RAIFFEISEN БАНКА А.Д., БЕОГРАД. Финансијски извештаји 31. децембар године и Извештај независног ревизора

Transkript

1 Финансијски извештаји и Извештај независног ревизора

2 САДРЖАЈ Страна Извештај независног ревизора 1-2 Биланс успеха 3 Биланс стања 4 Извештај о променама на капиталу 5 Извештај о токовима готовине 6 Напомене уз финансијске извештаје 7-60

3 Deloitte д.o.o. Макензијева Београд Србија Тел: ; факс: ; Aгенција за привредне регистре Број регистрације 4290 Raiffeisenbank а.д., Булевар АВНОЈ-a бр. 64a Број пословног рачуна ПИБ Уписани и уплаћени оснивачки капитал Друштва ,06 EUR Управном одбору и акционарима Raiffeisen банке А.Д., Београд ИЗВЕШТАЈ НЕЗАВИСНОГ РЕВИЗОРА Обавили смо ревизију приложених финансијских извештаја (страна 3 до 60) Raiffeisen банке А.Д., Београд (у даљем тексту Банка ), који обухватају биланс стања на дан 31. децембра године и одговарајући биланс успеха, извештај о променама на капиталу и извештај о токовима готовине за годину која се завршава на тај дан, као и преглед значајних рачуноводствених политика и напомене уз финансијске извештаје. Одговорност руководства за финансијске извештаје Руководство је одговорно за састављање и објективну презентацију ових финансијских извештаја у складу са Законом о рачуноводству и ревизији Републике Србије и прописима Народне банке Србије који регулишу финансијско извештавање банака. Ова одговорност обухвата: осмишљавање, примену и одржавање интерних контрола које су релевантне за састављање и објективну презентацију финансијских извештаја који не садрже погрешне информације од материјалног значаја, настале услед криминалне радње или грешке; одабир и примену одговарајућих рачуноводствених политика, као и коришћење најбољих могућих рачуноводствених процена. Одговорност ревизора Наша одговорност је да изразимо мишљење о приложеним финансијским извештајима на основу обављене ревизије. Ревизију смо обавили у складу са Међународним стандардима ревизије и Законом о рачуноводству и ревизији Републике Србије. Ови стандарди налажу усаглашеност са етичким принципима и да ревизију планирамо и обавимо на начин који омогућава да се, у разумној мери, уверимо да финансијски извештаји не садрже погрешне информације од материјалног значаја. Ревизија укључује спровођење поступака у циљу прибављања ревизијских доказа о износима и информацијама обелодањеним у финансијским извештајима. Одабрани поступци су засновани на просуђивању ревизора, укључујући процену ризика материјално значајних грешака садржаних у финансијским извештајима, насталих услед криминалне радње или грешке. Приликом процене ових ризика, ревизор разматра интерне контроле које су релевантне за састављање и објективну презентацију финансијских извештаја, у циљу осмишљавања најбољих могућих ревизорских процедура, али не у циљу изражавања мишљења о ефикасности система интерних контрола правног лица. Ревизија, такође, укључује оцену примењених рачуноводствених политика и вредновање значајних процена које је извршило руководство, као и оцену опште презентације финансијских извештаја. Сматрамо да су ревизијски докази које смо прибавили довољни и одговарајући и да обезбеђују солидну основу за изражавање нашег мишљења. (наставља се)

4 Управном одбору и акционарима Raiffeisen банке А.Д., Београд (наставак) Мишљење ИЗВEШТАЈ НЕЗАВИСНОГ РEВИЗOРА По нашем мишљењу, финансијски извештаји истинито и објективно, по свим материјално значајним питањима, приказују финансијски положај Raiffeisen банке А.Д., Београд на дан 31. децембра године, као и резултате њеног пословања, промене на капиталу и токове готовине за годину која се завршава на тај дан, у складу са Законом о рачуноводству и ревизији Републике Србије, прописима Народне банке Србије који регулишу финансијско извештавање банака и основама за састављање финансијских извештаја обелодањеним у напомени 2. уз финансијске извештаје. Београд, 28. фебруар године Нада Суђић Овлашћени ревизор 2

5

6 БИЛАНС СТАЊА На дан 31. децембра године () Напомене АКТИВА Готовина и готовински еквиваленти 12 23,298,162 5,187,123 Опозиви депозити и кредити 13 43,814,604 81,476,453 Потраживања по основу камата, накнада, продаје, промене фер вредности деривата и друга потраживања , ,406 Дати кредити и депозити 15 79,338,991 57,179,880 Хартије од вредности (без сопствених акција) 16 1,020,732 1,040,716 Удели (учешћа) , ,624 Остали пласмани 18 7,534,610 7,723,851 Нематеријална улагања , ,146 Основна средства и инвестиционе некретнине 19 3,193,100 2,293,010 Одложена пореска средства 11-49,067 Остала средства 20 1,114,533 1,011,144 Укупно актива 160,895, ,140,420 ПАСИВА Трансакциони депозити 21 29,049,616 33,767,245 Остали депозити 22 64,961,057 70,363,752 Примљени кредити 23 12,284,094 9,303,915 Обавезе по основу камата, накнада и промене вредности деривата 60, ,168 Резервисања 24 2,303,365 2,173,022 Обавезе за порезе 80,725 74,754 Обавезе из добитка 103,105 - Одложене пореске обавезе 11 5,194 - Остале обавезе 25 8,042,672 6,543,161 Укупно обавезе 116,890, ,343,017 КАПИТАЛ 26 Акцијски и остали капитал 27,466,158 24,702,668 Резерве из добити 16,460,337 10,094,735 Ревалоризационе резерве 78,951 - Укупно капитал 44,005,446 34,797,403 Укупно пасива 160,895, ,140,420 ВАНБИЛАНСНЕ ПОЗИЦИЈЕ ,169, ,503,049 Напомене на наредним странама чине саставни део ових финансијских извештаја. 4

7 ИЗВЕШТАЈ О ПРОМЕНАМА НА КАПИТАЛУ У периоду од 1. јануара до 31. децембра године () АКЦИЈСКИ КАПИТАЛ Стање на почетку године 24,702,668 15,723,638 Уложена нова средства акционара 2,763,490 8,979,030 Стање на крају године 27,466,158 24,702,668 РЕЗЕРВЕ ИЗ ДОБИТИ ЗА ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ГУБИТКЕ ПО ПЛАСМАНИМА Стање на почетку године 9,035,792 4,582,444 Пренос по основу недостајућег износа резерве за процењене губитке 6,365,602 4,453,348 Посебна резерва за процењене губитке 3,453,568 4,388,415 Недостајући износ резерве из добити за процењене губитке (3,453,568) (4,388,415) Стање на крају године 15,401,394 9,035,792 ДРУГЕ РЕЗЕРВЕ ИЗ ДОБИТИ Стање на почетку године 1,058,943 1,058,943 Стање на крају године 1,058,943 1,058,943 РЕВАЛОРИЗАЦИОНЕ РЕЗЕРВЕ Стање на почетку године - - Свођење на фер вредности хартија од вредности расположивих за продају 78,951 - Стање на крају године 78,951 - АКУМУЛИРАНИ ДОБИТАК Стање на почетку године - - Пренос по основу недостајућег износа резерве за процењене губитке (6,365,602) (4,453,348) Остало - 2 Добитак текуће године 6,365,602 4,453,346 Стање на крају године - - УКУПНО КАПИТАЛ 44,005,446 34,797,403 Напомене на наредним странама чине саставни део ових финансијских извештаја. 5

8 ИЗВЕШТАЈ О ТОКОВИМА ГОТОВИНЕ У периоду од 1. јануара до 31. децембра године () ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ ПОСЛОВНИХ АКТИВНОСТИ Приливи готовине из пословних активности 19,166,450 13,892,345 Приливи од камата 14,702,029 10,146,057 Приливи од накнада 3,293,333 3,356,843 Приливи по основу осталих пословних прихода 1,170, ,445 Приливи од дивиденди и учешћа у добитку Одливи готовине из пословних активности (11,560,243) (9,961,951) Одливи од камата (4,534,702) (3,520,716) Одливи по основу накнада (909,185) (757,163) Одливи по основу бруто зарада, накнада зарада и других личних расхода (3,165,656) (2,647,210) Одливи по основу пореза, доприноса и других дажбина на терет прихода (37,325) (13,182) Одливи по основу других трошкова пословања (2,913,375) (3,023,680) Нето прилив готовине из пословних активности пре повећања или смањења у пласманима и депозитима 7,606,207 3,930,394 Смањење пласмана и повећање узетих депозита 27,461,950 19,012,452 Смањење кредита и пласмана банкама и комитентима 27,384,295 - Смањење ХоВ по фер вредности кроз биланс успеха 77,655 - Повећање депозита од банака и комитената - 19,012,452 Повећање пласмана и смањење узетих депозита (17,199,054) (9,362,366) Повећање кредита и пласмана банкама и комитентима - (9,057,483) Повећање ХоВ по фер вредности кроз биланс успеха - (304,883) Смањење депозита од банака и комитената (17,199,054) - Нето одлив готовине из пословних активности пре пореза на добит 17,869,103 13,580,480 Плаћени порез на добит (411,001) (123,915) Нето прилив готовине из пословних активности 17,458,102 13,456,565 ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ АКТИВНОСТИ ИНВЕСТИРАЊА Приливи готовине из активности инвестирања 4, ,854 Приливи од дугорочних улагања у хартије од вредности 4, ,854 Одливи готовине из активности инвестирања (1,791,565) (1,072,453) Одливи за куповину удела/(учешћа) (61,342) (76,257) Одливи за куповину нематеријалних улагања и основних средстава (1,730,223) (996,196) Нето одлив готовине из активности инвестирања (1,787,008) (875,599) ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ АКТИВНОСТИ ФИНАНСИРАЊА Приливи готовине из активности финансирања 2,763,490 8,979,030 Нето приливи по основу повећања капитала 2,763,490 8,979,030 Одливи готовине из активности финансирања (251,160) (22,959,205) Нето одливи готовине по основу субординираних обавеза - (12,744,645) Нето одливи готовине по основу узетих кредита (251,160) (10,214,560) Нето прилив/(одлив) готовине из активности финансирања 2,512,330 (13,980,175) СВЕГА НЕТО ПРИЛИВИ ГОТОВИНЕ 49,396,447 42,080,681 СВЕГА НЕТО ОДЛИВИ ГОТОВИНЕ (31,213,023) (43,479,890) НЕТО ПОВЕЋАЊЕ/(СМАЊЕЊЕ) ГОТОВИНЕ 18,183,424 (1,399,209) ГОТОВИНА НА ПОЧЕТКУ ГОДИНЕ (Напомена 13) 5,187,123 5,579,750 КУРСНЕ РАЗЛИКЕ, нето (72,385) 1,006,582 ГОТОВИНА НА КРАЈУ ГОДИНЕ (Напомена 13) 23,298,162 5,187,123 Напомене на наредним странама чине саставни део ових финансијских извештаја. 6

9 1. ОСНИВАЊЕ И ПОСЛОВАЊЕ БАНКЕ Raiffeisenbank Југославија а.д., Београд (у даљем тексту Банка ) регистрована је код Привредног суда у Београду 10. априла године под бројем ВФи-3724/01. Банка је променила име у Raiffeisenbank а.д., Београд 24. априла године регистрацијом у Трговинском суду у Београду решењем бр. XI Фи 4800/03. Решењем Агенције за привредне регистре БД /2006 од 9. октобра године брисан је назив Raiffeisenbank а.д., Београд и уписан нови назив Raiffeisen банка а.д., Београд. Банка је регистрована у Републици Србији за обављање кредитних и депозитних послова и платног промета у земљи и иностранству ( велико овлашћење добијено решењем Народне банке Југославије бр. 86/2001 од 11. априла године) и послује у складу са Законом о банкама. На дан 31. децембра године, Банка се састојала од Централе у Београду са седиштем у улици Булевар Зорана Ђинђића 64а, 8 регионалних центара (Београд I, Београд II, Чачак, Нови Сад, Суботица, Крагујевац, Ниш и Шабац), 23 локалне филијале, 71 експозитура и 6 шалтерских места. Органи управљања Банком су: Скупштина банке, Управни одбор и Извршни Одбор. Чланове Управног одбора именује Скупштина банке. Најмање једна трећина чланова Управног одбора су лица независна од Банке, односно лица која немају директног или индиректног власништва ни у Банци, ни у члану банкарске групе. Банку заступа и представља Председник Извршног одбора Банке. Банка је формирала и следеће одборе: Одбор за праћење пословања Банке, Кредитни одбор, Одбор за управљање активом и пасивом и Одбор за утврђивање каматних стопа, тарифа и накнада за услуге. На дан 31. децембра године, Банка је имала 2,211 запослених радника (2007. године: 2,075 запослених). Порески идентификациони број Банке је ОСНОВЕ ЗА САСТАВЉАЊЕ И ПРИКАЗИВАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 2.1. Основе за састављање и приказивање финансијских извештаја На основу Закона о рачуноводству и ревизији (Службени гласник РС бр. 46 од 2. јуна године), правна лица и предузетници у Републици Србији су у обавези да вођење пословних књига, признавање и процењивање имовине и обавеза, прихода и расхода, састављање, приказивање, достављање и обелодањивање финансијских извештаја врше у складу са законском и професионалном регулативом, која подразумева Оквир за припремање и приказивање финансијских извештаја ( Оквир ), Међународне рачуноводствене стандарде ( МРС ), односно Међународне стандарде финансијског извештавања ( МСФИ ), као и тумачења која су саставни део стандарда. Решењем Министра финансија Републике Србије (број , од 30. децембра године) утврђени су и објављени Оквир и МРС који су били у примени на дан 31. децембра године и на коме се заснивају и претходни и нови Закон о рачуноводству и ревизији из године. Промене у МРС, као и нови МСФИ и одговарајућа тумачења, издати од Одбора за међународне рачуноводствене стандарде и Комитета за тумачење међународног финансијског извештавања, након напред наведеног датума, су званично усвојени Решењем, Министра финансија Републике Србије, о објављивању Међународних стандарда финансијског извештавања (бр / ) и објављени у Гласнику РС бр. 16 од 12. фебруара године. 7

10 2. ОСНОВЕ ЗА САСТАВЉАЊЕ И ПРИКАЗИВАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА (наставак) 2.1. Основе за састављање и приказивање финансијских извештаја (наставак) Међутим, до датума састављања приложених финансијских извештаја нису биле преведене све промене у стандардима и тумачењима (нарочито након претходно поменутог решења Министарства). Тумачења која су у примени за рачуноводствене периоде који почињу 1. јануара године и касније а која нису била званично преведена и усвојена од стране Министарства обелодањена су у напомени 2.2. Поред тога, приложени финансијски извештаји су приказани у формату прописаном Правилником о обрасцима и садржини позиција у обрасцима финансијских извештаја за банке и друге финансијске организације ( Службени гласник РС бр. 74/2008 и 3/2009), који преузима законом дефинисан потпун скуп финансијских извештаја који одступа од оног дефинисаног у МРС 1 Приказивање финансијских извештаја и МРС 7 Извештај о токовима готовине, а уз то у појединим деловима, одступа и од начина приказивања одређених билансних позиција предвиђених наведеним стандардима Стандарди и интерпретације који су издати али који нису још увек у примени На дан објављивања ових финансијских извештаја доле наведени стандарди, измене стандарда и интерпретације су биле издате од стране Одбора и Комитета али нису постале ефективне за рачуноводствени период који почиње на дан 1. јанура године и нису биле усвојене, односно нису били преведене и званично усвојене у Републици Србији. - МРС 1 - Презентација финансијских извештаја (у примени од 1. јануара године); - МРС 23 - Трошкови задуживања (у примени од 1. јануара године); - МСФИ 8 - Пословни сегменти (у примени од 1. јануара године); - МСФИ 3 - Пословне комбинације и МРС 27 - Консолидовани и појединачни финансијски извештаји (у примени од 1. јула године); - Допуна МСФИ 2 - Плаћање на бази акција - Услови стицања права и поништења (у примени од 1. јануара године); - Допуна МРС 32 - Финансијски инструменти: презентација и МРС 1 - Презентација финансијских извештаја (у примени од 1. јануара године) Допуна МРС 39 - Финансијски инструменти: признавање и мерење (у примени од 1. јула године); - Допуна МСФИ 1 - Прва примена међународних стандарда финансијског извештавања и МРС 27 - Консолидовани и појединачни финансијски извештаји (у примени од 1. јануара године); - Побољшани Међународни рачуноводствени стандарди (у примени од 1. јануара године); - IFRIC 15 - Уговори о изградњи стамбених и пословних објеката (у примени од 1. јануара године); - Побољшани МСФИ 1 - Прва примена међународних стандарда финансијског извештавања (у примени од 1. јула године); - IFRIC 17 - Расподела немонетарних средстава власницима (у примени од 1. јула 2009). Поред тога на дан објављивања ових финансијских извештаја следећа тумачења нису званично била преведена и усвојена од стране Министарства: - IFRIC 13- Програм лојалности клијентима (у примени од 1. јула године); - IFRIC 14 - МРС 19 - Ограничења дефинисаних примања, минимални захтеви и њихова интеракција (у примени од 1. јануара године); - IFRIC 16 - Заштита од ризика нето инвестиција у страно пословање (у примени од 1. октобра године). 8

11 2. ОСНОВЕ ЗА САСТАВЉАЊЕ И ПРИКАЗИВАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА (наставак) 2.2. Стандарди и интерпретације који су издати али који нису још увек у примени (наставак) Ови финансијски извештаји укључују само потраживања, обавезе, резултате пословања, промене на капиталу и новчане токове Банке без укључивања зависних предузећа. У складу са Законом о рачуноводству и ревизији (Службени лист РС бр. 46 од 2. јуна године), Банка је у обавези да састави и консолидоване финансијске извештаје и да исте достави Центру за бонитет Народне банке Србије до краја априла године. С обзиром на напред изнето, приложени финансијски извештаји се не могу сматрати финансијским извештајима састављеним у сагласности са МСФИ и МРС. Банка је у састављању ових финансијских извештаја примењивала рачуноводствене политике образложене у напомени 3 које су засноване на рачуноводственим, банкарским и пореским прописима Републике Србије. Финансијски извештаји Банке су исказани у хиљадама динара. Динар представља званичну извештајну валуту у Републици Србији Упоредни подаци У циљу усаглашавања са презентацијом података за текући период извршене су одређене рекласификације података презентованих у финансијским извештајима за годину Коришћење процењивања Презентација финансијских извештаја захтева од руководства Банке коришћење најбољих могућих процена и разумних претпоставки, које имају ефекта на презентиране вредности средстава и обавеза као и обелодањивање потенцијалних потраживања и обавеза на дан састављања финансијских извештаја, као и прихода и расхода у току извештајног периода. Ове процене и претпоставке су засноване на информацијама расположивим на дан састављања финансијских извештаја. Ипак, стварни резултати могу одступати од ових процена. 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА 3.1 Приходи и расходи по основу камата и накнада Приходи и расходи по основу камата, укључујући затезну камату и остале приходе и остале расходе везане за каматоносну активу, односно каматоносну пасиву, обрачунати су по начелу узрочности прихода и расхода. У оквиру прихода од камата приказани су приходи по основу накнада и провизија за одобравање кредита, који се признају у току трајања отплате кредита на бази метода ефективне каматне стопе. Приходи и расходи од накнада обухватају накнаде које Банка обрачунава и наплаћује за обављање услуга платног промета у страној валути и у динарима, послове гаранција и акредитива као и других услуга. Банка обрачунава накнаду у складу са "Тарифом накнада и трошкова Банке за услуге" као и у складу са појединачним споразумима са својим комитентима. Приходи по основу накнада за банкарске услуге и расходи по основу накнада и провизија се утврђују у тренутку када су остварени. 9

12 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.2. Прерачунавање девизних износа Пословне промене настале у страној валути су прерачунате у динаре по средњем курсу утврђеном на међубанкарском тржишту девиза, који је важио на дан пословне промене. Средства у страној валути на дан биланса стања, прерачуната су у динаре по средњем курсу утврђеном на међубанкарском тржишту девиза који је важио на тај дан. Нето позитивне или негативне курсне разлике настале приликом пословних трансакција у страној валути и приликом прерачуна позиција биланса стања исказаних у страној валути књижене су у корист или на терет биланса успеха, као приходи или расходи по основу курсних разлика. Преузете и потенцијалне обавезе у страној валути прерачунате су у динаре по средњем курсу утврђеном на међубанкарском тржишту девиза који је важио на тај дан. Потраживања и обавезе по основу трансакција купопродаје девиза са домаћим банкама на међубанкарском тржишту евидентирају се на дан трговања и приказују у оквиру позиција остали пласмани, остала средства и остале финансијске обавезе Основна средства Основна средства на дан 31. децембра године су исказана по набавној вредности, умањеној за исправку вредности. Основна средства Банке обухватају земљиште, грађевинске објекте, опрему и основна средства у припреми. Обрачун амортизације основних средстава почиње када се ова средства ставе у употребу. Амортизација се равномерно обрачунава на набавну вредност основних средстава применом следећих годишњих стопа, с циљем да се средства у потпуности отпишу у току њиховог корисног века трајања: Грађевински објекти 2.50% Компјутерска опрема 20.00% Намештај и остала опрема 11.00% % Моторна возила 15.50% Улагања у пословни простор у закупу 10.00% % Остало 7.00% % 3.4 Нематеријална улагања На дан 31. децембра године нематеријална улагања су исказана по набавној вредности, умањеној за исправку вредности. Нематеријална улагања обухватају лиценце и улагања у софтверске програме. Амортизација се равномерно обрачунава на набавну вредност нематеријалних улагања, применом годишње стопе од 20% с циљем да се у потпуности отпишу у току њиховог корисног века трајања Кредити Кредити се процењују у висини одобреног пласмана умањеног за износ отплаћене главнице као и за износ потенцијалних губитака који је заснован на процени идентификованих ризика по појединачним пласманима Банке у складу са интерно усвојеном методологијом која је обелодањена у напомени

13 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.5. Кредити (наставак) За сврху утврђивања амортизоване вредности коришћена је уговорена каматна стопа која будућу вредност готовинских токова своди на номиналну вредност одобреног кредита умањеног за извршене отплате главнице. Кредити одобрени у динарима, за које је уговорена заштита од ризика путем везивања за курс динара у односу на EURO или CHF, прерачунати су на дан биланса по средњем курсу и приказани су у оквиру Прихода и расхода од промене вредности имовине и обавеза. Кредити се уговарају са променљивом каматном стопом, а према пословној политици Банке. Одлуке о пласманима заснивају се на информацијама о кориснику кредита, његовом бонитету, уз сагледавање његове укупне задужености. Инструменти обезбеђења наплате потраживања утврђују се посебном одредбом уговора између Банке и комитента. Као инструмент обезбеђења наплате потраживања Банка прихвата акцептне налоге, гаранције, хипотеке на некретнине и залоге на покретним стварима Резервисања и исправка вредности ненаплативих потраживања Банка врши процену, креирање и преиспитивање резервисања по основу ризика којима је изложена у пословању, посебно резервисања везана за губитке који могу настати по основу кредитног ризика. На крају сваког месеца врши се процена да ли постоје објективни докази да је пласман или група пласмана делимично или у потпуности ненаплатив. Резервисања за ризике настанка потенцијалних губитака процењују се у складу са интерном методологијом у складу са МРС 39 Финансијски инструменти: Признавање и мерење, као и прописима Народне банке Србије. Износ резервисања за кредите који се воде по амортизованој вредности се обрачунава применом дисконтовања будућих новчаних токова. Процена се врши појединачно и групно. Појединачна исправка вредности се спроводи путем дисконтовања очекиваних токова готовине од наплате кредита применом уговорене ефективне каматне стопе. Разлика између нето књиговодствене вредности и нето садашње вредности утврђене дисконтовањем, умањена за поштену (фер) вредност колатерала представља исправку вредности, која вредност пласмана своди на нето садашњу вредност. Очекивани будући новчани токови који се односе на краткорочна потраживања се не дисконтују уколико је ефекат дисконтовања нематеријалан. За сва потраживања која су у кашњењу преко 90 дана у случају великих и средњих предузећа и финансијских институција, односно која су у кашњењу преко 180 дана за физичка лица и предузетнике Банка обрачунава појединачну исправку вредности. Групно резервисање се врши за пласмане за које није могуће идентификовати губитак на нивоу појединачног потраживања. Групно резервисање обрачунава се применом процената губитака из претходних периода на хомогене групе пласмана формиране на бази кредитног рејтинга, типа пласмана, географске локације, типа колатерала, типа комитента, броја дана кашњења, рочности и вероватноће уласка у кашњење. Очекивани будући новчани токови групе пласмана процењују се на бази података о губицима у претходном периоду. У случају да су подаци којима Банка располаже недовољни, користе се упоредиви подаци о губицима других банака у оквиру RZB групе, при чему су подаци подвргнути сталном тестирању, док се не прикупе одговарајући подаци у Банци. 11

14 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.6. Резервисања и исправка вредности ненаплативих потраживања (наставак) Овако обрачуната исправка вредности билансне активе и резервисања за губитке по ванбилансним ставкама књиже се на терет расхода Банке. Посебна резерва за потенцијалне губитке процењује се у складу са прописима Народне банке Србије. Кредити, пласмани и друга изложеност Банке класификују се у категорије А, Б, В, Г и Д, у складу са проценом наплативости кредита и других пласмана, у зависности од: броја дана колико је прекорачен рок доспећа главнице и камате, финансијског положаја комитента и квалитета прибављених средстава обезбеђења. Процењени износ посебне резерве за потенцијалне губитке је обрачунат применом процената у распону од 1% до 2% на пласмане класификоване у категорију А, од 5% до 15% на пласмане класификоване у категорију Б, од 20% до 35% на пласмане категорије В, од 40% до 75% на пласмане категорије Г и 100% на пласмане категорије Д. Разлика износа посебне резерве за потенцијалне губитке обрачунате у складу са Одлуком Народне банке Србије о класификацији билансне активе и ванбилансних ставки и износа исправке вредности билансне активе и резервисања за губитке по ванбилансним ставкама која су обрачуната у складу са интерно усвојеном методологијом, евидентира се на посебном рачуну у оквиру резерви из добити за потенцијалне губитке. Посебна резерва за процењене губитке издваја се из нераспоређене добити. У случају да добит Банке за годину за коју је потребно формирати резерву из добити за процењене губитке није довољна за формирање обрачунате висине ове резерве, разлика се исказује као износ те резерве који недостаје Хартије од вредности којима се тргује Хартије од вредности којима се тргује представљају хартије од вредности које се држе ради остваривања добити по основу трговања у кратком временском року. Ове хартије чине обвезнице старе девизне штедње и акције банака и предузећа набављене ради трговине. Хартје од вредности којима се тргује иницијално су исказане по набавној вредности, а на дан биланса по тржишној вредности. Сви реализовани и нереализовани добици по основу продаје, односно промене тржишне вредности ових хартија од вредности се признају у корист прихода, односно на терет расхода, у оквиру нето добитака од продаје хартија од вредности Хартије од вредности које се држе до доспећа Хартије од вредности које се држе до доспећа представљају хартије од вредности за које постоји намера и могућност држања до истека рока доспећа. Хартије од вредности које се држе до доспећа чине менице и обвезнице депоноване девизне штедње. Ове хартије се иницијално евидентирају по набавној вредности, а на дан биланса стања се исказују по амортизованој вредности, коришћењем иницијално уговорене ефективне каматне стопе, уз умањење за евентуално резервисање за потенцијалне губитке. 12

15 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.9. Учешћа у капиталу и остале хартије од вредности расположиве за продају Хартије од вредности расположиве за продају обухватају хартије од вредности које није могуће класификовати као финансијска средства којима се тргује ни као финансијска средства која се држе до доспећа и састоје се од учешћа у капиталу повезаних, зависних и других правних лица. Учешћа у капиталу, за које не постоји активно тржиште и тржишне вредности, вреднована су по набавној вредности умањеној за исправку вредности. Учешћа у капиталу која се односе на хартије од вредности других правних лица које се котирају на берзи, вреднована су на дан биланса стања по тржишној вредности. Промена тржишне вредности се исказује у оквиру капитала, у корист или на терет ревалоризационе резерве, све до отуђења хартија од вредности расположивих за продају, када се ревалоризационе резерве преносе у биланс успеха Готовина и готовински еквиваленти У Извештају о токовима готовине под готовином и готовинским еквивалентима подразумева се готовина, благајнички записи Народне банке Србије, средства на рачунима код других банака и средства на жиро рачуну Средства по пословима у име и за рачун трећих лица Средства по пословима у име и за рачун трећих лица, којима Банка управља уз накнаду нису укључена у биланс стања Банке Порез на добитак Текући порез на добитак Порез на добитак представља износ обрачунат применом пореске стопе од 10% на износ добитка пре опорезивања, по одбитку ефеката сталних разлика које прописану пореску стопу своде на ефективну пореску стопу. Коначни износ обавеза по основу пореза на добитак утврђује се применом прописане пореске стопе на пореску основицу утврђену пореским билансом. Закон о порезу на добитак Републике Србије не предвиђа да се порески губици из текућег периода могу користити као основа за повраћај пореза плаћеног у претходним периодима. Међутим, губици из текућег периода исказани у пореском билансу могу се користити за умањење пореске основице будућих обрачунских периода, али не дуже од десет година. Одложени порез на добитак Одложени порез на добитак обрачунава се коришћењем методе утврђивања обавеза према билансу стања, за привремене разлике произашле из разлике између пореске основе потраживања и обавеза у билансу стања и њихове књиговодствене вредности. Важеће пореске стопе на датум биланса стања или пореске стопе које су након тог датума ступиле на снагу, се користе за утврђивање разграниченог износа пореза на добитак. Одложене пореске обавезе се признају за све опорезиве привремене разлике. Одложена пореска потраживања се признају за све одбитне привремене разлике и ефекте пореских губитака и пореских кредита, који се могу преносити у наредне фискалне периоде, до степена до којег ће вероватно постојати опорезива добит од које се пренети порески губитак и кредити могу умањити. 13

16 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) Порез на добитак (наставак) Индиректни порези и доприноси Индиректни порези и доприноси укључују различите порезе и доприносе који се плаћају према републичким и локалним прописима Бенефиције запослених За краткорочне накнаде запосленима, Банка признаје на терет трошкова недисконтовани износ краткорочних накнада запосленима за који се очекује да ће бити исплаћен у замену за дате услуге. Накнаде за неискоришћене годишње одморе признају се као разграничени трошак. За дугорочне накнаде, Банка признаје дисконтовани износ накнада за који се очекује да ће бити исплаћен у замену за дате услуге пружене од стране запослених. Банка спроводи утврђени план накнада запосленима. У складу са тим планом, запослени имају право на отпремнине у износу од 100% плате зарађене у месецу који претходи стицању услова за редовно пензионисање на основу година стажа или старосне границе. Последње процена вредности средстава плана и садашња вредност обавеза по основу утврђеног плана накнада извршена је са стањем на дан 31. децембра године. Банка користи најбоље могуће процене вариjабли приликом одређивања укупног трошка резервисања за накнаде по престанку радног односа. Основне претпоставке на које се процена ослања укључују следеће: 1. 0% повећања зарада у наредне 3 године, и повећање до 2% у периоду након тога; 2. дисконтна стопа владиних обвезница у еурима које доспевају у наредних 20 година, пошто су накнаде везане за промене у валути еура. У финансијским извештајима Банке на дан 31. децембра године, извршено је резервисање за неискоришћене дане годишњег одмора запослених, као и резервисање по основу процењене садашње вредности средстава за отпремнине за одлазак у пензију након испуњених услова Правична вредност Финансијски извештаји су приказани по методу првобитне набавне вредности, укључујући корекције и резервисања у циљу свођења позиција средстава на реалну вредност. Пословна политика Банке је да обелодани информације о правичној вредности активе или пасиве за коју постоје званичне тржишне информације и када се правична вредност значајно разликује од књиговодствене вредности. Не постоји довољно тржишно искуство, стабилност и ликвидност код куповине и продаје кредита и остале финансијске активе или пасиве пошто званичне тржишне информације нису у сваком тренутку расположиве. Стога, правичну вредност није могуће поуздано утврдити. По мишљењу руководства, износи у финансијским извештајима одражавају реалну вредност која је у датим околностима најверодостојнија и најкориснија за потребе финансијског извештавања по рачуноводственим прописима Републике Србије и одлукама Народне банке Србије које регулишу финансијско извештавање банака. 14

17 4. ПРИХОДИ И РАСХОДИ ОД КАМАТА За годину која се завршава 31. децембра Приходи од камата: - Народна Банка Србије 4,945,397 2,176,139 - Домаће банке 373, ,168 - Стране банке 420, ,217 - Привреда 4,122,257 3,167,191 - Јавни сектор 36,723 17,443 - Становништво 4,813,475 4,387,618 - Хартије од вредности 102, ,884 - Страна лица 18, ,833,751 10,478,667 Расходи од камата: - Народна банка Србије - 3,273 - Домаће банке 297, ,435 - Стране банке 177, ,445 - Привреда 1,904,850 1,236,027 - Јавни сектор 44,344 27,000 - Становништво 1,770,008 1,263,137 - Страна лица 341, ,917 4,535,225 3,606,234 10,298,526 6,872, ПРИХОДИ И РАСХОДИ ОД НАКНАДА И ПРОВИЗИЈА За годину која се завршава 31. децембра Приходи од накнада: - Провизије и накнаде од банкарских услуга 2,155,228 2,047,992 - Провизије по основу издатих гаранција 1,061, ,541 - Остале накнаде и провизије 107,900 90,986 3,324,256 2,986,519 Расходи накнадa: - Платни промет у земљи 218, ,830 - Провизије Кредитног бироа 35,069 29,810 - Накнаде за осигурање кредита 172, ,733 - Платни промет са иностранством 71,960 62,843 - Провизије ино банкама RZB Group 183, ,909 - Провизије осталим ино банкама и финансијским институцијама 147,156 30,439 - Остале накнаде и провизије 18,220 11, , ,763 2,476,315 2,169,756 15

18 5. ПРИХОДИ И РАСХОДИ ОД НАКНАДА И ПРОВИЗИЈА (наставак) Расходи провизија банкама у оквиру RZB групе у износу од 183,892 хиљаде динара, највећим делом се односе на провизије плаћене Raiffeisen Zentralbank, по основу stand-by аранжмана. Уговором о stand-by аранжману предвиђено је да Банка за овај аранжман плаћа годишњу накнаду од 2.5 милиона евра. 6. ОСТАЛИ ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ За годину која се завршава 31. децембра Приходи од продаје робе, производа и услуга 142,934 7,123 Приходи од рефундације трошкова за осигурање кредита 165, ,151 Остали приходи оперативног пословања 18,182 14,134 Приходи од наплаћених отписаних потраживања 26,402 22,312 Приходи од смањења обавеза 10,484 60,999 Приходи од накнаде штета 7,605 1,177 Приходи од надокнаде судских трошкова 5,201 4,381 Приходи од премија осигурања по раскинутим уговорима о кредиту 5,969 2,347 Остали приходи 275,930 16, , ,783 Приходи од продаје производа и услуга у износу од 142,934 хиљаде динара, односе се на накнаде по основу пружања услуга у продаји животног осигурања друштву за осигурање Uniqa неживотно осигурање а.д. Београд, на основу Уговора о пословној техничкој сарадњи из јануара године. Остали приходи се највећим делом, у износу од 256,704 хиљаде динара, односе на приходе од предузећа SBI Invest д.о.о. Београд, по основу пенала за раскид уговора. Банка је са предузећем као инвеститором, потписала Оквирни уговор о продаји пословне зграде 1. октобра године, који је раскинут 18. децембра године. Оквирним уговором су предвиђени пенали у износу од ЕУР 3 милиона у случају раскида уговора услед неиспуњења обавеза од стране инвеститора, а што је обезбеђено хипотеком на објекту у изградњи. Накнадним уговором између Банке и инвеститора од 19. децембра године, Банка је купила право коришћења земљишта на коме се гради објекат и право својине на објекту у изградњи, а инвеститор и Банка су сагласно констатовали да је вредност парцеле и објекта у изградњи ЕУР 7.25 милиона. На основу наведених уговора, Банка је евидентирала потраживања (Напомена 21) и приходе од пенала у износу од ЕУР 3 милиона, односно у противвредности од 256,704 хиљаде динара, односно повећање вредности земљишта и грађевинских објеката (Напомена 20) и обавезе према добављачима у износу од ЕУР 7.25 милиона, у динарској противвредности 623,468 хиљада динара (Напомена 25). 16

19 7. РАСХОДИ ИНДИРЕКТНИХ ОТПИСА ПЛАСМАНА И РЕЗЕРВИСАЊА, Нето а) Структура прихода и расхода За годину која се завршава 31. децембра Расходи индиректних отписа и резервисања: - по билансним позицијама 7,137,830 5,076,917 - по ванбилансним позицијама 6,971,131 5,126,407 - за бенефиције запослених 485, ,598 14,594,579 10,644,922 Приходи од укидања индиректних отписа и резервисања: - по билансним позицијама 6,069,404 5,635,080 - по ванбилансним позицијама 7,084,930 3,961,473 - за бенефиције запослених 395, ,841 13,549,888 9,869,394 Нето расходи индиректних отписа пласмана и резервисања (1,044,691) (775,528) б) Структура исправки вредности 31. децембра децембра Исправка вредности по основу: - датих кредита и депозита и осталих пласмана 2,571,519 1,628,742 - потраживања за камату и накнаду 45,153 19,704 - хартија од вредности 10,654 30,681 - учешћа у капиталу 35,827 1,070 - осталих средстава 3,257 21,702 в) Промене на рачунима исправке вредности потраживања 2,666,410 1,701,899 Дати кредити и депозити и остали пласмани Камате Хартије од Удели (напомене 15 и ( и накнаде вредности и учешћа 18) напомена 14) (напомена 16 ) (напомена 17) Готовина и остала средства (напомене 12 и 20) Укупно Стање на почетку године 1,628,742 19,704 30,681 1,070 21,702 1,701,899 Исправке у току године 6,719, ,801 83,392 34,757 95,321 7,172,587 Курсне разлике (63,731) 8, ,090 (54,418) Приходи од укидања исравке и резервисања (5,637,474) (214,064) (103,419) - (114,447) (6,069,404) Отпис и пренос на суспендовану камату (75,334) (8,511) - - (409) (84,254) Стање на крају године 2,571,519 45,153 10,654 35,827 3,257 2,666,410 Исправка вредности удела у износу од 34,757 хиљада динара је књижена на терет биланса успеха и приказана у оквиру позиције Оперативни и остали пословни расходи. 17

20 7. ПРИХОДИ И РАСХОДИ ИНДИРЕКТНИХ ОТПИСА ПЛАСМАНА И РЕЗЕРВИСАЊА (наставак) г) Посебна резерва за процењене губитке На основу категоризације пласмана утврђене сагласно прописима Народне банке Србије на дан 31. децембра године процењена је посебна резерва за процењене губитке по основу укупне изложености Банке кредитном ризику: Обрачуната посебна резерва за процењене губитке у складу са Одлуком Народне банке Србије по основу: - билансних пласмана 10,755,448 - ванбилансних ставки 12,051,967 22,807,415 Исправке вредности и резервисања обрачуната у складу са интерном методологијом (МРС 39): - исправка вредности билансне активе (2,666,410) - резервисања за губитке по ванбилансним ставкама (1,599,983) (4,266,393) Више обрачунато резеревисање по билансним и ванбилансним ставкама у складу са интерном методологијом у односу на Одлуку НБС 295,940 Резерве из добити за процењене губитке по билансној активи и ванбилансним ставкама 18,836,962 Резерве из добити формиране у току претходних и текуће године (15,401,394) Износ недостајуће посебне резерве за процењене губитке 3,435,568 У складу са Одлуком Народне банке Србије о класификацији билансне активе и ванбилансних ставки, разлика износа посебне резерве за потенцијалне губитке обрачунате у складу са наведеном одлуком и износа исправке вредности билансне активе и резервисања за губитке по ванбилансним ставкама која су обрачуната у складу са интерно усвојеном методологијом, евидентира се на посебном рачуну у оквиру резерви из добити за потенцијалне губитке. Износ дела недостајуће посебне резерве за процењене губитке Банка је издвојила на терет акумулиране добити, у складу са одлуком Скупштине акционара од 27. фебруара године. Остатак износа недостајуће посебне резерве за процењене губитке, Банка ће издвојити на терет акумулиране добити будућих периода, након одлуке Скупштине Банке. 18

21 8. ТРОШКОВИ ЗАРАДА, НАКНАДА ЗАРАДА И ОСТАЛИ ЛИЧНИ РАСХОДИ За годину која се завршава 31. децембра Трошкови зарада 1,934,962 1,605,574 Трошкови пореза на зараде и накнаде зарада 302, ,261 Трошкови доприноса на зараде и накнаде зарада 439, ,671 Остали лични расходи 13,376 24,622 2,691,053 2,255, ОПЕРАТИВНИ И ОСТАЛИ ПОСЛОВНИ РАСХОДИ За годину која се завршава 31. децембра Трошкови закупнине 813, ,695 Трошкови индиректних пореза и доприноса 519, ,055 Трошкови рекламе и пропаганде 264, ,015 Трошкови одржавања сталних средстава 255, ,239 Остали нематеријални трошкови 257, ,744 Трошкови стручног оспособљавања радника 39,440 42,430 Трошкови канцеларијског материјала 139, ,546 Трошкови интелектуалних услуга и ревизије 484, ,780 Трошкови поштарине и изнајмљивања линија 267, ,707 Трошкови чувања имовине 111,114 92,710 Остали материјални трошкови и услуге 111,856 88,309 Трошкови службених путовања 43,789 54,105 Трошкови ПТТ услуга 56,015 51,469 Трошкови осталог материјала 94,559 79,120 Трошкови премија осигурања 297, ,608 Трошкови репрезентације 57,267 51,497 Трошкови чланарина 6,685 4,848 Отпис ненаплативих потраживања 13,626 55,375 Губици по основу продаје и расходовања основних средстава 5,586 7,094 Губици по основу учешћа у капиталу 34,757 1,070 Остало 49,999 46,104 3,923,464 3,268,520 19

22 10. НЕТО ПРИХОДИ/(РАСХОДИ) ОД ПРОМЕНЕ ВРЕДНОСТИ ИМОВИНЕ И ОБАВЕЗА За годину која се завршава 31. децембра Приходи од промене вредности: - кредита и пласмана 15,604,332 8,121,037 - хартија од вредности 6, депозита и осталих обавеза 66,040 66,373 15,676,511 8,187,998 Расходи од промене вредности: - кредита и пласмана 8,262,362 7,992,989 - хартија од вредности 23, депозита и осталих обавеза 235, ,519 8,521,072 8,203, ПОРЕЗ НА ДОБИТАК 7,155,439 (15,510) а) Компоненте пореза на добитак Текући порез (551,658) (92,212) Одложени порез (45,489) 29,702 (597,147) (62,510) б) Компоненте одложених пореских средстава/(обавеза) Амортизација основних средстава 3,578 13,978 Порески кредити по основу улагања у основна средства - 35,089 Порески расходи по основу вредновања хартија од вредности расположивих за продају (8,772) - (5,194) 49,067 в) Усаглашавање пореза на добит и производа добитка пре опорезивања и прописане пореске стопе Добитак пре опорезивања 6,962,749 4,515,858 Порез по стопи од 10% 696, ,586 Порески ефекти прихода и расхода који се не признају у пореском билансу 89,812 2,355 Пореско умањење по основу запошљавања нових радника на неодређено време (38,232) (149,610) Порески кредити за улагања у основна средства (150,708) (241,821) Порез на добитак исказан у билансу успеха 597,147 62,510 20

23 12. ГОТОВИНА И ГОТОВИНСКИ ЕКВИВАЛЕНТИ У динарима: - Жиро рачун 16,635, ,215 - Благајна 2,147,559 1,731,007 - Благајнички записи Народне банке Србије 1,344, ,500 20,126,861 2,701,722 У страној валути: - Девизни рачуни: - Raiffeisen Zentralbank Oesterreich A.G., Austria 407, ,889 - Остале банке 360, ,648 - Благајна 2,396,566 1,782,429 - Остала новчана средства 7,623 7,988 3,172,042 2,485,954 Исправка вредности (741) (553) 23,298,162 5,187,123 Обавезна динарска резерва представља минималну резерву у динарима издвојену у складу са Одлуком Народне банке Србије о обавезној резерви банака код Народне банке Србије, а на основу одлука објављених у Службеном гласнику РС број 116/2006, 3/2007, 31/2007, 93/2007, 35/2008, 94/2008, 100/2008, 107/2008, 110/2008 и 112/2008. Банка је дужна да обрачунава и издваја динарску обавезну резерву по стопи од 10% на износ просечног дневног стања динарских средстава у току претходног календарског месеца. Обавезна резерва у динарима се издваја на жиро рачуну Банке. Банка је дужна да одржава просечно дневно стање издвојене динарске обавезне резерве у висини обрачунате динарске обавезне резерве. Каматна стопа на издвојена средства на редовном рачуну обавезне резерве у години износила је 2.5% на годишњем нивоу. Изузетно од овога, банке су у обавези да обрачунавају и издвајају динарску обавезну резерву: - по стопи од 5% на део динарске основице коју чине обавезе у динарима по основу депозита орочених преко једног месеца; - по стопи од 45% на део динарске основице коју чине обавезе у динарима индексиране девизном клаузулом; - по стопи од 45% на део динарске основице коју чине обавезе у динарима по основу депозита и кредита примљених из иностранства, до нивоа те основице из септембра године; - обавезна резерва се не издваја на позитивну разлику између дела динарске основице коју чине обавезе у динарима по основу депозита и кредита примљених из иностранства из претходног календарског месеца и то дела основице из септембра године. Обрачуната обавезна динарска резерва за децембар године износила је 14,865,939 хиљада динара. На дан 31. децембра године на Банка је на жиро рачуну располагала средствима изнад износа обрачунате обавезне динарске резерве. 21

24 13. ОПОЗИВИ ДЕПОЗИТИ И КРЕДИТИ Депоновани вишкови ликвиних средстава код НБС - 5,100,000 Обавезна резерва у девизама код НБС 19,750,639 32,104,984 Пласмани НБС по репо пословима 24,000,000 27,000,000 Пласмани преко ноћи: - RZB Group - 16,903,947 - друге стране банке 63, ,522 43,814,604 81,476,453 У складу са Одлуком о обавезној резерви банака код Народне банке Србије, а на основу одлука објављених у Службеном гласнику РС број 116/2006, 3/2007, 31/2007, 93/2007, 35/2008, 94/2008, 100/2008, 107/2008, 110/2008 и 112/2008, Банка обрачунава и издваја девизну резерву код Народне банке Србије. Обавезна резерва обрачунава се на основу просечног дневног стања обавеза по девизним депозитима, кредитима, хартијама од вредности, субординираним обавезама и другим девизним обавезама, укључујући и депозите, кредите и друга девизна средства примњена из иностранства по пословима које Банка обавља у име и за рачун трећих лица. Банке обрачунавају девизну обавезну резерву по стопи од 45% на износ просечног дневног стања девизних средстава у току претходног календарског месеца. Изузетно од овога, банке су у обавези да обрачунавају и издвајају девизну обавезну резерву: - по стопи од 40% - на део девизне основице коју чине обавезе по основу девизне штедње положене код банака; - по стопи од 20% - на део девизне основице коју чине субординиране обавезе, до нивоа тог дела девизне основице из септембра године; - по стопи од 100% - на део девизне основице коју чине девизна средства која даваоци лизинга држе на посебном рачуну отвореном код банке; - по стопи од 0% - на позитивну разлику између дела девизне основице коју чине обавезе у девизама по основу депозита и кредита примљених из иностранства из претходног календарског месеца и тог дела девизне основице из септембра године, с тим да се на део девизне основице коју чине обавезе у девизама по основу депозита и кредита примљених из иностранства до нивоа тог дела девизне основице девизна обавезна резерва обрачунава по стопи од 45%; - по стопи од 0% - на позитивну разлику између дела девизне основице коју чине субординиране обавезе из претходног календарског месеца и тог дела девизне основице из септембра године. У складу са изменама и допунама Одлуке о каматним стопама (Службени гласник РС бр. 46/2005) од 10. јуна године, Народна банка Србије не обрачунава камату на издвојена средства на редовном рачуну девизне обавезне резерве. На дан 31. децембра године хартије од вредности стечене у репо трансакцијама са централном банком у износу од 24,000,000 хиљаде динара (31. децембра године: 27,000,000 хиљада динара) имају рок реоткупа од 14 дана уз годишњу каматну стопу у распону од 9.5% до 17.75%. Ова трансакција је регулисана Уговором централне банке о продаји хартија од вредности са обавезом рекуповине тих хартија. 22

25 14. ПОТРАЖИВАЊА ПО ОСНОВУ КАМАТА, НАКНАДА, ПРОДАЈЕ, ПРОМЕНЕ ФЕР ВРЕДНОСТИ ДЕРИВАТА И ДРУГА ПОТРАЖИВАЊА Камате и накнаде од банака у динарима 1,661 11,805 1,661 11,805 Камата и накнада од комитената: - у динарима 573, ,485 - у страној валути 16,530 26, , ,057 Остала потраживања 5, Исправка вредности (45,153) (19,704) 15. ДАТИ КРЕДИТИ И ДЕПОЗИТИ Преглед датих кредита и депозита по врстама приказан је у следећој табели: 551, , Дати кредити у динарима: - по трансакционим рачунима 4,970,285 3,108,533 - који се одобравају и доспевају у року од једног дана (overnight) - 1,050,000 - потрошачки 2,477,059 2,312,524 - за обртна средства 6,847, ,937 - инвестициони 6,783, ,725 - стамбени 19,109,846 13,418,285 - остали кредити 28,219,071 36,639,747 68,407,527 57,389,751 Исправка вредности (2,180,913) (1,516,213) 66,226,614 55,873,538 Дати кредити у страној валути: - за плаћање увоза робе и услуга из иностранства 391, остали кредити 4,614,219 1,274,913 5,005,487 1,274,913 Исправка вредности (89,017) (11,235) 4,916,470 1,263,678 Дати кредити, укупно 71,143,084 57,137,216 Депозити, у страној валути: - RZB група 7,968,750 42,664 - остале ино банке 227,157 - Депозити, укупно 8,195,907 42,664 Дати кредити и депозити, укупно 79,338,991 57,179,880 23

26 15. ДАТИ КРЕДИТИ И ДЕПОЗИТИ (наставак) Преглед датих кредита према рочности приказан је у следећој табели: Доспели кредити у динарима: - предузећа 2,858,799 1,645,797 - општине 4,312 74,246 - предузетници 157, ,604 - становништво 733, ,510 3,753,650 3,056,157 Исправка вредности (1,448,220) (137,828) 2,305,430 2,918,329 Доспели кредити, у страној валути: - предузећа 29,936 38,544 Исправка вредности (8,822) (34) 21,114 38,510 Краткорочни кредити у динарима: - банке - 1,280,000 - предузећа 13,391,856 9,203,424 - предузетници 630,589 1,602,374 - становништво 1,118,692 1,068,681 15,141,137 13,154,479 Исправка вредности (287,914) (469,380) 14,853,223 12,685,099 Краткорочни кредити, у страној валути: - предузећа 4,299, ,646 Исправка вредности (80,195) (7,108) 4,219, ,538 Дугорочни кредити, у динарима: - предузећа 13,745,886 11,972,190 - општине 611, предузетници 1,988, ,742 - становништво 33,167,172 29,033,182 49,512,739 41,179,114 Исправка вредности (444,779) (909,005) 49,067,960 40,270,109 Дугорочни кредити, у страној валути: - предузећа 676, ,724 Исправка вредности - (4,093) 676, ,631 71,143,084 57,137,216 Депозити пласирани банкама у оквиру RZB групе орочени су на период од 3 дана, по каматним стопама до 1.9% на годишњем нивоу, зависно од валуте. Депозити код ино банака односе се на депозит код Commerz Bank AG Frankfurt у износу од GBP 2.5 милиона, орочен на период од 3 дана, по годишњој каматној стопи од 1.35%. 24