RAIFFEISEN БАНКА А.Д., БЕОГРАД. Консолидовани финансијски извештаји 31. децембар године и Извештај независног ревизора

Transkript

1 Консолидовани финансијски извештаји и Извештај независног ревизора

2 САДРЖАЈ Страна Извештај независног ревизора 1 Консолидовани финансијски извештаји: Конcолидовани биланс успеха 2 Конcолидовани биланс стања 3 Конcолидовани извештај о променама на капиталу 4 Конcолидовани извештај о токовима готовине 5 Напомене уз конcолидоване финансијске извештаје 6-59

3

4

5 КОНСОЛИДОВАНИ БИЛАНС СТАЊА На дан 31. децембра године () Напомене АКТИВА Готовина и готовински еквиваленти 12 16,872,007 5,141,298 Опозиви депозити и кредити 13 38,057,407 41,635,151 Потраживања по основу камата, накнада, продаје, промене фер вредности деривата и друга потраживања 14 1,253, ,945 Дати кредити и депозити ,099, ,049,830 Хартије од вредности (без сопствених акција) 16 23,902,164 23,821,476 Удели (учешћа) , ,236 Остали пласмани 18 5,178,184 4,913,248 Нематеријална улагања , ,849 Основна средства и инвестиционе некретнине 19 4,091,511 2,948,166 Одложена пореска средства , ,980 Остала средства ,352 1,730,000 Укупна актива 199,499, ,133,179 К ПАСИВА Трансакциони депозити 21 35,693,774 35,656,603 Остали депозити 22 69,542,430 67,218,347 Примљени кредити 23 30,466,357 23,579,717 Обавезе по основу камата, накнада и промене вредности деривата 709, ,518 Резервисања 24 1,609,456 2,289,644 Обавезе за порезе 22,127 8,813 Обавезе из добитка 87,059 1,965 Остале обавезе и ПВР 25 6,104,996 7,435,764 Укупно обавезе 144,236, ,437,371 Капитал 26 Акцијски и остали капитал 27,466,158 27,466,158 Резерве 22,431,786 22,431,786 Ревалоризационе резерве 187, ,529 Нераспоређени добитак 4,985, ,002 Мањински интерес 191, ,333 Укупно капитал 55,262,993 50,695,808 Укупна пасива 199,499, ,133,179 ВАНБИЛАНСНЕ ПОЗИЦИЈЕ ,131, ,710,161 Напомене на наредним странама чине саставни део ових консолидованих финансијских извештаја. 3

6 КОНСОЛИДОВАНИ ИЗВЕШТАЈ О ПРОМЕНАМА НА КАПИТАЛУ У периоду од 1. јануара до 31. децембра године () Акцијски капитал Остале резерве Резерве за процењене губитке Ревалоризационе резерве Нераспоређени добитак Мањински интерес Укупно Стање на дан 1. јануара године 27,466,158 1,058,943 18,582, , , ,510 48,233,324 Свођење учешћа у капиталу на тржишну вредност (6,134) - - (6,134) Добитак текуће године ,606,795 (138,177) 2,468,618 Пренос на резерве - 2,790,036 - (2,790,036) - - Стање на дан 31. децембра године 27,466,158 1,058,943 21,372, , , ,333 50,695,808 Свођење учешћа у капиталу на тржишну вредност , ,952 Ефекти хеџинга токова готовине (8,504) - - (8,504) Добитак текуће године ,666,825 (241,068) 4,425,757 Остало ,980-86,980 Стање на дан 31. децембра године 27,466,158 1,058,943 21,372, ,977 4,985, ,265 55,262,993 Напомене на наредним странама чине саставни део ових консолидованих финансијских извештаја. 4

7 КОНСОЛИДОВАНИ ИЗВЕШТАЈ О ТОКОВИМА ГОТОВИНЕ У периоду од 1. јануара до 31. децембра године () ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ ПОСЛОВНИХ АКТИВНОСТИ Приливи готовине из пословних активности 22,712,552 23,315,490 Приливи од камата 13,621,838 12,503,739 Приливи од накнада 3,450,516 3,713,879 Приливи по основу осталих пословних прихода 5,639,604 7,096,953 Приливи од дивиденди и учешћа у добитку Одливи готовине из пословних активности (14,371,353) (15,217,045) Одливи по основу камата (3,906,648) (3,967,782) Одливи по основу накнада (736,271) (754,078) Одливи по основу бруто зарада, накнада зарада и других личних расхода (3,102,375) (3,858,862) Одливи по основу пореза, доприноса и других дажбина на терет прихода (708,901) (248,500) Одливи по основу других трошкова пословања (5,917,158) (6,387,823) Нето прилив готовине из пословних активности пре повећања или смањења у пласманима и депозитима 8,341,199 8,098,445 Смањење пласмана и повећање узетих депозита 8,162,734 - Повећање депозита од банака и комитената 8,162,734 - Повећање пласмана и смањење узетих депозита (11,358,822) (47,845,428) Повећање кредита и пласмана банкама и комитентима (3,458,649) (16,014,181) Повећање хартија од вредности (7,900,173) (2,721,860) Смањење депозита од банака и комитената - (29,109,387) Нето прилив/(одлив) готовине из пословних активности пре пореза на добит 5,145,111 (39,746,983) Плаћени порез на добит (54,915) (149,919) Нето прилив/(одлив) готовине из пословних активности 5,090,196 (39,896,902) ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ АКТИВНОСТИ ИНВЕСТИРАЊА Приливи готовине из активности инвестирања 23,598, ,127 Приливи од улагања у хартије од вредности 23,591,520 - Приливи од продаје нематеријалних улагања и основних средстава 1, ,340 Остали приливи 4, ,787 Одливи готовине из активности инвестирања (17,446,605) (13,353,253) Одливи по основу улагања у дугорочне хартије од вредности (15,461,338) (12,460,436) Одливи за куповину удела (41,000) - Одливи за куповину нематеријалних улагања и основних средстава (1,944,267) (892,817) Нето прилив/(одлив) готовине из активности инвестирања 6,151,725 (13,039,126) ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ АКТИВНОСТИ ФИНАНСИРАЊА Приливи готовине из активности финансирања 1,400,438 - Нето приливи готовине по основу узетих кредита 1,400,438 - Одливи готовине из активности финансирања (1,256,804) (3,783,753) Нето одливи готовине по основу субординираних обавеза (1,256,804) (3,783,753) Нето прилив/(одлив) готовине из активности финансирања 143,634 (3,783,753) Свега нето приливи 55,874,054 23,629,617 Свега нето одливи (44,488,499) (80,349,398) Нето прилив/(одлив) готовине 11,385,555 (56,719,781) Готовина на почетку периода 5,141,298 58,128,828 Позитивне курсне разлике, нето 345,154 3,732,251 Готовина на крају периода 16,872,007 5,141,298 Напомене на наредним странама чине саставни део ових консолидованих финансијских извештаја. 5

8 1. ОСНОВНИ ПОДАЦИ О БАНЦИ "Raiffeisenbank Југославија" А.Д. Београд (у даљем тексту: Банка ) основана је године и уписана у регистар Привредног суда у Београду, под бројем VFi -3724/01 од 10. априла године. У години Raiffeisenbank Југославија А.Д., Београд променила је назив у Raiffeisenbank а.д., Београд. Промена је регистрована 24. априла године у Трговинском суду у Београду, решењем бр. XI Fi 4800/03. Решењем Агенције за привредне регистре БД /2006 од 9. октобра године брисан је назив Raiffeisenbank а.д., Београд и уписан нови назив Raiffeisen банка А.Д., Београд. Консолидовани финансијски извештаји за годину која се завршава на дан 31. децембар године обухватају Банку и њена зависна правна лица (у даљем тексту: Група ): Raiffeisen Leasing д.о.о. Београд, Друштво за управљање добровољним пензијским фондом Raiffeisen Future а.д., Београд и Друштво за управљање инвестиционим фондовима Raiffeisen Invest а.д., Београд. У складу са Законом о банкама, Уговором о оснивању и Статутом, Банка је регистрована за обављање следећих послова: примање и полагање свих врста депозита (депозитни послови); давање и узимање кредита (кредитни послови); девизне, девизно-валутне и мењачке послове; послове платног промета; издавање платних картица; послове са хартијама од вредности (издавање хартија од вредности и кастоди послови и др.); брокерско-дилерски послови; издавање гаранција, авала и других облика јемстава (гаранцијски посао); куповину, продају и наплату потразивања (факторинг, форфетинг и тд.); послове заступања у осигурању; послове за које је овлашћена законом; друге послове у складу са законом; друге послове чија је природа сродна и повезана са горе набројаним пословима, а у складу са одлуком Управног одбора Банке. Решењем Народне банке Југославије бр. 86/2001 од 11. априла године, Банка је добила дозволу за обављање платног промета и кредитних послова са иностранством ( велико овлашћење ). Органи управљања Банком су: Скупштина Банке, Управни одбор и Извршни одбор. Чланове Управног одбора именује Скупштина Банке. Најмање једна трећина чланова Управног одбора су лица независна од Банке, односно лица која немају директног или индиректног власништва ни у Банци, ни у члану банкарске групе у којој је та Банка. Банку заступа и представља Председник Извршног одбора Банке. Банка је формирала и следеће одборе: Одбор за праћење пословања Банке, Кредитни одбор, Одбор за управљање активом и пасивом и Одбор за утврђивање каматних стопа, тарифа и накнада за услуге. Банка своје пословање обавља у седишту у Новом Београду, у улици Булевар Зорана Ђинђића 64а, преко својих регионалних центара: Регион Београд I (са 23 експозитуре), Регион Београд II (са 19 експозитура), Регионални центар Чачак (са 6 експозитура), Регионални центар Нови Сад (са 9 експозитура), Регионални центар Суботица (са 4 експозитуре), Регионални центар Крагујевац (са 4 експозитуре), Регионални центар Ниш (са 8 експозитура) и Регионални центар Шабац (са 4 експозитуре). На дан 31. децембра Банка је имала 1,856 запослених (31. децембрa године: 1,985 запослених). Порески идентификациони број Банке је

9 2. ОСНОВЕ ЗА САСТАВЉАЊЕ И ПРЕЗЕНТАЦИЈУ КОНСОЛИДОВАНИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА И РАЧУНОВОДСТВЕНИ МЕТОД 2.1. Обим консолидације и основе за састављање консолидованих финансијских извештаја Консолидовани финансијски извештаји састављени за годину која се завршава 31. децембра године и обухватају финансијске извештаје матичног правног лица Raiffeisen банке а.д., Београд и следећих њених повезаних правних лица: Назив привредног друштва % учешћа у капиталу Тип учешћа Raiffeisen Leasing д.о.о. Београд 50 Директно Друштво за управљање добровољним пензионим фондом Raiffeisen Future а.д., Београд 100 Директно Друштво за управљање инвестиционим фондовима Raiffeisen Invest а.д., Београд 100 Директно Група обухвата матично правно лице са свим својим зависним правним лицима. Зависна правна лица су привредна друштва које су под контролом матичног правног лица. Контрола постоји ако матично правно лице има моћ, непосредну или посредну, да управља финансијском и пословном политиком привредног друштва у циљу остваривања користи од његове делатности. Матично правно лице или његово зависно правно лице може бити инвеститор у придружено правно лице или у заједнички контролисано правно лице. Финансијски извештаји заједнички контролисаних и зависних правних лица су укључени у консолидоване финансијске извештаје Групе од дана почетка контроле. Raiffeisen Leasing д.о.о. Београд Друштво за посредовање, промет и услуге Raiffeisen Leasing д.о.о. Београд (у даљем тексту: Raiffeisen Leasing ) основано је Уговором о оснивању између Raiffeisenbank а.д., Београд и Raiffeisen Leasing International, GmbH, од 5. фебруара године. Оснивање Raiffeisen Leasing-a је уписано у регистар Трговинског суда у Београду под бројем X- Фи-1410/03 дана 10. фебруара године. Raiffeisenbank а.д., Београд и Raiffeisen Leasing International, GmbH учествују са по 50% у капиталу Raiffeisen Leasing. У складу са променом законске регулативе, Raiffeisen Leasing је уписан у регистар Агенције за привредне регистре под бројем дана 23. децембра године. Регистровани уписани и уплаћени оснивачки капитал износи ЕУР 3,000,000. Дана 25. јануара године, Народна Банка Србије је издала Решење бр. 619 по коме се издаје дозвола Raiffeisen Leasing-у за обављање послова финансијског лизинга. У складу са Решењем Народне Банке Србије, будући да је Raiffeisen Leasing регистрован за обављање послова финансијског лизинга, престаје да важи претходна регистрација, којом је Raiffeisen Leasing био регистрован за финансијски лизинг, посредовање, велепродају и малопродају, превоз и складиштење робе, купопродају и изнајмљивање некретнина, изнајмљивање аутомобила и осталих превозних средстава, као и машина и опреме, истраживање тржишта, консалтинг и менаџмент послове и остале услуге рекламе и пропаганде. Такође, у складу са важећом законском регулативом, друштва регистрована за обављање делатности финансијског лизинга не могу обављати друге врсте делатности. Основна делатност Raiffeisen Leasing-а је финансијски лизинг. Седиште Raiffeisen Leasing-а је у улици Милутина Миланковића 134 а, Нови Београд. На дан 31. децембра године Raiffeisen Leasing има 86 запослених (31. децембрa године: 76 запослених). 7

10 2. ОСНОВЕ ЗА САСТАВЉАЊЕ И ПРЕЗЕНТАЦИЈУ КОНСОЛИДОВАНИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА И РАЧУНОВОДСТВЕНИ МЕТОД (наставак) 2.1. Обим консолидације и основе за састављање консолидованих финансијских извештаја (наставак) Друштво за управљање добровољним пензионим фондом Raiffeisen Future а.д., Београд Raiffeisen Future а.д., Београд, Друштво за управљање добровољним пензијским фондом (даље у тексту: Друштво Raiffeisen Future ) основано је Одлуком о оснивању од 28. септембра године од стране Raiffeisen банке а.д., Београд (претходно Raiffeisenbank а.д., Београд) у складу са Законом о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима и Законом о привредним друштвима. Народна банка Србије је дана 16. новембра године издала Решење бр којим се издаје дозвола за рад Друштву Raiffeisen Future, као и Решење бр којим се издаје дозвола за организовање и управљање Добровољним пензијским фондом Raiffeisen Future. Добровољни пензијски фонд Raiffeisen Future а.д., Београд (даље у тексту: Raiffeisen Future Фонд ) се у Регистру добровољних пензијских фондова Народне банке Србије води под регистарским бројем Raiffeisen Future Фонд је почео са пословањем у јануару године. На дан 31. децембра године Raiffeisen Future Фонд има укупно 17,944 чланова (31. децембра године: 15,445) и нето имовину од РСД 1,402,755 хиљада (31. децембра године: 1,030,908 хиљада). Оснивање Друштва Raiffeisen Future је уписано у регистар Агенције за привредне регистре у Београду 23. новембра године под бројем БД /2006. Друштво Raiffeisen Future је регистровано као затворено акционарско друштво чији је једини оснивач Raiffeisen банка а.д., Београд. Друштво Raiffeisen Future је регистровано за организовање и управљање добровољним пензијским фондовима, као и за спољнотрговински промет и услуге у спољнотрговинском промету. Седиште Друштва Raiffeisen Future је у Булевару Зорана Ђинђића 64/а, Нови Београд. Друштво Raiffeisen Future на дан 31. децембра године има 12 запослених (31. децембрa године: 13 запослених). Матични број Друштва Raiffeisen Future је , а порески идентификациони број Кастоди банка са којом Друштво Raiffeisen Future има закључен уговор је Societe Generale банка Србија а.д., Београд. Друштво за управљање инвестиционим фондовима Raiffeisen INVEST а.д., Београд Raiffeisen INVEST а.д., Београд Друштво за управљање инвестиционим фондовима (даље у тексту: Друштво Raiffeisen INVEST ) основано је Одлуком о оснивању од 3. маја године од стране Raiffeisen банке а.д., Београд у складу са Законом о инвестиционим фондовима и Законом о привредним друштвима. Друштво је основано и послује као затворено акционарско друштво. Комисија за хартије од вредности је 31. маја године издала Решење брoј 5/ /4-07 о давању дозволе за рад Друштву Raiffeisen INVEST за обављање следећих делатности: организовање и управљање отвореним инвестиционим фондом оснивање и управљање затвореним инвестиционим фондом управљање приватним инвестиционим фондом. Оснивање Друштва Raiffeisen INVEST је уписано у Регистар привредних субјеката код Агенције за привредне регистре у Београду дана 25. јуна године, под бројем БД62641/2007. Друштво је регистровано као затворено акционарско друштво чији је једини оснивач и акционар Raiffeisen банка а.д., Београд. 8

11 2. ОСНОВЕ ЗА САСТАВЉАЊЕ И ПРЕЗЕНТАЦИЈУ КОНСОЛИДОВАНИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА И РАЧУНОВОДСТВЕНИ МЕТОД (наставак) 2.1. Обим консолидације и основе за састављање консолидованих финансијских извештаја (наставак) Делатност Друштва Raiffeisen INVEST је управљање инвестиционим фондовима, док је као претежна делатност у Агенцији за привредне регистре уписано остало финансијско посредовање. Седиште Друштва Raiffeisen INVEST је у Булевару Зорана Ђинђића 64/а, Нови Београд. На дан 31. децембра године Друштво Raiffeisen INVEST има 11 запослених (31. децембра године: 11 запослених). Матични број Друштва Raiffeisen INVEST је , а порески идентификациони број Кастоди банка са којом Друштво Raiffeisen INVEST има закључен уговор је UniCredit bank Србија а.д., Београд. На дан 31. децембра године, Друштво Raiffeisen INVEST управља са два отворена инвестициона фонда: Отворени инвестициони фонд Raiffeisen Cash и Отворени инвестициони фонд Raiffeisen World Комисија за хартије од вредности је дана 12. јула године издала Решење, бр. 5/ /8-07 о давању дозволе за организовање отвореног инвестиционог фонда Raiffeisen Акције, а дана 16. августа године Решење број 5/ /5-07 о упису овог фонда у Регистар инвестиционих фондова. Дана 13. јануара године Комисија за хартије од вредности је издала Решење број 5/ /3-11 о давању претходне сагласности на спајање отвореог инвестиционог фонда Raiffeisen Акције отвореном инвестиционом фонду Raiffeisen World. Дана 31. марта године извршено је спајање отвореног инвестиционог фонда Raiffeisen Акције фонду Raiffeisen World. Комисија за хартије од вредности је дана 12. маја године издала решење број 5/ /7-11 којим је дала сагласност на Извештај о спајању из припајање. Истим решењем отворени инвестициони фонд Raiffeisen Акције је престао да постоји и избрисан је из регистра инвестиционих фондова. Комисија за хартије од вредности је дана 10. децембра године издала Решење број 5/ /5-09 о давању дозволе за организовање отвореног инвестиционог фонда Raiffeisen Cash, а дана 4. марта године Решење број 5/ /7-10 о упису овог фонда у Регистар инвестиционих фондова. Отворени инвестициони фонд Raiffeisen Cash представља фонд очувања вредности имовине. На дан 31. децембра године Raiffeisen Cash има укупно 118 чланова и нето имовина овог фонда износи РСД 393,376 хиљада. Комисија за хартије од вредности је дана 14. маја године издала Решење број 5/ /3-10 о давању дозволе за организовање отвореног инвестиционог фонда Raiffeisen World, а дана 5. августа године Решење број 5/ /4-10 о упису овог фонда у Регистар инвестиционих фондова. Отворени инвестициони фонд Raiffeisen World представља фонд раста вредности имовине. На дан 31. децембра године Raiffeisen World има укупно 1,607 чланова и нето имовина овог фонда износи РСД 153,799 хиљада. На основу Закона о рачуноводству и ревизији ( Службени гласник РС бр. 46 од 2. јуна године и бр. 111 од 29. децембра године), правна лица и предузетници у Републици Србији су у обавези да вођење пословних књига, признавање и процењивање имовине и обавеза, прихода и расхода, састављање, приказивање, достављање и обелодањивање финансијских извештаја врше у складу са законском и професионалном регулативом, која подразумева Оквир за припремање и приказивање финансијских извештаја ( Оквир ), Међународне рачуноводствене стандарде ( МРС ), односно Међународне стандарде финансијског извештавања ( МСФИ ), као и тумачења која су саставни део стандарда који су били на снази на дан 31. децембра године. Измене МРС, као и нови МСФИ и одговарајућа тумачења, издати од Одбора за међународне рачуноводствене стандарде ( Одбор ) и Комитета за тумачење међународног финансијског извештавања ( Комитет ), у периоду од 31. децембра године до 1. јануара године, званично су усвојени Решењем Министра финансија Републике Србије ( Министарство ) и објављени у Службеном гласнику РС бр. 77 на дан 25. октобра године. 9

12 2. ОСНОВЕ ЗА САСТАВЉАЊЕ И ПРЕЗЕНТАЦИЈУ КОНСОЛИДОВАНИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА И РАЧУНОВОДСТВЕНИ МЕТОД (наставак) 2.1. Обим консолидације и основе за састављање консолидованих финансијских извештаја (наставак) Међутим, до датума састављања приложених консолидованих финансијских извештаја, нису биле преведене све измене МРС/МСФИ и ИФРИЦ тумачења која су била на снази за годишње периоде који почињу 1. јануара године. При том, приложени консолидовани финансијски извештаји су приказани у формату прописаном Правилником о обрасцима и садржини позиција у обрасцима финансијских извештаја за банке и друге финансијске организације ( Службени гласник РС бр. 74/2008, 3/2009 и 5/2010), који преузима законом дефинисан потпун скуп финансијских извештаја који одступа од оног дефинисаног у МРС 1 Приказивање финансијских извештаја, а уз то у појединим деловима одступа и од начина приказивања одређених билансних позиција предвиђених наведеним стандардом. Објављени стандарди и тумачења на снази у текућем периоду који још увек нису званично преведени и усвојени, као и објављени стандарди и тумачења који још увек нису у примени, обелодањени су у напоменама 22.2 и 2.3. Сходно наведеном, а имајући у виду потенцијално материјалне ефекте које одступања рачуноводствених прописа Републике Србије од МСФИ и МРС могу имати на реалност и објективност консолидованих финансијских извештаја Банке и зависних привредних друштава, приложени консолидовани финансијски извештаји се не могу сматрати консолидованим финансијским извештајима састављеним у сагласности са МСФИ и МРС. Група је у састављању ових консолидованих финансијских извештаја примењивала рачуноводствене политике образложене у напомени 3. Консолидовани финансијски извештаји Групе су исказани у хиљадама динара. Динар представља званичну извештајну валуту у Републици Србији Објављени стандарди и тумачења на снази у текућем периоду који још увек нису званично преведени и усвојени На дан објављивања ових консолидованих финансијских извештаја, доле наведени стандарди и измене стандарда су били издати од стране Одбора за међународне рачуноводствене стандарде, а следећа тумачења била су објављена од стране Комитета за тумачење међународног финансијског извештавања, али нису званично усвојена у Републици Србији за годишње периоде који почињу на дан 1. јануара године: Измене МСФИ 7 Финансијски инструменти: Обелодањивања Измене којима се побољшавају обелодањивања фер вредност и ризика ликвидности (ревидиран марта године, на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); Измене МСФИ 1 Прва примена међународних стандарда финансијског извештавања Додатни изузеци за лица која први пут примењују МСФИ. Измене се односе на средства у индустрији нафте и гаса и утврђивање да ли уговори садрже лизинг (ревидиран јула године, на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); Измене различитих стандарда и тумачења резултат су Пројекта годишњег квалитативног побољшања МСФИ објављеног 16. априла године (МСФИ 5, МСФИ 8, МРС 1, МРС 7, МРС 17, МРС 36, МРС 39, IFRIC 16 првенствено са намером отклањања неусаглашености и појашњења формулација у тексту (измене стандарда ступају на снагу за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године, а измена IFRIC на дан или након 1. јула године); Измене МРС 38 Нематеријална имовина (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године); Измене МСФИ 2 Плаћања акцијама : Измене као резултат Пројекта годишњег квалитативног побољшања МСФИ (ревидиран у априлу године, на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године) и измене које се односе на трансакције плаћања акцијама групе засноване на готовини (ревидиран јуна године, на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); 10

13 2. ОСНОВЕ ЗА САСТАВЉАЊЕ И ПРЕЗЕНТАЦИЈУ КОНСОЛИДОВАНИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА И РАЧУНОВОДСТВЕНИ МЕТОД (наставак) 2.2. Објављени стандарди и тумачења на снази у текућем периоду који још увек нису званично преведени и усвојени (наставак) Измене IFRIC 9 Поновна процена уграђених деривата ступају на снагу за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године и МРС 39 Финансијски инструменти: Признавање и мерење Уграђени деривати (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 30. јуна године); IFRIC 18 Пренос средстава са купаца (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године); Свеобухватни оквир за финансијско извештавање године што представља измену Оквира за припремање и приказивање финансијских извештаја (важи за пренос средстава са купаца примљених на дан или после септембра године); Допуне МСФИ 1 Прва примена међународних стандарда финансијског извештавања Ограничено изузеће од упоредних обелодањивања прописаних у оквиру МСФИ 7 код лица која први пут примењују МСФИ (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године); Допуне МРС 24 Обелодањивања о повезаним лицима Поједностављени захтеви за обелодањивањем код лица под (значајном) контролом или утицајем владе и појашњење дефиниције повезаног лица (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); Допуне МРС 32 Финансијски инструменти: презентација Рачуноводствено обухватање пречег права на нове акције (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. фебруара године); Допуне различитих стандарда и тумачења Побољшања МСФИ (2010) резултат су Пројекта годишњег квалитативног побољшања МСФИ објављеног 6. маја године (МСФИ 1, МСФИ 3, МСФИ 7, МРС 1, МРС 27, МРС 34, IFRIC 13) првенствено са намером отклањања неслагања и појашњења формулација у тексту (већина допуна биће на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); Допуне IFRIC 14 МРС 19 Ограничење дефинисаних примања, минимални захтеви за финансирањем и њихова интеракција Преплаћени минимални захтеви за финансирањем (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); IFRIC 19 Намиривање финансијских обавеза инструментима капитала (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године) Објављени стандарди и тумачења који још увек нису ступили на снагу На дан издавања ових консолидованих финансијских извештаја следећи стандарди, њихове допуне и тумачења били су објављени, али нису још увек ступили на снагу: МСФИ 9 Финансијски инструменти (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); МСФИ 10 Консолидовани финансијски извештаји (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); МСФИ 11 Заједнички аранжмани (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); МСФИ 12 Обелодањивање учешћа у другим правним лицима (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); МСФИ 13 Мерење фер вредности (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); 11

14 2. ОСНОВЕ ЗА САСТАВЉАЊЕ И ПРЕЗЕНТАЦИЈУ КОНСОЛИДОВАНИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА И РАЧУНОВОДСТВЕНИ МЕТОД (наставак) 2.3. Објављени стандарди и тумачења који још увек нису ступили на снагу (наставак) МРС 27 (ревидиран године) Појединачни финансијски извештаји (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); МРС 28 (ревидиран године) Улагања у придружена правна лица и заједничка улагања (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); Допуне МСФИ 1 Прва примена међународних стандарда финансијског извештавања Велика хиперинфлација и уклањање фиксних датума за лица која први пут примењују МСФИ (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године); Допуне МСФИ 7 Финансијски инструменти: Обелодањивања Пренос финансијских средстава (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године); Допуне МСФИ 7 Финансијски инструменти: обелодањивања Пребијање финансијских средстава и финансијских обавеза (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануар године); Допуне МСФИ 9 Финансијски инструменти и МСФИ 7 Финансијски инструменти: Обелодањивања Обавезно ступање на снагу и обелодањивања о усвајању нових и измењених стандарда; Допуне МРС 1 Презентација финансијских извештаја Презентација ставки осталог укупног резултата (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године); Допуне МРС 12 Порези на добитак Одложени порез: повраћај средстава која су служила за обрачун пореза (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); Допуне МРС 19 Накнаде запосленима Унапређење рачуноводственог обухватања примања по престанку запослења (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); Допуне МРС 32 Финансијски инструменти: Презентација Пребијање финансијских средстава и финансијских обавеза (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); IFRIC 20 Трошкови откривке у производној фази површинских рудника (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године) Правила процењивања Консолидовани финансијски извештаји су састављени у складу са начелом историјског трошка, осим за следеће позиције: - финансијски инструменти по фер вредности кроз биланс успеха, који се вреднују по фер вредности; - финансијски инструменти расположиви за продају, који се вреднују по фер вредности и - деривати, који се вреднују по фер вредности Начело сталности пословања Консолидовани финансијски извештаји су припремљени у складу са начелом сталности пословања, што подразумева да ће Група наставити да послује у неограниченом периоду у предвидљивој будућности. 12

15 2. ОСНОВЕ ЗА САСТАВЉАЊЕ И ПРЕЗЕНТАЦИЈУ КОНСОЛИДОВАНИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА И РАЧУНОВОДСТВЕНИ МЕТОД (наставак) 2.6. Коришћење процењивања Презентација консолидованих финансијских извештаја захтева од руководства Групе коришћење најбољих могућих процена и разумних претпоставки, које имају ефекта на презентиране вредности средстава и обавеза као и обелодањивање потенцијалних потраживања и обавеза на дан састављања консолидованих финансијских извештаја, као и прихода и расхода у току извештајног периода. Ове процене и претпоставке су засноване на претходном искуству, као и различитим информацијама расположивим на дан састављања консолидованих финансијских извештаја, а које делују реално и разумно у датим околностима. На бази ових информација се формира претпоставка о вредности средстава и обавеза, коју није могуће непосредно потврдити на бази других информација. Стварна вредност средстава и обавеза може да одступа од вредности која је процењена на овај начин. Процене, као и претпоставке на основу којих су процене извршене, су резултат редовних провера. Уколико се путем провере утврди да је дошло до промене у процењеној вредности средстава и обавеза, утврђени ефекти се признају у консолидованим финансијским извештајима у периоду када је дошло до промене у процени, уколико промена у процени утиче само на тај обрачунски период, или у периоду када је дошло до промене у процени и наредним обрачунским периодима, уколико промена у процени утиче на текући и будуће обрачунске периоде. У Напомени 4 су дате информације о областима код којих је степен процене највећи и које могу имати најзначајнији ефекат на износе признате у овим консолидованим финансијским извештајима. 3. ПРЕГЛЕД ОСНОВНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА Група конзистентно примењује усвојене рачуноводствене политике у свим периодима презентираним у консолидованим финансијским извештајима. Основне рачуноводствене политике примењене код састављања консолидованих финансијских извештаја за годину наведене су даље у тексту Приходи и расходи од камата и накнада Приходи и расходи камата се исказују у тренутку обрачуна у складу са начелом узрочности прихода и расхода, применом ефективне стопе приноса на имовину или одговарајуће променљиве каматне стопе. Метод ефективне каматне стопе представља метод којим се израчунава амортизована вредност финансијског средства или финансијске обавезе и приходи и расходи по основу камата алоцирају на одговарајући период. Активна камата се обрачунава и наплаћује у складу са пословном политиком Банке. Банка је у години уговарала променљиве каматне стопе. При утврђивању каматних стопа Банка се руководила кретањем EURIBOR-a, LIBOR-a референтне стопе Народне банке Србије, понуде и тражње на финансијском тржишту уз селективни приступ према својим комитентима. Приходи и расходи накнада обухватају накнаде које Банка обрачунава и наплаћује за обављање услуга платног промета у страној валути и у динарима, послове гаранција и акредитива као и других услуга. Банка обрачунава накнаду у складу са "Тарифом накнада и трошкова Банке за услуге" као и у складу са појединачним споразумима са својим комитентима. Накнаде настале као резултат процеса одобравања кредита разграничавају се применом ефективне каматне стопе. Остале накнаде и провизије признате су у тренутку када је коресподентна услуга извршена. За доспела потраживања која нису наплаћена у року од 90 дана, као и за сва сумњива и спорна потраживања, Банка врши суспензију камате, преносом потраживања за камату из билансне евиденције на одговарајуће рачуне у ванбилансној евиденцији. Након суспензије камате, за овакве пласмане, Банка наставља обрачун камате који не признаје као приход у билансу успеха. Оваква камата се, све до дефинитивног регулисања ненаплативог потраживања, обрачунава и евидентира у оквиру ванбилансне евиденције. 13

16 3. ПРЕГЛЕД ОСНОВНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.1. Приходи и расходи од камата и накнада (наставак) Потраживања по обрачунатој камати суспендују се на терет расхода од суспендоване камате. У корист прихода од суспендоване камате признаје се наплаћена суспендована камата, која је претходно била евидентирана као приход од редовне камате. Наплаћена суспендована камата која је била евидентирана у ванбилансу као наставак обрачуна камате, признаје се као приход од редовне камате Пословне промене у страној валути Пословне промене настале у страној валути су прерачунате у динаре по средњем курсу утврђеном на међубанкарском тржишту девиза, који је важио на дан пословне промене. Монетарне позиције исказане у страној валути на дан биланса стања, прерачунате су у динаре према средњем курсу утврђеном на међубанкарском тржишту девиза, који је важио на дан биланса стања. Немонетарне позиције прерачунате су у динаре према средњем курсу валуте који је важио на дан пословне промене. Позитивне и негативне курсне разлике настале по основу извршених плаћања и наплата у страним средствима плаћања у току године као и курсне разлике настале приликом превођења средстава и обавеза исказаних у страној валути на дан биланса исказане су у билансу успеха Групе као приходи/расходи по основу курсних разлика. Преузете и потенцијалне обавезе Групе у страној валути на дан биланса, прерачунате су у динаре према средњем курсу валуте који је важио на дан биланса. Потраживања и обавезе у које је уграђена валутна клаузула прерачуната су у динаре по средњем курсу валуте, који је важио на дан биланса. Позитивни и негативни ефекти настали по овом основу исказани су у консолидованом билансу успеха Банке, као приходи/расходи по основу промене вредности имовине и обавеза Расходи по основу индиректних отписа потраживања и резервисања Сходно Одлуци о Народној Банци Србије о класификацији билансне активе и ванбилансних ставки банке, Група је у складу са својим унутрашњим актом, Методологијом за обрачун исправке вредности билансне активе и резервисања за губитке по ванбилансним ставкама, на терет расхода исказала исправке вредности билансне активе и резервисања за губитке по ванбилансним ставкама. Обрачунату посебну резерву за процењене губитке у складу са Одлуком о класификацији билансне активе и ванбилансних ставки банке, Група је умањила за исправке вредности билансне активе и резервисања за губитке по ванбилансним ставкама које је складу са унутрашњим актом обрачунала и исказала на терет расхода Оперативни и финансијски лизинг Лизинг је класификован као оперативни у случају када је уговором регулисано да се власништво над средством не преноси на корисника лизинга, до краја трајања лизинга. Сва плаћања током године по основу оперативног лизинга, евидентирана су као трошак у билансу успеха равномерно праволинијски током периода трајања лизинга. Лизинг је класификован као финансијски у случају када је уговором регулисано да се овлашћење држања и коришћења предмета лизинга преноси на корисника лизинга за време трајања уговора, као и да се право својине над средством преноси на корисника лизинга под условима одређеним у уговору. 14

17 3. ПРЕГЛЕД ОСНОВНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.4. Оперативни и финансијски лизинг (наставак) Пласмани по основу лизинга представљају накнаду коју прималац лизинга плаћа даваоцу лизинга по основу коришћења предмета лизинга возила и друге опреме. Ова накнада се утврђује првенствено на основу амортизације целине или најбитнијег дела предмета лизинга. Уговорени износ лизинг рате укључује поред месечне накнаде за коришћење предмета лизинга и камату, која представља накнаду даваоцу лизинга, и припадајући порез на додату вредност. Потраживања која произилазе из уговора о финансијском лизингу изражена су у валути, а наплаћују се у динарској противвредности по продајном курсу за девизе Банке на дан уплате. У складу са уговореним начином наплате лизинг рате, пласмани по основу финансијског лизинга везани за евро су прерачунати у динаре по продајном курсу Банке на дан 31. децембра године Порези и доприноси Текући порез на добит Порез на добит представља износ који се обрачунава и плаћа у складу са Законом о порезу на добит предузећа. Порески орган утврђује месечни износ аконтације пореза на добит. Стопа пореза на добит за годину је 10% и плаћа се на опорезиву добит исказану у пореском билансу. Обвезник пореза на добит је дужан да обрачуна порез на добит за порески период за који се подноси и пореска пријава. Пореска основица исказана у пореском билансу се утврђује усклађивањем добити исказане у билансу успеха. За утврђивање опорезиве добити Група је извршила усклађивање расхода, који су приказани у Билансу успеха, у складу са одредбама Закона о порезу на добит. Закон о порезу на добит предузећа Републике Србије обвезнику који изврши улагања у основна средства, признаје право на порески кредит у висини од 20% извршеног улагања, с тим што порески кредит не може бити већи од 50% обрачунатог пореза у години у којој је извршено улагање. Неискоришћени део пореског кредита може се користити за умањење обрачунатог пореза на добит у периоду од десет година од године у којој је настао. Закон о порезу на добит не предвиђа да се порески губици из текућег периода могу користити као основа за повраћај пореза плаћеног у претходним периодима, међутим, губици који су исказани у пореском билансу могу се користити за умањење пореске основице будућих обрачунских периода.порески губици исказани у пореском билансу године могу се користити за умањење пореске основице будућих обрачунских периода у периоду од десет година од године у којој су настали, а порески губици исказани у пореском билансу у години и касније могу се користити у периоду до пет година Одложени порези Одложени порез на добитак обрачунава се коришћењем методе утврђивања обавеза према билансу стања, за привремене разлике произашле из разлике између пореске основе потраживања и обавеза у билансу стања и њихове књиговодствене вредности. Важеће пореске стопе на датум биланса стања или пореске стопе које су након тог датума ступиле на снагу, се користе за утврђивање разграниченог износа пореза на добитак. Одложене пореске обавезе се признају за све опорезиве привремене разлике. Одложена пореска средства се признају за све одбитне привремене разлике и ефекте пореских губитака и пореских кредита, који се могу преносити у наредне фискалне периоде, до степена до којег ће вероватно постојати опорезива добит од које се пренети порески губитак и кредити могу умањити Порези и доприноси који не зависе од резултата Порези и доприноси који не зависе од финансијског резултата укључују: порез на имовину, порез на додату вредност, порезе и доприносе на зараде, као и друге порезе и дажбине у складу са републичким, локалним и пореским прописима. Ови порези и доприноси се исказују у билансу успеха у оквиру трошкова зарада и накнада зарада и осталих пословних расхода. 15

18 3. ПРЕГЛЕД ОСНОВНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.6. Бенефиције запослених Бенефиције запослених су сви облици накнада које Групе даје у размену за услуге запослених. Бенефиције запослених обухватају: Краткорочне бенефиције запослених, као што су зараде, плате и доприноси за социјално осигурање, плаћен годишњи одмор и плаћено боловање, учешћа у добити и бонусе (ако доспевају за плаћање у року од 12 месеци од краја обрачунског периода) и немонетарна примања (нпр. коришћење аутомобила) за тренутно запослење; Бенефиције запослених по престанку запослења (изузев отпремнина по основу престанка радног односа), као што су пензије и остала пензијска примања; Остале дугорочне бенефиције запослених, као што су јубиларна или друга примања на основу дужине радног односа, ако не доспевају у потпуности за плаћање у току 12 месеци након краја обрачунског периода и Отпремнине по основу престанка радног односа, које се исплаћују или због одлуке Групе да прекине рад неког запосленог пре уобичајеног датума пензионисања, или због одлуке запосленог за добровољно прихвати да је вишак, у замену за та примања. Краткорочне бенефиције запослених На дан 31. децембра године, краткорочне бенефиције запослених обухватају порезе и доприносе за обавезно социјално осигурање, бенефиције по основу неискоришћених годишњих одмора запослених и бонусе. Краткорочне бенефиције запослених се признају као трошак у обрачунском периоду на који се односе у висини недисконтованог износа краткорочних примања запосленог за који се очекује да ће бити уплаћен у замену за ту услугу. У складу са прописима који се примењују у Републици Србији, Група је обавезна да уплаћује доприносе разним државним фондовима за социјалну заштиту. Ове обавезе укључују доприносе на терет запослених и на терет послодавца у износима који се обрачунавају применом законом прописаних стопа. Група има законску обавезу да изврши обуставу обрачунатих доприноса из бруто зарада запослених и да за њихов рачун изврши пренос обустављених средстава у корист одговарајућих државних фондова. Доприноси на терет запослених и на терет послодавца признаје се на терет трошкова у периоду на који се односе. Бенефиције по основу акумулираних плаћена одсуства могу да се преносе и користе у наредним периодима, уколико у текућем периоду нису искоришћена у потпуности. Очекивани трошкови плаћених одсустава се признају у износу кумулираних неискоришћених права на дан биланса, за које се очекује да ће бити искоришћени у наредном периоду. У случају неакумулираног плаћеног одсуства, обавеза или трошак се не признају до момента када се одсуство искористи. Група признаје очекиване трошкове бонуса када има садашњу законску или изведену обавезу да изврши такве исплате као резултат прошлих догађају и када се може извршити поуздана процена такве обавезе. Бенефиције запослених по престанку запослења Бенефиције запослених по престанку запослења обухватају планове дефинисаних доприноса и планове дефинисаних примања. Група нема планове дефинисаних доприноса и планове дефинисаних примања и по том основу нема идентификованих обавеза на дан 31. децембра године. Остале дугорочне бенефиције запослених На дан 31. децембра године, остале дугорочне бенефиције запослених Групе обухватају резервисања по основу законских отпремнина при одласку у пензију. Остале дугорочне бенефиције запослених се признају као трошак у висини садашње вредности обавеза по основу дефинисаних примања на датум биланса стања. 16

19 3. ПРЕГЛЕД ОСНОВНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.6. Бенефиције запослених (наставак) Остале дугорочне бенефиције запослених (наставак) У складу са Законом о раду, као и чланом 33. Општег колективног уговора, запослени имају право на отпремнине приликом одласка у пензију у висини 3 просечне зараде запосленог у моменту исплате с тим да тако утврђена отпремнина не може бити нижа од три просечне зараде по запосленом код послодавца у моменту исплате односно не може бити нижа од три просечне зараде по запосленом исплаћене у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, ако је то за запосленог повољније. Група користи најбоље могуће процене варијабли приликом одређивања укупног трошка резервисања за накнаде приликом одласка у пензију. Основне претпоставке на које се процена ослања укључује следеће: За зараде индексиране у еврима: без повећања зарада у години и повећање од 2% у периоду након године; дисконтна стопа од 3.469%, која представља каматну стопу за државне обвезнице у еврима, које доспевају у наредних 30 година. За зараде у динарима: без повећања зарада у години, повећање од 2% у периоду након године и повећање на основу стопе инфлације: у години 7%, у години 6.5%, у години 6% и у периоду након године 5%; дисконтна стопа од 17.83%, утврђена као 6M BELIBOR, увећан за трошак ликвидности за најдужи расположиви период. Отпремнине по основу престанка радног односа На дан 31. децембра 2011 године, Група није исказала отпремнине по основу престанка радног односа. Отпремнине по основу престанка радног односа се исказују као расход када Група може да демонстрира решеност да оконча запослење неког запосленог или запослених пре уобичајног датума пензионисања или да обезбеди отпремнине као резултат понуде дате у циљу да подстакне добровољно прихватање технолошког вишка. Решеност да се оконча запослење се демонстрира постојањем детаљног званичног плана за окончање радног односа, од кога Група нема могућност одустајања. Детаљни план као минимум треба да обухвата локацију, функције и приближан број запослених чије услуге ће бити окончане, отпремнине за сваку функцију и радно место и време у коме ће тај план бити спроведен, а период за завршетак плана примене треба да буде такав да значајне промене плана нису вероватне. Када отпремнине доспевају за наплату у периоду дужем од 12 месеци након датума биланса стања, врши се дисконтовање отпремнина на њихову садашњу вредност. Будући да ће Група отпремнине исплаћивати почетком наредне године, није вршила њихово дисконтовање Финансијски инструменти Класификација Група класификује своја финансијска средства у следеће категорије: финансијска средства по фер вредности чији се ефекти промена у фер вредностима исказују у билансу успеха, кредити и потраживања, финансијска средства расположива за продају и средства која се држе до рока доспећа. Класификација зависи од сврхе за коју су финансијска средства прибављена. Руководство врши класификацију својих финансијских пласмана у моменту иницијалног признавања. Признавање Куповина или продаја финансијског средства или обавезе се евидентира коришћењем рачуноводственог обухватања на датум салдирања трансакције. 17

20 3. ПРЕГЛЕД ОСНОВНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.7. Финансијски инструменти (наставак) Вредновање Финансијски инструменти иницијално се вреднују по тржишној вредности која укључује трансакционе трошкове код свих финансијских средстава или обавеза осим оних која се вреднују по фер вредности кроз биланс успеха. Финансијска средства која се воде по фер вредности чији се ефекти промена у фер вредности исказују у билансу успеха иницијално се признају по фер вредности, а трансакциони трошкови терете трошкове пословања у билансу успеха. Финансијска средства расположива за продају и финансијска средства по фер вредности чији се ефекти промена у фер вредности исказују у билансу успеха се након иницијалног признавања, исказују по фер вредности. Кредити и потраживања, као и финансијска средства које се држе до доспећа, вреднују се по амортизованој вредности коришћењем метода ефективне каматне стопе. Након иницијалног признавања, финансијске обавезе се исказују по амортизованој вредности коришћењем метода ефективне каматне стопе, осим финансијских обавеза по фер вредности кроз биланс успеха. Вредновање по амортизованим вредностима Амортизована вредност финансијског средства или обавезе је износ по коме се средства или обавезе иницијално вреднују, умањен за отплате главнице, а увећан или умањен за акумулирану амортизацију коришћењем метода ефективне каматне стопе на разлику између иницијалне вредности и номиналне вредности на дан доспећа инструмента, умањеног за обезвређење. Вредновање по фер вредности Фер вредност финансијских инструмената је износ за који средство може бити размењено, или обавеза измирена, између обавештених, вољних страна у оквиру независне трансакције. Фер вредност се одређује применом доступних тржишних информација на дан извештавања и осталих модела вредновања које Група користи. Фер вредност појединих финансијских инструмената исказаних по номиналној вредности је приближно једнака њиховој књиговодственој вредности. Ови инструменти обухватају готовину, као и потраживања и обавезе које немају уговорено доспеће, ни уговорену фиксну каматну стопу. Остала потраживања и обавезе се своде на садашњу вредност дисконтовањем будућих новчаних токова уз коришћење текућих каматних стопа. Руководство је мишљења да услед природе пословања Групе и њених општих политика, нема значајних разлика између књиговодствене и фер вредности финансијских средстава и обавеза и ванбилансних ставки. Престанак признавања Група врши искњижење финансијског средства када права на прилив готовине по основу тог средства истекну или када та права пренесе на другога. Свако право по пренетој финансијској активи, креирано или задржано од стране Групе, признаје се као посебно средство или обавеза. Група врши искњижење обавезе када је обавеза измирена, укинута или када је пренета на другога. Обезвређење Финансијска средства Групе се процењују на дан биланса како би се утврдило да ли постоје објективни докази обезвређења. Уколико постоје докази о обезвређењу, утврђује се наплатив износ пласмана. Ради адекватног и ефикасног управљања кредитним ризиком, Група је својим унутрашњим актима прописао посебне политике и процедуре за идентификовање лоше активе и управљање том активом. Руководство врши процену наплативости потраживања, односно исправке вредности пласмана на основу појединачне процене ризичних потраживања. Ризичним потраживањима се сматрају сва потраживања са кашњењем у отплати. Група процењује наплативи износ потраживања и пласмана, имајући при томе у виду уредност у плаћању, финансијско стање дужника и квалитет колатерала, као и уговорени новчани ток и историјске податке о губицима. 18