Republika e Kosovës Republika Kosova Republic of Kosovo. Qeveria - Vlada - Government. Ministarstvo e Tregёtisё dhe

Transkript

1 Republika e Kosovës Republika Kosova Republic of Kosovo Qeveria - Vlada - Government Ministarstvo e Tregёtisё dhe STRATEGJIA PËR ZHVILLIMIN E Industrisё Ministarstvo Trgovine i Industrije (DRAFT) Ministry of Trade and Industry Novembar 2012

2 Përmbajtja IZVRŠNI SAŽETAK... ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED. 1 UVOD RAZLOZI ZA INTERVENCIJU GLAVNNI EKONOMSKI POKAZATELJI Industrija i MSP Razvoj malih i sredmnjih preduzeća Direktne strane investicije ( FDI ) Sredina za biznis, baviti se biznisom na Kosovu SITUACIJA NA UNUTRAŠNJEM TRŽIŠTU STANJE NA TRŽIŠTU ZAKONSKI OKVIR POLITIKA I INSTITUCIJA INDUSTRIA I MSP UNUTRAŠNJE TRŽIŠTE SLOBODAN PROTOK ROBE TREGTIA NAREDNI KORACI OPERACIONI PLAN Lista grafikona:: GRAFIKON 1 PORAST REALNOG BDP I DOPRINOS NJEGOVIH KOMPONENTI... 8 GRAFIKON 2 RANGIRANJE KOSOVA OD STRANE SVETSKE BANKE U INDEKSU RAZVOJA... 9 GRAFIKON 3 INVESTICIJE NA KOSOVU PREMA ZEMLJAMA I SEKTORIMA ( ) GRAFIKON 4 IZVEŠTAJI SVETSKE BANKE O RAZVOJU BIZNISA NA KOSOVU (2013 VS. 2012) GRAFIKON 5 TROUGAO 'DRŽAVA -PROIZVOĐAČ-POTROŠAČ' GRAFIKON 6 INFRASTRUKTURA KVALITETA GRAFIKON 7 STRATESKI I OPERACIONI PLAN MTI ZA RAZVOJ PRIVATNOG SEKTORA NA KOSOVU 21 Lista e tabelave: TABELA 1 KOSOVSKE KOMPANIJE I POREZI TABELA 2 STRANE DIREKTNE INVESTICIJE PO ZEMLJAMA (GODINA , U EUR MIL) TABELA 3 STRANE DIREKTNE INVESTICIJE PREMA EKONOMSKIN AKTIVNOSTIMA (GODINA , U EUR MIL) TABELA 4 STRATESKI CILJEVI I ZADACI MTI/DIEKP, 2012 Faqe 2 nga 24

3 Lista skraćenica: EAMP AHV APMSP KAPR PUK SB EU BNP CBK KDA OEIKP JPD KAS EKA IAF ILAC MMF IPC DSI EK TK CLMK ILMK MI MF MEI MTI MER MPŠRR MMPH SST MSP STO PUP PI ITB CPI VK PDV Evropski Akt o malim preduzećima Agencija za hranu i veterinu Agjencija za podršku malih i srednjih preduzeća Kosovska agencija za privredne registre Poreska uprava Kosova Svetska Banka Evropska Unija Bruto nacionalni proizvod Centralna banka Kosova Kosovska Direkcija za akredizaciju Odeljenje za evropsku integraciju i koordinaciju politika Javno privatni dijalog Kosovska agencija za statistiku Evropska korporacija za akreditaciju International Accreditation Forum International Laboratory Accreditation Cooperation Međunarodni monetarni fond Indeks potrošačkih cena Direktne strane investicije Evropska komisija Tehničke komisje Centralna laboratorijaza metrologiju Kosova Institut za legalnu metrologiju Kosova Ministarstvo za infrastrukturu Ministarstvoza finansije Ministarstvoza Evropsku integraciju Ministarstvotrgovine i industrije Ministarstvoza ekonomski razvoj Ministarstvoza poljoprivredu, šumarstvo i rularni razvoj Ministarstvoživitne sredine i prostornot planiranja Sporazum o slobodnoj trgovini Mala i srednja preduzeća Svetska trgovinska organizacija Pružalac usluga za preduzeća Plan implementacije Informativna tačka za biznis Centar za poslovne inovcije Vlada Kosova Porez na dodatnu vrednost MTI/DIEKP, 2012 Faqe 3 nga 24

4 Poštovani, Ministarstvo trgovine i industrije je izradilo dokumenat Strategija razvoja privatnog sektora koji prikazuje koordinaciju aktivnosti Ministarstva, kao sastavnog dela orijentacije i vizije Vlade Republike Kosovo za razvoj privatnog sektora u srednjoročnom periode, kao važan deo održivog ekonomskog razvoja Republike Kosovo. Strategija razvoja privatnog sektora obuhvata unutrašnje tržište, odnosno slobodni protok roba, razvoj malih i srednjih preduzeća, promovisanje investicija, kao i politiku spoljne trgovine. Svrha ove strategije je da usmeri izazove kao i da prilagodi promene koji se odnose na razvoj industrije i privatnog sektora, a te su promene u pravnom okviru, institucionalnom i političkom. Promene koje su predviđene strategijom za razvoj privatnog sektora , su veoma važne jer se odnose na obavezu Ministarstva da sprovede strožije politike u izgradnji kapaciteta za promvisanje investicija, što bi Kosovo učinilo konkurentnijim sa zemljama u regionu, u uspostavljanju administrativnih kapaciteta za upravljanje i zaštitu prava industrijske svojine, kao i u uspostavljanju administrativnih kapaciteta, za usvajanje odgovarajućih politika za razvoj industrije, kao i u stimulaciji preduzetništva. U skladu sa ciljevima MTI za odgovarajući period, strategija se fokusira posebno na usvajanje i sprovođenje politika, koje će doprineti povećanju domaće proizvodnje i u povećanju konkurentnosti Kosova na evropskom tržištu. Svesni da su potrebe brojne a mogućnosti ograničene, prilikom izrade ovog plana, pokušali smo da obuhvatimo i predloge koji proizilaze iz opšteg opredeljenja Republike Kosovo za evroatlantske integracije. Ministarstvotrgovine i industrije se nastaviti na svom putu bazirajući se na smetnice koje proizilaze iz ovog važnog strateškog dokumenta, uvek posvećeno opštem cilju za jedan postojan ekonomski razvoj Republike Kosovo. Mimoza Kusari-Lila Ministar trgovine i industrije MTI/DIEKP, 2012 Faqe 4 nga 24

5 Izvršni rezime Strategija Ministarstva trgovine i industrije za razvoj privatnog sektora u nastojanju da se poveća zaposlenost i zmanji siromaštvo, ima za cilj stvaranje stvaranje privatnog sektora koji će biti konkurantan na globalnom nivou. Strategija pruža okvir za moguće intervencije sa nivoa centralne i lokalne vlasti, privatni sektor i nevladini sektor. Ove intervencije će promene koje su neophodne za dostizanje blagostanja u društvu, moderne infrastrukture, održivi ekonomsku razvoj, kao i efikasno pružanje javnih usluga. Ova strategija je organizovana na tri nivoa: (1) Razvoj, podrška i promocija investicija preduzeća; (2) Poboljšanje slobodnog protoka robe, odnosno regulisanje unutrašnjeg tržišta; i (3) Unapređenje trgovinskih politika. Ova strategija se zasniva na stub održivog ekonomskog razvoja programa Vlade Republike Kosova ( ). Ovaj stub naglašava da su glavni generator privrednog rasta privatne investicije i dalji razvoj preduzetništva 1 Tokom izrade ove strategije kao osnov je uzet Akcioni plan ekonomskog razvoja Kosova ( ), koji između ostalog utvrđuje ispunjavanje osnovnih zakona, što stvara ualove za podsticaj investicija i uklanjanje administrativnih barijera, kao prioritet za rast investicija i podršku razvoju privatnog sektora. 1 Program vlade Republike Kosovo ( ) MTI/DIEKP, 2012 Faqe 5 nga 24

6 1 Uvod Strategija razvoja privatnog sektora , koja je izrađena od strane Ministarstva trgovine i industrije, predstavlja elemente koji su u vezi sa aktivnostima sektora koje pokriva ovo ministarstvo, a koji su deo smernica i vizija Vlade Republike Kosovo za održiv privredni razvoj. Za izradu ovog dokumenta redovno su konsultovana i druga ministarstva i institucije koja podržavaju razvoj ovog sektora, a u isto vreme su uključene i sugestije koji proizilaze iz opšte orjentacije Republike Kosova za evro-atlanske integtacije. Za više informacija u vezi sa metodologijom izrade pomenute strategije, molimo da pogledate Aneks 1 (Obratite pažnju: Aneksi su prikazani u posebnom dokumentu). Na početku dokumenat prikazuje dokaze o značaju sektora, zatim opšte stanje sektora, naglašavajući razloge za intervenciju, odakle su izvedeni i namere i ciljevi putem kojih strategija predviđa razvoj ovog sektora. U nastavku su prikazani strateški ciljevi i namere, putem kojih će se sprovesti ova strategija, i na osnovu kojih će se oceniti sprovođenje ove strategije. Strategija razvoja privatnog sektora::: Strateški ciljevi Industrija imsp-të 1 Države i globalno konkurentna preduzeća 1.1 Orjentacija u strateškim sektorima industrije, dajući prioritet proizvodnji i izvozu 1.2 Obezbeđivanje podsticajnih poreskih mera 1.3 Kontinuirana podrška razvoju tehničkih, inovativnih i upravljačkih dostignuća 1.4 Kontinuirano poboljšanje u pristupu finansijama Zaštita industrijske svojine Borba protiv informaliteta u poslovanju Slobodni protok roba 2 Dalji razoj kvaliteta inftastrukture 2.1 Dalji razvoj zakonske i industrijske metroligije 2.2 Kontinuiran rast akreditovanih TOU 2.3 Obezbeđivanje kontinuiteta u ispunjavanju uslova standarda 2.4 Povećanje broja usvojenih standarda i podizanje svesti u njihovom sprovođenju. 3 Sigurnost neprehrambenih industrijskih proizvoda 3.1 Podizanje svesti potrošača 3.2 Nadzor tržišta, odnosno industrijkih proizvoda koji cirkulišu na domaćem tržištu Trgovinske politike MTI/DIEKP, 2012 Faqe 6 nga 24

7 Strategija razvoja privatnog sektora::: Strateški ciljevi 4 Razvoj trgovinskih politika u cilju poboljšanja trgovinskog bilansa zemlje 4.1 Podrška sektorima sa izvoznim potencijalom 4.2 Liberalizacija tržišta i primena sporazuma o slobodnoj trgovini 4.3 Članctvo u relevantnim trgovinskim organizacijama, davajući prioritet STO. 2 Razlozi za intervenciju 2.1 Glavni ekonomski pokazatelji Makro ekonomski pokazatelji pokazuju da je privreda Kosova ostvarila napredak u 2011 godina. Naša privreda je u 2011 godini ostvarila rast na godišnjem nivou od 5.3%, što se uglavnom smatra kao rezultat povećanja unutrašnje i spoljnje potražnje. Međutim stopa rasta je još uvek niska u odnosu na planiranu stopu od 7 % godišnjeg rasta. Ukupna potrošnja je uglavnom doprinela rastu bruto proizvoda, procenjuje se da ovaj rast iznosi 3.4% od ukupne vrednosti, gde je privatna potrošnja porasla za 4.4%, dok je javna potrošnja porasla u stopi od 3.2%. Na osnovu podataka finansijskog sektora, ukupna ulaganja su povećana za 6%, gde su privatna povećana za 3.8%, a javna su povećana za 9.4% Ukupni troškovi Vlade uz porast od 9.1%, u 2011 godini su dostigli iznos od miliona, dok su kapitalni troškovi takođe porasli za 9.1% u odnosu na prošlu godinu. Indeks potrošačkih cena (IPC) je povećan u 2011, u odnosu na prethodnu godinu, dostigavši stopu od 7.3% sa 3.5%, koliko je iznosila u Što se tiče spoljne trgovine, izvoz je do kraja 2011 godine dostigao iznos od milionaili godišnji porast od 6.3%, dok je uvoz zabeležio rast od 15.6%. Od zemalja EU glavni trgovinski partneri Kosova su Italija i Nemačka, a od zemalja CEFTA glavni partneri su bili Makedonija i Albanija. Od ostalih zemalja u svetu, glavni trgovinski partner Kosova je Kina a slede Švajcarska, Indija i Turska. Izazov i dalje ostaje negativni trgovinski deficit koji je u 2011 godini prema podacima Odeljenja za privredu iznosio 2.1 milijardi. U nastavku je prikazan grafikon koju u vremenskom periodu od , predviđa rast realnog BDP i doprinos njegovih komponenti. MTI/DIEKP, 2012 Faqe 7 nga 24

8 Grafikon 1porast realnog BDP i doprinos njegovih komponenti. Konsumi Eksporti i mallrave dhe shërbimeve BPV reale Investimet Importi i mallrave dhe shërbimeve % 0.9% 3.0% 1.9% 3.5% % % 2.0% 2.1% 3.6% 3.5% 2.1% 2.0% 3.2% 4.5% % -2.4% 3.9% 2.5% 3.9% % 3.0% -2.2% 4.5% -2.3% 4.5% 2.1% 1.5% 4.5% 1.8% 1.9% 1.6% 1.3% 5.7% 5.4% Izvor 1Odeljenje za makro-ekonomiju, Ministarstvo za finansije, Vlada Republike Kosovo Ostaje izazov činjenica da je stopa nezaposlenosti dostigla stopu od 47% u a još je veća u rularnim područjima. Oko mladih ljudi svake godine pristiže na tržište rada. Kao što je poznato iz mnogobrojne strateškee dokumentacije Kosova, nezaposlenost, siromaštvo i BND ( 1,795 po glavi stanovnika za 2009 godinu) su najveći problem Kosova. Postoji hitna potreba za dodatnim ekonomskim porastom, kako bi se otvorilo što više radnih mesta. U tom smislu, efikasne politike za razvoj privatnog sektora, odigraće ključnu ulogu u omogućavanju ekonomskog rasta, na čelu sa izvozom i investicijama. Nadalje, u proceni Svetske banke za godinu, Kosovo je rangirano kao država sa prihodima niski - srednji. Uspešna implementacija ove strategije, delovala bi kao katalizator za ukupan ekonomsku i društveni razvoj, i time bi se omogućilo Kosovu da se do 2020 godine pridruži državama sa prihodima viši srednji a do 2030 godine onima sa prihodom visoki (sledi tabela). 2 Banka Botërore MTI/DIEKP, 2012 Faqe 8 nga 24

9 Grafikon 2Rangiranje Kosova os strane Svetske banke u indeksu razvoja izabranezemlje Evropa i CentralanaAzija Država (rradhitje alfabetike) Grupe dohodak Viti Austrija Estonija Nemačka Hrvatska Republika Češka Bosna i Hercegovina Bugarska Makedonija Srbija Turska Kosovo Albanija Visokidohodak Visokidohodak Visokidohodak Visokidohodak Visokidohodak Višisrednjidohodak Višisrednjidohodak Višisrednjidohodak Višisrednjidohodak Višisrednjidohodak Nižiisrednjidohodak Nižiisrednjidohodak Izvor 2Svetska banka: Pokazatelji razvoja 2.2 Industrija i MSP Razvoj malih i srednjih preduzeća Kosovska privreda se od 1999 godine uglavnom oslanjala na međunarodnu pomoć, javni sektor i remitance (BB, 2010). Uloga privatnog sektora, posebno MSP je bio relativno loš. Nezavisno od ovoga, Kosovo je još uvek u fazi tranzicije, gde preduzetništvo i stvaranje male privrede, treba da igra važnu ulogu na putu ka modernoj i slobodnoj tržišnoj privredi, a samim tim se očekuje prosperitet i ekonomski rast. Kosovo ima negativni platni bilans, gde je uvoz znatno veći od izvoza. To je uglavnom i zbog toga što Kosovska MSP nisu dovoljno konkurentna na međunarodnom nivou. MSP koja su slabi izvoznici, nekonkurentna, sprečavaju dalji doprinos MSP u BDP, otvaranju novih radnih mesta i privredni rast u celini. Zbog nepovoljnog poslovnog okruženja koji je dominirao u prošlosti, kreativnosti preduzeća, kao i nedostatak investicija u istraživanja i razvoj, Kosovu nedostaju inovativne firme sa brzim razvojem, koje će dati glavni doprinos u otvaranju novih radnih mesta u razvijenim zapadnim privredama. Preko 50% svih MSP koje posluju u sektoru trgovine, karakterišu se malim i neproduktivnim investicijama. Ovaj model koji sledi princip kopiranja i ja ću kod novih biznisa, ograničava kapacitet sektora MSP za stvaranje novih radnih mesta. U pogledu razvojnih politika, izveštaj Indeks politika za MSP u 2009 pokazuje da je Kosovo iz raznoraznih razloga još uvek u fazi MTI/DIEKP, 2012 Faqe 9 nga 24

10 kompletiranja osnovnih institucionalnih razloga, zakonskih i regulatornih koji se bave politikama MSP. Istraživanja koja su obavljena u preduzećima, mikro, malim i srednjim, tačnije na osnovu 800 istraženih MSP krajem godine i početkom pokazuju da je glavna prepreka u razvoju MSP to jest otvaranju novih radnih mesta sledeća: Pristup finansijama (kreditiranja, kamate, vremenski rokovi); Opšta ekonomska situacija; Električna energija; Nelojalna konkurencija (međi lokalnim preduzećima); Okolnosti spoljne trgovine itd. Poteškoće u pristupu finansijama i sprovođenje zakonodavstva navodi se i u izveštaju o progresu u 2010,2011 kao i u izveštaju o studiji izvodljivosti takođe. Dok, nedostatak konkurencije pokazuje i činjenica da je preko biznisa registrovano na Kosovu, ali samo plaća porez Poreskoj upravi Kosova (videti sledeću tabelu) Tabela 1Kosovske kompanije i porezi Kompanije prema broju zaposlenih (Agencijazaregistraciju biznisa) (Por. Uprava) (Por. Uprava) Total? 100, % 18, % 82, % 100, % 16,438, % Mikro (1-9) 99, % 16, % 82, % 41, % 3,476, % Mala (10-49) 1, % 1, % (215) 15.5% 30, % 5,664, % Srednja (50-249) % % (96) 50.5% 28, % 7,297, % Izvor 3 ARBK / MTI, PUK / MF Kosovskekompanije ::: Porez (fiskalna godina 2011) Ukupanbroj Nr. ofcompanies (FY 2011) radnika? Odstupanja Plaćenilični porezi Direktne strane investicije ( FDI ) Imajući u vidu poboljšanu poslovnu klimu, stabilnog makro-ekonomskog ambijanta i odlične mogućnosti za biznis u svim sektorima, Kosovo postaje sve privlačnije mesto za razvijanje biznisa. Kao rezultata toga poslednjih godina je u stalnom porastu interes stranih investitora. Kosovo je privuklo više od 1 milijarde Direktnih stranih investicija (DSI) poslednje tri godine. Kulminaciju je dostignuta u godini sa 440 miliona evra DSI, blagi pad se osetio u i 2009 godini, i to uglavnom zbog uticaja globalne finansijske krize. U na Kosovu je nastavljen pozitivni trend rasta DSI. Od ostalih država, rasta je uglavnom bili iz Engleske i Turske. U tabeli koja sledi dati su podaci o obimu i poreklu stranih investicija za 5 poslednjih godina. Što se tiče DSI na Kosovu prema formi investicija, 73.2% su kapitalne investicije, koje su sve do septembra 2011, bile za 22.0% veće u odnosu na prethodnu godinu. U sklopu DSI koje su stigle na Kosovo, 14.2 % predstavljaju investicije neraspoređenih dobiti, dok su investicije u drugim MTI/DIEKP, 2012 Faqe 10 nga 24

11 oblicima (uglavnom su to krediti između preduzeća) oko 12,6% i one su zabeležile značajan rast sa 13.6 miliona evra koliko ke bilo u septembru na 36.9 miliona evra doseptembra godine. Dve tabele i grafikoni ispod pokazuju Direktne strane investicije prema zemlji i ekonomskim aktivnostima i vrednost investicije u milionima evra. Tabela 2Direktne strane investicije po zemljama (godina , u EUR mil) Stranedirektneinvesticije po zemljama(godinat ,u EUR mil) Državai Ukupno? %? 2009 %? 2010 %? 2011 %? Ukupno? 1, % % % -16.8% % -21.6% % 27.3% % 7.9% 1 Nemačka % % % -8.5% % 70.9% % 21.7% % -27.2% 2 Engleska % % % -68.5% % -83.1% % 527.4% % 105.9% 3 Slovenija % % % -21.2% % 14.7% % -33.1% % -52.4% 4 Austrija % % % 44.9% % -69.8% % 36.1% % -7.1% 5 Švajcarska % % % 230.9% % -29.3% % 54.6% % -12.0% 6 Holandija % % % -45.4% % -32.9% % -4.0% % -2.1% 7 Turska % % % 340.7% % -39.1% % -66.2% % 608.2% 8 Albanija % % % 544.1% % 6.4% % -12.9% % -44.8% 9 Ostale % % % -28.1% % -28.8% % 64.6% % 14.8% Izvor 4Centralna banka Kosova Tabela 3Direktne strane investicije prema ekonomskim aktivnostima (godina , u EUR mil) Stranedirektneinvesticije prema ekonomskinaktivnostima (godina , u EUR mil) Investicije Ukupno? %? 2009 %? 2010 %? 2011 %? Ukupno? 1, % % % -16.8% % -21.6% % 27.3% % 8.0% 1 FiinansijskeUaluge % % % 51.1% % -26.9% % -53.7% % 1.6% 2 Građevinai % % % 208.2% % 224.4% % 131.7% % 43.0% 3 Proizvodnjai % % % -33.3% % 185.0% % 129.8% % -68.0% 4 Nekretnine % % % 140.0% % -11.3% % -4.0% % 50.1% 5 Trans. i Telekom % % % -52.9% % -46.4% % -89.2% % -62.7% 6 Rudnici % % % -50.0% % -48.9% % -87.5% % -67.2% 7 Ostalo % % % -4.3% % 3.0% % -72.5% % 142.4% Izvor 5Centralna banka Kosova MTI/DIEKP, 2012 Faqe 11 nga 24

12 Grafikon3Investicije na Kosovu prema zemljama i sektorima( ) Gjermania Anglia Sllovenia Austria Zvicra Holanda Turqia Shqipëria Tjera Investimet e huaja direkte sipas shteteve (vitet , në EUR mil) Investimet e huaja direkte sipas aktivitetit ekonomik (vitet , në EUR mil) Shërbime financiare Ndërtimi Prodhimi Patundshmëritë Trans. dhe Telekom. Minierat Tjera Gjermania Anglia Sllovenia Austria Zvicra Holanda Turqia Shqipëria Tjera Investimet e huaja direkte sipas shteteve (vitet , në EUR mil) Investimet e huaja direkte sipas aktivitetit ekonomik (vitet , në EUR mil) Shërbime financiare Ndërtimi Prodhimi Patundshmëritë Trans. dhe Telekom. Minierat Tjera Izvor: Centralna banka Kosova Uzimajući kao osnov tri zadnje godine, u gornjem grafikonu se može videti da je DSI najviše bilo u građevinarstvu i nepokretnostima, zatim slede usluge, proizvodnja finansijske usluge. Vidi se da su u 2007 i 2008 godini prednjačili sektor transporta i telekomunikacija kao i finansijske usluge, u tim sektorima je bilo najviše DSI Što se tiče opštih izazova, institucije koje podržavaju razvoj privatnog sektora na Kosovu, suočavaju se nedovoljnim kapacitetima za promociju stranih investicija, naročito imajući u vidu žestoku konkurenciju u regionalnim zemljama u ovom pravcu. Takođe postoje mnoge poteškoće u sprovođenju zakona koji se odnose na ove oblasti, ali i onih sa unutrašnjim tržištem i trgovinom. Što se tiče oblasti industrije (u kojoj posluje oko biznisa u različitim sektorima), struktura ovih sektora nastavlja da se suočava sa niskim stepenom tehnološkog razvoja i know how, gubitak tradicionalnih tržišta u EU i van nje, zatim privatizacija javnih preduzeća, koja je loše obavljena, dovela je do toga da se mnogim industrijskim preduzećima promeni namena. Takođe vredi naglasiti da Vlada ne pruža dovoljan podsticaj preduzećima na pr. Makedonska vlada direktno stimulliše investicije do 50 %, a takođe omogućava i prekid plaćanja poreza (tax breaks), do 10 godina. Prekid poreza bi bio MTI/DIEKP, 2012 Faqe 12 nga 24

13 dobar stimulans naročito za početni period biznisa. Stimulativne pakete pruža i Vlada Srbije i to do evra za posao koji se ostvaruje u siromašnim gradovima. Nedostatak podsticajnih paketa za započinjanje biznisa dovodi do toga da se gube i strane investicije. Nedavno smo imali primat Turskog investitora koji je bio zainteresovan da ulaže, ali je otišao u Bugarsku umesto na Kosovu, zbog činjenice što mu je Vlada Bugarske ponudila poslovni prostor na 5 godina bez kirije Sredina za biznis, pokretati biznis na Kosovu U izveštaju o progresu EK za Kosovo za 2010 i godinu, ograničen pristup finansijama identifikovana je kao prepreka u razvoju MSP. Grafikon4Izveštaji Svetske banke o razvoju biznisa na Kosovu (2013 vs. 2012) Mbrojtja e investitorëve Fillimi i biznesit Lejet e ndërtimit Pagesa e taksave Tregtia përmes kufijve Marrja e rrymës Implementimi i kontratave Marrja e kredisë Zgjidhja e pa-aftësisë paguese Regjistrimi i pronës Izvor6Svetskabanka Imajući u vidu ovaj izveštaj kao i druge preporuke, kao što je onaj Svetske banke za biznis, MTI je priznalo da je za uklanjanje barijera za investicije u biznis i stvaranje novih radnih mesta potrebni veći napori na svim nivoima Vlade i da je uprošćenje administracije ključ za uspešno poslovanje. Upravo je iz ovih razloga osnovan i stavljen u funkciju Nacionalni savet za ekonomski razvoj. Ovi napori čine jezgro Strateškog cilja br.1 i kao takvi imaju glavnu ulogu u novom konceptu razvoja koji su predviđeni u Strategiji razvoja privatnog sektora. Ovde su izazov izgradnja i integracija komponenti regulatorne reforme, i uopšteno raznih inicijativa u procesu koje se odnose na evropske integracije, investicije i zakonske reforme i konkurenciju. MTI/DIEKP, 2012 Faqe 13 nga 24

14 U ovom smislu, prošle godine je smanjen broj glavnih procedura, koje su rezultirale u poboljšanjem poslovnog okruženja na Kosovu. Takođe protekle tri godine je učinjena velika poreska reforma i reorganizacija u naplati PDV putem fiskalnih kasa. Ovo su bili ključni koraci u pokušaju da se smanji nivo informalnosti biznisa i za dokazivanje napretka u odnosima između poslovne zajednice i Vlade.Ovo je učinjeno u nastojanju da se smanji informalitet, koji prema izveštaju za izvodljivost i dalje ostaje visok, gde je strategija predvidela dodatne korake u rešavanju ovog problema. Kosovo profitira od prefencijalnog sporazuma sa EU, još od kraja decembra godine. Takođe Kosovo dobija i od Vlad SAD putem Opšteg sistema preferenci za vize od proizvoda. I pored ove činjenice, a prema istraživanjima, proizilazi da Kosovski biznisi ne koriste dobro ove zagarantovane preference. Trenutno oko biznisa razvija različite aktivnosti u industrijskim sektorima, od kojih su oko 14% radili i pre godine. Struktura ovih sektora još uvek ima nizak nivo tehnološkog znanja know-how-technology, gubi tradicionalna tržišta u EU i van nje, a mnogim privatizovanim industrijama promenjena je namena i aktivnost. Što se tiče zaštite industrijske svojine, ili dobara, imajući u vidu mali broj aplikacija iz biznisa, potvrđuje se da građani i biznisi Kosova nisu dobro informisani o značaju zaštite njihovih dobara. Kako bi se napredovalo u ovoj oblasti, strategija predviđa povećanu aktivnost u jačanju svesti naročito kod biznisa, o značaju zaštite svojih dobara, kao i napredak u saradnji sa relevantnim institucijama, bilo domaćim ili međunarodnim. 2.3 Situacija na unutrašnjem tržištu Infrastruktura kvaliteta je potrebna i neophodna osnova za razvoj tehnologije, proizvodnje, usluga i trgovine. Standardi su tehnička grupa specifikacija koji se koriste kao pravila ili uputstva kako za opisivanje karakteristika materijala. proizvoda, usluga ili procesa. Kvalitet se postiže testiranjem materijala ili proizvoda. Testovi se sprovode od strane laboratorijske mreže koje posluju prema pravilima i propisima koja su zasnovana na standarde. Metrologija pruža usluge koje garantuju da se oprema koja se koristi na testiranju vrši tačno merenje. Štaviše, Akreditacija je takođe sastavni deo sistema infrastrukture kvaliteta, i funkcioniše sa idejom da svi delovi sistema infrastrukture kvaliteta deluju prema odgovarajućim standardima procenjujući kompetentnost organa za ocenu konformiteta. Takođe iz analize sektora primećuje se da je dobra kombinacija između funkcionalne države, konkurentnih proizvođača i svesnih potrošača, što garantuje efikasnost na tržištu, kvalitet i potrošnju i proizvodnju. Konačno osigurava socijalno ekonomsko i političko blagostanje (figura u nastavku). MTI/DIEKP, 2012 Faqe 14 nga 24

15 Grafikoni 5Trougao 'Država -Proizvođač-Potrošač' 1. Država 0 = Ne-efikasna tržišta, trošenje prirodnih resursa, nizak kvalitet proizvoda/usluga 1 = Preopterećenost regulativama i poteškoće u sprovođenju 1+2 = De balans prema proizvođačima, ozbilje štete ambijenta = Efikasnost tržišta, kvalitet i postojanost u potrošnji i proizvodnji 2. Proizvođači 3. Potrošači Da bi se došlo da dobrog eko sistema, država-proizvođač-kupac, neophodna je postojana nacionalna infrastruktura, koja bi obezbedila kontinuiran rast konkurencije u privatnom sektoru u trgovini uz stalno poboljšanje dobrobiti kupca. Otvaranjem ekonomija put svetskih tržišta, smatrase da postojanje kvalitetne i razvijene institucionalneinfrastrukture, preduslov za uspešan razvoj 3. Infrastruktura kvaliteta je vitalna, između ostalog, za: povećanje konkurentnosti domaće industrije; rast stranih investicija u zemlji ( FDI ) i izvoza; zaštita potrošača na domaćem i inostranom tržištu; nacionalni sistem inovacijai dr.. Razvoj i postojanost infrastrukture kvaliteta zavisi između ostalog i od ekonomskih politika pa sve do sprovođenja međunarodnih standarda (dobrih praksi) o sigurnosti kvaliteta usluga i proizvoda. Grafikon u nastavku sadrži glavne oblasti, koje čine infrastrukturu kvaliteta. 3 Alexander Speed, Savetnika za aekonomsku politiku i razvoj privatnog sektora, GIZ Kosovo, radionica dana 22 Novembra 2012, Prishtina MTI/DIEKP, 2012 Faqe 15 nga 24

16 Grafikon 6 Infrastruktura kvaliteta Kao referenca da se pokaže važnost izgradnje održive infrastrukture kvaliteta, na porast Nemačke privrede snažno utiče standardizacija. Smatra se da četvrtina godišnjeg rasta nemačke se zasniva na projektima za standardizaciju. Godišnji imput u standardizaciju iznosi približno oko 700 miliona evra. Dok godišnji nemački benefit, putem standardizacije smatra se oko 20 milijardi evra sto iznosi oko 1 % BDP 4 Od novembra Godine KDA je član evropskih korporacija za akreditaciju (AE) kao pridružen član, takođe DAF je punopravni član u IAF (međunarodni forum za integraciju) i u ILAC (međunarodna organizacija za akreditaciju laboratorija) U okviru ocene usaglašenosti je 19 probih laboratorija i jedno inspekcijsko telo a u toku je akraditacija 7 tela za ocenu konformiteta. Sto se tiče metrologije, laboratorije još uvek nisu funkcionalne, a metrološki nadzor nije na željenom nivou. Uprkos činjenici da postoji oko 20 probnih i kalibracionoh laboratorija, one još uvek nisu ni približno dovoljne za potrebe kompanija i unutrašnjeg tržišta. Nedovoljna iskorišćenost opreme za kalibraciju, nadalje se uočava nedostatak profesionalnog osoblja, sto je između ostalog dovelo do kašnjenja u baždarenju vaga, volum-metara. Dakle strategija ima kao 4 DIN (2000): GesamtwirtschaftlicherNutzen der Normung - Zusammenfassung der Ergebnisse der DIN- StudieausdemJahr MTI/DIEKP, 2012 Faqe 16 nga 24

17 objektiv porast metrološkog nadzora, smatrajući da ce ovo da skrene pažnju i podigne značaj metrologije. Tržišni nadzor i potrošač Trenutno tržišta nadgledainspekcija biznisa, inspekcija se obavlja od strane centralne inspekcije u MTI i sedam regionalnih kancelarija. U ovom digasteru se očekuje nedostatak administrativnih kapaciteta i neadekvatna koordinacija inspekcijskih organa u određenim oblastima. Dalje, cesto se primećuje i mešanje ovlašćenja, kao na primer tržišne inspekcije i inspekcije metrologije, ova činjenica negativno utiče na tok praćenja unutrašnjeg tržišta. Još uvek nedostaje informisanost, svest, edukacija i obrazovanje građana o pravima koja oni kao potrošači imaju, takođe je neophodna veća uključenost NVO koje tretiraju potrošačku oblast. Poseban problem je i kašnjenje AUV u sastavljanju uredbe iz oblasti sigurnosti prehrambenih proizvoda. Službenicina nedostaje znanje u menadžmentu kvaliteta, posebno znanje koje je predviđeno prema zahtevima standarda serije SK ISO 9,000; serije SK ISO/IEC 17,000; EN 45000; SK ISO 22000; i SK ISO Zahteve koje treba ispuniti u skladu sa direktivama pristupa i propisima EU podržavaju članstvo u međunarodnim strukturama tri glavna stuba infrastrukture kvaliteta, kao i ispunjavanje kriterijuma za potpisivanje sporazuma stabilizaciji i asocijaciji, kao i članstvo u STO i međunarodne i regionalne mehanizme. Primećuje se da za akreditaciju nedostaju organi koji procenjuju usaglašenost proizvoda za industrijske proizvode, kao i da nisu svi organi koji procenjuju usaglašenost, kao sto je onaj za homologaciju vozila, koji su pod nadzorom DCA. Ovo čini nadzor neefikasnim u sistemu za usaglašenost. Strategija predviđa povećanje broja TVK koje su akreditovane za njihovo pravilno praćenje. Za pravilno praćenje proizvoda koji cirkulišu na tržištu neophodna je prava među institucionalna i regionalna saradnja, posebno u razmeni informacija. Sto se tiče regionalne saradnje, inspektorat još uvek nije integrisan u sistemu RAPEX, ovaj sistem sluzi za razmenu informacija o opasnim proizvodima (koji nisu usaglašeni). Zakonodavstvo još uvek nije u potpunosti u skladu sa direktivama EU, sto je izazov koji je identifikovan i u izveštaju o progresu Godine, posto u aktuelnom zakonu nije uključen i drugi deo direktive 765. Stoga strategija predviđa bolju saradnju u razmeni informacija i približavanje relevantnog zakonodavstva. Za zaštitu potrošača ostaje izazov činjenica da se mali broj potrošača javlja za pomoć, sto je jedan od glavnih pokazatelja da potrošači nisu informisani dobro i da je nivo svesti nizak. Drugi razlog može biti sumnja građana da ce se njihov slučaj biti rešen od strane resiti od strane nadležnih organa. Ovo iziskuje potrebu da se odmah interveniše i da aktivnosti budu učestale u osvešćivanju domaćeg potrošača, kako bi se prijavljivale neregularnosti i podizanje efekta u rešavanju žalbi. 2.4Stanje na tržištu U sklopu politike slobodnog tržišta, Vlada Kosova je posvećena u uspostavljanju pravih kriterijuma i tehničkih standarda za proizvode i usluge, koje su utvrđene u trgovinskom sporazumu i harmonizovanom zakonodavstvu u EU, kao i uspostavljanje adekvatnih mehanizama sa odgovarajućim mehanizmima sa ovlašćenjima za njihovo sprovođenje, ovim će MTI/DIEKP, 2012 Faqe 17 nga 24

18 se Republici Kosovo omogućiti povećanje konkurentnosti na domaćem i stranom tržištu, kao i otklanjanje mogućih trgovinskih barijera, kako bi se zaštita zdravlja i života, potrošača i životne sredine, kao i da postane sastavni deo u međunarodnim organima. Kosovska privreda je već dve decenije ugnjetavana i izolovana. Kao posledica ovoga ekonomija Kosova nije struktuirana u nedostatku industrijskih proizvoda izgubila je tradicionalno tržište i ostala je sa beskorisnom radnom snagom. Sklonost da se zavisi os izvoza, od kojih su neke zaista problematične industrije (kao sto je tekstilna i metalska) stvaraju opasnu situaciju za tržište rada u državama Balkana, ovo na osnovu prirodnih nastojanja ovih industrija da teže, migriraju u državama sa jeftinom radnom snagom i jeftinom električnom energijom, kao sto su države Centralne i istočne Azije. Sto se tiče trgovinskih partnera, Kosovo je nastavilo saradnju sa oba bloka, državama EU i susednim državama članicama CEFTA. Trgovinski odnosi sa ovim grupama država imali su svoje uspone i padova, sa druge strane, krajem Godine EU je ukinula autonomne mere (uvoz bez carinskih obaveza sa nekim izuzecima) Kosovu za izvoz. Ovo je odlučeno u decembru Godine. Pregovori o sporazumu za slobodnu trgovinu (SST) između Kosova i EU, zastali su zbog političkih razloga, ali u poslednje vreme postoje naznake da će se nastaviti. Sledeći problem je izvoz u Srbiju i Bosnu koji je nastao od nezavisnosti Kosova, u februaru 2008 godine. Nakon uvođenja recipročnih mera Kosova prema Srbiji u Godini, izvoz u Srbiju (kao i tranzit kroz teritoriju Srbije) je ponovo započeo, ali se teškoće nastavljaju. Uvoz, koji se za jednu državu smatra kritičnim za ekonomiju zemlje i blagostanje, treba da se utvrdi sa niskom ili nultom tarifom. Takođe, prema pravilima STO, zabrane uvoza se mogu primeniti u određenim uslovima, uključujući ovde trgovinu oružjem, municijom, i oružja koje se koriste u ratu, eksplozivna sredstva (GATT član XXI); neophodne mere za sprovođenje rezolucije UN (GATT član XXI); neophodne mere za zaštitu javnog morala (GATT član XX); neophodne mere za zaštitu zdravlja ljudi, životinja, ili biljnog sveta (GATT član XX); mera za zaštitu nacionalne imovine sa umetničkom vrednošću, istorijskom ili arheološkom vrednošću (GATT član XX); ograničenja u očuvanju (GATT član XII) i td. Slično tome, sporazum CEFTA, dodatak 1 član 18 dopušta državama da zaštite svoje osnovne interese sigurnosti. Pored povećanja izvoza, što znaci pozitivnu promenu njihove strukture (trgovinski deficit za period je iznosio 60%), postoji stalni rast uvoza, koji je u 2008 godini premašio 2 milijarde evra. Pozitivno u ovome je prelazak uvoza robe za široku potrošnju na uvoz tehnologije. Kako bi se i nadalje poboljšavale, tarifna struktura na Kosovu zahteva hitno razmatranje i izmenu postojećih tarifa. Trenutne tarife se trebaju uspostaviti nakon ekonomskih analiza, inputa zainteresovanih strana kao u utvrđivanja nacionalnih interesa. Kako bi smo imali dobru tarifnu politiku podeljenu na sektore, zahteva se odgovarajuća studija sektora sa potencijalom i potrebnom podrškom. I konačno, trgovinska politika treba aktivno da podržava stvaranje sto prijatnijeg ambijenta za poslovanje i investicije na Kosovu. MTI/DIEKP, 2012 Faqe 18 nga 24

19 4 Zakonski okvir politika i institucija 4.1 Industrija i MSP Zakonodavstvo na snazi reguliše pitanja kao što su, razvoj privrednih zona; klasifikaciju; podsticanje stvaranja MSP; takođe i uslova i postupaka koji regulišu registraciju patenta, trgovinskih marki i industrijskog dizajna, kao i prava koja potiču njihovom registracijom, osnovna prava stranih investitora, turističke usluge, trgovinu na veliko i malo u unutrašnjem tržištu, nelojalnu konkurenciju i mere nadzora. Razvoj industrijskih politika je u funkciji Odeljenja industrije. Za registraciju biznisa postoji Agencija za privredne registre. U funkciju primene ovih politika u funkciji je Agencija za podršku razvoju privatnom sektoru. Politike industrije se tretiraju i u radnoj grupi za trgovinsku politiku i 5 pod radnih grupa, njihove detaljne funkcije se pominju u delu o trgovini. Prava intelektualne svojine na Kosovu su podeljena u dva dela: 1. Prava intelektualne svojine uključujući patente, trgovačke marke i industrijski dizajn, i oznaku porekla ili geografskog porekla, sve su u sastavu Agencije za industrijsku svojinu (MTI) i 2. Autorska prava i srodna prava, za koja je odgovorna kancelarija za Autorska prava, Ministarstvo kulture omladine i sporta (MKOS). U ovom segmentu spada i industrija turizma, koja je pod nadležnosti Odeljenja industrije, odnosno odeljenja za politike i turizam. 4.2 Unutrašnje tržište Slobodan protok roba Infrastruktura kvaliteta igra ključnu ulogu u poboljšanju slobodnog kretanja robe. Ovde se uključuje: Metrologija, akreditacija i standardizacija. Metrologiia pruža usluge koje garantuju da oprema koja se koristi na testiranju obavlja tacno merenje. Misija DMK da uspostavi stabilan i kompatibilan sistem infrastrukturi metrologije na Kosovu, kojim bi se omogućio rast konkurentnosti na Kosovu, čime bi se omogućili uspostavljanje konkurentnosti domaćeg i stranog tržišta. Sta više, Akreditacija kao sastavni deo sistema infrastrukture kvaliteta jedne zemlje, tezi da osigura da svi delovi sistema infrastrukture kvaliteta, funkcionišu prema odgovarajućim standardima putem procene ovlašćenja organa ocene kvaliteta. Standardizacija je u funkciji Kosovske agencije za standarde i posluje na osnovu zakona o standardizaciji koji je na snazi. U funkciji je još18 tehničkih komiteta, koji sprovode standarde prema zahtevu trećih strana. Takođe postoji i Profesionalni savet za standardizaciju. MTI/DIEKP, 2012 Faqe 19 nga 24

20 Tržišni nadzor ima nadležnosti da vrši inspekciju standarda robe i kvalitet usluga, koji pružaju privredni subjekti na teritoriji Republike Kosovo. Tržišni inspektorat, kao odgovorni organ za nadzor tržišta, delije kao nezavisno telo u okviru Ministarstva trgovine i industrije. Organizovan centralizovanoj formi u Centralnom inspektoratu u sastavu MTI, kao i u 7 (sedam) Regionalnih kancelarija (koje pokrivaju sve opštine). Zaštita potrošača se definiše kao institucionalni i pravni mehanizam koji je u službi zaštite prava potrošača, za delovanje jedne pravedne tržišne konkurencije, obezbeđujući da tržište bude dobro i fer informisano. Zaštita potrošača je stavljena pod Odeljenje za potrošače. Takođe postoji i savet potrošača. 4.3 Trgovina Zakonodavstvo na snazi reguliše unutrašnju i spoljašnju trgovinu, zaštitne mere uvoza, anti damping i kontra balansirajuće mere. Zatim zakonodavstvo za Intelektualna prava i industrijska prava, konkurenciju i državnu pomoć, trgovinu naftom i njenim derivatima, trgovina strateskim proizvodima, kao i zakonodavstvo carina i akciza. Razvoj trgovinskih politika je u nadležnosti Trgovinskog odeljenja (MTI). Praćenje trgovinskih politika se uglavnom vrši kroz radne grupe koje vrše koordinaciju trgovinskih politika. U ovu svrhu MTI je osnovalo i stavilo u funkciju radnu grupu za trgovinske politike i 5 radnih podgrupa kao sto su: radna podgrupa za usluge, industriju, poljoprivredu, trgovinske olakšice i trgovinske sporazume. U okviru institucija treba pomenuti i organizme koji se staraju o standardu i kvalitetu proizvoda, poznatih kao Sanitarni i fitosanitarni standardi. Ovim se bavi agencija za akreditaciju u sastavu MTI kao i Nacionalni institut za zdravstvo u sastavu Ministarstva zdravlja. MTI/DIEKP, 2012 Faqe 20 nga 24

21 5 Naredni koraci Operativni plan Preporučuje se da se odmah nakon usvajanja ove strategije započne sa intenzivnim razvojem plana za implementaciju, monitoringa i ocene dali ova strategija postaje realnost. Kao polazna tačka može se uzeti jedinstvena i sveobuhvatna platforma operacionog plana. Aneks 4 sadrži jednu takvu platformu, koja je figurativno prikazana u sledećoj tabeli: Grafikon 7Strateski i operacioni plan MTI za razvoj privatnog sektora na Kosovu Tokom razvoja strateskog plana, visoki službenici i osoblje MTI, pokazali su visok stepen posvećenosti i profesionalne odgovornosti, ne fokusirajući se samo na striktni deo strategije ( strateski ciljevi i pod-ciljevi ), oni su takođe započeli operacioni plan, razvijajući odgovarajuće ciljeve za svaki pod-cilj (tabela u nastavku). Ovi ciljevi su merljivi, dostižni i realni i na vreme doneti. MTI/DIEKP, 2012 Faqe 21 nga 24

22 Tabela4Strateški ciljevi i zadaci Strateški ciljevi i podciljevi Zadaci OBLAST 1: Industrija, investicije i MSP 1 Država i globalno konkurentna preduzeća 1.1 Orjentacija u Strateškim Do kraja Godine Vlada Republike Kosovo se opredeljuje za 3 do 5 strateška sektora sektorima industrije, dajući prioritet Do kraja 2014 godine ce se identifikovati i uspostaviti politike koje ce se ponuditi preduzećima kao stimulativna i podsticajna mera proizvodnji i izvozu Do kraja Godine razvijaju se programi za podršku strateških sektora 1.2 Stalna podrška razvoju tehničkih inovativnih i upravljačkih sposobnosti 1.3 Stalno poboljšanje pristupa finansijama 1.4 Zaštita industrijske imovine U periodu godine obezbediće se obuka za preduzetnike u podizanju tehničke veštine Do kraja Godine, otvaranje tri nova inovativna centra Do kraja Godine, stvaranje posebnih fondova za podršku inovativnih ideja biznisa Tokom perioda da se angažujemo u kreiranju šema koje garantuju kradite Tokom Godine, organizovati se u stvaranju šeme donacija Do kraja Godine organizovati 6 događaja sa ciljem osvešćivanja za domaća preduzeća, informišući o značaju zaštite industrijske svojine OBLAST 2: Slobodan protok roba 2 Dalji razvoj infrastrukture kvaliteta 2.1 Dalji razvoj zakonske i industrijske Do kraja Godine, povećan nadzor metrologije sa posebnim fokusom na metrologiju zlata, električne energije i nafte metrologije Do kraja 2015, preduzeti odgovarajuće mere sa ciljem očuvanja 2.2 Stalni porast akreditovanih TOU 2.3 Obezbeđivanje kontinuiteta u ispunjavanju nacionalnih standarda Od 2012 do 2015 povećati za 70% broj TOU Od uvećati za 150% broj TVK za akreditaciju Od obezbeđivanje 70 nadzora akreditovanih TVK Od 2013 godine do 2015g izveštaj akreditovanih TVK v.s ne akreditovnih TVK respektivno uvećati sa 10/90 % na 20/80% MTI/DIEKP, 2012 Faqe 22 nga 24

23 Strateški ciljevi i podciljevi Zadaci zahteva standarda Od 2013 do 2015, sprovesti 20 obuka u primeni standarda ISO17020 i Od 2013 do 2015, organizovati najmanje 3 promocije o značaju standarda i akreditacije, na kojim treba učestvovati najmanje 200 relevantnih učesnika 2.4 Porast broja usvojenih standarda i podizanje svesti u njihovom sprovođenju Od 2013 do 2015, izveštaj usvojenih standarda kao SK u odnosu na evropske standarde koji su na snazi povećati sa 22.5/77.5 % na 60/40 % Od 2013 do 2015, izveštaj o odnosu harmonizovanih standarda i onih usvojenih kao SK uvećati sa 40/60 % na 70/30 % Od 2013 do 2015, organizovati najmanje 6 promocija o značaju standarda, uz učešće najmanje 400 relevantnih učesnika 3 Sigurnost neprehrambenih industrijskih proizvoda 3.1 Podizanje svesti Do kraja 2013, imaćemo efikasan sistem za rešavanje žalbi potrošača Od 2013 pa do kraja 2015 uvećati broj sastanaka, debata i publikacija, u vezi sa dizanjem svesti za zaštitu potrošača 3.2 Nadzor tržišta, odnosno industrijskih proizvoda koji cirkulišu na domaćem tržištu Od 2013 do kraja 2015 godine povećava se broj skupova, debata i publikacija, u vezi sa podizanjem svesti i zaštitom potrošača Tokom perioda raditi na podizanju saradnje, misleći na pod-institucionalne, regionalne sa privatnim sektorom i civilnim društvom OBLAST 3: Trgovinske politike 4 Razvoj trgovinskih politika u smeru poboljšanja trgovinskog balansa zemlje 4.1 Podrška sektorima sa Do kraja 2013, identifikovati prioritetne sektore, sa izvoznim kapacitetom, koristeći kvantitativni ekonomski model potencijalom izvoza Do kraja 2014, razmatranje trgovinskih politika i uspostavljanje paketa koji je skalabilan i stimuliše one sa izvoznim potencijalom Do kraja 2014, identifikovati 3 do 5 potencijalnih trzišta za Kosovske kompanije MTI/DIEKP, 2012 Faqe 23 nga 24

24 Strateški ciljevi i podciljevi 4.2 Liberalizacija tržišta i sprovođenje sporazuma o slobodnoj trgovini 4.3 Članstvo u relevantnim trgovinskim organizacijama, dajući prioritet STO Zadaci Do kraja 2013 godine identifikacija i uspostavljanje sistema za analizu kvaliteta i kvantiteta sa ciljem izrade trgovinskih politika u skladu sa aktuelnim ekonomskim potencijalom, kao i izrada trgovinskih politika zasnovanih na evidenciji Do kraj 2015, liberalizacija najvećeg broja industrijskih proizvoda, i to sa EU. CEFTA i trećim zemljama Do kraja 2013 godine podneti zahtev za članstvo u STO Do kraja 2015, obrada najvećeg dela zahteva koji proizilaze iz STO MTI/DIEKP, 2012 Faqe 24 nga 24