HAJDEGER I DEKONSTRUKCIJA METAFIZIKE

Transkript

1 Mile Savi6 Institut za filozofiju i druitvenu teoriju Beograd UDKlll.l: Originalni naudni rad HADEGER I DEKONSTRUKCIA METAFIZIKE. H aj de g e rov a in t er pr e tac ii a me taft zike Filozofr.la je za Hajdegera izrazitr> evropska pojava i to pojava od sudbinskog znadaja. Sa filozofijom se rada Evropa i sa filozofijom se dovr5ava jedan povesni projekt koji nosi ime,,evropa." DovrSenje ili ispunjenje filozofije je, sa jedne strane, kraj filozofije kao metafiz1ke, a sa druge strane, to je podetak civilizacije koja je potpuno metafizidki zasnovana. MoZe se odekivati, misli on, da ie ona trajati duze od dosada5nje povesti. No, metafizibke pretpostavke ne odreduju samo sudbinu Evrope. U Evropi se re5ava sudbina zemlje s obzirom na planetarnu dominaciju evropskog projekta. Da bi se nagovestio novi povesni podetak neophodno je vratiti se korak nazadiz ostvarene metafizike u njen izvor kako bi se, na osnovu onog Sto se dosada mislilo, otkrilo ono Sto je u metafizici ostalo nemisljeno, a Sto je odredivalono Sto je ona izriditcl mislila. edan povesni preokret je mogude misliti samo ukoliko mi5ljenje ima isto poreklo kao i ono diji preokret zahteva. Na taj nadin se zatvara krug evropske metafizidke predaje koga treba sagledati u novom svetlu. Filozofija je za Hajdegera oduvek bila metafizika, odnosno, = onto-teologija.,,er metafizika je ne samo teo-logika, ve6 i onto- : logika. Ona, pre svega, nije ni samo jedno, a ni samo drugo. Stavi5e = ona je teo-logika zato 5to je ontologika."' - '2 kaze Hajdeger. Ovo specifidno jedinstvo odreduje, prema njentu, osobenost zapadne 6 kulture u celokupnoj tradiciji. Metafizika oduvek misli bivstvujuie l kao kao takvo u celini, kako u smislu osnovnog tazloga,tako iu E smisiu krajnjeg osnova. Stvar metafizidkog mi5ljenja je bite (Sein). U Mada je bi6e najizvornija stvar mi5ljenja, ono u metafizici nije ; t Hu.jdeg... M.: Miiljenje i pevanje,nolit, Beograd, s. 7l.

2 '9 q = 10 izvorno mi5ljeno. Ona je zaboravilapravi smisao bi6a poni5tavaju6i razliku izmedu nj ega i b iv s t v uj u6 e g (S eiende). Zbog toga je porrebno obnoviti smisao ove ontolo5ke razllke. Polaze(i od jednog tumadenja grdkog odredenja biia ontolo5ka razlika je u metafizici izbrisana. Ova indiferencija je potom samorazumljivo prenotena kroz predaju. Tako su se oblikovale razli(ite predrasude o smislu biia.2 Prema jednoj biie je najop5tiji pojam. Medutim, op5tost biia nije isto Sto i logidka op5tost roda. Bi6e ne odreduje, niti ogranidava, najvi5u regrlu bivstvuju6eg ukoliko je ovo pojmovno artikulisano prema rodu i vrsti. U nemogudnosti tradicionalne logike da defini5e bi6e Hajdeger ne vidi prigovor protiv njegovog smisla, vei nedostatak same logike. pitanje o smislu bi6a nije Skolsko pitanje, vei pitanje od sudbonosnog znadaja s obzirom da je filozofska istina,,sustinska istina ljudskog tu-bi6a (Da-Sein)."' Ono, dakle, nije razumljivo po sebi. Samorazumljivostje uvela smisao biia u zaborav. Cak i vile: do zaborava daje bi(e zaboravljeno. Tako je na najdosledniji nadin utvrdeno nerazlikovanje izmedu bi6a i bivstvujuieg. S obzirom na zna(aj koji ima pitanje o biiu, neophodno je da se to,,po polozaju prvo, najpre kao naj5ire, zatim najdublje, i najzad kao najizvornrje pitanje"a najozbiljnije ponovo postavi. Ono je, prema Hajdegeru, najsire, jer obuhvata sve ito jeste, jer ima granicu u onom Sto jednostavno nije, t niita. No, i samo ni5ta spada u ovo pitanje. Ono je najdublje zaro Sro ispitujuii ono Sro jeste trazi njegovu najdublju osnovu u smislu horizonta u kome sva pitanja dobijaju smisao. Na kraju, ono je najizvornije, jer se tide samog doveka, jer samo dovek moze da preduzme takvo ispitivanje, i stoga Sto takvo ispitivanje konstitui5e doveka. Kako je moglo do6i do toga da se zaboravi izvomi smisao ovako sudbonosnog pitanja? Razlog je u njegovoj dvosmislenosti. Metafizika govori o bivstvujuiem kao bivstvujudem u celini.,,bivstvuju6e znadi kod Grka m, a ono Sto bivstvujuie dini bivstvujuiim jeste suitina bivstvujuieg i njegovo biie. Ovo Grci oznadavaju sa ousia!" Bivstvenosr bivstvuju(,eg, ousia (Seinheit) je dvosmis- I Heidegger, M.: Sein und Zeit, M. Niemeyer, Ttibingen, s H"id"gg"., M.: Die Grunbegrife der Methaphysik, G. A.Bd.Z9l30.y. Klosterman, Frankfuft am M s. 28. a Ha.ldeger, M.: Ivod u metafiziku, Y. Karadli(. Beograd, s Heidegger, M.: G.A.8d.29/30. s.59.

3 lena: jednom se odnosi na bivstvujuie u smislu najvi5e op5tosti, drugi put u smislu najvi5eg bivstvujudeg. Metafizika gubi iz vida ovu dvoznadnost koja joj leli u osnovi. U stvari, Grcima se biie otvara kao phisis.'no, phlsrs je dvosmisleno: kao bivstvujude u celini i kao bivstvenost (ousia). Kod Grka nema razdvajanja ovih zna(enja, vei su, kao kod Aristotela, ukljudena u jedinstvenu pruu filozffiu.,,nema dvaju razliditih disciplina, nego pitanje o bivstvuju6em u celini i pitanje o tome Sta je bi6e bivstvujudeg, njegova su5tina, njegova priroda (Natur), on (Aristotel) oznadava kao prvu filozofiju... Prva filozofija je pitanje o phisis u njenom dvostrukom_ znadenju: pitanje o bivstvujuiem kao celini i pitanje o biiu."' Ova dvosmislenost je, prema Hajdegeru, ostala nerazludena tokom cele metafizidke povesti. Govore6i o bivstvujuiem u celini metafizika transcendira,nadilazi sveukupno bivstvuju6e i pri tom zadrlava dvojstvo bivstvuju6eg kao posebnog, pojedinadnog bivstvujuieg, i onog Sto omogu6ava da neko bivstvujuie uop5te jeste. Grdko to on tako moze da ozna(ava istovremeno i entia (ta onta) i esse (to eitwi). Grci su razumeli smisao biia kao ousia,odnosno parousia. Latinski prevod kao substantiq ne pogada njen izvorni smisao. Hajdeger tumabi ousia kao An-wesen, prisustvo.,,bi6e po Grcima u osnovi prikazuje prisustvo," kaze on.o Polaze1i od toga vidi se kako je bilo moguie da Grci bi6e shvataju kao physis. Na osnovu ispitivanja porekla redi biie i physis Hajdeger dolazi do zakljudka da ono Sto se imenuje redju,bi6e' odgovarazna(,enjt,physis'. Meclutim u Grdkoj je to ostalo neizredeno. Zbog toga je tok razumevanja biia mogao kasnije da se preobrazi. Sa Platonom i Aristotelom,kaLeHajdeger,zbira se,,podetni kraj velikog podetka." Bi6e je sada shvaieno kao,,ideja" - idea, eidos.time je ve6 omoguien tok kasnijeg razumevanja biia. Hajdeger tumadi idea kao ono Sto se opaza kod nedeg vidljivog, kao t prizor (Anblick), izgled, eidos.lzgled neke stvari je ono u demu se ona predstavlja, ono Sto ona jeste. U izgledanju onog kako i Sta neka stvar jeste, u njemu podinje njeno prisr-rstvo, ousia: kao prisustvo nekog bivstvujudeg, ili kao prisustvo nekog izgleda.ovorazu Ha.ldeger, M:. I vod u metafiziku, s. 114.,,Mi znamo: bi6e se otvara Grcima kao physis. Izrastajuie-prebivaju6e vladanje je u sebi u isti mah sijaju6e pojavljivanje." 7 Heidegger, M.: G. A.8d s. 5o. 8 Hajdeger, M.: Uvod u metafiziku,s.75. F >a f ; tr N 'l 1l

4 'O O = I2 likovanje se nalazi u osnovi razlikovanja existentia - essentia. Ako se idea (izgledanje) shvati kao prisustvo, onda ono mole dazna(.i stalnost, postojanost (Stlindigkeit). Onda je to santo izdvajanje iz neke neskrivenosti (ednostavno estin), ili ne5to 5to se izdvaja - a estin.'prisustvo tad oznadava da-bit i ita-bit. Po5to nadvladava shvatanle bi6a kao ideje u smislu ita-biri, bi6e dobija smisao onog Sto uistinu jeste (ontos on) nasuprot pojedinadnog bivstvujuieg koje istinski ne bivstvuje. Da-bit nestaje iz vidokruga misljenja. Ideja postaje paradigma, uzor prema kome se kasnrye razvijarazlikovanje ideje (suitine) i pojave. Ujedno to je koren premetanja istine kao neskrivenosti u istinu kao tadnost videnja. Menja se izvorni smisao logos-a. ktgos kao iskaz postaje mesto istine kao tadnosti. Kao kazivanje nedega o nedemu on se vezuje za ono o demu govori, hypokeimenon, subjectnru. Tako se potvrduje zna(enje ousia kao prisutnosti, postojanosti. Pravo bivstvujuie je uvek- -bivstvujuie. Ono Stoje najpostojanrje u prisustvujeste ideja, uzor, kao ono na Sto se uvek vraiamo, ono Sto je predlezeie,lq,pokeinrcnon, subjectum, kasnije predmet. Tako je otvorena moguinost (mada ne i jedina) da se biie u razliditim formama tumadi kao stalna prisutnost - substantia, ego cogito. subject, ja, r.on. duh, volja, bog... Pomenuta razlika koja proizilazt iz dvoznadnosti biia, izgradena, ali ne izredena jo5 kod Aristotela, doz-voljava da se celina bivstvujuie,q predodi u smislu najop5tijeg roda, najviseg, bozanskog bivstvujuieg ili krajnjeg uzroka. Na osnovu toga je mogu6e razumeti kako je metafizika istovremeno ontologija i teologija. Teoloiki karakter metafizike bio je mogui, ne zato Sto se grdka filozofija preoblikovala u hrisiansku teologiju, nego zato Sto je bivstvuju6e otkriveno na taj nadin da je to otkri6e u sebi dozvoljavalo i odredivalo nadin na koji ie hrisianska teologija da preuzme griku filozofiju. Ono Sto je kod Aristotela bilo prisutno kao jedna neizridita mogu6nost Hajdeger otkriva eksplicitno razvijeno u sholastidkoj filozofiji kao,,...spoznaju krajnjeg (u smislu prouzrokovanj a (Verursachung)), naj op5tijeg (u smislu apstrakcij e) i najviseg bivstvujuieg (u smislu nadina bi6a (Seinsart))."r0 Uopite, postaristotelovska metafizika ne zasniva svoj razvoj na preuzimanju i nastavljanju Aristotelovog filozofskog sistema, nego na,,nerae isto, s. i 92. r" H"id"gg"r, M.: G. A. Bd s.'17.

5 zumevanju upitnosti otvorenosti u kojima Platon i Aristotel ostavljaju centralne probleme." Odsad dva momenta uskraduju pojavljivanje izvomog smisla filozofije: hris6anska koncepcija sveta prema kojoj se celina bivstvujuieg deli na boga, prirodu i doveka; i matematidka spoznaja. Njihov spoj Hajdeger obja5njava preko dinjenice da teologija vidi celinu bivstvujuieg tako kao da je prethodno racionalno misljeno u bozijem umu. Merlutim, dim oslabi povczanost izmeclu tvorca i stvorenog, a ljudski um stekne prevlast. brvstvujude se moze misliti matematidki u smislu da je postalo proradunljivo. Ujedno, tu se rada moderna tehnika kroz koju se nrisljenje postavlja kao jedina merodavna osnova biia. Stu.le u ovakvom toku ispusteno? Prema Hajdegeru, izmakao je smisao biia koji je u svojoj istini otkriven u Grdkoj razumevanjem bi6a kao ousia - prisutnosti (An-wesenheit). Tumadenje prisutnosti parousia (ousia) kao postojanosti, oduvalo je, doduse, spomen na pravi smisao bi(a- vrente, ali u obliku koji je odgovarao prevodenju ortsis u substantia, odnosno u obliku u kome u razumevanju v-remena preovladava samo jedna njegova dimenzija - sadainjost. Vreme je oduvek bilo u temelju odredivanja bi6a, mada nije uvek tumadeno na izvomi nadin. Prevlast sada5njosti u razum^evanju vremena je za Hajdegera svedodanstvo o zaboravu biia.'' Smisao biia, kao temelj njegovog ruumevanja. Hajdeger nalazi u ekstatidkom karakteru vremena. Potvrda vremena kao smisla bi6a treba da se pokaze i u egzistencijalnoj analitici tu-biia (Da-Sein) diji je smisao vremenost (Zeitlichkeit;13. Medutim, ovaj ekstatidki momenat preobraiava sam smisao temelja. Temelj se pokazuje kao bez-temelj, t' Hujd"g.r, M.-. Kant i problem netafizike,ldeje, Beograd, s.16. rt H.id"gg"r, M.'. Zw'Sache cles Denkens, M. Niemeyr Verlag, Tiibingen s.2.,,sta daje povoda da se zajedno imenuju vreme ibiie? Od podetka zapadnoevropskog mi5ljenja do danas bi6e oznadava isto Sto i prisustvo (Anwesen). lz prisustva, prisutnosti (Anwesenheit) govori sadainjost. Prcma vaie1oj predstavi ova zajedno sa prosloiiu i buduino56u dini karakteristiku vremena. Bi6e kao prisutnost se odreduje vremenom." 13 H"idegg"r. M.:.!err uttclzeit, s. 37 l.,,vra6ajuii se sebi buduinosno, odludnost dovodi sebe u situaciju osadalnjavaju6i se. Bilost iz buduinostizvire i to tako Sto bivia (bolje: bijuia) buduinost otpu5ta iz sebe sadainjost. Taj fenomen, na ovaj nadin jedinstven kao bijuii - osadalnjavajuia buduinost zovemo vremenost. Samo ukolikoje tubide odredeno kao vremenost ono samom sebi omoguiava naznadeno pravo moii-biti-celim istrdavaju6e odludnosti. Vremenost se razotkriva kao smisao prave brige (Sorge)." - L,q N r,i I l3

6 bezdan (Abgrund). Razumevanje bez,temelja u privativnom smislu, kao nemoguinost racionalnog utemeljenja smisla bi6a, jeste posle_ dica metafizidkog odredenja. Nemoguinost racionalnog utemelje_ nja, ne znadi, medutim, da je smisao bilabez porekla, da je smisao i stin ski bez- zav 1E aj an. B ez- zav i(ajnost i nemogudno st raiionalnog utemeljenja su teikoie samo u horizontu metafizidkog mi5ljenja i njihovo valenje je odredeno vazenjem metafizike.,,testoea teii u jezlkt, kaze Hajdeger. NaSi zapadnijezici su, svaki na svoj nadin, jezici metafizidkog mi5ljenja. Da li je suitina zapadnih jezika samo metafizidka i stoga trajno prozera onto-teo-logikom ili ovi jezici pruzaju druge mogudnosti kazivanja,a Sto u isti mah znadii kazuju1,eg nekazivanja - to pitanje mora da ostane otvoreno...ra U demu je teskoia sa jezikom? Vreme i biie se uzajamno odreduju. Ako kazemo:biie jeste, vreme jeste, mogli bismo-,zavedeni metafizidkom strukturom jezlka,rei;- da iz njihovog uzjamnog odredenja proizllazi da je vreme bivstvujuie i da je biie ur"*"no. Medutim, upozorava Hajdeger, vreme i biie nisu unutar-svetske stvari. Samo za bivstvuju6e ima smisla re6i da ono jeste.,,ne kazemo: biie jeste, vreme jeste, nego ima (es gibd biea i ima vremena."rs Iz ovog Es gibt (i*u, ono Oule) Hajdeger izdvaja Es i nalazi u njemu das Ereignis, dogadaj.,,prema tome Ono koje daje u,,ono daje bi6e",,,ono daje vreme" pokazuje se kao dogadaj.,a16 Pri tome treba biti oprezan'. dogaclaj nrje neko bivstvujuie, pamu ne pristaje pojam Stastva, tradicionalno protumadene suitine i op5tosti roda. Stoga se pod njega ne mogu podvesti pojmovi biia i vremena. Ishod je:,,zeit und Sein ereignet im Ereignis,,tl. Za dogaclaj se ne moze reii:,,dogadaj jeste*, ili,,ima dogadaja,,. MoZe se samo re(i:,,das Ereignis ereignet".l8 S obzirom na metafizidku strukturu jezika, Hajdeger zahteva da se smisao ovog iskaza ne procenjuje prema njegovom pozitivnom sadrzaju, vei prema onom Sto on pokazuje i naslu6uje. Njegova nemultost nebi proiztlazila iz neke njegove manjkavosti,vec iz manjkavosti metafizidkog horizonta i jezlka u kome se on iskazuje. postojeii jezik-mi5ljenje zalv N a ono Sto iz njega govori. Zbog togahajdeger zahteva,,novu Q q t4 ra Haideger, M. : Miiljenje i pevanje,s Heidegger, M.: Zur Sache des Denkens,s isto, s isto, r isto, s.25.

7 briznost prema govoru, nikakvo iznalalenje novih termina kao Sto sam nekad mislio, ve( vra1anje nazad na izvorni sadrzaj na5eg vlastitog, ali neprestano u zamiranju zahvaienog govora." '' Sta se, pak, moze re6i o dogadaju? Ono Sto ova red oznadava,,dogada se samo u jednini, ne, nikako vi5e puta, ve6 samo jednom."2n Dogadaj je dakle neka vrsta podetka, onog Sto svoom velidinom nadilazi ono Sto sledi iza njega.,,taj podetak je osvit grdke filozofije. U njemu se po prvi put dovek zapada podlle iz jednog narodstva snagom svog jezika spram bi6a u celini." " Nakon ovog podetka, povest zapadaje povest kdvotvorenja. Posmatrano istorijski ona se ogleda u preobrazaju grdkog mi5ljenja prevoclenjem na rimsko-latinski, u hri56ansko-teolo5kom tumadenju sveta, u matematidko-tehnidkomi5ljenju novog veka, u vladavini demokratije, komunizma (kasnije Hajdeger dodaje i fa5izam). Kako, dakle, iskoraditiz neautentidnevropske egzistencije i ponovo doii u svetlost autentidnog podetka? Ovo je, prema Hajdegeru,najzna(ajniji zadatak, jer se u Evropi odlqduje sudbina zemlje. Podetak, kaze on, jos uvek traje, stoji ispred nas kao daleki poziv da ponovo dostignemo njegovu velidinu. To je iskljudivo evropski zadatak, jer dijalog sa,,istokom" jo5 ne moze ozbiljno da otpobne.,,moje je uverenje, kaze on, da se samo sa istog svetskog mesta na kome je nastao moderni tehnidki svet rnoze prirediti i jedan obrat, da se taj obrat ne *o7s dogoditi preuzimanjem zen-budizma ili drugih istodnih iskustava sveta.za premisljanje je potrebna pomoi evropske predaje i njenog novog usvajanja. Mi5ljenje se preobralava samo mi5ljenjem koje ima isto poreklo i odredenje."" Mesto preokreta moze da bude jezik shvaien u poetsko-mitskom smislu. S obzirom na Hajdegerovu uverenost u najdublju srodnost nemadkog jezika sa grdkim jezikom-mi5ljenjem, (za razllku, na primer, od Francuza koji, prema njemu, ne uspevaju svojom racionalno5du da shvate su5tinu sveta), Nemcima pripada poseban zadatak. U onom smislu u kome je grdki jezik bio provincijalan u antici u tom smislu je nemadki u modernom svetu. Dakle, vode6i.,,stoga smo pitanje o bi6u povezali sa sudbinom Evrope u kojoj se F ra D le,,razgovor M. Heideggera sa R. Wisserom ", Gtediita s Ha.ldeger, M.: Miilienje i pevanje, s ,,samopotvrilivanje njemadkog univerziteta ",Theoria l s ,,Rurgouo ru Heideggerom " od 23. rujna 1966., Sutli6, V.: Kako iitati Heideggera, A. Cesarec, Zagreb, s (preneto iz Der Spiegel, Hamburg, 3l. 5. r976.) N O 'j 15

8 \r) q odluduje sudbina zemlje,pri demu se za samu Evropu nase istonjsko opstajanje pokazuje kao sredi5te",kale Hajdeger." U ovom poretku koncentridnih krugova: biie - zemlja - Evropa - Nemadka kao sredi5te, otkriva se pod okriljem izuzetne nemadke pozvanosti jedan zahtev za prevrednovanjem odnosa logocentridke paradigme kao metafizike i evropskog, u ovom sludaju na nemadki nadin razum_ ljenog, duhovno-povesnog sveta. Ovaj zahtev ide dotle da dosacl uporno isticani identitet Evrope u sklopu koji obrazuju filozofija, hrisianstvo i moderna nauka zameni duhovno-povesnim identiietom koji posebno nagla5ava njen pagansko-mitsko-poetski sklop. Taj poku5aj podrazumeva novo tumadenje odnosa, na primer, teh_ nidko-kibernetske civilizacr.le i evropskog politidkog projekta prema duhovno-povesnoj tradiciji. Autentidnost duhovno-povesnegzistencije treba prema Hajdegeru da stekne prvenstvo u odnosu na tehnolo5ki projekt koji odlikuje modernu evropsku situaciju. Drugadije govore6i, treba usaglasiti planetarni tehnidko-politi8ki projekt sa njegovim rodnim mestom tako da strudnost kao nadin ispoljavanja naudno-tehnidkog projekta bude u sluzbi duhovno- -povesne egzistencije. U svom Rektorskont govoru Hajdeger us_ postavlja analogiju izmedu grdke kulture u kojoj nauka pristaje njenoj duhovno-povesnoj egzistenciji i nemadke kulture u kojoj on vidi moguinost obnavljanja ovog povesnog poietka.,,ovaj izvorni poam znanosti, kaze on, ne obavezuje samo na,,strudnost,., nego pre svega na su5tinskost i jednostavnost pitanja usred povesno_ -duhovnog sveta naroda. Da - tek se ovde strudnost moze istinski utemeljiti, tj. na1i svoj karakter i granicu.',21 Na taj nadin bi se strudnosti kao obliku bez-zavrtajnosti na5lo poreklo, odnosno na taj nadin bi strudnost ponovo stekla zavidaj. Ovo shvatanje se ni u demu bitnom ne menja ni u kasnijem Hajdegerovom milljenju. Tako u intrvjuu u Der Spiegel-u godine on pita:.,i ko bi od nas smio odludivati o tome - neie li se jednog dana u Rusiji i u Kini probuditi prastare predaje jednog,,mi5ljenja,, koje ie por pomoii-da se doveku omoguii slobodan odnos spram tehnidkog sveta."5 Prizivanje,,prastare predaje,,milljenja,,, odnosno oslal njanje na duhovno-povesnu egzistenciju, svedodi o sporu u okviru evropske tradicije koji se odvija izmedu pitanja: da li naudno- l6 23 Ha3deger, M. : llvotl u ntetaf;.ziku, s ^ -.,Samopotvrdrvan.;e n;emadkog univerziteta ". s. l4l. ",,Razgovor sa Heideggerom " od 23.rujna 1966.s.326

9 l9 -tehnoloiki projekt moze savladati duhovno-povesnu egzistenciju, ili duhovno povesna egzistencija drzi u svojoj moii planetarnu tehniku? Ovaj spor unutar evropskog identiteta nema isti smisao u okviru samog zapada i na njegovim marginama. Za zapadni duhovno-povesni krug razre5enje ovog spora ima strate5ki znadaj od koga zavisi moguinost okupljanja oko,,zajedni5tva sudbine" evropskog sveta. Ali od razre5enja tog spora u okviru evropske situacije ne zavisi sve. Planetarni ekspanzionizam zapada je na marginama njegovog sveta porodio iskustvo sukoba razliditih duhovno-povesnih egzistencija. Obrazlaganje planetarne dominacije ikrize te dominacije pozivanjem na prevlast racionalnog momenta u okviru zapadnog sveta na marginama ima znadenje zapadnog alibija za planetarnu situaciju. No, s druge strane, organtzacija marginalnih drustava kroz neku vrstu sinteze tehnidke civilizacrje i njihove duhovno-povesne egzistencije ponovo aktualizuje Hajdegerovo zanimanje za odnos izmedu,,strudnosti" i,,zavidajnosti". Sada se ta napetost odigrava na,,drugoj sceni" koja joi uvek nije ni blizu toga da sagleda sve moguinosti i posledice ove sinteze. Njoj su5tinski nedostaje moguinost jasne samorefleksije. Faktidka sinteza i nedostatak samorefleksije su bremeniti nesagledivim posledicama. Upravo ova nesaglediva bremenitost ukazuje da se planetarna situacija neie razre5iti re5avanjem spora o tome Staje autentidna evropska egzistencija. To govori da se dak ni sam taj spor ne moze re5iti polaze6i samo od mesta na kome je zapodenut. On 6e pre biti zamenjen, ili nerazresen prenet u novu problemsku situaciju koja zahteva odgovor na pitanje: kako odgovoriti na nove izazove drugadijih svetova Livota? Pri tom, ovi drugadiji svetovi Livota ukljuduju i evropske odlomke. Ugradeni u novi kontekst oni dobijaju novi smisao tako da se u ponovnom susretu sa Evropom pojavljuju kao novina. 2. Haj de g er ov a dest r ukc ij a metafi zike s 'q D Kraj filozofije kao metafizike jeste, prema Hajdegeru, istovremeno i kraj metafizidki zasnovane povesti. U ovom sludaju kraj ne podrazumeva da metafizike vise nema, niti da je metafizi! ka epoha jednostavno nestala. Naprotiv, kraj metafizike znadi kraj nzvoja unutra5njih mo8uinostpgyqffike po5to su se one ispunile 'irff6a N r I1

10 \r) q ql! t8 do krajnjih posledica. Na kraju se nalazi unutrasnja napetost mogudnosti metafizike koje su se pretvorile u stvarnost i dije je trajanje neodredeno. Medutim, ova stvarnost je zavodljiva, jer vezuje razumevanje za ono Sto je u njoj pozitivno izloleno. To je prevlast predmetnosti, prevlast bivstvuju6eg u kome se ustolidila metafizidka stvarnost. Su5tina prave stvarnosti ostaje, prema Hajdegeru, zatajena u prevlasti metafizike. Ona se, ipak, jednom istinski otvorila - u podetku grdke filozofije. Krivotvorenje grdkog podetka, koje je potom nastupilo, postaje merodavno do dana5njeg dana. Potrebno je stoga raskrditi naslage tradicije i otkriti prvobitni sjaj. Tek kad se tradicija razloli i kad se domisli ono o demu se nije mislilo, a Sto je omogu6avalo mi5ljenje mi5ljenog, mogude je najaviti novi podetak kao izvornije zapodinjanje povesti. U skladu sa Hajdegerovim odreilenjem vremena, savremeni trenutak, u kome se uzdizu pitanja podetka i kraja, mogao bi da se protumadi na sledeii nadin: dogadanje koje iz buduinosti (novi podetak) preuzirna ono Sto je bilo (prvi podetak) u savremenosti (kraj metafizike). U tom smislu bi kraj metafizike bio mesto susreta dva podetka: jednog koji gasne i drugog koji ponovo budi sjaj. No, Hajdegerovo odreclenje kraja metafizike je dvosmisleno. U jednom trenutku se radi o podetku neskrivene vladavine metafizike, a u drugom o najavi nedeg savim novog i nepoznatog za Sto i ne postoji pripremfeno misljenje. Prvobitni i obnovljeni podetak su u jednom bitnom smislu isti, u smislu dogadanja neskrivenosti - aletheia.' Savremeni oblik neskrivenosti biia treba traziti u tehnidkom odnosu prema svetu, jer je dana5nji oblik pojavljivanja metafizike - tehnika.zbogtoga je dovr5enje metafizike podetak svetske tehnidke civilizacije.' Destrukcija metafizike se, onda, moze izvesti kao analitika tehnike. Ova analitika ima zadatak da otkrije povesno i egzistencijalno poreklo tehnike. Razumevanje su5tine dovr5enja (Vollendung) metafizike je razumevanje su5tine tehnike. Danas se tehnika razume instrumentalno. U nerazdvojnom jedinstvu sa modernom naukom ona se predstavlja kao najvi5a I H"i.lcgg"r, M.: Wegmarken, G. A. Bd. 9. V. Klostcmann, Frnklult am M.19'16. s. 190.,,Tamo gdc sc bivstvu.juic svojskizditc i odrzava u svojo.j ncskrivcnosti, tck tamo gdc se to oduvanjc shvata iz pitanja o bivstvuju(cm kao takvom podinje povcst." 2 H"i,lcgg"r, M.:,,Kra.lllozofije i t,adaaa mi5l.jcn ja", temu.ioi.fiktzofija, C. K. D. Zagreb,1982. s. 180.

11 forma racionalnosti. Ona se odnosi prema stvamosti preko jednoobraznog radunajudeg planiranja u kome je stvarnost pretpostavljena kao izradunljiv skup sila. Na prvi pogled se dini da je moderna tehnika omogu6ila razvol modernih nauka, mada su u stvari one omoguiile modernu tehniku. Stanje moderne nauke Hajdeger obja5njava na slededi nadin:,,naudne oblasti su medusobno veoma udaljene. Nadin razmatranja njihovog predmeta je u osnovi razll(it. Ova raspr5ena mnostvenost disciplina danas se odrzava skupa i u jednom znadenju samo kroz tehnidku organizaciju fakulteta i kroz praktidno postavljanje zadataka odredenim strukama. Nasuprot tome odumrla je ukorenjenost nauka u njihovom temelju."'' Pojam predmetnosti povezuje nauke i stoji u sredistu odnosa prema stvarnosti. Upuiujuii na Dekarta koji utvrduje novovekovni pojam metode, Hajdeger uvodi analizu tehnike u njeno povesno-metafizidko poreklo. Predmet postoji tamo gde dovek postoji kao subjekt. Protumaden kao ego cogito on oznadava predstavljajuiu svest. Za nju je sve, ukljudujuii i doveka, istovetan predmet istrazivanja. IstraZivanje i strog naudni postupak odlikuju nauku kao proizvodnu snagu. U egzaktnom i ogranidenom podrudju istrazivanja, u kome se stvarnost uzima kao proradunska grada, sa dovekom se postupa kao sa predmetom. Celovit ishod svega toga se pokazuje u liku humanizma, antropologije i metodskog subjektivizma - metafizidkih oblika interpretacije stvarnosti. Konadno, Hajdeger zakljuduje, nauke su metafizidki utemeljene i to je ono Sto se nalazi u temelju njihovog jedinstva." S obzirom na metafizidko, odnosno filozofsko poreklo, one jo5 uvek nose u sebi spomen na istinsko poreklo. Grdko razumevanja znanjakao theoria ne odnosi se na znanje koje je samo sebi svrha, vei na znanje o onom Sto je egzistencijalno najvrednije misljenja, na prisustvo egzistencije u neskrivenosti. Zbog toga Hajdeger tumadi theoria kao najvi5i oblik energeia, ljudskog bi6a-na-delu (am-werke-sein). Grci nisu hteli, misli on, da praksu prilagode teoriji, vei su teoriju shvatili kao najvi5e ozbiljenje prakse. Prema tome:,,grcima znanost nije,,kulturno dobro", nego najunutra5njije odrecluju6a sredina cele narodno-drzavn egzistencije."' Ona je horizont delovanja usred t c F >q ) 'Hcidcggcr, M.'. Wegnwrken,G. A.Bd.9. s. 104 o H"i.l.gg"., M.: G. A. Bd s. 48.,,Naukc su vrstc i natini fikrzoliranja, nc obrnuto..." s Hcicleggcr, M.:,,Samopotvrdivanjc njcmalkog univcrzitcta", s li" r: N r9

12 .U ; q prikrivajuie celine bivstvujuieg. U tom horizontu dovek deluje preko techne da bi odoleo izazovtmaopstanka. Savremeni vid pojavljivanja tehnike - postav (Ge-Stel) stvara privid da je tehnika ljudski din ili sredstvo. Po-srcr kao bit tehnike je jedan od povesnih oblika pojavljivanja biia. On je nadin izazivanja i otkrivanja bivstvujuieg u celini. Tumadenje tehnike kao pro-izvodenja (Her-vor-bringen), razotkrivanja (Entbergen) dovodi je u sredi5te razumevanja bi6a i istine kao neskrivenosti.o Medutim, metafizidki utemeljena tehnika svedodi o bez-zavidajnosti doveka.,,bezzavllajnost postaje svetska suclbina. Zbog toga je neophodno da se ta sudbina misli u smislu povesti biia... Ona proizilazi iz sudbine bi6a u liku metafizike, ona ie udvr5iuie i istovremeno kao bez-zavidajnost prikriva."t Ponovno obnavljanje podetka zahteva misljenje koje nije ni filozofija ni nauka. er, nikakva metafizika, bilo materijalistidka, idealistidka ili hridianska, ne moze ni da obnovi podetak, niti da iskaze savremenu povest biia. Ponovno nalazenje zavrlaja tehnike je vezano za evropsko poreklo. Dodu5e, Hajdeger u Pismu o humaniz.mu nagla5ava da je ponovnom nalazenju zavid.aja stran svaki nacionalizam, jer je on,,metafizidki antropologizam." Ali isto vazi i za internacionalizam, individualizam i kolektivizam. Prema Hajdegeru, prvi preclstavlja nacionalizam podignut do sistema, dok druga dva predstavljaju subjektivizam doveka u totalitetu. Ni jedan, dakle, ne daju pravi odgovor na pitanje dovekove praktidne pripadnosti. Zbogtoga je zanjega,,danas odludno pitanje: kako se tehnidkom razdoblju uop5te moze pridodati neki - i koji politidki sistem?" Na to pitanje Hajdeger nema odgovor, ali nije uveren da je to demokratija.n Postojeii politidki modeli, kapitalizam ili komunizam, Amerika ili Rusija, nisu zadovoljavaju6a vrsta odgovora na izazov kraja metafizike. Obrasci drugih kultura takode.,,ova Evropa,kaie on, u opakom zaslepljenju uvek spremna da sama sebe potajcem udari u srce, lezi danas u velikim klestima izmedu Rusije, s jedne strane, i Amerike, s druge strane. I Rusija i Amerika su, metafizidki posmatrano, isto; isto neuteino besnjenje razobrudene tehnike i organizacijenhcidcggcr, M.: Uber den Huntuti;;tnrrs, Frankl'urt am M s.28,,,tehnika jc u svo.jo.j suitini jcdna bitno-povcsna sudbrna biia ko.ja boravi u zaboravu _ Naimc ona sc nc vraia samo po imcnu na grtk<> techne, ncgo ona bitno-povcsno potidc izjcdnog na(,ina aletheitt, to jest pokazivan ja biia." 7 iskl, s. 27. I,,Rrrg,ruu, sa Heidcggcrom" rv23.ru.jna

13 -bez-tla za normalnog doveka."'' Ovaj stav Hajdeger nikad nije rrrenjao, tako da se on moze p.repoznati iu Pi.smu o humaniz,mut" i u intervjuu u Der Spiegel-u. " edin-o je jednadenju komunizma i svetske demokratije dodat fa5izam.'' Ali, nacional-socijalizam je, prema Ha3.legeru, bio na putu da stekne pravi.odnos prema tehnici, mada nije uspeo zbog neiskusnog mi5ljenja.'' Dakle, on je nagovestavao moguinost da tehnika obnovi podetno poreklo i da dovek u njoj nade zavi(aj. Postoji, u stvari, u Hajdegerovom mi5ljenju jedna principijelna te5ko6a jo5 od Bita i vremenrl. Naime, on uspeva da konstrui5e misaoni put od faktidnosti egzistencije do ontolo5ke ravni, ali ne moze sa istim pouzdanjem da se vrati od eksplicirane ontoloike ravni do faktidnosti egzistiranja.,,zaeta se tu-biie faktidno odluduje, egzistencijalnanaliza principijelno ne moze da razmatral -kaie on.'o Ovaj raskorak prati i kasnije Hajdegerovo misljenje. Ostavljajuii po strani pol itidke impl ikacije Hajdegerovih faktidkih odluka, ipak se moze reii da u Hajdegerovoj misli stoji otvoren put prema nacional-socijalizmu, bar u onoj meri u kojoj u grdkoj filozofiji stoji otvoren put preobrazaja u pravcu metafizike. Po5to, prema Hajdegeru, metafizidko mi5ljenje nije u stanju da sagleda glavne crte i bit zapodinjuieg tehnidkog razdoblja (er je ovo razdoblje ostvarena metafizika, a ona sebe ne moze sagledati u celini izvan sopstvenog okvira), postavlja se pitanje: ko moze? No, prvo: ko ne moze? U okviru drugih duhovno-povesnih tradicija ovo se pitanje ne moze re5iti, jer tamo nema poreklo. Pored toga, razre5enje moguie, prema Hajdegeru, samo sa onog mesta na kom se metafizika/tehnika za(ela. Ne moze ni zapadna metafizika, ni kao nauka, ni kao filozofija, ni kao teologija. Upravo one zastiru 'Ha.jdcgcr, M.: Uwttt u metaliziku, s t') Hci.l"ggaa. M.: 0her tlen Huntunisnttrs,s.2Stt,,Rr,rg,,u,,, tu Hcitlcggcrom" od 23. ru.ina I 966, s. 3 I 7. 't H"i,l"ggrr, M.,.Rcktora t933/-14. einicnicc i napomcnc", Tluoriu F '6 l-2ll98tt. Bcogratl, s ) f3,,rr,rg.ru,r, sa M. Hcitlcggcmm" od 23. rujna s. 326.,,Poloi,a.i o iovcka u svctu planetarnc tchnikc nc vidim kao ncrazmrsivu i ncizbcznu sutlbinu, ncgo zadaiu mi(ljcnja vidirn bai u tomc da u svoiim granicama pripomognc kako - bi iovck uopitc tck stekao dovoljan odnos prcma suitini tchnikc. Nacionalsocijalizam.ic tloduic iiao u tom pravcu. ali ti liudi su bili suviic nciskusni u N miil jcniu da bi zaista dobili cksplicitan odnos prcma onomc ito sc danas zbiva i Sttr r.ic na putu od prc tri vcka." to H"i,.lcgg"., M.:.!ein untt kit,s.3t12. 21

14 izvori5te evropske povesti i duhovnosti i dine zapadnog doveka bez-zavidajnim. Metafizidko mi5ljenje je odrodeno mi5ljenje. ViSe niko ne govori misle6i u izvornom smislu, kaze Hajdeger. Izvorno mi5ljenje je daleko jednostavnije od metafizidkog, ali zbog svoje jednostavnosti daleko te\e u izvodenju. Ono je privilegija malog broja mislilaca. Zbog toga je ono jo5 nerazumljivo ve6ini tako da veiina treba da se prepusti vodstvu onih koji su najdubokoumniji. Razlidite duhovno-povesne tradicije su nesamerljive, kao na primer zapadna i istodna. Zato ozbiljan razgovor medu njima jos ne moze da otpodne. Ipak, to ne-znadi potpunu nemoguinost razgovora koji bi mogao da se povede o samoj stvari, smislu bi6a, ukoliko je on otvoren. Za sad taj razgovor spredava samo prevodenje na drugoj strani.,,tako malo kako se mogu prevesti pesme, moze se prevesti jedno mi5ljenje. Ono se svakako moze opisati. eim se podne sa doslovnim prevodima, sve biva preobrazeno." '' Sto se tide tehnidko-naudnog jezika, on je prevodiv na sve jezike. Medutim, tu se i ne radi o prevoilenju, smatra Hajdeger, ve6 o jednom te istom matematidkom/metafizidkom govoru. Prema tome prave komunikacije ili nema, ili je krivotvorena. Pravi razgovor je mogui, ne na osnovu autoritativnih iskaza, vei na osnovu merila koje dolazi iz same stvari. Istinski razgovor se moze zapodeti samo na mestu na kome se otkriva biie i gde se otvara jedan svet. To mesto otvaranja jeste jezik shvaien kao jedinstvo mi5ljenja i pevanja, izvorne filozofije i poezije. Koje je to mesto u istorijskoj ravni? Rodno mesto evropske planetarne dominacije utemeljene metafizidki jeste grdki jezik/misljenje. U jednom smislu ono je nepovratno izgubljeno, jer je nestao njegov povesni svet. No, ne radi se o tome da se faktidki povesno ozivi dogadaj podetka - osvitanja zapadnog sveta, ved o tome da se obnovi smisao tog osvitanja u grdkom jeziku/misljenju. Ako neki jeziklmi5ljenje dopu5ta otvaranje izvornog smisla bi6a, onda je on mesto obnavljanja podetka. Na osnovu unutra5nje srodnosti sa grdkim jezikom/misljenjem, kako veruje Hajdeger, to mesto jeste nemadki jezik/mi5ljenje. Na osnovu toga nije te5ko izvesti izuzetnu nemadku pozvanost u vodstvu Evrope. Tehnika je na taj nadin naila zavlhj u jeziku/mi5ljenju. Iz jezidke predaje izvedena bit tehnike, i na osnovu toga izvedena bit 22 't,.razgovor sa M. Heideggerom" <;d23. rujna s. 32ti.

15 politike koja tehnici odgovara, podrazumeva projekt,,velike politike" u kome se zanemaruje svakodnevna i neposredna politidka praksa. Kao Sto ontolodka razltka poravnava faktiike razlike pomoiu pojma neautentidne - Se (das Man) egzistencije, tako i,,bitno misljenje" zanemaruje zna(a1,,malih koraka" u kojima se odvija egzistencija i i5dekivanje velikog dogadaja - nadolaska bi6a. U pitanje o kraju metafizike u obliku vladavine tehnike Hajdeger, pored metafizidke, ukljuduje i duhovno-povesnu tradiciju i njeno mitsko-poetsko pevanje/misljenje. U okviru takvog poetsko- -misaonog iskustva tehnika treba da nade svoj zavilaj. Oba toka evropske tradicije, metafizidki i mitsko-poetski su evrocentridki. U duhovno-povesnim tradicijama koje nisu evropske posledice zapadnog projekta su slidne, ukoliko se on razume kao teinja za dominacijom,bez obzira da li je njegovo opravdavanje zasnovano na wiverzalnim ili iskonskim vrednostima. Zbog toga se i zna(aj pitanja o kraju metafizike relativizuje, ali se zanadaj pitanja o vladavini tehnije produbljuje. Moglo bi se redi da se ova dva aspekta, u Hajdegerovom misljenju istog pitanja, moraju razluditi. Pitanje o kraju metafizike je vezano za odredenu duhovno-povesnu tradiciju kao 5to je evropska. Pitanje o vladavini tehnike je od op5teg zna(aja. Zbog toga odgovor na_ pitanje:,,kakva vrsta politike odgovara tehnidkom razdoblju?"'o nije u osnovi svog bitnog porekla samo evropski odredena. 3. ezik kao uporiite destrukciie metafizike Hajdeger nalazi upori5te za destrukciju metafizike u povesti biia. Ovde upori5te nije shvaieno kao neka vrsta dvrstog oslonca, temelja. Ono je vi5e okvir, nego tadka oslonca. Hajdeger se izridito usmerava na destrukciju pojmova kao Sto su subjektivnost, predmetnost, supstanca, um itd. Stoga je razumljivo da bi trazenje upori5ta za razlaganje tradicionalne filozofije trebalo da se razlikuje od racionalnog utemeljenja jednog misljenja. To misljenje prema sopstvenoj redi hode da bude drugadije od metafizidkog. Ono tezi da bude strozije od utemeljujudeg mi5ljenja, pri demu,,strozije" znadi primerenije stvari mi5ljenja i u tom smislu jednostavnije. Po svojoj nameri Hajdegerova misao bi trebalo da bude krajnje radika- F 'ah N t6 H"id"gg"., M: Uber tlen Hmnanismus,s

16 9 o lan zahvat. On dak ne misli da je njegov projekt fundamentalne ontologije u potpunostistrajao u tom pravcu. Tako u predgovoru zapredavanje Staie metaftzika on kaze:,,tako dugo dok se ovo mi5ljenje i samo jo5 oznadava kao fundamentalna ontologija, ono samo sebi prepreduje i zakrduje put. Naime, naslov,,fundamentalna ontologija" izaziva uverenje da je mi5ljenje kao fundamentalna ontologija, koje poku5ava da misli istinu biia, a ne kao ontologija istinu bivstvuju6eg, jo5 uvek neka vrsta ontologije." Po5to je ontologija kao drugo ime za filozofiju i metafiziku uvek bila stvar uma, svako njihovo ogranidavanje navodi na pomisao o iracionalnosti. Hajdeger na ovaj prigovor odgovara tako Sto istide da se tu ne radi o izboru izmedu racionalnosti iracionalnosti, vei o pretpostavkama na kojima je moguie razviti ovu pojmovnu oprednost. Ovakva podela je posledica napu5tanja izvorne su5tine logos-ai vladavine mi5ljenja kao ratio-a (u smislu uma i razuma) nad bi6em.,lracionalizam je neka vrsta racionalizma,jer pobuduje neopravdanu nadu da je racionalizam moguie prevazi(i pukim poricanjem."t2 Treba, dakle, i6i dublje od ove pojmovne podele. Upori5te za razlaganje metafizike je jezik/mi5ljenje u kom se samo razlaganje odvija. Hajdeger se poziva na grdko ime za jezik, mi5ljenje, um - na logos. Pristup logos-tt nije neposredan zbog toga Sto se uvek kad mislimo nalazimo u okviru njegovih skrivenih pretpostavki. Po5to nije moguie zauzeti neko meta-jezidko, ili meta-logidko stajali5te, jedini nadin da se otkrije njegova su5tina jeste istrajavanje u hermeneutidkom krugu. U dinjenici da hermeneutidki krug ne podleze zahtevima tradicionalne logike Hajdeger ne vidi nedostatak, nego prednost s obzirom na izvomost misljenja. U tom svetlu logika bi bila mi5ljenje koje nije u stanju da shvati biie, jer je i sama najizrazitiji vid metafizike. Da bi pokazao izvomu vezu misljenja i bi6a Hajdeger upuiuje na grdki odnos izmedu logos i physis. On kaze:.,phvsis i /ogos su jedno te isto."a3 Grci su razumevali bi6e i kao physis i kao bgos. lzto,,logos sadrzi su5tinsko poreklo forme ditavog jezika i (...) time odreduje nadin kazivanja kao logidkog kazivanja u Sirem smislu." * Povesni preobrazaj smisla bi6a je stoga merodavan i za preobtalaj smisla logos-a. Njegovo dana5nje razumevanje potide iz 24 a2 Haideger, M. : Uvod u metafiziku, s. 189 a3 isto, s Hajdeger, M.: Miiljenje i pevanje,s.78.

17 dalekog preobrai,aja njegovog zna(enja u odnosu na i.zvorni poeetak. Savremeni susret sa njim pretpostavlja uobidajen, svagda5nji i proseda nadin razumevanja. Svagda5nji nadin razumevanja Hajdeger naziva faktrcitetom. Faktidki mi se odnosimo prema logos-u sa metafizidkom predrasudom. Pre izriditog razumevanja mi se kreiemo u implicitnom razumevanju, pred-razumevanju. I pred-razumevanje je, kao i ostali fenomeni koje Hajdeger razmatra, dvosmisleno. Ono s jedne strane svedodi o padu izvornog razumevanja nekog fenomena na metafiziiki plan, ali i o sedanju na izvorni smisao nekog fenomena. U izvornom-smislu logos oznadava davanje, dopultanje, pojavljivanje bi6au', te se na taj nadin spaja sa istinom biia kao neskriveno5(u (aletlrcia). Po5to misliti zna(ikazivati to Sto je vredno mi5ljenja, poezija kao su5tina jezika i filozofija kao misljenje idu zajedno.,,filozofija i njeno mi5- ljenje su u istom redu samo sa poezijom."* Mi5ljenje i pevanje pripadaju jedno drugom. Njihov susret stoji u temelju svanuia sveta. Stvari jesu i postoje kroz jezik. Obnavljanje u misljenju susreta sa svetom jeste obnavljanje raclanja izvornog smisla biia. Zbog togajezik ima karakter povesne sudbine, jer odrecluje naitn na koji pripadamo samom dogadaju sveta. Po5to je, prema Hajdegeru, poezija prajezik jednog povesnog naroda, sustinu jezlka moramo shvatitiz sustine poezije. U tom smislu poezija je temelj povesti.,,po5to se sudbina jezika temelji u svagda5njem odnosenju nekog naroda prema biiu, kaze Hajdeger. to 6e.nam se pitanje bi6a najunutra5njrje preplitati sa pitanjem jezlka.""' Hajdeger pri tom nagla5ava da dovek ne raspolaze jezikom. ezik odreden kao,,kuia bi6a" jeste sam,,dogadaj".iezrk je dogaclaj u tom smislu Sto stvara svet, ili Sto se sa njim rada svet. On otvara povesni horizont u kome se za ledan narod moze ne5to uopste pojaviti. U tom pogledu jezik je podetak, nacrt koji u sebi nosi moguinost pojavljivanja svega potonjeg, ali i moguinost zatvaranja horizonta.* On je dogadaj u smislu ustanovljavanja jedne paradigme razumevanja a5 H"id.gg.t, M.: Sein uncl Zeit,s. 33. Takode Miilienje i pevanje,s.217.,,logos(este): saga koja, pokazuju6i dopu5ta da se bivstvujuie pojavi u svome jeste." 6 Hojd"g"r, M.: I vod u ntetafiziku,s. 43. a7 isto, s.66. * H"id.gg.., M.: Poreklo umetuitkog dela, Mladost, Zagreb, s. 74.,,Pravi poietak je kao skok (Sprung) uvek preskok (Versprung) u kome je sve dolaze6e ve6 prekoradeno, premda kao prikriveno. Podetak skriveno vei sadrzi svrsetak." -,6 ) N I r t(

18 sveta, i stoga, kaze Hajdeger, on je monolog. Kao monolog on je razgovor sa samim sobom, razgovor u sebi. Po5to ve6 sadrzi unutra5nje ustrojstvo vladavine u iskazivom, logos kao,,zbiranje i sabranost" (Sammlung und Gesammelheit) je razgovor u smislu spora izmedu onog Sto je u njemu imenovano i unutra5nje granice koja tom imenovanom uskraiuje ili dozvoljava pojavljivanje. U tom pogledu jezik je paradigma koja omoguiava svet, ali koja ga na odreilenoj granici sputava i sadrzi njegov svr5etak kao granicu iskazivosti. Ofvorenost biia kao neskrivenost bivstvuju6eg u celini desila se na zapadu, prema Hajdegeru, prvi put kod Grka. Zbog toga je njihovo misljenje/pevanje postalo merodavan obtazac,uzor za celu kasniju povest zapada. Zapad se jos uvek nalazi u prostoru horizonta koji su Grci otvorili. Meclutim, u okviru ove paradigme dogodile su znadajne transformacije. Svaki put je to bilo stvaranje nove paradigme, ili kako Hajdeger kaze:,,svaki je put niknuo jedan novi i bitan svet."4e Ova transformacija izvorne grdke paradigme je zapodela sa rimskim prevodenjem grdkog mi5ljenja/jezika. Po5to je ovom prevodenju nedostajalo izvomo iskustvo mi5ljenja, ono je zahajdegera neautentidno. To je tadka gde zapodinje bez-zavl(ajnost zapadnog sveta. Medutim, ni ova, ni kasnije transformacije grdke izvorne paradigme, kao Sto su srednjovekovna i moderna transformacija, nisu u potpunosti ponistile izvomo iskustvo mi5lje nja. U savremenoj situaciji nalazimo se pred istovremenim povladenjem ove izvorne paradigme i nagove5tajem nove ili obnovljene paradigme koja bi zapadu mogla da povrati sigurnost. Horizont sveta otvoren grbkim logos-om moze se, dakle, tumaditi autentidno i neautentidno. Ono Sto se danas nazivalogocentrizmom predstavlja neautentidan vid izvome grbke paradigme logos-a.potpunu prevlast njenog neautentidnog oblika Hajdeger naziva,,natmurivanjem (zamradivanjem) sveta", duhovnom propas6u zapada. Nju odlikuje,,bekstvo bogova, razarunje zemlje, po-masenje doveka,mrlnja i podozrenje prema svemu stvaraladkome i slobodno- 'L) O 26 ae isto, s.75.,,uvek kada bivstvujuie u celini kao bivstvuju6e samo zahteva utemeljivanje u otvorenost, dospeva umetnost u svoju povesnu bit kao zadinjanje. ona se na zapadu prvi put zbila kod Grka. ono sto se ubuduie naziva biie, bese merodavno postavljeno u delo. Tako otvoreno bivstvuju6e u celini_bese zatim pretvofeno u bivstvujuie u smislu bogom stvorenog. To se zbilo u srednjem veku. bvo bivstvuju6e be5e ponovno promenjeno u podetku i tokom Novog veka. Bivstvuju6e postade predmet, kojim se moze radunski gospodariti i pregledati ga"'

19 me", ili,,onemodavanje duha, njegovo rasturanje, iscrpljivanje, potiskivanje i pogrelno tumadenje."s Kakav je smisao,,bekstva bogova" u tehnidkom razdoblju? ZaHajdegera je_.izvoma su5tina jezika u pesnistvu koje je,,nose6i temelj istorije"''. On zapodinje,,imenovanjem bogova" koje svedodi o odgovaranju jednog naroda i njegovog sveta, o jednostavnoj sigurnosti u svetu. Nedostatak bogova treba tumaditi kao povladenjejedne paradigme, kao sklapanje horizontajednog sveta. Tako nista,,vidljivo i jednoznadno vi5e u sebi ne sabire ljude i stvari, i iz takvog_ sabiranja u sebi sastavlja svetsku povest i ljudsko prebivanje."" Prema tome, svet je izgubio svoj temelj, a duh snagu jedinstva u odludnosti. Ovakvo tumadenje modernog doba svedodi o Hajdegerovom pokusaju da savremeni tehnidki svet protumadi u svetlu mitsko-poetske tradicije, nasuproteolo5koj i filozofsko-naudnoj tradiciji. Mitsko-poetska tradicija postaje nit koje se Hajdeger drziutral.enju ponovne zavidajnosti u tehnidkom svetu. Destrukcij a metafizike teli za rasplitanjem metafizidkih dvorova kako bi dospela u horizont pobetka. Put ka njemu je dvostruk: kroz samu metafiziku, jer ona nosi u sebi spomen na podetak, i kroz horizont poetsko-mitskog mi5ljenja u kome je svetlost podetka Zllja, ali i nenametljivija. Snaga podetka je, rekao bi Hajdeger, snaga jedne,,nenasilne moii". Razgovor o destrukciji metafizike moze se sagledati kao razgovor o logocentridkoj paradigmi unutar izvornije paradigme grdkog logos-a. Tek je ova druga paradigma granica samoj sebi. Sav razgovor u jeziku se dogada kao isku5avanje ove granice. U skladu sa tim moze se re6i da fig:.lre physis i logos imaju istovetnu strukturu onog Sto se od sebe rada, raste, vlada samo sobom i dovodi sebe u neskrivenost. No, ako mozemo metafizidki govor smestiti u okvir izvorne su5tine jezika, ne mozemo istupiti iz jezi(ke su5tine koju Hajdeger odrecluje Y,n sag.u (Sage). On kaze:,,su5tina jezikajeste saga kao pokaznica."" Nju odlikuje dopu5tanje da se ne5to pojavi, duje, vidi. Kao pojavljivanje i pokazivanje,,same stvari", ona oznadava i prisustvo i odsustvo svake vrste. Ona je samopokazivanje bi6a. Po5to je jezik otkrivenost biia, onda je dovek mesto u kome jezik govore6i a) F >q f s Hajdeger, M. : Uvod u metafiziku,s. 54. i 60. 5r Ha.ldeger, M.: Miiljenje i pevanje,s Heidegger, M.: eemu pesnici, Mladost, Zagreb, s. 83 s3 Ha.ldeger, M.: Miiljenje i pevanje,s.233. N 2'7

20 slu5a sanr sebe. Zbog togajezik ne pripada doveku, nego obratno: dovek pripadajeziku,jer govori iznjega. Ono Stojezik pokre6e u njegovom pokazivanju i kazivanjujeste dogadaj. On skuplja i prisvaja horizont jezika u jedinstvnu strukturu mnogostrukog pokazivanja.,,na poreklu redi - to jest ljudskog govora - iz sage, poreklu koje ima odliku dogadaja, podiva ono Sto je svojstveno jeziku."* Po5to spadamo u dogadaj, sagu ili jezik, mi nismo u moii da ih predmetnobuhvatimo kao celinu. ezik koji kroz ioveka govori sam sa sobom je monolog. Hajdeger o tome kaze:,,monolo5ki karakter jezidke su-itine ima svoju strukturu u nacrtu sage... jer jezik jeste monolog."" ezik je monolog, jer jedino on istinski govori aficirajuii sam sebe preko doveka koji mu celovito pripada. U toj celovitosti pripadanja nalazi se moguinost unutra5njeg razgovora kao samopokazivanla i samoskrivanja. ezik je istovremeno pokazivanje i skrivanje. Tako se na osnovu onog Sto je mi5ljeno moze otkriti ono o demu nije, ali Sto je odredivalo ono o demu se izridito mislilo. To je moguie na osnovu toga Sto misljeno/kazano, dovedeno do krajnjih moguinosti, dopire do unutra5nje granice misljenja/kazivanja. U sporu izmedu granice i pozitivno iskazanog otkriva se neiskazano. No, ono vi5e nema smisao temelja, osnova kao supstance, nego temlja kao unutra5nje granice ili strukture hurizonta koja je imanentnajednom svetu. Logocentridka paradigma je sme5tena u hori.zont izvorne paradigme grbkog logos-a dija je struktura monololka. Dogadaj kao dovr5enje ili obnova paradigme nagove5tava svoju objavu u nemadkom jeziku, smatra Hajdeger, jer nemadki jezik ima najveiu snagu se6anja na izvornu su5tinu jezika. Meclutim, i za Hajdegera je to neizvesan dogadaj, tako da preostaje samo dekanje-oslu5kivanje,,nadolaska biia". U tom i5dekivanju preostaje samo nada da se pove6anjem opasnosti poveiava i moguinost dolaska spasonosnog. Medutim, opasnost sa neizvesnim ishodom se ne rada samcl na jednom mestu. a odekivanja,.spasonosnog" su razlidita.zapadno i5dekivanje spasonosnog ne moze biti dovoljno samom sebi s obzirom na policentridnost monoloikih projekata i na globalno podrudje njihovog interesa. Ako se jo5 uvek ne moze zapoieti razgovor sa istokom, kako smatra Hajdeger, zbog monolo5ke strukture njihovih svetova, ako je prevodenj e i skustva jednog mi5ljenj a/govorenja u 2.8 s isto, s isto, s.246.

21 drugo uvek krivotvorenje, time nije odlozeno sudeljavanje razlidrtih svetova. Ono se faktidki odvrja i sve vi5e ubrzava. Insistiranje na njihovim monoloskim strukturama ne odlaze problem, nego sve ja(e zahteva odgovor na pitanje kako dolazi do ukrstanja ba5 monolo5kih struktura u situaciji njihovog neizbeznog susreta. Zbog toga,,obnavljanje podetka" mora ostati nedovr5en projekt. U sudeljavanju razliditih svetova obnavljanje ma kog podetka se marginalizuje spram novih povesno-praktidnih zadataka. Mile Savii HEIDEGGER AND THE DECONSTRUCTION OF METAPHYSICS Suttmmt\ In this article author presents fundamental comprehensions of Heidegger's surpassing metaphysics, mode of his destruction of metaphysics and points out language as the base of such enterprise. In Heidegger's relation towards the metaphysics he discerns two courses of European tradition that Heidegger contrasts each other. On one hand is metaphysical (onto-theoogical) course rvhich includes philosophy, science and theology, and on the other hand is myth-poetical tradition. In the myth-poetical tradition. whieh existences in authentic understanding of the language, Heidegger sees the possibility of a new pattern of the foundation of technical world. The author sees the dispute betrveen logocentrism, which Heidegger interpretsasareducedunderstandingofthecreek logos,andmyth-poeticaltradition, which keeps authentic sense of logos, as an expression of one limited - Western - life-rvorld. His thesis is that apan from this dispute practical-existential problems intrude themselves in the impact West with marginal life-rvorlds, so that the importance of this dispute becomes less relevant in conditions new world-historical situation. = F 'q o IL N r 29