Nove vrste energije. hi!tech. Povratak industrije Stvarne vrednosti, sigurni poslovi. Blago skriveno u otpadu Skriveni izvori sirovina

Transkript

1 hi!tech 1 14 siemens.com/hitech Povratak industrije Stvarne vrednosti, sigurni poslovi Blago skriveno u otpadu Skriveni izvori sirovina Opušteno putovanje Mobilnost: jednostavno presedanje Nove vrste energije Snabdevanje energijom u budućnosti trebalo bi da bude bezbednije, dostupnije i ekološki prihvatljivije visoko postavljen cilj

2 Svetu budućnosti potrebni su odgovori koji traju. Zato ih Siemens daje danas, sa kupcima širom sveta. siemens.rs

3 hi!tech Uvod Drage čitateljke, dragi čitaoci, Imprint Kontakt osoba za Siemens Srbija: Jovana Žuržin Tel: Izdavač i vlasnik medija: Siemens AG Austria, Siemensstraße 90, A-1210 Vienna Lice odgovorno za izdavanje: Ms Katharina Swoboda, MBA Glavni urednik: Elisabeth Dokaupil CG uredništvo: Jan Oliver Löfken, Denis Dilba, Sabine Nebenführ, Günther Schweitzer Fotografije: Sieglinde Hofstätter, Eva Zwanzinger Grafički dizajn: Wolfgang Lackinger Litografija: R 12 Štamparija: La Mantini d.o.o. Beograd siemens.rs/hitech Budućnost snabdevanja energijom je goruća tema za političare, kompanije i građane širom sveta. Reč je o važnim temama poput sigurnosti snabdevanja, konkurentnoj energiji za privredu i propisima o zaštiti klime. Postizanje ovih međusobno povezanih ciljeva pokazalo se kao složen izazov. Nemačka je jedna od prvih zemalja koja već korača prema njihovom ostvarenju prelaskom na obnovljive izvore energije. Pioniri energetske tranzicije moraju da se suoče i sa neželjenim posledicama. Neke od posledica su visoke cene struje ili odricanje od upotrebe izuzetno efikasnih modernih gasnih elektrana iz ekonomskih razloga, a u korist elektrana na ugalj. Philip Lowe, generalni direktor Generalnog direktorata za energetiku Evropske komisije, u intervjuu u ovom broju naglašava da je rešenje otvorenih pitanja moguće samo dovođenjem nacionalnih energetskih sistema na zajedničko energetsko unutrašnje tržište. Do istog rezultata je došlo i istraživanje koje je Siemens predstavio tokom leta Kao ključni element uspešne energetske budućnosti navodi se evropska koordinacija. Nadnacionalna optimizacija proizvodnih lokacija obnovljive energije moguća je samo ako države međusobno usklade svoja nastojanja. Korišćenje obnovljive energije u čitavoj Evropi zavisi od mogućnosti njenog prenošenja uz minimalne gubitke. Istovremeno se naglašava da energetska tranzicija nije moguća bez povećanja energetske efikasnosti, pre svega, na području zgrada i u industriji. Siemens raspolaže širokim stručnim znanjem i iskustvom o svim temama koje će biti odlučujuće za budućnost snabdevanja energijom i spreman je da aktivno učestvuje u oblikovanju energetske budućnosti. Vaš urednički tim hi!tech

4 Sadržaj1 14 Udarna priča 6 Nove vrste energije Snabdevanje energijom u budućnosti trebalo bi da bude bezbednije, dostupnije i ekološki prihvatljivije. Izazovi su složeni. Njihovo savladavanje će pokazati u kojoj je meri moguće koristiti obnovljivu energiju i garantovati zaštitu klime i sigurnost snabdevanja. Uspehu alternativnih rešenja na području energije mogu odlučujuće da doprinesu i tehnološki koncerni poput Siemensa siemens.com/hitech Na uticajnoj teritoriji CEE objavljene su razne elektronske knjige u nekoliko jezičkih varijanti. Linkovi na sve raspoložive elektronske knjige nalaze se na siemens.com/hitech 4 hi!tech 01 14

5 hi!tech hi!biz hi!future hi!life Rešavanje problema energetske mešavine 12 Železnička električna mreža i javna električna mreža moraju da budu usklađene Novosti 13 Povratak industrije 14 Industrijske zemlje grade nove proizvodne kapacitete, a novoindustrijalizovane otkrivaju prednosti proizvodnje visokovrednosnih dobara Komforno menjanje prevoznog sredstva 18 Integrisana platforma mobilnosti olakšava prevoznicima povezivanje usluga vezanih za prevoz i postaje katalizator umrežene mobilnosti Putovati opušteno 20 Dr Wolfgang Schade već danas primećuje smanjenje transportnih problema u gradovima jer ljudi u urbanim sredinama sve češće privatni automobil zamenjuju biciklom, zajedničkim automobilom i javnim prevozom Vetar dobija na značaju 22 Industrijski proizvodni procesi prema uzoru na automobilsku industriju trebalo bi da učine konkurentnijom struju dobijenu putem vetra Servisizacija : uslužna komponenta kao dodatna vrednost 24 Pružalac usluga u budućnosti prodaje raspoloživost na osnovu neprestane analize, pravovremenog prepoznavanja potrebe za zamenom i trenutne individualne proizvodnje pomoću laserskog topljenja kada je potrebno Minimiziranje gubitaka 26 Simulacioni i optimizacioni modeli za efikasno snabdevanje vodom Novosti 27 Blago skriveno u otpadu 28 Povećava se interesovanje za sirovine skrivene u starim uređajima. Dizajniranje u svrhu lakšeg recikliranja i cirkulisanje sirovina postaće važno u budućnosti Vodeća inovacija 32 Intervju sa dipl. inž. dr Geraldom Murauerom, rukovodiocem Siemensovog klastera CEE, o važnosti istraživačke jedinice Korporativne tehnologije u tom klasteru Automobili u dijalogu 34 Kada vozila razmenjuju informacije međusobno i sa infrastrukturom, putuje se brže i bezbednije Sigurna umreženost 36 Da bi rastući gradovi bili bezbedni, potrebni su sistemi koji omogućavaju centralno upravljanje infrastrukturama neophodnim za život Ponosno pronađeno na drugom mestu 38 Ko želi da bude u prvim redovima u oblasti inovacija, mora da preboli sindrom nije izmišljeno kod nas i traži partnere na internetu Ušteda energije u hotelu 40 Energetska efikasnost pomoću optimizacije sistema za upravljanje zgradom Novosti 41 Recept za hranu kupljenu putem interneta 42 Raste interesovanje za kupovinu namirnica putem interneta. Pioniri su Azija i Velika Britanija. Sa tim trendom rastu i izazovi za gradsku logistiku Nova sloboda 46 Intervju sa primarijusom i profesorom na univerzitetu dr Gerhardom Mostbeckom o mogućnostima lečenja bežičnim ultrazvukom Savršenstvo nije dovoljno 48 Njegova efikasnost je već savršena. Za primenu u električnim vozilima elektromotor mora da poveća površinsku gustinu snage Leteti prema planu 50 Integrisani sistem za upravljanje aerodromom omogućava pravovremena poletanja hi!tech

6 Cover Nova energija Snabdevanje energijom u budućnosti trebalo bi da bude sigurno, klimatski adekvatno i efikasno. Zbog složenosti energetskih sistema, to se pokazalo kao previsok cilj. Cena preokreta u proizvodnji energije Budućnošću snabdevanja energijom bave se građani, političari i preduzeća širom sveta. Izazovi su složeni. Njihovo savladavanje će odlučiti kojim će intenzitetom moći da se koriste obnovljive energije i obezbedi zaštita klime kao i sigurnost snabdevanja energijom. Tehnološki koncerni poput Siemensa takođe mogu značajno da doprinesu uspehu u korišćenju alternativa unutar energetskog sveta u budućnosti. Siemens je sa svojim integrisanim, opširnim portfoliom u mogućnosti da osigura dugoročne energetske sisteme i smanjenje korišćenja energije. Preokret u proizvodnji energije u Nemačkoj "na pravom je putu", naglasila je Međunarodna energetska agencija (IEA) u svom najnovijem izveštaju "Nemačka 2013.", ali je, takođe, izrazila sumnju u postepeni prestanak oslanjanja na atomsku energiju. Hidroenergija, vetrenjače, solarni paneli i elektrane na biomasu čine značajnu četvrtinu nemačke proizvodnje električne energije. Optimistični scenariji prethodnih godina, koji predviđaju rast obnovljivih energija na 70 ili 80% do godine, ne izgledaju tako neizvodljivi, posebno ako bi preokret u proizvodnji energije dobio vetar u leđa izgradnjom električnih mreža, kao što su kolektori, i povećanjem energetske efikasnosti. Prelazak na korišćenje obnovljivih izvora energije prihvata većina stanovništva, a njihovim korišćenjem otvorila bi se mogućnost i za nova radna mesta. U tekućoj godini takođe je ustanovljeno i koja je cena uspešnog prelaska. Cene električne energije znatno su porasle, kao i proizvedena količina CO2 zbog korišćenja elektrana na ugalj. Zbog znatnog pada kurseva za emisiona prava, trgovina emisijama gubi svoje regulišuće delovanje. Moderne i izrazito efikasne plinske elektrane ređe se koriste nego pre i gube na isplativosti. Potrebnu izgradnju mreža dalekovoda ili akumulacionih jezera često sprečavaju građanski protesti. Stvaranje novih okvirnih uslova Ovakva situacija poziva sve koji uređuju i koriste nemačko energetsko područje da planiraju promene. Svi su saglasni sa tim da za napredak promena u proizvodnji energije treba prilagoditi zakonske i regulatorne okvirne uslove, ali se mišljenja o načinu prilagođavanja razmimoilaze. Primer priobalnih vetroelektrana: iako izgradnja obećava pouzdani izvor električne energije zbog stalnih i jakih vetrova, kritičari upozoravaju na troškove investicije. Oni smatraju da je novac bolje uložiti u decentralizovane elektrane. Istovremeno, veći broj decentralizovanih elektrana i kolektora mogao bi da smanji potrebu za novim mrežama dalekovoda. Ali čim se realizuju prvi projekti za lokalno nezavisnije snabdevanje električnom energijom, Savezna agencija za zaštitu životne sredine (UBA) upozorava na finansijske gubitke koje bi takve decentralizovane elektrane, dugoročno gledano, mogle da uvećaju. Još glasnija je debata oko fiksnih naknada za snabdevanje, koju Zakon o obnovljivim izvorima energije (EEG) predviđa u svojoj dosadašnjoj formi za električnu energiju dobijenu iz sunca, vetra ili geotermalne energije. Jedna strana želi da izbegne prebrzu i skupu izgradnju solarnih kapaciteta i traži kvotni model. Time se kompanijama koje vrše 6 hi!tech Jan Oliver Löfken Siemens

7 snabdevanje energijom energije propisuje fiksni udeo obnovljivih energija koji bi trebalo da dostignu u određenom vremenu. Ekonomisti Instituta za tehnologiju u Masačusetsu (MIT) u američkom Kembridžu ocenjuju da su kvotni modeli kritični jer usporavaju dinamiku izgradnje. Manuel Frondel sa Rajnsko-vestfalskog instituta za ekonomska istraživanja (RWI) želi da obustavi izgradnju skupih solarnih elektrana i priobalnih vetroelektrana i sačeka jačanje električnih mreža. Protiv toga je Claudia Kemfert sa Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja. Ona je uverena da bi zaustavljanje preokreta u proizvodnji energije dovelo srednjoročno ili dugoročno do znatno viših troškova. Kao dokaz navodi uštedu od šest milijardi evra godišnje jer se već sada zahvaljujući obnovljivim izvorima energije troši manje evra na uvoz nafte i gasa. Zagovornici suprotstavljenih stavova mogu da se pozovu na mnogobrojne studije, scenarije ili primere u inostranstvu. U svakom pristupu krije se istina, iako su rezultati koji iz njih proizilaze međusobno kontradiktorni. Zavisno od izbora okvirnih uslova - od kursa emisije CO2 preko cene nafte sve do investicionih troškova - uverljivo argumentovane analize pružaju drugačije zaključke. Detalji vezani za preokret u proizvodnji energije toliko su složeni da se skoro za svaku preporučenu radnju mogu pronaći uverljivi dokazi. Zapravo, mnogim studijama i scenarijima nedostaje širi pogled na preokret u proizvodnji energije. Studija pokazuje nove perspektive Upravo je širi pogled na strategiju preokreta u proizvodnji energije u središtu Siemensove studije. On čini osnovu plana u tri tačke, koji je koncern predstavio u leto Preokret u proizvodnji energije zahteva evropsku koordinaciju na nivou svih 28 članica Evropske unije, povećanje energetske efikasnosti i reorganizaciju tržišta električne energije. "U studiji je reč o razmatranju koje se ne odnosi isključivo na nacionalnu ekonomiju već nudi evropsko viđenje ovog pitanja", kaže Udo Niehage, zastupnik Siemensa za preokret u proizvodnji energije. Tek kada se razmišlja i deluje van granica jedne države tj. evropski, kod snabdevanja energijom u Evropi može da se govori o uštedama od nekoliko milijardi. hi!tech

8 roadmap2050.eu Visoka energetska efikasnost Politička obaveza za podnošenje strogih zahteva za uređaje, zgrade... Smanjenje potražnje energije za 41% do u poređenju sa vrhuncima u vremenskom periodu od do Diverzifikovane tehnologije za snabdevanje energijom Ne daje se prednost nijednoj tehnologiji. Dekarbonizacija utvrđivanjem cene za emisiju CO2, koja se zasniva na prihvatanju nuklearne energije i tehnologije izdvajanja i skladištenja CO2. Visoki udeo obnovljivih energija Snažno promovisanje obnovljivih energija Izuzetno veliki udeo obnovljivih energija: 75% bruto potrošnje energije i 97% potrošnje struje do Odloženo izdvajanje i skladištenje CO2 Kod kašnjenja sa upotrebom tehnologije izdvajanja i skladištenja CO2 je slični scenario kao i kod diverzifikovane tehnologije snabdevanja energijom" Viši udeo nuklearne energije; dekarbonizacija putem cena za emisiju CO2, a ne tehnološkim zamahom Mali udeo nuklearne energije Pretpostavka: nema izgradnje nuklearnih elektrana, već širenja tehnologije izdvajanja i skladištenja CO2; oko 32% proizvodnje električne energije Od danas pa do širenje upotrebe obnovljivih izvora energije moglo bi da pojeftini 45 milijardi evra i to pri jednakom smanjenu emisije CO2 koje trenutno žele da dostignu pojedine države u naredne dve godine. Najveći potencijal za uštedu leži u odabiru najsunčanijih lokacija za fotovoltažna postrojenja. Pre svega, njih bi trebalo postaviti u južnim delovima Evrope. Takođe, pri planiranju vetroelektrana trebalo bi obratiti pažnju na klimatske uslove. Dok se u Nemačkoj već koriste lokacije sa najviše vetra, druge države EU nude vrlo perspektivne površine na kojima ne radi nijedna vetrenjača. Maksimalni potencijali za uštedu u tom području iznose megavata instalirane snage do Samo za priobalne vetroelektrane koje bi do trebalo da proizvedu megavata, izbor najboljih lokacija za uštedu od megavata ne znači mnogo. Do sada favorizovani regioni u oblasti Severnog i Baltičkog mora već se ubrajaju u najbolje lokacije za priobalne vetroelektrane na kontinentu. "Kod priobalne proizvodnje energije vetra postoji uporedivo malo potencijala za optimizaciju jer ulagači u ovoj oblasti već pridaju veliki značaj dobrim lokacijama", objašnjava Niehage. Ukoliko je poželjna proizvodnja zelene električne energije, ona ponekad mora da se transportuje daleko izvangranica država. Takvo širenje puteva za prenos visokonaponske električne energije - trofazne i jednosmerne električne energije - takođe se uzima u obzir. Ne bez energetske efikasnosti Istovremeno, Siemensovi stratezi naglašavaju značaj energetske efikasnosti. Oni bez uštede električne energije ne vide uspeh značajnog preokreta u proizvodnji energije. Stoga, brzo treba primeniti evropsku direktivu o energetskoj efikasnosti i opremiti zgrade i industrije energetski efikasnom tehnikom. Možemo zaključiti da se Siemens zalaže za reorganizaciju tržišta električne energije. Koncern od tendera očekuje veću konkurentnost u podsticanju obnovljivih energija: tako bi, prema Niehgeu, tender za izgradnju nove vetroelektrane trebalo da dobije onaj ulagač koji može da ponudi najpovoljniju naknadu za snabdevanje. Obaveza isporuke Prioritetna regulativa za snabdevanje zelenom električnom energijom može da se dopuni obavezom isporuke. Kako bi ispoštovao obećanja vezana za isporuku, vlasnik vetroelektrane bi trebalo da se osigura "rezervoarima" struje da bi i pri smanjenju efikasnosti vetroelektrane i dalje mogao pouzdano da vrši isporuku. Paralelno sa jačanjem tržišta emisije CO2, smanjenje proizvodnje struje moglo bi pre da bude u središtu nego čvrsti ciljevi izgradnje solarnih i elektrana na vetar. Od toga bi profitirale efikasne, fleksibilno upravljive gasne i parne elektrane koje se u današnje vreme nalaze na ili čak ispod granice ekonomičnosti. Utvrđeni tehnički i ekonomski brojevi predstavljaju osnovu za Siemensove predloge za preokret u proizvodnji energije. Za svetski koncern, pogled van granica jedne zemlje na čitavu Evropu mogao bi da obogati mnogobrojne nacionalno orijentisane planove i strategije. Isto važi i za radne procese koje je razvila poznata grupa nemačkih naučnih institucija. Sve spaja jedan cilj: pokazati put ka sigurnom, isplativom i održivom preokretu u proizvodnji energije. siemens.com/energy siemens.com/future-of-energy 8 hi!tech Siemens

9 Cover Uvođenje reda na tržištu energije Generalni direktor Generalnog direktorata za energetiku Evropske komisije, Philip Lowe, mora da savlada niz izazova: kontroverznu direktivu za obnovljive izvore energije, smanjenje emisije CO2 i zastarelost infrastrukture. Ed Targett pratio je Philipa Lowea jedan dan u Briselu. Izvor: Living Energy Philip Lowe: "Evropske zemlje moraju nešto da preduzmu po pitanju svoje zavisnosti od fosilnih izvora energije." Autor Ed Targett je samostalni novinar u Engleskoj. Njegove reportaže su objavili odnosno emitovali BBC, Daily Mail, južnokorejski Yonhap News Agency, Yahoo! Asia i dr. Iskusan dugoprugaš Spajanje 27 nacionalnih energetskih sistema u zajedničko tržište je herkulovski zadatak. Philip Lowe je iskusan dugoprugaš koji je pretrčao brojne maratone. Njegova izdržljivost mogla bi da se pokaže kao velika prednost. Evropski savet je dao odobrenje za sveobuhvatnu reformu tržišta energije i odredio godinu kao termin za ostvarenje zajedničkog cilja. Biće zadivljujuće ako se ciljna linija zaista tako brzo prođe. Međutim, postavljanje koordinacione grupe za električnu energiju, čiji su zadaci sigurnost snabdevanja energijom kao i adekvatnost proizvodnje električne energije i stabilnost mreže, ali i brojna obaveštenja od strane Evropske komisije na temu zajedničkog tržišta energetike, pokazuju da je takmičenje već u punom zamahu. Očekuju nas velike promene. Lowe je optimista, siguran da postoji potreba za takvim promenama i kojim pravcem treba ići: Ukoliko evropske zemlje žele da postignu svoje klimatske ciljeve, sačuvaju sigurnost snabdevanja energijom i obezbede snabdevanje svojih preduzeća konkurentnom energijom, onda moraju nešto da preduzmu po pitanju svoje rastuće zavisnosti od skupih fosilnih izvora energije." Living Energy, Ed Targett Claudius Schulze hi!tech

10 Ove reči zvuče vrlo smisleno. Ali njihovo sprovođenje nije tako jednostavno. Lowe priznaje da su predstojeći zadaci izazovni: decentralizacija distributera mreže, upravljanje znatno različitim nivoima razvoja pojedinačnih tržišta energetike i finansiranje investicija visoke vrednosti zbog modernizacije infrastrukture. Uključivanje zbog modernizacije je jedan od izazova. Pre samo četiri godine kapaciteti energije vetra i solarne energije širom sveta iznosili su 136 gigavata, krajem prošle godine 300 gigavata, pri čemu su samo u Nemačkoj od godine instalirane vetroelektrane sa više od megavata. I u susednim zemljama, Poljskoj i Češkoj investicije u ovakvu varijabilnu proizvodnju energije dovode do opterećenja električne mreže. Njih je teško pogodio neplanirani tok električne energije u električnom kolu ( Loop Flows ) koji dolazi iz vetroelektrana u Nemačkoj i dovodi do privremenih opterećenja za poljske i češke prenosne mreže. Da bi se otklonili tehnički i nedostaci u vezi sa kapacitetom, a uzimajući u obzir 4 distributera mreža u zemlji, samo će proširenje sistema u Nemačkoj koštati najmanje 32 milijarde evra. Lowe govori o "mreži industrija sa znatnim investicionim troškovima". To je i nova paradigma za distributere koji posluju sa graničnim troškovima od oko nule. On insistira na tome da se ovi problemi ne mogu rešiti pomoću nespretne regulacije rezultata, već, pre svega, većom fleksibilnošću, npr. upravljanja potražnjom: Kao što možete i da zamislite, ja kao bivši generalni direktor za tržišno nadmetanje nisam baš željan da regulišem rezultate. Trebalo bi pokušati da se odrede procesi koji bi tržište usmerili tako da se dođe do željenog rezultata." Podsticati integraciju tržišta Lowe smatra da se rešenje nalazi u stvaranju novih kapaciteta za povezivanje kako bi se podstakla integracija tržišta i povećala sigurnost snabdevanja energijom. Pri tome se može upravljati vrhuncima potražnje i varijabilnom proizvodnjom struje od vetra nad većim područjem. On se stalno vraća na predlog o "otvorenom, povezanom i integrisanom tržištu". Infrastruktura za ostvarenje ove verzije postoji već duže vreme. Međutim, u pogledu ciljanog smanjenja emisije CO2 koje nadmašuje "cilj 20/20" (smanjenje emisije CO2 za 20% prema stanju iz 1990, povećanje udela obnovljive energije u potrošnji energije na 20% i poboljšanje efikasnosti za 20%), i dalje postoji velika nesigurnost. Da li je ovde dovoljno samo srušiti prepreke na tržištu? Ili je potreban nacionalni okvir za podršku? Lowe duboko uzdahne. "Nalazimo se u prelaznoj fazi. To znači da država ponovo mora da interveniše Philip Lowe, generalni direktor Generalnog direktorata za energetiku Evropske komisije predstavlja dobar uzor zato što se kroz celi Brisel do svog radnog mesta u Opštoj upravi za energetiku vozi biciklom. u jednom od područja koje smo zapravo hteli da joj oduzmemo. Pitanje je koji je model adekvatan za podršku ovih projekata sa obnovljivim izvorima energija i koji od njih garantuje dovoljnu isplativost koja se ne odnosi na samu visinu subvencije. Moramo na neki način da obezbedimo isplativost za ulagače koja se ne temelji samo na nacionalnoj zasniva je po mogućstvu i usmerena na tržište", kaže Lowe. "Siguran sam da su mnogi ljudi verovali da se ovo može postići sistemom trgovine emisijama uz visoke cene CO2 - prema mom mišljenju nužno, ali možda i nedovoljno rešenje." Svakako je delotvoran sistem trgovine emisijama neophodan preduslov, ali pri tome svima mora da bude jasno koji je naš dugoročni cilj kada je reč o smanjenju emisije CO2 posle 2030." To smanjenje će se najverovatnije sporije ostvariti nego što većina želi. Loweov kolega iz Generalnog direktorata za klimatske akcije, Jos Delbeke, smatra da tek godine može na to da se računa da će ciljevi za period nakon postati jasniji. Lowe priznaje da je frustriran, ali da podržava najnovije predloge reforme za tržište CO2. Na kraju, na investicione planove u 10 hi!tech Claudius Schulze

11 Cover velikoj meri će uticati ciljevi za smanjenje emisije CO2. Trenutno je cena CO2 jako niska i zato bi odgovarajući Backloading (kašnjenje u izdavanju sertifikata) mogao da doprinese rastu cena i pobudi interesovanje za tehnologije sa niskim udelom CO2. "Cenu električne energije u Evropi trenutno određuje cena ugljenika, što se svodi na specifičan razvoj na svetskim tržištima: trenutno veoma nisku cenu gasa koji se proizvodi u SAD U SAD gas se koristi za proizvodnju električne energije što je smanjilo cenu ugljenika koji američkoj vladi više nije potreban pa se izvozi u EU. U Evropi rastu emisije dok se u SAD smanjuju jer je ugljenik zamenjen gasom. To bi moglo da se promeni čim na snagu stupe zakonske odredbe za velike peći koje su štetne za životnu sredinu, i tada će veći deo elektrana na ugljenik nestati, a mi ćemo početi da koristimo više gasa u našem sistemu. Kakvo je stanje kod ciljanih podsticaja za pojedinačne tehnologije? Lowe odgovara oprezno: "U interesu konkurentnosti tržišta, smatram da je najbolje prepustiti tržištima i proizvođačima električne energije da sami odaberu tehnologiju koju žele da koriste." Može li se ovaj, teoretski najatraktivniji, put spojiti sa ambicioznim ciljevima dekarbonizacije? I pogotovo sa njegovim pređašnjim zalaganjem za smanjenje zavisnosti od fosilnih izvora energije? Lowe priznaje da je debata bila teška. "Tržišta ne funkcionišu bez minimalne mere regulacije kako bi se primorala na postizanje društveno-politički poželjnih rezultata. Kada intervenišete, to morate da učinite na način koji je neophodan za korekciju tržišta, proporcionalan i uz to ograničen u odnosu na raspoloživa sredstva. Kada bi moglo da dođe do izgradnje tržišta? Tri principa su pravno utemeljena u kontrolama državne podrške, kao i u javnom utrkivanju za snabdevanje energijom. Komisija je obavezna da osigura da se zahvati države u tržišta obavljaju integrisano i koordinirano, da ne ometaju 300 GV proizveli su vetar i sunce širom sveta krajem 2012, tendencija je rastuća tržišnu konkurenciju i da dovode do optimalne raspodele resursa. Prema njegovom mišljenju, jednostrana odluka Nemačke da zatvori svoje nuklearne elektrane pokazala je koliko je bitna tema integracije - spoznaja koja nije samo doprla do Nemačke: "Nemačka se pre promene pravca ni sa kim nije konsultovala! Sada se veoma trudi da postupa zajedno sa drugim državama. Nemačka je pre odluke o prestanku korišćenja atomske energije bila neto izvoznik električne energije. Tokom tri nedelje postala je u principu neto uvoznik električne energije. Smirilo se stanje i za vreme hladnog talasa početkom Nemačka je ponovo postala neto izvoznik električne energije.", kaže Lowe i dodaje: "To ponovo pokazuje da je u današnje vreme pojam "nacionalno tržište" u pogledu električne energije donekle strani pojam širom Evrope. Električna energija teče svuda." Ne predstavlja li veliku prepreku za zajedničko tržište činjenica da države članice za pokrivanje sopstvenih potreba slede različite pristupe? Lowe ne misli tako: "To dovodi do relativno diverzifikovanih izvora energije u Evropi. Ljudi ne razmišljaju previše o tome odakle tačno dolazi kupljena električna energija. Njih brinu nuklearne elektrane ili vetroturbine u njihovoj blizini. Raznolikost lokacija bi, gledano na taj način, trebalo da bude dobra stvar jer dovodi do raznolikosti izvora energija." "U energetskom sektoru postoji sve više tema koje bi trebalo da se rešavaju zajedno. Ne bi bilo regularno ne brinuti o tome šta Vaši susedi rade jer je energija veoma zavisi od fizičkih veza. I za energiju važi sledeće: što više toga radite zajedno na jednoj mreži to je veća verovatnoća da će biti jeftinije i stabilnije. "Već se pokazuje da je mnogo toga znatno jače povezano i integrisano: u sektor električne energije udružilo se već 17 od 27 nacionalnih tržišta. U gasnom sektoru se posle krize i pre, godine, mnogo investiralo u udruživanja. Međutim, potrošači ne mogu da dobiju jeftiniju električnu energiju, dok potražnja za energijom na drugom mestu eksponencijalno raste. Ali tek kada stvorimo otvoreno i integrisano tržište možemo da pokušamo da zadržimo nizak nivo cena i osiguramo da se svetla ne ugase." hi!tech

12 Pouzdani partner Eksperti Siemensa uspešno su završili veoma važan projekat u Rafineriji nafte Pančevo. Akvizicija Naftne Industrije Srbije (NIS) od strane kompanije Gazprom Neft u isto vreme predstavlja početnu tačku uspešne saradnje sa kompanijom Siemens d.o.o. Beograd. Veoma zahtevan projekat NIS Gazprom Neft je vertikalno integrisana naftna kompanija i regionalni lider u industriji nafte i gasa godina predstavlja petu godinu saradnje između Siemensa i NIS Gazprom Neft-a. Jedinstvenost i zahtevnost projekata koje je NIS realizovao i pokrenuo, predstavljali su, a i sada predstavljaju ozbiljan zadatak, pred sve potencijalne izvođače i isporučioce poboljšanje radnih procesa, uz stalno učenje i razvoj, svakog pojedinca i organizacije kao celine, a sve u cilju postizanja vrhunskog kvaliteta usluga, u najkraćem roku. Takav poslovni ambijent, gde se kompanijske vrednosti kao što su Izuzetnost, odgovornost i inovativnost preslikavaju u viziju koju prate svi učesnici u realizaciji projekata, prati i regionalna grupa Siemens d.o.o Beograd u Srbiji. Tim specijalizovan za pružanje usluga i davanje rešenja u oblasti Nafte i gasa je tokom ove četiri godine usvajao nova znanja i bio spreman da se upusti u izazove koji nose najviši zahtevi korisnika. Kamen temeljac uspešne saradnje Gazprom Neft-a i Siemensa je postavljen u proleće godine, kada je NIS u Siemensu Srbija pronašao partnera za svoj zahtevni zadatak zamene zastarele merne opreme FCC postrojenja u okviru Rafinerije nafte Pančevo. Ovaj sistem predstavlja jednu od najkompleksnijih celina u okviru Rafinerije koji štiti bezbedan rad kompresora. Prednost ovog poboljšanja je jačanje celokupnog sistema RNP i dostizanje nivoa koji nameću novi svetski standardi bezbednosti. Siemensove usluge ka Gazprom Neft-u uključuju pored isporuke novog kontrolnog sistema, i zamenu zastarele merne opreme, u skladu sa urađenim procenama rizika i merama za smanjivanje istih. HAZOP analizom, tim domaćih i stranih eksperata, iz svih disciplina procesne industrije, postavio je smernice za samu arhitekturu sistema, koja povećava opštu bezbednost i smanjuje mogućnost za nepoželjnim, lažnim ispadima postrojenja; veća pouzdanost konačno dovodi do lakšeg održavanja i nesmetane proizvodnje, uz maksimalnu bezbednost za ljudstvo, opremu i 12 hi!tech Jovana Zurzin Siemens

13 hi!biz NIS Gazprom Neft je vertikalno integrisana energetska kompanija i regionalni lider u industriji nafte i gasa. ekološki sistem. Projekat je uspešno realizovan do kraja remonta u septembru godine, kada su, za samo mesec dana, izvršeni kompletni montažnodemontažni radovi, ispitivanje opreme, podešavanje i puštanje sistema u rad. Potvrda mogućnosti, znanja fleksibilnosti i dobre organizacije Siemensa u realizaciji kompleksnih rešenja, po sistemu ključ u ruke, dovela je do toga da NIS tokom godine postavi novi zadatak pred kompaniju Siemens, a imajući u vidu potrebu integracije pratećih elemenata turbinsko-kompresorskog sistema, u objedinjeni sistem upravljanja. Projekat integracije je ugovoren u septembru godine i obuhvata integraciju sistema hladnjaka kompresora na ranije izvedeni blokadni sistem kompresora na FCC kompleksu. Stručnjaci kompanije Siemens počeli su da rade na realizaciji ovog projekta, što obuhvata projektovanje, pisanje softvera, nabavku i isporuku opreme, organizaciju radova i puštanje u rad. Do kulminacije projekta došlo je tokom zastoja u martu godine. Sledeći projekat u Rafineriji nafte Pančevo pokazuje posebnu snagu Siemensa koja se vezuje za isporuku složenih i kompletnih rešenja klijentima, baziranih na Siemensovom znanju i iskustvu integracija ne samo sopstvenih proizvoda i rešenja, već i drugih kompanija, gde i u kojoj meri je to potrebno. U tom smislu, posle mnoštva sličnih projekata prilikom kojih je Siemens sporučivao sisteme upravljanja, i mernu opremu koja je delom proizvedena od strane Siemensa, a delom od drugih renomiranih proizvođača, u NIS-u je prepoznata sposobnost i mogućnosti kompanije Siemens da ponudi adekvatna i kvalitetna rešenja iz oblasti kompleksnih mernih sistema. Stoga je u junu godine Siemens preuzeo odgovornost za projektovanje, isporuku opreme, instalaciju i puštanje u rad laboratorije za proveru merila protoka. Laboratorija ima sve preduslove da postane prihvaćena, u skladu sa međunarodnim ISO standardom, i prva je institucija takve vrste, ne samo u zemlji, već i u regionu. Ovaj projekat, koji je efikasno realizovan u februaru godine, podrazumevao je adekvatno preuređenje lokacije nove laboratorije, osmišljavanje i projektovanje celokupnog sistema, uz obezbeđenje adekvatnih procesnih posuda, pumpnih agregata sa frekventnom regulacijom, kao i samih mernih uređaja (proizvođač Emerson Process Management). hi!tech

14 Virtuelno planiranje proizvoda i proizvodnje ubrzava put od ideje do konkretnog proizvoda na tržištu. Povratak industrije Tradicionalne industrijske zemlje grade nove proizvodne kapacitete, a novoindustrijalizovane otkrivaju prednosti proizvodnje visokovrednosnih dobara. Od godine industrija u SAD stvorila je novih radnih mesta U narednih nekoliko godina ta brojka bi mogla da poraste na 3 miliona Industrija kao važan uticajni faktor Nakon kolapsa nove ekonomije i finansijskih tržišta, počeo je globalni trend promene razmišljanja: velike industrijske nacije i novoindustrijalizovane zemlje ponovo se oslanjaju na industriju kao na odlučujući uticajni faktor. Od početka godine industrija Sjedinjenih Država rasla je više od deset posto godišnje i otvorila oko radnih mesta. Nemačka je uvek verovala u industriju i zadržala ključne industrijske grane u svojoj zemlji. Drugačija situacija je u Indiji, zemlji koja od svoje nezavisnosti još nije doživela značajniju industrijalizaciju. Sada je ta zemlja sa strategijom Nacionalna proizvodna politika (NMP) razradila plan za industrijski razvoj. Udeo prerađivačke industrije u bruto nacionalnom dohotku bi sa sadašnjih 16 posto do godine trebalo da poraste na 25 posto. Reč je o ambicioznom cilju koji bi ipak mogao da se postigne zahvaljujući rastućoj potražnji u zemlji. Sjedinjene Američke Države u pogledu reindustrijalizacije se trenutno nalaze u posebno povoljnom položaju: velika količina gasa iz peći u ovoj zemlji mogla bi da je učiniti gotovo nezavisnom od svetskog tržišta energije. Konsultantska kompanija Boston Consulting Group smatra da prerađivačka industrija u SAD u godini može da proizvodi 15 posto povoljnije nego industrija u Nemačkoj i Francuskoj, a za čak 21 posto povoljnije nego ona u Japanu. U tom slučaju Kina je još samo sedam posto povoljnija. Nakon godina opadanja industrijske proizvodnje, čak su i sindikati u SAD spremni na kompromise. Pad troškova proizvodnje u sopstvenoj zemlji nije jedini razlog zbog koga se kompanijama u SAD u poslednje vreme isplati da povlače proizvodnju na domaće tržište iz zemalja sa niskom cenom radne 14 hi!tech Katrin Nikolaus, Pictures of the Future Siemens

15 hi!biz snage poput Kine. Istovremeno proizvodnja u ovim zemljama postaje sve skuplja pre svega zbog rastućih troškova plata. Od godine plate i nadnice u Kini porasle su za oko 15 do 20 posto godišnje, kaže Harold L. Sirkin, stariji partner u kompaniji Boston Consulting. Konsultantska kompanija istovremeno polazi od toga da će troškovi plata u Kini i narednih godina rasti za oko 18 posto godišnje. Sledeći argument za vraćanje industrije u zemlje u kojima se prodaju njeni proizvodi leži u porastu troškova i rizika u logistici. Rastuće cene nafte podigle su cene brodskog prevoza, a za znatan porast rizika nisu bili krivi samo gusari. Poplave na Tajlandu gde je bio smešten znatan deo svetske industrije čvrstih diskova pokazale su kako je opasno imati dobavljače u udaljenim delovima sveta. Za povratak industrije u matičnu zemlju postoje, naravno, i emotivni argumenti. Istraživanja instituta Gottlieb Duttweiler za uticaj i društvo o stavu potrošača u Nemačkoj i Švajcarskoj već godinama pokazuju da ljudi ponovo vrednuju ručni rad i iskorišćavanje kapaciteta lokalne zajednice, naglašava direktor instituta David Bosshart u članku u časopisu Siemens Industry Journal. Kupovina Od industrije 1.0 do industrije vek 19. vek 20. vek 21. vek Prva industrijska revolucija Osnova za prvu industrijsku revoluciju bilo je uvođenje mehaničkih proizvodnih sistema koji su se pokretali vodom i parom. Parna mašina, poput lokomotive, omogućla je enormni porast efikasnosti prevoza. Godine pušten je u pogon prvi mehanički voz. Druga industrijska revolucija Drugu industrijsku revoluciju obeležilo je korišćenje električne energije za novu masovnu proizvodnju i novi oblici organizacije (fordizam, tejlorizam). Tome se pridružio uspon hemijske industrije. Godine u klanicama u Sinsinatiju instalirana je prva pokretna traka. Treća industrijska revolucija Razvoj i upotreba elektronike i IT-ja otvorili su nove mogućnosti upravljanja i automatizacije proizvodnje. Godine iskorišćeno je prvo upravljanje pomoću programabilnih logičkih kontrolera (PLC), Modicon 084. Četvrta industrijska revolucija U industriji 4.0 u pametnim fabrikama postrojenja se u velikoj meri samostalno organizuju, lanci isporuke se sami usklađuju, a sirovine same daju informacije o proizvodnji postrojenjima koja ih izrađuju. Stručnjaci tu industriju zovu tržištem na kome mašine nude usluge. hi!tech

16 U pametnoj fabrici sistemi se u velikoj meri samostalno organizuju. Čovek ipak ostaje poslednja instanca u odlučivanju. U Siemensu radi stručnjaka za razvoj softvera U godini tržište industrijskog softvera trebalo bi da ima vrednost od milijardi 28 u skladu sa takvim razmišljanjem danas je još uvek luksuz. Ipak, ono što je danas luksuz, sutra će postati mainstream. Bez obzira na to održava li nacionalna ekonomija vašu industriju konkurentnom ili želi da je vrati u matičnu zemlju za kompaniju je promena uvek moguća", kaže Siegfried Russwurm, direktor Siemensovog sektora Industrija. Modernija industrija ima mnoge prednosti. Proizvodni sektor u poređenju sa uslužnim je znatno otporniji na stvaranje ekonomskog mehura. Ulazna barijera viša je nego kod, na primer, kompanija koje posluju na internetu, kaže Thomas Menze, viši konsultant u grupi Technologieberatung ARC Advisory Group. Onaj ko želi da izgradi industrijsku kompaniju, mora da kupi mašine i vodi računa o tome da lokacija bude povezana sa globalnom logističkom mrežom, kaže Menze. To je skupo i sprečava investicije u racionalno teško opravdane poslovne modele. Osim toga, industrija stvara natprosečno mnogo dobro plaćenih poslova. Sa jednim radnim mestom u industriji uvek je povezano više radnih mesta kod dobavljača ili pružalaca usluga. Proizvodni sektor usko je povezan i sa drugim uticajnim područjima pa je zbog toga pokretački motor celog sveta. Na taj način se blagostanje ravnomerno raspodeljuje. Taj novi trend povratka industrije pokrenuo je i omogućio tehnološki razvoj kome je doprineo i Siemens. Za nekoliko godina u industriji je kreirana veza efikasnih industrijskih softvera sa najmodernijim hardverom. Osim toga, digitalizacija razvoja proizvoda i proizvodnje dovela je do toga da se proizvodni koraci stope u celinu umesto da se događaju u sekvencama od dizajna preko planiranja proizvodnje, od inženjeringa i stvarne proizvodnje do usluga. Posledice toga su efikasnost, kraće vreme uvođenja na tržište, veća fleksibilnost. Tehnološka konvergencija omogućava toliko povećanje produktivnosti da u poređenju sa tim činioci poput troškova plata i prevoza gube na značaju. Zbog ovih promena u zapadnim ekonomijama, ponovo može da se pokrene konkurentska proizvodnja. Zahvaljujući novoj tehnologiji, novoindustrijalizovane zemlje dobijaju šansu da otpočetka rade efikasno i fleksibilno i da svojim stepenom konkurentnosti ravnopravno učestvuju u globalnoj tržišnoj utakmici. Ekonomske šanse sa sobom nose i određene rizike: kompanije koje se na vreme ne uključe u tu revoluciju visoke tehnologije, brzo mogu da zaostanu u trci. Promene u profilima zanimanja Prema proceni Nemačkog udruženja za mašinogradnju i izgradnju postrojenja, IT i automatizacija danas već čine 30 posto proizvodnih troškova u oblasti mašinogradnje. Prema procenama stručnjaka, tržište za industrijski softver u užem smislu će samo od do godine porasti za oko 70 posto na 28 milijardi evra. Tome se pridodaje svetsko tržište sa više od 100 milijardi evra za industrijski softver u oblastima poput logistike, sigurnosti i upravljanja energijom. Sa novim oblicima proizvodnje menjaju se i profili zanimanja i visine plata. U industriji su sve traženiji kvalifikovani radnici i radnice koji softverski mogu da upravljaju i kompleksnijim procesima. Danas industrijski radnici prilikom proizvodnje vrednih dobara više ne nose plave kombinezone, već tablet računare. 16 hi!tech Katrin Nikolaus, Pictures of the Future Siemens

17 hi!biz Novi industrijski svet u čijem stvaranju je učestvovao i Siemens naziva se industrija 4.0. Stručnjaci vole da prikažu takvu proizvodnju kao tržište na kome se mašine u pametnim fabrikama u velikoj meri same organizuju, lanci isporuke se sami usklađuju, a sirovine same daju kompletne informacije o proizvodnji postrojenjima koja ih koriste. Fabriku koja funkcioniše na takav način prikazuje SmartFactory, model koji je u gradu Kajzerslauternu izgradio Nemački istraživački centar za veštačku inteligenciju (DFKI) u saradnji sa 20 partnera u oblasti industrije i istraživanja među kojima je i Siemens. To pilot-postrojenje na primeru boca za sapun prikazuje kako komuniciraju proizvod i proizvodno postrojenje: prazne boce za sapun dobijaju RFID- Tag - inteligentnu daljinsku etiketu koja mašini pruža informaciju da li je potreban beli ili crni čep. Proizvod od samog nastanka u sebi sadrži digitalnu ideju o svojoj krajnjoj nameni, uglavnom još u fazi sirovine, i može daljinskim putem da komunicira sa svojim okruženjem. Na taj način proizvod postaje virtuelno-fizički sistem koji povezuje realni i virtuelni svet. Za sve visoko automatizovane proizvodnje važi sledeće: kad inženjeri planiraju novi proizvod, paralelno sa njim pomoću specijalnog softvera razvijaju i proizvodni proces, uključujući i mehaniku, elektroniku i automatizaciju. Kako danas putem USB-a priključujemo razne uređaje na računar, tako bi u industriji 4.0 jednog dana trebalo da priključujemo spoljne uređaje, mašine i sisteme na proizvodni sistem bez podešavanja ili programiranja. Zbog toga oni moraju da budu savršeno međusobno usklađeni. Siemensov Portal TIA već danas omogućava planiranje, testiranje i pokretanje automatizovanih procesa pomoću trajno korisnih podataka. Taj novi svet proizvodnje sve više će postajati realnost. Neophodna tehnologija već postoji Mnoge tehnologije neophodne za industriju 4.0 već postoje: internet, profinet kao standardizovano povezivanje podataka za industrijska postrojenja, simulacioni softver, portal TIA za brzi inženjering. Zbog toga su stručnjaci sigurni da se razvoj ne može zaustaviti: Za razliku od sličnih koncepata koji su propagirani u prošlosti, poput kompjuterski vođene proizvodnje (CIM), industrija 4.0 nastaje povezivanjem i razvojem postojećih tehnologija. Nacionalne ekonomije i kompanije koje se uspešno prilagode ovoj promeni biće u velikoj prednosti u međunarodnoj tržišnoj utakmici. siemens.com/industry siemens.com/pof siemens.com/industryjournal siemens.com/tia Specijalisti za softver Kompanija UGS iz SAD danas posluje pod imenom Siemens ProductLifecycle Management (PLM) Software i njene proizvode koristi više od sedam miliona licenciranih korisnika. Kompanija PerfectCostingSolutions iz Gepingena omogućava da se još u fazi planiranja izračuna iznos troškova proizvodnje novog proizvoda. LMS je specijalizovan za simulaciju osobina kompozitnih materijala. hi!tech

18 Komforno menjanje prevoznog sredstva Integrisana mobilna platforma olakšava prevoznicima povezivanje usluga vezanih za prevoz i postaje katalizator umrežene mobilnosti. Intermodalni prevoz povezuje prednosti individualnog prevoza sa prednostima javnog lokalnog prevoza. Nils Schmidt, rukovodilac sektora Road and City Mobility IT u Siemensu. Infrastruktura je preopterećena Zastoj u saobraćaju na putu do posla za mnoge radnike u evropskim gradovima predstavlja svakodnevni jutarnji ritual. Infrastruktura rastućih gradova jednostavno više ne može da izdrži obim saobraćanja privatnih vozila. Svi stručnjaci za saobraćaj rešenje vide u umreženoj mobilnosti. Time što putnicima omogućavamo da jednostavno i komforno menjaju prevozna sredstva poput automobila, autobusa, metroa, zajedničkih automobila i iznajmljenih bicikala, olakšavamo takozvanu intermodalnu mobilnost, objašnjava Nils Schmidt, rukovodilac sektora Road and City Mobility IT u Siemensu. Prednosti individualnog prevoza povezane su sa prednostima javnog lokalnog prevoza. Učesnici u saobraćaju mogu fleksibilno da odaberu optimalno prevozno sredstvo i uštede vreme, a imaju i dodatnu prednost koju pruža centralna obrada podataka. Opštine ostvaruju profit izbegavajući skupe zastoje i smanjenjem emisija. Kako može da se ostvari sveobuhvatno umrežavanje različitih prevoznih sredstava? Integrisana mobilna platforma (IMP) koju je razvio Siemens predstavlja adekvatan radni okvir za integrisanu mobilnost. IMP spaja podatke u realnom vremenu dobijene od nekoliko prevoznika i centrale za upravljanje saobraćajem, a zatimim im prosleđuje informacije i zahteve klijenata i objedinjuje podatke dobijene iz različitih izvora. Iz toga sistem generiše podatke o kretanju za korisnike, dojave o smetnjama i izmenama, karte za pametne telefone i računare i informacije o obračunu. Nils Schmidt kaže: U pojedinim slučajevima doći će do manjih komplikacija kod središta informacija, ali bi uglavnom trebalo da se tehnički izazovi dobro savladaju. U sistem su uneti uslovi za roaming različitih prevoznika dakle, način na koji se usluge drugog prevoznika mogu integrisati za istu upotrebu. Istovremeno se podržavaju svi obračunski procesi između pružaoca i primaoca usluga. Ovi postupci su generalno poznati iz sistema Mobilna aplikacija za kupovinu karata registruje usluge prevoza, pređene rute i promenu klase. Mogu da se integrišu različiti sistemi kupovine karata. za roaming između mobilnih mreža. Poslovni modeli su važniji. Ko uvodi ovakvu uslugu? Kod koga se registruje krajnji korisnik? Ko na nekom mestu ostvaruje zaradu? Koliko ima i koji su cenovni modeli u skladu sa tržišnim zahtevima? Možda će u nekim slučajevima jača kompanija preuzeti ulogu pružaoca usluge, a kod drugih modela konkurenti bi mogli da budu ravnopravni. Integrisani prodajni modul Standardizovani okvirni ugovori i podrš- 18 hi!tech como, Siemens Mobility Siemens

19 hi!biz Individualni odabir: prikazuju se rute i prevozna sredstva. Ture se mogu izbor i optimizovati i prema ekološkim i ekonomskim kriterijumima. ka ra pri posredovanju i oblikovanju takvih ugovora između pružaoca usluge prevoza ubuduće bi trebalo da budu deo usluge IMP servisa. Integrisani prodajni modul omogućava centralno upravljanje svim prodajnim procesima i podržava standardizaciju poslovnih procesa na primer, prodaju karata za prevoz, upravljanje pretplatama i kupcima ili elektronsko upravljanje putnim troškovima i automatizuje protok podataka od prodaje preko obračuna do knjiženja. Korisnici ovakvog sistema brzo će pre- pozna- ti novi stepen komfora. Brzi sistemi informisanja i plaćanja na osnovu IMP-a mogu da pomognu pri planiranju putovanja, komfornom odabiru prevoznog sredstva, optimizaciji tarife i korišćenju alternativnih prevoznih ponuda u slučaju kašnjenja. Korisnici na svom pametnom telefonu ili računaru najpre biraju cilj putovanja i dobijaju preporuku za ličnu rutu putovanja. Aplikacije za pametne telefone ili umreženi sistemi za pomoć pri vožnji za automobile pokazuju precizni saobraćajni položaj, a u slučaju nezgoda ili kašnjenja nude smislene alternative i preporučuju najbolja prevozna sredstva u skladu sa ličnim potrebama. Put može da se optimizuje, na primer, i u ekološkom aspektu. Pomoću sistema može da se rezerviše zajednička karta za više prevoznika, a po potrebi se mogu rezervisati mesta. Odgovarajuća aplikacija tada, kao kod rezervacija letova ili ICE vozova, pokazuje koja su mesta zauzeta ili slobodna, a prevoznik u realnom vremenu može da proceni opterećenost vozova. Realnom aktivno informišu o poteškoćama, izmenama ili alternativnim ponudama. Promena rezervacije završava se jednim pritiskom tastera. Centralni proces obrade podataka integrisane platforme za saobraćaj omogućava obračun svih usluga prevoza uzetih u obzir. Putem onlajn kupovine karata ili rešenja zasnovanih na kartama poput sistema eticketing registruju se različite saobraćajne usluge, pređene rute i promena klase. Za uslugu koja se u pojedinim slučajevima uzima u obzir uvek se obračunava najpovoljnija tarifna varijanta. Putnik dobija samo jedan račun na primer, u obračunu usluge telekoma call-by-call. Da bi se obezbedila sigurnost podataka, rute putnika dugo ostaju razdvojene i spajaju se tek prilikom obračuna kod pružaoca usluge. Veća transparentnost za pružaoca usluga. Osim prednosti za klijente, pružaoci usluga prevoza takođe ostvaruju profit korišćenjem nove platforme. Automatski obračun ruta i vremena omogućava im veću transparentnost u pogledu broja putnika, željenog trajanja putovanja i smanjenja opterećenja na određenim deonicama. Atraktivna ponuda podstiče promene i kod vozača koji se teško odriču komfora privatnih automobila. Na kraju će i sami gradovi postati atraktivniji. siemens.com/mobility hi!tech

20 Putovati opušteno U urbanim sredinama ljudi sve više prelaze sa privatnog vozila na bicikl, carsharing ili javni prevoz što prema dr Wolfgangu Schadeu već ukazuje na smanjenje problema u gradskom saobraćaju. Gradska infrastruktura, javna prevozna sredstva i transportni putevi u rastućim gradovima često su preopterećeni. Imamo li rešenje za ovaj izazov? Aktuelne saobraćajne prognoze pokazuju da individualni putnički saobraćaj u narednim godinama više neće rasti, a da promet robe raste sporije nego što se predviđalo pre deset godina. Iz toga proizilazi da ljudi u gradskim sredinama umesto privatnog automobila sve više koriste bicikl, carsharing i javni prevoz. Ljudi putuju u sredinama u kojima su ove alternative dostupne sve više multimodalno a sve manji značaj pridaju privatnom automobilu. Na primer, u Berlinu trenutno samo oko 35 posto stanovnika poseduje privatni automobil. S obzirom na ovaj trend, problem nedostatka mesta na gradskim ulicama mogao bi da se lagano smanji. Saobraćajna čvorišta za ovaj multimodalni saobraćaj pronalazimo zapravo unutar samih gradova u kojima je ponuda prostora već ionako ograničena. Ako se u gradovima parkira manje ljudi koji poseduju privatni automobil, odgovarajuća površina trebalo bi da bude slobodna. Sve se više govori i o potpuno automatskim višespratnim javnim garažama koje štede prostor. Dugoročno - do trebalo bi da postoji prvi serijski model autonomna vožnja će dovesti do pozitivnih efekata. Carsharing-automobil rezerviše se kao i taksi i dolazi bez vozača direktno do kućnih vrata. Ovako nešto zaista će postati stvarnost tek u dalekoj budućnosti. Da li je trend prema multimodaliteta i smanjenog korišćenja privatnog automobila nemački ili evropski fenomen? U drugim zemljama i na kontinentima na sličan način se razvijaju događaji ne uzimajući u obzir gradove kao što je Njujork, gde već duže vreme gotovo 55 posto svih domaćinstava ne poseduje nijedan privatni automobil, već se ljudi voze taksijem i podzemnom železnicom. U Evropi je između ostalog, poznat Pariz sa svojim velikim bikesharing sistemom Vélib. Grad u kome dosad gotovo nije bilo biciklističkog saobraćaja odjednom je ovim projektom dobio znatan udeo bicikala u saobraćaju pa je sličan sistem napravio i sa električnim vozilima, Autolib. Sve ovo su važni elementi za veću fleksibilnost pri izboru javnog prevoznog Samo 35% stanovnika Berlina poseduje sopstveni automobil sredstva i za umreženi prevoz. Manje je poznat razvoj u Kini gde je takođe uspešno uređen bikesharing sistem. U SAD je primer Portland gde se bicikl u poslednjih nekoliko godina sve više koristi. U Nemačkoj su sve velike kompanije koje se bave carsharing-om nedavno znatno podigle cene. Da li su ovakvi sistemi isplativi? Ovakav isplati se tek nakon određenog broja korisnika. Međutim, i danas postoje carsharing sistemi koji su već duže vreme u privatnom sektoru. Još krajem 1980-ih godina postojali su društveni sistemi ili sistemi koje su sufinansirali gradovi koji su odjednom prepušteni privatnom sektoru, a posluju još i danas. Međutim, ne postoji mogućnost da se u drugom gradu dobije automobil ili koriste autobusi i vozovi sa istom karticom kupaca. To je tačno zato što se ugovor zaključuje samo sa jednom kompanijom koja se bavi carsharing-om, a privatan prevoz moramo sami da organizujemo. Povezivanje sa drugim prevoznim sredstvima trebalo bi da se zapravo još jednom dodatno ispita. Umreženi prevoz znači da različita prevozna sredstva pomoću integrisane osnove mogu da budu savršeno povezana. Sa modernim pametnim telefonom mogli bismo da se svuda lako 20 hi!tech como, Siemens Mobility Wolfgang Schade