Migrena Nevreme u glavi

Transkript

1 Migrena Nevreme u glavi SRPSKI

2 2 MIGRENA MIGRENA 3 Produžena kičmena moždina Veliki mozak Mali mozak Bol Migrena Nevreme u glavi Migrenu karakterišu posebni simptomi, kao što je jednostrani, pulsirajući bol, praćen ekstremnom osetljivošću na svetlo i buku, kao i mučnina i povraćanje. Ovaj savetnik za pacijente treba da vam pomogne da vaših napada migrene bude manje i da se nađe najbolja terapija za vas. Poremećaj vida Otečeni krvni sudovi pritiskaju nervna vlakna, koja šalju signale za bol. Centar za bol Krvni sud Nervno vlakno Tok bola Da li vam je ovo poznato? Već se radujete vikendu, konačnom opuštanju. A onda se desi imate napad migrene. Glavobolja ili migrena Migrena je jedna od oko 150 formi glavobolje. Glavobolju je svako već imao barem jednom glavobolju. Ona se ubraja u najčešće forme bola i može da zahvati kompletnu glavu ili samo određeno područje. Često se javljaju usled stresa, kod premora ili posle konzumiranja alkohola. Otprilike jedna četvrtina Austrijanaca pati redovno od glavobolje, pri čemu se najčešće javljaju tenziona i migrenozna glavobolja. Uporna glavobolja može da bude i simptom drugih oboljenja. Zbog toga ne shvatajte olako upornu glavobolju i otiđite neurologu radi njenog razjašnjenja. Tenziona glavobolja glava u stezi Ova vrsta glavobolje uglavnom počinje u predelu čela i potiljka i javlja se dvostrano. Bol može da bude tup, pulsirajuća ili stežući poput obruča. Često je za ovu vrstu glavobolje krivo nepravilno držanje tela prilikom sedenja, ležanja ili stajanja. Česti okidači tenzione glavobolje su i napetost mišića u predelu glave, potiljka ili ramena, stres i duševni problemi. Bolovi mogu da prođu posle kratkog vremena ili da vremenom postanu hronični (trajni). Migrena glava se raspada Kod migrenoznog napada dolazi do jake glavobolje, koja se često javlja u jednoj, ređe u obe polovine glave. Migrena je povratni funkcionalni poremećaj mozga, kod kojeg se krvni sudovi mozga šire i dolazi do Tipični okidači migrene: promene ritma sna i budnog stanja oscilacije hormona (menstruacija) ishrana (crno vino, tvrdi sir, orasi) sredstva za uživanje (kafa, čaj, alkohol, nikotin) lekovi (sredstva koja dovode do širenja krvnih sudova) problemi sa kičmom/napetost prodorno svetlo njihovog zapaljenja. Usled toga nervi postanu toliko nadraženi da šalju signale bola. Individualno je i vrlo različito da li će i kada će da se javi napad migrene. Ne reaguje svako na iste okidače. Svako sa problemom migrene mora da otkrije svoje okidače i da ih, po mogućnosti, izbegava. Napad migrene protiče, obično, u četiri faze: 1. Uvodna faza Ona može da traje i nekoliko dana i karakteriše je npr. umor, zevanje, promena raspoloženja ili velika glad za određenim namirnicama.

3 4 MIGRENA MIGRENA 5 2. Faza aure Kod većine pacijenata u ovom stadijumu dolazi do optičkih znakova, kao što su munje, treperenje ili cikcak linije pred očima, ređe se javlja i poremećaj govora i motorički poremećaj. 3. Faza glavobolje Kao što ime kaže, javlja se kao srednje teška do jaka glavobolja, koja je često praćena mučninom i pojačanom osetljivošću na svetlo i buku. 4. Faza sna/faza poboljšanja Mnogi pacijenti spavaju pri kraju napada migrene i probude se bez bolova. U kalendaru glavobolje dnevno se navodi kada se bol javio koliko dugo je trajao koliko je jak da li je pulsirajući ili pritiskajući da li se javljaj u jednoj ili obe strane koje tegobe se javljaju uz glavobolju Šta može da pomogne kod migrene Napad migrene nema ozbiljne posledice za telo, ali jako ograničava kvalitet vašeg života. Da biste sprečili migrenu, preporučuje se program tri stuba: Lekovi Pre svih, odabrani beta blokatori i antagonisti kalcijuma, oba tipična sredstva za srce i krvotok (protiv visokog krvnog pritiska, angine pektoris), kao i određeni antiepileptici (npr. topiramat) najbolji su za medikamentoznu prevenciju migrene. Terapija ponašanja Ovom prilikom pacijenti koji pate od migrene uče kako da se oslobode stresa, kako da efektivno planiraju vreme, kako zaista da se opuste (npr. opuštanje mišića prema Jakobsonu) i da na pravi način postupaju sa bolom. Sport Sportovi izdržljivosti, kao što je vožnja bicikla, džogiranje, plivanje i hodanje najprikladniji su za sprečavanje napada boli. U idealnom slučaju krećite se najmanje tri puta nedeljno po 30 minuta. Svaki pojedinačni preventivni postupak može da vam pomogne da smanjite učestalost pojave i stepen težine napada migrene kod vas. U novije vreme se kod hronične migrene preventivno koristi botoks. Injekcije botoksa znatno smanjuju broj dana sa glavoboljom i migrenom tokom četiri nedelje.. Sredstva protiv bolova i migrene stvaraju glavobolju Oprez! Ako se uzimaju redovno duži vremenski period, lekovi protiv bolova i migrene mogu i sami da izazovu glavobolju tzv. glavobolju od sredstava protiv bolova. Pri tome se radi o bolovima usled odvikavanja, koji nastaju čim popusti delovanje lekova. Nalazite se u začaranom krugu, koji može da se prekine samo prestankom uzimanja lekova protiv bolova pod lekarskom kontrolom. Nemojte sami da se lečite lekovima protiv bolova, bez konsultacija sa lekarom. Dajte šansu sebi i svojoj terapiji protiv migrene i potražite neurologa! Kalendar glavobolje Radi lakše dijagnoze i kontrole terapije, pacijenti bi trebalo da vode kalendar glavobolje. U kalendar se unose i mogući okidači migrene i uzimanje lekova. Što detaljnije vodite dnevnik glavobolje koja vas muči, to lakše mogu da se utvrde uzroci i tačna metoda lečenja. Koji lekovi pomažu? Antiemetici mogu da vam pomognu da ublažite mučninu i nadražaj za povraćanje, ako ove pojave prate napad migrene. Kod lake i srednje teške migrene pomažu klasični lekovi protiv bolova, koji mogu da se dobiju u slobodnoj prodaji, kao što su acetilsalicilna

4 6 MIGRENA MIGRENA 7 kiselina (ASS; šumeće tablete i tablete za žvakanje), paracetamol (čepići) i ibuprofen. Kod srednje teške do teške migrene potrebni su vam specijalni lekovi protiv migrene. Lekovi izbora su tzv. triptani (npr. sumatriptan). Oni sprečavaju širenje krvnih sudova u mozgu, koji su odgovorni za migrenu, oslobađanje materija koje podstiču upalu i širenje bolnih nadražaja. Što pre uzmete triptane, to će vam oni bolje pomoći. Oni deluju samo na migrenu, a ne i na tenzionu glavobolju. Probajte da na bolnu regiju glave stavite hladnu kompresu za glavu ili da uljem od mente masirate slepoočnice, čelo i zadnji deo vrata. 10 TAČAKA PROTIV MIGRENE: 1. Registrujte svoje okidače migrene i izbegavajte ih. 2. Izbegavajte redovno uzimanje lekova protiv bolova. 3. Izbegavajte prekomernu buku. 4. Niko nije savršen. Ne postavljajte sebi prevelike zahteve i očekivanja. 5. Naučite da kažete NE. Ne preopterećujte se. 6. Planirajte svoj dan. Nemojte da preuzimate previše obaveza i pravite pauze. 7. Uspostavite fizičku kompenzaciju sportskim aktivnostima. 8. Redovno se opuštajte. 9. Vodite računa o signalima koje vam daje telo. Pokušajte da otkrijete na šta vas bol upozorava. 10. Uživajte u životu! Razmazite se makar jednom. Postoji li alternativa za lekove? Da, nekoliko. Morate sami da ustanovite koji lekovi mogu da vam donesu olakšanje. Pokušajte npr. sa akupunkturom, homeopatijom (repuh, vratić), tradicionalnom kineskom medicinom, biofidbekom i raznim tehnikama opuštanja (joga, autogeni trening). Ako primetite da nailazi napad migrene, nemojte ni u kom slučaju da se nervirate zbog toga. Pokušajte da se opustite ili da malo odspavate. Probajte da na bolnu regiju glave stavite hladnu kompresu za glavu ili da uljem od mente izmasirate slepoočnice, čelo i zadnji deo vrata možda će to da vam prija. Migrena nije sudbina! Možete zajedno sa svojim lekarom da nađete individualnu terapijsku metodu. Za pravilnu dijagnozu vrlo je važno da savesno vodite kalendar migrene. Jer uz njegovu pomoć možete bolje da upoznate svoj bol. Posmatrajte vaše napade migrene i tako nađite pravi terapijski put. I tako poboljšajte kvalitet svog života.

5 8 MIGRENA MIGRENA 9 USTANOVE ZA KONTAKT Österreichische Kopfschmerzgesellschaft KOPFSCHMERZZENTREN in den Bundesländern: Oberösterreich Konventhospital der Barmherzigen Brüder Linz Abteilung für Allgemeine Neurologie und Schmerzmedizin Prim. Priv.-Doz. Dr. Christian Lampl Tel.: 0732/ Allgemeines Krankenhaus der Stadt Linz und Psychiatrie Prim. Univ.-Prof. Dr. Gerhard Ransmayr Tel.: 0732/ Niederösterreich Landesklinikum St. Pölten Prim. Priv.-Doz. Dr. Christian Brenneis Tel.: 02742/ Salzburg Universitätsklinikum Salzburg Univ.-Klinik für Neurologie, Neurologische Schmerzambulanz Prim. Univ.-Prof. Dr. Eugen Trinka Tel.: 0662/ IMPRESSUM Wien AKH Wien Kopfschmerzambulanz Univ.-Prof. Dr. Christian Wöber Tel.: 01/ Kärnten LKH Klagenfurt Prim. Univ.-Prof. Dr. Jörg Weber Tel.: 0463/538-0 Steiermark LKH Knittelfeld Prim. Univ.-Doz. Dr. Hans Offenbacher Tel.: 03512/ Tirol BKH Reutte Dr. Gerhard Franz Tel.: 05672/601-0 BKH Kufstein Prim. Univ.-Doz. Dr. Klaus Berek Tel.: 05372/ Medieninhaber, Herausgeber und Verleger: MedMedia Verlag und Mediaservice GmbH, Seidengasse 9/Top 1.1, 1070 Wien. Tel.: 01/ , Redaktion: Mag. Birgit Schmidle-Loss. Layout und DTP: creative director.cc lachmair gmbh, 2120 Wolkersdorf. Illustration (Seite 2): Henning Riediger, Hamburg. Lektorat: Mag. Andrea Crevato, 2823 Pitten. Fotos: istockphoto.com, fotolia.com, shutterstock.com