Miši u školi. Peter Schweiger. Igrokaz za dicu u jednom činu. Igra se dogadja na jednoj većjezičnoj osnovnoj školi u Mišogradu.

Transkript

1 Miši u školi Petar Schweiger Igrokaz za dicu u jednom činu Uloge 1. pripovidač 2. pripovidač Sebastijan učitelj Mišomir mišići (1 10) mačka krčmar Igra se dogadja na jednoj većjezičnoj osnovnoj školi u Mišogradu. Pozornica prikazuje jedan razred. Na jednoj tabli se vidi natpis: «Većjezična mišinja osnovna škola Mišograd» Na pozornicu stupu pripovidači. 1. pripovidač: Na jednom nepoznatom mjestu na ovom lipom i velikom svitu postoji jedno selo, kade stanuju samo mišići, a ime mu je Mišograd. Kot i u svakom selu u Gradišću imaju stanovniki i ovde crikvu, knjižnicu, mrtvačnicu, općinski stan, trgovinu i osnovnu školu. U ovoj školi se uču mali mišići kot dica kod nas u Gradišću pisati i čitati, jačiti i računati. Ali najvažniji predmeti su jeziki. Uz materinski mišinji jezik mora svaki miš razumiti i mačkinji jezik, ar je po cijelom svitu poznato, da su mačke najveći neprijatelji mišev. A da nijedan miš ne dojde u nepriliku s nekom pogibelnom živinom, mora učiti tudje jezike. 2. pripovidač: Aber genug jetzt dieser Ausführungen und besuchen wir doch ganz einfach die mehrsprachige Volksschule in Mauskirchen und beobachten dort den mehrsprachigen Unterricht. Pripovidači odlazu. Začuje se muzika. Na pozornicu stupu pjevajući i tancajući veselo mišići.

2 Mišiċi: Jačka: Mi smo mali mišići, da, da, da S malimi još repići da, da, da. Mi si rado jačimo, da, da, da Skačemo i tancamo, da, da, da. Mati ona hrani nas, da, da, da Brani skrbno svaki čas, da, da, da. Kad nam zrastu repići, da, da, da Miši smo, ne mišići, da, da, da. Miši veselo tancaju u kolu, na koncu poslidnje kitice zavikne jedan mišić, ki/koji je cijeli čas pred vrati stao i onde pazio. 1. miš: Brati, stan te! Prestan te! Učitelj Sebastijan jur ide u razred! 2. miš: Onda bi bilo bolje, da se veljek sjedemo na naša mjesta, miš:... jer drugačije će se opet razljutiti i miš:...i opet ćemo dostati kaštige. Mišomir: Joj, a ja sam opet zabio na zadaću U ovom hipcu ulazi Sebastijan na vrata nutar. Sebastijan (oštro) : Ča je ovde opet novoga? Čuje se samo larma i buka! Bolje bi bilo, da se pred urom sjedete na mjesto i učite mačinji jezik. Nij ništ gorjega na svitu nek... Svi mišići:... nek mačka!!! Sebastijan: I zato je važno... Svi mišići:... da znamo mačkinji jezik. Sebastijan: Bravo, mišići. Znate, kad sam ja živio još u gradu, bilo je onde već mačak nego mišov. Ako ne bi bio naučio jezik neprijatelja, nikako ne bi bio preživio i ne bi mogao vas podučavati. Svi miši: (tiho) Škoda! Joj, joj, joj! Sebastijan: Tišina! Mir! Dost je povidanja! Idemo na posao i učimo mačkinji jezik. Miau, miauuuuu, Mišomir, stani se, i povi mi, ča je po mačkinju konj?? Mišomir: (se sramežjlivo stane, gleda po razredu i čeka, da mu drugi uvadu rič) Miau, miauuu, «der Pferd», gospodin učitelj. Svi miši počnu se smijati.

3 Sebastijan (jako glasno viče): Ruhe!!! Miauu. Ich sehe, du hast wieder nichts gelernt, Mišomir. Es heißt nämlich nicht «der Pferd», sondern «das Pferd». Ja, ja die Katzensprache ist eben eine sehr schwierige Sprache. Mišomir: Aber, Herr Lehrer, du haben uns fir heite vasprochen singen lustige Lied in Katzensprache! Miši: Tako je! Istina je! Vasprochen wird nix gebrochen, miauu! Sebastijan: Dobro, neka bude dost ispitivanja. Mišomir u nugalj! A svi ostali ćemo se učiti novu jačku na mačkinjem jeziku. Čer smo učili istu jačkicu na materinskom mišinjem jeziku, a danas ćemo ju učiti na mačkinjem. Tekst ide ovako: (Sebastian otvori veliki plakat, na kom je zapišen tekst jačke i svi mišići čitaju tekst) Wir sind kleine Mäuselein, ja,ja,ja, haben kleine Schwänzelein, ja, ja ja. Wir singen ja so gerne, ja, ja, ja Tanzen wollen wir lernen, ja, ja, ja. Mutti wird für uns sorgen, ja, ja, ja Heute und auch noch morgen, ja, ja, ja. Wachsen uns die Schwänzelein, ja, ja, ja Sind wir nicht mehr Mäuselein, ja, ja, ja. Sebastian: A sada ste vi nared, mišići. Hodte, postavite se u red i jačimo ovu jačku na mačkinjem jeziku. Svi mišići se postavu u red i otpjevaju jačku. Na koncu jačke se čuje zvonac, ki označuje konac ure. Samo Mišomir stoji u kutu i se prokši. Sebastian: Ada, ura je na koncu. Zadaća za sve mišiće je naučiti tekst ove jačke napamet. Sada slijedi velika pauza, a po pauzi ćemo začeti s učnjom novoga jezika, naime kucinjega jezika.

4 Svi mišići (veselo): Jupi, hura! Učit ćemo se kucinji jezik!! Sebastijan odlazi, i mišići ostanu sami u razredu. Mišomir: Tovaruši! Gdo od vas mi more reći, ča je to kucinji jezik?? Za mene je mačkinji jezik jur po mačkinju težak. A sada da se učim još i kucinji?? 5. miš: Niti ja ne znam, ča je to kucinji jezik, a još manje, ka/koja živina govori kucinji jezik! 6. miš: Moja stara majka Mišomare mi je nekada povidala, da kucinji jezik govoru živine, ke se zovu kucki. 7. miš: A meni je stari otac File-miš povidao, da su kucki naši najveći prijatelji, ar oni najvolu zganjati mačke. 8. miš: Onda ću se zaistinu rado učiti kucinji jezik. 9. miš: Pak svenek, kad zagledamo mačku, ćemo ju moći pomoćom kucinjega jezika sprognati. 10. miš: Jupi! Onda se već nećemo pravati bojati za naš žitak. 1. miš: Brati, stante! Prestante! Učitelj Sebastijan jur ide u razred! 2. miš: Onda bi bilo bolje, da se veljek sjedemo na naša mjesta, miš: ar drugačije će se opet razljutiti i 4. miš: i opet ćemo dostati kaštige. U ovom trenutku ulazi Sebastijan na vrata nutar. Sebastijan (oštro) : Ča/Što je ovde opet novoga? Svi na svoje mjesto! Ovu uru ćemo začeti učnjom novoga jezika, naime kucinjega jezika. Svi mišići: Jupi! Učit ćemo se kucinji jezik! Sebastijan: I zato je važno... Svi mišiċi:... da znamo, ča je to kucak. Sebastijan: Bravo, mišići. Znate, kad sam ja živio još u gradu, bilo je onde već kuckov nego mačkov i mišov. Kucki su naime naši najbolji prijatelji jer oni mrzu mačke još jače nego mi miši. 5. miš: Onda ćemo se začeti!

5 Sebastijan: Tako je! Najprije ćemo se postaviti na sve četire noge i mahati s repići. To znači, da se veselimo. A kad kanimo nekoga pozdraviti, onda velimo ovako: Wau, wau, wau! Svi mišići djelaju isto kot Sebastijan. Sebastian: Kucak se po kucinju zove kutya, a mačka se zove macska. Svi mišići: Kutya! Macska! Sebastijan: Jedan je egy, dva je kettő, tri je három. Svi mišići: Egy, kettő, három! Sebastian: Nagy je veliko, a kiss je malo! Svi mišiċi: Nagy je veliko, a kiss je malo! Sebastijan: Mišomir! Reci mi prosim, ča/što znači: «Ja sam mali mišić» po kucinju? Mišomir: (sramežljivo) «Jo som malo mišo» Svi mišići se opet strašno smiju. Sebastijan: Aj, aj Mišomire! Ne samo da ne znaš mačkinji, još manje znaš kucinji! 2. miš: Prosim, gospodin učitelj ćemo se učiti i jednu kucinju jačku. Svi miši: Da, da, ćemo se učiti kucinju jačku! Wau, wau, wau! Sebastijan opet otpre plakat s tekstom jačke «Kiss kacsa» Sebastijan i školari čitaju. 3. miš: Joj, kako je lipa ova jačka. 4. miš: Moremo k ovomu i tancati?? Svi mišići: Da, tancati! Wau, wau, wau! Sebastijan: Dobro mišići! Postav te se u red i tancajmo! Svi mišići se postavu u red i plešu tanac. Na završetku jačke se čuje opet zvonac. Sebastian: Dragi mišići, kad ste danas bili ovako marljivi, načinit ćemo zutra izlet u grad. Da vidite veliki svit i da upoznate pogibeli današnjega svita! Svi mišiċi: Juhe! Mi ćemo na izlet! Mi ćemo na izlet!! Sebastijan i miši odlazu iz pozornice.

6 1. pripovidač: Ovako se uču mišići u školi tudje jezike. Jedni s većim, a drugi opet s manjim uspjehom. Ali nije to i kod nas ljudi tako? Jedan je bolji u jeziki, drugi u računu. Jedan zna slikati, a drugi se zanima za šport. Svaki ima svoj talenat. I svaki je vridan kotrig našega društva. 2. pripovidač: Am nächsten Morgen unternehmen die Mäuseschüler der Mäuseschule Mauskirchen zusammen mit ihrem Lehrer Sebastian einen Ausflug in die nahe gelegene Stadt. Aufgeregt, aber voller Vorfreude versammeln sich alle Mäusekinder vor der Mäuseschule und mit viel Freude und Gesang wandern sie durch die wunderschöne Landschaft bis zur Stadt. Svi mišići dojdu na pozornicu s naprtnjačom na hrptu i počnu veselo k jački «Gdje ptičice miloglasno» u krugu marširati. Na koncu jačke se postavi jedno dite na pozornicu, ko/koje nosi veliku tablu s naslovom :»VELEGRAD-GROSSSTADT» Sebastijan: Stop! Stanite! Evo dospili smo srićno do velegrada. A sada vas prosim, da ostanemo svi skupa i da se nigdo ne odvoji od grupe. Ar varoš je pun pogibelnosti! miš: Mi smo gladni!! miš : I mi smo gladni. Svi: Svi smo vrlo gladni. Sebastijan: Nek mirno, mišići. U blizini je jedna pekarija. Ako se svi skupa postavimo pred pekariju i miljano mijaučemo na mačkinjem jeziku, će nam pekar sigurno postaviti lončić mlika na cestu. Svi: Da, to ćemo! To jur znamo dobro! Svi se postavu pred jedna vrata i počnu miljano mijaukati, dosle pekar vrže mliko na cestu. Pekar: Male moje mačkice, opet ste gladne. Ovo vam je malo mlika! Kad pekar projde navalu svi mišići na mliko. Najednoč skoči na pozornicu jedna stara debela mačka:

7 Mačka: Miau, wer bettelt denn hier von meinem Bäckermeister um eine Schale Milch? Wer nimmt sich das Recht, mein Frühstück zu verspeisen? Miau. Sebastijan: Joj, dica, mačka. Biž te, mišići! Biž te! Spasite si žitak! (Mišići ostanu prestrašeni stati, a Sebastijan veljek bline i se srani na pozornici) 1. miš: Joj, kako je mrazna! 2. miš: Joj, kako je tusta! 3. miš: Joj, kako je gladna! 4. miš: joj, kako je velika! 5. miš: Joj, kako je požrta! miš: Ljudi, biž mo za naš žitak! Svi miši proteču u sve smire, samo Mišomir je ostao na cesti hrabro stati! Mačka: Mijau! Das sind ja Mäuschen! Lecker, lecker und eines steht ganz seelenruhig vor mir! Das wird heute ein Festmahl geben! Svi mišiċi Sebastijan: Mišomir! Biži, drugačije će biti zlo s tobom! Mišomir: Ne bojte se, dragi prijatelji! Zač smo se učili tudje jezike?? Mijau, ich fürchte mich nicht! Mišomir se postavi hrabro pred mačku i počne zglasno i jadovito lajati. Mačka: Um Gottes Willen! Das ist ein Mäuseköter! Besser wenn ich verschwinde! Mačka bline, a svi mišići dobižu iz sklonišća na pozornicu i viču veselo: Mišiċi: Hura! Jupi! Sebastijan: Mišomir, ti si naš najbolji! miš: Ti si nas spasio! miš: Ti si naš vitez! Mišomir: Vidite, kako je važno, da znamo tudje jezike govoriti!!!!

8 Konac Eventualno se more na koncu jačiti jačka «Ich will euch begrüßen» samo 1. kitica se jači ovako: Es gibt viele Sprachen, die man lernen kann Ich will sie erlernen, ich fang heut damit an. Filež, u februaru 2002 Copyright: Petar Schweiger za OŠ Filež Misi_u_skoli1.doc : k igrokaz Večjezični igrokaz za dicu