HAJZENBERG I PRIRODNA FILOZOFIJA

Transkript

1 21 UDK 113/119 Dr Mirko A}imovi} HAJZENBERG I PRIRODNA FILOZOFIJA SA@ETAK: Ovaj rad teorijski je prilog rekonstrukciji epistemolo- {kih pitawa Hajzenbergove koncepcije u nauci prirodne filozofije. Time su nazna~eni i epistemolo{ki, a onda i ontolo{ki i logi~ki problemi kopenhagenske interpretacije kvantne teorije u atomskoj fizici. KQU^NE RE^I: znawe, jezik elementarne ~estice, priroda U jednom svom prigodnom ~lanku o Nilsu Boru Verner Hajzenberg ka`e da je Bor prevashodno bio dubqi filozof, nego fizi~ar, premda je razumeo da prirodna filozofija u na{em vremenu ima neku mo} jedino ako se wen svaki detaq pot~ini beskompromisnom kriterijumu odgovarawa eksperimentu. 1 Ovo je doista ta~no, ako se to odnosi na Borovu filozofsku interpretaciju kvantne mehanike i, povodom we, fizike u sistemu prirodnih nauka, dakle ne i filozofije uop{te. Pritom, ovde se pod filozofskom interpretacijom podrazumeva prevashodno Borovo nau~no interesovawe za epistemolo{ka pitawa moderne fizike, osobito teorije kvantne mehanike. Prema Borovom sudu, tema je wegovih ~lanaka u zbirkama eseja Atomska teorija i opis prirode (1934) i Atomska fizika i qudsko znawe (1957) pouka iz teorije saznawa koju nam je dao moderni razvoj atomske fizike, a poenta je te pouke spoznaja celovitosti u atomskim procesima, koje se ispoqilo kroz otkri}e kvanta dejstva, preko kojih se onda diskutuju i biolo{ki i antropolo{ki problemi sa stanovi{ta svojstva celovitosti fizi~kih procesa. 2 Sredi{wi Borov stav stoji u uverewu da zna~aj fizike za op{te filozofsko mi{qewe nije samo u wenom doprinosu znawu o prirodi, nego u ~iwenici wenog navo ewa na preispitivawe i usavr- {avawe pojmovnih sredstava: studirawe atomske strukture materije otkrilo je ograni~ewa okvira klasi~nih fizi~kih ideja i pritom bacilo novu svetlost na zahteve nau~nom obja{wewu koje su ugra ene u tradicionalnoj filozofiji (ibid., str. 21). Programski, dakle, radi se o preispitivawu 1 W. Heisenberg: Schrite über Grenzen, München 1971, S N. B o h r: Atomska fizika i qudsko znawe, Nolit, Beograd 1985, str. 19, 21

2 22 temeqa primene kategorijalnih pojmova prirodne nauke o atomskoj strukturi materije, {to je prevashodno skretawe pa`we na epistemolo{ke vidove najnovijeg razvoja prirodne filozofije (ibid., str. 55). Epistemolo{ki oblici fizi~ke nauke o prirodi i prirodne filozofije nau~ni su interes i Vernera Hajzenberga, zasigurno jednog od vode}ih fizi~ara dvadesetog stole}a. U razlici prema Boru, koji mu je bio u izvesnom smislu i duhovni otac, Hajzenberg potcrtava Borovu sklonost ka intuitivnom zna~aju spoznaje veza i odnosa me u fizi~kim pojavama, koje se tek onda mogu, kao znawe, izvesti iz matemati~ke analize fundamentalnih hipoteza, {to je, ovo potowe, bilo sredi{te Hajzenbergovih uverewa iz vremena wegovog zasnivawa principa relacije neodre enosti, kojem je, pak, Borov princip komplementarnosti jedna temeqna filozofska interpretacija. Pobli`e gledano, Hajzenberg iz uvida u razliku izme u matemati- ~kih i filozofskih postavki nastoji da ujedini matemati~ku analizu sa filozofskim shvatawem prirode, pri ~emu je onda intuitivno ose}awe pojam tog sjediwewa. Ovde se ne radi o spekulativnoj filozofiji prirode, niti pak uop{te o filozofiji prirode, nego o prirodnoj filozofiji, mi{qenoj matricom nau~nog mi{qewa. Najpre vaqa imati intuitivni uvid u objektivnu stvarnost prirode, u prirodni poredak stvari prirode, a onda proizvoditi znawe o prirodi matemati~kom strukturom nau~nog mi{qewa. Dakle, epistemolo{ki osnov prirodnih nauka postavqen je racionalizmom matemati~kog formalizma, ali je intuicija sjediweno neposredno znawe o sveop{toj fizi~koj stvarnosti prirode, premda ostaje upitanost o nu`nim mostovima izme u intuicije, ili op{tih ideja, i racionalnog, diskurzivnog mi{qewa u nauci fizike. Isto tako postoji i upitanost o mostovima izme u racionalnog mi{qewa i neposrednog posmatrawa prirodnih stvari i procesa, ali, kako su to samo delatnosti nau- ~nika s podru~ja prirodnih nauka, onda se ovde radi samo o oru u rada a ne o sadr`aju rada. 3 Zadatak je nau~ne filozofije odre ene sadr`ine rada, ili onog odnosa izme u ideja matematike i intuicije. Tako se ne mo- `e dogoditi apsolutizacija matematike u ustanovqewu uverewa o idealnom poretku sveta prirode, ali niti apsolutizacija uloge filozofije u stvarawu ideje o isto takvom idealnom poretku sveta. A kako stvarno stoje stvari u prirodi, to mi ne mo`emo pouzdano znati temeqima materijalisti~ke ta~ke gledawa: svaki proces posmatrawa, ka`e Hajzenberg, proizvodi grube promene u malenim gra evnim }elijama materije, pa se ne mo`e govoriti o pona{awu ~estica nezavisno od posmatra~a, {to zna- ~i kako predstave o objektivnoj realnosti elementarnih ~estica i{~ezavaju u prozra~noj jasnosti matematike, koja ne predstavqa pona{awe elementarne ~estice, nego na{e znawe o tom pona{awu. 4 U matematici, dakle, i{~ezavaju predstave o objektivnoj stvarnosti prirode, koju, me utim, sasvim re~ito potvr uje opis u nauci fizike. 3 Heisenberg: Schritte über Grenzen, S Heisenberg: Das Naturbild der heutigen Physik, Hamburg 1955, S. 12.

3 Ovim je postavqeno temeqno pitawe logike o istinitosti i vrednosti prirodnonau~nih teorija, ali i ontolo{ko pitawe o postojawu stvari po sebi kao objektivne stvarnosti. Albert Ajn{tajn, prigovaraju}i kopenhagenskoj interpretaciji kvantne teorije, ka`e da je neodr`ivo stanovi{te po kojem zakoni prirode nisu zasnovani na objektivnim procesima, nego na mogu}nostima i verovatnostima tih procesa: ovom prigovoru prigovorio je Hajzenberg, prema kojem matemati~ke formule ne fiksiraju objektivno mesto doga aja, nego wegovu verovatnost, dakle strogo odre enim zakonima prirode ne podle`u sami fakti nego mogu}nost tih ili drugih fakata. 5 Govore}i o objektivnim i subjektivnim elementima talasne funkcije, Hajzenberg zapravo govori o iskazima o mogu}im tendencijama (potentia u Aristotelovoj filozofiji) kao o onome {to je objektivno, i o znawu kao o onome {to je subjektivno: radi se, dakle, o objektivnosti jednog koncepta koji se razli~ito transformi{e u svakoj svojoj mogu}nosti, pa on ne simbolizuje neko svojstvo fizi~kog sistema, niti pak predstavqa neki prostorni i vremenski doga aj. Matematika ne utvr uje toliko objektivnu ~iwenicu koliko mogu}nost i time je matemati~ka interpretacija talasne funkcije, na primer, potpuno objektivna. 6 Mora se, me utim, odmah prigovoriti da je Hajzenbergovo potezawe Aristotelovog pojma dynamis (potentia) ~isto protokolarne prirode jer je ovde re~ samo o objektivnoj mogu}nosti raznolikih tendencija ostvarivawa i predvi awa unutar jednog eksperimentalnog procesa. Otuda je sasvim smislena zapitanost Hajzenbergova; naime, da li se op{ti principi, kojima tragamo za prirodnom zakonito{}u koja vlada me u elementima materije, odnose na opis empirijskih svojstava sveta, ili na apriorne forme na{eg mi- {qewa, ili pak na na~in na koji govorimo? 7 Princip relacije neodre enosti Hajzenberg nije neposredno izveo iz kvantne teorije, nego je ove relacije shvatio kao osnovni zakon prirode, prema kojem svi drugi zakoni prirode moraju biti konzistentni, {to zna- ~i da je ovaj princip kona~an i apsolutan. Po wemu, ne mogu se istovremeno ni u jednom eksperimentu ta~no odrediti brzina i polo`aj elektrona; {to se ta~nije odredi polo`aj neizvesnija je brzina elektrona. Ovakav odnos istovremene izmerqivosti polo`aja i impulsa ~estice neposredni je izraz ontolo{kog uverewa u dualisti~ku prirodu elementarnih ~estica, koje se takvima pokazuju u eksperimentu, budu}i da zadatak moderne fizike nije da se bavi su{tinom i strukturom atoma nego samo procesima koji se primewuju u nau~nom posmatrawu. Otuda nema nekog naro~itog smisla pitati se iz ~ega se sastoji proton, da li je elektron deqiv ili nedeqiv, da li je foton slo`ena ili prosta ~estica, jer, {ta uop{te zna~e re~i deliti ili sastojati? 5 Heisenberg: Schritte über Grenzen, S Heisenberg: Der Begriff Abgeschlossene Theorie in der Modernen Naturwissenschaft, Dialectica, 2/1948). 7 Heisenberg: Grundlegende Voraussetzungen in der Physik der Elementarteilchen, ~lanak u Martin Heidegger zum Seibzigsten Geburstag, Pfüllingen, 1959, S. 291.). 23

4 24 Na{ je zadatak, ka`e Hajzenberg, da na{e mi{qewe i na{ jezik, dakle na{u nau~nu filozofiju, prilagodimo novoj situaciji, izgra enoj ~iwenicama eksperimenta. Neistinito postavqena pitawa i nepravilne predstave probijaju u fiziku ~estica i vode nau~no istra`ivawe s one strane realne prirode. 8 Zato je, po Hajzenbergovom sudu, savremeni razvoj fizike skrenuo od filozofije Demokrita ka filozofiji Platona (ibid.): ako se materija razdequje sve daqe i daqe, u kona~nom ne dolazi se do najmawih ~estica nego do matemati~kih objekata, odre enih pomo}u wihove simetrije, dakle do platonovskog tela, {to onda zna~i da su u savremenoj fizici ~estice matemati~ke apstrakcije fundamentalnih simetrija. Koji onda pojam u fizici ~estica vaqa povezati s epitetom fundamentalan? To svakako nisu pojmovi posebnih vidova ~estica, poqa, sila, geometrije, nego upravo fundamentalna simetrija. Dakle, ne postoji nikakva principijelna razlika izme u elementarnih i neelementarnih mikro- ~estica. 9 U neposrednoj vezi sa ovim stoji Hajzenbergovo razmatrawe razvoja pojmova u fizici HH veka. 10 Misle}i ovaj problem preko teorije relativiteta, kvantne mehanike i teorije elementarnih ~estica, Hajzenberg zapravo misli filozofske probleme savremene fizike, pa i nauke uop{te. U odnosu na savremenu fiziku, klasi~ni pojmovi fizike imaju samo ograni~enu sferu primene, {to je najpre pokazala teorija relativiteta, opisana matemati~kim jezikom, kojim je jedino i mogu}e govoriti u modernoj fizici. Mo`e se prigovoriti Hajzenbergu ovo posledwe, jer je logi~ki zavr{ena fundamentalna fizi~ka teorija jedinstvo matemati~kog formalizma i wegove empirijske interpretacije, budu}i da bez matemati~kog formalizma fizi~ka teorija nije teorija, a bez empirijske interpretacije fizi~ka teorija uop{te nije fizi~ka. Nova fundamentalna teorija ne nastaje, dakle, prilago avawem fundamentalnih pojmova klasi~ne fizike novom matemati~kom formalizmu, niti ograni~ewem oblasti va`ewa kategorija u sferi novog pojmovnog sistema, nego sjediwewem novog matemati~kog formalizma sa wegovom empirijskom interpretacijom, ili, obrnuto, sjediwewem empirijskih fakata sa novim matemati~kim formalizmom. Stvar je me utim u tome {ta to zna~i sjediniti? Hajzenberg zato i dr`i da nije ni mogu}e, a niti potrebno, zasnivawe fizi~kog opisa na kvantno-teorijskom sistemu pojmova klasi~ne fizike u interpretaciji kvantne mehanike imaju sli~nu ulogu kao apriorne forme opa`awa u Kantovoj filozofiji. 11 Kako su Kantovi apriorni pojmovi pretpostavke qudskog iskustva, tako su pojmovi klasi~ne fizike apriorna osnova kvantno-teorijskog iskustva, sa napomenom da je takav opis kvantnoteorijskog iskustva sa nepotpunom ta~no{}u. Hajzenberg iz 8 Geizenberg: Priroda elementarnyh ~astic, UFN, tom 121, vyp. 4, 1977, str Heisenberg: Aus der Elementarteilchen, Phys. Blatter, 3, 1963, S Voprosy filosofii, 1/ Heisenberg: Die Plancksche Entdeckung und die philosophischen Probleme der Atomphysik, Stuttgart 1959, S. 141.

5 ovoga zakqu~uje da u kvantnoj fizici nije re~ o prirodi, nego o prirodi koju je osmislio i opisao ~ovek posredstvom uro enih ili opa`awem ste- ~enih pojmova klasi~ne fizike. Iz ovakvih razloga nije mogu}e statisti~kim tuma~ewem kvantne mehanike pouzdano znati zakon uzro~nosti; zapravo, o tome ne postoje uverqiva saznawa na temequ empirijskih istra`ivawa u fizici elementarnih ~estica. Ali, u Kantovoj filozofiji zakon uzro~nosti nije empirijsko tvr ewe, nego apriorna pretpostavka svakog iskustva uop{te, po ~emu se mo`e pretpostaviti da prirodne nauke moraju priznati objektivno postojawe zakona uzro~nosti. Hajzenberg ka`e da se u empirijskim istra`ivawima unutar statisti~kog tuma~ewa kvantne teorije ispoqava izvestan nedostatak zakona uzro~nosti i da se to saznawe ima smatrati potpunim. 12 Priroda nam saop{tava da uop{te nema odredbenih crta, ili onoga {to je zakon uzro~nosti: ako iz atomskih pojava ho}emo da izvedemo zakqu~ak o zakonitostima, ispostavi}e se da se ne mogu zakonito povezivati objektivna zbivawa u prostoru i vremenu, nego samo situacije posmatrawa, jer se jedino za wih dobijaju empirijske zakonitosti (ibid., str. 193.). Matemati~ki simboli koji opisuju tu situaciju posmatrawa predstavqaju pre mogu}nost nego fakti~nost, odre enije neku me ustvar izme u mogu}eg i fakti~kog. Sve ovo dopu{ta jedino zakqu~ke o verovatno}i nekog budu}eg doga aja, a po tome atomi nisu vi{e stvari ili predmeti. Uop{te, nauka o prirodi po~iva na opitima, weni se rezultati posti`u dogovarawem i savetovawem nau~nika o tuma~ewu tih opita, fizika je, najzad, ipak egzaktna nauka (ibid., str. 78). Hajzenberg, dakle, govori o fizici kao nauci o prirodi u smislu onoga {to se o prirodi zna, a ne o onome {to priroda radi, na {ta Ajn{tajn prime}uje da u nauci o prirodi mo`e biti re~i samo o doku~ivawu onoga {to priroda zaista ~ini. Priroda navodi na matemati~ke obrasce velike jednostavnosti i lepote (a to su zatvoreni sistemi osnovnih pretpostavki, aksiomi), veruje se da su oni istiniti, da predstavqaju pravu crtu prirode, da pripadaju i stvarnosti i na{im mislima o stvarnosti, jer ih je priroda predo- ~ila i sugerisala u wihovoj jednostavnosti i lepoti, pa ako se opiti izvr{e i daju predskazani rezultat, onda se jo{ jedva mo`e sumwati u to da teorija ne predstavqa ta~no prirodu (ibid., str. 118). Dakle, prema Hajzenbergovom sudu, priroda navodi, predo~uje, sugeri{e, razastire jednostavnost i lepotu matemati~ke sheme prirodnog zakona. Nove stvari u nauci mogu se usvojiti samo ako je ~ovek spreman da u nekoj presudnoj ta~ki napusti podlogu na kojoj se zasniva dotada{wa nauka, ako, takore}i, sko~i u prazninu. To postajawe novim u nauci pretpostavqa prihvatawe i razradu novih sadr`ina i promenu strukture mi- {qewa, {to su pre svega u~inili Ajn{tajn, [redinger, Nils Bor, Maks Plank, svako u svom odse~ku nauke fizike. Hajzenberg svedo~i, me utim, da ni ovi spomenuti nau~nici nisu mogli uvek da budu spremni na neku 12 Hajzenberg: Fizika i metafizika, Nolit, Beograd 1972, str

6 26 od novina nekog od wih: tako Ajn{tajn nikako nije mogao da prihvati kvantnu teoriju i wene filozofske posledice u strukturi mi{qewa, pa ni Hajzenbergov princip relacije neodre enosti, o ~emu su dugo i ~esto raspravqali. S jedne strane, Ajn{tajn je, po Hajzenbergovom sudu, svojom teorijom relativiteta napustio pojam istovremenosti koji je bio ~vrsti temeq klasi~ne fizike, u koji su verovali mnogi znameniti fizi~ari i filozofi, a, s druge strane, nikako nije bio spreman da prihvati kvantnu teoriju, pa ni onda kada je ova teorija postala utvr eni deo fizi~ke nauke, i to otuda {to nije mogao da odbaci predstave o objektivnom svetu fizikalnih zbivawa koja u prostoru i vremenu proti~u nezavisno od nas, po prirodnim zakonima. Matemati~ki simboli teorijske fizike trebalo je jedino da preslikaju taj objektivni svet i time omogu}e predskazivawe o budu}em pona{awu, ali prema tada novim nau~nim istra`ivawima atoma takvog objektivnog prostornovremenskog sveta nema, pa matemati~ki simboli teorijske fizike slikaju samo ono {to je mogu}no, a ne ono {to je stvarno (ibid., str. 134, 135). Ovde je ta~ka razila`ewa Ajn{tajna sa Hajzenbergom i Borom; pre svega, on ne mo`e napustiti ~vrsto tle potpuno determinisanih prirodnih zbivawa i time priznati pravo indeterminizmu koji donose relacija neodre enosti i princip komplementarnosti: stoga je za Ajn{tajna kvantna teorija samo neko privremeno razja{wewe atomskih pojava, dok se ne spoznaju sve odredbene stvari za potpuno determinisawe atomskih zbivawa prirode. Hajzenberg je svojim relacijama neodre enosti, a Bor svojim principom komplementarnosti, stavio u pitawe filozofski princip determinizma u prirodnim pojavama. Stavio je u sumwu i veru u demokritovski stav da na po~etku be{e ~estica, dakle i pretpostavku da je vidqiva materija sastavqena od najsitnijih jedinica, elementarnih ~estica: A mo`da je cela ta filosofija pogre{na. Mo`da uop{te nema one najsitnije gra e koja se vi{e ne mo`e deliti, mo`da se materija i mo`e deliti daqe, ali na kraju to i nije vi{e neko deqewe, nego se energija pretvara u materiju, a delovi vi{e nisu mawi od deqenog. No, {ta je onda bilo na po~etku? Prirodni zakon, matematika, simetrija? Na po~etku be{e simetrija (ibid., str. 208). To, dakako, zvu~i kao Platonova filozofija u Timaju, ali svakako ta~nije nego Demokritova teza na po~etku be{e ~estica. Jer, elementarne ~estice otelovquju simetrije, one su wihove najjednostavnije predstave, ali su tek posledica simetrija, ka`e Hajzenberg, pa docnije u kosmosu nastupa slu~aj, koji se isto tako pot~iwava zakonima kvantne teorije. Ovakvim govorom nalazimo se u Platonovoj filozofiji, jer elementarne ~estice se mogu uporediti sa pravilnim telima u Platonovom Timaju. One su praslike, zamisli materije, praslike odre uju ~itavo daqe zbivawe, pa su predstavnice sredi{weg poretka, sa kojima je i slu~aj nekako povezan (ibid., str. 357). U tom smislu, matemati~ki oblici ocrtavaju elementarne ~estice, oni su, takore}i, ideje elementarnih ~estica, kojima najzad odgovara objekt elementarna ~estica. Ovaj op-

7 {ti sklop zahteva vrlo visoko apstraktno mi{qewe, kakvo se dosada u fizici nikada nije pojavilo: za mene bi to bilo prete{ko, ka`e Hajzenberg svom sagovorniku i u~eniku Karlu Fridrihu fon Vajczekeru, koji je prethodno izlo`io tezu o filozofiji alternative kao pravilnom prikazu povesti prirode. Alternative nisu materija; alternativa je ne- {to kao osnovni oblik iz kojeg ponavqawem nastaju slo`eniji oblici, {to onda vodi jednoj simetrijskoj skupini kao jednog svojstva, a ono {to predstavqa to svojstvo jeste matemati~ki oblik koji i ocrtava elementarne ~estice, koji je, dakle, ideja elementarnih ~estica. Tako je Hajzenberg tada razumeo Vajczekera, prevode}i wegovu filozofiju alternative na prirodnonau~ni jezik statisti~ke koncepcije kvantne teorije. Vajczeker isto tako promi{qa odnos kvantne teorije prema Platonu, osobito prema Platonovom spisu Parmenid. U temequ kvantne teorije, po wegovom mi{qewu, stoji filozofska ideja o jedinstvu prirode, a jedinstvo prirode zna~i: jedinstvo zakona (op{te va`ewe neke fundamentalne teorije), jedinstvenost vrsta objekata, sveukupnost svih objekata, jedinstvo vremena (vremenost iskustva obuhvata i prostor) i jedinstvo ~oveka i prirode. 13 Nismo li ovim usred problema elea}anina Parmenida, pita se Vajczeker, jer on i ka`e: jedno je celina (hen to pan), celina je najpre svet koji se mo`e uporediti sa savr{eno zaobqenom kuglom, ovaj svet obuhvata saznawe i ono {to je saznato, svest i bitak, gledawe i bitak su isto ( to gar auto noein estin te kai einai ; noein Vajczeker prevodi sa gledawe, Schauen). Platonova filozofija ne mo`e se razumeti ako se ne shvati wegov dijalog Parmenid, a {ta drugo ovde zna~i shvatiti nego razumeti vlastitu filozofiju i razotkriti wene granice. Re~ je dakle o principu istine onoga {to se tvrdi i onoga {to se tvrdi o tom tvr ewu, dakle re~ je o istini razgovora s filozofima. Ono {to je isto kod Platona i Parmenida, a po Platonovom Parmenidu, jeste pojam Jedno, a Jedno je jedinstvo bivstvuju}eg, bitak Jednog, jedinstvo Jednog. Vajczeker razgovara sa filozofom, sa Platonom: ako uop{te ne{to mo`e da postoji kao po~etak, onda on mora biti jedan; ali kako po~etak mo`e biti Jednost ako on iz sebe otpu{ta mno{tvo; ako po~etak treba da bude Jednost, onda izvan wega ne mora da bude ni~ega, on mora biti sve, dakle Jedno je celina. Time se do{lo do Parmenida iz Eleje, ako se do{lo, jer se prethodno do{lo do jednog zakqu~ka koji ako je istinit, pori~e sve ono sa ~ime smo po~eli. A ispravno diskurzivno zakqu~ivawe, ka`e daqe Vajczeker, bilo bi da smo izvr{ili deductio ad absurdum: parmenidovsko Jedno ne mo`e postojati, dakle ne mo`e postojati ni jedan jedini princip, dakle nikakav princip u strogom smislu. Prema tome, nismo ni do{li do Parmenida. Parmenid po~iwe epifanijom, o~iglednom pojavom onoga {to jest, jer to {to jest, to eon, jeste ne{to {to on vidi, ve~na prisutnost, bo`ansko vi ewe prisutnosti Nus u svim stvarima, koje jesu, koje su bile i koje }e biti. Osim toga jest, sve drugo nije. 13 Weizsaecker: Jedinstvo prirode, Sarajevo 1988, str

8 28 Parmenid je, dakle, vo en prema vi ewu. Platonovo rasu ivawe o Jednom Vajczeker raz-su uje: u onome Jedno jest postoji i Jedno i jest, a onda ovi pojmovi imaju na sebi dvojstvo, pa Jedno, ako jest, sadr`i beskona~no mno{tvo; i nije samo bivstvuju}e Jedno mnogo, nego je i samo Jedno raspodeqeno kroz bivstvuju}e i nu`no je ono mnogo. Tako je i u kvantnoj fizici, kada se misli neki fizi~ki objekt nezavistan od drugih objekata, koji, me utim, jeste istinski objekt tek u uzajamnom delovawu sa drugim objektima, u odnosu prema kojima on prestaje biti ovaj objekt, ~ak uop{te jedan objekt: neko proizvoqno svojstvo objekta mo`e se posmatrati samo tako da objekt gubi upravo ovo svojstvo (ibid., str. 380). Vajczeker smatra da je osnov Borovog principa komplementarnosti u Platonovom Parmenidu, a da klasi~na ontologija ne stoji na nivou Parmenidove refleksije niti refleksije Platonovog Parmenida. Svemir, ka`e Vajczeker, mo`e biti samo ako nije jedan, nego mno{tven, a sve ovo mno{tvo ne postoji za sebe kako to opisuje logika i klasi~na ontologija, on postoji samo u nemislivom Jednom (ibid.). Logi~nije je, me utim, prihvatiti stav da elementarnu ~esticu, koja je zapravo stacionirano stawe atoma, opredequje weno simetrijsko svojstvo, simetrija ~vrsto po~iva u samom prirodnom zakonu, premda nauka fizike ne mo`e jo{ uvek formulisati one prirodne zakone od kojih zavisi struktura elementarnih ~estica: U stvari, sna`no me zaokupqa pomisao da je simetrija ne{to kudikamo osnovanije od ~estica, a to i odgovara duhu kvantne teorije, kao i Platonovoj filozofiji (Hajzenberg, 1972, str. 249). Ovaj ontolo{ki problem vaqa misliti i kao jezi~ki problem, zapravo koliko jezik mo`e izraziti ta~nost nekog prirodnog toka stvari, osobito neki problem u kvantnoj teoriji. Revnosni filozofi pozitivizma be~ke {kole dr`e da svaka re~ ima sasvim odre eno zna~ewe, ali je pak izvesno da se ne mo`e znati sasvim ta~no zna~ewe neke re~i, premda je, opet, mogu}e da se na~ini jedan idealizovan jezik koji ta~no odre uje logiku zakqu~ivawa, a takav je jezik za nauku o prirodi od neprocewive vrednosti. Takav jezik je ta~no odre en jezik, u`i je od obi~nog jezika, logi~ki o{tro formulisan, ali, kao {to to i Nils Bor ka`e, nauka prirode pribli`ava se tom idealu, koji se me utim ne mo`e dosti}i: kada teorijski fizi~ari opisuju prirodu, logi~ka ~istota i strogost matemati~kog jezika prelaze u oblast obi~nog jezika, jer se tek wime ne{to kazuje o prirodi, a to kazivawe i jeste zadatak nauke o prirodi (ibid, str. 211). Kada se shvati kvantna teorija, onda je jasno da ona ne dopu{ta dualisti~ki opis prirode komplementarnim pojmovima talas i ~estica, nego je to jedinstven opis atomskih pojava koji se, u primeni na eksperimente, prevodi na obi~an jezik. Tako, kvantna teorija ovu stvar shvata sasvim jasno, istovremeno govore}i o woj u slikama i pore ewima, a slike i pore ewa su ovde klasi~ni pojmovi, i talas i korpuskula. Izgleda paradoksalno, ali je ta~no, pojmovi talas i korpuskula ne odgovaraju sasvim

9 stvarnom svetu, uz to se delom nalaze i u komplementarnom uzajamnom odnosu, pa stoga i me usobno protivre~e: ipak, pri opisivawu prirodnih pojava mora se ostati u prostoru obi~nog jezika, te se onda pravom stawu stvari mo`emo pribli`iti jedino posredstvom tih slika (ibid., str ). Sli~no je i kod metafizike, kod op{tih problema filozofije, i tamo se govori u slikama i metaforama koje ne odgovaraju ta~nosti mi{qewa. Zbog toga su pozitivisti~ki filozofi metafiziku smatrali besmislenim znawem, ali oni nisu vaqano shvatili ni prirodnonau~ni pojam istine, jer se ta istina ne mo`e svesti na ono {to se mo`e jasno re}i i na ono o ~emu se mora }utati, {to je samo po sebi besmislena filozofija. U vezi s ovim, a u povodu kvantne teorije, ruski teorijski fizi~ar Lav Landau domi{qato je primetio: Kvantnu mehaniku ne treba razumeti. Na wu se jednostavno treba navi}i. Ni Verner Hajzenberg nije daleko od ovakvog uverewa, kao ni fizi- ~ari i filozofi sa kojima je on vodio rasprave o fizi~kim i filozofskim, osobito epistomolo{kim pitawima kvantne teorije. Tu skupinu ~inili su, osim wega, Bor, [redinger, Ajn{tajn, Vajczeker, Pauli, nau~nici razli~itih filozofskih gledawa na bit moderne nauke o prirodi. Raznolikost duha tog dobnog mi{qewa u fizici i filozofiji fizike stvorio je kopenhagensku interpretaciju kvantne teorije, jednu prevashodno pragmati~ku orijentaciju nau~nika, okupqenih oko Nilsa Bora. O danima stvarawa, provo ewa i odbrane kvantne teorije Hajzenberg je pisao u kwizi Der Teil und das Ganze (kod nas u izboru prevedenoj kao Fizika i metafizika) i to je doista jedno literarno delo koje je, kao {to je to sasvim ta~no primetio Vajczeker, pisano po uzoru na Platonove dijaloge, gde se razgovori prepli}u sa pejza`ima, pejza`i sa likovima, jer Platon je Hajzenbergov neobavezni filozofski izbor, literarni uzor, misaona inspiracija, motiv za razra~un sa Lajbnicom, Kantom i uop{te spekulativnom filozofijom prirode. S pravom je prime}eno da je ova kwiga zapravo duhovna ispovest jednog od tvoraca moderne nauke o prirodi. Ali, {ta stvarno misli o fizici, filozofiji fizike i filozofiji, sa temeqnim upori{tem na preispitivawu filozofskih rezultata u kvantnoj teoriji, Hajzenberg je sistemati~no pokazao u svojoj, sa ovoga podru~ja najva`nijoj, kwizi Fizika i filozofija (Physics and Philosophy, 1958; Physik und Philosophie, 1970). Ova kwiga provodi i posvedo~uje fundamentalnu ontologiju Hajzenbergove prirodne filozofije. Ta~ka preloma u strukturi savremene nauke dogodila se, prema Hajzenbergovom sudu, promenom u pojmu stvarnosti. Taj je pak prelom pribavqen kvantnom teorijom; stoga je kvantna teorija, premda sasvim mali odsek atomske fizike, koja je opet tek veoma mali deo savremene nauke, neposredno svedo~anstvo o radikalnom raskidu sa kategorijama klasi~nog mi{qewa fizike i filozofije. Istorijski prikaz razvoja kvantne teorije najboqi je na~in da se za e u fundamentalne probleme savremene fizike. Iz te se istorije kvantne teorije posvedo~uje da nov nije problem istra`ivawa u kvantnoj teoriji nego na~in wegovog razja{wewa. Radi se, 29

10 30 naime, o emitovawu zra~ewa tela na visokim tempretaurama, a to je, sa stanovi{ta klasi~ne fizike jedna sasvim prosta fizi~ka pojava toplotnog zra~ewa koja je obja{wiva tradicionalnim pojmovima zakona fizike. Obja{wava, a nikako da se objasni! Maks Plank postavqa jednostavnu matemati~ku formulu o op{toj vezi toplote i zra~ewa, koja je u potpunoj saglasnosti sa Rubensovim najnovijim eksperimentalnim istra`ivawima i to je osnov Plankovog otkri}a zakona toplotnog zra~ewa. Postoji neki diskretni kvant energije, ali kako to shvatiti i onda prihvatiti kada je to u potpunoj nesaglasnosti sa tradicionalnim pojmovima klasi~ne fizike, premda je ravno wenim postignu}ima sa Wutnom mi{qewa nauke onoga doba. Plank se suo~io sa svojom vlastitom formulom koja prodire u temeqe poznavawa prirode, ali i sa svojim tradicionalnim gledawima na fundamentalne stvari fizike, u koju ideja o diskretnim kvantima energije nikako nije mogla biti teorijski sme{tena. Stoga je Plankov poku- {aj da se izmiri sa samim sobom, tj. da ovu ideju stavi u saglasnost sa zakonima zra~ewa u klasi~noj fizici, ostao sasvim bezuspe{an. Ajn{tajn je potvrdio Plankovu kvantnu hipotezu (svetlost se sastoji iz kvanata energije koji putuju u prostoru), Bor ju je primenio na svoj model atoma (ako atom mewa svoju energiju u diskretnim stacioniranim stawima, onda atom i postoji jedino u diskretnim stacioniranim stawima, od kojih je najni`e normalno stawe atoma, u koje se atom uvek vra}a nakon interakcije), a onda su mnogobrojna eksperimentalna istra`ivawa dovodila do razli~itih, pa i protivre~nih rezultata; rezultat je tih rezultata uverewe Luja de Broqija da nije samo svetlost i ~esti~ne i talasne prirode, nego su i elementarne ~estice, pre svega elektroni, i talasne i ~esti~ne prirode. Re~ je, dakle, o talasima materije. Matemati~ke formulacije kvantne teorije iskazuju Borov princip korespondencije, matri~na mehanika i [redingerova talasna jedna~ina, ~ime je kona~no postavqen konzistentan matemati~ki formalizam kvantne teorije, ali ne i na~in razumevawa ontolo{kog dualizma materije, ili protivre~nosti izme u talasa i ~estice. Bor je sa saradnicima uveo pojam talasa verovatno}e: to je kvantitativna verzija starog pojma mogu}nosti (potentia) u Aristotelovoj filozofiji. 14 Upravo je ovo neka neobi~na vrsta stvarnosti, na sredini izme u mogu}nosti i stvarnosti, dakle nov pojam razila`ewa kvantne teorije sa pojmovima klasi~ne fizike i filozofije sme{ta se u relacije neodre enosti (Hajzenberg). Kopenhagenska interpretacija kvantne teorije zapravo ispituje put mi{qewa od ideje o kvantima energije do stvarnog razumevawa kvantnih teorijskih zakona, a to zna~i i odnos kvantne teorije prema kategorijalnim pojmovima klasi~ne fizike i filozofije. [to se Hajzenberga ti~e, wegovo je uverewe da su wegove relacije neodre enosti u sredi{tu kopenhagenske interpretacije kvantne teorije. Po wegovom mi{qewu, teorijsko tuma~ewe nekog eksperimenta zahteva tri koraka: prevo ewe po~etne eksperimentalne situacije u funk- 14 Hajzenberg: Fizika i filozofija, Gradac, ^a~ak/beograd 2000, str. 16.

11 ciju verovatno}e, zatim pra}ewe ove funkcije u sledu vremena i, najzad, izve{taj o novom merewu treba da bude sa~iwen iz sistema ~iji bi se rezultat onda mogao izra~unati iz funkcije verovatno}e (ibid., str. 20). Uslov za prvi korak je ispuwewe relacija neodre enosti, drugi korak se ne mo`e opisati jezikom klasi~nih pojmova, a u tre}em ono mogu}e zameweno je onim aktuelno. U eksperimentalnim istra`ivawima u kvantnoj fizici uglavnom nema osobitih te{ko}a u tuma~ewima prva dva koraka, ali u tre}em koraku ne postoji na~in da se opi{e {ta se de{ava izme u dva uzastopna posmatrawa, koji je to iskaz o na~inu na koji bi trebalo govoriti o doga ajima u atomu i o samim tim doga ajima, dakle ono {to se odnosi na epistemologiju i ontologiju. Najte`i ontolo{ki problem svakako je pitawe o pojmu stvarnosti. [ta je stvarno u nekom atomskom doga aju nije mogu}e pouzdano znati, pa ono {to se zakqu~uje iz nekog opa`awa atomskih procesa nije ni{ta drugo do funkcija verovatno}e koja nije izra`ena jezikom klasi~ne fizike nego nekim matemati~kim izrazom: dakle, ono {to se doga a u kvantnim procesima zavisi i od na~ina provo ewa posmatrawa, od toga da se uop- {te posmatra. [ta stvar po sebi jeste, nezavisno od posmatra~a fizi- ~kog procesa, ne mo`e se znati, ali se to ne mo`e znati ni opa`awem atomskih procesa stvari, jer pojam funkcije verovatno}e ne dopu{ta opis onoga {to se doga a izme u dva posmatrawa. Stvarnost se razlikuje od toga da li se ona posmatra ili ne, s tim da se ovde pojmom stvarnosti ne misli univerzum, nego, u atomskoj fizici, atomska ~estica, grupe ~estica, wihove relacije, a ogroman deo sveta... ne pripada ovom predmetu istra`ivawa. U prirodnim naukama nas ne zanima univerzum kao celina, ka`e Hajzenberg, nego wegov neki maleni deo, a teorijsko tuma~ewe tog dela po~iwe opisom eksperimentalne situacije jezikom klasi~ne fizike, koji se onda prevodi u funkciju verovatno}e, koja pak sledi zakone kvantne teorije. Ova funkcija verovatno}e sadr`i objektivne elemente, ili tvrdwe o mogu}nostima ili tendencijama koje ne zavise od posmatra~a, i subjektivne elemente nepotpunog znawa o sistemu; stoga nije mogu}e predvideti ishod posmatrawa sa sigurno{}u, nego je mogu}e predvideti verovatno}u, gde verovatno}a ne opisuje neki odre eni doga aj nego opisuje ~itav ansambl mogu}ih doga aja, tendencije doga aja. Stoga i samo posmatrawe diskontinualno mewa funkciju verovatno}e jer od svih mogu}ih doga aja izdvaja samo onaj koji se ostvario; ovo je onda osnov diskontinualne promene znawa o sistemu, pa i wegove matemati~ke prezentacije, {to je u kvantnoj fizici kvantni skok, ili iznenadna promena znawa o sistemu, zapravo prelazak iz mogu}eg u stvarno koji se dogodio tokom ~ina posmatrawa. A dogoditi se, desiti se, odnosi se na opa`awe a ne na stawe stvari izme u dva posmatrawa, pri ~emu je opa`awe fizi- ~ki a ne psihi~ki ~in posmatrawa: dakle, potvr uje daqe Hajzenberg, prelazak iz mogu}eg u stvarno doga a se prilikom interakcije objekta sa mernim instrumentom i time sa ostatkom sveta, a ta interakcija nije povezana sa ~inom registrovawa rezultata od strane posmatra~evog uma. 31

12 32 Drugim re~ima, diskontinualna promena znawa u trenutku registrovawa jeste ono {to se odslikava u diskontinuiranoj promeni funkcije verovatno}e. Kako se onda uop{te dolazi do objektivnog opisa sveta, posebno atomskog, pita se sasvim epistemolo{ki Verner Hajzenberg, pitaju}i se, time, i o ontolo{kim osnovama fizi~ke stvarnosti? U klasi~noj fizici objektivnost je prvo merilo vrednosti svakog nau~nog rezultata, ona veruje da se svet i wegovi delovi mogu objektivno opisati bez pozivawa na onoga ko opisuje, a to je iluzija, ~iji je rezultat op{ti ideal o jednom objektivnom opisu sveta. Kopenhagenska interpretacija kvantne teorije sledi delimi~no ovaj ideal, jer ni ona izvorno ne sadr`i subjektivna obele`ja, ne uvodi svest fizi~ara kao deo atomskog doga aja, ali govori o podeli sveta na objekt istra`ivawa i na ostatak sveta, opisanog pojmovima klasi~ne fizike, {to je posledica upotrebe nau~nog metoda op{teg na~ina mi{qewa, premda je sasvim jasno da ti pojmovi ne odgovaraju u potpunosti prirodi. Otuda, napetost izme u ova dva polazi{ta jeste koren statisti~kog obele`ja kvantne teorije (ibid., str. 27). Hajzenberg je, naime, tvorac statisti~ke kvantne teorije, a weno je ontolo{ko i onda epistemolo{ko polazi{te da ono {to ispitujemo nije priroda po sebi nego priroda koja je izlo`ena na{em metodu istra`ivawa. Tako se na{ rad u fizici, po Hajzenbergovom sudu, sastoji u postavqawu pitawa prirodi jezikom koji posedujemo i svim drugim raspolo`ivim sredstvima kako bi se dobio odgovor od eksperimenta: na taj na~in mogu}e je znati kako neki prirodni objekt proizilazi iz prirodnog zakona, a to naime i jeste temeqno pitawe u epistemologiji kvantne teorije. Istorija kvantne teorije ima za svoju pretpostavku istoriju nau~nog i filozofskog znawa o su{tini atoma. Hajzenberg, ispituju}i odnos kvantne teorije prema korenima nauke o atomu, pokazuje elementarnu filozofsku obrazovanost o pojmovima materije, bi}a i nastajawa, kako su mi{qeni u prvoj epohi gr~ke filozofije, od mile}ana, elejaca, Heraklita, Empedokla, Anaksagore, pitagorejaca, do Leukipa i osobito Demokrita, sa kojim se i stupa u filozofsko znawe o atomskoj strukturi bi}a. Demokrit je na~inio odlu~an iskorak ka pojmu atom tako {to je, po Hajzenbergovom smelom tvr ewu, suprotnost bi}a i nebi}a u Parmenidovoj filozofiji pretvorio u suprotnost punine i praznine, pa bi}e nije samo jedno, ono se mo`e ponoviti bezbroj puta, ono je, naime, atom, najsitnija nedeqiva jedinica materije, koja je ve~na i neuni{tiva: Tako je ovde, po prvi put u istoriji, izre~ena ideja o postojawu najsitnijih krajwih ~estica rekli bismo, elementarnih ~estica kao temeqnih gradivnih sastojaka materije (ibid., str 33). Pojam praznine kod Demokrita nije neko ni{ta, to je prazan prostor izme u atoma, {to je teorijski osnov za potowu geometriju i kinematiku kao znawa o poretku i kretawu atoma. Hajzenberg ta~no prime}uje supstancijalni sastav atoma koji ima svojstvo bi}a, {to zna~i da su shva}eni kako su deqivi u matemati~kom a ne u fizi~kom smislu; stoga oni i nemaju fizi~ka svojstva. Kada se ovakva ideja

13 sjedini sa pitagorejskim uverewima o mo}i matemati~kih formulacija i otkri}ima pravilnih geometrijskih tela, te i sa Empedokleovim u~ewem o elementima, onda postaje izvesno izvori{te Platonovog u~ewa u Timaju. Prema Platonu, jedinice materije, najsitniji delovi materije, nisu osnovna bi}a, kao kod Demokrita, nego su to matemati~ki oblici, pa je, ka`e Hajzenberg, ovde oblik va`niji od supstancije ~iji je on oblik. Hajzenberg upore uje gr~ki filozofski pojam atoma sa pojmom atoma u savremenoj fizici i osobito kvantnoj teoriji, sme{taju}i se time u ontolo{ki osnov prirodne filozofije. Ako se i{ta u atomskoj fizici mo`e porediti sa Demokritovim atomima to su elementarne ~estice, kao proton, elektron, neutron i mezon, a ne atom u fizici i hemiji sedamnaestog stole}a, gde se pojam atoma odnosio na pogre{nu stvar, naime na najsitnije delove hemijskog elementa, koji su me utim i sami slo`eni sistemi mawih jedinica. Demokritov pojam atoma u nekom je smislu apstraktni deli} materije koji ima jedino svojstvo bi}a, prostirawa, oblika i pokretqivosti, ali se ovim ne mo`e objasniti geometrija prostirawa jer se atomi ne mogu svesti na ne{to temeqnije od sebe. U atomskoj fizici elementarne ~estice isto tako nemaju svojstva kvaliteta, ali se ne mo`e ta~no znati {ta jeste elementarna ~estica i ~estica, i talas, i talasni paket, zatim se ne mo`e uvek pouzdano govoriti o obliku i kretawu u prostoru itd. Jedino o ~emu se ta~no mo`e govoriti u opisu elementarnih ~estica jeste funkcija verovatno}e, a tada je re~ o mogu}nosti ili tendenciji ka bi}u, ne o samome bi}u: Prema tome, elementarna ~estica savremene fizike daleko je apstraktnija nego atom u gr~koj filozofiji i ona je stoga dosledniji vodi~ za obja{wewe pona{awa materije (ibid., str. 36). Po Demokritu, svi atomi se sastoje od iste supstancije, u savremenoj fizici elementarne ~estice sastoje se od energije, pa je energija prva supstancija sveta, gde je supstancija ovde postojanost, kao ono {to pokre- }e, {to je sli~no Heraklitovom stanovi{tu o pojmu vatre i borbi suprotnosti kao borbi dva razli~ita oblika energije. Daqe, elementarne ~estice nisu ve~ne i neuni{tive jedinice materije, kao Demokritovi atomi, one se mogu me usobno pretvarati i nestajati, jer se sastoje od energije kao supstancije, a to podse}a na pitagorejsko u~ewe i Platonov Timaj, gde su elementarne ~estice zapravo matemati~ki oblici. Pitagora i ka`e da su sve stvari brojevi. U atomskoj fizici elementarne ~estice su isto tako matemati~ki oblici slo`ene prirode ve~nih zakona kretawa materije, koji zasad nisu poznati nauci fizike. Nije, me utim, nemogu}e saznati te ve~ne zakone kretawa materije, a jedna kona~na jedna~ina kretawa materije najverovatnije }e biti kvantovana nelinearna talasna jedna~ina talasnog poqa operatora koje naprosto predstavqa materiju, a ne neku posebnu vrstu talasa ili ~estica (ibid., str. 37). Ova talasna jedna~ina, ka`e daqe Hajzenberg, bi}e verovatno ekvivalentna slo`enim sklopovima integralnih jedna~ina koje imaju svojstvene vrednosti i re- {ewa. Prema ovome, elementarne ~estice su matemati~ki oblici koji za- 33

14 34 mewuju pitagorejska pravilna tela; one se, stoga, ne sastoje iz sitnijih elementarnih jedinica, ne mogu se daqe razlo`iti na ono iz ~ega se sastoje, a da to nisu opet elementarne ~estice. Naime, pri sudaru dve elementarne ~estice visokih energija one se razlo`e na mnoge delove ali su ti delovi opet elementarne ~estice: drugim re~ima, pretvarawe energije u materiju omogu}ava da delovi elementarnih ~estica opet budu iste takve elementarne ~estice (ibid., str. 38). Ovo je najtemeqniji Hajzenbergov odgovor na ontolo{ko pitawe o prirodi elemenata prirode. Mo`e se ~initi da su gr~ki filozofi ingenioznom intuicijom do- {li do sli~nih stavova kao i moderna fizika, ali je fundamentalna razlika izme u gr~ke filozofije i kvantne teorije u empirijskom stanovi{tu matemati~kih eksperimentalnih istra`ivawa prirode, koja vaqa kombinovati sa obi~nim iskustvom prirode, kako bi se izna{ao logi~ki red unutar tog iskustva, da bi se onda ono moglo razumeti iz op{tih na- ~ela. Dakle, Hajzenberg misaoni postupak gr~kih filozofa i wihovo gledawe obi~nog iskustva prirode smatra jednim od elemenata mogu}eg znawa o prirodi, izvedenog iz op{tih na~ela. Od takvoga misaonog postupka, sa pojmom supstancije i jednog kao polazi{ta, bitno se razlikuje Dekartovovo filozofsko interesovawe za spoznaju prirode. Poqe mi{qewa filozofije je res cogitans a prirodnih nauka res extensa, gde se empirijska spoznaja udru`uje sa matematikom, ali je razlika izme u tela i du{e nepremostiva, pa se priroda mo`e opisivati sama po sebi, nezavisno od subjekta. Kvantna teorija, naprotiv, dr- `i da prirodna nauka nije ne{to {to samo po sebi opisuje i obja{wava prirodu, nego ona opisuje prirodu onako kako se priroda pokazuje na{em na~inu ispitivawa. Pojam stvarnosti ovde se bitno razlikuje od pojma stvarnosti u metafizi~kom i kartezijanskom dualizmu, i u wemu se razlikuje prakti~ni od dogmatskog realizma u pogledu pojma objektivnog postojawa: prema prakti~kom realizmu pretpostavqa se da postoje tvrdwe koje se mogu u~initi objektivnima (stoga je ovaj realizam su{tinski deo prirodne nauke), a prema dogmatskom realizmu ne postoje tvrdwe o materijalnom svetu koje se ne mogu u~initi objektivnima, pa otuda ovaj realizam, kojem je pripadao Ajn{tajn u kritici kvantne teorije, nije nu`an uslov za prirodne nauke (ibid., str. 43). Prema metafizi~kom realizmu stvari zaista postoje, ali pritom nije sasvim jasno {ta zna~i postojati jer, na kraju krajeva, pitawe dometa primene na{ih pojmova uvek je, u jednom op{tem smislu, empirijsko (ibid., 44). Otuda senzualizam i pozitivizam novovekovne filozofije empirizma (Lok, Berkli, Hjum): poku{aj sinteze kartezijanskog racionalizma i filozofije empirizma na~inio je Kant svojim razlikovawima empirijskih i apriornih znawa, analiti~kih i sinteti~kih sudova. U modernoj fizici se ne mo`e slediti Kantov stav da su prostor, vreme, kauzalitet, supstancija, zakon o~uvawa materije, jedna~ewe akcije i reakcije, zakon gravitacije, euklidovska geometrija apriorni pojmovi kao ~iste forme opa`awa: po teoriji relativiteta ni jedna crta prosto-

15 ra i vremena nije data u apriornim formama ~istog opa`awa, u kvantnoj teoriji zakon kauzaliteta se ne primewuje, a zakon odr`awa materije ne va`i za elementarne ~estice. Ipak, ovi Kantovi pojmovi jesu uslov za posmatrawe doga aja u atomu i, uop{te, uslov za postojawe nauke, uz ograni~enu mogu}nost primene, kada se naime koriste klasi~ni pojmovi za opisivawe predmeta istra`ivawa. To Kant nije mogao predvideti, kao ni budu}a otkri}a fizi~ke nauke koja }e stajati nasuprot wegovim metafizi~kim uverewima. Za savremenog atomskog fizi~ara Kantovi apriorni sudovi nisu metafizi~ki nego prakti~ki stavovi relativnih istina, a stvar po sebi jedna je matemati~ka struktura, posredno izvedena iz iskustva, ako je uop{te mogu}e govoriti o pretuma~ewu Kantovih filozofskih kategorija. Nije, dakle, mogu}e, prema Hajzenbergu, presuditi filozofske pojmove za pojave koje se istra`uju u savremenoj fizici a da se pritom ne misli samo uslovnost za postanak nau~nog znawa. Ovim se otvara i pitawe o odnosu jezika i stvarnosti u savremenoj fizici, a ono je kako filozofsko tako bitno i nau~no. U teorijskoj fizici uvedeni su simboli matemati~kog jezika kako bi se zakoni prirode precizno izrazili putem sistema definicija i aksioma kao jedna~ine simbola, ali pritom treba pretuma~iti i klasi~nu logiku i wene formalne zakone mi{qewa, kako je to delom uradio i Karl fon Vajczeker. Ontologiju preina~enih logi~kih obrazaca Hajzenberg sme{ta u vlastito uverewe da elementarne ~estice pre obrazuju svet mogu}nosti i verovatno}e nego svet stvari ili ~iwenica; dakle, atomi nisu toliko stvarni koliko su mogu}ni. Otuda matemati~ke sheme i jesu govor o elementarnim ~esticama i te su sheme dopuna prirodnog jezika, kombinovane sa jezikom pretuma~ene logike. To je temeqni ontolo{ki stav Hajzenbergove epistemologije u koncepciji prirodne filozofije. 35 HEISENBERG AND THE PHILOSOPHY OF NATURE by Dr. Mirko A}imovi} Summary This paper is a theoretical contribution to the reconstruction of Heisenberg s concept in the science of the Philosophy of Nature. In order to expound Heisenberg s theory of elementary particles, the autor discusses epistemological, ontological and logical problems of the contemporary physics, especially of the quantum theory.