Hajdegerova teza o kontinuitetu. ontologije. 1. Hegelova filozofija kao potvrda kontinuiteta tradicionalne ontologije

Transkript

1 Filozofski fakultet Novi Sad UDK 14 Hajdeger M. Hajdegerova teza o kontinuitetu ontologije Kqu~ne re~i: ontologija, kontinuitet, istorija, tradicija, razvoj Apstrakt: Uprkos izrazitom nepovjerewu u filozofske domete ontolo{ke tradicije, Hajdegerovo stanovi{te je odlu~uju}e obiqe`eno osobinom, koja predstavqa unutarwi nerv ove iste tradicije. Analiza najzna~ajnijih filozofskih pozicija potvr uje da su se relevantni napreci za shvatawe ontologije de{avali paralelno sa principijelnim ispitivawem wene vlastite istorije, ukqu~uju}i odbijawe filozofa da sebe same legitimiziraju kao op{te produ`ewe najvi{eg stanovi{ta u wegovom razvoju. Sli~no kao i temeqni projekti novovjekovne povijesti ontologije, i Hajdegerov fundamentalno-ontolo{ki projekt se naslawa na radikalnu reviziju cjelokupne povijesti ontologije. 1. Hegelova filozofija kao potvrda kontinuiteta tradicionalne ontologije Otvaraju}i Bitak i vreme u nastojawu da poka`e da bitak ne mo`e biti adekvatno mi{qen kao najop{tiji pojam, Hajdeger navodi Hegelovu vezanost uz tradiciju anti~ke ontologije: Kada Hegel napokon odre uje bitak kao neodre eno neposredno i to odre ewe pola`e u temeq svih daqih kategorijalnih eksplikacija svoje Logike, onda se on dr`i istog stanovi{ta kao i anti~ka ontologija, samo {to ispu{ta iz ruku problem koji je postavio 169

2 ve} Aristotel, problem jedinstva bitka naspram raznolikosti kategorija. 1 Ve} u uvodnom paragrafu neophodnost provo ewa destrukcije povesti ontologije najavqena je posredstvom teze da u pogledu pojma bitka Hegelova Nauka logike u osnovi stoji na stanovi{tu anti~ke ontologije, uz ogradu da wegovo stanovi{te ne samo da ne mo`e biti posmatrano kao imanentni razvoj gr~kog poimawa, ve} se oni ne mogu posmatrati u istoj ravni, budu}i da je u svojoj problemskoj dimenziji Aristotelov pristup zapravo diferenciraniji i relevantniji od Hegelovog jer otvara jedan od kqu~nih ontolo{kih problema o kojem sam Hegel navodno nije vodio ra~una. Ohrabren analizama Franca Brentana, Hajdeger je izneo tezu koja u sebi ukqu~uje i poricawe Kantovih i Hegelovih prigovora Aristotelovom u~ewu o kategorijama. Nasuprot Kantovoj kritici 2 koja je Aristotelu zamerila rapsodi~nu podelu kategorija li{enu zahtevanog sistematskog izvo ewa iz jednog principa, i Hegelove apoteoze Aristotelove filozofije koja u jednom od retkih, ali svakako ne bezazlenih prigovora identifikuje povesno kretawe filozofije nakon Aristotela u znaku zadatka da nadoknadi potrebu za jedinstvom pojma 3 koja je u Organonu i Metafizici ostala nezadovoqena Hajdeger akceptira Brentanov stav da su sve kritike Aristotelovog pojma i izlagawa kategorija ostale principijelno zavisne od wegovog stanovi{ta. Me utim, sa nagla{avawem superiornosti Aristotelovog metafizi~ko-logi~kog uvida u kategorije ne zavr{ava se i relevantnost Brentanovog rada za Hajdegerovu ocenu o Hegelovoj filozofiji. Isti~u}i da razlozi za nesvakida{wu `ivotnost Aristotelove podele kategorija mogu biti prona eni jedino uvi awem da je u woj postignuta istinska svrha table kategorija, Brentano je naglasio da ako se sledi povest u~ewa o kategorijama, onda se vidi 1 Martin Heidegger, Sein und Zeit, Tübingen , S Immanuel Kant, Kritik der reinen Vernunft, Werke Band III, Frankfurt am Main, 2. Auflage, 1996, B Georg Friedrich Wilhelm Hegel, Vorlesungen über die Geschichte der Philosophie II, Werke Band 19, Frankfurt a/m 1970, S

3 HAJDEGEROVA TEZA O KONTINUITETU ONTOLOGIJE da mu wegovi protivnici ~ak i nesvesno ostaju verni i mogli bismo se ~esto nasme{iti kada ustanovimo da oni koji se ubrajaju u wene najodlu~nije oponente, u su{tini wome bivaju u potpunosti vo eni. 4 Nezavisno od rezultata ispitivawa ~iji bi fokus bio usmeren ka preciznom utvr ivawu stepena saglasnosti sa nalazima Brentanovog istra`ivawa koji je demonstriran na stranicama Bitka i vremena, a koje bi se neminovno moralo osvrnuti na teze da se: a) Aristotelovo u~ewe o kategorijama razvija sa unutra- {wom nu`no{}u, da b) na~ini bitka prirodno odgovaraju na~inima predikacije ukoliko upokeimenon sveg bivstvuju}eg postane upokeimenon stava 5, te da v) podeli kategorija, pored logi~kog, vaqa priznati i metafizi~ko zna~ewe po kojem se bitak pokazuje kao termin naspram kojeg svi stoje u analogiji 6 implikacija tih teza koja bi za Hajdegera bila itekako prihvatqiva odnosi se na skepsu izra- `enu prema svakom obliku pozitivnog izja{wavawa o naprecima u pogledu filozofske artikulacije pojma bitka nakon Aristotela. Premda se mora priznati da tematizacija povesti ontologije stoji sasvim u pozadini Brentanovih analiza i uvodi se u raspravu prevashodno u meri u kojoj to zahtevaju kriti~ki argumenti upu- }ivani Aristotelu, ipak bi se moglo na}i opravdawa za stav da Hajdegerova teza o primatu anti~ke ontologije, osna`ena negativnom ocenom wene novovekovne povesti predstavqa konsekventnu povesnu demonstraciju rezultata do kojih je do{la Brentanova studija. Tom ocenom se ne `eli re}i da je stav iznesen na uvodnim stranicama Bitka i vremena u potpunosti proistekao iz Brentanovih analiza, budu}i da je wegov osnov postavqen u zadatak obna- 4 Franz Brentano, Von der mannigfachen Bedeutung des Seienden nach Aristoteles, Freiburg im Breisgau 1862, S Ibid, S Ibid, S

4 vqawa pitawa o bitku i wegove povesno-filozofske legitimacije, {to predstavqa domen koji daleko prevazilazi ambicije Brentanovog rada. Zna~aj Brentanove studije za Hajdegera pre svega bi se mogao ustanoviti u po~etnoj motivaciji za inicirawe same mogu}nosti obnavqawa pitawa o bitku koje se ne mo`e promovisati sa jednakom pouzdano{}u ukoliko se priznaje i uva`ava tradicija novovekovnog razmatrawa kqu~nog ontolo{kog pojma. Skretawe pogleda ka Aristotelovom, odnosno anti~kom pojmu bitka stoga predstavqa nali~je nastojawa da se dovede u pitawe filozofska inovativnost, produbqena perspektiva i na~elna autonomnost modernog poimawa bitka. Me utim, prigovor upu}en neupitnom tradirawu anti~kog pojma bitka ne poga a samo ontologiju i wenu povest, ve} se principijelno doti~e i istorijsko-filozofske pozicije koju je iskazala novovekovna filozofija, jer da je ona bila vaqano pozicionirana, te{ko bi se mogao dogoditi takav ishod u pogledu povesti kqu~nog filozofskog pojma. Imamo li to u vidu, onda i razlozi za destrukciju ontolo{ke tradicije koje Hajdeger navodi ne deluju iznena uju}e, nego gotovo o~ekivano: Gr~ka ontologija i wena povest {to putem raznolikih filijacija i iskrivqavawa jo{ i danas odre uje pojmovnost filozofije, dokaz je za to da sebe samog, i bitak uop{te, tubitak razumeva iz sveta i da ovako izrasla ontologija propada putem tradicije koja je srozava do samorazumqivosti i do pukog materijala koji iznova vaqa obraditi (tako za Hegela)... U sholasti~kom otisku gr~ka ontologija se su{- tinski kre}e na putu od Suarezovih Disputationes metaphysicae do novovekovne metafizike i transcendentalne filozofije, a odre- uje jo{ i fundamente i ciqeve Hegelove Logike. 7 Na osnovu dva navedena citata bez te{ko}a se mogu nazna~iti konture u okviru kojih }e se kretati Hajdegerova destrukcija u pogledu ontolo{ke i istorijsko-filozofske dimenzije Hegelovog sistema. Osnovno te`i{te {to odre uje i usmerava povesni status Hegelove filozofije Hajdeger }e ustanoviti posredstvom teze o povesnom kontinuitetu ontologije. 7 Martin Heidegger, Sein und Zeit, ibid, S

5 HAJDEGEROVA TEZA O KONTINUITETU ONTOLOGIJE Posredstvom te teze on }e nastojati da poka`e da tradicija ontologije za Hegela ne samo da nije problemati~na, ve} da Hegelovo filozofsko stanovi{te u svojoj kqu~noj tendenciji samo potvr uje wen kontinuitet. S druge strane, ta teza se prema svojim intencijama zapravo razla`e na dve teze koje bi se ~ak mogle posmatrati i nezavisno jedna od druge: prva se odnosi na povesni kontinuitet ontologije {to se da odrediti na temequ wene duboke zavisnosti od gr~ke ontologije, a druga se izvodi iz analize povesne funkcije Hegelove Logike i odnosi se na Hegelovo akceptirawe ontologije i pristajawe uz wenu tradiciju. I pored upadqive ~iwenice da pojam ontologije na stranicama Nauke logike Hegel pomiwe samo dva puta, i to najpre sa atributom koji je rezervisan za oznaku discipline koja vi{e nije filozofski aktuelna i obavezuju}a biv{a ontologija (die vormalige Ontologie), 8 da bi zatim najavio zamenu u kojoj se sugeri{e da ontologija nije u potpunosti i{~ezla, budu}i da wen problemski dijapazon pokriva objektivna logika 9 Hajdeger ukazuje na nemogu}nost da se Hegelov stav prema ontologiji pojmi kao fundamentalni iskorak iz ontolo{ke tradicije. Sam Hajdeger izrekom ne govori o kontinuitetu ontologije, niti se wegova namera odnosi na istorijsko-filozofsko razmatrawe koje bi imalo u vidu najzna~ajnije misaone prodore {to su na~iweni izme u disciplinarnog pozicionirawa ontologije kao metaphysica generalis i wenog savremenog pojma. Me utim, govoriti o dalekose`nim u~incima gr~ke ontologije koji pokazuju da novovekovna, jednako kao i savremena ontolo{ka misao zapravo stoje na wenom stanovi{tu ne zna~i ni{ta drugo nego nagla{avati kontinuitet poimawa bitka koji implicira i svojevrsnu ontolo{ku povest {to utemequje i obuhvata svaki kontinuitet bi}a koja mi isku{avamo ili zasnivamo. 10 Pri tom se sa stavom {to nastoji da uka`e da je u Hajdegerovoj tezi koja se odnosi na po- 8 Georg Friedrich Wilhelm Hegel, Wissenschaft der Logik Band 1. Werke Band 6, S Ibid, S Hans Michael Baumgartner, Kontinuität und Geschichte. Zur Kritik und Metakritik der historischen Vernunft, Frankfurt am Main S

6 vest ontologije re~ o kontinuitetu nimalo ne kosi poreklo i motivacija pojma kontinuiteta u interpretaciji povesti. Ona se javqa od Drojzena koji je bio rukovo en potrebom da su{tinski preoblikuje recepciju povesnih zbivawa na temequ uvida da je, za razliku od pojma razvoja, pojam kontinuiteta zapravo unapred rastere}en od bilo kakvih spekulativnih konotacija. Na sli~an na~in se i na primeru ontologije po Hajdegeru mo`e govoriti o svemu drugom, samo ne o razvoju, {to ipak ne zna~i da se kontinuitet ontologije mo`e prikladno obuhvatiti predstavom o supstancijalnom kontinuitetu u kojem bi gr~ki lik ontologije na potowe mislioce delovao poput neke prirodne sile kojoj nije mogu}e odoleti. Tako e se ne radi ni o vrsti predaje u kojoj mislioci na ista pitawa neprestano daju razli~ite odgovore, ~ija naknadna rekapitulacija pokazuje da svojom filozofskom relevantno{}u ti odgovori daleko zaostaju u odnosu na gr~ko nasle e. Poenta Hajdegerove verzije kontinuiteta ima znatno zao{- treniju formu i ti~e se tradicije ontologije za koju je karakteristi~no da istaknuti reprezenti filozofski zakazuju u woj, ali i da s tim u direktnoj vezi stoji i nedostatak dovoqno izgra enog stava prema woj. Rezultat takvog kontinuiteta nije mogao biti druga~iji od neutralizovawa koje nasle enu pojmovnost i probleme ontologije dovodi do neprepoznatqivosti, odnosno, re~eno Hajdegerovim re~ima do samorazumqivosti iza koje vi{e ne stoji razvijen uvid u pozadinu gradwe ontolo{kih pojmova, niti po~etna motivacija wenih pitawa. Teza o povesnom kontinuitetu ontologije te{ko se mo`e prihvatiti kao neproblemati~na. U interpretacijskom smislu, ona je jednako odva`na kao i teza o ontologu Hegelu. Radi rasvetqavawa filozofske opravdanosti, ali i implikacija navedenih teza, neophodno je wihovo podrobnije razmatrawe s obzirom na povesnu dimenziju ontolo{kog mi{qewa koja ne ispu{ta iz vida slovo autora {to su u woj vodili odlu~uju}u re~. 174

7 HAJDEGEROVA TEZA O KONTINUITETU ONTOLOGIJE 2. Samorazumqivost kao tradicija ontologije? Od sedamnaestog veka, kada se javqaju prvi poku{aji da se ime ontologije uvede u filozofsku terminologiju, preko wenog priznavawa za fundamentalnu metafizi~ku disciplinu koja razvija prve principe i pojmove celokupnog umnog saznawa, do wenih dvadesetovekovnih varijeteta povest ontologije bele`i neobi~no burnu dinamiku. Kao retko kojoj filozofskoj disciplini, ontologiji je od samih po~etaka izmicao stabilan disciplinarni status, {to je rezultat neprestanog ukazivawa na mawkavu odre enost wenih osnovnih polazi{ta i problema, te filozofski neprihvatqivih na~ina wihove obrade. [tavi{e, povest ontologije ne mo`e biti verno prikazana ukoliko se na markantnim mestima deskripcije ne stavi akcenat na proces osporavawa, modifikovawa, transformacija i odbacivawa. Nestabilne po~etke ontologije neki interpretatori, poput Ernsta Folrata, datiraju sve do samog izbora tog pojma koji je imao nefilozofske razloge i motive, tj. predstavqao je rezultat kompromisa sklopqenog radi {kolski prihvatqivog diferencirawa metafizike: Naziv Ontologia [...] je najpre ne{to poput slu~ajnog nalaza. On dopu{ta da se scientia-i universalis dodeli jedno vlastito ime: Philosophia prima sive Ontologia, a da se ipak ozna~i kao metafizika. S druge strane, za scientia particularis se isto tako sa~uvalo ime Metaphysica. 11 Slu~ajni nalaz sebi ne mo`e osigurati filozofsku dugove~nost, ukoliko ne zadobije adekvatan status i ne opravda neophodnost tematizovawa problema koje istra`uje u odnosu na potrebu same filozofije, ali i u odnosu na ostale filozofske discipline. Nerazdvojni momenat samolegitimacije i u slu~aju ontologije ticao se polagawa ra~una o wenom temeqnom pojmovniku. Me utim, ni nakon Volfovog sistemati~nog poku{aja ontologiji nije osiguran stabilan status, niti su odre ewa wenih nose}ih pojmova obezbedila {ire filozofsko priznawe: pedeset godina nakon pojavqivawa Volfove Ontologije 1781 ve} je 11 Ernst Folrat, Ra{~lawavawe metafizike na metaphysica generalis u metaphysica specialis, u: Arhe, Novi Sad, 1/2005, prev. Milo{ Todorovi}, str

8 bilo svr{eno sa samorazumqivo{}u te philosophia prima. 12 Po~etke neizvesnosti u pogledu disciplinarne uloge ontologije Fuldina ocena nedvosmisleno vezuje za objavqivawe prvog izdawa Kritike ~istog uma, {to se na~elno mo`e prihvatiti, uz ogradu da ona implicitno sugeri{e i neupitnu razumqivost koja je trajala od prvih naznaka o ontologiji, pa sve do Volfa. S obzirom na zabunu koju takva sugestija mo`e izazvati, vaqa skrenuti pa`wu da je Volfova namera da uzdigne ontologiju do ranga osnovne nauke (die Grundwissenschaft) putem utemeqewa wenih iskaza u najta~nija i najpotpunija saznawa 13 rukovo ena stavom da su wegovi prethodnici doveli do op{teg podozrewa u pojam ontologije. Unutra{wi razlozi wihovih stavova nisu bili opravdani, a zbog nedostatka habitus asserta demonstrandi wihovi pojmovi bili su osu eni na neuspeh u pogledu dostizawa `eqene jasno}e stoga je Volf insistirao na po{tovawu zahteva koje scientia stavqa pred iskaze koji imaju ambiciju da doka`u svoje tvrdwe. Re~ju, i pored filozofski neslavnih epiteta ~iji otisak }e oblikovati recepciju Volfove ontolo{ke misli do dana{wih dana, a koji ukazuju na wenu dogmati~nost i eklekti~nost ne treba ispustiti iz vida da se wegov filozofski rad nije svodio na kompilirawe Lajbnicovih uvida sa zadacima konstituisawa {kolske metafizike, ve} da u wegovom jezgru stoji polemika sa nedopustivim tretmanom forme i sadr`aja sistema metafizike. Raspravu o filozofski legitimnom tretmanu metafizi~kih, a time i ontolo{kih problema Kant je sa svojim kriti~kim projektom zao{trio do granica koje su i Volfu morale ostati nepoznate. Osnovni kriti~ki argument koji Kant upu}uje Lajbnic Volfovoj metafizici odnosi se na wihovo nastojawe da u nameri nau~nog saznawa putem umnih misli ostvare direktan 12 Hans Friedrich Fulda, Ontologie nach Kant und Hegel, u: Metaphysik nach Kant? Stuttgarter Hegel-Kongreß 1987, Hrsg. von Dieter Henrich und Rolf-Peter Horstmann, Stuttgart 1988, S Vernünftige Gedancken von den Kräften des menschlichen Verstandes und Ihrem richtigen Gebrauche in Erkäntniß der Wahrheit. Den Liebhabern der Wahrheit mitgetheilt von Christian Freyherrn von Wolff, Halle 1754, S

9 HAJDEGEROVA TEZA O KONTINUITETU ONTOLOGIJE prodor u sferu transcendencije {to prema kriti~koj poziciji neminovno proizvodi transcendentalni privid. Kriti~ka dijagnoza unutra{wih mogu}nosti ontologije neumoqivo konstatuje da usled svojih neodmerenih i nelegitimnih spoznajnih apetita svaki poku{aj disciplinarnog zastupawa ontologije Volfovog tipa neizbe`no ostaje stigmatizovan oholo{}u vlastitog pojma. Posmatran sa kriti~kog stanovi{ta, dogmatizam svojstven takvoj ontologiji mogao bi se izbe}i jedino putem projekta analitike ~istog razuma koji je neuporedivo skromniji. Negaciju oholosti koju su demonstrirale ontolo{ke aspiracije filozofije Kant je nastojao da provede odustajawem od pompezne, tj. nedovoqno legitimisane terminologije, {to je bilo direktno vezano i sa redukcijom o~ekivawa proklamovanih od strane stare ontologije, ali ne treba ispu{tati iz vida da je wen specifi~ni zahtev za skromno{}u zauzvrat bio nagra en svojim pribli`avawem ostvarewu ontolo{kog sna o filozofskoj scientia. To pribli`avawe odvija se kao produbqeni korak daqe u ontolo{koj spoznaji, ali ne posredstvom pro{irivawa wene entelehije, nego uz pomo} refleksivnog samoispitivawa koje pokazuje da metafizi~ku (a time i ontolo{ku) spoznaju ne vaqa posmatrati kao monolitni misaoni postupak, jer su mogu}i razli~iti pristupi principima umnog saznawa, {to, drugim re~ima, zna~i da su mogu}e razli~ite varijante ontolo{kog mi{qewa. Tradirani model mi{qewa Kant naziva dogmatskim, ali tako e pokazuje da skepti~ki stav prema mogu}nostima ontologije nije pozicioniran s one strane ontolo{kog mi{qewa, te da mu je jo{ mawe strano wegovo kriti~ko, odnosno transcendentalno utemeqewe. Osnovna i nepremostiva razlika izme u dogmatskog i nedogmatskog filozofskog postupka po Kantu se koncentri{e u upotrebi sinteti~kih sudova apriori dogmatska upotreba tih sudova odnosi se na ens in genere, dok je nedogmatska upotreba restriktivno limitirana na stvari kao predmete ~ula. Reakcija na dogmatski karakter napredovawa metafizike prema Kantu nije mogla biti druga~ija od osporavawa i gubitka interesa koji se jednako odnosio i na formu i na sadr`aj Volfove metafizike. To osporavawe je ozna~eno kao drugi stadijum meta- 177

10 fizike oli~en u skepticizmu ~istog uma. Zna~aj skepti~kog stava prema metafizici po~iva na uvidu da metaphysica generalis nije u stawu da razvije prve principe i pojmove koji su u upotrebi u celokupnom umnom saznawu, ali ne zbog slabosti i nedore~enosti Lajbnicovog i Volfovog mi{qewa, nego zbog toga {to teme kojima se bave racionalna teologija, kosmologija i psihologija ni ne mogu biti legitiman predmet teorijske spoznaje. Skepticizam u odnosu na takav pojam metafizike nije ni{ta drugo nego reakcija uma, a ne izraz jalovog negodovawa {tavi{e, on je neophodan kao svojevrsna me ufaza, budu}i da nijedan prohodan filozofski put {to zapo~iwe od nekriti~ke ontologije apsoluta ne mo`e dovesti direktno do kriti~ke ontologije fenomenalnih bi}a. Me utim, sled dogmatizma, skepticizma i kriti~ke filozofije nije dovoqno shvatiti pod velom nu`nih etapa kojima mi- {qewe mora pro}i da bi se kona~no otarasilo nepotrebnih tereta ontologije, kao {to sugeri{e trivijalno, a u literaturi prili~no uvre`eno tuma~ewe po kojem Kant zajedno sa napu{tawem metaphysica generalis definitivno odbacuje i antinomijama optere- }enu racionalnost metaphysica-e specialis. Tome, s jedne strane, protivre~e pojedini fragmenti iz Kantove rukopisne zaostav{tine: transcendentalna filozofija ima dva dela: Kritiku ~istog uma i ontologiju 14, ali, s druge strane, poenta kriti~ke filozofije mora izma}i ukoliko se ne vodi ra~una da ona nipo{to nije spremna da se zadovoqi izrazima skepti~kog negodovawa, pa makar oni bili ispoqeni u vidu napu{tawa odre enih filozofskih disciplina. Privilegovani adresat koji vaqa po svaku cenu napustiti nisu filozofske discipline, ali svakako jesu odre ena stanovi- {ta. Zbog toga ne treba olako odbacivati tezu da umesto starog poimawa ontologije Kant zapravo nastoji da uvede novu, ali filozofski jedino mogu}u i prihvatqivu ontologiju. Ono {to Kant bez ikakve sumwe ~ini, odnosi se na kolaps samorazumqivosti u pogledu disciplinarne obaveznosti nauke o op{tim svojstvima 14 Handschriftlicher Nachlass, N 5131, citirano prema Rudolf Eisler, Kant-Lexikon, Hildesheim, 1964, S

11 HAJDEGEROVA TEZA O KONTINUITETU ONTOLOGIJE svih stvari 15, kako je glasilo odre ewe ontologije u wegovom prekriti~kom periodu. Nasle e neizvesnosti u pogledu statusa ontologije sa lako- }om se mo`e identifikovati u filozofijama svih mislilaca koji su sebe recipirali kao nastavqa~i Kantove filozofije. O tome re~ito svedo~i i ~iwenica da se nijedan od wih nije odlu~io da napi{e filozofsko delo koje }e u svom naslovu imati pojam ontologije. [tavi{e, mislioci tzv. nema~kog idealizma u naslovima svojih dela izbegavali su i pojam metafizike koji je i sam Kant uvrstio u naslove svojih zna~ajnih spisa. 16 Nedvosmisleno afirmativan govor o metafizici ili pak ontologiji wima je bio neprihvatqiv iz vi{e razloga, a pri tom svakako nije bio odlu~uju}i onaj da takav govor odvi{e podse}a na prekantovski manir u filozofiji, ~ime potencijalno anulira Kantove filozofske zasluge, dovode}i na taj na~in u pitawe i poziciju wegovih nastavqa~a. Odsustvo naivnog stava prema metafizici ipak nije proisticalo iz bezuslovnog poverewa prema Kantovoj prvoj kritici. [tavi{e, ono je poduprto odbacivawem pojma stvari po sebi, ~ime je, u ciqu ostvarivawa velike svrhe uma realizacije filozofije kao nauke raskinuto sa kontinuitetom Volfovog pojma ens in genere. Idealizam je na~elno bio protiv metafizike upravo zato {to je cenio wen zahtev za filozofskom nau~no{}u, ali je za qubav te nau~nosti morao da se bori odbacivawem neupitnog preuzimawa tradiranih metafizi~kih pretpostavki. Zbog toga su mislioci koji su filozofirali na tragu Kantove filozofije mnogo vi{e cenili naslove filozofskih dela koji u sebi sadr`e naglasak na nau~nosti 17 i sistemu, ali ne samo zbog toga {to su je- 15 Imanuel Kant, Vorkritische Schriften I: , Werke, Akademie Textausgabe. Bd. 1, Berlin 1968, S Re~ je o delima Metafizika morala, Metafizi~ki po~etni razlozi prirodne nauke, Zasnivawe metafizike morala i Prolegomena za svaku budu}u metafiziku koja }e mo}i da se pojavi kao nauka. 17 Jedna od prepoznatqivih posledica priznavawa Kantovog filozofskog projekta sastojala se u nastojawu da se filozofija, raskidawem sa bezazleno{}u i rastere}eno{}u puke te`we ka mudrosti, razvije u svest o strogosti zahteva stavqenih pred wene vlastite nau~ne kapacitete. O tome izrekom govo- 179

12 dino takvi naslovi zvu~ali moderno, ili post-kantovski. U~ewe o nauci, Odre ewe nau~nika, Sistem transcendentalnog idealizma, Nauka logike ili Enciklopedija filozofskih nauka signalizirali su nastupaju}e filozofsko doba ~iji prepoznatqivi signum }e biti odre en u distanci spram tradicije metafizike premda je re~ o specifi~noj distanci koja ne}e zna~iti i weno bespogovorno odbacivawe. 18 Hegel }e tu distancu zao{triti do razmera koje }e u zna~ajnoj meri dovesti u pitawe i Kantov zahtev za transcendentalno- -kriti~kom reformom ontologije. Slede}i Mihaela Tojnisena, moglo bi se re}i da prema metodskoj ideji koja je utemequje, Hegelova Logika jeste jedinstvo kritike i prikaza metafizike. 19 Ta teza implicira i izvesnu saglasnost sa Kantovim projektom kriti~ke ontologije, ali se radi wene verifikacije najpre mora raspraviti o kakvom pojmu kritike je kod Hegela re~. Naime, nesumwivo je da Hegel ispostavqa istinsko opravdavawe nu`nosti Kantovog stanovi{ta, ali se isto tako ne sme prenebregnuti ni wegova kritika trancendentalne filozofije. Upravo ta kritika pokazuje da se celokupan sadr`aj Kantove kriti~ke ontologije mora postaviti na pravo mesto, a to mesto svakako nije Nauka logike, ve} fenomenologija svesti, utoliko {to je u svakom od svojih pojavnih likova svest uvek svest o jedre i Fihte u O pojmu u~ewa o nauci ili takozvane filozofije, i Hegel u Fenomenologiji duha. Svoju naklonost prema prefiksu post, interpretatori anglosaksonske provenijencije demonstrirali su na primeru razmaka izme u takozvane filozofije i wenog nau~nog utemeqewa nazivaju}i Fihtea prvim post- -filozofom. A. J. Mandt, Fichte, Kant s Legacy and the Meaning of Modern Philosophy, The Review of Metaphysics, Volume 50, Issue 3, 1997, p i daqe. Grondan je ukazao da uzrok odbojnosti idealizma prema metafizici treba tra`iti u sugestiji doslovnog zna~ewa pojma metafizike koja ukazuje na dualizam fizi~kog i inteligibilnog koji mora biti neprihvatqiv na~elno monisti~ki opredeqenoj idealisti~koj poziciji. Jean Grondin, Der deutsche Idealismus und Heideggers Verschärfung des Problems der Metaphysik nach Sein und Zeit, u: Heideggers Zwiegespräch mit dem deutschen Idealismus, Hrsg. H. Seubert, Köln/Weimar/Wien 2003, S Michael Theunissen, Sein und Schein. Die kritische Funktion der Hegelschen Logik, Frankfurt am Main, 1980, S

13 HAJDEGEROVA TEZA O KONTINUITETU ONTOLOGIJE nom objektu. Kada se ima u vidu da je tek sa prevladavawem stanovi{ta svesti koja boravi u naspramnosti subjekta i objekta mogu- }e eksplicitno filozofsko izlagawe pojma bitka, onda se pokazuje da pojmovni i sistemski okviri u kojima je mogu}a rasprava o ontolo{kim problemima kod Hegela nisu identi~ni sa Kantovim, nego da se u kqu~nim aspektima suprotstavqaju transcendentalnoj poziciji. Objektivnu logiku mogu}e je posmatrati i u svetlu provo ewa kritike tradiranih metaphysica specialis, s tom razlikom {to logi~ka revizija metafizi~kih u~ewa o du{i, svetu i bogu svoje upori{te ne}e tra`iti u saznajno-kriti~ki odre enoj razlici apriornih i aposteriornih saznajnih formi, ve} }e ih strogo postavqati na teren na kojem }e pojmovi metafizike biti razmatrani po wima samima. Kritika ovde vi{e ne zna~i ispitivawe opsega i granica saznajnih mo}i, odnosno ispitivawe mogu}nosti saznawa predmeta, jer je taj pojam kritike optere}en fatalnom oma- {kom, budu}i da vlastiti predmet postavqa kao ne{to negativno u odnosu na mi{qewe. Za razliku od wega, logika naspram mi{qewa ne postavqa drugi predmet osim samog mi{qewa, {to zna~i da u woj predmet zapravo i{~ezava kao predmet. Zbog toga kod Kanta kritika ostaje vezana uz transcendentalno-filozofsko ispitivawe uslova mogu}nosti, dok kod Hegela kritika postaje sinonim za istra`ivawe ~istih misaonih odre ewa iskqu~ivo wima samima. Jedino u tom smislu se mo`e prihvatiti i teza o jedinstvu kritike i prikaza metafizike kao idejnoj niti vodiqi Hegelove Nauke logike. Na pitawe o povesnim implikacijama tog jedinstva Hegel je iscrpno polo`io ra~una na stranicama tzv. sredwe Logike, naglasiv{i da problemi koji su tradicionalno pripisivani ontologiji daleko prevazilaze unutra{we disciplinarno razgrani~ewe filozofije, budu}i da se oni zapravo tematski pokrivaju stavom koji mi{qewe zauzima prema objektivnosti. U tom stavu Hegel zapravo potvr uje Kantovo uverewe da je mogu}e govoriti o pluralnosti ontolo{kih stanovi{ta, ~ime se, dakako, ne `eli re}i i da sva ta stanovi{ta imaju jednak filozofski rang. Me utim, Hegel ne zastaje kod potvr ivawa Kantovog stava, nego pokazuje da 181

14 unutra{wa povesna dinamika prema kojoj jedan pojam ontologije pori~e i smewuje drugi ne proisti~e iz tobo`wih filozofskih obrta usmerenih u skladu sa nu`nim sledom od dogmatizma, preko skepticizma do kriti~kog stava prema ontologiji, ve} iz spektra mogu}ih na~ina na koje mi{qewe sebe mo`e postaviti u odnos prema bitku. Povesno nastupawe novovekovnog lika ontologije ekvivalentno je stavu koji nije karakteristi~an samo za prve korake u filozofiji, ve} je isto tako zastupqen i na po~ecima svih nauka iz jednostavnog razloga {to i svakodnevno dr`awe prirodne svesti `ivi u ovom uverewu. To uverewe stoji na stanovi- {tu da su odredbe mi{qewa zapravo i odredbe samih stvari, te da je refleksivno obra}awe stvarima dovoqno da bi se one u svojoj punoj istini ispostavile kao nesporni posed svesti. Da povesni hod ontologije ne bele`i linearnu tendenciju ka kontinuitetu pokazuje i Hegelova naizgled blasfemi~na ocena da je stav ontologije koju je Kant `igosao kao dogmati~nu i oholu zapravo vi{i od ontolo{kih potencija transcendentalne filozofije. Dakako, Hegelov afirmativni stav prema biv{oj ontologiji ne po~iva na filozofskoj potrebi za restitucijom Volfovog temeqnog u~ewa, stoga {to ta afirmacija transcendentalnoj distanci spram objektiviteta pretpostavqa stanovi{te indiferencije mi{qewa i bitka koja vi{e ne}e biti naivno postulirana (noumenorum est scientia), kao kod Volfa nego }e biti pojmqena. Princip Volfove ontologije vi{i je od Kantovog samo utoliko {to favorizuje mogu}nost koju Kant odbacuje, naime da ono {to je mi{qeno, time {to je mi{qeno jeste i saznato po sebi. Wegove mawkavosti su ipak iskqu~ile mogu}nost eventualnog povratka na sadr`aje ili metodu Volfove metaphysica universalis. Pretpostavke te ontologije bile su odvi{e bliske zdravorazumskom, tj. nefilozofskom mi{qewu, a wen metafizi~ki apriorizam se uistinu bazirao samo na naivnom empirizmu, {to svakako nije bilo dovoqno da bi Hegel doslovce, u svim wenim aspektima, proveo ocenu o vi{em principu. Konsekventno insistirawe na toj oceni impliciralo bi da Hegelov program logike ipak predstavqa samo beo~ug u lancu neprekinutog kontinuiteta ontologije, ali Hegelova nijansirana kritika Volfa i vi{eslojni odnos prema 182

15 HAJDEGEROVA TEZA O KONTINUITETU ONTOLOGIJE Kantu odbacivali su u svakoj prilici mogu}nost takve interpretacije. Volfova filozofija bila je zaista dogmati~na, ali ne zato {to se neograni~eno uzdala u spoznajnu mo} apriornih principa, kako joj je prigovarao Kant, ve} zato {to je vlastiti poku{aj razvijawa ~istih misaonih odre ewa potkopala uverewem da od dva suprotstavqena stava jedan mora biti istinit, a drugi la`an. S druge strane, ni Kantovo poverewe u mogu}nost utemeqewa kategorija na osnovu formalne podele sudova ne nudi spasonosni lek za ontologiju iz prostog razloga {to sud nije pravi topos filozofske istine. Zbog toga se mo`e dati za pravo oceni Konrada Kremera da program Nauke Logike stoji pod pretpostavkom da u odnosu na nu`nost odustajawa od dogmatskog gledawa na stvari koju je utemeqio Kant, u~ini nu`nom i metakritiku konsekvenci tog utemeqewa i to na osnovu obnovqenog preoblikovawa filozofske teorijske situacije koje }e prisiliti na ukidawe Kantovih ograni~ewa. 20 Upravo to preoblikovawe filozofske situacije u okvirima Hegelovog sistema odvija}e se na na~in koji prema ontologiji ne}e biti nimalo blagonaklon. Sa Hegelovog stanovi{ta nije mogu}e reformisati ontologiju na na~in koji bi joj obezbedio konstitutivno mesto u sistemu filozofskih nauka. Za nauku koja nastoji da vlastiti pojam odredi kao u~ewe o apstraktnim odredbama su{tine 21 nema samostalnog mesta ni u logici su{tine, budu}i da joj, ~ak i kada bi uspela da ukloni neke svoje deficite ipak nedostaje princip za imanetno kretawe wenih odredaba. Me utim, ~itav problem se ne svodi na tragawe za takvim principom, jer ukoliko se on i prona- e ontologija prestaje da bude ontologija i postaje spekulativna logika. 20 Konrad Cramer, Peripetien der Ontologie Wolff, Kant, Hegel, u: Die Weltgeschichte das Weltgericht?, Stuttgarter Hegel-Kongreß 1999, Hrsg. R. Bubner/W. Mesch, Stuttgart, 2001, S Georg Friedrich Wilhelm Hegel, Enzyklopädie der philosophischen Wissenschaften 33, Werke 8, S

16 Zbog toga svaki govor o metafizici kod Hegela mora imati u vidu da se posebne metafizike, jednako kao i op{ta metafizi~ka nauka o prvim principima celokupne spoznaje mogu posmatrati kao integrisane u Nauku logike, ali samo u smislu Aufhebung-a, {to zna~i da ontologija ostaje o~uvana, ali se wenim uzdizawem u vi{u filozofsku ravan tako e i ukida wena neposredna relevantnost u razvijawu logi~ke nauke. 22 Nao~igled filozofskih zahteva logi~ke nauke ontologija je morala izgubiti svoj metafizi~ki primat i sa filozofske scene nestati kao ontologija. Ukoliko bi nakon ovog sumarnog prikaza usledilo suo~avawe sa Hajdegerovom ocenom o kontinuitetu ontologije, onda bi se moglo govoriti samo o kontinuitetu wene revizije. Povesna nit vodiqa ontologije odre ena je neprestanim kriti~kim preoblikovawem, ~iji po~etak vaqa tra`iti ve} u Volfovoj kritici wegovih filozofskih prethodnika, nastavak u Kantovom sporu sa dogmati~kim filozofirawem, a kulminaciju u Hegelovoj spekulativnoj poziciji koja se samolegitimisala kao antipod ontologiji. Me utim, Hajdegerovu ocenu o kontinuitetu ontologije dodatno ugro`ava i ~iwenica da se kqu~ni agens u povesti razli~itih principa ontologije ne mo`e imenovati kao povest bitka 23, budu}i da filozofski spor u vezi sa pojmom bitka u procesu revizije po~etnih disciplinarnih zamisli ontologije jednostavno nije zauzimao sredi{we mesto. 22 Ve} je Karl Rozenkranc umesno analizirao odnos ontologije i logike kod Hegela nagla{avaju}i dijalekti~ku stranu wihovog ujediwavawa: To ujediwavawe ontologije i logike veliki je napredak na poqu koji je prokr~io Kant. Ali razlika koja po sebi postoji izme u ontolo{kih, i logi~kih odre ewa u u`em smislu, time nije ukinuta. Drugim re~ima, metafizika je u Hegelovoj logici preoblikovana, ali nije poni{tena. Karl Rosenkranz, Erläuterungen zu Hegel s Encyklopädie der philosophischen Wissenschaften, Berlin 1870, S U tom smislu je svoju argumentaciju razvijao i Fulda: Izvesno je da filozofija te povesti za Hegela nije bila ontologija. Jo{ mawe je ona bila fundamentalna ontologija ~ovekovog tubitka i wegovog razumevawa bitka; a karakter takve ontologije je sasvim nezavisan od odgovora na pitawe, da li bitak o kojem se ovde radi vaqa posmatrati kao usudan ili ne. Hans Friedrich Fulda, Ontologie als Schicksal?, u: Die Weltgeschichte das Weltgericht?, Stuttgart, 2001, S

17 HAJDEGEROVA TEZA O KONTINUITETU ONTOLOGIJE 3. Povest ontologije i pitawe o bitku Zna~aj Kantovog uvida u unutra{wu pluralnost ontologije u smislu razli~itih, pa i me usobno opre~nih mogu}nosti u pristupu wenom pojmu naro~ito }e se potvrditi u potowem razvoju filozofskih pozicija koje su pokazale spremnost da ozbiqno ra~unaju sa ontologijom, ali je status tog uvida daleko vi{i od uspe{ne povesne anticipacije. Naime, on dovodi u pitawe prili~no uvre`eni istorijsko-filozofski stav o ontolo{koj paradigmi 24 u filozofiji koja se od drugih paradigmi razlikuje po sredi{wem mestu pojma bitka ka kojem su na~elno usmerene najzna~ajnije filozofske tematizacije. Za razliku od stava o ontolo{koj paradigmi, novovekovna povest ontologije pokazuje da kqu~na re~ u pogledu razvijawa ontologije nije bila rezervisana za polemiku u vezi sa pojmom bitka, ve} za raspravu o samom pojmu filozofskog znawa koja }e voditi glavnu re~ i tamo gde se bude raspravqalo o filozofskoj produktivnosti i opravdanosti savremenog bavqewa ontologijom. U svakom slu~aju, izme u ontolo{ke paradigme i povesti ontologije nije mogu}e staviti znak jednakosti. Budu}i da je nepremostivim jazom odvojena od simplifikacija sadr`anih u tezi o ontologiji kao paradigmi, povest ontologije neophodno je obuhvatiti u dugoro~nom hodu wenog razvoja, da bi se o woj uop{te moglo govoriti na legitiman na~in. Iskazi o toj povesti koji u svojoj pozadini imaju pojmove kontinuiteta i linearnosti, udaqili su se od wenog fakti~kog toka koliko god je to bilo mogu}e. Unutra{wa dinamika i pluralnost u pristupima toj filozofskoj disciplini {to je najpre hvaqena kao prvorazredna, a ka- 24 Primere ovakve interpretacije mogu}e je prona}i u mnogim enciklopedijskim i uxbeni~kim prikazima filozofije. U tom pogledu je karakteristi~na i popularna Rovoltova enciklopedija. Wena podela istorije filozofije u svetlu tri vladaju}e paradigme, ontolo{ke, mentalne i lingvisti~ke ne pola`e ra~una o povesnoj ulozi i statusu ontologije nakon smene ontolo{ke paradigme od strane novovekovne filozofije svesti, {to je samo izraz samorazumqive predstave koja svako pomiwawe ontologije proziva zbog nepotrebnog inovirawa arhai~ne i odavno opsoletne problematike. Herbert Schnädelbach, Philosophie, u: Martens/Schnädelbach (Hg.), Philosophie. Ein Grundkurs, Rowolths Enzyklopädie, Renbek bei Hamburg 1991, Band 1, S. 46 i daqe. 185

18 snije odbacivana moraju ostati nepristupa~ni svakom tuma~ewu koje wenu povest poku{ava da prika`e bilo kao homogeni razvoj, bilo kao konstantno potvr ivawe sadr`inske trajnosti u wenom postavqawu pitawa. Zbog toga se ~ini da je, umesto o povesti ontologije, umesnije govoriti o povesti poimawa ontologije. Istorija filozofije nakon Hegela pru`a svedo~anstvo o tome da je proces dehomogenizovawa ontolo{ke problematike ~iji vrhunac predstavqa weno ukidawe u spekulativnoj logici doveo do gubitka bilo kakve obaveznosti i do odsustva svesti o neophodnosti da se prizna i prihvati stav tradicije kada je re~ o pojmu ontologije. Naizgled paradoksalno, napu{tawe tradicije nema~kog idealizma imalo je za posledicu i napu{tawe ontologije koju je ve} idealizam iz temeqa uzdrmao. Poku{aji Branisa (System der Metaphysik, 215), Trendelenburga i Rila (Philosophisches Kritizismus, I 1, 266) da povrate dignitet ontologiji kao temeqnom filozofskom u~ewu o bitku oslawaju}i se na reaktuelizaciju Aristotelove filozofije ili na zasnivawe novog, kriti~kog realizma, samo su izuzetak koji potvr uje osnovnu tendenciju svesnog zaborava ontologije. Ozbiqan iskorak iz te tendencije najavqen je tek sa Huserlovom fenomenologijom. Nedvosmislenim pozicionirawem fenomenolo{ke nauke o formalnoj ontologiji na mesto nekada{we philosophia prima koja prethodi svestranom razvijawu korelativnih nauka sveta po svim wegovim granama, Huserl je na velika vrata vratio ontologiju u sistem filozofije. Postavqena na stanovi- {te univerzalne transcendentalne geneze, filozofija i nije ni- {ta drugo nego totalitet formalne i regionalnih ontologija. Dakako, bez obzira na opasnu strukturalnu podudarnost sa prekantovskom pozicijom ontologije koja bi se mogla tra`iti u odnosu ontologije prema racionalnoj teologiji, psihologiji i kosmologiji s jedne strane, te ulozi formalne ontologije u transferu fenomenolo{kih umnih misli prema regionalnim ontologijama u vidu prethodnog propisivawa wima zajedni~kog formalnog ustrojstva fenomenolo{ki pojam ontologije nije bio spreman da se proglasi naslednikom bilo koje verzije tradicionalne ontologije. Nedostatak refleksivnog otklona od svake asocijacije koja 186

19 HAJDEGEROVA TEZA O KONTINUITETU ONTOLOGIJE bi otkrivawem prekriti~kih sedimenata u wenom pojmu mogla zna~ajno devalvirati fenomenolo{ku ontologiju uzrokovan je Huserlovim samouverenim stavom da se tek uz pomo} fenomenologije mo`e dospeti do pune konkretnosti u ontolo{kim istra`ivawima i na taj na~in izbe}i nedore~enosti nedovoqno razvijenog transcendentalnog stava, {to je po wemu predstavqalo vekovnu boqku filozofije. Iz tog razloga fenomenolo{ki projekt ontologije gradio se u otporu prema mawkavim recidivima tradicije ~iji postupci nisu mogli izbe}i osnovnu zamku prema svom fenomenalnom stawu, bitak se neprestano pokazivao kao osamostaqena i apsolutizovana konstrukcija, a ne kao subjektivno-relativna tvorevina konstitui{u}e subjektivnosti. Zahtev fenomenologije za jedinstvom zora i su{tine kao jedinim legitimnim putem filozofske spoznaje, uzdao se u ontolo{ke kapacitete zrewa su{tina 25, ~iji zadatak je najavqen ve} sa Kantovom kritikom praznog ontologizma, ali je tek stupawem na transcendentalno-fenomenolo{ko tlo wegovo provo ewe u delo tek postalo mogu}e. 26 Drugim re~ima, zamisao ontologije {to svoj odlu~ni oslonac ima u `ivotnom svetu za sobom povla~i i odricawe verovawa u jedan po sebi bivstvuju}i, nesubjektivni svet. Fundiranost ontologije u transcendentalnom subjektivitetu taj uvid zao{trava nau{trb istorijsko-filozofske korektnosti prave ontologije po Huserlu nije ni moglo biti, sve dok se filozofija zanosila iluzijom, odnosno konstruktivnim pojmom koji sugeri{e da postoji jedan, po-sebi istiniti svet ka kojem stremi celokupna filozofska aktivnost. Apstrahuju}i od ~iwenice da Huserlovi argumenti na temequ kojih se fenomenolo{ki razobli~avaju fundamentalni defi- 25 Edmund Husserl, Erfahrung und Urteil. Untersuchung zur Genealogie der Logik, Hamburg 1972, S Fenomenologija se sa Kantom bori protiv praznog ontologizma pojmovnih analiza, ali je i ona sama ontologija, crpena iz transcendentalnog iskustva. Edmund Husserl, Phänomenologische Psychologie. Vorlesungen Sommersemester 1925, Hg. Walter Biemel, Husserliana Band IX, Haag S

20 citi tradicionalne ontologije u potpunosti zakazuju u slu~aju Hegela, Ni~ea, pa i nekih drugih zna~ajnih autora vaqa napomenuti da sredi{wi problem u fenomenolo{koj transformaciji ontologije tako e nije bio vezan za pojam bitka. Osnovna zagonetka fenomenologije bila je fokusirana na rasvetqivawe problema transcendentalne subjektivnosti koja je svesna apsolutnosti vlastitog bitka ali i svih ostalih regiona bitka. Budu}i da je status apsolutnog bitka u fenomenologiji unapred bio rezervisan za transcendentalnu svest jer samo ona ispuwava preduslov transcendentalne autarki~nosti po{to joj za vlastita stavqawa principijelno nije potreban nijedan drugi bitak Huserl se nije posebno zadr`avao na problematizovawu samog pojma bitka. Nasuprot tome, on je radije tragao za zadovoqavaju}im pretpostavkama deskriptivnog zahvatawa bitka-izvan-mene sveta kao subjektivnog doga aja u meni, rukovo en uvidom da subjektivitet saznaje bitak sveta i ba{ taj svet iz vlastite autonomije i zakonito razumevaju}i sebe samog. 27 Me utim, za razliku od Finka koji je fenomenolo{ke podsticaje prepoznao u polagawu osnova za izgradwu transcendentalne kosmologije, rani Hajdeger je insistirao na legitimnom doprinosu fenomenologije u pogledu ponovnog stavqawa ontologije u sredi{te filozofske problematike: Dana{wi interes za ontologiju probu en je pre svega putem fenomenologije. 28 Izrazito afirmativan predznak ove Hajdegerove ocene ipak ne bi smeo da zavara u pravcu interpretacije koja u nacrtu fundamentalne ontologije pronalazi konsekventno razvijawe Huserlove formalne ontologije. 29 Gotovo jednako stranputno je tuma~ewe Hajdegerove 27 Edmund Husserl, Erste Philosophie. Erster Teil: Kritische Ideengeschichte, Hrsg. Rudolf Boehm, Husserliana Band VII, Haag 1956, S Martin Heidegger, Metaphysische Anfangsgründe der Logik im Ausgang von Leibniz, GA 26, Hrsg. Klaus Held, 1978, S Utvr ivawe direktne veze izme u formalne i fundamentalne ontologije predstavqa izraz karakteristi~ne te{ko}e kojom je bremenita svaka interpretacija {to ne uzima u obzir dalekose`ne implikacije Hajdegerove kritike fenomenologije demonstrirane u wegovom ontolo{kom protiv-nacrtu fenomenologije. Jalovost takve interpretacije posebno dolazi do izra`aja kada se ona 188

21 HAJDEGEROVA TEZA O KONTINUITETU ONTOLOGIJE ontolo{ke pozicije koje na osnovu stava Bitka i vremena da je fenomenologija mogu}a samo kao ontologija dolazi do zakqu~ka da odlu~an spoj fenomenologije i ontologije proisti~e iz neophodnosti fundamentalnog utemeqewa fenomenolo{kog pitawa o bitku koje je Huserl propustio da provede. Stoga je uputno skrenuti pa`wu da poku{aj Hajdegerove transformacije pojma fenomenologije nije bio ni pribli`no dovoqan za uklawawe svake na~elne napetosti izme u fenomenologije i ontologije. Posmatrano iz rakursa imanentnog ontolo- {kom stanovi{tu samog Bitka i vremena, svako koketirawe sa fenomenologijom, u smislu bilo izri~itog, bilo pre}utnog prisvajawa fenomenolo{kih pretpostavki u ciqu radikalne obnove ontolo{kog istra`ivawa, predstavqalo je pre balast i prepreku, nego {to je nudilo prikladnu podr{ku u provo ewu wegovog ontolo{kog pitawa. Kqu~an problem koji se s tim u vezi name}e odnosi se na ~iwenicu da bitak o kojem se pita Hajdegerova fundamentalna ontologija uop{te ne mo`e biti dostupan na fenomenolo{ki na~in, jer fenomenologiji u tom poslu mawka kako adekvatna metodologija, tako i adekvatna terminologija. Drugim re~ima, bitak mora ostati nepristupa~an qua fenomen, {to postaje potpuno jasno kada se ima u vidu smisao u kojem je oblikovan govor o fenomenu na stranicama sedmog paragrafa: fenomen je ono {to sebe pokazuje po sebi samom. Hajdegerova replika na nemogu}nost fenomenolo- {ke komunikacije sa bitkom kao bitkom verovatno bi ukazala da filozofsko istra`ivawe nikada nema posla sa ~istim fenomenima, pa se samim tim dovodi u pitawe i produktivnost neposredsu~eli sa tezom o kontinuitetu ontologije koja potiskuje u drugi plan mogu}- nost bilo kakvog ontolo{kog preimu}stva Huserlove formalne ontologije u odnosu na filozofsku tradiciju. Uprkos tome, u literaturi se ~esto nalaze stavovi o fenomenolo{kim podsticajima Hajdegerove fundamentalne ontologije. Privla~nost analogije izme u formalne i fundamentalne ontologije zavela je i interpretatore prvorazrednog ranga, poput Fulde: Hajdegerovu fundamentalnu ontologiju treba razumeti kao poku{aj da se formalnoj ontologiji kao i svim filozofskim pitawima pribavi zahtevana nit vodiqa. Hans Friedrich Fulda, Ontologie nach Kant und Hegel, isto, S

22 nog i nepretpostavnog pristupa fenomenima. Hajdegerova verzija posredovane komunikacije sa fenomenima stoji na stanovi{tu da oni mogu biti tematizovani jedino na bazi mwewa koje posedujemo pre doti~ne spoznaje, ili sklopa predrasuda ~ija uloga ne bi smela biti unapred odba~ena kao negativna, budu}i da bez hermeneuti~kog uvida u konstitutivnu funkciju predrazumevawa nema ni ontolo{kog razumevawa. 30 Samim tim, eventualna rehabilitacija projekta Bitka i vremena u odnosu na nesavladanu napetost izme u fenomenolo{ke metode i ontologije mogla bi se pozvati na Hajdegerov uvid u plodne aplikativne mogu}nosti pojma hermeneutike na poqu ontologije. Me utim, i pored ~iwenice da se wegovom pojmu hermeneutike ne mo`e odre}i metodolo{ka inovativnost, u wemu je ipak re~ o svojevrsnom su`avawu koja sa simboli~ke interpretativne ravni koja se oslawa na trajnost pisanih dokumenata hermeneutiku pozicionira na nesimboli~ku ~iwenicu egzistiraju}eg tubitka. Drugim re~ima, kompetencija hermeneutike odnosi se na partikularnu vrstu bitka, a ne na bitak uop{te. Re~eno vokabularom koji je osiguran ve} u ranom Hajdegerovom spisu {to je ontolo{ko pitawe o bitku tematizovao uz pomo} hermeneutike fakticiteta: Hermeneutika ima zadatak da svagda vlastiti tubitak u svom karakteru bitka u~ini pristupa~nim samom tom tubitku. 31 Postavqen pred zahteve fundamentalne ontologije, takav pojam hermeneutike postaje problemati~an jer ne samo da se programski ne doti~e fundamenata, ve} svojom usmereno{}u ka specifi~nom karakteru bitka tubitka mo`e biti relevantan za stvar ontologije, ali samo indirektno. 32 Ta vrsta posrednog potencija- 30 Naslov fenomen u izvesnoj meri uvek ozna~ava i jedan zadatak; negativno: osiguravawe protiv predrasuda, pozitivno: zadatak u smislu da analiza takozvanih fenomena sama sebi mora razjasniti koje predrasude wu dovode pred predmet filozofije; jer se na koncu mo`e pokazati da bez tih predrasuda ne ide i da kritika su{tinskih predrasuda stoga predstavqa su{tinski deo filozofskog istra`ivawa. Martin Heidegger, Logik. Die Frage nach der Wahrheit (GA 21), S Martin Heidegger, Ontologie. Hermeneutik der Faktizität, (GA 59), S Herbert Spiegelberg, The Phenomenological Movement. A Historical Introduction, The Hague, Volume Two, p

23 HAJDEGEROVA TEZA O KONTINUITETU ONTOLOGIJE la i dometa hermeneutike posebno }e se iskazati u kona~nim rezultatima Bitka i vremena u pogledu kojih se mora uo~iti stroga distinkcija izme u provo ewa celokupne zamisli fundamentalne ontologije koje nije zadobilo vlastitu celinu, ve} je u osnovi ostalo u statusu najave, s jedne strane, i ~iwenice da je egzistencijalna analitika tubitka provedena u punoj ekstenzivnosti, s druge strane. 33 Problem usagla{avawa zahteva ontologije sa metodolo- {kim potencijalima fenomenologije i hermeneutike do}i }e tako e do izra`aja u provo ewu najavqenog zadobijawa temeqnog pojma bitka i nazna~ivawa wime zahtevane ontolo{ke pojmovnosti, 34 budu}i da je od egzistencijalne analitike tubitka na~elno mogu}e o~ekivati da provede nimalo jednostavan prelaz od tradicionalnih kategorija ka tubitku primerenijim egzistencijalima, ali se istoj toj analitici te{ko mo`e staviti u zadatak da ponudi produbqeno razumevawe najdelikatnijih pojmova koji su obele- `ili vekovni misaoni hod ontologije, naro~ito kada se ima u vidu da Hajdeger izrekom utvr uje jaz izme u kategorija i egzistencijala koji ne ostavqa prostora za wihova me usobna ukr{tawa. Fenomenalna nepristupa~nost pojma bitka bi}e dodatno optere}ena i dubokim tematskim razmakom izme u autenti~nih fenomena tubitka i temeqnih ontolo{kih pojmova. Zadatak premo- {}avawa tog nesklada javio se ve} samim pozicionirawem egzistencijalne analitike u funkciji osloba awa horizonta za pitawe o smislu bitka ali }e pravi poku{aj wegovog re{avawa uslediti tek nakon obrata. Odre ewem vlastitog projekta ontologije kao fundamentalnog, Hajdeger je najavio utemeqewe ontologije sa ciqem da se posredstvom wega tako e sakonstitui{e i svako ontolo{ko osmi- {qavawe bitka. S druge strane, to utemeqewe se ne mo`e odvija- 33 Na ovoj razlici po~iva i Sandboteova teza o fragmentarnom karakteru Hajdegerovog glavnog dela. Mike Sandbothe, Die Verzeitlichung der Zeit in der modernen Philosophie, u: Die Wiederentdeckung der Zeit, Hg. A. Gimmler/M. Sandbotke/W. Ch. Zimmerli, Darmstadt Martin Heidegger, Sein und Zeit, ibid, S

24 ti u ignorantskom stavu prema povesti ontologije koji bi wu jednostavno proglasio nedoraslom ostvarivawu vlastitih zadataka i stoga odbacio u interesu raskrivawa autenti~nih ontolo{kih fundamenata jer ono u svom sredi{tu sadr`i i zadatak vlastitog povesnog zasnivawa. Prvi korak u ostvarivawu tog zadatka odnosi se na povesno markirawe tubitka koje }e pokazati svoju direktnu spregu sa povesnom konkretizacijom pitawa o bitku. Uloga te sprege sastoji se u demonstrirawu povesne mogu}nosti ponavqawa izvornog pitawa filozofije. Drugi korak u povesnom zasnivawu fundamentalne ontologije ciqa na postupak koji izlagawe ontolo{kih fundamenata stavqa paralelno sa kriti~kim utemeqewem povesno predate ontologije. Funkcija tog koraka sastoji se u demonstraciji nu`nosti ponavqawa pitawa o bitku baziraju}i se na razotkrivawu hroni~nih nedostataka povesti ontologije, weno fundamentalno zasnivawe mora biti u stawu da ponudi recept za otklawawe i anulirawe tih nedostataka, pa samim tim i za indirektno utemeqewe tradirane ontologije. Zbog toga se mo`e dati za pravo tvrdwi Olivera Kozmusa da Bitak i vreme `eli da bude shva}eno i kao rezultat i kao utemeqewe povesti ontologije, 35 ali je pri tom neophodno iskazati opreznost po pitawu karaktera tog rezultata, odnosno mogu}nosti promi{qawa fundamentalne ontologije u svetlu povesnog ishodi{ta ontolo{ke tradicije. Hajdegerov projekat ontologije mogu}e je odrediti kao rezultat povesti ontologije pod uslovom da tok te povesti ne bude mi{qen afirmativno, nego da se pod wenim rezultatom ima u vidu negativno nasle e, odnosno povest proma{aja u dosezawu autenti~ne ontolo{ke problematike. Tek na osnovu nalaza koji iskazuje nu`nost obnavqawa ontolo{kog pitawa mogu}e je shvatiti potencijalni dvostruki u~inak koji stoji u odnosu me usobnog uslovqavawa uvid u nezadovoqavaju}e ontolo{ko nasle e pru`a povesno opravdawe poziciji Bitka i vremena, ali se tek sa wegovog stanovi{ta (a ne sa stanovi{ta imanentnog samoj tradi- 35 Oliver Cosmus, Anonyme Phänomenologie. Die Einheit von Heideggers Denkweg, Würzburg 2001, S