T. X"' 1 I 11 " 'II -. :"* > _ zjt-. tržišta" Evropske unije. Prekogranični promet usluga definitivno ne funkcioniše ni u osiguranju ni u posredovanju u osiguranju onako kako je to Komisija 90-tih godina zamislila Ukidanje zanimanja agenta - Ziveo agent osiguranja!" Propisima Direktive se želelo izjednačiti zanimanje agenta i brokera u osiguranju. Ipak su u pojedinim zemljama članicama i posle primene Direktive u nacionalno zakonodavstvo ostale velike razlike u osnovnim pravima i ugovornim odredbama. Takođe, odstupaju značajno i odredbe o načinu honorisanja rada i obrazovanju, koje čine uslov za obavljanje ovih zanimanja. Sve ovo može biti pretpostavka za moguće sukobe, za šta je Austrija trenutno markantan primer. U jesen godine je Državno veće Austrije (Nationalrat) zaključilo primenu Direktive o posredovanju u osiguranju. Od tada nema autonomnog prava za obavljanje samostalne delatnosti agenata i brokera osiguranja, za koje je uveden zajednički pojam posrednici u osiguranju". Ovo zanimanje je dozvoljeno još samo u formi agenta ili u formi brokera osiguranja. Na ovaj način je zapravo obema profesijama oduzeto" pravo obavljanja samostalne delatnosti. Agenti nisu više samostalan poziv, već naprosto forma delatnosti. Nadalje, zakonodavac je imao nameru da legalizuje položaj tzv. višestrukog agenta. Jedna od suštinskih tačaka primene Direktive godine u Austriji je bilo stvaranje samostalnog zanimanja sveobuhvatnog posredovanja u osiguranju" ( 94 Z 76 Uredbe o obavljanu samostalne privredne delatnosti - GewO 1994, dalje Uredba"). Ova delatnost može da se obavlja u formi agenta osiguranja, u formi brokera osiguranja, savetnika u pitanjima osiguranja kao i u formi koja se ne određuje na poseban način. Obavljanje ovih delatnosti je bilo omogućeno kao sporedno zanimanje i kao privredna delatnost po posebnom pravu, shodno par. 32. st. 6, kao i firmama na koje se ne primenjuje Uredba (par 137. st. 2). U izmeni Uredbe ( BGBl. F, br. 42/2008) uveden je novi stav - st. 2a paragrafa 137, koji precizira uslove obavljanja sporednog zanimanja i istovremeno određuje mogućnost zasnivanja nove sporedne delatnosti sa rokom Od godine, dakle, delatnosti posredovanja u osiguranju ne mogu više da se obavljaju kao sporedna delatnost. Potrošač ne može u praksi da prepozna razliku između profesije brokera i agenta u osiguranju. Njemu uglavnom nije poznato da brokeri osiguranja deluju nezavisno i da su obavezni da mu ponude, tj. posreduju u pronalaženju najbolje moguće osiguravajuće zaštite na tržištu, dok su agenti osiguranja u principu uvek zavisni od jednog ili više osiguravajućih društava. Ovako slaba transparentnost je, s jedne strane, rezultat mogućnosti da isto lice istovremeno obavlja obe delatnosti, a s druge strane, i mogućnosti da agent nastupa za više osiguravača, pri čemu Uredba za sada još izričito ne zabranjuje posredovanje u pribavi međusobno srodnih proizvoda osiguranja. Zakonska regulativa se može posmatrati i u odnosu na veliki broj lica na koje se odnosi. Sa trenutno oko 9000 aktivnih agenata osiguranja koji posluju samostalno u Austriji - zemlji porekla ove profesije - ovaj prodajni kanal je na drugom mestu u branši, a spoljna služba" ili agenti nameštenici" sa zaposlenih na prvom ISTORIJSKI KURIOZITET U AUSTRIJI U prvoj polovini XIX-og veka profesija agenta osiguranja doživljava svoj slavni nastanak. Medutim, tokom XX-og veka u Austriji opada njen imidž, a konsekventno i njen ekonomski značaj.' Nešto drugačija situacija je bila u Francuskoj, Spaniji, Italiji i, naročito, u Nemačkoj. U ovim državama je agent osiguranja neprekidno bio najuspešniji prodajni kanal, posebno u osiguranju od štete. Posetilac velikih gradova navedenih država često može da ugleda logo starih osiguravajućih društava na reprezentativnim zgradama, pri čemu se uglavnom radilo o njihovim agencijama. Ponegde se vidi natpis agencija osnovana 1850". Pod rukovodiocem agencije, koji neretko taj zadatak obavlja već u drugoj ili trećoj generaciji, je bilo mnogo zaposlenih agenata i personala u upravi osiguravajućeg društva. Krug delatnosti je obuhvatao, pored poslovanja s klijentima, i zadatke poslovnica - sve do pokrajinskih direkcija. Najznačajniji osiguravači Dunav- 4 Studie der Wirtschaftskammer Niederosterreich iiber "Uberalterungs-und Nachfolgeprobleme der Versicherungsagenten", Beč, septembar 2010, str Wolfgang Rohrbach, "75 Jahre Osterreichische Gesellschaft fur Versicherungsfachvvissen", in: Bd 7 der Versicherungsgeschichte Osterreichs, Verlag Holzhausen, Beč 2004, str Revija za pravo osigiiranja * Broj 1/2011

3 ske monarhije, koji su imali podružnice diljem Evrope, učvrstili su agente kao protivtežu" zapadnoevropskim brokerima u branši. U Austriji je agent zaposlen u spoljnoj službi (nazvan i agent nameštenik" ili zastupnik") imao poseban položaj - i ne sarno što se tiče njegovog udela u čitavom poslovanju. Mnogo više treba istaći da on nigde drugde u Evropi nije imao toliki značaj i da je još uvek tako. U nekim zemljama Istočne Evrope i pojedinim društvima za osiguranje na Zapadu postoje akviziteri nameštenici kao u Austriji, ali se tamo pod nameštenikom u spoljnoj službi" podrazumeva zaposleno lice koje servisira partnere u prodaji. On je serviser brokera, specijalista prodaje ili ekspert. Još pre nego što je Austrija pristupila Evropskoj uniji godine, profesija agenta je opet postala salonska" i u nekoliko godina zabeležila zapanjujuću ekspanziju. To se ne ogleda samo u povećanju broja agenata, već i u udelu povećanja poslovanja koji, prema gruboj proceni, iznosi oko 10% novih ugovora. 6 Profesija ima svoja tri izvora: zaposleni (nameštenici) u prodaji koji traže put ka osamostaljivanjnu ili ih za to animiraju osiguravači; savetnici iz drugih profesija, na primer, savetnik za imovinu ili trgovac automobilima koji, takođe želi da obavlja pravno samostalnu delatnost i, konačno, i brokeri koji često prelaze u agencijski odnos sa društvom za osiguranje (uglavnom iz razloga da izbegnu teret profesionalne odgovornosti koju imaju kao brokeri) Finansijski službenici - preteče agenata osiguranja Poznati naučnik u oblasti osiguranja Alfred Manes, godine, a onda ponovo 1936, u svom širom sveta poznatom Leksikonu osiguranja", odnosno Nauci o osiguranju", kaže: Istorijski razvoj agentskog posla je gotovo potpuno neistražen." Zbog Prvog svetskog rata i krize u dvadesetim i tridesetim godinama XX veka, koje su konačno rezultirale Drugim svetskim ratom, osiguranje je zapadalo u toliko mnogo ekonomskih i političkih kriza da se niko nije upuštao u istraživanje istorije osiguranja, te se ni u drugoj polovini XX veka nije mogla naći informacija o nastanku i ranom razvoju zanimanja agenta osiguranja. Tek od 1980-tih posvetili su se autori enciklopedijskog dela Versicherungsgeschichte Osterreichs" 8 istoriji agenta osiguranja. Profesija agenta osiguranja postoji u Austriji - uzevši u obzir i preteče - već 200 godina. Mnoge tradicije ovog najznačajnijeg prodajnog kanala Dunavske monarhije su se održale do danas (na primer, konzervativno-elegantni nastup, način jezičkog izražavanja, drugi po rejtingu poziv viđenih građana manjih mesta, široka paleta aktivnosti vezanih za osiguranje i u slučajevima štete). Preteče agenata su bili (finansijski) pokrajinski službenici. Kako je došlo do toga? Osnivanje pokrajinskog osiguranja Salcburga, kao i Gornje Austrije, datirajoš godine. Tada su ove zemlje pripadale Napoleonovoj" Kraljevini Bavarske, gde je njen prvi kralj Maksimilijan 1 Jozef, godine osnovao državnu ustanovu za osiguranje od požara. 9 Kada su Bečkim kongresom Salcburg i regije Dornje Austrije (ponovo) došle u sastav Austrije, u kojoj nije bilo takve vrste osiguranja (osim osiguranja seoskih imanja), nije više niko hteo da se odrekne svog osiguranja od požara. Pod nazivom Salzhurgisch- ob der Ennsische Brandschadenanstalt" najpre je uveden ovaj južnonemački uvozni proizvod". Shodno najvišoj carskoj odluci od 4. septembra godine, u Austriji su se ubuduće sva društva za osiguranje od požara mogla organizovati kao privatne ustanove. Ipak su postojali i specijalisti osiguranja samo kao (državni) službenici. I tako je izvršen jedan tipično austrijski izbor. Salcburško i gornjeaustrijsko (i drugih) pokrajinsko osiguranje od požara doduše jeste privatizovano, ali ipak su njima i dalje upravljali državni službenici. U izvodima iz tekstova publikacije osnivača carske i kraljevske privatne ustanove za osiguranje od požara 6 Hans Peer,,,Paradigmenweehsel in stiirmischen Zeiten", X tom Versicherungsgeschichte Osterreichs (u štampi). 7 Studie der Wirtschaftskammer Niederosterreich Uberalterungs- und Nachfolgeprobleme der Versicherungsagenten", septembar 2010, str Kao na primer Konrad Hartl u prilogu "Der AuBendienst", u tomu II, str. 162 i Wolfgang Rohrbach u prilogu "75 Jahre Osterreichische Gesellschaft fur Versicherungsfachwissen" u tomu VII, str Othmar Seefeldner, "150 Jahre Oberosterreiche Landesbrandchadenversicherung", Linz str Revija za pravo osigiiranja * Broj 1/2011

4 Prof. dr VVolfgang ROHRBACH NAIZVORIMA IgpRIJE AUSTRIJSKO-SRPSKOG OSIGURANJA na osnovu uzajamanosti, majora Georga Rittera von Hogelmiillera iz prvog kvartala XIX-og veka, prvi put se pominju preteče agenata, što znači, finansijski službenici koji su na bazi provizije obavljali posao osiguranja kao sporedno zanimanje godine Ritter von Hogelmuller 0 se zauzeo da se finansijskim službenicima dodele zadaci razvoja reklame osiguranja od požara, prijavljivanja i likvidacije štete. Viši službenici su trebali da obavljaju poslove osiguranja, osim kao sporednu delatnost, i za božju platu". 11 Samo u vanrednim nezamislivim" slučajevima su nedobrovoljni" službenici zadržavali 1% zarađene premije kao naknadu. Bečki publicist i profesor J. J. Littrow nije smatrao opravdanim uvedeno naređenje o besplatnoj usluzi, te je pisao: Vrlo je uobičajeno, bar kod nas, pravilo da službenici ovakvih instituta obavljaju svoje usluge bez plate. Ovo se svakako dobro podudara sa dobrotvornom prirodom ovih ustanova, ali ne i sa ljudskom prirodom. Zato verujem da treba i da se plati bar onim službenicima koji su veoma opterećeni krupnim poslovima ili onima čiji se poslovi dnevno ponavljaju." 12 Naprotiv, običnu reklamu nije smatrao vrednom naknade:,,do sada smo bili oslobođeni jednog drugog običaja koji je na žalost u Engleskoj gotovo potpuno ovladao. Mislim na takozvane 'dovodioce klijenata' kojih tamo ima mnogo u svakom institutu i koji privlače članove. Tamo broker od svakog člana koga dovede za osiguranje prima deo zarade iz kase instiuta. Po sebi je jasno da najgori Comptoire imaju najviše takvih 'dovodioca'." Potreban profil i radni zadaci agenata U carskoj državi su službenici uživali visok ugled. Kada su nova društva osnovana u Trstu i Beču kao akcionarska društva privatnog osiguranja u drugoj trećini XIX veka kao predstavnici svetske osiguravajuće sile", sve ličnosti koje su radile u ovim moćnim kućama ili za njih, bili su sa strahopoštovanjem nazivani službenicima osiguranja". U 10 U svom predlogu "Vorschlag zur Theilnahme an den in Osterreich unter der Enns, in Osterreich ob der Enns mit Saizburg, in Bohmen, in Mahren mit Schlesien, in Illyrien und in der Steyermark zu errichtenden Brandschaden- Versicherungs-Privat-Anstalten". " Vgl. Georg Hdgelmtiller, Vorschlag...a.a.O, str., Joseph Johann Littrovv, "Uber Lebensversicherungen und andere Versorgungsanstalten", Wien 1832, str. 31f. 13 Littrovv, isto. nekim osiguravajućim društvima je čak bila obavezna uniforma, kao u pošti, železnici i sl. Službenici opštinskih službi i okružnih sudova su se interesovali za osiguranje domaćinstava i preduzetnika i poboljšavali su svoje prihode bavljenjm posredovanjem u osiguranju. I danas se to oseća kod opštinskih sekretara koji su često i agenti osiguranja. U prodaju su ušli - kako svedoče brojni časni stari natpisi na vratima i table na ulaznim portalima - hijerarhijski visoko rangirani natpisi agent", okružni agent", glavni agent", generalni agent" i sl. Novinski oglasi iz druge trećine XIX veka pokazuju da su generalni agenti osiguranja bili i brojni advokati, notari, bankari i trgovci na veliko. Njima je ova delatnost bila drugo ili sporedno zanimanje koje se ponekad mnogo bolje isplatilo od glavnog. Ipak je sigurno da su lekari, notari, veletrgovci, bankari svojim novinskim člancima obavili vredan pionirski posao u širenju ideje osiguranja. U Trstu je osnovano akcionarsko društvo,assicurazioni Generali" koje je u svoj satut unelo odredbu da svi službenici i agenti društva treba da budu i vlasnici njegovih akcija, čime je treba- Io, s jedne strane podstaknuti preduzetnički način razmišljanja 14, a s druge strane uspostaviti dragocene veze sa akcionarima u drugim profesijama. Jedan deo akcionara Generalija je sa Banco Adriatico" osnovanom u Trstu, osnovao Riunione Adriatica di Sicurta, ili kraće RAS, zahvaljujući kome imamo najdetaljnije podatke o stvaranju mreže agenata i agencija u tadašnjoj Austriji. RAS, inače od godine italijansko društvo, je integrisano u grupu Allianz. Jedna od najstarijih oglasa u vezi agenata našla se 17. januara u,,wiener Zeitung" ( Bečkim novinama") na dve strane, gde je RAS objavio naslov: Oglasi za osiguranje i poziv za preuzimanje agencija u osiguranju". O stručnim zahtevima koje agenti moraju ispuniti postoji dokument, verovatno najstarije kompletno radno uputstvo u jednoj vrsti osiguranja' 3. Na nemačkom jeziku se pojavilo 1. aprila go- 14 O.A."Die Jahrhundertfeier der Assicurazioni Generali", Triest 1931, str "Instructionen uber die Versicherungen auf das Leben der Menschen flir die Herren General- und Hauptagenten der RAS" v u "Historischen Archiv" Generali u Beču. 38 Revija za pravo osiguranja ^ Broj 1/2011

5 Bevija.zaprgyQ^guranja ČjLANCI dine u Trstu kao Instrukcije o osiguranju života za gospodu generalne i glavne agente RAS-a". Potreban profil agenata u drugoj trećini XIX veka podlegao je strogim kriterijima. Potrebne sposobnosti su se svrstavale u tri grupe: visoku pouzdanost, neukaljan glas i prihvaćenost od strane javnosti; prihvatanje smisla i duha posla osiguranja i sprovođenje istog u svom okrugu; primerno imovinsko stanje i finansijski ugled u javnosti i, konačno, stalni, ili bar retko prekidan boravak u svom mestu stanovanja. Vlasnici generalnih agencija bili su, kako je pomenuto, značajni veletrgovci, industrijski preduzetnici, bankari itd. sa širokim krugom klijenata u zemlji i inostranstvu za koje je često osiguranje značilo neograničenu garanciju uspeha. Zato su generalnim agentima dodeljivani poslovi širom sveta koji su odgovarali nacionalnim strukturama čitave države. Poslove glavnog agenta obavljali su uglavnom lekari, advokati, učitelji i sl. Ovi takozvani trajni agenti imali su zadatak da obavljaju poslove akvizicije, izbora polise, naplate premije i likvidiranja štete". U vremenima ograničenog saobraćaja i slabih komunikacija agent je bio nezamenjivi čovek povezivanja osiguravača sa klijentom. Markantan primer ovde je austrijski bankar grčko-makedonskog porekla i generalni agent Generalija, Simon Freiherr von Sina ( ). On je osiguravao transporte robe Dunavom, preko DDSG između Beča i Beograda, za tada najvećeg južnoslavenskog izvoznika, srpskog kneza Miloša Obrenovića i to od sredine 1840-ih godina. Sina je bio angažovan, takođe, i na kulturnom i socijalnom planu. Na primer, sponzorisao je gradnju grčko-pravoslavne crkve završene godine u ulici Flajšmarkt u Beču, što mu je obezbedilo velike simpatije u Beču nastanjenih dobrostojećih grčkih trgovaca, juvelira i drugih, kao i srpskih trgovaca koji su, nemajući sopstvenu, dolazili u ovu crkvu."' 4. RAST PO CENU KVALUTETA - VIŠESTRUKI I MOBILNI AGENTI Višestruki agenti su se javili u čevrtoj deceniji XIX-og veka zbog naraslih potreba u oblasti osiguranja od požara. Do 1870-ih godina je postojalo pravilo da se u naseljima, zbog opasnosti od kumulativ- 16 Wolfgang Rohrbach, Na tragu Srba u Beču, Beograd 2005, str. 37f. ne štete, kuće koje su naslonjene jedna uz drugu ne osiguravaju kod istog osiguravača. Višestruki agenti su u takvim slučajevima detovali uz maksimalnu fleksibilnost. 17 Posle revolucionarne godine Srednja Evropa je zabeležila snažan proces modernizacije. Rast i napredak na svim područjima ekonomije je učinio da je Austrijska Monarhija već godine dostigla peto mesto na lestvici velesila osiguranja" godine u Beču je počeo da izlazi nedeljni stručni list Osiguranje/Organ za celokupno osiguranje" 19, koji se intenzivno bavio problemima agenata. Teško je i iscrpljujuće biti agent, paziti na hiljadu niti koje treba povezati." Usled snažne ekspanzije industrije i zanatstva ispoljila se pojava opšteg nedostatka podmlatka u zanimanju agenata, kao i to da su se u cilju ispomoći u obavljanje ovih poslova počeli prihvatati i manje pouzdani mobilni agenti. Tim povodom je rečeno: Ovde je potrebno upravo toliko opreza koliko i u preuzimanju samog rizika. Ime društva može zadugo biti obeleženo, uprkos njegovom solidnom vođenju poslova" 20. Oko godineje u svetskoj velesili osiguranja" Austriji, prema nekoj proceni, agenata obavljalo ovaj posao kao glavno ili sporedno zanimanje, ili u svojstvu okružnih direktora postavljenih od srane osiguravača. Oni su predstavljali najvažnji organ spoljne službe osiguravača u svim granama privatnog osiguranja. Njihov zadatak opisuje Alfred Manes:,,U prvom redu je njihov zadatak nalaženje ugovarača osiguranja za zaključenje ugovora o osiguranju, obnavljanje i proširenje ugovora o osiguranju, naplata premija za vreme trajanja ugovora, posredovanje između osiguravača i javnosti, stalna kontrola preuzetih rizika. Zatim, zastupanje i čuvanje interesa osiguravača prikupljanjem svih činjenica vezanih za osigurani slučaj kada takav nastupi itd. Generalni agent je bio onaj koji, pored akvizicije, obavlja i organizacione poslo- 17 Konrad Hartl, "Der AuBendienst", Versicherungsgeschichte Osterreichs", tom II, Verlag Holzhausen, Beč 1988, str. 159f. 18 Nach England, Deutschland, Frankreich und USA laut Assecuranz-Atlas v. Emil Stefan, Wien Die Assecuranz/ Organ fur das gesammte Versicherungsvvesen", br 18. Beč, 5. maja 1866, str. 47f. 20 Isto. 39 Revija za pravo osigiiranja * Broj 1/2011

6 Prof. dr VVolfgang ROHRBACH NAIZVORIMA IgpRIJE AUSTRIJSKO-SRPSKOG OSIGURANJA ve, tako što u svom okrugu, gradu, delu grada, regiji osiguravača, na potrebnom mestu, angažuje agente koji tada na tom području obavljaju akviziciju i eventualno naplatu premije. Po prirodi stvari, obim poslova koje je generalni agent morao da obavi je bio veći nego kod običnih agenata, i kod mnogim ustanova za osiguranje od požara generalni agent je imao šira ovlašćenja u slučaju nastupanju požara, tj. imao je mnogo šira prava, ali i obaveze u utvrđivanju i regulisanju štete." Kraj zlatnog" doba agenata Avanturisti i špekulanti su u godinama ekspanzije osiguranja, između i godine ("Griinderjahre"), učinili da osiguranje dobije loš prizvuk. Tih godina su osiguravajuća društva nicala kao pečurke posle kiše, a mnoga od njih su osnovali avanturisti i špekulanti sa lošim kapitalom koja su posle samo par godina od osnivanja i nestajala. Crne ovce među agentima su u pogledu zahteva za provizijama izigravali ne samo osiguravajuća društva, već su oštećivali i mnoge klijente. Nakon kraha berze godine završena je faza degeneracije osiguranja. Država je iz berzanskog kraha, u kome je bankrotiralo oko 20 slabih osiguravača, izvukla određene zaključke, i donela novi Zakon o nadzoru osiguranja i zatim godine čiji su propisi o ulaganju sopstvenih sredstava i kapitala predstavljali za tadašnje vreme visoku zaštitu potrošača. Nastupio je period strogog nadzora osiguranja kao i zaposlenih u spoljnim službama koji je trajao do kraja Monarhije, kada su nastali veliki kvalitativni i kvantitativni gubici Istorijsko-pravni osnov Opšti građanski zakonik (ABGB) stupio je u Monarhiji na snagu 1. januara godine. Propisi koje je on sadržavao su direktno i indirektno imali veoma veliki značaj za razvoj osiguranja u Austriji. Rad na uređenju pojedinih paragrafa koji su se ticali osiguranja je predstavljao dug i naporan proces. Konačno je formulisano pet paragrafa koji regulišu prava i obaveze ugovornih strana u osiguranju. 22 Ubrzo se ipak pokazala potreba i za donošenjem zakonskih dopuna u pogledu kompetencija i odgovornosti age- 21 Alfred Manes, Versicherungslexikon, Tiibingen 1909, str. 28f. 22 Edmund Herzfeld, Beitrage zur Codifikations-Geschichte des čsterreichischen Versicherungsrechtes, Wien 1897, str. 7f. nata. Osiguravači su se, sa svojim visokim ciljevima, konfrontirali zakonodavcu zahtevajući da se urede sve komplikovaniji detalji te problematike. Slično kao kod agenata i brokera u trgovini, i u osiguranju se pojavila potreba da se uredi položaj agenta osiguranja koji su posredovali u poslovima osiguranja sa interesentima za osiguranjem i ugovaračima osiguranja odnosno sa osiguravačima. Imali su zadatak da budu nešto između punomoćnika i poslovođe bez naloga. Mnogo godina je bilo sporno koja prava i obaveze imaju u jednoj i drugoj ulozi. Pomoć je bar u pristupu ovom pitanju tada pružao novi nemački Trgovinski zakon, koji je stupio na snagu godine. Faza degeneracije" u osiguranju u godinama pre kraha Bečke berze ukazala je na potrebu i za donošenjem posebnog zakona o zastupanju u trgovini. Pre raspada Monarhije, naime godine, bila je završena i izrada prve verzija Zakona o ugovoru o osiguranju. Uloga agenta osiguranja (u formi samostalnog ili nesamostalnog zanimanja) definisana je u paragrafu 43. Zakona o ugovoru o osiguranju. Agent osiguranja je ovde tretiran kao lice kome osiguravajuće društvo poverava poredovanje (agent u posredovanju) ili zaključenje (u praksi ređe) ugovora o osiguranju za društvo. Agent osiguranja (agencijski) ugovor zaključuje s jednim ili više osiguravajućih društava, prima proviziju za obavljene posredničke usluge od društva, i njegovi postupci se u principu pripisuju osiguravajućem društvu. Ovde postoji i suštinska razlikuja u odnosu na brokera osiguranja koga angažuje klijent, a ipak u većini slučajeva prima proviziju od osiguravača, a ne nalogodavca. 5. KRVAVI" XX-ti VEK Okupirati, anektirati, zaratiti! Pod ovim se parolama razvijala politika ekspanzije evropskih velesila od kraja XIX-og veka. XX-ti vek je počeo Balkanskim ratovima i završio sa dva devastirajuća svetska rata, kao i građanskim, u kom se raspala Jugoslavija. Uporedo s tim su nauka i tehnika zabeležile nagli porast, čime je i osiguranje mnogo dobilo. Svakako, primena pronalazaka na polju fizike i hemije (hemijska i automatska oružja, bombe i sl) dovodila je i do masovnog uništenja ljudi u neviđenim razmerama (logori uništenja u svetskim ratovima). 40 Revija za pravo osiguranja ^ Broj 1/2011

7 Prvi svetski rat je značio kraj ere svetske velesile osiguranja" Austrije. Nakon raspada Dunavske monarhije, u maloj alpskoj osiromašenoj republici Austriji egzistirala su osiguravajuća društva uništene infrastrukture. 20-te i 30-te godine XX-tog veka predstavljaju najcrnje poglavlje austrijske istorije osiguranja. Najpre je inflacija uništila sve raspoložive depozite u domaćoj (i nemačkoj) valuti, hartije od vrednosti itd. Rezerve premija ranijih austrijskih direkcija osiguranja u Austriji su preuzele tzv. države naslednice, što je često činjeno sa namerom čistog nacionalističkog šikaniranja. Klijenti iz tih zemalja su u slučajevima štete upućivani na osiguravače u Austriji. Staroaustrijski osiguravači sa sedištem u Trstu su postali stanci. Austrijanci iz tih dana su bili umetnici preživljavanja, i želeli su brzo da započnu program revitalizacije osiguranja. Međutim, mnogim domaćim osiguravajućin društvima je nedostajalo sredstava da sprovedu potrebno školovanje i stručno usavršavanje kadrova, često i za samu nabavku stručne literature i njeno štampanje. Redovi iskusnih agenata i saradnika u unutrašnjim službama osiguravajućih društava su bili desetkovani jer se mesta palih u ratu i penzionisanih uglavnom nisu mogla popuniti, ili su veterani" sada živeli u zemljama naslednicama. U Austriji se od tada mogao osećati pozvanim da stupi u zvanje agenta svako, bez obzira na obrazovanje i stručnost. Klijente osiguranja su sačinjavali, s jedne strane, inflacijom i nezposlenošću osiromašeni stanovnici Austrije, a s druge, manji broj bogatih stranaca, uglavnom špekulanata stabilnim valutama, i domaći banakari koji su u osnovi izvršli veleizdaju Austrije" 23. Među agentima se rasplamsala žestoka konkurentska borba za pridobijanje dobrostojećih klijenta putem ponude niskih premija, ustupanja provizije klijentima i sl. Niko više nije plaćao premije osiguranja prema propisanim tarifama. Unutrašnji nemiri i svetska ekonomaska kriza je domaćim osiguravačima stvarala nove probleme. Prevare u osigiranju u svim njihovim varijantama (izazivanje požara, nameštene provale i krađe, samopovređivanje osiguranika od nezgode i u zdravstvenom osiguranju) su bile svakodnevna pojava samo da bi se došlo do sada tako retkog novca. Kurt Schmitt, generalni direktor,al1ianz und Stuttgarter Verein Versicherung-Aktie-Gesellschaff' je godine u jednom 23 Upor. Karl Ausch, "Als die Banken fielen", Beč 1965, str. 45. referatu rekao: Sto se tiče agenata osiguranja, treba reći da nije sasvim neosnovano neugodno miš- Ijenje koje se u širokoj javnosti čuje. Ima mnogo neispravnosti u poslovanju - kako kod agenata, tako i u osiguravajućem društvu." 24 Najveći austrijski osiguravač Feniks" (Phdnix) je svim sredstvima nelojalne konkurencije, podmićivanjima i prevarama pokušavao da izgradi evropsku imperiju osiguranja, i konačno je zbog svega toga propao. Takozvani krah Feniksa" godine je bio najveći finansijski skandal Prve austrijske republike, nanevši štetu stotinama hiljada ljudi u celoj Evropi. Posledicaje bila stvaranje jednog zakonskog pancira" kombinovanog s najstrožijim nadzorom osiguranja u Evropi da bi se onemogućilo ponavljanje takvog kriminala. Osiguravajuća društva koja su nasledila Feniks" su još decenijama posle Drugug svetskog rata isplaćivala dugove klijentima u nekoliko zemalja Zakon o trgovačkim zastupnicima i njegovo (ne)primenjivanje Na osnovu činjenice da zastupnik posluje po nalogu svoje firme, u pravu Austrije je nakon njenog formiranja kao Alpske" Republike, godine donet Zakon o trgovačkim zastupnicima, koji je u osnovi imao funkciju da zaštiti ekonomski slabije ugovorne strane, tj. posrednika, ovde - agenta osiguranja. Mnogi klijenti su, naime, u vreme inflacije zahtevali direktno od agenata odštetu zbog gubitka vrednosti životnih osiguranja za koja su godinama plaćali premiju u stabilnoj valuti. Gledište da se Zakon o trgovačkim zastupnicima mora primeniti i na agente osiguranja, ali ipak sa negativnom posledicom da su eksplicitno izuzeti iz Zakona o trgovačkim zastupnicima prihvaćeno je godine. I dalje je decenijama (!) postojala ova nezadovoljavajuća situacija, premda je u sudskoj praksi Vrhovnog suda prihvaćena teza da se odredbe ovog zakona ipak imaju primeniti i na agente osiguranja. Ovakva podrška sudstva je nakon pristupanja Austrije EU (1995. godine) koristila zastupnicima interesa agenata osiguranja u privrednim komorama da se založe da položaj agenta 24 Kurt Schmitt, "Praktiken der Versicherungsgesellschaften und die heutige Rechtspflege in Osterreich", Beč 1931, str. 6f 41 Revija za pravo osigiiranja * Broj 1/2011

8 Prof. dr VVolfgang ROHRBACH NAIZVORIMA IgpRIJE AUSTRIJSKO-SRPSKOG OSIGURANJA osiguranja bude precizno usklađen sa rešenjima prihvaćenim u Zakonu o trgovačkim zastupnicima Društvo za nauku osiguranja Austrije (Die Osterreichische Gesellschaft fiir Versicherungsfachwissen) Može se uzeti za primer kako se posle godine branša osiguranja u Austriji trudila da spase imidž životnog osiguranja, a za uspehe na tom planu je mogla zahvaliti naporima izvanrednih naučnika osiguranja sa velikim praktičnim iskustvima. Na prvom mestu treba pomenuti osnivače Društva za nauku osiguranja Austrije, osnovanog godine: prof. Franz Dorfel, rektor Visoke škole za međunarodnu trgovinu u Beču, prof. dr Albert Ehrenzweig, šef nadzora austrijskog osiguranja i dr Georg Schlesinger, od godine generalni direktor Phoenix Versicherungs-AG, kasnije Allianz-a u Beču. Oni su, uz doc. dr Max Leimdorfer-&, kasnijeg generalnog direktora osiguravajuće kompanije Donau, osmislili i organizovali proces obrazovanja i stručnog usavršavanja, održavajući besplatne kurseve za učenike na praksi, agente bez materijalnih sredstava kao i referente za obradu štete, i pre i posle Drugog svetskog rata. Na taj način su u Prvoj austrijskoj republici spasili domaće osiguranje od pada u potpuni haos. Uskoro su, nakon priključenja Austrije nacionalsocijalističkoj Nemačkoj, svi imenovani morali, što zbog jevrejskog porekla, što iz drugih razloga, napustiti Austriju. 1 iz redova agenata je bilo mnogo onih koji su kao austrijski rodoljubi ili jevrejski simpatizeri bili poslati na Istočni front i tamo izgubili život ili bili zarobljeni. Drugi su poslužili kao radna snaga Hitlerovog režima. Ehrenzweig, Schlesinger i Leimddrfer su i u egzilu ostali verni Austriji i nakon pada,,1000-godišnjeg Rajha" su se vratili u domovinu. Prvih godina Druge austrijske republike oni su sačinjavali korpus u okviru Društva za nauku osiguranja - kao što čine i njihovi naslednici - onih koji danas čine dostojnu intelektualnu platformu domaćem osiguranju i obezbeđuju visok rejting evropske nauke osiguranja Wolfgang Rohrbach, "75 Jahre Osterreichische Gesellschaft fiir Versicherungsfachvvissen", Versicherungsgeschichte Osterreichs Bd 7, Wien 2004, str. 845 f. 6. ŠANSE I PREPREKE NA PUTU U BUDUĆNOST Ubuduće će u Austriji češće nego do sada profesija agenta biti dodatna kvalifikacija" za one koji prelaze iz drugih zanimanja kao i (u nedostatku sopstvene radne snage) za migrante iz drugih kulturnih krugova i/ili regija. Know-how koji donesu iz drugih zanimanja, odnosno njihova specifična znanja o pravilnom odnosu s klijentima može biti veoma značajno. Međutim, da bi se ostvario optimalan proces, potrebne su i reforme unutar osiguranja. Dr Roland Koppler je u vezi s tim dao sledeću izjavu (u Studiji o problemima starenja i naslednika u profesiji agenata osiguranja Privredne komore Donje Austrije): Problemi na tržištu osiguranja koji nastaju usled nedovoljnih informacija i loših savetnika će se isključivo moći rešiti, s jedne strane, boljim i konsekventnim obrazovanjem, a s druge strane, restriktivnim propisima o uslovima za stupanje u poziv agenta. Nametanje još više obaveza agentima za davanje informacija je kontraproduktivno i vodi naprosto u stvarni informacioni,overkili'. Ovde vredi pravilo 'manje je više', ali 'manje' treba na odgovarajući način pripremiti i objasniti, za šta je, takođe, potrebno odgovarajuće obrazovanje koje mora da bude šire od obrazovanja vezanog čisto uz proizvod, a što je sad u prvom planu. Kvalitetnije obrazovanje i viši zahtevi za pristup tržištu posredovanja u osiguranju bi podiglo i imidž profesije koja bi opet postala atraktivna." Primena ovih postulata je moguća samo uz ustanovljavanje odgovarajućih okvirnih uslova, na primer, u tzv. Uredbi o uslovima za stupanje u profesiju. Ona u Austriji definiše koji su dokumenti, dokazi i ispiti potrebni u osposobljavanju za obavljanje vezane privrede delatnosti Orijentacija na postojanost umesto fetišizma rasta U marketinškoj prodajnoj strukturi orijentisanoj na rast su gotovo (bili) važni samo novi ugovori. Posle zaključenja ugovora o osiguranju s jednim klijentom sledio je lov na nove klijente. Međutim, u porastu je broj klijenata koji odbijaju ovakvu vrstu servisiranja. Službe organizacije koje nude servisiranje i proizvode osiguranja postaju sve upućeniji na zaštitu životne sredine i resursa, alternativnu energiju 42 Revija za pravo osiguranja ^ Broj 1/2011

9 itd. Odgovorni u ovoj delatnost,,za danas i sutra" moraju dokazati da nova budućnost rada u osiguranju" počinje u ekosocijalnoj privredi koja mora da traje. Cisto kvantitativni privredni rast po cenu narušavanja prirodne sredine i zdravlja generacija koje dolaze biće postepeno potisnuto društvom kvalitativnog rasta koje ima za cilj da ponudi bolji kvalitet života što je moguće većem broju Ijudi. O tome kakvi su izgledi za kooperaciju novih naraštaja u takvim okolnostima, bilo je reči u ekspertskom izveštaju" 6 u smislu da u Evropi konačno mora biti zaustavljeno besplodno suprotstavljanje" brokera i agenata. Ovde je sigurno potrebna saradnja svih relevantnih krugova. Od zakonodavca se zahteva da odgovarajućim propisima o stupanju u zvanje pomogne kvalifikacijski profil, a time imidž profesije. Osiguravajuća društva i ostali učesnici treba da podrže ove težnje, da manje nastoje da se u pojedinom slučaju odreknu kvalifikacije zbog brzog uspeha u akviziciji, a više da konsekventnom selekcijom u saradnju sa posrednicima osiguranja podržavaju ove napore. Zastupnici interesa agenata u Privrednoj komori takođe treba da slede ovakve interesne ciljeve. Svet rada, odnosno akciono područje osiguravača/posrednika se mora postepeno prilagoditi novim prilikama. Akademici i apsolventi viših i visokih škola teže sertifikovanim dodatnim kvalifikacijama i ne zadovoljavaju se više posetom predavanjima,,iz kućne radinosti". U osnovi se kvalitetno osposobljavanje u zvanje agenta/posrednika stiče u dva obrazovna vida: u jednom se stiču stručna znanja o proizvodima osiguranja i međuzavisnostima tehnike osiguranja, a u drugom se teorijska znanja spajaju s praktičnim, što završava dokazom/sertifikatom osposobljenosti za savetovanje, odnosno prodaju robe koja se zove osiguranje" koji omogućava stupanje u samostalnu delatnost orijentacija: osiguranje". je, komercijalni savetnik Peter Salek, zalaže za bolje zakonske okvirne uslove za agente. Naime, za sada je dozvoljen izvestan neravnopravan tretman agenata u odnosu na brokere. Najočigledniji primeri su klauzule o odricanju od provizije u mnogim agencijskim ugovorima. Ako agent raskine agentski ugovor, gubi pravo na sve dalje pripadajuće provizije kao i ostale naknade iz obavljenog posredovanja, čak iako će mnogi ugovori u kojima je posredovao biti još godinama na snazi i donositi osiguravaču dobit. Takve klauzule ne važe za brokere ili zaposlene u spoljnoj službi društava za osiguranje. 27 Može se reći da među posrednicima u osiguranju postoji neravnopravan tretman, odnosno diskriminacija. Razloge ovakvog stanja opisuje se u listu Die Versicherungsagentur,,2H sledećim rečima: Agent mora da prihvati ovakve klauzule zbog odnosa ekonomske moći. Tamo je moćni osiguravajući koncern - ovde mali agent. Zbog toga Savet agenata sa predsednikorn P. Salekom insistira od godine na zakonskom rešenju za zaštitu ekonomski slabijih, za finansijsko obezbeđenje agenata." Prema jednom od najnovijih zakonskih propisa koji važi za sve ugovore zaključene posle godine, agenti imaju pravo na proviziju ( 26c st.l. Zakona o trgovačkim zastupnicima), ali ne prinudno i ne retroaktivno. I u novim agencijskim ugovorima mogu biti ugovoreni odbici provizija za servisiranje ili isplata jednokratnih provizija. Ostalo je, dakle, još mnogo da se uradi. Ipak stoji činjenica da je trasiran ispravan put na kome ono što spaja ima prednost nad onim što razdvaja. Prevod sa nemačkog jezika: Nela Bukorović nela. bukorovic@yahoo.de 6.2. Sistemi utvrđivanja provizija i nagrađivanja po vremenskoj dinamici - nezaobilazni Od godine se predsednik državnog komiteta za agente osiguranja u Privrednoj komori Austri- J Wolfgang Rohrbach, WKNoe-Studie "Uberalterungs-und Nachfolgeprobleme dcr Versicherungsagenten /Analyse, Losungsansatze, Perspektiven", Kapitel 8A "Qalitative Studie", Beč, novembar 2010 (u štampi). 27 O.A, "Bestimmen nur noch Banken und Versicherungen in Osterreich?/Unrecht gegenuber Versicherungsagenten bleibt bestehen!", Die Versicherungsagentur Nr 3/2010, izd. IVVA, str. 2f 28 Isto, br. 3/ Revija za pravo osigiiranja * Broj 1/2011

10 Prof. dr fvolfgang ROHRBACH Professor at the State University of Vienna ON THE FONTS OF HISTOR V OF THE A USTRO-SERBIANINSURANCE: 200 YEARS OFINSURANCE AGENTS SUMMARY 200 years of insurance agents history in Austria - in the 19,h century wellknown as an "insurance world power " together with its famous scientist and practitioners - should not remain merely a collection of historical facts. Much more it should be seen as a "manual" (like in learning how to play chess). In this way all interested in insurace as we1l as experts in non-eu member states can undestand which steps are still to be undertaken and recognise the mistekes to be avoided. But all chapters contain the same core satement: "Together we are stronger!" European countries form a shared risk pool as well as the insured persons. Narrow-mindedparticularism, imposing individual/national interests before those of the community, in crisis leads to the ruin. Austrian insurers, agents and clients hctve learned from the "Phonixcrash" in 1936 "the lesson for life", namely, how dangerous can it be allowing rank growth to spread with premiums dump, corruption, intransparent to wrong advising, combined with incomplete legislation framework. Serbia has already completed some steps to reform its insurance science into a modern one in line with EU. But there are many more things to do. The aim of this article was to offer some useful suggestions. 44 Revija za pravo osigiiranja * Broj 1/2011