МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

Transkript

1

2 МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ИСТОРИЈУ 95 MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES PROCEEDINGS OF MATICA SRPSKA FOR HISTORY Покренут године До 28. свеске (1983) носио назив Зборник за историју Главни уредници Академик Славко Гавриловић ( ) Академик Милош Благојевић ( ) Проф. др Војин Дабић (2013 ) Уредништво Др Ђорђе БУБАЛО Др Војин ДАБИЋ Др Петар В. КРЕСТИЋ Др Ненад ЛЕМАЈИЋ Др Мира РАДОЈЕВИЋ Др Александар ФОТИЋ Др Андреј Леонидович ШЕМЈАКИН Др Биљана ШИМУНОВИЋ БЕШЛИН Др Небојша ШУЛЕТИЋ Главни и одговорни уредник Проф. др Војин ДАБИЋ Copyright Матица српска, Нови Сад, 2017.

3 ISSN UDC 93/99(05) ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ИСТОРИЈУ 95 (1/2017) НОВИ САД 2017

4

5 САДРЖАЈ / CONTENTS ЧЛАНЦИ и РАСПРАВЕ ARTICLES and TREATISES Жарко Петковић Žarko Petković ЈЕДАН ПРИЛОГ О A CONRIBUTION TO ПОЗНОАНТИЧКОМ РУДАРСТВУ LATE ANTIQUE MINING У ДАРДАНИЈИ IN DARDANIA 9 14 Љубомирка Кркљуш Ljubomirka Krkljuš О ПРЕВОДИМА УГАРСКОГ ON THE SERBIAN TRANSLATIONS МЕНИЧНОГ ЗАКОНА, OF THE HUNGARIAN BILL ЊИХОВИМ АУТОРИМА И OF EXCHANGE LAW, КРИТИЧАРИМА ITS AUTHORS AND CRITICS Владан С. Гавриловић Vladan S. Gavrilović ПРЕГОВОРИ ИЗМЕЂУ СРПСКЕ И NEGOTIATIONS BETWEEN МАЂАРСКЕ СТРАНЕ НОВЕМБРА SERBIA AND HUNGARY IN ГОДИНЕ NOVEMBER Мира Радојевић Mira Radojević ЈОВАН ЦВИЈИЋ И JOVAN CVIJIĆ AND ЈУГОСЛОВЕНСКА ДЕМОКРАТСКА YUGOSLAV DEMOCRATIC ЛИГА ( ) LEAGUE ( ) БИБЛИОГРАФИЈА BIBLIOGRAFY Угљеша Белић ПРОФ. ДР РАНКО КОНЧАР БИБЛИОГРАФИЈА РАДОВА 71 84

6 ОСВРТИ REVIEW ESSAYS Миливоје Иванишевић ИСТОРИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ (Ненад Кецмановић, Чедомир Антић: Историја Републике Српске, Недељник, Београд 2016, 517 стр.) Осврт на поглавље: Грађански рат у БиХ ПРИКАЗИ BOOK REVIEWS Милован Цветановић СТРУЧНО ЗАВЕШТАЊЕ МАЂАРСКОГ АКАДЕМИКА ДОМОКОША КОШАРИЈА [KOSÁRY DOMOKOS, BEVEZETÉS MAGYARORSZÁG TÖRTÉNETÉNEK FORRÁSAIBA ÉS IRODALMÁBA 1. Általános rész : könyvtárak és bibliográfiák (Közreműködtek: Kulcsár Krisztina, Reisz T. Csaba, Szakály Orsolya), Budapest 2000, 362 p. 2. Általános rész : országos jellegű levéltárak és forrásközlések (Közreműködtek: Kulcsár Krisztina et al), Budapest 2003, 732 p. 3. Általános rész : megyei levéltárak és forrásközlések (Társszerkesztők:...Kulcsár Krisztina, Szakály Orsolya; Közreműködtek: Kovács Ferenc, Lappints Virág, Goda Károly), Budapest 2008, 708 p. 4. Általános rész : városi, mezővárosi és községi levéltárak és forrásközlések. I II, (Társszerzők:...Kulcsár Krisztina, Szakály Orsolya; Közreműködtek: Kovács Ferenc et al.), Budapest 2015, 1581 p.] Дамјан Ћулафић ПРИЛОГ ИСТРАЖИВАЊУ ГЕНОЦИДА У ВЕЛИЦИ (Геноцид у Велици 28. јула Зборник радова и саопштења са округлог стола у Велици одржаног 27. јула поводом седамдесетогодишњег помена; Одбор за обиљежавање 70 година од фашистичког геноцида у Велици 8. јула године; Велика 2015, 170 стр.) Предраг М. Вајагић КУЛТУРА СЕЋАЊА КОЛОНИЗАЦИЈА ВОЈВОДИНЕ (Милан Мицић, Насељавање Петровчана у Чиб Челарево , УПИ ЧИБ Челарево, Челарево 2016, 147 стр.)

7 Mира Радојевић СЕЋАЊА ЈЕДНОГ ИСТОРИЧАРА (Василије Ђ. Крестић, Запамћења, Матица српска, Нови Сад 2016, 332 стр.) Михаел Антоловић ИСТОРИЧАР КАО КРИТИЧКИ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦ (Чедомир Попов, Историја на делу. Разговори , приредила др Јелена Попов, Матица српска, Нови Сад 2016, 627 стр.) Петар В. Крестић ИСТОРИЈА СРБА У ТРСТУ (Култура Срба у Трсту = Cultura dei Serbi a Trieste /приредили M. Перишић и Ј. Рељић; превод Ј. Танасковић/; Архив Србије и Српска православна црквена општина, Београд и Трст 2016, 481 стр.) АУТОРИ У ОВОМ БРОЈУ / AUTHORS IN THIS ISSUE РЕЦЕНЗЕНТИ У ГОДИНИ / REVIEWERS OF PAPERS IN

8

9 ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ ARTICLES and TREATISES UDC Diocletianus 902/904(497.11) Оригинални научни рад Проф. др ЖАР КО ПЕТ КО ВИЋ Ун и в е р зи т е т у Б е о г р а д у Ф и ло з о ф ск и фа к ул т е т ЈЕ ДАН ПРИ ЛОГ О ПО ЗНО АН ТИЧ КОМ РУ Д А Р СТ ВУ У Д А Р Д А Н И Ј И СА Ж ЕТА К: Текс т се бави једн и м нови м на ла зом Д и о к ле ц и ја но вог фо л и са на об рон ц и ма Ко па о н и ка, не да ле ко од Бе лог бр да. Тај фо л ис искова н је око 298. г о д и не у се ве р ној Афри ц и, по во дом ве л и ког Ма к си м и ја но вог ра т а п ро т и в Мавар ск и х ус т ан и ка. Овај на ла з до зво ља ва по себ но и ма ју ћ и у вид у сведоча нс т ва о Ди о кле ци ја но вом лич ном тру ди да ожи ви ру дар ство у по ду нав ским про винци ја ма да се прет по ста ви да је руд ник сре бра и гво жђа на Бе лом бр ду био акти ван у Ди о кле ци ја но во вре ме, иа ко ди рект на све до чан ства о ра ду овог руд ник а по т и ч у и з по зног с ред њег ве к а. А ко бу де би ла п ри х ва ће на ова п ре т по с т а в к а подржана низом других индиција Бело брдо биће додато на списак илиричк и х (д а р д а н ск и х) а к т и в н и х и л и но в о у спо с т а в љ е н и х руд н и к а у по зној а н т и ц и. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: Д и о к ле ц и ја н, М а кси м и ја н, ру д а р с т в о, Д а р д а н и ја, Б е ло бр до, Афри ка Moже из гле да т и нео би ч но ш то текст о рударст ву у Дардан ији започ ињем и з јед н е г е о г р а ф с к и уд а љ е н е о б л а с т и и т о п р е ко јед н е ц рт иц е и з д ог ађ ајн е исто ри је у пи та њу је рат ко ји је Мак си ми јан во дио про тив уста ни ка у Африци то ком 296. и 297. го ди не. Али, то не сме ни ко га пре ви ше за чу ди ти: је дан рат у Афри ци по ве зан је са ру дар ством у Дар да ни ји јер је (по зно) Рим ско цар ство п р ед с т а в љ а ло јед н у це л и н у по л и т и ч к у, к ул т у р н у, п ри в р ед н у т а ко да с у ус т а н ц и у јед ном де л у Ц а р с т в а о с т а в љ а л и т р а г а у р а з л и ч и т и м а спек т и м а жи во та у дру гим де ло ви ма. Р и м ск а Аф ри к а, јед на од нај с т а ри ји х ри м ск и х п р о ви н ц и ја, у а н т и ч ко до ба била је ближа Ита ли ји не го што то су ге ри шу средњовековне, нововековне и мо де р не по л и т и ч ке и к ул т у р не ре а л но с т и. Афри ка је би ла ве о ма п лод на зе мља; код Пли ни ја сто ји да је це ла при па да ла Це ре ри. 1 1 Plin. NH Cf. Hor. Od ; C o lu m ( Ра з р е ш е њ а с к р а ћ е н и ц а ц и т и р а н и х и з в о ра мо г у с е на ћ и у т р е ћем и з да њу O x ford Cla s si c al D ic t i o n a r y, док су се епи граф ска и нум и з м а т и ч к а ко р п о р а с к р а ћ и в а л а п о п р е п о р у ц и и з L a n n é e p h i l o l o g i q u e).

10 10 При том, африч ко жи то је за Рим има ло јед ну зна чај ну пред ност у од носу на еги пат ско: ве ли ки део еги пат ске про из вод ње жи та био је по тре бан за прехрану домородачког становништва ; по вре ме но, на кон ве ли ких епи де мија, Еги пат је оста јао без рад не сна ге, што је мо ра ло ути ца ти на про из вод њу. По ред то га, из Егип та је жи то ду го пу то ва ло до Ита ли је, тј. Ри ма, а не ко ли ко ме се ц и г о д и ш ње т а ка в п у т је због не по вољ н и х ве т ро ва био и л и не мо г ућ и л и веома о т ежа н. 2 С д ру г е с т ра не, афри ч ко ж и т о је би ло дос т у пн ије, след с т вено јеф ти ни је ни је га би ло ма ње од еги пат ског и би ло је на до мак Ита ли је отуда је ис хра на ста нов ни шта гра да Ри ма за ви си ла од пше ни це ко је је сти за ла са С и ц и л и је и, на р о ч и т о, и з Аф ри ке. 3 О зна ча ју ко је је африч ко жи то има ло за п р е х р а њи в а њ е Ит а л и је и о па ж њи ко ју с у т ом п и т а њу ца р е ви по св е ћ и в а л и ре ч и т о г о во ри по да т а к да је Ко мод ус т а но вио по себ н у фло т у ч и ји је за да т а к био да пре во зи у Рим жи то из Афри ке. 4 Да кле, када су ма вар ска пле ме на, не где сре ди ном по след ње де це ни је трећег ве ка, на па ла жи то род ну Афри ку тј. по ди гла уста нак по знат под име ном Q u i n qu e gen t i a n i Д и о к ле ц и ја нов са в ла дар, Ма к си м и ја н Хе р к у л и је, ко ји је од 293. п р еузе о од г о вор но с т на д Ит а л и јом, Па но н и јом, Ш па н и јом и Афри ком, 5 ни је имао из бо ра осим да ор га ни зу је ве ли ки по ход. Или, мо жда је би ло управо обр ну то: на пад пу стињ ских но ма да мо жда је био из го вор да Мак си ми јан, ина че по знат као ра то бор ни вла дар, 6 по ве де рат ко ји је мо рао до би ти и да та ко до би је при ли ку да се пред ста ви на За па ду, ко јим је тек по чео да вла да, као спо соб ни вла дар, рат ник и, на ро чи то, бри жни хра ни тељ. Ка ко год, чим је опа сност од по бу не у Бри та ни ји пре ста ла, по сле офан зиве Ма ксим ијановог цез ара Конс т а нц ија, Ма ксим ија н је 296. г о д ине нап ус т ио стра жу над обла сти ма до ње Рај не и лич но се, на че лу вој ске, упу тио ка Африц и, ка мо је и с т и г ао, по сле к ра ћег за д р жа ва ња у Ш па н ији. 7 Н ије познат о како су те кле опе ра ци је то ком 297. го ди не из во ри су, при род но, у то вре ме кон цент ри са н и на оп ис ве л и к и х Га ле ри је ви х рат н и х опе ра ц и ја п рот и в Пе рсијана ца 8 2 M. P. Char le sworth, Tra de Ro u te s and Com mer ce of the Ro man Em pi re, Lon don 1926, 23 24; cf Јо с и ф Фл а в и је б е л е ж и (BJ ) да се 40 ми ли о на мо ди ја жи та го ди шње сла ло из Афри ке у Рим (је дан мо диј из но си 8,73 ли та ра), тј. да је рим ски плебс осам ме се ци го ди шње жи вео од африч ког жи та. То је дво стру ко ви ше жи та не го што је сти за ло из Егип та (Ca to, Agr ). Moжда је африч ка про из вод ња жи та ипак би ла ма ња, али не то ли ко да би се мо гла до ве сти у пи та ње основ на про це на из ци ти ра них из во ра. (Про сеч но, је дан чо век је тро шио три мо ди ја жи та ме сеч но.) Cf. F. De Mar ti no, Wirtschaftsgeschic hte des Al ten Rom, München 1985, 128; 210; ; ; P. Gars ney / R. Sal ler, L E m pi r e Ro m a i n. É c o n o m ie, s o c ié t é, c u l t u r e, Pa ris 1994, SHA, Com mo du s, 17.7: clas sis A f r i ca na Com mo d i a na. При род но, Афри ка је и ма ла к љу ч н и зна чај за снаб де ва ње Ри ма и у до ба Ре пу бли ке: cf. e.g. Plut. Pomp T. D. Bar nes, Ne w Em pi re of Di oc le t ian and Con stan t i ne, Cam brid ge Mass / Lon don 1982, Lac tant. De mort. pers. 8.2; Aur. Vict. C a e s Кон стан ци је ва по бе да над Ка ра у зи је вом и Алек то вом вој ском: Pan. Lat. 8(5) Макс и м и ја н ов р а т у Ш п а н и ји: G r e e k Li t e r a r y Pa p y r i, vol. 1, ed. D. Pa ge, Lon don 1942, no. 135, pp ; cf. Bar nes (нап. 5), 59 и нап. 58. Мак си ми ја но ви ра то ви у Шпа ни ји и Афри ци мо гли с у п о ч е т и т е к к а д а је Ко н с т а н ц и је ус п о с т а в и о ко н т р о л у у Б р и т а н и ји: W. Se ston, Di oclétian et la tétrar chie, Pa ris 1946, A. K. Bow man, Di oc le tian and the First Te trarchy, A. D , у: C a mb r i dg e A nc ie n t Hi s t o r y 2 XII (2005), 67 89, oвде 81.

11 11 ипак зна мо да је Мак си ми јан ушао у Кар та ги ну 10. мар та 298. и про сла вио в е л и к и т ри ју мф. 9 О то ку овог ра та, упра во као и о узро ку, рђа во смо оба ве ште ни; на ра тивни из во ри су ве о ма оскуд ни, је два да по сто је. Али, за то су ко ва ња ко јом је ис п л а ћ и в а на в ој ск а би л а о би м на и зн а ко ви т а. 10 Ти нов ци се мо гу да то ва ти, п р о па г а н д но с у з а н и м љи ви и св е до че о ш и ри н и а к ц и је ко ју је М а к си м и ја н пред у зео у Афри ци ка ко би за шти тио про вин ци ју од упа да бер бер ских племе на. 11 Исто вре ме но, ко ва ни це у зла ту, сре бру и ба кру о ко ји ма је реч је су све до ча нс т во о томе како је Д и ок лец ијанов са в ла дар ис ко ри с т ио ову п ри л и к у да учвр сти и оја ча свој ау то ри тет ме ђу вој ни ци ма и у про вин ци ји. Пр во, уста нак у Афри ци био је је ди ни раз лог за осни ва ње ков ни це у Карта ги ни оста ле ков ни це ко је су Мак си ми ја ну би ле на рас по ла га њу (Аквиле ја, Си сци ја, Ти ци нум) слу жи ле су да снаб де ва ју нов цем вој ску на Ду на ву или да оп скр бе огром не по тре бе са мог Ри ма и ју жне Ита ли је (ков ни ца у Ри му). По се бан по ло жај ков ни це у Кар та ги ни огле да се у ре вер си ма на фолисима, из међу оста лог: док оста ле Мак си ми ја но ве ков ни це све до 300. го дин е и м ај у у н иф о р м н е л е г е н д е G e n io Po p u l i Ro m a n i, К а р т а г и н с к а ко в н и ц а ни ка да ни је ко ри сти ла ову ле ген ду, већ соп стве не, нпр. Sal vis Au gu sto rum и Fe l i x Adve n t u m Au g u st o r u m no st ro r u m. 12 Уп ра в о ову ле г ен д у Fe l i x Adve n t u m Au g u st o r u m no st r o r u m на ла зи мо на р еве р су јед ног фо л и са п р о нађеног недалеко од Б е лог бр да (са да у п ри в ат ном по се ду), на се ве ру да на шњег Ко со ва и Ме то хи је, тј. на ју жним па ди на ма Копа о ни ка. На овом ре вер су (сл. 1) пре ла зим пре ко опи са авер са (сл. 2) јер не ма зна ча ја за те му при ка за на је пер со ни фи ка ци ја про вин ци је Афри ке, са дугач ком дра пе ри јом, вој нич ком за ставом у руци, а на глави је (слабије видљива) ко жа сло на. Ис под но гу Афри ке (сла би је ви дљив, али се мо же на зре ти) при ка зан је лав са ухва ће ним би ком. Дру га сло ва на ре вер су, уз Афри ки ну ру ку (PKA) и јо та (I) озна ча ва ју ков ни цу. Пре ма све му, ко ва ње овог фо ли са мо же се да то ва ти око 298. го ди не. 13 Б е ло б р до је јед но у з ви ше њ е на ју ж н и м о б р он ц и ма Ко па о н и к а, а у не по сред ној бли зи ни на ла зи се исто и ме но се ло. Ни шта о кон тек сту овог нала за не мо же се по у зда но ре ћи, осим да се, по све му су де ћи, ба кре њак на шао на ви си н и од око 50 0 ме т а р а. Ф о л ис и з К а р т а г и н ске ков н и це н и је оче к и в а н у Дар да ни ји, ни ти уоп ште у уну тра шњо сти Бал ка на, чак ни у обла сти ма бл иже л имесу где је ра змеш т ај јед ин ица из ра зн и х де ло ва Цар с т ва био м но г о че шћи. Ви си на при ко јој је на ђен овај фо лис, бли зи на руд ни ка и спе ци фичност про ве ни јен ци је на во де ме на прет по став ку да је Бе ло бр до кра јем тре ћег ве ка отво рен као ру до коп, или да је та да на ста вио пре ђа шњу ру дар ску ак тивност. Фол ис из Кар та г и не мо гао је до ћ и за јед но са не ком помоћном јед ин ицом 9 A. De mandt, Geschic hte der Spätantike. Das Römische Re ich von Di oc le tian bis Јu sti ni jan n. Chr, München 1998, RIC C.E.V. Ni xon / B.S. Rod gers (i n t ro duc t ion, t ra n sla t ion a nd h i sto r i cal com men t a r y), In Pra i se of L a te r Ro m a n Em pe rors. Pa neg y r i ci L a t i ni (with La tin text of R.A.B. Mynors), Ber ke ley and Los An ge los 1994, RIC RIC 6.426; cf

12 12 ко ја је обез бе ђи ва ла руд ник, довела заробљене побуњенике осуђе не на ро бовски рад у руд ни ку, или на не ки дру ги на чин, али опет ве зан за ру дар ство. К а ко г од, очек и в а на т р г о в ач к а фр е к вен ц и ја мо не т а не о б ја ш њ а в а п ри су с т во кар та гин ског фо ли са у ду би ни и ви си ни Дар да ни је. Вреди напомен ут и да је један картаг инск и ауреус из 298. године са FELI X ADVENTVS AVGG NN про на ђен у Обре нов цу. Ни је ис кљу че но при том да се овај на лаз мо же ве за ти за вој но утвр ђе ње у Бе љи ну, 14 ш т о по с р ед но г о в о ри о н а ч и н у до л а ск а мо не т а и з уд а љ е не К а р т а г и н ске ков н и це до ба л к а н ск и х обла сти Цар ства. 15 Не ко ли ко дру гих, не за ви сних ин ди ци ја го во ре у при лог ак тив но сти Белог бр да као руд ни ка кра јем III ве ка. Пр во, кра јем III ве ка ру дар ство је οживе ло у Дар да ни ји и на се ве ру Гор ње Ме зи је (ri pa Da nu vii). Та ко је vir egre gi us, не ки Сим пли ци је, по ди гао жр тве ник на Ава ли 287. го ди не, 16 a на Руд ни ку је, от при ли ке у исто вре ме, био ак ти ван је дан руд нич ки про ку ра тор ко ји се мо же и ден т ификов ат и к а о ов ај Си мп л иц и је. 17 Да ље, на Ко сма ју, у ру дар ском Ст ој н ик у моз аи чк и натп иси п рипадају поче тк у и л и п рвој поло вин и I V ве к а, ш т о в е р ов ат но од г о в а р а и да т о в а њу с а ме ц р к в е. 18 Д и о к лец ија н је у око л ин и Сир ми ја и да ље, низ Ду нав, отва рао или об на вљао ру до ко пе. Ца рев бо ра вак то ком 293. го ди не у Сир ми ју и око ли ни био је за пра во по све ћен ње го вом напо ру да, ус по ста вља ју ћи ру дар ство ка ме на и ме та ла, обез бе ди гра ду ма тери јал ну осно ву за ви сок, за пра во нај ви ши ста тус ко ји је тај град тре ба ло да до би је у Ц а р с т ву. 19 Д и о к лец ија н је л и чно на д гле да о ру до ко пе Л а к т а н ц и је, ко ме се не мо же пре ба ци ти да је скри вао Ди о кле ци ја но ве ма не, пи ше о ца рев ој cu pi d i t a s a e d i f i ca n d i г р озн ичав ој жељи з а г ра дњ ом, 20 по знат ој, додајмо, и код ма ње и м п ре си в н и х п редс тавн ика соц ија лног слоја којем је Д ио к ле ц ијан при па дао пре не го што је по стао цар. Да кле, уко ли ко су не по ре ци ва све дочанства о рударству у Диоклецијаново доба у јужној Па но нији, источној Далма ц и ји и д у на в ском де л у Го р њ е Ме зи је (ко ри с т и м ов де на зи в е п р о ви н ц и ја које су по с т о јале непос редно п ре Д иок лец ијанове реформе), разу мно би било прет по ста ви ти да ру дар ство у Дар да ни ји ни је оста ло за не ма ре но. Д ру г о, Б е ло б р до је по зна т и ру до коп с р ед њ о в е ков не Ср би је. До б р о је по све до че но као руд ник гво жђа у XV и XVI ве ку. 21 Нарaвно, ру дар ство у XV ве к у не иск љу ч у је ра н и је, не по све до че но с р ед њ o ве ков но ко па њ е, к а о н и још 14 М. Ва сић, Зла т н и и сре бр н и но ва ц ка сне а т н и ке ( го д и не) и з з би р ке На род ног м у з е ја у Б е о г р а д у, Бе о град 2008, У з би р ц и На р од ног м у з е ја на ла з е с е и д в а а р г ен т е ја с а ов ом де ви з ом (ви д и д и ск у си ју код Ва си ћа, нав. де ло, 60 62), али ме сто њи хо вог на ла за ни је по зна то. 16 IMS IMS ; cf. S. D u š a n ić, L a t e Ro m a n M i n i ng i n I l ly r i cu m. H i st o r i cal Ob se r va t i on s, у: A n c i e n t Mi n i n g a n d Me t a l l u r g y i n S o u t h e a s t E u r o p e. In t e r n a t i o n a l S y m p o s i u m (eds. B. Jo vano v ić, P. Pe t r o v ić, S. Đ u r e k a no v ić), Do nji Milаnovac 1990, Bor/Bel gra de 1995, , oвде С. Д у ш а н и ћ, И з и с т о р и је к а с н о а н т и ч ко г р у д а р с т в а у Шу м а д ији, Ста ри нар 40/41 (1989/1990), , ов де 217; 219; 223; cf. S. Du ša nić (нап. 17), S. D u š a n ić, D io clet ia n s Vi sits to Qu ar ri es and Mi nes in the Da nu bian Pro vin ce, у: Die Archäologie und Geschic hte der Re gion des Ei ser nen To res zwischen n. Chr. Ko l l o q u i m in Dro ber ta-tur nu Se ve rin No vem ber 2001, Bu cu rest 2003, C u pi d i t a s a e d i f i c a n d i: De mort. pers С. Ћир ко вић, Д. Ко ва че вић Ко јић, Р. Ћук, С т а р о с р п с ко р у д а р с т в о, Бе о град Но ви Сад 2002,

13 13 ра ни је, ан тич ко, тј. рим ско. У ова квим слу ча је ви ма, ка да је руд ник ду го био у у по т р е би, т р а г о ви р а н и ји х ко п а њ а не с т а л и с у з б ог но ви ји х руд н и к а ; но в а ок на су уни шта ва ла тра го ве ста рих, а фло та ци ја је пре кри ва ла остат ке ра није ру дар ске про из вод ње. Ни ка кво из не на ђе ње не би би ло на про тив, пре би се мо гло го во ри ти о пра ви лу да је сред њо ве ков ни руд ник на стао на ме сту где су по сто ја ли тра го ви ра ни јих, ан тич ких ко па ња. Уоп ште, ис ко ри шћа ва ње подзем ног богатства Копаоника добро је посведо че но, с об зи ром на окол но сти о ко јима је би ло ре чи. На Ко па о ни ку и окол ним п ла н инама п р онађен је ц ина ба р, који с е в ер ов атно може и дент ификов ат и с а с р едњ о в е ковн и м к рмез ом (ц рвце м), п и гме нт ом који је в е р ов а т но д обија н ис ко па в а њ ем. 22 Не да в на а р хе о ло ш к а о т к ри ћ а г о в о р е о зна чај н и м о с т а ц и ма ка сно античког ру дар ства (IV век) на ло ка ли те ту За ја чак, на западном Копаони ку. 23 Ју ж н и де ло ви Ко па о н и к а (да к ле, у ш и р ем р е о н у Б е лог бр да), з а јед но с а Ро г о зном, п р ед с т а в љ а л и с у по зн а т е ру до ко пе с р е б р а и оло в а у а н т и ч ко до ба, као и у сред њем ве ку. 24 У не по с р ед ној око л и н и Б е лог бр да једа н а рхеолош к и лок ал ит е т св оји м на л а зи ма з а с л у ж у је по с е б н у па ж њу. 25 По ред ба зи ли ке с кра ја V и VI ве ка, п р о на ђен је с т а ри ји с лој у п ит ању с у к асно а н т и ч ке г ра ђе ви не. По р ед т о г а, ну ми зма тич ки на ла зи ука зу ју на то да се на ло ка ли те ту жи ве ло од III до VI ве ка. 26 Ка ко су и по че ци жи во та на Не бе ским сто ли ца ма ве за ни за III век, 27 при влач но је по ми сли ти на Бе ло бр до у ко ме се на шао овај Мак си ми ја нов 22 S. Du ša nić, Epi grap hi cal No tes on Ro man Mi ning in Dar da nia, Sta r i nar 45/46 (1994/1995), oвде, В. Б о г о с а в љ е в и ћ, М. То м о в и ћ, К а с н о а н т и ч к и р у д а р с ко - м е т а л у р ш к и ко м п л е кс н а з а па д ном Ко па о н и к у, Гла сник САД, 9 (1993), ; М. То мо вић, В. Бо го са вље вић Пе трови ћ, З ајач а к-к р ем ић и. К асноа нт и чк и а р хеомет ал у рш к и ком п ле кс, Гла сник САД, 12 (1996), S. Du ša nić (нап. 17), 227, нап. 50; O. Da vi es, An ci ent mi ning in the Cen tral Bal kans, La Re v u e i n t e r n a t i o n a l e d e s é t u d e s b a l k a n i q u e s 6 (1938), , ов де ; С. Ћир ко вић, Д. Ко ва че вић Ко јић, Р. Ћук (нап. 21), 38, Бла г о да ри м ко ле г и Д у ша н у Ра ш ко ви ћу ( На р од н и м у зеј Кра ље во) на подац има о овом л о к а л и т е т у. 26 Г. То шић, Д. Ра ш ко в и ћ, Ра но х р иш ћ а нс к и с помен иц и н а и ст очн и м п ад ин ам а Коп а о ни ка, ЗР ВИ 44/1 (2007), То ш и ћ, Ра шко вић (нап. 26), 38. На во ди се 16 при ме ра ка нов ца ца ре ва III ве ка, као и је д а н т е т р а р х и ј с к и ф о л и с.

14 14 фол ис. Ра зуме се да о с т а је не и з ве с т а н од но с и з ме ђу овде п ре т пос т ав ље н и х ко по в а у Б е лом б р д у у Д и о к ле ц и ја но в о в р е ме с а на с е љ ем на ло к а л и т е т у Не б е ске с т о л и це. За кљу чу јем да на лаз овог фо ли са на под руч ју Бе лог бр да, фо ли са ис ко ваног у Кар та г и н и, окол но ст и ње го вог на ла за, као и н из д ру г и х и н д и ц и ја, да ју по во да да се за кљу чи да је Бе ло бр до би ло ак тив ни руд ник у Ди о кле ци ја ново до ба. На ме ће се и за кљу чак да је Бе ло бр до мо ра ло при па да ти ру дар ском д иск т ри к т у м у н и ц и п и ја Да р да на ца (mu n i ci pi u m Da r d a no r u m). OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R A CON TRI BU TION TO LA TE AN TI QUE MI NING IN DAR DA NIA by Prof. Dr. ŽAR KO PET KO VIĆ Un i ve r sit y of B el g r a d e Fa culty of Phi lo sophy SUM MARY: The pa per de als with a new fin ding of Di oc le tian s fol lis on the slo pes of Ko pa o nik Mo un tain, not far from Be lo Br do. This fol lis was min ted aro und 298 in North Afri ca, on the oc ca sion of the gre at Ma xi mi an s war aga inst the re bel li o us Mo ors. Ta king in to con si de ra tion the te sti mo ni es of Di oc le tian s per so nal ef forts to revive mining in the Danu bian pro vin ces, this fin ding al lows us to as su me that Be lo Br do sil ver and iron mi ne was ac t i ve i n Di oc le t ia n s t ime, althoug h d irect test imon i es of t he act iv it y of t h is m ine or ig ina te f rom the la te Mid dle Ages. If this as sump tion is ac cep ted sup por ted by a se ri es of ot her in di ca ti ons Be lo Br do will be ad ded to the list of Illyrian (Dar da nian) ac ti ve or newly esta blis hed mi nes i n l a t e a n t i q u it y. KEYWORDS: Di oc le tian, Ma xi mi an, mi ning, Dar da nia, Be lo Br do, Afri ca

15 UDC (436-89) 1840/1841 (047.53) : Оригинални научни рад Проф. др ЉУ БО МИР КА КР КЉУШ Матица српска, Но ви Сад О ПРЕ ВО ДИ МА УГАР СКОГ МЕ НИЧ НОГ ЗА КО НА, ЊИ ХО ВИ М АУ ТО РИ М А И К РИ Т И Ч А РИ М А СА ЖЕ ТАК: У ра ду је реч о срп ским пре во ди ма угар ског Ме нич ног за кон а г о д и не, н а с т а л и м и г о д и не. Ау т о ри Ев г е н и је Ђу р ко ви ћ и Па вле Арс. По по вић и кри ти ча ри пре во да Те о дор Па вло вић и Кон стан тин Богдано ви ћ п рипадал и су ра зл ич ит и м табо рима у бор би за с рп ск и је зи к и п ра во п ис. То је в р е ме к а д а је в о ђ е н а н ај о ш т ри ја б о р б а око с рп ског је зи к а и п р а в о п и с а, ш т о с е ја сно по к а з а ло и у п р е в о ђ е њу з а кон ск и х т е к с т о в а и и з г р а д њи п р а в н и х тер ми на. И пре во ди и рас пра ве во ђе не ме ђу прав ни ци ма по во дом пре во да значајн и су не само за ра звој с рпске п ра вне т е рм инолог ије, нег о и језик а у цел ин и. Ва жност пре во да је уто ли ко ве ћа што су на чи ње ни пре до но ше ња Срп ског грађ а н ског з а ко н и к а. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: Уг ар ск и ме н и ч н и з а кон , с рп ск и п р е в од и мен и чног за ко на и 1841, Е. Ђу р ко вић, П. А. По по вић, К. Бог да но вић, прав на тер мино ло г и ја Про цес ко ди фи ка ци је угар ског при ват ног пра ва ма ђарски аутори поде л ил и с у н а не ко л и ко ф а з а. 1 По тој по де ли, тре ћи пе ри од, вре ме од до ба р е ф о р м и 2 до го ди не мо же се сма тра ти за епо ху ства ра ња тер ми на, у то ку је зич ке об но ве, ма да се пoјединачни, уса мље ни по ку ша ји, као што је 1 Пр ву фа зу чи ни вре ме од Ар па до ве вла да ви не до го ди не; дру гу пе ри од од до сабора (т ј. до поче тка перио да реформ и); т ре ћа т ра је од пе ри о да ре фор м и до го ди не; че твр та од пр вог за ко ни ка до со ци ја ли стич ке ко ди фи ка ци је; и пе ту представља на стана к ма ђар ског за ко н и ка г о д ине ( Balog h Jud it, A nyugat-európai kodifikációk hatása a magyar magánjog polgári ko ri fejlődésére, Mi skolc 2000; Beáta Szép, Die Be zi e hun gen zwischen Fachsprac he und Ge me in sprac he die Au swir kung der de utschen Fachsprac he auf den Be de u tungs wan del in dem un ga rischen ju ri stischen Fac hwo rtschatz, Ger ma ni stische Stu dien IX, 2013, 87). 2 До ба ре фор ми, пе ри од од до го ди не, обе ле жен је по ли тич ком бор бом за п р о м е н у д р у ш т в е н о - е ко н о м с ке и п о л и т и ч ке с т р у к т у р е. П р в и, р еф о р мс к и с аб о р с аз в а н је и тра јао је до го ди не. Та ко зва ни ду ги са бор одр жан је од до го ди не, а н а њ е м у с е р а с п р а в љ а л о о р а з л и ч и т и м и д е ја м а з а с п р о в о ђ е њ е р е ф о р м и. Ау т о р и Ис т о р и је Ма ђа ра о з н ач ав ају к а о почет а к период а р еф о рм и неш т о р а н и је в р е ме од Ј. Б а лог, т ј. од п р е т ход ног др жав ног са бо ра (П. Ро каи, З. Ђе ре, Т. Пал, А. Ка саш, Ис т ор ија Мађара, Беог ра д 20 02, 423, 425).

16 16 би ло де ло С а м у е ла П а па и ја, ја в љ а ју још по че т ком X I X в е к а 3. Ре фор ма је зика, започет а к ра јем X V I I I ве ка, т ре ба ло је да ма ђар ск и јези к у ч ин и моде рн и м је зи ком, на ко јем ће мо ћи да се из ра зе но ви на уч ни, тех нич ки и умет нич ки пој мо ви. Раз вој на у ке и умет но сти ни је био мо гу ћан док се је зик не ускла ди с но вим по тре ба ма. Ре фор ма је би ла и по ли тич ко пи та ње, сма тра на је за део све оп ш т ег на ц и о на л ног пол ит и чког п рог рама, ч ији је ц и љ био рефор м иса ње це лог ма ђар ског дру штва. 4 Не за до вољ н и ра н и ји м без у спе ш н и м по к у ша ји ма, п рав н иц и су за хтевал и ис т и н ске п ри ват но п ра в не реформе. Неопходнос т код ифи кац ије по мен уо је на с а б о ру г о д и не п р ви п у т Ф е р ен ц Де а к. Пр е о б р а ћ а њ е с т а р ог п риват ног пра ва за сни ва ло се у пр вом ре ду на ста њу у при вре ди. На овај про блем ука зао је нај пре Иштван Се че њи, ко ји је та ко ђе ак тив но уче ство вао у из грађивању мађарск и х п ра в н и х т е р м и на. По сле са бо ра на с та в ље н и су по сло ви на ко ди фи ка ци ји, чи ји је ре зул тат био низ за ко на из ме ђу и го ди не. И а ко с у од с т ра не п ра в не на у ке сма т ра н и с а мо з а р е цепц и ју одг о в ара јућ и х за ко на пи са них не мач ким је зи ком, они су ипак би ли од ве ли ког зна ча ја. 5 За те му на стан ка ме нич ног пра ва ови за ко ни су уто ли ко ва жни ји јер су се ти тзв. Ex zer p t i од но си л и у п раво на облас т т рговачког п рава. Ра звитак мађарског ме нич ног пра ва био је у нај ве ћој ме ри под ути ца јем ау стриј ског ме нич ног п рава. 6 Тако се може зак ључ ит и да је најве ћ и део п ри вред но п ра в н и х т е р м и на у ма ђар ски је зик до шао као екви ва лент не мач ких струч них из ра за, од ко јих је је дан број у ма ђар ској струч ној тер ми но ло ги ји и остао. При овим про це си ма од и гра ли су осим је зич ких знат ну уло гу и дру ги фак то ри. 7 Ра зв ој с т ру чне п р а вне т е рм инолог и је у т о в р е ме н и је био ус а м љ ен и св ој с т в ен с а мо М а ђа ри ма. То је в р е ме по к р е т â о б но в е и и з г р а д њ е с т ру ч не тер ми но ло г и је у це лој Сред њој Евро пи. Док је п ре т ход ни период био обележен по је д ин ачн и м по к у ш а ји м а, п ри к у п љ а њ е т е р м и н а и з р а з л и ч и т и х о б л а с т и са да је за сно ва но на јед ној п ро ми ш ље ној са рад њи. На ци о на л ни по к ре т об но ве струч ног је зи ка раз вио се на све о бу хват ним про ме на ма у це лом дру штву, у д у хов ном ж и в о т у, ча к у ч и т а в ој ц и ви л и з а ц и ји, и на до в е з а о с е на о р г а н и з о в а не и в о ђе не по к р е т е о б но в е је зи к а у Ср ед њ ој Ев р о п и од д ру г е по ло ви не XVI II до кра ја XIX ве ка. 8 * * * 3 Са му ел Па паи об ја вио је го ди не Es zrevéte lek u magyar nyel vnek a polgári igazgatásra és törvénykezésre való alkalmaztatásról; az oda tartozó Ki fe jezése k gyűjteményevel ( Н а п о м е н е о п р и м е н и м а ђ а р с ко г је з и к а у с в и м ја в н и м п о л и т и ч к и м и п р а в н и м п о с л о в и м а ; п р а ћ е н р е ч н и ко м и з р а з а ко ји с у у п о т р е б љ е н и), В е с п р е м , 2 25 с т р а н а. Ис ц р п а н п р и к а з об ја вљен је у Neu e L ei pz ige r Lit er at u rz eit u n g, Er ster Band, Ja nu ar. Fe bru ar. März. Le ip zig 1810, , П. Ро каи, З. Ђе ре, Т. Пал, А. Ка саш, Ис т о р и ја Ма ђ а р а, Бе о град 2002, Ba logh Ju dit, нав. де ло, И у З а ко н и к у од г о д и н е уо ч а в а ј у с е у т и ц а ји н е м ач ко г г р а ђ а н с ко г з а ко н и к а, а де ли мич но ци ри шког, швај цар ског и ау стриј ског (Babják Ildikó, A váltó fa jai a 19. században, Mi s k o l c i Jo g i S z e m l e 2/1, 2007, 67 92). 7 Szép Beáta, нав. де ло, 88, Nyomárkay István, Nyelvújítások Közép-Európában a 19. században. Kísérlet az anyanyel vi terminológiák kialakítására a közép-európai nyel vek ben, Magyar Nyelvőr 131/2, 2007,

17 17 К а о т рг овачко п лат еж но с редс т во мен и ца је би ла у у по т ре би у Уг ар ској, али је од XVI II ве ка до пред мар тов ског вре ме на би ла у знат ном опа да њу. Пр венс т вен и ра злог т оме била је аус т ријска ца ри н ска по л и т и ка, ко ја је п у т ем ви с о к и х ц а ри н ск и х д а ж би н а и т р а н зи т н и х и у в о зн и х з аб р ан а з а појед ине ар ти кле ко ји су се про из во ди ли и у ау стриј ским на след ним зе мља ма ра зо рила т рад иц иона лне у г арске т рг о ви н ске везе, па је целок у пна т рг овина вођена п р е ко аус т ри јског дел а ц а р евине. К а ко је Уг а рск а бил а по тп уно ок ружен а ау стриј ским царинским територија ма, угарски тр гов ци су одр жа ва ли по словне ве зе г о т о во иск ључ иво с аус т ри јск и м т рг ов ц и ма, п ре све г а у Бе ч у и Тр с т у, и п ла ћа л и ве ће ца ри н ске да жби не не г о т р г ов ц и из за па д но е вроп ск и х зе ма ља. Уз то би ли су до дат но оп те ре ће ни про ви зи јом, због то га што је угар ска мени ца са ма по се би пред ста вља ла ри зик. На и ме, Угар ска све до го ди не ни је има ла ни про пи се о ме ни ци, ни ме нич не су до ве. На ме ра и по ку ша ји да се оснују трговач ки су до ви и ре гу ли ше ма те ри ја тр го вач ког пра ва и ме ничн и х по сло ва по с т о ја ла је још за вре ме в ла да ви не Ма ри је Те ре зи је и Јо си фа I I, али није остварена због крајње сложе них одно са над ле жно сти из ме ђу ау стријских и угар ских управ них ор га на, али и пи та ња при ме не та квих про пи са и на плем ство. 9 Про це си по во дом ме ни ч ни х зах те ва во ђе ни су п ред ре довним г рађанск им су до ви ма, а нај ви ши суд био је Та вер ни кал ни суд, ко ји их је тре ти рао као о би ч не д у г о в е. Та ко је ме н ица у Уг а рској би л а с а мо ог р а н и че но ко ри ш ће на као тр го вач ко сред ство пла ћа ња, ко је се са сто ја ло у то ме да тре нут на не способ ност куп ца да ис пла ти це ну не ке ро бе ни је пред ста вља ла смет њу да се за кљу чи по сао. Да ли је та окол ност пред ста вља ла основ ну смет њу за на преда к т р г о ви не, а до но ше њ е од г о в а ра ју ћ и х п р о п и с а ус лов з а њ ен п р оц в ат, к а о ш т о с у т о т в р д и л и п р ед м а рт овск и м ађ а р ск и по л и т и ч а р и, и л и с у р а з ло з и би ли дру га чи ји, те шко је пре ци зно уста но ви ти. На Са бо ру го ди не Фер ен ц Де а к с е з а ла г а о з а до но ше њ е ме н и ч ног з а ко на. Не до с т а т а к ов ог з а ко на си гур но ни је је ди ни, твр дио је он, али је сте је дан од нај ва жни јих узро ка јад ног с т а њ а т р г о ви не и ог р а н и че н и х к р е д и т а, је р је у з е м љи г о т о в о не мо г у ће п у сти ти у про мет ме ни цу, а у ино стран ству се ма ђар ска ме ни ца је два при ма без ино стра ног јем ства. 10 Угар ски Др жав ни са бор одр жан је у По жу ну 1839/40. го ди не. Са бор је та да до нео ве ли ки број про пи са, 46 за кон ских чла на ка, ме ђу ко ји ма је би ло и некол ико веома зна чај н и х. 11 Нај ва ж н и ји је не су м њи во био Законск и ч ланак V I О м ађа рс ком јез и к у. У ње го вих 11 па ра гра фа про пи са но је да ма ђар ски је зик по ста је зва нич ни је зик др жав не управе, правосуђа и свих других јавних устано ва уме сто ла тин ског, па су за ко ни ко је је Са бор та да до нео би ли пи са ни на 9 P u s z t ay A lex a n d e r, D a s u n g a r i s c h e We c h s e l r e c h t i n B e z u g a u f d i e L a n d e s k o n s t i t u t i o n, den Han del, die In du strie und den Kre dit, Le ip zig 1842, Ис црп ни је о овом: A. La ni er, Das Kre dit we sen Un garns im Vormärz, Pe ter Lang Ver lag, 1995; П. Ро каи, З. Ђе ре, Т. Пал, А. Ка саш, Ис т о р и ја Ма ђ а р а, Бе о град 2002, 392, Ме ђу о с т а л и м, д о н е т и с у п р о п и с и о в ој с ц и, о и з м е н и н е к и х у р б а р и ја л н и х п р о п и с а и о до бро вољ ном от ку пу кме то ва, о на сле ђи ва њу по се да за ви сних сељака (подајника, насеље ни ка, јо ба ђа), о во да ма и ка на ли ма, о тр гов ци ма, тр го вач ким удру же њи ма, о пра во брани те љи ма и др.

18 18 ма ђар ском је зи к у, а о б ја в љ ен и су и на немач ком. 12 Ме н и ч н и з а кон, За кон с к и чла нак X V, био је нај о би м н и ји ме ђу з а ко н и ма до не с е н и м на ов ом з а с е да њу С а б о р а. * * * Такор ећ и од ма х по усв а ја њу Ме н и ч ног з а ко на у у г ар ској Д ијет и дош ло је и до ње го вог пре во ђе ња на срп ски је зик. Та чи ње ни ца све до чи у пр вом реду о зна ча ју овог ин сти ту та за при вред ни и прав ни живот. Го тово истовреме но, пред у зет је по сао на из ра ди два ју пре во да. Први п р е в о д ила ц Мен и чног з акона био је Евг ен ије Ђу ркови ћ. 13 О глас е о из да ва њу пре во да угар ског Ме нич ног за ко на об ја вио је 19. ма ја годи не у Пе шти на ма ђар ском, не мач ком и срп ском је зи ку. У огла су на срп ском је зи ку ис ти че да је по след њих го ди на у зе мљи до шло до знат ног на прет ка т р го ви не, ш то и д р жа ва на стоји да подстакне сви м располо ж иви м средст вима, те је упра во окон ча ни Др жав ни са бор до нео за кон о Пра ву про ме не на ма ђарском је зи ку. Ка ко се ве ли ки број Ср ба ба ви тр го ви ном, а не вла да до вољ но ма ђар ским је зи ком, по ду хва тио се да пре ве де за кон на срп ски је зик. У огласи ма об ја вље ним на ма ђар ском и не мач ком је зи ку пак не го во ри о Ср би ма и срп ском је зи ку, не го о Или ри ма и илир ском на ро ду и је зи ку. Ђу р ко ви ћев превод, под насловом Менично Право Унгарије (Wechsel-Recht), иза шао је из штам пе кра јем го ди не. Под на сло вом Срб ски спо мен из не мач ких но ви на пре нео је Серб ск и на род ни лис т од 10. фе бру а ра год и не Ђу р ко ви ћев огла с о к њи зи, о б ја в љ ен у Пе ш т и 21. јан у ар а г о д ине, где он оба ве шта ва чи та о це да је ње гов пре вод иза шао још де цем бра претход не го ди не. По ред књи ге мо гу се ку пи ти и ме ни це, обра сци, штам па ни на осно ву за ко на и по про пи са ној фор ми. На кра ју, пре во ди лац из ра жа ва на ду да ће и го спо да По по ви ћ Па в ло ви ћ ко нач но из да т и сво је на ја в ље но де ло, ко је не ће са др жа ти са мо ме нич но пра во не го и све за ко не ко је је на по след њем 12 G e s e t z a r t i k e l d e s u n g r i s c h e n Re i c h s t a ge s , n e b s t d e m We c h s e l r e c h t e u n d d e n übri gen Cre dit ge set zen für das Königreich Un garn, Pres sburg Са бор је го ди не до нео З а ко н о је з и к у ко ји је п р о г л а с и о м а ђ а р с к и з а и с к љу ч и в и је з и к п р а в н о г с и с т е м а, ц е л о к у п н е д р жа в не у п ра ве и ја в ног ш кол с т ва (Ge set zar t i k el de s un ga r ischen Re ic h sta ge s , aus dem Un ga r ischen nach der O r i g i na la u s ga be über set z t u nd m it den Zi t a ten der ver ä nder ten Gesetza rt ikel ver se hen, Tir nau 1844, 1 2; A. J. P. Taylor, H a bs b u r š k a m o n a r h i j a , Za greb 1990, 68; Ис т о р и ја Ма ђ а р а, 428). 13 Ђур ко вић Ев ге ни је (Ба ја, 1790 Бу дим пе шта, 16. IX 1874) сту ди рао је пра во и пол о ж и в ш и а д в о к а т с к и и с п и т п о с т а о ф и ш к а л г р о ф ов с к и х п о р о д и ц а Б а ћ а њи и В е ч е и и Срп ске школ ске де пу та ци је. За ла га њем епи ско па Јо си фа Ра ја чи ћа по ста вљен је за главн о г ш к о лс к о г н а д з о р н и к а с р п с к и х п р а в о с л а в н и х ш к о л а у Уг а р с к о ј. Уж и в а о ј е п ов е р ењ е ма ђар ских вла да ју ћих кру го ва, као но си лац ма ђар ске др жав не иде је. На сто јао је да из преп а р а н д и је у к л о н и с в е п р о т и в д р ж а в н е е л е м е н т е, а н а с т а в о м м а ђ а р с ко г је з и к а о с н а ж и и д е ј у м ађ а рс ког р од ољуб љ а. Конз е рв ат ив а н с т а в з ауз им а о је и у в е з и с т а д а а к т у е л н и м п и т а њи м а је зи ка и п ра во п и са, ош т ро и бес ком п ро м и сно су п рот ста вља ју ћ и се реформама за које се залагао Ву к Ст е фа но ви ћ Ка ра џ и ћ. Био је и ог ор че н и п ро т и в н и к Те о до ра Па в ло ви ћа, се к ре та ра Ма т и це срп ске и по зна тог на ци о нал ног, јав ног и кул тур ног де лат ни ка и је дан од оних ко ји су захт е в а л и д а с е с е д и ш т е М а т и ц е с р п с ке в р а т и у Пе ш т у. Ви ш е п у т а б и р а н је з а п о с л а н и к а н а род но-цр кве ног са бо ра. Пи сао је нај ви ше о те ма ма из обла сти пра ва (П. В. Кре стић, Срп ски б и о г р а ф с к и р е ч н и к, 3, Д З, 678; В. Кре стић, Ср би у Угар ској , Но ви Сад 2013, 55).

19 19 з а с е да њу г о д и не до не о Д р ж а в н и с а б о р. 14 У огла су на срп ском је зи ку, об ја вље ном у ма ју, Ђур ко вић го во ри о пра ву про ме не, док у књи зи већ кори сти ис кљу чи во тер мин ме ни ца, одн. ме нич но пра во. Пр ви кри тич ки осврт на ову књи гу об ја вљен је већ у апри лу го дине. У д в а ма од т ри ју на с т а в а к а по ле м и ч ке ра с п ра в е о и л и р с т ву, о б ја в љ е н и м у бро је ви ма 14 и 15 Се р б с ко н а род но л и с а од 3. и 19. апри ла го ди не, пре нео је Те о дор Па вло вић из И л и рс к и х н а род н и х но в и н а р е цен зи ју (п ри к а з) Ђурковићевог пре во да Ме нич ног за ко на, из пе ра Пе тра Јо ва но ви ћа, про фес о р а н ов ос а дс ке г и мн аз ије. 15 Рец е нз ија је б и л а н е у м е р е н о п о х в а л н а, и у по гле д у од но с а в л а с т и п р е ма с а мом по д у х в а т у, њ е г о в е ог р ом не ко ри с т и з а на род и, на ро чи то, пре ма лич но сти са мог ау то ра, ко ји је тих да на упра во био по ста вљен за вр хов ног над зор ни ка грч ко -не сје ди ње них шко ла срп ских нар од н и х ш ко л а. И з ме ђу о с т алог, Јов анови ћ је ис т а к а о о б р а з о в а њ е, зн а њ е и струч ност ау то ра, као и ње гов углед но си о ца ви со ких зва ња. У пи та њу је, да кле, ис ку сни зна лац, а не ка ко ви по ле та рац, ко ји још ни прах с ле ђах, ко ји је из шко лах из нео, стре со ни је. 16 Број ним и оп шир ним ко ментари ма Јо вановићеве рецензије Ђурковиће вог пре во да и сво јим на по ме на ма из ло жио је уред ник Се р б с ко н а р од н о ли с а Те о дор Па вло вић оштрој кри ти ци и ау то ра при ка за и ње гов текст. Најпре је из ра зио чу ђе ње због чи ње ни це што је сâм пре во ди лац, Ср бин, оба ве стио п у бл и к у да је о б ја в љ е на њ е г ов а, с рп ск а к њиг а, на с рпском језик у, б елеш ком у бу д и м ско -пе ш т а н ск и м не м ач к и м но ви н ам а, 14. ф е б ру а р а ис т е г о д и не, а ње гов ре цен зент тај пре вод хва ли, под име ном серб ске ли те ра ту ре, ла ти ничним пи смом у И л и р с к и м н а р од н и м н о в и н а м а. То се те шко мо же сло жи ти с в р ло ис т а к н у т и м с рп ск и м зв а њи ма о б о ји це. П а в ло ви ће в а к ри т и к а р е цен зи је од но си л а с е п р е т е ж но на њ ен је зи к, а ау т о ру је ош т р о з а ме рио ко ри ш ће њ е и з р а з а ко ји н и с у с рп ск и, не г о спа да ју у је зи к ко ји И л и ри н а зи в а ју оп ш т и м ју ж но с ло в ен ск и м језиком, н амећу г а Србима и т ако и л и рск и п р а в ећ и с р бск и на ш руше. Н азив ајућ и г а И л ир ом 14 Серб ски на род ни лис, 10. фе бру а ра Ђур ко вић је алу ди рао на Па вла Арс. Поп о в и ћ а, ко ји је н а ја в и о и з д а в а њ е п р е в о д а с в и х з а ко н а ко је је т а д а д о н е о у г а р с к и Д р ж а в н и са бор, и Те о до ра Па вло ви ћа, уред ни ка Серб ско на род но ли с а. 15 Опет не што о илир ству, Се р бск и народни лис, бр. 12, 20. мар та 1841, бр. 14, 3. априла, и бр. 15 од 19. апри ла го ди не. Јо ва но ви ће ва ре цен зи ја је об ја вље на у ру бри ци Li ter a t u r a s e r b s k a у I li r s k i m n a r o d n i m n o v i n a m a, br. 20, 9. ožuj ka Исти текст об ја вљен је и 13. ја н у а ра г о д и не у Пе а н с ко - бу д и м с ком с ко ро е ч и. К а ко је од по ја в е Ђу р ко ви ће в е к њи г е т а да в ећ п р о ш ло не ко л и ко г о д и на, по в од је в е р о в ат но био д ру г е п ри р о де. Пе т а р Јо в а но вић (Но ви Сад, око 1801 Те ми швар, 1855) свр шио је гим на зи ју у Но вом Са ду, ре то ри ку у К а р л ов ц и м а, с т у д и р а о ф и л о з о ф и ј у н а у н и в е р з и т е т у у Пе ш т и и п р а в о у В е л и ко м В а р а д и н у и Ко ши ца ма. Про фе сор гим на зи је у Но вом Са ду био је од до го ди не, а од до г о д и н е и д и р е к т о р г и м н а з и је. По л о ж и в ш и а д в о к а т с к и и с п и т, б а в и о с е п о р ед п е д а г о ш ког ра да и а д в о к а т у р ом. Био је нај и с т а к н у т и ји п ри с т а л и ца и л и р ског по к р е т а ме ђу Ср би ма у Угар ској, па се че сто на зи вао и Срб Илир из Бач ке, по кре тач и уред ник ал ма на ха Б а чк а Ви л а, ко ји је из ла зио у Но вом Са ду, нај зна чај ни јег од про и лир ских срп ских еди ци ја. Као деле гат Но вог Са да уче ство вао је на Мај ској скуп шти ни и по стао члан Глав ног од бо ра Срп ске Вој в о д ине ( ). У в р еме Б ахов е д и кт ат ур е пос т ав љ ен је з а и нспект ора с рпск и х ш кола у Вој во ди ни ( ). 16 То је бил а ја сн а а л у зи ја н а м л а до с т д ру г ог п р е в о д и о ц а Ме н и ч ног з а ко н а, П а в л а А р с. По п о в и ћ а.

20 20 и И л и р о ма ном, П а в ло ви ћ ис т и че да р е цен з ен т Јо в а но ви ћ г о т о в о и з б е г а в а и да го во ри о срп ском је зи ку. Са мо јед ном је по ме нуо да је об ја вљен пре вод Ме нич ног за ко на на срп ски је зик. На вео је да је ау тор Ђур ко вић у по све ти написао да се слу жио та ко на зва ним сла ве но -серб ским је зи ком, а Јо ва новић сма тра да се у бо га том и слад ком на шем ју жно сла вјан ском је зи ку све мо же ја сно и са вр ше но из ра зи ти. Па вло ви ћев осврт био је у пр вом ре ду део по ле м и ке ко ја је у Серб ском народном лис у во ђе на по во дом, од но сно п ро т и в и ли р ске и де је. 17 Кри ти ко вао је и оспо ра вао мно ге из ра зе ко је је Јо ва но ви ћ у по т р е био у св о ме п ри к а з у, а л и с у њ е г о в е з а ме р ке и п ри мед б е би ле п р е т е ж но оп штег ка рак те ра, а у ма њем бро ју су се од но си ле и на не ке прав не тер ми не. Ни је рас пра вљао ни о основ ном на зи ву за прав ни ин сти тут о ко јем је би ла реч, тј. на ко ји се пре вод од но сио о ме ни ци и ме нич ном пра ву. Нај ве ћи број Па вло ви ће вих ко мен та ра био је осно ван, али се по ка за ло да су вре ме и разв ој језик а дал и п р едно с т нек и м р еч има ко је је он оце н ио к а о не о д г о в а ра ју ће и неп рих в атљиве. Тако је п ревод ила ц н п р. д руг и де о сво г а п ревода насловио Менично пра во суд стви је (Pro ce du ra ju di ci a ria cam bi a lis). Па вло вић је оспорио ова кав пре вод, сма тра ју ћи, оправ да но, да је ис пра ван пре вод из ра за pro ce du ra ju di ci a ria су деј ски (суд ски) по сту пак. С дру ге стра не, он сâм тума чи тер мин пра во суд стви је као суд, пра вед ни суд, или суд о пра ву, јер се, ка ко на во ди, сâмо ка же. 18 На кра ју је из нео и сво је ми шље ње о це лом пре во ду, за кљу чу ју ћи да прево ди лац њи ме ни је по сти гао свр ху да се Ме нич но пра во мо же ла ко раз у мети. Уве рен је да и це ла чи та ју ћа јав ност де ли то ми шље ње, и да ће то по сведо чи ти, ина че би се устру ча вао да га из не се. На кра ју, вр ло се ла ко мо же ис по с т а ви т и да је б о љи п р е в од оно г а ко јег Јо в а но ви ћ на зи в а по ле т а р цем. * * * Ис ц рп н и ју и оби мн ију а нал изу, односно к ри т и ч к и п ре глед Ђу р ко ви ће ве књи ге на пи сао је убр зо, већ 1. ма ја те исте, го ди не и дру ги пре во ди лац угар ских за ко на, по ле та рац Па вле Арс. По по вић О илир ској иде ји, од но сно про тив ње них основ них те за, Па вло вић је на пи сао низ чла на ка у свом ли сту: Име ро да (бр. 23, 1839), Све сла вен ске ве сти (бр. 16, 1840), Опет не што о илир ству (бр. 12, 14 и 15, 1841), Књи жев не раз лич но сти, бр. 32, 1841) и др. (О Илир ском по кре ту и Ср би ма. вид. I. Ma mu zić, I l i r i z a m i S r b i, Za greb 1933, 11, 24 26, 34, 69 73; М. Ж и в а н ч е в и ћ, Те о д о р П а в л о в и ћ и Љу д е в и т Гај, Те о д о р Па в л о в и ћ и њ е г о в о д о б а, Збор ник ра до ва, Но ви Сад 1998, 96 98). 18 Те рм и н п р а в о с у ђ е у с а в р е м е ној п р а в ној т е р м и но л о г и ји о з н а ч а в а једн у од т р и г р ан е др жав не вла сти, по ред за ко но давне и управне, која се састоји у примењивању општих правн и х п ра ви ла (п ра в н и х нор м и) на кон к ре т не сл у ча је ве п у т ем ре ша ва њ а спо ро ва од с т ра не судо ва. Реч пра во су ђе се упо тре бља ва и да се озна че суд ски ор га ни, а у ши рем сми слу се под п р а в о с у ђ е м п од р а з у м е в а ј у п о р ед с у д с к и х и д р у г и о р г а н и ко ји с е б а в е а к т и в н о с т и м а у в е з и с а п р и м е н о м п р а в а ( ја в н о т у ж и л а ш т в о, ја в н о п р а в о б р а н и л а ш т в о, а д в о к а т у р а, п р е к р ш ај н и с у д о в и, о р г а н и п р а в о с у д н е у п р а в е). 19 П. А. По по ви ћев Кри и че ски ре лед књи е: За кон ме нич ни Ун а ри је и р. с ма ђарско н а с е р б с к и д и ја л е к р е в е д е н Ев е н и је м о Ђ у р ко в и ч и р., у Бу ди му, 1841, 43 стра не. П а в л е А р с е н и ј а По п о в и ћ р о ђ е н ј е у Б а ш а х и д у, у Б а н а т у, г о д и н е. У Пе ш т и с е б а в и о адво ка ту ром до го ди не, ка да је пре шао у Ср би ју, где је кон кур сом био иза бран за уредни ка зва нич них Серб ск и х но в и на. У т о вре ме на ч и н ио је на ц р т о у на п ре ђе њу и ре ор га н и за ц и ји

21 21 За раз ли ку од књи жев но сти, ис ти че он у уво ду, где се мо же, али и не мо ра ис пи ти ва ти и оце њи ва ти вред ност оно га што се из да је, ка да се ра ди о за кон ским про пи си ма то је нео п ход но, јер и је дан је ди ни не до ста так или грешка не са мо да мо же, не го и мо ра иза зва ти те шке по сле ди це. И По по вић је нај пре пи сао о пре во ди о че вом је зи ку. Ма да ау то ров стил има све од ли ке Вида ко ви ће ве гра ма ти ке, од сту пио је ипак ма ло од то га свог осо бе ног је зи ка и п ри бл и ж ио с е оп ш т ем с рп ском. 20 То се мо же уо чи ти већ ако се упо ре ди оглас за књи гу, где је на ве ден по по гла вљи ма њен са др жај и од го ва ра ју ћи де ло ви с а ме к њиг е. Св рс т а вш и п р ец изно, у ко ло не, о ба т ек с т а, у по р е д ио и х је и ука зао на то да су у књи зи ко ри шће ни дру ги тер ми ни. Уме сто пра ва про ме не, у књи зи се већ употребљава тер мин право менице или менично п р а в о. И м но г и д ру г и т е рм ин и и змењ е н и с у. По р е ђ е њ е по к а з у је д а с е п р е в о д и ла ц по м у ч ио да нов е пој мов е, који п у т ем ов е п р а в не ма т е ри је ула з е у срп ски је зик, до бро из ра зи, али се исто та ко мо же ви де ти и то ко ли ко је у то ме ус пео. На во де ћи не ке из ра зе и пој мо ве из тог пр вог де ла свог кри тич ког прегле да, По по вић ука зу је на то да њи хов пре вод ни је до бар, ни је у ду ху је зи ка а че сто има и дру га чи је зна че ње од оно га у ори ги нал ном тек сту. Ни пра во про ме не, ни пра во ме ни це, за ко је се пре во ди лац од лу чио у књи зи ни је до бар пре вод јер би то зна чи ло да про ме на или ме ни ца има не ко пра во, што ни је зна че ње тог пра ви ла то су по себ на ме ђу соб на пра ва и од но си ко је љу д и и ма ју по ме н и ца ма. Ис т о т а ко, не о д г о в а ра ју ћ и је и п р евод спос обно с т про ме не, што би зна чи ло да про ме на (ме ни ца) има или тре ба да има не ку способ ност, што, разумљиво, није пра во значење право значење је способност чо ве ка за из да ва ње по за ко ну ва ља не ме ни це. 21 Не ки при ме ри ко је је на вео по ка зу ју да је Ђур ко вић упо тре био низ уо бич а је н и х и ус т а љ е н и х р е ч и с рпског језик а у с асви м не очек ив аном см ис л у. Над пис до сад је зна чи ло код нас то, што епи грам..., пи ше По по вић. А и не ка же мо над пи са ти што год на ме ни цу и т. д., не го: на пи са ти. За прина дле жа тељ ство би се ре кло да је ap per t i nen t ia или Zugehörung (п рипадање), али у ау то ро вом пре во ду то зна чи c o m p e te n t i a (на д ле ж но с т). 22 По по ви ћ по м и ње и са сви м не ја сно и по г ре ш но п ре ве ден по ја м из за ко на де фи ни ци ју дру шта ва, ко је је пре во ди лац озна чио као На об чу ол зу с ло же на дру ва. 23 Та ква би фор му ла ци ја зна чи ла да се ра ди о дру штви ма, штам пе. Био је члан Дру штва срб ске сло ве сно сти. Умро је у Бе о гра ду го ди не као чи нов ник нај ви шег ран га се кре тар Др жав ног со вје та. Још у Пе шти био је за па жен по свом ба вље њу н о в и н а рс т в о м, п уб л и ц и с т и к о м и к њ и ж е в н о м к р и т и к о м. С а р а ђ ив а о ј е б р о јн и м н ап ис им а у С е р б с ко м н а р о д н о м л и с т у, у ч е с т в у ј у ћ и у п о л е м и к а м а п о в о д о м и л и р с ко г п о к р е т а. По р ед К. Бог да но ви ћа, био је је дан од пр вих по зо ри шних кри ти ча ра. Пи сао је, као прав ник, о правно и сто риј ским те ма ма. При ја тељ, а и кри ти чар Сте ри јин, био је јед на од нај у глед ни јих лично сти у кул тур ној исто ри ји Ср ба у пр вој по ло ви ни XIX ве ка. 20 С в оју к њиг у Се л и м и Ме р и м а М и ло в а н Ви д а ко в и ћ по св е т ио је Е вг ен ију Ђу рков ићу ко ји му је по мо гао да је из да, го ди не. 21 Н а в о д и и н е м ач к и, м а ђ а р с к и и л а т и н с к и и з р а з з а т ај п о ја м: We c h s e l f ä h ig k e i t, Váltóképésség, C a p a c i t a s c a m b i a r i a. 22 Гл а в а I I Ђу р ко в и ћ е в о г п р е в о д а н о с и н а с л ов: О п р и н а д л е ж а т е л с т в у м е н и ч н о г с у д а. от 18. до 26 (З а ко н м е н и ч н и Ун г а р и је..., 59). 23 На слов Чла на XVI II је О о н о ен иј у р а в а н а о б ч у ол з у с о ј у ж е н и Со д р у ж е с в а, а ње го ве Гла ве I. О о б ч е о л е з н и м С о д р у ж е с в и м а (З а ко н м е н и ч н и Ун а р и је, 147, 149).

22 22 об ја шња ва По по вић, ко ја се осни ва ју ра ди то га, да де ла ју на оп шту ко рист све та и на ро да, као што су уче на дру штва, до бро твор на и сл. А За кон у том чла ну го во ри о љу ди ма ко ји се удру жу ју ра ди за јед нич ког сти ца ња, што је не ш т о с а сви м д ру г о. 24 Пи та се и ка ко је пре во ди лац мо гао из ра зе ke re set, ne go ti um, Geschäft, Er werb пре ве сти као об шча пол за. 25 За кљу чио је да ни је аде ква тан ни Ђур ко ви ћев пре вод не ких дру гих не мачких, ма ђар ских и ла тин ских из ра за, као што су би ли Han dels stand, Ke re se t i testűlet, 26 Cor po ra t io mer cant ilis, ш то је п реведено као к упе че ско со сто јан и је, те рговачка ком па н и ја. Н и g re mi um Co mi ta tus, g re mi um Ci vi ta t is, Bürger stand, Han dels werk stand, Ba u er stand ни су не ке ком па ни је, као што је пре ве де но, јер с е не може р ећ и в а рмеђск а (ж упан и јск а) ком па н и ја, в а р о ш к а ком па н и ја, пле мић ска ком па ни ја, зе мље дел ска ком па ни ја. Не на шав ши ни сâм од гов а р а ју ће т е р м и не, По по ви ћ з а к љу ч у је да би мо ж да најп ри к ла д н ија р еч з а т е пој мо в е би л а с а н. 27 Овај при мер по ка зу је да у та да шњем срп ском је зи ку ни је још би ла при хва ће на реч ста леж, као озна ка дру штве не гру пе чи ји је по ло жај прав но утвр ђен и ко ја је у угар ском др жав ном пра ву и дру штву посто ја ла и та да и још ду го вре ме по сле то га. 28 А нал и зи ра ју ћ и Ђу р ко ви ћев п р е вод По по ви ћ је у к а з а о на још ч ит а в н и з не с а гл а сно с т и и з ме ђу л а т и н ског и ма ђа р ског т ек с т а з а ко на и п р е в о да, ко је о т е жа ва ју и л и ча к по т п у но оне мо г у ћу ју ње г о во ра з у ме ва ње. Још је ве ћ и број из ра за ко ји у срп ском је зи ку има ју дру га чи је зна че ње од оног ко је је пре води лац на вео, или пак го то во да не ма ју ни ка кво зна че ње. На к ра ју у вод ног де ла сво је к ри т и ке, ко ји се од но сио п р вен ст ве но на је зи к п р е в о да, По по ви ћ р а с п р а в љ а и о с а мом и з р а з у ко ји је Ђу р ко ви ћ у по т р е био за свој по сао: да ће пре ло жи ти за кон на срп ски. У срп ском је зи ку по сто ји р еч п р е в е с т и, која по тп уно одг ов ар а и з р а зи м а у д ру г и м је зи ц и м а, т е с е Попови ћ ч у д и кориш ћењу р еч и која н ије н и м а ло у д у х у с рп ског је зи к а, а не ма ослон ца ни узо ра ни у од го ва ра ју ћим ре чи ма не мач ког, ма ђар ског и лат и н ског је зи к а. У дру гом, обим ни јем де лу сво је књи ге По по вић је, ана ли зом пре во да поје д и н и х од ре да ба Ме н и ч ног з а ко на, по к а з а о ко л и к и је значај и у ра з у мев ању и т у ма че њу з а кон ског т ек с т а и ма о је зи к, од но сно њ е г о в а п р е ц и зна у по т р е ба 24 У З а кон у с т оји K ö z k e r e s e t i t á r s a s á gok, So ci e t a t i s c om mu n i s ne go t i i c a u s a i n i t i a e. 25 Ke re set за ра да (мађ.); ne go ti um по сао (лат.); Geschäft по сао (нем.); Er werb доби так, за ра да (нем.) 26 Збор, те ло, кор. 27 С а н, с р ед њ о в е ков н и и з р а з ко ји о з н а ч а в а д р у ш т в е н и с т а т ус, в и с о ко д в о р с ко и л и ц р к в е н о д о с т о ја н с т в о. Та ко с е у п о в е љи С т е ф а н а П р в о в е н ч а н о г м а н а с т и р у Ж и ч и о ко г о д и н е г о в о р и о к а з н а м а з а н е п р а в и л н и р а з в од:...т а к а в д а с е к а ж њ а в а п р е м а с в о м е с а н у (С. Но ва ко вић, З а ко н с к и с п о м е н и ц и с р п с ко г с р е д њ е г в е к а, Бе о град 1912, ). 28 У Уг а р с кој Д и је т и ( Д р ж а в н о м с а б о р у) д о њи д о м ( Та б л у) с а ч и њ а в а л и с у Ч и н о в и и Ре до ви, а гор њи дом на зи вао се Ве ли ка шка Та бла. У сво ме Ре ч н и к у Ву к С т. К а р а џ и ћ н а в о д и реч, али као хр ват ску: ста леж, m. (у Хрв.) Stand, sta tus (Вук. Ст. Ка ра џић, С р п с к и р је ч н и к и с т у м а че н ње м ач к и је м и л а т и н с к и је м р и је ч и м а, У Б е о г ра д у 1935, 734). К а ра к т е ри с т и ча н з а ф е у д а лн и п ор ед а к и п р а вн у н еједн ако с т која у њ е м у в л ад а, с т ал е ж о з н ач ав а д е о д р у ш т в е н е к л ас е ч ији је п ол о ж ај п р а в н о у т в р ђ е н п о р е к л о м (п л е м с т в о), п о л о ж а је м (ц р к в а и д р ж а в н и д о с т о ја н с т в е н и ц и), а к а с н и је (т р ећ и с т ал е ж г р ађ а н с т в о) и и мо в и н с к и м с т а њ е м. Вр е м е ном ћ е д о б и т и и ш и р е з н а ч е њ е с к у п и н е љу д и и с т о г з а н и м а њ а, п р о ф е с и о н а л н и х и с т р у ков н и х у д р у же њ а.

23 23 и тач но утвр ђе но зна че ње по је ди них пој мо ва и ка кве су би ле по сле ди це изб о р а не одг ов ар а ју ћ и х и з р а з а. Пр е в од је био де ло в р ло у гледног п р а вн ик а, ду го го ди шњег адво ка та и фи шка ла дво ји це угар ских ве ле по сед ни ка, магна т а, ш т о је св а к а ко би л а г а р а н т и ја њ е г о в е ви с о ке п р а в н и ч ке с т ру ч но с т и и обра зо ва ња. Ме ђу тим, хи брид ни је зик ко ји је иза брао да на ње га пре ве де закон ске од ред бе ни је пру жао мо гућ но сти да се пре вод учи ни ја сним, пре цизн и м и не д в о см и с ле н и м к а к а в з а кон ск и т екс т т р е ба да бу де, по г о т о ву к а да је реч о материји каква је мате рија меничног пра ва. Из ни за на ве де них приме ра мо гао би се мо жда из ве сти и за кљу чак, од но сно пот кре пи ти хи по те за да Ђу р ко ви ћ, р о ђен, о б р а з о в а н и де л а т а н у ма ђа р ској с р е д и н и, кон з е р в а т и в а н по св о ји м у в е р е њи ма и од л у ч н и п р о т и в н и к Ву ко ви х р е ф о р м и, ко ји к а о п ра в н и к и н ије пос лов а о на с рпском језик у, н и је до в ољ но н и по зна в а о ж и ви је зик, је зик на ро да, је зик ко ји је до жи вља вао свој пре по род и слу жио као град и в на ма т е ри ја и фу н да мен т а л но ору ђе к ул т у р е 29, јед не но в е, д ру г а ч и је и б о г а т и је к ул т у р е ко ја с е р а з ви ја л а. 30 З а р а з л и к у од њ е г а, њ е г о ви опо нен т и би ли су мла ди љу ди ко ји су у то ме про це су жи во и пре да но уче ство ва ли, не с а мо к а о п р а в н и ц и, не г о и к а о к њи жев н и ц и, к ри т и ча ри, к ул т у р н и и ја в н и де лат ни ци, стра сно ода ни свом на ро ду и све сни то га да је је зик бит и су штина ње го вог оп стан ка и на прет ка. * * * Уско ро је Серб ски на род ни лис био у при ли ци да об ја ви но ве, оп ширни је и све стра ни је кри тич ке ста во ве о књи зи За кон ме нич ни Ун а ри је Ев ген и ја Ђу р ко ви ћ а ко ји се н и су ог ран ичав ал и п ре т е ж но на п и т а ње је зи к а ко ји м је пи са на. У бро је ви ма 23 и 33, од 5. ју на и 14. ав гу ста го ди не, на пи сао је осврт на ову књи гу и Кон стан тин Бог да но вић П. Ивић, Срп ски на род и ње гов је зик, Бе о град 1971, Је зик Ђур ко ви ће вог пре во да мо гао би по слу жи ти као по твр да Ву ко ве опа ске о по знав а њу с р п с ко г н а р од н о г, г о в о р н о г је з и к а у н е к и м к р у г о в и м а о б р а з о в а н и х С р б а у Ау с т р и ји: У цар ству Ау стриј ско ме има Ср ба на сто ти не, ко ји Ла тин ски и Ње мач ки зна ду она ко, као Г. Све тић, а сво га на род но га је зи ка не зна ни он, ко ји ми сли да је пр ви ме ђу њи ма (ВУ КОВ ОД ГО ВОР на УТУК Г. М. СВЕ ТИ ЋА, У Бе чу 1843, 23). 31 Кон стан тин Бог да но вић ро ђен је у Ру ми, 21. фе бру а ра го ди не, у углед ној тр гов ач кој и п о с ед н и ч кој п о р о д и ц и. По м ај ц и је б и о р о ђ а к јед н о г од н ај з н а м е н и т и ји х Р у м љ а н а, Ата на си ја Стој ко ви ћа, књи жев ни ка и на уч ни ка свет ског угле да. Сту ди рао је пра во у Се геди ну, Пе шти и Бра ти сла ви. У Пе шти је ушао у круг око Ма ти це и спри ја те љио се са Те о до ром Па вло ви ћем. Са ра ђи вао је у Серб ском на род ном ли с у, пи шу ћи раз ли чи те тек сто ве, књижев не и дру ге. Адво ка ту ром се ба вио у Ру ми од до го ди не, а као адво кат че сто је ус п е ш но з а с т у п а о с е љ а ке и з око л и н е и г р а ђ а н е Р у м е у њи хо в и м с по р о в и м а с а с п а х и ја м а. Већ у то вре ме био је при ста ли ца ди на сти је Обре но ви ћа и био са њи ма у пре пи сци. У Ср би ју је пре шао 1842, где је сту пио у др жав ну слу жбу и по стао са ве то да вац мла до га кне за Ми хаила и се кре тар Др жав ног са ве та. За чла на Дру штва срп ске сло ве сно сти иза бран је ме ђу осмор иц ом п рв и х р ед овн и х ч л а но в а. С р би ју је н а п у с т ио у је с е н г о д и н е. По к у ш ај и з д а в а њ а на срп ском је зи ку тр го вач ког ли ста у Но вом Са ду ни је одо брен. У европ ским кул турним цен три ма бо ра вио је , уса вр ша ва ју ћи сво је обра зо ва ње. То ком био је секре тар кне за Ми ло ша, а кра јем го ди не вра тио се у Ру му. Ак тив но је уче ство вао у рев о л у ц и о н а р н и м з б и в а њи м а , у р а зл ич и т и м с в ојс т в и м а и у р а з л и ч и т и м м е с т и м а. Би о је и зд а в ач и у р ед н и к л и с т а Вес ник, п о с л ан и к у Х рв а тс ко м с а б о р у, с е к р е т а р п а т р и ја р х а Ра ја чи ћа, члан Глав ног од бо ра Срп ске вој во до ви не и члан срп ске де пу та ци је у Бе чу. Био је члан

24 24 Бог да но вић је нај пре из нео свој на чел ни став о кри ти ци, ко ји пре по ручу је сви ма: да сво ју кри ти ку усме ре на де ло, а ни ка ко на лич ност пи сца. Света ду жност свих спи са те ља је да има ју у ви ду сâмо де ло, а не пи сца, и то не к а о су д и је, нег о к а о љу би т е љи на у ке ко ји о бра з ла ж у своје су мњ е, у зимајућ и као је ди ни осло нац тог пра ва то што цар ство ума при па да сви ма. Спи са тељ не мо же за бра ни ти да дру ги о истом пред ме ту дру га чи је ми сли и да сво је слоб од не па ме т не м и сл и сло б одном своме р од у са оп ш т и. О н не ће у зе т и у об зи р н и л и ч но с т Ђу р ко ви ће ву, н и њ е г о в о зв а њ е, г о д и не и у глед и ус р ед с р е д и ће се са мо на де ло. Не же ли да пре су ђу је де лу, не го са мо да сво је ми шље ње о ње му пре до чи оп штем су ду. И он је пр ви део свог кри тич ког при ка за по све тио је зи ку ко ји је пре вод ил а ц ко ри с т ио с л ав енос рпском. И зр аж а в а ју ћ и св о је к р ај њ е не по в о љ но ми шље ње о то ме сти лу, ни је се ли био чак ни да због ње го ве упо тре бе з а ме ри и Ат а на си ју С т ој ко ви ћу, св ом де да - с т ри ц у, ко јег је не о би ч но в о ле о и по што вао. У сво јим де ли ма слу жио се и Стој ко вић је зи ком ко ји је био от части сла вен ски, от ча сти срб ски, да кле у це ло сти ни ти сла вен ски ни срб ски. 32 То је зи ко сме ше ни је би ло је последица по г ре шног става по којем је Стојкови ћ наш ро ђе ни, пра ви, дич ни срб ски је зик др жао за не што про стач ко, а славен ски це нио и сма трао за дар уче них бо го ва; упо тре ба та кве нес год не са је зи ком и не во љом Tr a n sac t i- e би ло је по д и ла же ње ч и т а о ц и ма: п ро с т ом наро ду с јед не, и обра зо ва ном све ту с дру ге стра не. То ме ша ње је зи ка Бог да новић др жи за ње го во ква ре ње и за по ни жа ва ње на ро да. Прили ке су пре чет рдесет го ди на би ле по је зик не по вољ ни је, ма да је то и та да за слу жи ва ло осу ду, али ни ка да ова кву као у са да шње вре ме. По том је у не ко ли ко та ча ка из нео свој став о је зи ку и ње го вој ре фор ми. Пр е че т р де с е т г о д и на с т а њ е с рп ског је зи к а би ло је на п р е к р е т н и ц и, би ло је зна ме н и т и х п и с а ца ко ји с у п и с а л и с л а в ен ск и м је зи ком. Ср би ја је још би л а у та ми, и До си теј у њој без след бе ни ка. Да нас су већ оп ште при хва ће ни не ки о снов н и с т а в о ви: п р в о, св а к и је зи к у по че т к у р а с по л а же с а ма ло р е ч и ко је још н и с у си с т е ма т и з о в а не и т ек т р е ба да с е си с т е ма т и з у ју; д ру г о, н и је да н о бр а з о в а н и на р од н и је с е с т и де о си р о ма ш т в а св ог је зи к а, нег о је, на п р от и в, у ње му на ла зио раз лог да уста но ви не ка на че ла, по ко ји ма ће ста ре ре чи прику пља ти, а но ве ства ра ти. Ства ра ње је зи ка не тре ба да иде пу тем ме ша ња дру гих ди ја ле ка та, не го упра во су прот ним пу тем пре чи шћа ва њем. По ред тих оп штих пра ви ла из ве сно је да у срп ском је зи ку већ по сто је не ка основ на на че ла, да су она у нај ве ћем бро ју већ от кри ве на и утвр ђе на, да се мо гу си сте ма ти зо ва ти и да срп ски је зик већ по се би има свој ство и до с т о ја н с т в о је зи к а. Ме ша њ е с а с л а в ен ск и м је зи ком до в е ш ће с а мо до т о г а да у тој сме ши не мо же би ти ни на че ла, ни си сте ма, ни је зи ка. Ка да је чи сти срп ски је зик већ при мљен у Кне же ви ни Ср би ји, и ка да ће Ср би ја у то ме има ти пре суд ни утицај, коришћење славеносрп ског од стра не ма ло број них по јед инаца са мо је особењаш т во; г рамат ика као обра зац на род ног гла са н и је ст вар л ик в ид а ц и о н е ко м и с и је у Те м и ш в а р у, ко ја је т р е б а л о д а о ко н ч а п о с л о в е н а р од н е у п р а в е, го ди не. По сле Бу не, ба вио се адво ка ту ром у Ру ми, а од по чет ка го ди не у Но вом Са ду, где је убр зо и умро. 32 К. Б огдано ви ћ, Кри т и че ск и по глед на но во и зда н у к њи г у ʼЗа кон Ме н и ч н и Ун г а ри јеʼ, пре ве ден Ев ге ни јем от Ђур ко вич и пр., Серб ски на род ни лис, бр. 23, 15. јуна 1841.

25 25 по је д и н ца и у је зи к с е н и к а да не мо же п р о д р е т и п ри в ат н и м ау т о ри т е т ом, а та кви по ку ша ји са мо су по вод ра спри и сва ђи. У дру гом де лу свог кри тич ког освр та Бог да но вић је на вео чи тав низ погре шних пре во да, ко је је сма трао за по сле ди цу је зи ка ко јим се пре во ди лац слу жио, а ко ји ни је ни срп ски, ни сла вен ски, ни сла ве но срп ски. Та ко нпр. на во ди да ау тор пи ше: Ме ни ца мо же се обра ти ти и ко мен та ри ше ( на ко га и ка ко ће се обра ти ти, за Бо га! ме ни ца, кад је мр тва? ), ме ни цу дру гом припи са ти уме сто ме ни цу другом преписа ти, лице устрањено уместо различ но, ли це нео тлич но, да кле про стач ко, уме сто не раз лич но. Да љ е з а к љу ч у је да н и с а м и п р е в о д и по је д и н и х т ех н и ч к и х л а т и н ск и х тер ми на ни су до бри, без об зи ра на то да ли се ра ди о срп ском или сла ве носрп ском је зи ку, те да они не мо гу би ти де ло ро ђе ног Ср би на, ни ти прав ни ка Ср би на. Н а в о д и н и з п ри ме р а ов а к ви х Ђу р ко ви ће ви х п р е в о да: Tr a n s c r ip t io зна чи пре о бла че ње. То код нас за оде ло го во ри мо, ина че пак ка же мо препи ши, пре ве ди на дру гог. Co pia, спи сак ме сто пре пис. Да ље, пре во ди лац п о м ињ е На об чу ол зу со ју же на дру ва о б ч е о л е з н а д р у в а ме с т о: на з а јед н и ч к у до би т ус т а но в љ е на д ру ш т в а, ко ја мо г у би т и и о б ш че ш ко д љи в а. Из број них при ме ра пот пу но по гре шних пре во да за кљу чу је да пре води лац не вла да срп ским је зи ком до вољ но да би уоп ште и мо гао ја сно да раз ли ку је зна че ње слич них ре чи, ка да је ње му нео тлич но исто што и нера зл и чно, п ри п и са т и ш т о и п р е п и са т и, п ри на д леж ат е лс т во ис т о ш т о и над ле жа телство и дру го. У та квој си ту а ци ји би ло би не у ме сно по ста вљати пи та ња да ли је стил до па дљив и ра зу мљив. Оста је још са мо пи та ње коли ко је пре вод ве ран, што је Бог да но вић раз мо трио у по след њем де лу сво га о св р т а. На по чет ку на по ми ње да одмах после Јеванђеља долази камбијално (менич но) пра во, же ле ћи ти ме да на гла си ко ли ко је у пра ву, а на ро чи то у ме ничном пра ву бит на пре ци зност, у том сми слу да сва ка реч ца мно го зна чи и да и з нај ма њ е с т р а н п у т и це мо г у п р о и з а ћ и в е л и ке г р е ш ке и т е ш ке по с ле д и це. По ред гре ша ка је зич ке при ро де ко је је већ по ме нуо, ука зу је и на низ дру гих, ко је по ка зу ју не до вољ но по зна ва ње са мог за ко на. По што је на вео низ при мера по гре шног пре во да, за кљу чу је да књи гу тре ба да пре гле да и по пра ви не ки уче ни Ср бин, да не би иза зва ла штет не по сле ди це, јер је то у овом ње го вом к ри т и ч ком о св р т у не мо г у ће у ч и н и т и. На кра ју, има ју ћи у ви ду све по бро ја не ма не и не до стат ке књи ге, из ража ва сум њу да је Ђур ко вић као ро ђе ни Ср бин и адво кат на пи сао ову књи гу и, иро нич но, прет по ста вља да је не ко не стру чан ис ко ри стио ње го во име и углед да би сво ме де лу обез бе дио ве ћи углед и ви шу це ну. Ако је то у пи та њу, оче ку је да Ђур ко вић то и јав но об зна ни и та ко спа се част ро да. * * * Не пу них ме сец да на по сле Ђур ко ви ћа об ја вио је сво ју на ме ру да пре ве де све угар ске за ко не, до не се не на Др жав ном са бо ру 1839/40. го ди не, ме ђу ко јима и Ме нич ни за кон, Па вле Ар се ни ја По по вић. Пр ви оглас и по зив пре ну меран ти ма штам пао је у Пе шти 6(18). ју на, а дру ги 18(30). ав гу ста го ди не.

26 26 На по чет ку ис ти че да сва ки гра ђа нин тре ба да по зна је за ко не др жа ве у ко јој ж и ви, свој по ло жај, п ра ва и обавезе. Уг арск и з а ко н и, до не се н и на по след њем са б о ру, по сво јој в а ж но с т и п р ев азилазе све дот адањ е. Сви т и п р оп иси би тн и су за уна пре ђе ње при вред ног жи во та Угар ске, а ка ко ве ли ки број угар ских жи те ља чи не Ср би и то упра во они за ко је су ови про пи си на ро чи то ко ри сни и по треб ни и за ко је је ва жно да их мо гу на свом је зи ку са зна ти и раз у ме ти, од лу чио се да при сту пи њи хо вом пре во ђе њу. Из ме ђу оста лих за ко на, би ће пре ве ден и за кон о век сла ма. По зна ва ње тог пра ва ва жно је за све Ср бе, а не са мо оне ко ји жи ве у Угар ској, а ко јих је та мо и нај ве ћи број. Ти ме је же лео да под ву че да се ра ди о при вред ним, т р г о в ач к и м по с ло ви м а, ч и ја је р а с п р о с т р а њ е но с т п р е в а зи л а зи л а под ру ч ја в а же њ а по је д и н и х п р а в н и х п р о п и с а. За вр ше н и по са о п ре гле да ће ње г о ви п ри ја т е љи, во де ћ и на ро ч и т о ра ч у на о то ме да пре вод бу де у скла ду са срп ским сти лом при клад ним овом предме т у и да бу де ра зу м љи в сва ком Ср би н у. Об ја ш ње њ а и т у ма че њ а т ех н и ч к и х тер ми на би ће из ло же на и на дру гим је зи ци ма: ма ђар ском, ла тин ском и не мачком. О то ме је оба вио кон сул та ци је са др Вилд не ром, беч ким адво ка том и бивш и м п рофесором т рговачког п рава, који је и сач ин ио п ро јек т у гарског зако на. Сви за ко ни до не се ни на са бо ру Кра ље ви не 1839/40. го ди не би ће као јед на књига об ја вље ни у но вем бру, за Пе штан ски ва шар. Це ну од 1 фо рин те сре бра од ме рио је у та квом из но су да би сва ки, и ма ње иму ћан Ср бин мо гао се би да при у шти ку по ви ну књи ге. На по ми ње да се ра ди о пре во ду свих за ко на, а не са мо ме нич ног. 33 Ва ља на по ме ну ти да у тим сво јим по зи ви ма Па вле Арс. По по вић још увек ни је утвр дио основ ни тер мин за прав ни ин сти тут о ко јем је реч. У пр вом по зи ву ко ри сти не мач ки тер мин ко ји је јав но сти био по знат: век с ла (Wec hsel). У дру гом већ по ми ње и дру ге мо гу ће пре во де, а оп шир ни је о то ме рас правља у на по ме ни овог дру гог по зи ва. Пре ве шће, по ред оста лих за ко на, но во Ун ар ско Мѣн о в н о Пра в о ( We c h se l re c h t, Пра в о Пр омѣне). Ту ће, као и сви дру ги угар ски за ко ни, ови о менбама (векслама) бити пре ведени и про ту маче ни што једноставније и разумљивије. О термину менба и мо гу ћим дру гачи јим пре во ди ма, зна че њи ма и об ја шње њи ма пој ма ко је на во ди пи ше у нап о м е н и: М ен а је м ен а м ес ец а ; п р о м ѣ е н а је p e r m u t a t io Ta u s c h, и л и i m mu t a t io Ve r ä n d e r u n g, а We c h s el, C o m p o r i a le s l it t e r a e, н о в а је с т в а р, н ов ter mi nus tec hni cus за наш је зик. Да кле но ва и реч тре ба. Пи са ни је, у ком се т у ж и мо, на зи в а мо т у ж б а, c on t e n t u m p ro c on t i ne n t e, мо л и мо: м о л б а. Да к ле ч рез ко је мењамо: м е нб а, и л и м е н ѣ б а, и л и з а м ѣ е н к а, у кол ико о б в е з а т е л с т в о п л а т е з а ме њу је г о т ов но в а ц, ко ји с е п л а т и т и и ма, и л и к р а ће: м ѣ н к а, м ѣ н и ц а итд. Ја за са да јед но вид но сти ра ди јед но свуг ди узи мам: м е н б а. А ако се дру го ја чи је за бо ље на ђе: ла ко ће мо промѣну ти. Ни ти је т у когод за конодава ц, оси м обичаја и согласија веће час т и. 34 Из ове, сра змерно крат ке на по ме не ја сно је ви дљи во да у срп ском је зи ку у то вре ме ни су 33 Пре вод са мог ме нич ног за ко на, ко ји ће ко шта ти 4 фор. сре бра, а на илир ском (illyr nyel ven) из дат ће Г. от Ђур ко вич Пра во Про ме не у јед ној књи ги, а три ча сти, сва ка по 1. ф. ср. 34 Нов о зив и нов рок за ре ну ме ра ци ју на СЕРБ СК И ПРЕ ВОД У Н ГА РСК И Н А ЈНОВИЈИ З А КО Н А, У Пе шти, 18(30) Авг. 1840, 2.

27 27 по сто ја ли струч ни тер ми ни не са мо у обла сти о ко јој је та да би ло ре чи мени ци и тр го вач ком пра ву, не го ни за не ке дру ге, основ не прав не пој мо ве. Пока за ло се и то, ко ли ко је по сао ко ји су По по вић, а и дру ги срп ски прав ни ци п р ед у з е л и био но в а т о р ск и, з а ме т а н, о с е тљи в и т е ж а к, по г о т о ву у т о в р е ме ра та за срп ски је зик и пра во пис, ка да се срп ски књи жев ни је зик уства ри тек гра дио, ра стао, раз ви јао и у то ку то га про це са ме њао. У де цем бру го ди не П. А. По по вић је у Се р б с ком н а р од н ом л и с у о б ја вио к ра т а к п р е глед и о б ја ш њ е њ е о снов н и х пој мо в а ко је је с а д р ж а о но ви у г а р ск и Ме н и ч н и з а кон. 35 У том члан ку ко ри сти из раз мен ба за ме ни цу, а ме нов ни суд за суд над ле жан за ме нич не спо ро ве. На кра ју на по ми ње да ће се ис црп ни ја об ја шње ња на ћи у ње го вом пре во ду за конâ до не се них на послед њем Др жав ном са бо ру, ме ђу ко ји ма је и пре вод за ко на о мен ба ма. Попови ћев превод, књига Закони Ун арије, ус ановљени на Собору Краљ е в и н е 184 0, об ја вљен је го ди не у Бу ди му. У пред го во ру је на гла сио да је пре вод у пр во ме ре ду на чи њен да би се Ср би ма омо гу ћи ло лак ше и бо ље упо зна ва ње са за кон ским про пи си ма. По ред то га, же лео је да при хо дом од прода је к њи г е по мог не Ма т и ц и с рп ској и с рп ск и м с т а новн иц има у Б аји, који с у тешко пострадали од пожа ра. Захваљује за помоћ у новцу који је за објављив а њ е к њи г е да р о в а о еп и скоп бач к и Геор г ије Хран исла в. А ко у својој намери не бу де по с т и г а о же ље н и ц и љ, п ри х ва т и ће сва к у п ри мед бу и по п ра в к у, би ло да се ра ди о не до вољ но ја сном и ра зу мљи вом пре во ду, би ло о је зи ку пре вода, те по зи ва чи та о це да му се обра те, пу тем јав них гла си ла или лич но, ка ко би се у дру гом из да њу те гре шке ис пра ви ле. По по ви ћ је За кон с к и ч л а н а к XV пре вео, као што је то учи нио већ у својим по зи ви ма на прет пла ту и у члан ку у Се р б с ком н а р од н ом л и с у, де цембра го ди не, као Ме нов ни за ко ник ; за основ ни ин сти тут ко ри стио је у пре во ду тер мин мен ба, ме нич но пра во на звао је ме нов но пра во, а за спо ро ве по во дом ме ни ца над ле жни су ме нов ни су до ви. 36 На сто јао је да пре ве де ве ћи ну ре чи ко је су озна ча ва ле пој мо ве из области ме нич ног пра ва, али и не ке дру ге, оп шти јег ка рак те ра, без об зи ра на то што се ра ди ло и о ста рим, уста ље ним тер ми ни ма из ове обла сти (пре те жно ита ли јан ским и ла тин ским), ко ји су по сто ја ли и ко ји ће оста ти и у ка сни јим про пи си ма, све до са вре ме них за ко на. Ипак, у пре во ду су за др жа ни и ова кви тер ми ни. * * * И о ов ом п р ев од у у г а рс к и х з а кон а и зн е о је Конс т а нт и н Б огд анов и ћ св о је к ри т и ч ко м и ш љ е њ е у Се р б с ком н а р од н ом л и с у. 37 На по чет ку је прево ди о цу одао при зна ње због то га што је при хо де од про да је књи ге на ме нио 35 На ве штај не ки за го ди ну 1841, Серб ски на род ни лис, 12. де цем бра З а ко н и Ун а р и је, у с а н о в љ е н и н а С о б о р у К р а љ е в и н е 184 0, Бу дим 1841, 57, 67, Критически пре глед књи ге За ко ни Ун га ри је на срб ски пре ве де ни Па влом Арс. Попо вич, Адв. У Бу ди му писм. Све уч У 8-ву, стр. 258, С е р б с к и н а р о д н и л и с, бр. 35 од 28. ав гу ста, и 36 од 4. сеп тем бра го ди не. Ма да се у на сло ву по ми њу за ко ни, це ла књиг а, Б о г д а н о в и ћ е в п р и к а з од н о с и о с е с а м о н а п р е в од Ме н и ч н о г з а ко н а, т ј. З а ко н с ко г ч л а н к а XVI од 1840.

28 28 у до бро твор не свр хе, за по моћ на стра да ли ма у по жа ру у Ба ји и не ма ње огоре лом брат ству т. ј. књи же ству срб ском, Ма ти ци срп ској. Др же ћи се на чела да у кри ти ка ма не го во ри о лич но сти ма, па ни по хвал но, оне мо гу ћио је се би да пре во ди о цу ода ве ли ко и за слу же но при зна ње, јер се због то га уз више ног ци ља ла тио јед ног те шког по сла. И по ред то га ука за ће на ма не са мог де ла, без оба зи ра ња на пле ме ни ту на ме ру из ко је је на ста ло. Је зик пре во да је срп ски је зик, ма да би се пре во ди о че вом сти лу у по глед у р е до с ле д а р е ч и и ск ло п а р ечен ице могло ш т ош т а з америт и; а л и к ако у срп ском је зи ку о то ме још не по сто је пра ви ла, као што је то слу чај са францу ским, мо ра се то пре пу сти ти пи шче вом уро ђе ном осе ћа њу скла да. По Бог да но ви ће вом ми шље њу, ле по ти сти ла пре во да на у ди ла је и ње гова пре те ра на вер ност. По ред сми сла за ко на пре во ди лац се тру дио да и ре чи до с лов но п р е в е де, ш т о св рх а ов ог пос л а н и је з а х т е в а л а. С в р х а п р е в о ђ е њ а за ко на ни је тре ба ло да бу де у то ме да се о ње му кри тич ки и струч но рас правља, не го да се Ср би, ме ђу ко ји ма има мно го тр го ва ца, упо зна ју са за ко ном и о ње му стек ну обич но, основ но зна ње. Ка да се не ки адво кат бу де пре пи рао око сми сла не ке за кон ске од ред бе, не ће се при том осла ња ти на срп ски пре вод, не го на ма ђар ски ори ги нал. Да је пре во ди лац на ме ра вао да пре во дом из ра зи сми сао и при ро ду са мог за ко на, он да је он мо гао би ти ја сан и ле пим срп ским је зи ком из ра жен. Ова ко, срп ске ре чи и сми сао се мо же спо зна ти, али се пре вод не од ли ку је ду хом срп ског је зи ка. Нај ви ше је к ри т и ко в а о т о ш т о је По по ви ћ ко ри с т ио т зв. к у ри ја л н и и л и адво кат ски стил. И сâм успе шан и угле дан адво кат, Бог да но вић је у ви ше сво јих на пи са вр ло кри тички писао о правницима, својим колега ма адвокати ма и о су ди ја ма. Та ко је овом, та да вла да ју ћем сти лу прав нич ке прак се при пи сао и не ко ли ко гра ма тич ких гре ша ка ко је је уо чио у пре во ду. Ка да је реч о је зи ку, Бог да но вић ука зу је на још је дан про блем ко ји се ја вља при пре во ду за ко на, на ро чи то ме нич ног. Пре во ди лац је имао ши ро ко по ље за из на ла же ње но вих ре чи. При то ме по слу ве ћу уло гу има слу чај, па се не ка реч уста ли, не го на ро чи ти на пор да се на ђе од го ва ра ју ћа реч. Бог дано вић сма тра да ни је ни тре ба ло на ла зи ти но ве ре чи, већ се слу жи ти ста рим, оп ш т е п ри х в а ће н и м и ко ри ш ће н и м. Те р е ч и, т ех н и ч к и т е р м и н и в ећ ода в но н е п р ип ад ају јед ном је з и к у (и т а л и ја н с ком), н е г о с у у ко р е њ е н е и по с т а л е оп шта сво ји на. На ста ле су у тр го вач ким по сло ви ма, ко ји су код свих на ро да јед на ки, па та ко и Ср би не ка го во ре: жи ро, жи рант, тра та, тра сант, век сла или по ли ца, про тест. Ти су тер ми ни, већ уо би ча је ни и усво је ни код свих на ро да. Ка да се ра ди о срп ским из ра зи ма, тре ба при хва ти ти са мо оне ко ји по сто је од ста ри не или се на ме ћу сво јом ја сно ћом и ра зу мљи во шћу. О снов не пој мо в е По по ви ће в ог п р е в о да н и је одо б р а в а о н и мен ба, н и ме ни ца ни су по ње го вом ми шље њу до бри тер ми ни. Ко мен та ри сао је и крити ко вао и не ке дру ге тер ми не ко ри шће не у пре во ду, би ло да се ра ди ло о прево д има са немачког и л и лат и нског језик а, односно налажењу но ви х т е р м и на за те пој мо ве. Пок ушај да с е п р ев ед у уобичајен и т е рм ин и мен и чног п р ав а о т еж ав ају, по Бог да но вићевом м иш љењу, ра зл ике у на ч и н у фор м и ра ња ре ч и у ла т и н ском или ита ли јан ском и срп ском је зи ку. Пре во ди лац је по шао од ла тин ског и и т а л и ја н ског: у р е ч и ма ж ира н т и ж ират а р ра з л и к у у см и с л у ч и не по с лед њи

29 29 сло го ви, па је он та ко по ку шао да раз ли ку ме ђу тим тер ми ни ма у свом пре во ду на чи ни на исти на чин, пу тем по след њих сло го ва: жи рант (онај ко ји жи ри ра) је пре вео са про ме та тељ, а жи ра тар (онај на ко јег се жи ри ра) је про мет ник. При том је за не ма рио да се у срп ском је зи ку раз ли ка у зна че њу фор ми ра пр вим а не послед њим сло го ви ма и да обе упо тре бље не ре чи у срп ском је зи ку зна че исто. 38 Да ље нпр. сма тра да We c h sel f ähig k eit н и је до бро п ре ве де но к а о к а д рос т ме нов на и ми сли да је нај бо ље ме нов на сво бо да. Не мач ко Vol lm a c h t, што је По по вић пре вео као опу но мо ће ње, Бог да но вић озна ча ва као лош пре вод, ма да је већ ушао у упо тре бу; као бо љи тер мин ис ти че овла сти ти, овлас ће ње, п у но в ла с т н и к. Уме с т о оп у но мо ће н и и ма оц он сма т ра з а б оље ов ла сће н и п ри т ја ж а т е љ. При мер сле де ћег Бог да но ви ће вог оспо ра ва ња По по ви ћевог превода упеча тљи во по ка зу је ка ко је те шко би ло ства ра ти но ве прав не тер ми не у време ну ка да је је зик био у ста њу бур них и го то во сва ко днев них про ме на, ра ста и раз во ја, ра ђа ња но вих и не стан ка ста рих ре чи, али и про ме не зна че ња по с т оје ћ и х. Тако је Б ог да но ви ћ п ри г о в о рио По по ви ће в ом п р е в о д у не мач ког Vormänner као пред ход ник, са ње му свој стве ним, по не кад и до не кле грубим ху мо ром: Vormänner зо ве: пред ход ник; код нас ход ник зна чи Gang, конк, пред ход ник зна чи Vor ha us; бо ље се пре во ди: пред ци, мо ји пред ци. У по гле ду не ких ре чи ко је је По по вић унео у свој пре вод, Бог да но виће ве при мед бе би ле су оправ да не, и са гле ди шта са мог је зи ка, али и њи хо ве упо тре бе у свој ству прав ног тер ми на, што је по ка зао и по то њи раз вој правне тер ми но ло ги је и оп ста нак оних из ра за ко је је он сма трао за при клад ни је и а дек в а тн ије од По по ви ће ви х. У по гле д у не к и х д руг и х т е рм ин а в р еме је да ло за пра во По по ви ће вом пре во ду, а код тре ћих је Бог да но вић за ме рио Попо ви ће вом, али ни сам ни је умео да пред ло жи при клад ни ји пре вод. Та ко, на п ри ме р, p ra e sc r i p t io, Ve r jä h r u ng, По по ви ћ п р е в о д и к а о п р е г о д и ш т е њ е, з а шта Бог да но вић ка же да ни је срп ски крој и да се обич но ве ли за ста ре ло, заста ре лост. Domicilium није домови на, већ оби та ли ште. По јам рим ског прив а т н о г п р а в а b o n a f i d e s (до бра ве ра) у са вре ме ном пра ву нај че шће се и не п ревод и; т о је начело, које се са ра зл ич ит и м форм улац ијама, н п р. савеснос т и и по ште ња, уно си у за кон ске и дру ге прав не тек сто ве, док га је По по вић превео као бе за злен. 39 Б ог да но ви ћ под сме ш љи в о на по м и њ е да с у б е з а з ле на де ца, а ина че се обич но ка же по штен чо век (bo nae fi dei ho mo). И у по гле ду не ких дру гих рим ских (ла тин ских) прав них пој мо ва ни је се сло жио са прев о дом: d e p o si t u m је пре ве де но као по лог, по ло же ње. 40 То код Ср ба из ме ђу же на и ко ко ша ка вла да, ве ли Бог да но вић, а код тр го ва ца и су да обич но се го во ри о оста ви. Ма да рет ко, и Бог да но вић је по не кад да вао пред ност ста рим, па и слав е но с рп ск и м р еч и м а. App e lla t io је Попо ви ћ п р е в е о к а о ви ше по зи в а њ е, а од г о в а р а ју ћ и с уд ви ше -по зи в а т е љ н и с уд. Од ба ц у ју ћ и По по ви ћев п р е в од 38 Као при мер и као до каз сво је тврд ње Бог да но вић на во ди реч сту пи ти, од ко је прои з л а з е: о с т у п и т и, на с т у п и т и, ус т у п и т и, ри с т у п и т и. 39 У за кон ским тек сто ви ма ја вља се као прин цип ко ји тре ба да се по шту је: та ко у За ко н у о обл и га ц и о ни м од но с и ма РС, у ч ла н у 12 с т о ји: У за сн и ва њу обл и г а ц и о н и х од но са и ос т вари ва њу п ра ва из т и х од но са с т ра не су д у ж не да се п ри д р жа ва ју на чела савеснос т и и пош т ења. 40 У са вре ме ном пра ву d e p o s i t u m се пре во ди као оста ва.

30 30 a ppellat io ви ше по зи ва ње и ви ше по зи ва т е л н и суд, Б ог да но ви ћ је у ме с т о то га пред ло жио на ре ћи и на ри ца ње, као већ при хва ће ни на зив. Ме ђу тим, сâм да ље на во ди да ње го ве стран ке, про ста ци (обич ни љу ди), у та квој си туаци ји обич но из ја вљу ју да же ле да апе ли ра ју и пи та ју има ли ка квог ле ка (правног), а није дан не по ми ње увра че ва ни је одн. re me di um. Те р м и н је ве ро ват но по т е к а о и з ко м у н и к а ц и је с т р а н а к а и а д в о к а т а, ко ји је желе о да с т р а н к ама п ру ж и р а з у м љи в о о б ја ш њ е њ е. По по вић је пре вео t ran si ge re са из рав на ти, док Бог да но вић твр ди да је бо ље ка ко се обич но и ка же: по рав на ти се. Сма трао је да је бо ље при тја жа тељ од По по ви ће вог има оц. У по гле ду ус т а но в е с е к в е с т р а (se q u e st r u m), сма тра да По по ви ћев пре вод за бра ва не од го ва ра јер то под ра зу ме ва за кљу ча ва ње, а до вољ но је да се ствар са мо запе ч а т и, док с е з е м љ а не мо же до с лов но з а б р а ви т и! Од б а ц ио је По по ви ће в п р е в од и з р а з а fal si f i c a re л а ж но по к в а ри т и, п и т а ју ћ и: А ш т а је до б р о к а д се по ква ри?. Ње гов пред лог пак био је из пор чи ти! На кра ју за кљу чу је да је ау тор у свом по слу ви ше па жње по све тио вер ности пре во да, него на сто ја њу да он бу де у ду ху срп ског је зи ка. У том по гле ду ода је му пу но при зна ње, јер се на пре вод мо же пот пу но осло ни ти не ко ко не зна дру ги је зик. Због то га су и оп шти не у Сре му нај ви ше у ту свр ху на ба ви ле к њи г у. * * * По по вић је од го во рио на овај при каз и кри ти ку у Се р б с ком н а р од н ом л и с у. 41 Њ е г ов од г о в о р био је опш и рн и ји од Б ог д а но ви ће в е р е це н зи је је р ни је од го ва рао са мо на кон крет не за мер ке и рас пра вљао о њи ма, већ је из нео и св о је на че л не по гле де на п и т а њ е п р е в о ђе њ а з а кон ск и х т ек с т о в а, п р а ви л а и ме то де ко је се тру дио да при ме ни. За до во љан је што је ње гов труд око пре во ђе ња за ко на на и шао на од јек у јав но сти, јер сма тра да ће то са мо по мо ћи да пре во ђе ње и об ли ко ва ње терми на бу де што ва ља ни је. Оно што је Бог да но вић за ме рио, он сма тра за свој нај ве ћи успех у том по слу вер ност пре во да. Са сво јим кри ти ча рем рас правља ће о две ма те ма ма пр во, ка кав тре ба да бу де пре вод: ве ран, она кав ка ко је он пре вео или сло бо дан, ка ко ре цен зент ми сли и дру го: ка ко ће се по је ди ни пој мо ви на зва ти у срп ском је зи ку. Прис т упајућ и пос л у оп р едел ио с е з а в е ра н п р е в од. О бра з ла ж у ћ и т а к а в свој при ступ по звао се и на чла нак Јо ва на Су бо ти ћа о пре во ђе њу стра них кла сич них де ла, об ја вљен у Ле то пи су те го ди не, са чи јим се ста во ви ма у потп у но с т и с ло ж ио. 42 Под с ло б од н и м п р е в о дом под р а з у ме в а да с е ч и т а о ц и ма на дру гом је зи ку са оп шти шта се от при ли ке у не ком ори ги на лу го во ри. Ако с е по не ш т о и мо же т а ко п р е в о д и т и, с а з а кон ск и м т ек с т о ви ма т о н и је с л у чај. Мо ра се ра з л и ко ва т и ко мент ар, т ј. објаш њење и т умачење за кона, од ње г овог 41 П р и м е ч а н и ја п р е в о д и т е љ е в а н а Г. Б о г д а н о в и ћ а р е ц е н з и ј у с р б с ко г П р е в о д а З а ко н а Ун г а р и је , С е р б с к и н а р о д н и л и с, број 40 од 2. ок то бра и 41 од 9. ок то бра го ди не. 42 С у б о т и ћ д е л и п р е в о д е н а с л о б од н е и в е р н е, а л и с л о б од н е п р е в о д е с м а т р а з а н е к у вр сту по дра жа ва ња, док са мо верни преводи заслу жу ју име пре во да (Ј. Су бо тић, Не ке мис л и о т о м, к а к о в а љ а с т р а н а к л ас и чс к а с т их от в о рн а с п ис ан иј а п р ев од ит и, Н ов и с е р бс к и л е о и с за год. 1841, Част пр ва, 52).

31 31 пре во да. Ко мен та ри са ти мо же сва ко, по сво јој во љи и зна њу, али то не сме про гла си ти за пре вод; пре вод за ко на мо ра би ти ве ран, од ре чи до ре чи и чита лац тре ба да бу де си гу ран да у пре во ду сто ји исто што и у ори ги на лу. Ако се го во ри о ле по ти сти ла, њу не тре ба тра жи ти у пре во ду, не го у ори ги на лу. Одбија о је и Б огд ановићев е к ри т ике з б ог у пот р еб е м ађ а рског к урија лног сти ла та при мед ба ни је тре ба ло да бу де упе ре на про тив пре во да, не го против ори ги на ла. Ори ги нал је пи сан та квим сти лом, па се не мо же оче ки ва ти од пре во да да бу де дру га чи ји. Ина че, ни је сма трао да је тај стил та ко не при хватљив као што је то ми слио Бог да но вић. Ис црп но је од го во рио на Бог да но виће в е п ри мед б е ко је с у с е односиле на ч ис т о г ра ма т и ч к а п и т а њ а, о спо ри в ш и оправ да ност ве ћи не за мер ки, али за кљу чив ши ипак, на кра ју, да њих тре ба г р а ма т и ц и и п р е п у с т и т и. С у ш т и н ско п и т а њ е и не с л а г а њ е у в е зи с а п р е в о ђе њ ем з а кон ск и х п р о пи са је сле де ће: тре ба ли на ла зи ти но ве, срп ске ре чи за од ре ђе не пој мо ве, као што је он то чи нио, или за др жа ти ту ђе, и, уко ли ко пре во ди лац не ку же ли да по ср би, ста ви ти је у за гра де, као што ми сли Бог да но вић? Као нај бо љи приме р н а в о д и о снов н и по ја м Мен и чног з акон а ме н и ц у. По Б ог д а но ви ћу не ва љају ни мен ба ни ме ни ца, не го тре ба Ср би да за др же, или тач ни је да у в ед у у св ој јези к с т ра не р е ч и: в ек с ла и л и по л и ца. Тр е ба ло би з а д р ж а т и и дру ге ста ре тер ми не, од но сно уве сти их у срп ски је зик: жи ри ра ти, тра са, тра сант и тра сат. По по вић пак сма тра да је упра во са да вре ме да се из на ђу са свим но ве, ма кар и си лом тра же не и ско ва не ре чи. То је и при ли ка да се и стра не ре чи ко је су се већ одо ма ћи ле у срп ском је зи ку из ба це и уме сто њих уве ду срп ске. Ако је већ по треб но да се уве ду но ви тер ми ни, он да је бо ље на чи ни ти сво је, ко ји ће вре ме ном ући у упо тре бу, не го узе ти ту ђе. А ако се у срп ски је зик уве ду стра не ре чи, оне ће ту и оста ти. Ма ђа ри су у ме нич ни за кон уве ли ско ро пот пу но но ве, сво је ре чи. По што је вре ме ка да се сви тру де да свој је зик очи сте од стра них ути ца ја, за кљу чу је да то и Ср би тре ба да учине. Ци ти ра Са ву Те ке ли ју: и рђав ста ри оби чај те шко је на пу сти ти, али га ва ља на пу сти ти, ако се же ли не што бо ље. 43 По т ом је од г о во рио на не ке кон к ре т не п ри мед бе. Б ог да но ви ћ је оспо рио п ри к ла д но с т т е р м и на ме нов на к а д р о с т, п р ед ло ж и вш и меновна своб ода. Оста је при свом пре во ду, за кљу чив ши да би се Бог да но ви ћев пре вод мо гао ту ма чи ти та ко као да је чо век о ко јем је реч сло бо дан од век сле. Та ко он на води да је већ по сто је ћу фор му ла ци ју жи ри ра ти век слу пре вео на срп ски као про мет ну ти мен бу, а Бог да но вић пред ла же, ма да не са свим од луч но новац окре ну ти, а жи ро као рас пис. Жи ри ра ти је По по вић пре вео као прометати, жи ран та као про ме та те ља, оно га ко ме се жирира прометн ика. Ка ра к т ерис т и чно је да Попо ви ћ у свом одг овору корис т и већ ус таљене из ра зе жи ри ра ти и жи рант, а не оне ко је је сам пред ло жио као њи хо ву з а ме н у. 43 У п р ед г о в о р у Р и м љ а н а у Шп а н иј и Теке л ија н а г л а ш а в а д а с е т р у д и о д а у п о т р е б и срп ске ре чи и ство ри но ве; по зи ва чи та о це да при бе ле же но ве, бо ље, уко ли ко их сми сле, да би упо тре бом ушле у оби чај и да не би ко ри сти ли стра не и та ко на ру жа ва ли свој је зик. Сви се на ро ди са да тру де да свој је зик очи сте од стра них ре чи, па и Ср би тре ба та ко да по ступ а ј у. Нем а т ог а с т а р о г а о б и ч а ја, ко ји о с т а в и т и н е б и с е ч и н и л о т еш ко, и н ес в ик л о, а л и оп е т га ва ља оста ви ти, ако што бо ље хо ће мо, и ста ру хр ђу стр ти же ли мо...

32 32 Н и је п ри х ва т ио п ри мед бу да је не а де к ва т а н из ра з оп у но мо ћ и т и и нагла ша ва да исти сми сао има и овла сти ти. На Бог да но ви ћев пред лог да је бо ље пре дак, пре ци од пред ход ник и ње го во мо гу ће ту ма че ње то га прево да, По по вић је од го во рио слич ним то ном. Ка да се по ми њу не чи ји пре ци, сва ко ће пре по ми сли ти на сво је де до ве и пра де до ве не го што ће, ако чу је п р е т ход н и ц и, по м и с л и т и д а је о п р е д в о р ју и ход н и к у р еч, п а по м и р љи в о п ри х в а т а не ко с р ед њ е р е ше њ е. Н и је у в а ж ио Б ог да но ви ће в о м и ш љ е њ е да је бо ље за ста ри ти не го пре го ди ште ње, ни да је оправ да но оспо ра ва ње прево да b o n a f i d e s с а б е з а з л е н о с т. Н и је с е с а г л а с и о н и с а Б о г д а н о в и ћ е в и м под смешљивим оспоравањем умесности пре во да de po si tum са по лог, по ложе ње, ма да у свом од го во ру по ми ње и пре вод оста ва. 44 * * * Бу д у ћ и р а з в ој п р а в не т е р м и но ло г и је не ће у по т п у но с т и да т и з а п р а в о ни јед ном од уче сни ка у овој по ле ми ци. И не ки дру ги пој мо ви ме нич ног права би ли су већ у прак си у ве ли кој ме ри уста ље ни, та ко да По по ви ће во на стоја ње да за све пој мо ве из на ђе одговарајућ и с рп ск и те р м и н н и је мо гло по т п у но да успе. С уд би н а т е р м и н а ко је с у ко ри с т и л и п р е в о д и о ц и у г а рск и х мен и чн и х з а ко на, к а о и д ру г и х ко је с у и м с у п р о т с т а в љ а л и њи хо ви к ри т и ча ри мо же с е нај бо ље пра ти ти ако се они по ре де са ка сни је до но ше ним прав ним про писи ма о ме н и ч ном п р а ву, т р г о в ач к и м з а ко н и ком К не же ви не Ср би је и с а в р е ме ном т е р м и но ло г и јом ме н и ч ног п р а в а. Д в а де с е т г од и н а н а кон п рви х с рпск и х п р ев од â м ађ а рск и х мен и чн и х за ко на и рас пра ва ко је су тим по во дом во ђе не ме ђу углед ним Ср би ма правни ци ма у Угар ској, до не сен је За ко н и к т р го в ач к и з а К њаж ес т в о Срб иј у, за вре ме д ру г е в ла да ви не к не за М и ло ша Обре но ви ћа, 25. ја н у а ра г о д и не. 45 Ње го ва Гла ва VI би ла је по све ће на ме нич ном пра ву, од 76 до 170, док је По по ви ћев п р е вод ма ђар ског мен и чног з а ко на и ма о 209 па ра г ра фа. За ко н и к с е од л и к у је ја сн и м, к р ат ко с р о че н и м п р о п и си ма, ко је оч и глед но н и је оп т е ре ћ и ва о к у ри ја л н и с т и л, свој с т вен ма ђар ском Ме н и ч ном з ако н у, а кориш ћен 44 И је дан и дру ги тер мин по сто ја ли су у на род ном је зи ку, али је оста ва би ла аде кватн ији и з б о р је р је јед ин о з н ач ењ е, з а р а зл ик у од п ол ог а, б ил о з н ач ењ е д еп оз ит а. По В уков о м Р је ч н и к у јед но од зна че ња по ло га је оно ко је је Бог да но вић у свом при ка зу по ме нуо: ја је што се оста вља на гни је зду, да би ко кош опет сни је ла он дје (Рјеч ник, 551). Оста ву Вук тума чи као d e p o si t u m (cf. са хра на) (Рје ч н и к, 488). О по ло г у к а о де по з и т у г о в о ри В. М а ж у р а н и ћ (P r i n o s i z a p r a v n o - p o v je s n i r je č n i k, Dru gi dio P Ž, U Za gre bu , 994). У са вре ме ном пра ву ко ри сте се тер ми ни де по зит и оста ва. 45 З а ко н и к т р г о в а ч к и з а К њ а ж е с т в о С р б и ј у, У Бе о гра ду 1860 (у да љем тек сту Т р г о - в а чк и з акон и к). З а ко н и к је н а ч и њ е н у гл а в ном н а н а че л и м а ф р а н ц у с ког т р г о в ач ког з а ко н и к а (Co de de com mer ce, го ди не), ка да је реч о тр го вач ком пра ву у ужем сми слу, док је ме нично п р ав о де л и м и чно под уд а рно с а ф р а нц уск и м з ако ном, а в е ћ и м де лом с а оп ш т и м не м ач к и м ме нич ним за ко ном (We c h s e l v e r o r d n u n g). То је би ло ко ри сно за срп ску тр го ви ну, због су седс т в а з е ма љ а ау с т ри ј ске ца р е ви не ко је с у п ри па да ле о бла с т и не мач ког ме н и ч ног п ра в а (Ст. Ј. Вељ ко вић, Објашње ње Тр го вач ког за ко ни ка за Кња же с тво Ср би ју, Бе о град 1866, 1 2). И из бор ау стриј ског Оп штег гра ђан ског за ко ни ка од го ди не као узо ра уме сто фран цу ског при ликом д о но ш е њ а г р а ђ а н с ког з а ко н ик а у С рбији био је ру ко в о ђ е н по с т о ја њ е м р а з в и је н и х п ри в р едн и х вез а с Аус т ријом, које су биле ола кшане п ри ме ном по д у дар н и х п ра в н и х р е ше њ а.

33 33 и у По по ви ће в ом п р е в о д у. З а д в а де с е т г о д и на ко је с у и х р а з д в а ја ле, т е р м и но ло ги ја ме нич ног пра ва већ је ско ро у пот пу но сти би ла утвр ђе на и ни је се мно го раз ли ко ва ла од је зи ка са вре ме них про пи са у овој обла сти. 46 Ма да не су м њи во нај кон зе р ва т и в н и ји од сви х у че сн и ка у по сл у п ре во да и рас пра ва ма око њих, Ђур ко вић је упо тре био тер мин ме ни ца и ме нич на спо соб ност, док је По по вић до след но ко ри стио реч мен ба и ме нов ни у це лом свом пре во ду. Ме нич ну спо соб ност (спо соб ност да се из да ју и при ма ју ме н и це) По по ви ћ је на зв а о к а д р о с т ме нов на ; а к т и в н у мен и чн у спос о бно с т к а д рос т ме новна дејс т вит е лна, а па си вн у с т радат е лна меновна к ад рос т. 47 Т р г о в а ч к и з а к о н и к пак упо тре бља ва реч ме ни ца и из разе спо соб ност з а м е н и ч н у о б в е з а н о с т и м е н и ч н а с п о с о б н о с т, к а о и с а в р е м е н и п р а в н и п р о п и си. 48 Онај ко ји ме ни цу из да је озна чен је и код По по ви ћа и у Т р го в ач ком з а - ко н и к у као из да тељ или из да вач. По по вић у за гра ди ста вља и не мач ки термин, а и ла тин ски тра сант. У са вре ме ном пра ву се овај тер мин, тра сант, ко ри сти и че шће не го срп ски из да ва лац ме ни це. Ли це на ко је се ме ни ца ву че (тра си ра) и ко ме се ша ље на лог за ис пла ту је код По по ви ћа упу ће ник (упут ник, Tras sat); у са вре ме ном пра ву је тра сат. Онај ко ме се ис пла та обаве зу је је и код По по ви ћа и у Т р го в ач ком з а ко н и к у р е м и т ен т и л и п ри јем н и к, а у са вре ме ном пра ву ко ри сник ис пра ве, има лац ме ни це, али нај че шће рем и т ен т. Ме н и ца мо же би т и с оп с т в е на и т у ђа, мо же с е п р о ме т а т и ( По по ви ћ), да ље пре да ти, пре не ти, ин до со ва ти или жи ри ра ти (Тр го вач ки за ко ник), индо си р а т и, п р е не т и п у т ем и н до с а мен т а (с а в р е ме но п р а в о). 49 Жи рант је проме т а т е љ, п р о ме т а л а ц ( По по ви ћ), у Т р го в ач ком з а ко н и к у т р а с а н т (ж и р а н т), а у са вре ме ном пра ву та ко ђе тра сант и жи рант. По по вић го во ри о на пи сат е љу ( I n do s s a nt), Т р го в ач к и з а ко н и к о и н до с ен т у и л и ж и ри р а њу, с а в р е ме но пра во о ин до сан ту (пре но си о цу ме ни це) и ин до са та ру (но вом има о цу). У са вре ме ном ме н и ч ном п ра ву убе д љи ву п ре ва г у и ма ју ус та ље н и с та ри тер ми ни, стра ног ита ли јан ског, ла тин ског и фран цу ског по ре кла. На поче т к у з а кон ског т ек с т а об ја ш њен је, од но сно де фи н и са н по ја м о ко јем је р еч, а у з а г ра д и на ве ден с т ра н и т е рм и н; т рад иц иона лн и с т ран и т е рм ин и корис т е се пре те жно, и чак го то во ис кљу чи во у да љем тек сту. Та ко у Чла ну 1 За ко - н а о м е н и ц и, ко ји на во ди шта ме ни ца мо ра да са др жи, сто ји 2) име оно га ко ји тре ба да пла ти (тра сат);, 6) име оно га ко ме се или по чи јој се на ред би мо ра п ла т и т и ( ре м и т ен т);, 8) по т п ис оно г а ко ји је и з да о мен иц у (т раса н т);. Не ма јед но ч л а ног с рп ског т е р м и н а з а ов е у че сн и ке у ме н и ч н и м р а д њ а ма Још пре до но ше ња З акон ик а т рг ов а ч ко г з а К њ а ж е с т в о С р б и ј у у К н е ж е в и н и с у би ли већ уста ље ни тер ми ни за основ не пој мо ве ме нич ног пра ва ме ни ца, по ве ри тељ (рем и т е н т), п р ије мн и к (а кц е пт а н т) ( Ђ. Пет р о в и ћ, Ре чн и к з а ко н а, у р е д б а и у р е д б е н и п р о п и с а из да ни у Кња же ству Ср бии од до по ло ви не год., У Бе о гра ду 1856, 235). 47 З а ко н и Ун г а р и је, у с т а н о в љ е н и н а С о б о р у К р а љ е в и н е 184 0, Бу дим 1841, 57, Ст. Ј. Вељ ко вић, О б ја ш њ е њ е Т р г о в а ч ко г з а ко н и к а з а К њ а ж е с т в о С р б и ј у, Б е о г р а д 1866, 312, И з ј а в а о п р е н о ш е њу с е п и с а л а н а п о л е ђ и н и м е н и ц е in dos so (и т а л.), о т у д а т е р м и н i n d o s s e m e n t. 50 За кон о ме ни ци, Слу жбе ни лист ФНРЈ, број 104 од 24. де цем бра 1946; Слу жбе ни лист СФРЈ, бр. 16 од 16. апри ла 1965; 54 од 3. де цем бра 1970; 57 од 29. сеп тем бра 1989; Службе ни лист СРЈ, број 46 од 4. ок то бра 1996.

34 34 Има ју ћи у ви ду чи ње ни цу да нај ве ћи део при ват ног пра ва по чи ва на моћ н и м т е ме љи ма ри м ског п рава и лат и нског је зи ка, п ра в не на у ке и к ул т у ре, оп с т а на к и д у г о т ра ја њ е п р в о би т н и х п ра в н и х т е р м и на, на с т а л и х у ри м ском п р аву, би в а по тп уно р аз ум љи в. М ада ри мско п р ав о н ије познав ало мен иц у, основ ни прин ци пи рим ског при ват ног пра ва вла да ју и у овој обла сти. Ла тинск и је зи к, к ла си ч н и и с ред њо ве ков н и, био је зва н и ч н и је зи к д р жа в не у п ра ве и пра во су ђа у Угар ској све до вре ме на на стан ка ових пре во да, па су ње гов у т и ц ај и њ е г о в о у че ш ће у з а кон ск и м т е к с т о ви м а и п р а в ном ж и в о т у би л и снажни ји не го у не ким дру гим зе мља ма, где је он био на пу штен ра ни је. Ме нич но пра во, знат но мла ђе у од но су на кла сич но рим ско при ват но п р а в о, пон ик ло је т акође на п р ос т ору лат и нске к улт ур е и језик а. Ра зви ло с е нај ве ро ват није у XII веку, у Италији у Ве не ци ји и дру гим тр го вач ким градо ви ма, па се пр ви по ме ни ме ни це, пр ви тех нич ки тер ми ни у ме нич ном праву, а и пр ве прав нич ке рас пра ве о ме ни ци сре ћу код ита ли јан ских ау то ра и на италијанском је зи ку. У ка сни јем на прет ку свет ске тр го ви не све ве ће учеш ће до би ја ју ф р а н ц у ск а т р г о ви ш т а, т е с у не к и т е р м и н и в е з а н и з а ме н и ч не по сло ве би ли и фран цу ског по ре кла. Ко нач но, у да љем раз вит ку ме нич ног пра ва, од XVII ве ка вођ ство су пре у зе ли Нем ци. У XIX ве ку ме ни ца је по ста ла већ уни вер зал на хар ти ја од вред но с т и и ш и ро ко је ко риш ћена код разн и х видова ме ђу народног п ла ћања, ш то је до ве ло до пот ребе за у н ификац ијом мен и чног п ра ва, наро ч ито у д ругој по ло ви ни ве ка. У вре ме до но ше ња и пре во ђе ња угар ских за ко на, па и ше здесе тих го ди на, ка да је до не сен За ко ник тр го вач ки за Кња же ство Ср би ју, посто ја ло је у ме нич ном пра ву још мно го спор них пи та ња ме ђу европ ским прав ни ци ма, па ни у не мач кој прав ној на у ци још ни је по сто ја ла пу на са гласност ни о основ ним те о риј ским пој мо ви ма, као што је при ро да ме ни це и прав на пи та ња ко ја из то га пр о из ла зе. 51 То су, по ред је зич ких при ли ка срп ског на ро да у то вре ме, би ли објек тивн и ч и н иоц и који су о т ежавал и успеш но п ре во ђе ње ме н и ч ног за ко на, од но сно ства ра ње срп ских прав них тер ми на из те обла сти и по ред све срд ног тру да прав ни ка ко ји су се при хва ти ли то га по сла. Усва ја њу и одржавању и традиционал них тер ми на ме нич ног пра ва доп ри носил а је св а к а ко и њи хо в а п р е ц и зно с т и еко но м и чно с т, ш т о омо г у ћ ав а да се прав на нор ма фор му ли ше ја сни је и ра зу мљи ви је. * * * Рад на пре во ђе њу угар ског Ме нич ног за ко на од из у зет ног је зна ча ја јер су п р е в о д и на с т а л и п р е до но ше њ а Гр а ђа н ског з а ко н и к а з а К не же ви н у Ср би ју го ди не, па је, иа ко је реч са мо о пре во ди ма, у ве зи са тим по слом отвор ен н и з на че л н и х п и т а њ а в е з а н и х з а п р а в н и је зи к и п р а в н у т е р м и но ло г и ју код Ср ба. П р е в о ђ е њ е Ме н и ч н о г з а ко н а и р а с п р а в е ко је с у т и м п о в о д о м в о ђ е н е, р а з л и ч и т а м и ш љ е њ а о а д е к в а т н о с т и у п о т р е б љ е н и х т е р м и н а, и у п о г л е д у 51 Ст. Ј. Вељ ко вић, О б ја ш њ е њ е Т р г о в а ч ко г з а ко н и к а з а К њ а ж е с т в о С р б и ј у, Б е о г р а д 1866, , ,

35 35 је зи ка, али и у по гле ду њи хо ве пре ци зно сти и ја сно ће у скло пу прав не норме, п ру ж а ју и з в а н р ед но ж и ву и б о г а т у с л и к у о јед ном пе ри о д у зна чај ном з а раз вој срп ске кул ту ре у це ли ни и, по себ но, прав не кул ту ре. Пре во ди Ме нич ног за ко на на срп ски је зик на чи ње ни су го то во од мах по ње го вом до но ше њу у угар ском Др жав ном са бо ру. И у Угар ској су та да зако ни би ли пр ви пут фор му ли са ни на ма ђар ском је зи ку, али у да ле ко по вољн и ји м усло вима, од он и х у ко ји ма су с е Ср би п ра в н и ц и п ри х в а т и л и њи хо вог пре во ђе ња на срп ски је зик. У то вре ме је у Угар ској је зич ка ре фор ма већ би ла и з в р ш е н а, м а ђ а р с к и је з и к о б о г а ћ е н з а м а ш н и м л е к с и ч к и м ф о н д о м, с т р а н е ре чи из ба че не, је зик стан дар ди зо ван и пра во пис утвр ђен. 52 Ка да је о срп ском је зи ку реч, ре фор ма је зи ка и пра во пи са би ла је још у пу ном је ку. Крај XVI II и по че так XIX ве ка би ли су пе ри од пре вла сти гра ђанског, с ла в е но с рп ског је зи к а. У с лав е но с рп ском је т ада в л адал а фл у кт уац ија с а м но ш т в ом не јед на ко с т и и з ме ђу јед ног п и сца и д ру г ог, и змеђу једног дела и дру гог, чак од јед не ре че ни це до дру ге. Сла ве но срп ски је је зик чи ја се грама ти ка не мо же на пи са ти. У ње му је у на че лу би ло мо гу ће све што по сто ји у нај ма ње д ва д ру г а је зи ка, с рп ско хр ват ском и ру ско сло вен ском, евен т у а л но још и у т р е ћем, ру ском. По с т о је б р ој н и у т и ца ји д ру г и х је зи к а, м но г о б р ој не ре ч и и обр т и не мач ког је зика, запа дноевропске по зај м и це за пој мо ве мо де р не ци ви ли за ци је, већ кон сти ту и са на тер ми но ло ги ја др жавног уређења и админи стра ци је и мно гих на у ка. Лако је схватљиво због чега је...оваква вавилонска ку ла мно гих је зи ка сто пље них у је дан би ла вр ло лош ин стру мент из ра за, у п р ко с св ем св ом је зи ч ком б о г ат с т ву, п ри с у т ном и по т ен ц и ја л ном, п и ше Па вле Ивић. И да ље,...тај књи жев ни је зик ко ји ни је че сти то ни по сто јао, т р е ба ло је д а по с т а не ме д ију м у којем ће ж ив ет и буд ућ а к у лт ур а, д а буде по л у г а на п р е т к а д ру ш т в а у це л и н и. 53 Ву ко ва је зич ка ре фор ма би ла је још у то ку, а до ње не ко нач не по бе де про те ћи ће још го то во пу на де це ни ја. При та квом ста њу је зи ка, он је те шко мо гао би ти по го дан ин стру мент да об ли ку је тер ми не у јед ној спе ци фич ној сфе ри ка кво је би ло пра во, да бу де ме ди јум у ко јем ће се они ства ра ти и ти ме по лу га на прет ка дру штва у цели ни. У ра ду на пре во ди ма ме нич ног за ко на, у не сла га њи ма и ра спра ма на с т ал и м т и м по в о дом и з ме ђу п р е в о д и ла ца и к ри т и ча ра р е з ул т а т а њи хо в ог тру да, чак и ме ђу они ма ко ји су би ли исто ми шље ни ци ка да се ра ди ло о је зик у, би л и с у у б е д љи в о по т в рђен и з ак љу чц и зна ме н и т ог с рп ског л и н г ви с т е о је зи ч к и м п ри л и к а ма в р е ме н а. 52 Ре ф ор ма је зи к а, з а по че т а к ра јем X V I I I в е к а, т р е ба ло је да ма ђа р ск и је зи к у ч и н и мо дер ним је зи ком, на ко јем ће мо ћи да се из ра зе но ви на уч ни, тех нич ки и умет нич ки пој мо ви. Раз вој на у ке и умет но сти ни је био мо гућ док се је зик не ускла ди са но вим по тре ба ма. Ре фор ма је би ла и по л и т и чко п и т а ње, сма т ра на је з а де о све оп ш т ег на ц и о на л ног по л и т и ч ког п р о г ра ма, ч и ји је ц и љ би ло р е ф о р м и с а њ е ц е лог м а ђ а р с ког д ру ш т в а. Ре з у л т а т ов и х с в ес т р ан и х н апор а био је тај што је ма ђар ски је зик до сре ди не пр ве по ло ви не XIX ве ка био осве жен са ви ше дес е т и н а х и љ а д а н о в и х и з р а з а и р е ч и. То ко м р е ф о р м е п о с в е ћ и в а л а с е в е л и к а п а ж њ а ч и с т о т и је зик а, т ј. да с е и з њ е г а и з ба це до т а д че с т о ко ри ш ће не с т р а не р е ч и и з амене нови м мађа рск и м р е ч и м а. Ко н ач н у с т а н д а р д и з а ц и ј у и од р е ђ и в а њ е п р а в и л а п р а в о п и с а и з в р ш и л а је п о ч е т ко м т ри де с е т и х г о д и на Ма ђа р ск а а к а де м и ја на у к а ( П. Ро к а и, З. Ђ е р е, Т. П а л, А. К ас а ш, Ис т ор ија Ма ђа ра, Бе о град 2002, ). 53 П. Ивић, Срп ски на род и ње гов је зик, Бе о град 1971,

36 36 И из ме ђу п ри с т а л и ца Ву ко ви х ре фор м и, Бог да но ви ћа и По по ви ћа, би ло је не сла га ња, не са мо око но вих тер ми на, ко је је тек тре ба ло из на ћи, не го и око оних прав них пој мо ва ко ји су у рим ском пра ву и ла тин ском је зи ку и д ру г и м је зи ц и ма ода в но по с т о ја л и и до т а да фи г у ри р а л и у п р а в ној на у ц и и у прав ном жи во ту. И По по вић и Бог да но вић би ли су не са мо до бри по знавао ци срп ске књи жев но сти, не го и уче сни ци у књи жев ном жи во ту, и као це ње ни кри ти ча ри али и као ау то ри књи жев них де ла. То под ра зу ме ва да су би л и до бри по зна в а о ц и је зик а. Б огданови ћ је к а сн и је по с р ед но и у че с т во в а о у бор би за срп ски је зик и пра во пис стао је од луч но уз Ву ка Ка ра џи ћа у њ е г о в ој по лем и ц и с а М. Св е т и ћем. 54 По р ед т о г а, к а о а д в о к ат, Б ог да но ви ћ је че сто за сту пао се ља ке, имао не по сре дан кон такт са на ро дом и ње го вим говор ним је зи ком, што се мо гло че сто за па зи ти и у све жем и не по сред ном стилу ко јим је пи сао. По по ви ћ је сма т р а о да у п и т а њу и з г р а д њ е т е р м и но ло г и је т р е ба по с т у па ти те ме љи то, као што су по сту пи ли и Ма ђа ри, и на сто ја ти да се за сва ки по јам у је зи ку на ђе или сми сли од го ва ра ју ћа срп ска реч. У мно го че му ина че ра ди кал ни јих по гле да, Бог да но вић је био склон да се за др же и усво је тра дици о нал ни тер ми ни, ко ји су, што је мно гим при ме ри ма и пот кре пио, и у наро ду већ би ли и по зна ти и при хва ће ни, би ло да се ра ди ло о ста рим стра ним тер ми ни ма, би ло они ма ко ји су на ста ли у прав нич кој прак си. Оно што је био за јед нич ки, је дин ствен циљ ко јем су стре ми ли и чи јем су оства ре њу по све ти ли сво је на по ре и сво је зна ње, би ло је да се из гра ди српск а с т ру ч на т е р м и но ло г и ја у по с л у ко ји м су с е ба ви л и. Ра з л и ке у р е ше њи ма ко је су предла гали биле су природна последица друштвених и култур них прил и к а у ко ји ма су ж и ве л и, с ложеног т к ив а ра зл ич ит и х с лојев а и ра знов рсн и х ути ца ја. Изгра ди ти јед ну пот пу но но ву, мо но лит ну струк туру било је и нереал но, не мо гу ће, па и не по жељ но. По ка за ло се да По по ви ће ва од луч на на ме ра да за све пој мо ве из на ђе срп ске ре чи, од ба цу ју ћи и оне ко је су не са мо у за ко ни ма, већ и у прак си би ле у по т ре бља ва не и ко ри ш ће не, н ије била ос т варљива. Само он и но ви т е рм ин и, фор му ли са ни за прав не пој мо ве до та да у на ро ду ма ло по зна те, има ли су изгле да да оп ста ну. При сту пив ши пре во ђе њу угар ских за ко на са же љом да ство ри срп ске тер ми не за све, или бар за ве ћи ну прав них пој мо ва, био је по све му су де ћи све стан да се тај циљ не мо же ла ко по сти ћи, од но сно да ње гов пре вод предста вља у не ку ру ку пре лаз, мост из ме ђу ста рих, стра них, али до та да је ди но по зна тих тер ми на, ка но ви ма ко је је по ку шао да ство ри. Сто га је нај че шће у за гра ди на во дио и ма ђар ски, ла тин ски, ита ли јан ски и не мач ки из раз К. Б о г д а н о в и ћ, Из с т у п л е н и ја М. С в е т и ћ а у Ут у к у I I. У Бе чу Ову књи гу Конс т а н т и н Б о г д а н о в и ћ о б ја в и о је к а о од г о в о р н а Х а џ и ћ е в Утук II, је дан од спи са на ста лих у п о л е м и ц и и з м е ђу В у к а С т. К а р а џ и ћ а и М и л о ш а С в е т и ћ а. М а д а с е Б о г д а н о в и ћ е в с п и с н и је ба вио је зич ким пи та њи ма, по ка зу је да је пом но пра тио по ле ми ке око је зи ка и био при стали ца Ву ков. 55 Мен бе, ко је су н а ви ђ е њ е (látra, ad vi sum, a Vi sta, auf Sicht, т.ј. кад ји ви ди упу ћеник, да ји из пла ти) из да те), и оне, ко ји ма се рок из пла те (lejárat idö, ter mi nus so lu ti o nis, Ver fal lsze it) не ра чу на од пре ста вље ња, ни је нужд но ра ди при мље ња пред ста вља ти... (За ко ни Ун га - ри је, уста но вље ни на Со бо ру Кра ље ви не 1840, 68).

37 37 У пре во ди ма и њи хо вим кри ти ка ма ја сно се мо же уо чи ти да се срп ски је зик и ње го ва при ме на у пра ву, и у нор ма тив ној сфе ри, тј. тек сто ви ма, одно сно п р е в о д и м а з а ко н а, а л и и п р а в н и ч кој п р а к си, н а л а зио у п р оцес у и зг р а дњ е, ко ја је по чи ња ла од са мих те ме ља, тј. од основ них прав них пој мо ва и ин стит у т а, а не с а мо т е р м и н а ме н и ч ног п р а в а. М а д а је јас но уоч љив а р а зл ик а и з ме ђу по глед а п р а в н и к а м л а ђ е г е не р а ц и је, п ри с т а л иц а р еф о рме језик а и Ву ко вих на по ра у том прав цу, по не кад су ре ше ња ко ја су оп ста ла у прав ној т е р м и но ло г и ји до ла зи ла и од он и х кон зе р в а т и в н и х ау т ора, ч ије је дело било п исано ра зн и м ва ри ја н т а ма сла ве но с рп ског је зи к а, до след но и це ло ви т о, и л и п а к с а мо де л и м и ч но. С д ру г е с т р а не, и п р и с т а л и ц а м а Ву ко в е р е ф о р ме и у в ођ ењ а н ар одног је зи к а у с т ру ч н у т е р м и но ло г и ју н ије у в ек било л ако д а ис ко ра че и з т ра д и ц и о на л н и х, ус т а ље н и х је зи ч к и х ок ви ра. И ов де су се ја сно по к а з а л и п у т е ви и с т ра н п ут ице, п ит ањ а и д илеме који с у т ада о б ележ ав ал и бор бу за срп ски је зик. Та ко су се већ у овим по ку ша ји ма по ка за ли прав ци ко ји ма ће се да ље кре та ти из град ња прав не тер ми но ло ги је у срп ском је зи ку. И пу те ви ма насле ђа, у пр вом ре ду рим ског, али и не ких дру гих прав них си сте ма, на род них оби ча ја и је зи ка, али и ства ра лач ких на по ра срп ских прав ни ка. OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R ON THE SER BIAN TRAN SLA TI ONS OF THE HUN GA RIAN BILL OF EX CHAN GE LAW, ITS AUT HORS AND CRI TICS by Prof. Dr. LJU BO MIR KA KR KLJUŠ Matica Srpska, No vi Sad SUM MARY: Im me di a tely af ter the adop tion of the Hun ga rian Bill of Ex chan ge Law in 1840, two tran sla ti ons in to Ser bian we re ma de in 1840 and The tran sla tors we re Ev gen i je Đ u r ko v ić a nd Pa vle A r s. Po p o v ić. E. Đ u r ko v ić wa s a re sp e c t a ble law ye r w it h con se r va t i ve vi ews and an op po nent of Vuk s lan gu a ge re form; P. Ars. Po po vić was a lawyer, li te rary cri tic, la ter sec re tary of the Sta te Co un cil of the Prin ci pa lity of Ser bia, edi tor of the of fi cial S e r b s k e n o v i ne (Se r bia n new spa p e r s), a nd a sup p or t e r of Vu k s re for m. T he t r a n sla t i on s we re c r i t i ci ze d by Te o dor Pa vlo vić, edi tor of Serb ski na rod ni list (Ser bian na ti o nal ma ga zi ne), and Kon stant i n B og d a no v ić, a d i s t i n g u i s he d l aw ye r a nd l it er a r y c r i t ic. Pa vlo v ić s c r i t i c i s m wa s i n t he f i r s t pla ce di rec ted to wards the Sla vo nic-ser bian lan gu a ge used by E. Đur ko vić, but al so to wards so me terms used in tran sla tion. Both tran sla ti ons we re cri ti ci zed by K. Bog da no vić, al so a support e r of la n g u age refor m, who obje ct e d t o t he Slavon ic - Se rbia n la ng uage u se d by E. Đ u rkov ić, a n d t o a n i n a d e q u a t e t r a n sl a t io n r e s u l t i ng f r o m t h e i n s u f f i c i e nt k n ow le d ge of le g a l m a t t e r s. Re gar ding Po po vić s tran sla tion, he tho ught that many of the terms Po po vić co i ned did not cor re spond to the me a ning of the re la ting le gal con cepts and that so me old fo re ign terms used in that fi eld sho uld ha ve been re ta i ned. T h e t r a n sl a t i o n of l a w s w a s i n n o v a t o r y, s e n s i t i ve a n d d i f f i c u l t, e s p e c i a l l y a t t h e t i m e of tur bu lent lan gu a ge chan ges, Vuk s lan gu a ge re form, when Ser bian li te rary lan gu a ge was ac tu ally in the pro cess of gro wing and de ve lo ping, and al so chan ging du ring that pro cess. In Ser bian lan gu a ge at that ti me le gal ter mi no logy was not de ve lo ped, not only in the fi eld of

38 38 bill of ex chan ge le gi sla tion, but al so for so me ot her ba sic le gal con cepts. The re fo re, the transla ti ons of the Hun ga rian Bill of Ex chan ge Law and the di scus si ons abo ut them we re ex tre mely i m p o r t a nt fo r t h e d e ve lo p m e nt of S e r bi a n le g a l t e r m i n o log y, e s p e c i a l ly si n c e t h e y we r e m a d e be fo re the adop tion of the Ci vil Co de in the Prin ci pa lity of Ser bia in Alt ho ugh it was o n ly t h e q u e s t i o n of t r a n sl a t i o n s, a nu m b e r of b a sic i s s u e s r e l a t e d t o S e r bi a n le g a l l a n g u a ge and le gal ter mi no logy we re ope ned in con nec tion with that. KEYWORDS: Hun ga rian Bill of Ex chan ge Law in 1840, Ser bian tran sla ti ons of the Bill of Ex chan ge Law in 1840 and 1841, E. Đur ko vić, P. A. Po po vić, K. Bog da no vić, le gal ter min o log y

39 UDC 94(=163.41)(436-89) 1848 Оригинални научни рад Проф. др ВЛА ДАН С. ГА ВРИ ЛО ВИЋ Уни вер зи тет у Но вом Са ду Ф и ло з о ф ск и фа к ул т е т ПРЕ ГО ВО РИ ИЗ МЕ ЂУ СРП СКЕ И МА ЂАР СКЕ СТРА НЕ НО ВЕМ БРА ГО ДИ НЕ СА ЖЕ ТАК: Срп ско -ма ђар ски не спо ра зу ми око пи та ња на род но сне рав ноправ ности у Угар ској до сти гли су сво ју кул ми на ци ју у окви ру ре во лу ци о нарних де ша ва ња го ди не и на жа лост, пре тво ри ли су се у отво ре ни рат две с т р а не, у ко је м с у п а ле не б р о је не ж р т в е и п ри ч и њ е н а је зн а т н а м а т е ри ја л н а ш т е т а, у по је д и н и м с л у ч а је ви м а и н а с а к р а л н и м о бје к т и м а. О б е с т р а не ви ше п у т а, од по че тк а с укоб а јун а 18 48, т р аж и ле с у р ешењ е, пок уш ав але д а и зн уде п ри м и р је, а ко не и ск л а п а њ е ко н ач ног м и р а. Ра з г о в о ри о п ри м и р ју в о ђ е н и с у ви ше пу та из ме ђу раз ли чи тих уче сни ка са срп ске и ма ђар ске стра не а ин тензи ви ран и су ме ђу соб н и м кон т а к т ом из ме ђу с рп ског па т ри јарха Јосифа Рајач ића и ма ђар ског г е не ра ла у Пе т роварад ин у И м реа Бла г о је ви ћа но вем бра Овај рад по ка зу је до да нас у исто ри о гра фи ји не по знат, мо жда и по чет ни део тих разг о в о р а. Н а ж а ло с т, ме ђу с о б не не с у гл а си це, к а о и ме ш а њ е Б е ч ког д в о р а н и с у до ве ле две ст ра не (срп ск у и ма ђар ск у) до ко нач ног ми ра до к раја Револ уције К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: С р би, М а ђ а ри, п р е г о в о ри, Ре в о л у ц и ја 18 48/ По че так ре во лу ци о нар них зби ва ња у Хаб збу р шкој монархији годи не био је у зна ку сло бо де и на род но сти. Ср би у Мо нар хи ји су се с та квим м и с л и ма и о с е ћ а њи ма у к љу ч и л и у пе ш т а н ск а ма р т ов ск а з би в а њ а к л и ч у ћ и сло бо ди и рав но прав но сти, али у по гле ду на род но сти (на ци је). Упра во та теж ња за за ш т и т ом, од но сно сло бо дом и ра в но п ра в но ш ћу сво је на ц и је по с т а ла је ве о ма бр зо ка мен спо ти ца ња у срп ско-ма ђар ским од но си ма, ко ји су имал и п рво ра з редн у улог у на т ерит орији јуж не Уг ар ске, од но сно бу д у ће Срп ске Војводи не. С дру ге стра не во ђе Ма ђар ске ре во лу ци је веровале су да заједн и ч к а с ло б о да по в е з у је љу де ч в р ш ћ и м н и т и ма не г о на ц и о на л но с т. Та к а в став, као и те жња Ма ђа ра да сво ју на ци ју из диг ну из над оста лих у Угар ској с те о ри јом да су сви гра ђа ни јед не зе мље и да ти ме при па да ју јед ној (ма ђарској) на ц и ји, до ве ло је до не т р пе љи во с т и и не т о ле ра н ц и је п ре ма д ру г и м наро ди ма у Угар ској, а по себ но пре ма срп ском, ко ји је био на ци о нал но и ду ховно отре жњен. Вр ло бр зо се рас плам сао рат ни су коб из ме ђу два на ро да, ко ји је за по чет 12. ју на на па дом на Срем ске Кар лов це од стра не ко ман дан та

40 40 Пе т р о в а р а д и н а г е не р а л а Јо же фа Хр а б ов ског. Срп ско -м а ђа р ск и р ат, ко ји је та да за по чео имао је те шке по сле ди це за обе стра не. 1 Због то га су и срп ска и ма ђар ска стра на те жи ле да у не ким мо мен ти ма, скло пе при мир је, ма кар на не ко ли ко да на, ко је би пре ра сло у ко нач ни мир из ме ђу две стра не. Од мах по сле из би ја ња су ко ба, од но сно 12 да на по сле, пок у ш а н је п р в и п р е к и д в а т р е и з м е ђу д в е с т р а н е. О в о п р и м и р је с к л о п љ е н о из ме ђу Ср ба и Ма ђа ра од 24. ју на 1848, тре ба ло је да тра је де сет да на 2, да би п р е ње г о вог зв а н и ч ног ис т е к а, к ра јем ју на, б ор б е би ле на с т а в љ е не, ве л и к и м су ко би ма две стра не на бач ком ра ти шту. 3 Ср би и Мађари по сле ни за сукоба започели су нове п реговоре о п рими рју, од 17. до 19. ју ла (по ста ром ка лен да ру), до не дав но не по зна том у исто ри о графи ји, ко ји су во ђе ни из ме ђу две стра не, на жа лост без кон крет ног, од лу чују ћег р е з ул т а т а. 4 С об зи ром да ма ђар ска вој ска у то ку ле та и је се ни 1848, по себ но у Бач кој, ни је ус пе ла да по бе ди Ср бе, а бу ду ћи да су у рат про тив Ма ђар ске ушле Тројед на Кра ље ви на под ба ном Јо си пом Је ла чи ћем и Ау стри ја с ар ми јом марша ла Ал фре да Вин ди шгре ца (Al fred Win dischgrätz), ма ђар ска вла да је би ла при ну ђе на да по но во по ку ша пре го во ре са Ср би ма, да би ста би ли зо ва ла, а мо жда и успе шно окон ча ла сво је ју жно ра ти ште. 5 На осно ву то га Ла још Кошут је пре ко вла ди ног по ве ре ни ка Бе те Еде на, у име Од бо ра за за шти ту отаџби не из дао на ре ђе ње 4. но вем бра, да се са Ср би ма за поч ну ми ров ни пре гов о ри. Еден је ов о на р е ђе њ е п р о с ле д ио но в ом ко ма н да н т у Пе т р о в а р а д и н ске т в рђ ав е г ен ер а л у И м р е у Б л а г о ј е в и ћ у, к о ј и ј е д о б и о у п у тс т в а з а д ир е к т н е 1 О с у ко бу п о б л и же: Ђ е рђ Ш п и р а, Н а п р а г у б р а т о у б и л ач ко г р а т а, З б о р н и к р а д о в а С р б и и Ма ђ а р и у Ре в о л у ц и ји г од ин е, Бе о град 1983, 3 57; Сиг фрид Ка пер, Срп ски по крет у ју жној Угар ској , Б е о г р а д В а љ е в о, , 87 98; С л а вко Га в р и л ов и ћ, С р б и у Рев ол уц и ји , Ис т о р и ја с р п с ко г н а р о д а, V/2, Бе о град 2000 (3. из да ње), 69 72; С л а вко Гав р илов и ћ, Пол ит и чк а б о рб а з а С р п с к у В ој в о д и н у у Ау с т р и ј с кој ц а р е в и н и , З б о р н и к р а д о в а С р п с к и п о к р е т у Ре в о л у ц и ји , Но ви Сад 2000, 7 33; Љу бо мир ка Кр кљуш, Прав на исто ри ја срп ског на ро да, Но ви Сад 2002, ; Де јан Мик а ви ц а, Срп с ка Војв од ин а у Ха бз б урш кој м он а рх ији, Но ви Сад 2005, 23 38; Де јан Ми ка ви ца, Вла дан Га ври ло вић и Го ран Ва син, Зна ме ни та до ку мен та за исто ри ју срп ског на ро да , Но ви Сад 2007, ; Де ја н М и к а в и ц а, С р п с ко п и т а њ е н а Уг а р с ко м с а б о р у, Но ви Сад 2011, При м и р је ск ло п љ е но и з ме ђу с рп ске и м а ђ а р ске с т р а не н а и н и ц и ја т и ву оп у но мо ће ног к ра љев ског комеса ра, т а м и ш ког г ро фа и ве л и ког ж у па на Пе т ра Ча рно јевић а, било је већ после два да на (26. ју на) пре кр ше но у Но вом Са ду из ме ђу две стра не. И Ср би и Ма ђа ри су оп ту жива ли ону дру гу стра ну за кр ше ње при мир ја (Сиг фрид Ка пер, Срп ски по крет у Ју жној Угарској, Б еог р ад В аљ ев о , ; С л а вко Гав р и л о в и ћ, С р б и у Х а б з б у р ш ко ј м о н а р х и ј и , Но ви Сад 1994, 94; Зол тан Ђе ре, Днев ник кра љев ског ко ме са ра Пе тра Ча р но јеви ћа из го ди не, Збор ник Ма ти це срп ске за исто ри ју, бр. 61/62, Но ви Сад 2000, ). 3 О су ко би ма у Бач кој у ле то Ви де ти: Сиг фрид Ка пер, нав. де ло, ; Зол тан Ђ е р е, нав. де ло, Пре го во ри су во ђе ни у ма ђар ском вој ном ло го ру код Ста рог Бе че ја, из ме ђу на род ног к ап е т а н а М ил ош а В ојн ов ић а, с а с р пс ке, и п уко вн и к а Јо в а н а С и л и ја к а, с м а ђ а р с ке с т р а н е (Вла дан Га ври ло вић, Уче шће на род ног ка пе та на Ми ло ша Вој но ви ћа у срп ско -ма ђар ским прего во ри ма у Бач кој у ле то го ди не, З б о р н и к Ма т и ц е с р п с ке з а и с т о р и ј у, св , Но ви Сад 2003, ). 5 С л а вко Га в р и л о в и ћ, По л и т и ч к а б о р б а з а С р п с к у В ој в о д и н у у ау с т р и ј с кој ц а р е в и н и , Збор н и к ра до в а н а у ч ног с к у п а Срп с к и п о к ре т у Ре в о л у ц и ји: , Но ви Сад 2000,

41 41 п р е г о в о р е с а с рп ском с т р а ном, од носно п ат рија рхом Јосиф ом Рајач иће м. 6 Зва ни чан до ку мент, ко ји је у име Од бо ра га ран то вао Ко шут, упу ћен је Па тријар ху 23. новeмбра Он се са сто јао од се дам пред ло га за скла па ње ми ра и ни је са др жао ви ше не го што су Ср би тра жи ли пре осни ва ња Срп ске Војв о д и не, од но сно на с а мом по че т к у р е в о л у ц и о на р н и х з би в а њ а. 7 О овим де ша ва њи ма пи сао је ма ђар ски исто ри чар Јо жеф Тим (József Thim) у свом тро том ном де лу A magyarországi iki szerb fölkelés történe te, об ја вље ним у Бу дим пе шти (I II) и (III), ко ја је до дат но об ја снио срп ски исто ри чар Јо ван Сав ко вић и об ја вио у З б о р н и к у Ма т и ц е с р п с ке з а д р у ш т в е не н а у ке го ди не. 8 Код Ти ма, од но сно С а в ко ви ћ а не до с т а ју по је д и н и с ег мен т и п р е г о в о р а ко је смо п р о наш л и у Р у ко п и сном оде љ е њу Ма т и це с рпске ( РОМС), у ф онд у Ма ну скрип ти (М), под сиг на ту ром , што нас је на ве ло да об ја сни мо и об ја ви мо у ори ги на лу, на не мач ком је зи ку ова ак та. То су, нај ве ро ват ни је, по че т н и кон т а к т и и з ме ђу д ве с т ране, које су во д и л и па т ри јарх Јо сиф Ра ја ч и ћ и ма ђар ск и г е не ра л И м ре Бла г о је ви ћ, п ре до но ше ња по ме н у т е зва н и ч не по ну де ма ђар ске вла де с кра ја но вем бра го ди не. 9 Овај ве ро ват ни по че так ко му ни ка ци је (пре го ва ра ња) па три јар ха Ра јачи ћа и ге не ра ла Бла го је ви ћа на ве ден у овом пи сму од но си се на де ша ва ња с по чет ка но вем бра, од но сно на пе ри од од 3-ег до 10-ог новембрa, по но вом к а лен да ру. У па т ри јар хо в ом п исм у г е нерал у Б лаг ојевићу з ас т уп љ ена су о ба ка лен да ра (ју ли јан ски и гре го ри јан ски). Па три јарх је писмо послао 30 -ог септем бра (по ста ром), од но сно 11. но вем бра го ди не (по но вом). Ра ја чић је за по чео пи смо с кон ста та ци јом да је већ би ло по ку ша ја склапа њ а м и р а од с т р а не по је д и н и х о фи ц и р а и з Пе т р о в а р а д и н ске р е г и мен т е и пи та се да ли су то би ли по је ди нач ни слу ча је ви или зва ни чан став ма ђар ске вла де за от по чи ња ње пре го во ра. Па три јарх по том опи су је не сла га ња и нер а з у м ев ањ е г ен ер ал а Х р а б о в с ко г з а с р п с к и н а р од и њ е г о в а з а х т е в а њ а у Угар ској. За срп ску стра ну рат је ну жна од бра на а ујед но и бор ба за нај свет и ја п р а в а, ко ја с е до би ја ју пош т ењ ем и ло ја л но ш ћу, по ко јој и ж и ви с рп ск и на род у Угар ској. 10 Срп ски на род се сво јим зах те ва њи ма на Мај ској скупшти ни ста вио у ред европ ских на ро да и же лео је јед на кост за све у Угар ској. Н аж ало с т, н ас т авио је п ат рија рх, од д руг е с т р а не (м а ђ а р ске) н и је ус ле д ио по зи т и в а н од г о в о р. 11 Због то га је па три јарх од нео за кључ ке срп ског на ро да 6 Јо в а н С а в к о в и ћ, М и р о в н и п р е г о в о р и з а в р е м е с р п с к о г п о к р е т а г о д и н е п р е м а д о к у м е н т а ц и ј и Јо ж е ф а Т и м а, З б о р н и к Ма т и ц е с р п с к е з а д р у ш т в е н е н а у к е, бр. 15, Но ви Сад 1956, ; A magyarországi ki Szerb fölkelés történe te, I I I I, B u d a p e s t 1930/ О т ач к а м а м и р ов не по н у де и з в ан и чном с т аву С р б а в и де т и: С л а в ко Га в р и ло в и ћ, нав. д е л о, Јо ван Сав ко вић, нав. де ло, Е в е н т уа лн о п ос т и гн ут о п р им и рје б и м а кс им а лн о т р ајал о д в е д о ч ет ир и н ед ељ е, а ње гов раз лог тре ба ло је тра жи ти у чи ње ни ци да се мо ра ла по ја ча ти гор ња вој ска, а то је могу ће са мо узи ма њем де ла сна ге од до ње (ју жне), ко ја тај ма њак не би мо гла из др жа ти, па је је ди на мо гу ћа оп ци ја при мир је (Јо ван Сав ко вић, нав. де ло, 128). 10 Uns er e r S eit s k a n n u n d mu s s D ies e r K r ieg a l s e i n e Not hwe h r f ü r d ie h e i l ig s t e n I n t e r e s s e n von In de mann der Rechts, Menschlichkeit und Lojalitet li ebs, be troc htet wer den (РОМС, М ). 11 РОМС, М

42 42 за Ин сбрук оче ку ју ћи од цар ске стра не по зи ти ван од го вор на срп ске зах те ве. 12 Па три јарх је сво је руч но у пи сму под ву као да је срп ски на род у овој жи вот ној бор би дао све, да су при ви ле ги је из да те срп ском на ро ду за ра ђе не ње го вом ве р ном с л у ж б ом з а д р ж а ву и Мо нар х и ју. Та ко ђе, под ву к а о је Рајач и ћ срп ски на род у овој бор би не ма шта ви ше да из гу би и да ће у ра за ра ју ћем ма ђар ском ра ту срп ски на род оп ста ти и оста ти у исто ри ји за пи сан као је дан хра бар на р од до р а с т а о в р е ме н у. 13 Та ко ђе, на ста вио је па три јарх, бо ље је за срп ски на род да ис ко па се би гроб не го да при ста не на ма ђар ско Бо жи је пра во. 14 Патри јарх је из ме ђу оста лог на по ме нуо да по сле све га ни ко у све ту не ће мо ћи да п рих ват и да су Мађари носиоц и масл инове г ра нч ице м ира (f r iedenspalme), од но сно да је они (Ма ђа ри) ни ка ко не мо гу у ру ке узе ти. Ра ја чић је за кљу чио ре чи ма да не мо же Бо жи је пра во би ти из над ин те ре са на ро да и да Ма ђа ри мо р а ју по п у с т и т и у св о ји м з а хт евима. Српск и нар од у р а з г о в ори ма не мо же ићи ис под од лу ка Мај ске скуп шти не за вр шио је Ра ја чић. 15 Сма тра мо да је ово, за са да у на шој исто ри о гра фи ји, нео бра ђе но и не позна то пи смо, вре дан исто риј ски из вор, ко ји све до чи о ком плек сно сти и те жин и ев ент уа лног м ир овног п р оцес а и змеђу с рпске и мађарске с т ране. Кол и ко су евен ту ал ни пре го во ри за ви си ли од све у куп них од но са у Мо нар хи ји сведо чи и па три јар хо во пи смо упу ће но цар ским вла сти ма у Бе чу 20. но вем бра у ко јем он (Па три јарх) из ри чи то на гла ша ва да све то на пре за ње српско га на ро да про тив ма ђар ске обес ти ни је са стра не др жа ве [Монархије, Аустрије] ни чим по мог ну то, па и у са да шњо сти ни је још ни ка ква по моћ прим љ е на. 16 Па три јарх је 25. но вем бра при мио лич но ца ре во пи смо у ко јем се из ја вљу је да је Двор стао уз па три јар ха а про тив Ма ђа ра и да ће Цар ка да се бу де ус по с т а вио м и р и ред по ве с т и ра ч у на о с рп ск и м за х т е ви ма. 17 Де ша ва ња на ра ти шту су, та ко ђе, ишла у при лог Па три јар ху и срп ском на ро ду. Ау стрија је п р о ме н и л а св ој од но с п р е ма М а ђа ри ма до но ше њ ем ца р ског ма н и ф е с т а 3. ок т о б р а ко ји м с у ба н у Је л а ч и ћу к а о и ме но в а ном ца р ском ко ме с а ру пре да та сва вој на и гра ђан ска овла шће ња у Угар ској Ср би су као и дру ги на ро ди у Мо нар хи ји ис ти ца ли ло јал ност пре ма за ко ни том владару (Цару) и Мо нархији и очекивали да владар санк ци о ни ше (по твр ди) од лу ке Мај ске скупшти не. За те кав ши Ца ра и Вла ду на ле то у Ин сбру ку, до би ли су хла дан од го вор да вла дар не мо же да по твр ди од лу ке не за ко ни тог Kонвента и да су Ма ђар ска вла да и Пар ла мент је дини ле га лан пут за по твр ду тра же ња пра ва у Угар ској. Ср би су од стра не вла да ра би ли приз н а т и с а м о з а в е р с к у с к у п и н у г рч ко - и с т оч н е в е р о и с п о в е с т и а н е з а н а р од. С т а њ е с е п о ч е л о ме ња т и с ре д и ном ок т о бра ка да су цар ске в ла с т и зва н и ч но п ро гла си ле Ма ђарск у не п рија т ељем и на њу по сла ле вој ске ге не ра ла и ба на Јо си па Је ла чи ћа и мар ша ла Вин ди шгре ца (Слав ко Гаври ло вић, Политич ка бор ба за Срп ску Вој во ди ну у ау стриј ској ца ре вини , 21 22). 13 Soll te Der Magyarische Au srot tungs kri eg Die Ser bische Na tion ganz verfölgen, so wird in Der Geschic hte als ein tap fe res Wolk, wel ches Die Auf ga be Der Ze it gut ver stan den hat (РОМС, М ). 14 РОМС, М РОМС, М Ва со Бог да нов, Уста нак Ср ба у Вој во ди ни и ма ђар ска ре во лу ци ја и 1849, Су боти ца 1929, Исто, С л а вк о Га в р и л о в и ћ, Ср би у Хаб збур шкој мо нар хи ји ( ), Но ви Сад 1994, 72 75; С л а в к о Га в р и л о в и ћ, Х рв а тс к и б а н Јос и п Је л а ч и ћ и С р п с к а В ој в о д и н а, На с т а в а и с т о р и је, бр. 14, Но ви Сад 2001, 7 32; Го ран Ва син, На ци о нал но-по ли тич ка бор ба Ср ба у Уг а р с кој, Ис т р а ж и в а њ а, бр. 21, Но ви Сад 2010, 317.

43 43 Зва нич на ми ров на по ну да ко ја је усле ди ла 23. но вем бра од ма ђарске стра не би ла је за ка сне ла. Па три јарх је оце нио да ни ка кви ми ров ни прег о в о ри ви ше н и с у по т р е б н и по ш т о с у ца р ске т ру пе у г у ш и ле ус т а на к у Б е ч у и о т по че ле по ход на Ма ђар ск у. Оба в е ш т а в а ју ћ и о т о ме 23. нов ембра в ојв од у Ст е ва на К н ићан и на Па т ри јарх је кон с та т о вао: То н и је н и за д ла к у ви ше не г о што смо ра ни је има ли... јер ов де не го во ре Ма ђа ри ни јед ном реч ју о од лу кама Мај ске скуп шти не... Ако Ма ђа ри искре но хо ће мир, при ја тељ ство и братс т в о с рпског и рум у нског н ар од а, т о м ир овн и ус лови мор ају поч ив ат и н а сло бо ди и јед на ко сти, као што то са да шње вре ме зах те ва. 19 На ве де но пи смо па три јар ха Ра ја чи ћа о по чет ним ини ци ја ти ва ма за от поч и ња ње п ре г о во ра из ме ђу с рп ске и ма ђа р ске с т ра не с поче тка новембра у це ли ни, ори ги на лу, на не мач ком, с на шим ин тер вен ци ја ма у угла стим загра да ма гла си: D e m se i ne de s k [a i se r l ich] k [ön ig l ich] He r r n F.[eld]M.[a r s ch a l]l.[e i u t e n a nt] und kom man di e ren den Ge ne ra len etc. Bla go e vich Ex cel lenz in Pe ter war de in Eu e re Ex ce lenz! Ich ha be die Ehre auf die ve rehnten pra e si di al no ten vom 3. und ber N und nac hste hen de an sic hten Eu e ren Ex ce lenz diensthöflichs zu eröfnen. Der Ha up tmann Mayer von Pe ter war de i ner Gren zre gi men te war we der schrif tlich noch z u i rgend ei nen A n t r a ge oder Vor sch la ge we gen Pa ci f i ci e r u ng z w ischen der Ser bischen und Magyarischen Na tion ermächtiget, vi el me hr war er mit an deren aufträgen, die er nur Eu e ren Ex ce lenz mit zut he i len hat te, nach Pe ter war de in geschakt. Als aber der mayor Bo xic se vits mit noch an de ren zway hun ga rischen of f i ci e ren dem ha up t ma n n Mayer ent ge gen ge kom [m]en si nd, kom mte der let z te re d ie s eine r wah r e n Se nd u ng D i e s e n Her e n O ff icier e n n icht e r öf ne n u nd g lau bt e d a s s e s a m z we ck D i e n l ic h se n sey, i r e ge n i n t e r n a ci o n a le n Pa z i f i ci e r u ng, D ie de r humanität und Der Staats zweck Die gesammt Mo nar hi e ge wiss au fric htig ver langen, zu sprec hen. H ie du rch si nd Eu er Ex cel len z ver a nla st worden, а n m ich jene beide vereh nten No ten zu ric hten und ihre men schen fre un dlic he Stim mer Be hufs Der Wi e der ke hr Das Fri e des auf Grun dla ge ei nem bal li gen au sgle ic hung Der na ti o nal len In te ressen zu er he ben. Eu er Ex cel lenz können Die Ver si ec he rung neh men, Dass ich und Die Serbische Na tion Den Kri eg, zu mahl Den Bürger kri eg ve rabsche uen,un d zu Di e sem nu r D u rch Die H i m melsch re ie n de A n gere c ht igke it De r Mag ya r ische n Ma c ht ha be r ihres al les nichs Magyarische mit Füssen fret ten den Mi ni ste ri ums, und durch die per fin den in Den an na len Der Völken kon nen zu ver kom men de Wort brüchig ke it Des he rrn F[e]l[d]m[ar schal ]le i ut nants Hra bovsky ge zwun gen wor den sind. Unse rer Se its kann und muss Di e ser Kri eg als ei ne Not hwe hr für die he i lig sten Inte res sen von In de mann der Rechts, Menschlic hke it und Lo ja li tet li ebs, be troc htet we r de n. 19 Joz sef Thim, A magyarországi ki Szerb fölkelés történe te, I I I, B u d a p e s t 1935, ; Јо ван Сав ко вић, нав. д е л о, 129; С л а в ко Га в р и л о в и ћ, По л и т и ч к а б о р б а з а С р п с к у В ој в о д и н у у ау с т р и ј с кој ц а р е в и н и , 15.

44 44 Das au ser Magyarische Eu ro pa hat di e se Stim me schon la u ser ho ben und Die Se r bische Na tion steht auf dem bre i tig sten Rechts bo den vom Gots, dem allerhöchsten Mo nar chen, und den Völkern Eu ro pas. Ich und Die Ser bische Na tion be trac hten je ne Pa m ph le t e ei n i ge n w ut he nt b ea mt e n m ag ya r ische n Sc r i ble r, u nd ein ige r Da s Un gluck Des Va ter lan des wünschen den Sta ats or ga nen Un garns, als ei ne Par tei und auswünschescha mlo sen Spi es ge fel len Der Va ter lands würgen. des halb würdi gen w ie de sse n Pom ph le t e ke i ne n Be a nt wor t u ng. D ie von St a at a n ne r k a nnt e n Re c ht e ei ner Na tion, al so auch Den Ser bischen sind, nur erjöhrbar, und Die Ser bische Na tion hat von 1. und 3. May Di e se Rec hte, wel che Der De spo ti smus lan ge ge drück t, aber wie un ter drück t hat, in 6 Le bens ge tru fen. Vermög Der Pri vi le gien war sie zu Di e sen Han dlung oh nen ermächtiget. Die Ser bische Na tion hat durch ei ne an se hen lic he De por ta cion, Die ich persönlich an geführ t ha be, ihre Ge rec hten an sprüch e und Beschlüsse zur allerhöchsten San ction in Innsbruck vor ge legt, und es war an Dem Hun ga rischen Mi ni ste ri um, Die An for de run gen Der Ze it, Das wohl Un garns bes sen zu ver se hen, und ein auflösbares Band zwischen zwey Na ti o nen, die be i de hoc hfer zi eg und tap fer sind, u nd ei n i ge z e it e n z u b e fe s t i ge n, D ie H a n d lu ng D e s F[e]l[d]m[a r s ch a l ]leiutn a nt s Hra bovsky genügend zu stra fen, je ne schündlic hen Stan drec hte ge hen Die Sprac he und Nationalität Den Ser ben auf zu he ben, und So wis Das Glük Den Völker Unga r n s no ch de n au s ge s pro c hene n P r i ncip e D e r Gle ic hb e r e c ht i g u ng a l le r Na t i o ne n zu be gründen. Die Ser bische Na tion hat in Di e sem Le bens Kampf al les ge wa men, Dem Des Hu ma ne Eu ro pa und selbst Die De ma go gen Des Magyari ans ha ben ihre Kraf tanst re g u ng ge sehe n, h a b e n i h re P r i v i le g ie n i h re Ve r d i e n st e f ü r St aat u nd Mon a rch ie ken nen ge lernt, und ich ver sic hner Eu er Ex cel lenz Die Ser bische Na tion kann in D i e se m K a mp fe n icht ve r l i e r e n. Soll te Der Magyarische Au srot tungs kri eg Die Ser bische Na tion ganz verfölgen, so wird in Der Geschic hte als ein tap fe res Wolk, wel ches Die Auf ga be Der Ze it gut ver stan den hat, pran gen ein sol ches Grab würde für uns bes ser sein, als die möge Dul dung Der Magyarischen got tloc hen Rec htung. Gott der Len der der Völker wird die Na ti o nen Un garns von di e sem in ter nati o na len Kri e ge be fre ien und Ni e mand auf der Welt würde eher als ich Die Fri e des pal me in die Hand neh men. Doch Di e ser Fri e de kann und dann wi e der keh nen, wenn Der Magyari smus in die Lah nin ter na ti o na len Li e be und Aner ken nung der ges e tz l iche n u n a nt a s tb ar e n s ond e r i nt er e ss e n Völ ke r Ung a r n s ei nle nke n s ol lt e. Was aber Die Ser bische Na tion an be langt, so kann sie nur auf der Ba sis der aussprüche vom 1. und 3. Mai und der mit den Völkern der Königreiche Dal mat i e n s, Cro a t i e n s u[nd] Sla vo n i e n s a m L a nd t a ge z u Ag r a m ge m a c ht e n C on ve n t ion u n t e r se n de n u nd p a ci f i ci r e n. Sol l t e Da s Ma g ya r e n t hu m d i e se A n sic ht e n t he i le n, so ent staht ei ne ric hti ge fra ge. Mit wем kann die Ser bische Na tion pa ci fi ci ren? Be kan nter mas sen hat das Un ga rische mi ni ste ri um ab ge dankt, der Un ga rische Land tag ist allerhöchsten Orts aufgelöst wor den, und das allerhöchste Ma ni fest vom 3. Ok to ber hat in Un garn aus An lass euerhörter... ei nen zu stand her be i geführt, wel c h e r bi s z u r Wi e d e r ke h r g r y n z l ic h e n O r d n u n g a n ke i n e Pa z i f i c a t ie n d e s s e n lä st Ich we r de ü b r i ge n s n icht u n t e r la s se n d ie f r i e d l i e b e n de n G e si n nu n ge n Eu e r e Ex cel lenz zur allerhöhsten im ge rin gen ten und in der let zte ren Ze it allerhöhst von geschri e be nen We ge zu brin gen und mir die We i sun gen zu er bit ten.

45 45 Ich fre ue mich, Dass ich Die Ge le gen he it eröftert er hal ten ha be, mich mit be son de rer hoch ac htung ze ic he ne zu dürfen. Eu e r Ex c el le n z Car lo vitz am 30 8 ber /11 No vem ber Er ge ben ster de i ner Jo seph Ra jac sich m.[a nu] p.[ro pri a] Er zbischof und Pa tri arh OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R N E G O T I A T I ONS BET W E E N SE R BI A A N D H U N GA RY IN NO VEM BER 1848 by Prof. Dr. VLADAN S. GA VRI LO VIĆ Uni ver sity of No vi Sad, Fa culty of Phi lo sophy SU M M A RY: D i s a g r e e m e nt s b e t we e n S e r bi a a n d Hu n g a r y o n t h e q u e s t i o n of t h e e q u a l it y of t he n a t i o n a l i t i e s i n Hu n g a r y r ea c he d t he i r c u lm i n a t ion d u r i ng t he r e vo lu t i o n a r y eve nt s in 1848 and un for tu na tely tur ned in to the open war of the two si des, with many vic tims and con si de ra te ma te rial da ma ge, even of the sac ral bu il dings. Both si des many ti mes so ught a so lu tion for tru ce or even a pe a ce tre aty, ever sin ce the con flict star ted in Ju ne The tru ce n e go t i a t i o n s we r e c o n d u c t e d m a ny t i m e s b e t we e n t h e d i f fe r e nt p a r t i c i p a nt s f r o m t h e S e r bi a n and Hun ga rian si des. They we re in ten si fied by the con tact bet we en Ser bian pa tri arch Jo sif Raja č ić a nd Hu n g a r i a n ge n e r a l i n Pet r ovar ad i n, I m r e Bl agojev ić, i n Nove mb e r T h i s p ap e r p r e s e nt s s o fa r u n know n, a nd m ay b e eve n t he i n it ia l p a r t of t hes e negot iat ion s. Unfort un at ely, mu tual di sa gre e ments, as well as the in ter fe ren ce of the Vi en ne se Co urt did not lead the two si des (Ser bian and Hun ga rian) to wards the fi nal pe a ce agre e ment un til the end of the Re volu tion in KEYWORDS: Serbs, Hun ga ri ans, ne go ti a ti ons, Re vo lu tion 1848/49

46

47 UDC (497.1) 1918/ :929 Cvijić J. Оригинални научни рад Проф. др МИРА РА ДО ЈЕ ВИЋ Ун и в е р зи т е т у Б е о г р а д у Ф и ло з о ф ск и фа к ул т е т ЈО ВА Н Ц ВИ Ј И Ћ И Ј У Г О С ЛО ВЕ Н С К А ДЕ МО КРАТ СКА ЛИ ГА ( ) СА ЖЕТАК: Насупрот бројним истори о граф ским ра до ви ма о Пр вом светском ра ту и уло зи срп ских на уч ни ка ка ко у од бра ни отаџ би не та ко у про па ганд и ју г о с ло в ен ске и де је, у ко ји ма је де лат но с т и Јо в а на Ц ви ји ћ а по св е ће но до с т а п а ж њ е, к р а т ко т р ај но, а л и не и нев а ж но пос т о ја њ е Ју г о с ло в ен ске де мо к р а т ске ли ге (ЈДЛ), чи ји је био пред сед ник, углав ном је оста ло не ис тра же но. Упра во и з т ог ра з ло г а по к у ша л и смо да у овом ра д у а на л и зи ра мо т а да ш ње по л и т и ч ке по гле де овог ис так ну тог срп ског на уч ни ка, стра нач ки нео пре де ље ног, но изу зет но ак тив ног у рас пра ва ма о бу ду ћем уре ђе њу ју го сло вен ске др жа ве. Ту маче ње ње г о вог ме с т а у ЈД Л п р венс т вено смо за сно ва л и на до к у мен т и ма и з ви ше л и ч н и х з а о с т а в ш т и н а и з би р к и по х р а њ е н и х у А р х и ву СА Н У и А р х и ву Ју г о с л а ви је. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: Пр ви свет ски рат, српска влада, Јован Цвијић, интелект у а л на опо зи ц и ја, ју г о сло вен ск а п р о па г а н да, у је д и ње ње, Ју г о сло вен ск а де мо к р а т ск а л и г а Ма да за раз ли ку од мно гих дру гих срп ских на уч ни ка и ин те лек ту а лаца н ије у чес т в ов а о у пол ит и чк и м и с т раначк и м на дмет ањима у К раљ евин и Ср би ји кра јем XIX и по чет ком XX ве ка, Јо ван Цви јић ( ) ни је остао по стра ни од на ци о нал них тежњи, узбу на и кри за. Ње го ви на уч ни ра до ви, јавна п р е да в а њ а, г о в о ри и но ви н ск и т ек с т о ви, к а о и б о г а т а с а ч у в а на п р е п и ск а с ра з л и ч и т и м л и ч но с т и ма, по к азу ју да је све в р е ме био ж и во з а и н т е р е с о в а н за ак ту ел на зби ва ња, по себ но она ко ја су се од ра жа ва ла на суд би ну на ци је. Шта ви ше, као не спо ран на уч ни ау то ри тет ви ше пу та је, и пре Пр вог свет ског ра т а, р е зул т а т и ма сво ји х ис т ра ж и в а њ а да в а о на у ч н у под ло г у з а на ц и о на л не п р о г р а ме. 1 Бу д у ћ и да с у њ е г о ви с т а в о ви п р е ма т а да ш њи м до г а ђа ји ма и по ли тич ким по ја ва ма би ли до бро по зна ти, за ми шље ње и са вет обра ћа ли су му се не са мо г е не ра ц иј ск и п ри ја т е љи, већ и ом ла д и на, г о т о во ре во л у ц и о нар но 1 Ви д е т и: М и р а Ра д о је в и ћ, Јо в а н Ц в и ји ћ у д р у ш т в е н о - п о л и т и ч ко м ж и в о т у с р п с ке и ју г о с ло в е н ске д рж а в е, у: Јов а н Цв и ји ћ: ж ив о т, д ел о, в р ем е. Пов од ом 150 г од ин а о д р ођ ењ а, ур. Ви дој ко Јо вић и Алек сан дар Ко стић, Бе о град 2015, стр

48 48 рас по ло же на и не стр пљи ва да заврши дело на ци о нал ног осло бо ђе ња. У једном т а к в ом т р е н у т к у, на п ри ме р, п р о ис т е к лом и з г о р ке р а з о ча р а но с т и з б ог и зн уђе ног п ри зна њ а а нек си је Б о сне и Хе р це г о ви не, п ре ча н ск и Ср би н М и ла н Ћур чин пи сао му је у про ле ће го ди не: Ко ли ка је то бру ка, пре ти ти с пе сни цом у џе пу, ка ко се сад ви ди да смо ми чи ни ли, и во ди ти јед ну по ли ти ку про ше ња по Евро пи; и шта би чо век сад све био у ста њу учи ни ти, да за бо ра ви оне де мон стра ци је под Ну ши ћем! Кад не мо же мо ни шта, бар да смо ћу та ли. 2 По р ед б р ој н и х с ав р емен ик а и з р а зл и ч и т и х о б р а з ов н и х и с о ц и ја л н и х сло је ва, Јо вану Цви ји ћу је по што ва ње ука зи вао и дом Ка ра ђор ђе ви ћа, на роч и т о п р е с т о л о н а с л ед н и к А л е к с а н д а р, с ко ји м с е у о к т о б р у г о д и н е, у д руш т ву буг а р ског к ра љ а Фе р д и на н да, т а ко ђе љу би т е љ а г е о ло г и је, и г ру пе српских научни ка пе њао на Ко па о ник. За бри ну то због овог из ле та, ау строу г а р ско по с л а н с т в о у Б е о г р а д у по к у ша в а ло је да о т к ри је мо г у ће ск ри в е не раз ло ге, за ко је је би ла за ин те ре со ва на и штам па, не про пу шта ју ћи да ис такне п ри с у с т в о Јо в а на Ц ви ји ћ а, нај б о љ ег по зна в а о ца Б а л к а н ског по л у о с т р в а. Неколико годи на доц ни је, по ста вље но је пи та ње ни је ли управо тада раз гова ра но о бу ду ћем срп ско - бугарском разграничењу и могу ли се у овом сусрету на зре ти за че ци срп ско-бу гар ског са ве за, оства ре ног го ди не. 3 И а ко је на с л и ч не не до у м и це т е ш ко да т и по у зда не од г о в о р е, си г у р но је да Јо ва на Цви ји ћа чак ни ње гов из у зет но кри ти чан од нос пре ма Ни ко ли Па ши ћу ни је спре ча вао да срп ској вла ди по мог не сво јим зна њи ма. Чим је почео Ве ли ки рат, на пред лог ре ген та Алек сан дра на пу стио је Бе о град и зајед но с вла дом и дво ром пре шао у Ниш, рат ну срп ску пре сто ни цу по чев од 25. ју ла го ди не, где је већ пр вих да на укљу чен у раз го во ре о су штин ским пи та њи ма од бра не зе мље и ње не бу дућ но сти. Као вр хун ски струч њак и позна ва лац те ре на при кљу чен је Географском одељењу Врховне ко манде и истов р е ме но з а по че о п и с а њ е б р о ш у р е Је д и н с т в о Ј у го с л о в е н а, ко јом је тре ба ло обра зло жи ти и ге о граф ску це ли ну ју го сло вен ских зе ма ља. Убр зо по за вр шетку тих по сло ва, по чет ком го ди не упу ћен је у Лон дон, где му је пр венстве ни за да так био да уз по моћ ен гле ских на уч ни ка и јав них рад ни ка Ар ту ра Еван са, Ви ке ма Сти да, Ро бер та Си тон-вот со на и Џор џа Тре ве ли а на од брани те ри то ри је ко ји ма су са ве зни ци по ку ша ва ли да Бу гар ску, Ита ли ју и Ру муни ју при до би ју да се при кло не Ан тан ти. И по ред ве ли ког тру да ко ји је уло жио у успех те ак ци је, бо ра вак у Ен гле ској уве рио га је да на по ри по је ди на ца и о п р а в д а н и з а х т е в и м а л и х н а р о д а б и в а ј у н е м о ћ н и п р ед б е ск р уп у л оз н ош ћу и н т е р е с а в е л и к и х си ла. 4 Уви део сам да је од чла на ка и књи га ма ла или ни 2 Ар хив СА НУ, За о став шти на Јо ва на Цви ји ћа, / М. Ра до је вић, нав. де ло, стр. 86. По ре чи ма кне за Гри го ри ја Тру бец ког, ру ског по слан и к а у К ра љ е ви н и Ср би ји од је с е н и г о д и не, и з в а н њ е н и х г ра н и ца би ла с у по зна т а с а мо тро ји ца срп ских на уч ни ка: Сто јан Но ва ко вић, Ми ха и ло Пе тро вић Алас и Јо ван Цви јић, влад и н у че н и е кс пе р т з а к р о је њ е т е р и т о р и ја. Н а гл а с и в ш и д а је у п р а в о он уо ч и б а л к а н с к и х р а т о в а н а п р а в и о с р п с ко - бу г а р с к у г р а н и ц у п р е м а з а јед н и ч ко м с п о р а з у м у, д о д а о је д а је и го ди не, по избијању Великог рата, саставио кар ту срп ских пре тен зи ја на осно ву племен ског прин ци па, ко ја је без сум ње би ла пре те ра на, с об зи ром на то да је укљу чи ва ла ц е л у о б а л у Ја д р а н с ко г м о р а д о Тр с т а и в е л и к и д е о Б а н а т а ( К н е з Гр и г о р и је Н и ко л а је в и ч Тр у б е ц к и, Рат на Бал ка ну и ру ска ди пло ма ти ја, Бе о град 1994, стр. 73, 79). 4 Ви де ти: Љу бин ка Тр гов че вић, Јо ван Цви јић у Пр вом свет ском ра ту, Ис т о р и ј с к и ч а с о п и с, књ. XXII, Бе о град 1975, стр

49 49 ка ква не по сред на ко рист, на пи сао је вла ди. И за то же лим да се вра тим у Ср би ју где ћу чи ни ми се би ти ко ри сни ји. 5 Вра тив ши се у зе мљу кра јем ју ла го ди не, Јо ван Цви јић се по но во по св е т ио на у ч н и м екс к у р зи ја ма, п р е в а с ход но о би л а з е ћ и к р а је в е ко ји с у с е уну тар срп ских гра ни ца на шли по сле бал кан ских ра то ва. Осим же ље да их де та љ н и је п роуч и, с об зи ром на оче к и ва н у но ву ау ст ро у гар ск у офан зи ву, ц и љ ови х п ут ов ањ а био је и д а исп ит а т е р ен мо г у ћег по в л а че њ а с рп ске в ој ске. То по твр ђу ју бе ле шке ко је је та да во дио, али и на лог ми ни стра вој ног Ра див о ја Б о јо ви ћ а да к а о њ е г ов и з а с л а н и к и на у ч н и с а в е т н и к о т п у т у је у С о л у н, у штаб ге не ра ла Са ра ја, главнокоман дујућег савезничког официра. Не штеде ћи се, ни је од био ни ту ду жност. 6 Вој ни слом у је сен го ди не, ме ђу тим, и тра ге ди ја ко ја га је пра ти ла, оста ви ли су и на ње га те шке по сле ди це. Пот пу но скр хан, кри вио је вла ду и с а в е зн и ке, у ч в р с т и в ш и рђа в о м и ш љ е њ е о спо с о б но с т и ма Н и ко ле П а ш и ћ а и пол ит иц и А нта н т е. Као и у д ру г и м п ри л и ка ма, ње г о ва ра з м и ш ља ња и ма ла су ка рак тер сво је вр сних са ве та и по ру ка на ро ду, ма да овог пу та ни су из рица на јав но не го бе ле же на на хар ти ју, ко јој је ис по ве дао сте че но ис ку ство и нај ве ће сво је ја де. Јед на др жа ва, ма ка ко би ла ма ла, не сме сво ју ве ли ку судби ну пре да ти у ру ке сво јих са ве зни ка, за пи сао је. Тим пре кад је не са мо у вр ло оба ве ш т е н и м к ру г о ви ма по зна т о, ка ко Ен гле ска мо же да у по т ре бљу је и з ло у по т р е бљу је ма ле на р о де и д р ж а в е и к а ко у ко р е њ е не по г р е ш не м и с л и о Бал ка ну има ју и мно ги Фран цу зи, а на ро чи то Ру си. Ме ђу тим, то је практ и ч но и з а ш ло на т о да с у с ав езн иц и по тп уно р а с по ла г а л и с уд би ном Ср би је [...] не са мо на шим ле гал ним те жња ма не го и те ри то ри јом Ср би је, као што им се сви де ло п ре ма њи хо ви м по г ре ш но сх ва ће н и м и н т е ре си ма и не ра зу ме ва њу ба лка нскога д уха. У некол ико махова је би ло по т реб но ре ћ и да м и не мо же мо ићи с њи ма, иа ко не ће мо би ти про тив њих [...] Бар да је срп ска вла да да ла остав ку, и тре ба ла је то учи ни ти, у не ко ли ко при ли ка, кад се од стра не са везни ка ни је обра ћа ла па жња на ње не раз ло ге, и пред ло ге... 7 Не сре ћан због стра да ња срп ског на ро да, раз о ча ран у са ве зни ке и љут на вла ду, Јо ван Цви јић је го ди ну да на, од кра ја де цем бра до кра ја де цембра 1916, про вео у швај цар ском гра ди ћу Ној ша те лу, а по том две го ди не у Пари зу, све до з ав р ше т к а ра т а и Кон фе р ен ц и је м и ра. Не ме њ а ју ћ и т о ком т е т ри го ди не од нос пре ма срп ској вла ди и Ни ко ли Па ши ћу, пу но је ра дио, ис тражи вао и писао, држао предава ња на Сорбони, са ра ђи вао у на уч ним ча со писи ма, одр жа вао кон так те с број ним стра ним на уч ни ци ма, по кре тао ак ци је з а по моћ с рп ск и м и з бе гл и цама, о сно в а о ком и т е т з а с рп ск у си р о ча д, по ма г а о с т у ден т е... 8 По зи ви и пред ло зи за са рад њу сти за ли су му са свих стра на, на ро чи то од по чет ка го ди не, ка да је и сâм ис по ља вао ви ше уве ре ња у ко на чан ис ход б орб е з а југ ос лов енск у и де ју. Ис т ов р емено, и нсис т ир а о је на пот р еби да ује ди ње на др жа ва бу де по све му мо рал ни ја од ре жи ма ко ји је у то вре ме на ме та ла вла да Ни ко ле Па ши ћа. У зе мљу не са мо што не тре ба пу сти ти (да је 5 Ар хив Ју го сла ви је (АЈ), з. Јо ван М. Јо ва но вић Пи жон (80), ; Љ. Тр гов че вић, нав. де ло, стр На ве де но пре ма: исто, стр Ви де ти: исто, стр

50 50 ор г а н и зу ју) са да ш ње љу де, п и са о је Љу б о м и ру (Љу би) Ст оја новићу, би вшем ше фу С а мо с т а л не р а д и к а л не с т р а н ке и л и ч ном п ри ја т е љу, в ећ нов д у х, с по че т к а бе з т ру н ке од пар т и ј ског д у ха, по л и ц и ја и а д м и н и с т ра ц и ја на но ви м осно ва ма, ра ди јав не и имов не без бед но сти, ра ди че сти то сти и при ват не и на ц и о на л не... 9 Је р, не с л а ж у ћ и с е с по л и т и ком Н и ко ле П а ш и ћ а и њ е г о ви х нај бли жих са рад ни ка, по пут Јо ва на М. Јо ва но ви ћа Пи жо на, бив шег по моћн и ка у М и н и с тар с т ву спољн и х послова и послан ика у Лондо н у, Јова н Ц вији ћ ни је скри вао ду бо ку огор че ност ко ја је ишла до оштре осу де и не го до ва ња. То се ве о ма до бро ви де ло и у пи сму ко је је сеп тем бра го ди не упу тио Ми ла ну Ћур чи ну, као од го вор на ње гов текст о ју жно сло вен ском пи та њу и и де ју ш и р ег ок уп љ ањ а п рис т ал ица југ ос ловенс т в а и з р е дов а о с обит о м лађе ин те лек ту ал не и по ли тич ке ели те, али и уз по др шку срп ске вла де. Вр ло се сла жем с ва шим ми сли ма, на пи сао је у од го во ру, да на ши по ли ти ча ри ни су ми сли ли и ра ди ли на це лом на шем на род ном пи та њу и да му се тек по ла ко и око ли шно при бли жа ва ју, да мла да ге не ра ци ја, ко ја је имала нај ве ћег уде ла у ра ду има пра во да пред ста вља на род но ми шље ње. Али нисам могао видети из Вашег Јужно сло вен ског пи та ња и ју жно - слов[енске] по ли ти ке на ка кав Ви прак ти чан рад ми сли те осим ово га што ра де он и ко ји р а де. О р г а н и з а ц и ја к а к в а и ко ји х с р ед с т а в а? Од но с п р е ма Вл а д и и Југосл[овенском] Од бо ру? Лист, ре ви? При ме тио сам да се и ов де и у Жене ви о то ме ми сли. Ја имам свој круг ра да ко ји је ван вла де и јужносл[овенског] од бо ра и то то ли ко да ми га је не мо гу ће ско ро са вла ђи ва ти. Као што зна те са Вла дом не же лим ни ка кве ве зе: То су угур су зи, нај ве ћи у на шем на ро ду, на ро чи то Па шић. Да ни је Љ[убе] Јо ва но ви ћа не би има ли ни јед ну иде ју. Пр ед с т а в н и ц и нај и з р а зи т и је ко ру п ц и је и ш п и ју на же. Глав ни им по сао одр жа ти се на вла сти. У мар ту 1915 су тре ба ли да да ју остав ку због макед[онског] пи та ња. Н и су н и п ри бл и ж но ис ц р п л и с ред с т ва да у ве ре Са ве зн и ке о пе р фи д и ји Бу га ра пре на па да. По сле про па сти Ср би је да им је зве зда на че лу тре ба ли су да ти остав ке или их да ва ти та ко по сте пе но (да ти им пла те и по ло жа је не ка их ђа во но си) да не ста не те вла де под ко јом про па да Ср би ја, на род сва кул ту ра. Као што зна те ја од тих вре ме на не мо гу да [их] гле дам и сма трам њихо во оста ја ње на Вла ди за нај ве ћу на род ну сра мо ту. Због тих и дру гих раз ло га ја оста јем да сам ра дим и са при ја те љи ма истих уве ре ња, али не ћу ни у ка кав од бор, ни у ка кву ак ци ју ко ја је у ве зи с Вла дом. Исто та ко у све по сло ве у ко ји ма је тај ин три гант Пи жон, врап чи је 9 Ар хив СА НУ, За о став шти на Љу бо ми ра Сто ја но ви ћа, /4. Не мо ћан пак да га следи у тој по но во про бу ђе ној по ли тич кој во љи, Љу ба Сто ја но вић му је од го ва рао пот пу но друга чи јим то ном: Ти сав го риш од по ли ти ке, а ја сам се уга сио! Ја сам из гу био ве ру у љу де, и то ка ко у њи хов ка рак тер та ко и у њи хо ву п ам е т. Н ик а д м и н ис у и зг л ед ал и м и з е р н ији не го у овим при ли ка ма. Мо же би ти да то до ла зи и оту да, што и сам не мам ја сне ори јен та ци је у овим при ли ка ма, па то пре но сим и на дру ге [...] Грех је, да, се де ти скр ше них ру ку, али да се мо же што ра ди ти, пр ви је услов има ти ве ре у се бе и има ти план ра да. Ја не мам ни јед но ни дру го (Ар хив СА НУ, За о став шти на Ј. Цви ји ћа, / ).

51 51 гла ве. Кад сам по шао у ја ну а ру у Лон дон до био је Љ[убомир] Ми ја и ло вић, по сла ник у Ри му од тог ин три ган та те ле грам, пре ма ко ме се краљ Пе тар не с ла же с мо ји м поглед има о Је д и нс т ву Ју г ос ловена (к њиг а и зиш ла у Н иш у). Ме не се ни је ти ца ло што краљ Пе тар ми сли о мо јим по гле ди ма и ни сам се на то оба зи рао. Али сам сад слу чај но са знао да је тај те ле грам фал си фи кат; у оста лом она ко исто као што је тај Пи жон фал си фи ко вао у на шој ди плом[м а т с кој] к њи зи т е ле г р а м М ат е Б ош кови ћ а и з Лон до н а, ко ји је р а т ја сно пред ви дио и енер гич но об ја вио Вла ди г. Па ш и ћ је п ре ко П и жо на п ра т ио д во ји ц у но ви на ра да ме на па да ју за мо је по гле де о макед[онским] Сло ве ни ма. То је не ва љао свет ко ме је до ства ри са мо то ли ко ако је то и у њи хо вом и н т е р е с у и у и н т е р е с у њи хо в е с у је т е. Ви ви ди те ваљ да да они и та мо као и ов де и у Же не ви (34 шпи ју на) и у Ни ци (пре ко 80 шпи ју на) да ју ди јур не и нов ча не на гра де не ра ди ства ри, већ сво јим љу ди ма, тј. оним по ло жа ра ма ко ји и у да на шњем вре ме ну са мо њих х в а ле. Ма ка кав по сао или ак ци ју пред у зе ли ко ја има ве зе с тим љу ди ма, не мојте на ме не ра чу на ти. Јер ја ми слим да је пре све га по треб но оста ти при сто јан чо в ек. 10 Ис т о в е т н у не т р пе љи в о с т п р е ма в л а д и Н и ко ле П а ш и ћ а и њ е н у с а мом пок ази в а ла је и г ру па по л и т и ча ра и з С а мо с т а л не ра д и к а л не с т ра н ке, љу т и х п ро т и в н и ка и че с то п ре о ш т ри х к ри т и ча ра не ка да ш њи х парт ијск и х сабораца, од ко јих су се одво ји ли на по чет ку XX ве ка, кри ти ку ју ћи их због по ли тичког опорт ун изма. 11 Иа ко су по на ло г у в ла де би л и з а д у же н и з а ју г о сло вен ск у п р о паг а нд у и од рж ав ањ е вез а с Југ ос ло венск и м одб ор ом, он и су у гла вном бо ра ве ћи у Же не ви и дру гим про па ганд ним цен три ма за у зи ма ли све из рази ти ји опо зи ци о ни став, чак то ли ко на гла шен да се сти цао ути сак ка ко своје а к ц и је п р е в а с ход но уск л а ђу ју с м и ш љ е њ ем и по т р е ба ма Ју г о с ло в е на и з Ау с т р о у г а р ске. 12 Слич но дру гим опо зи ци о на ри ма, и они су сма тра ли да је це ло к у па н в л а д и н у п р а в н и а па р ат био к р ај њ е би р о к р а т и з о в а н и ог р е з а о у ко ру п ц и ји, а у од но с у п р е ма Ју г о с ло в ен ском од б о ру и ју г о с ло в ен ској и де ји не т о ле р а н т а н, не де мо к р а т ск и и ис к љу ч и в о с рп ск и. Њихов п р ен агл ашен и кри ти ци зам пре ма Ни ко ли Па ши ћу већ је у про ле ће го ди не по стао толи ко агре си ван да је за сме тао чак и Ро бер ту Си тон-вот со ну, чу ве ном прија тељу Ју го словена, заштитнику Југословенског одбора и заступнику југословен ске и деје у енглеск и м и нтелект уа лн и м к ру го ви ма. По ње го ви м ре ч и ма, с рп ск а опо зи ц и ја је по к а зи в а л а в р ло ма ло т а к т и ч ке у ме ш но с т и, а б о р бу про тив вла де во ди ла је с не по мир љи во шћу ко ја је за јед нич ка свим бал канским стран ка ма без из у зет ка. По сту па ју ћи та ко, ни је мо гла ни да у пот пунос т и д оп р инес е п р оп аг а нд и ју г ос лов е нс т в а. 13 Јо в а н у Ц ви ји ћу, ме ђу т и м, 10 На ве де но пре ма: Кон стан тин Бастаић, Југосло вен ска де мо крат ска ли га и ње ни претход ни ци, Збор ник Прав ног фа кул те та у За гре бу, бр. 3 4, За греб 1962, стр Ви де ти: М. Ра до је вић, На уч ник и политика. Политичка биографија Божидара В. Мар - ко в и ћ а ( ), Бе о град 2007, стр Исто, стр Ро берт Си тон-вот сон је ово ми шље ње из нео у члан ку Из бор Ср би је у ко ме је и с â м о с у ђ и в а о н е п о п у с т љи в о с т В л а д е Н и ко л е П а ш и ћ а у п и т а њи м а у је д и њ е њ а, а з а ко ји с у

52 52 т а к а в опо зи ц и о н и с т а в н и је м но г о сме т а о. М а да с т р а нач к и не о п р е де љ ен, и л и ч но и по л и т и ч к и био је бл и з а к с а с т а ри јом г е не р а ц и јом с а мо с т а л н и х р а д и к а ла, док г а је с м ла ђом повезив ала нет рпељиво с т п р е ма Н икол и Паш и ћу. Из тих раз ло га су му се при пад ни ци те гру пе обра ћа ли мол ба ма и пред ло зима да их подржи у по ку ша ји ма оку пља ња не ком про мито ваних интелектуалаца и пол ит ичара, који би пов ез ујућ и с е на јед ној ш и р о кој и деј ној о сно ви мо гли да ути чу на про цес ју го сло вен ског ује ди ње ња. Пуна, али и идеа лизо ва на де мо крат ска фор ма за ко ју су се гор љи во за ла га ли тре ба ло је да осиг ур а а пс ол у тн у р а в н о п р а в н о с т с в и х ч и н и л а ц а у је д и њ е њ а, б е з о б з и р а н а допринос ратној по бе ди, под не те жр тве и не јед на ку те жи ну у ме ђу на род но - п р а в н и м од но си ма. На осно ву са чу ва них исто риј ских из во ра мо же се за кљу чи ти да је у пок у ша ји ма п ри до би ја ња Јо ва на Ц ви ји ћа за та кав по л и т и ч к и ан га ж ман по себ но упо ран био Милан Грол, чија је преписка с истакнутим на учни ком била прилич но ре дов на и че сто ве о ма ис црп на, па и са др жај ни ја од оне ко ју је во дио с Љу бом Сто ја но ви ћем и Јо ва ном Жу јо ви ћем, та да шњим пред сед ни ком Српске кра љев ске ака де ми је. Зна ју ћи за став Јо ва на Цви ји ћа да Ср би ја у про цес у у је д и њ е њ а мо р а о с т а т и на мо р а л ној ви си н и, не на п у ш т а ју ћ и н и је да н на р од н и и де а л и не п р а в е ћ и н и к а к ву р а з л и к у и з ме ђу наш и х с унар одн и к а ра зних кра је ва и ве ра, Ми лан Грол се тру дио да га убе ди у ну жност ствара ња кон крет ни јег про гра ма ује ди ње ња. И сâм огор чен на вла ду, у име ве ћег бро ја опо зи ци о на ра слао му је низ мол би за по моћ. Крит и к у ју ћ и и деје зван и чног П ијемонта, у једном је п исм у напом ињао да омла ди на ми сли на пред ни је, али да се и у њој те ми сли по чи њу про га њати. Уз све по што ва ње, до да вао је: Они ко ји су нај по зва ни ји да о то ме го во ре и да ју пра вац Цви јић, Љу ба Сто ја но вић и њи ма до стој ни или ћу те или св о ју уло г у под р е ђу ју и по с р ед но да ју с а н к ц и ју ви з а н т и н и зм у на ше рђа в е на ц и о на л не по л и т и ке. Ме н и с е ч и н и да мо р а мо п ри б е ћ и ови м д р а с т и ч н и м на чи ни ма да Вас из ву че мо из ре зер ве! Зло ће би ти ако до кра ја оста не на компе тен ци ја ма ко је да нас опре де љу ју сав наш јав ни жи вот чи ји је пар тиј ски ца ри зам ап со лут ни ји по бу дућ ност Ср би је од оног што је био у Ру си ји. 14 Са мо не ко ли ко не де ља ка сни је, Ми лан Грол је по но во апе ло вао на Јо вана Ц вијића да се а нг аж ује у с т варању п рог рама у јед ињења, доде љу јућ и м у због ње г о вог на у ч ног и л и ч ног ау т о ри т е т а, ка о и пар т ијске неоп редељенос т и, нај зна чај ни ју уло гу, не са мо то ком ра та већ и по по врат ку у зе мљу. По пут м ног и х д руг и х њ е г о ви х п и са ма, и ово је би ло од ра з опс ед н ут ос т и пот р е б ом да ју г о с ло вен ско у је д и њ е њ е бу де о с т в а р е но на нај де мо к ра т и ч н и ји на ч и н, т е м у м а т е ри ја л до с т а в љ а л и и п ри п а д н и ц и с рп ске опо зи ц и је. О б ја в љ е н у а вг ус т у г од и не, у час оп ису Нов а Ев ро п а, ко ји је Ро берт Си тон-вот сон уре ђи вао у Лон до ну, тај је чла нак имао в е л и к и у т и ц ај к а ко н а к р и т и ч а р е Н и ко л е П а ш и ћ а т а ко и н а њ е г о в е п р и с т а л и ц е, п о г о т о в о отуд што су из ње га сте кли до дат но уве ре ње да срп ска по ли тич ка и ин те лек ту ал на опо зи ција з а р а д ј у г о с л о в е н с ке и д е је и п о л и т и ч к и х з а х т е в а Ју г о с л о в е н с ко г од б о р а у г р о ж а в а с р п с ке н а ц и о н а л н е и н т е р е с е. Под н е ш т о и зм ењи м н ас л о в о м С р б и ја и м а д а б и р а и у з н е ко л и ко ре ак ци ја на ње га, по сле ра та га је на српско -хрватском је зи ку об ја ви ла за гре бач ка Но ва Европа, књ. VI, бр. 6, 21. ок то бар 1922, стр Ви ше: М. Ра до је вић, На у ч н и к и п о л и т и к а. По л и т и ч к а б и о г р а ф и ја Б о ж и д а р а В. Ма р ко в и ћ а ( ), стр Ар хив СА НУ, За о став шти на Ј. Цви ји ћа, /279 I 4.

53 53 д а г а ф о р м у л и ш у н ај по зв ан и је л и чно с т и, о с ло б о ђ е не сви х н а ц и о н а л н и х и по л и т и ч к и х п р ед р а с у да, а п р о т и в не по л и т и ц и Н и ко ле П а ш и ћ а. Бри н у ћ и о мо ра л но с т и це лог по д у х ва т а, с т ра хо ва о је да јед н у т а ко ве л и к у и де ју, ка о што је по ње го вом уве ре њу би ла ју го сло вен ска, не упро па сте ма ле гла ве. Кад сам у ра ни јем нер во зном пи сму, на пи сао је та ко ђе го ди не, учи нио апел на Вас и Љу бу Сто ја но ви ћа и оста ле љу де ви ших иде ја и ви шег мо ра ла од оног ко ји је да нас у зва нич ном оп ти ца ју, ја сам са мо дао из раз очајној опа сци да ни они ко ји ви де зло не ор га ни зу ју сна ге за бо ље. Не ми слим да Вас лич но, на при мер, тре ба ба ци ти од мах у отво ре ну аре ну [...] Љу ди ва шег име на не мо ра ју се ан га жо ва ти та мо где дру ги мо ра ју по сва ку це ну. Ви сте по треб ни да са јед ног ви шег [...] фо ру ма ка зу је те оне исти не ко је су осно ва на шој бор би, и да, с нео к р ње н и м ау т о ри т е т ом у по т реб ном т ре н у т к у п ре суди те ка да то бу де ко ри сно [...] На ма сте то ли ко по треб ни и [...] то ли ко сте нам дра ги: чу ва ће мо Вас ако не ра ди че га дру гог за то што сте по треб ни за по сло ве по по врат ку, ка да ће тре ба ти још ви ше љу ди од до бра и ви со ка име на но да нас. 15 Б е з о б зи р а на с т а л но с т и у б е д љи в о с т у п у ћ и в а н и х по зи в а, по с е б но Јо в а н у Ц ви ји ћу, ови по к у ша ји м л а ђи х с а мо с т а л а ца, у гл а в ном а н г а жо в а н и х у с рп ском Но ви на р ском п р е сбир оу у Женеви, н и с у н и бр з о н и ла ко до в е л и до н а с т а н к а н е к а к в е о р г а н и з а ц и је и с т о м и ш љ е н и к а. С т в о р и л и с у, м е ђу т и м, о снову з а г од ин у дана доцн и је форм иран у Ју г о с ло вен ск у де мо к рат ск у л и г у. У ме ђу вре ме н у, сма т ра ју ћ и да је и бе з т ог до дат ног а н г ажовањ а м ног о ч ин ио за срп ску и ју го сло вен ску ствар, Јо ван Цви јић се по све ћи вао за вр шет ку вел и ке а нт р опог еог р а фске моног р афи је о Б а л к а н ском по л у о с т р ву, у з ко ју је на п и с а о и д ру г е р а до в е, по п у т Ет н ич ког и н а ц и о н а л н ог је д и н с т в а Ј у го с л о - в е н а и Кул т у р н и х п о ја с е в а Б а л ка н с ко г п о л у о с т р в а, п у бл и ко в а не н а ви ше је зи к а. С а в е т и ма је по мо г а о и о б ја в љи в а њ е к њи г е о бу г а р ск и м з ло ч и н и ма у Ср би ји, ко ју су уз вла ди ну нов ча ну по моћ и са гла сност швај цар ског ле кар а Ви к т о р а К и на, ф о р ма л ног ау т о р а, у Же не ви п ри р е д и л и с рп ск и и н т е лект у а лц и, а нг ажов ан и у Нови нарском бир оу Краљ евине Србије. 16 Иа ко и да ље р е з е р ви с а н п р е ма в ла д и, п ри с т а о је да буде п р едс едн и к Одб ора з а к улт урн у про па ган ду, ко ји је она осно ва ла у Па ри зу. Са сво је стра не, зна ју ћи ко ли ко у на ци о нал ној по ли ти ци вре ди по моћ и рад Јо ва на Цви ји ћа, вла да му је ис пуња ва ла го то во сва ку же љу, са гла сив ши се на при мер да од вој не оба ве зе о с ло б о д и св е с т ру ч њ а ке ко ји с у м у би л и по т р е б н и з б ог св о ји х г е о г р а ф ск и х и кар то граф ских зна ња. 17 Св е с т а н т а к в ог, до не к ле кон т р о в е рз ног од но с а, Јо в а н Ц ви ји ћ је у св о јој бе ле жни ци оста вио и ова кве ми сли: Сви ма по ли ти ча ри ма, ма лим, уским и се бич ним, ка кви су са да, ни је до ства ра ња пра вих лич но сти, оних ко ји су со и сна га јед не на ци је. Кад им при ђу или их по зо ву на за јед нич ки рад, то је б е з и з у з е т к а и к а к в ог да и х у по т р е б е з а св о је ц и љ е в е, ч и м п р е с т а не по т р е ба на п у ш та ју и х. Ма ње л и ч но с т и су т и ме ис це ђе не и п ро па ле. Љу де ве ће на у ч не 15 Исто, /279 I Ви ше: М. Ра до је вић, На уч ник и по ли ти ка. По ли тич ка би о гра фи ја Божидара В. Мар - ко в и ћ а ( ), стр Љ. Тр гов че вић, нав. де ло, стр

54 54 ва жно сти др же под стал ним над зо ром, јед на ко мо тре на њих, на ро чи то ако има ју ка рак те ра, јер их се бо је. Осе ћа ју да им ови мо ра ју би ти ду бо ко про тивни. 18 И по ред то га, по ма гао је увек ка да је мо гао, што као уве ре ње ни је би ло к а р а к т е ри с т и ч но с а мо з а њ ег а, нег о и з а д ру г е с рп ске н а у ч н и ке. Ве о ма с е че сто на ла зе ћ и у опо зи ц и о ном по л и т и ч ком ста ву, го то во су без из у зе т ка та к ву сво ју по зи ци ју зна ли да одво је од љу ба ви и осе ћа ња ду жно сти пре ма на ро ду и др жа ви, ве ру јући да су режими пролазни, а нације и њихове заједни це веч не. То се осе ти ло и у но вем бру го ди не, не по сред но пред ју жно сло венско ује ди ње ње, усред за хук та лих рас пра ва о др жа ном уре ђе њу бу ду ће за једн и це и по р а с т а опо зи ц и о н и х р а с по ло же њ а, к а да с у с рп ск и и ју г о с ло в ен ск и по л и т и ча ри и и н т е лек т у а лц и у Паризу о сновал и Југ ословен ск у де мо к рат ск у ли гу (ЈДЛ ), ор га ни за ци ју чи ја је иде ја раз ма тра на мно го пре ње ног оствар е њ а, до ж и в љ а в а ју ћ и по т ом в е о ма и з р а же не п р о ме не. 19 Ис т о ри јат по с т а н к а и ра да Л и г е већ је об ра ђи ва н у ис т о ри о г ра фи ји, а л и н и п ри бл и ж но до в ољ но. 20 По г о т о в о је не по т п у но а на л и зир ана улог а Јо в ана Цви ји ћа, ко ји је на на го вор ви ше ин те лек ту а ла ца при хва тио да јој по ста не п р ед с ед н и к, по нај п р е з а т о ш т о је у т ом хе т е р о г е ном к ру г у и ма о не с у м њи в о нај ве ћи углед и ау то ри тет. Осим то га, од је се ни го ди не био је ме ђу оним с рп ск и м и н т е лек т у а л ц и ма, а н т и па ш и ћев ск и оп ре дељен и м, који су с м ног о ент узијазма обнав љал и пол ит и чк у делатнос т, ра зм иш ља јућ и и о мог ућнос т и да бу ду ћа ју го сло вен ска др жа ва по ста не ре пу бли ка. Штавише, у писму упуће ном 27. сеп тем бра Ро бер т у Ситон-Вотсо н у обавеш тавао га је о од у шев ље њу ко ји м је с рпск а по л и т и ч к а и и н т е лек т у а л на опо зи ц и ја, к а о и Ју г о с лов е н и и з Ау с т р о у г а р ске, п рим ил а њ ег ов ч л ан а к И зб о р С рбије. Пон ав љ а јућ и т ом при ли ком оп ту жбе про тив Ни ко ле Па ши ћа, ко ме је пре ба ци вао и да је кори стио бе ду у ко јој су се на шли Ср би еми гран ти, ис та као је на ду да ће та дашња хо мо ге на ра ди кал ска влада бити заме ње на вла дом на ци о нал не кон цент р а ц и је, спо с о б ном да омо г у ћ и с т в а р а њ е ју г о с ло в ен ске ф е де р а ц и је. С â м је пак нај ви ше био склон иде ји да но ва др жа ва бу де U. S. of You go sla via На ве де но пре ма: исто, стр По ми шље њу Кон стан ти на Ба ста и ћа, Ју го сло вен ска де мо крат ска ли га је ор га ни зов а н а по у глед у н а ф р а н ц у ск у Гр а ђ а н ск у л и г у, о сно в а н у по че т ком г о д и не, н а под с т и ц ај про фе со ра Ер не ста Де ниа. Њен је циљ био вас пит ни и па три от ски: тре ба ло је да ја ча грађ а н ск у д исц ип л ин у и међук л асн у с ол ид а рно с т р ад и сн а же њ а од б р а не у с у ко бу с Не м ач ком. Ин си сти ра ње на солидарности свих Француза, не ве за но за со ци јал не и дру ге раз ли ке, треб а л о је, т а ко ђ е, д а п а р а л и ш е у т и ц ај р е в о л у ц и о н а р н и х д о г а ђ а ја у Р у с и ји, ко ји с у д е л о в а л и и на фран цу ско ста нов ни штво, по себ но рад ни штво (К. Ба ста ић, нав. де ло, стр ). 20 Ви дет и: К. Б ас т аи ћ, н а в. дело, с т р ; Бр а н и с л а в Гл и г о р и је в и ћ, Де м о к р а т с к а с т р а нк а и п ол ит и чк и о дн ос и у К р аљ ев ин и С рб а, Х рв ат а и С л ов ен ац а, Бе о град 1970, стр ; Љ. Тр гов че вић, На у ч н и ц и Србије и с т в арање ју го с ло ве н с ке др ж а ве , Б е о г ра д 1986, стр ; М. Ра до је вић, На у ч н и к и п о л и т и к а. По л и т и ч к а б и о г р а ф и ја Б о ж и д а р а В. Мар ко ви ћа ( ), стр Р. В. Си т он Ва т с он и Ј у го с л а в е н и. Ко ре с п он де н ц и ја , књ. I, За гре б Лон дон 1976, док. 229, стр Ви де ти и: Љ. Тр гов че вић, На уч ни ци Србије и ства рање југо сло - в е н с ке д р ж а в е , стр Се ћа ња Мар ка Ја ко вље ви ћа, Ср би на из пре ка и јед ног од п р оп аг ат ор а ј у г о с л о в е н с к е и д е је, б и л а с у, м е ђ у т и м, п о т п у н о с уп р о тн а т в рдњ и Јов ан а Цви ји ћа да је Ни ко ла Па шић ко ри стио бе ду еми гра на та. Уз све кри ти ке ко је је упу ћи вао срп ској вла ди, са за хвал но шћу је при зна вао да ни ка да ни је жи вео та ко ле по као у Же не ви з а в р е ме Ве л и ког ра т а. Док с у д ру г и љу д и, на п и с а о је, на р о ч и т о Ср би ја н ц и, г и н у л и и па

55 55 Не што ка сни је, пр вих да на ок то бра, из ло жио ју је и у пи сму Љу би Стоја но ви ћу, на п и с а в ш и к а ко с е по т п у но с л а же да ју г о с ло в ен ск а д р ж а в а, а ко је бу де [...] мо ра и ма т и фе дерал ис т и ч ко у ређење с по тп уном ра вноп ра внош ћу по је д и н и х област и: U. S. of Ju go sla via. 22 Го то во исто времено, заједно с г рупом опози ц и о на ра, у ко јој су још би л и Јо ва н Жу јо ви ћ, Б о ж идар ( Б ожа) Маркови ћ, Љу б о м и р (Љу ба) Да ви до ви ћ, А лек с а н да р Б е л и ћ, М а р ко Триф ко ви ћ, Ко с т а С т о ја но в и ћ, Ја ш а П р о д а но в и ћ, В е л и с а в Ву ло в и ћ и М илор а д Д р аш ков и ћ, под нео је пред лог Ни ко ли Па ши ћу да се обра зу је кон цен тра ци о на вла да. 23 Сви ови р а з ло зи с у по јед но д у ш ном м и ш љ е њу к в а л и фи ко в а л и Јо в а на Цви ји ћа да бу де пр ви пред сед ник ЈДЛ, ме ђу чи јим су осни ва чи ма, по ред њ е г а, на в е де н и у гл а в ном д ру г и п р о ф е с о ри у н и в е р зи т е т а, по т ом а д в о к а т и, народ ни по сла ни ци, књи жевници, уметници и ди пло ма те: Ра до слав Ага тонови ћ, Јова н Бањ ан и н, А лек са н дар Бе л и ћ, Д у ша н Ва си ље ви ћ, Ју л и је Га з а ри, Иван Гмај нер, Гу став Гре го рин, Ми лан Грол, Ру долф Ђу нио, Ми ли вој Јамбри шак, Иван Лор ко вић, Бо жа Мар ко вић, Иван Ме штровић, Љуба Михајло вић, Дра го љуб Па вло вић, Вељ ко Пе тро вић, Ми лош Сав чић, Пе ро Слијепчеви ћ, Ж ив а н Спас ојеви ћ, Кос т а Ст о јанови ћ, Н икола Ст ојанови ћ, Д и нко Три нај с т и ћ, А н т е Тру м би ћ и М и л а н Че ме ри к и ћ. Л и с т а ови х и ме на по к а з у је да су осни ва чи, ка да је реч о на ци о нал ној при пад но сти, углав ном би ли Ср би и з К р а љ е ви не Ср би је и ју г о с ло в ен ск и х по к р а ји н а Аус т р о у г а р ске, у з знат ну за сту пље ност Хр ва та и, у не што ма њем бро ју, Сло ве на ца. У по гле ду по л и т и ч ке оријент ац ије, би л и су и л и с т ра начк и не оп р едељ ен и и л и ч ланови ви ше по ли тич ких стра на ка, чак и ка да је реч о Ср би ма из Ср би је. Осим то га, видљи ва је и различита генерациј ска при падност. Из тих узро ка, ду жност председ ни ка, али и це ле ЈДЛ, би ла је из ме ђу оста лог да ми ри не ус кла ђе на м иш љ ењ а о п ра в ц и ма ју г о с ло в ен ског у је д и њ е њ а, п р о ис т е к ла и з д ру г а ч и јег исто риј ског ис ку ства, су прот них по ли тич ких уве ре ња, разнолике националне, в е р ске и по к р а ји н ске п ри па д но с т и о сн и в а ча и бу д у ћ и х ч л а но в а. Та ко ђе, ово је ути ца ло на то да нај пре бу ду до не та тзв. При вре ме на пра ви ла. Већ пр вом њи хо вом тач ком као основ ни циљ Ли ге ис так нут је рад на пот пу ном с т а па њу Ср ба, Хр в а т а и Сло в е н а ц а у к ул т у р но -на ц и о на л н у це л и н у; да њихо в ом з а јед н и ч ком сна г ом р а з ви ја ју г о с ло в ен ск у к ул т у ру, и да ж и в о т но в е др жа ве ста ви на чи сто де мо крат ску осно ву. 24 Из са чу ва них исто риј ских из во ра те шко је пре ци зни је за кљу чи ти ко лико је Јован Цвијић уче ство вао у раз ра ди При вре ме них пра ви ла и дру гих прог рам ск и х док уме на та и л и, кон к ре т н и је, у че м у је био нај ве ћ и ње гов до п ри нос, ти ли се по ро во ви ма, док су у Ср би ји би ли га ња ни, ве ша ни и т. д., ја сам ужи ва ју ћи за шти ту и п л а ћ у од С р б и је ж и в е о у Ш в ај ц а рс кој в рл о у г од н и м, к у лт у рн и м ж ив от о м. Е м иг р а нт и а н г а жов ан и у југ ос лов е нс кој п р оп а г а нд и бил и с у, по њ е г о в и м р е ч и м а, т о л и ко р а з м а же н и да су по не кад од ла зи ли на сим фо ниј ске кон цер те са мо да би чу ли по ко ји на ро чи ти став из Бе то ве на (Мар ко Ја ко вље вић, Из ра та и еми гра ци је, Су бо ти ца 1923, стр. 15, 73 74). 22 Пи смо од 6. ок то бра (А р х и в СА Н У, З а о с т а в ш т и н а Љ. С т о ја н о в и ћ а, / 2); Љ. Тр гов че вић, На у ч н и ц и С р б и је и с т в а р а њ е ј у г о с л о в е н с ке д р ж а в е , стр Гра ђа о ства ра њу ју го сло вен ске др жа ве (1. I 20. XII 1918), књ. II, пр. Дра го слав Јан ко вић и Бог дан Кри зман, Бе о град 1960, док. 311, стр. 376; Љ. Тр гов че вић, На у ч ни ц и Ср би је и с т в а р а њ е ј у г о с л о в е н с ке д р ж а в е , стр Ј у го с л о ве н с ка де м о к ра т с ка л и га. Пр и в ре ме н а п ра в и л а (Ар х и в СА Н У, За о с т а в ш т и на Ј. Цви ји ћа, III B 101).

56 56 уз очи глед ну мо гућ ност да се Ли га у сво јој про па ганд ној де лат но сти ко рис т и њег ови м и ме ном и спо соб но ш ћу ар би т ра у ж у ч н и м ра с п ра ва ма о мо де л у ју г о сло вен ског у је д и ње ња и у ре ђе њу бу д у ће д р жа ве. По м и ш ље њу Љу би н ке Тр г ов че ви ћ, у п р а в о је њ е г о в а би л а к љу ч на з а м и с а о о с т а па њу ју г о с ло в енск и х на р о да, по с ле ч и јег би сје д и њ е њ а з а јед н и ч ком сна г ом би л а р а з ви ја на ју г о с ло в ен ск а ц и ви л и з а ц и ја. 25 Доц н и ја ис т р а ж и в а њ а с у па к по к а з а л а да је у исту иде ју ве ро ва ла и не ко ли ци на дру гих чла но ва ЈДЛ, те да се мо же закљу чи ти ка ко се Јо ван Цви јић, ако не у свим де ло ви ма про кла мо ва ног програ ма, сла гао у ње го вим су штин ским за ми сли ма. С в рх а пос т а нк а Л иг е о бјаш њ ен а је у п р о п р а т ном т ек с т у, не кој в р с т и про гла са ко ји је под на сло вом Ј уг ос л ов е н с к а д е м о к р а т с к а л и г а до нет уз Пр и в ре ме н а п рав ил а, а у коjeм је ис так ну то да су Ср би, Хр ва ти и Сло вен ци, свр ста ни у три ве ре и без број по ли тич ких гру па, до ско ро жи ве ли у три монар хи је, шест д р жав но п рав них ок ви ра и т ри на ест ад ми нист ра тив них области. И поред то га, током чет ири ратне год ине убед љиво су доказал и да у јед ињење у једн у је д и нс т в ен у д рж аву смат р ају ж ив о тн и м п ит а њ ем св оје буд ућнос т и. Иде ал је отуд био оп шти, али су се схва та ња сред ста ва и на чи на ње го вог ост ва ре ња по си л и окол ност и с обзиром на по ме н у те по де ле и по сто ја ње п ле мен ск и х, по к р а ји н ск и х и по л и т и ч к и х г ру па, мо р а л а р а з л и ко в а т и. Да и з тих раз лико ва ња не би проистекле штетне последице, међу унутрашњим посло ви ма је као је дан од нај пре чих ис так ну то при би ра ње рас ту ре них на родн и х сна г а, ок у п љ а њ е око о снов н и х з а јед н и ч к и х и де ја, омо г у ће њ е с т в а р не о бјек т и в не и т р пе љи в е и з ме не м и с л и, ко ја т р е ба да з а ме н и не по в е р љи ву и шту ру сек та шку ра спру, у ко јој се че сто ви ше над ви ку је но убе ђу је. Ста вивши се из ме ђу екс трем них при ста ли ца раз ли чи тих по гле да на пи та ње др жавног у р е ђе њ а, ЈД Л је св о ји м п р ог р амом по с т а в љ а ла з лат н у с р е д и н у, ш т о ће ре ћ и д ржа вн у орг ан изац ију која, ра сполаж ућ и резулт а нт ом сви х у је д ињен и х сна га, јед но вре ме но оста в ља и п у н ма х сло бод н и м ло ка л н и м и н и ц и ја т и ва ма. Као сво ју ми сао во ди љу ис та кла је де мо крат ски став о пра ву на род ног са мооп р едељ ењ а, з а к љу ч у ју ћ и: На п ра ви ц и смо з а сно в а л и б ор бу з а у је д и њ е њ е, на пра ви ци да нас за сни ва мо зах те ве при род них на ци о нал них гра ни ца, на п р а ви ц и ис т о т а ко хо ће мо да з а сн у је мо де мо к р ат ско у р е ђе њ е д р ж а в е Ср ба, Хр ва та и Сло ве на ца. Без бед ност и мир с по ља, а спо кој ство у сло бо ди, јед на ко с т и с о л и да р но с т з а до в ољ н и х г р а ђа на у н у т р а, на в е де н и с у не с а мо као свр ха не по сред ног по ли тич ког про гра ма, не го и као осно ва ши рег, култ у рно -на ц и она лног и економског п р ог рама, који је у т ом т р ен у тк у био с амо на г о в е ш т ен. Н а п р в о ме с т о с т а в љ е на је по л и т и ч к а а к т и в но с т до с а зи в а њ а Кон сти ту ан те, али је и на гла ше но да то тек тре ба да бу де осно ва истин ском по зи тив ном ра ду. Ли га је зах те ва ла до бро ор га ни зо ва ну де мо крат ску др жаву, ко ју је сма тра ла сред ством оси гу ра ња на род ног бла го ста ња, здра вља и п р о св е ћ е но с т и, т е е ко номско и к у лт у рно у р а в но т е ж а в а њ е д ру ш т в е н и х сло је ва. Јер, ра ди та квог на прет ка су то ком ра та под но ше не жр тве, а у ње му су се, на дру гој стра ни, на ла зи ли усло ви све сне со ли дар но сти на род них ма са, па с ледс т вено и ус лови о с т в ар ењу једне ис т и нске н ац ије, у нај вишем см ис л у 25 Љ. Тр г ов ч е в и ћ, На у ч н и ц и С р б и је и с т в а р а њ е ј у г о с л о в е н с ке д р ж а в е , стр. 243, 245.

57 57 ко ји са вре мени де мо крат ски на ци о на ли зам да је том име ну. Да би до њи ховог оства ре ња до шло, Ли га је и за по чи ња ла сво ју ак ци ју. 26 У сво јим пр вим про грам ским ак ти ма ЈДЛ је на ве ла да ће ра ди ти на р а зв ија њу југ ос лов е нске н а ц и о н а л не св ес т и у н ај ш и р и м с ло је в и м а и т ом з ајед н и чком и деал у у п ућ ив ат и ж ив о т С рб а, Х р в а т а и Сло в е н а ц а, к а о т ри де ла ју го сло вен ског на ро да. Ка ко су они сло бод ном во љом ство ри ли зајед н и ч к у д р ж а ву, т о на че ло мо р а ло је би т и ис по ш т о в а но и у Ус т а в о т в о р ној ск у п ш т и н и, ко ја је мо р а л а би т и п р а ви и з р а з н и ч и м не о г р а н и че не на р од не во ље. У том сми слу је и устав ко ји је Кон сти ту ан та тре ба ло да до не се мо рао би ти из гла сан ква ли фи ко ваном ве ћином и при хва ћен као те мељ це лом др жавном жи во ту, из вор и уто ка свих вла сти и пра ва у др жа ви. Опре де љу ју ћи се за об лик државног уре ђе ња, Ли га се за ло жи ла за сред ње решење између центра ли зма и фе де ра ли зма, ко јем је до та да био склон Јо ван Цви јић. Пре ма овом комп р ом исном с т а ву, п ри х в а ће ном да би с е п ри ву к а о већ и бр ој п рис т ал ица, т р е ба ло је цен т ра л и з о в а т и све ш т о п р ед с т а в љ а с т о же р е д р ж а ве и и н т е р е с е це л и не, ус т анов љу ју ћ и је да н з а јед н и ч к и пар ла мен т у ч и јој би на д ле ж но с т и били: спољ на поли ти ка, ме ђу на род ни уго во ри, вој ска, финансије за заједничке трошкове, царине, монополи, новац, заједнич ка бан ка, же ле зни це, су во земн и и в о де н и п у т е ви, у ко л и ко н и с у ло к а л ног зна ча ја, г р а ђа н ско, к а зне но и т р г о в ач ко з а ко но да в с т в о. За т е би пос лов е по с т о ја ла з а јед н и ч к а в ла да, а св е д ру г о било би п р еп уш т ено поје д и н и м к р ајевим а, к ако би с е с амос т а лно р а з ви ја л и п р е ма св о ји м по т р е ба ма. С об зи ром на опре де ље ност не са мо за кул тур ну но и за по ли тич ку делат ност у вре ме ну до са зи ва ња Кон сти ту ан те, тај део про гра ма ЈДЛ био је и нај ва жни ји. У мно го ма њој ме ри она је го во ри ла о еко ном ским и со ци јал ним по тре ба ма, по себ но ак ту ел ним због до га ђа ја у Ру си ји и про до ра со ци ја листич ких иде ја у ве ћи ни европ ских др жа ва, па и у ју го сло вен ским по кра ји нама. Јер, у овом свом пр вом обра ћа њу јав но сти за до во љи ла се ти ме да из ја ви ка ко ће рад ит и на са би ра њу и ко пе ра ц и ји на род н и х снаг а и извора, а борит и се п ро т и в п рет ера ног и н д и ви д у а л и зма и ра з би је но с т и д уховне и п ривредне. Обе ћа ла је да ће по ма га ти раз ви так рад них и ства ра лач ких сна га, ор га низо в а њ е и з а ш т и т у п р о д у к т и в н и х с ло је в а с ла би х по д ру ш т веном по ло ж а ју, п ро све ћ и ва ње на ро да, по ш т о ва ње по л и т и ч к и х и ве р ск и х у беђења. У додатк у пак ре че но је и то да ће тај про грам ски део би ти до пу ња ван и раз ви јан према по т р е ба ма ја в но г а ж и в о т а и п и т а њи ма ко ја он и з а з о в е. Ра д и р е ша в а њ а про бле ма иза зва них про те клим ра том, Ли га се за ло жи ла за об но ву ју го словен ских зе ма ља, бри гу о ин ва ли ди ма, збри ња ва ње и вас пи та ње де це. 27 Ис т ом п ри л и ком к а да је до не т ов ај п ри в р е ме н и п р о г р а м ск и до к у мен т, из ме ђу осни ва ча је иза бран При вре ме ни Глав ни од бор, на чи јем је че лу био Јо ван Цви јић. Пот пред сед ни ци су по ста ли Ни ко ла Сто ја но вић и Иван Лорко ви ћ, ре фе рен т за п у бл и ц и с т и к у Бо жа Мар ко ви ћ, ре фе рен т за ор г а н и за ц и ју Љу ба М и х ај ло ви ћ, с е к р е т а ри И в а н Гмај не р и Пе р о Сл и јеп че ви ћ, а бла г ај н и к 26 П р о г л а с Ј у г о с л о в е н с к а д е м о к р а т с к а л и г а (А р х и в СА Н У, З а о с т а в ш т и н а Ј. Ц в и ји ћ а, III B 101). 27 Ј у го с л о ве н с ка де м о к ра т с ка л и га. Пр и в ре ме н а п ра в и л а (Ар х и в СА Н У, За о с т а в ш т и на Ј. Цви ји ћа, III B 101).

58 58 Ју ли је Га за ри. Уред ник штам па них из да ња Ли ге тре ба ло је да бу де Ми лан Грол, док су Гу став Гре го рин, Ми ли вој Јам бри шак и Јо ван Ба ња нин би ли ч ланови Уп р а в е. 28 Поглед на нав едена и ме на по к а з у је да с е п ри л и ком у т в р ђи в а њ а т а к в ог с а с т а в а ру ко в о де ћ и х т е л а ЈД Л в о д и ло р а ч у на о р а в но ме р ној за сту пље но сти пред став ни ка сва три пле ме на, чи ме је сугерисано да постоји не са мо њи хо ва пот пу на рав но прав ност не го и оп шта срп ско -хр ват ско - слове нач ка же ља за де мо крат ским ује ди ње њем у јед ну по ли тич ку за јед ни цу. Осни ва чи Ли ге те жи ли су да ње но члан ство бу де што број ни је, а бо гат о л и чнос т им а с по л и т и ч к и м, и н т е лек т у а л н и м и мо р а лн и м аут ори т е т ом, ко је се ни су мо ра ле у све му сла га ти. Не тре ба да Вам на ро чи то на по ми њем да по ш т у је мо св а ч и је по л ит и чко у в ер ењ е, ист ица о је Н икола С т оја нови ћ у п и см у Љу би Сто ја но ви ћу, и да ула ском у Л и г у н и ко не г у би сво ју по л и т и ч к у и н д и вид уа лнос т. М и т ра ж и мо са мо че с т и т е и на п ред не људе. 29 Бира ње ба ш та квих чла но ва и са рад ни ка би ло је на ста вак то ком ра та већ ис по ље них тежњи да све поч не из но ва, с не ком про ми то ва ним љу ди ма и на пот пу но здрави м, де мо к р ат ск и м т е ме љи ма, ко је је к а ко с е в е р о в ало Н ико л а П а ш и ћ у г р о ж а в а о св о јом п р в е н с т в е ном б ри г ом д а у п р о це с у у је д ињ ењ а о сиг ур а з а ш т и т у с рп ск и х на ц и о на л н и х и н т е р е с а. Ве р о в а ло с е па к да до ба р по че т а к пред ста вља ва жан услов за си гур ну бу дућ ност. У та квом је ду ху и Ми лан Грол пи сао Алек сан дру Бе ли ћу по во дом њего ве на ме ре да по ву че сво је име с ли сте осни ва ча. Ја не ћу да ула зим у лич на пи та ња, ка зао му је, и не за ми шљам Ли гу к а о з а т в о р е н у ф р а н ко ма с он ск у ло ж у. Је р, она н и је о сн и в а на к а о по л и т и ч к а па р т и ја љу д и јед но о б р а зн и х гле д и ш т а у сви ма п и т а њи ма, ш т о су показивале и пол ит и чке ра зл ике њен и х чла но ва. Пре све га је тре ба ло да пред ста вља са вез љу ди и гру па со ли дар них у основ ним иде ја ма о Ју го сла ви ји, ко ји су се при бли жи ли у иде ја ма о то ме ка ко је тре ба с т а в и т и н а но ге [истакну то у ори ги на лу прим. М.Р.]. На тој о сно ви мо гл и с у н а с т а ви т и д и ск у си ју о н а ч и н и м а ко јим а је т р е б а в од ит и, ко јим ста за ма и ко јим тем пом. 30 Из пи са ма ко ја је Ми лан Грол слао Јо ва ну Цви ји ћу та ко ђе се ви ди чи ја се са рад ња по ку ша ва ла при до би ти ка ко би углед Ли ге био знат ни ји, од ра жав а ју ћ и с а гла сно с т у с у ш т и н ск и м п и т а њи ма до с т а в е л и ког бр о ја по л и т и ча ра и ин те лек ту а ла ца, раз ли чи те ге не ра циј ске и на ци о нал не при пад но сти, не зави сно од њихових појединачних разлика, а потеклих са што ши рег југослов ен ског п р о с т о ра. 31 Обра зла жу ћи ту по тре бу, он је мо лио Јо ва на Цви ји ћа да на р о ч и т о у т и че на и н т е лек т у а л це м ла ђе г е не ра ц и је, на ко ји ма је т р е ба ло да по чи ва бу дућ ност земље и које је стога тре ба ло на ви ка ва ти на прин ци пи јелан и де мо крат ски по ли тич ки рад. Ја вас мо лим, на ро чи то лич но вас, апело вао је, да при зо ве те мла ђе љу де [...] У уза ној пар ти ји не бих же лео [...] љу де сла бе кич ме, али у ве ли ком са ве зу гру па до Кон сти ту ан те [...] не сме мо би ти од већ ис кљу чи ви. До вољ но је да су при стој ни љу ди и да ус в а ја ј у бор бу з а 28 Исто. 29 Пи смо од 5. ја ну а ра (Ар хив СА НУ, За о став шти на Љ. Сто ја но ви ћа, /6). 30 Ар хив СА НУ, За о став шти на Алек сан дра Бе ли ћа, /IV Пи сма из Же не ве од 23. но вем бра 1918, 3. и 15. ја ну а ра (Ар хив СА НУ, За о ставшти на Ј. Цви ји ћа, /279 II).

59 59 оне прин ци пе ко ји су суд бо но сни. Не тре ба за бо ра ви ти да је ово са вез гру па и љу д и со л и да р н и х у ос нов н и м и де ја м а. Из ње га ће се по том, на дај мо се, разви ти бар јед на ве ћа гру па, а оно што се ди фе рен ци ра у спе ци јал ним пи та њима, изи ће ће бар шко ло ва но у основ ним иде ја ма и на у че но на на чел ни ји рад. За то ја ни сам про тив ула ска у Ли гу и љу ди с ко ји ма не ра чу нам на доц ни ји ин тим ни или бар со ли да ран рад, али чи ју са рад њу (са мо од чи стих име на) у бор би за по ста вља ње на род ног здра вог по рет ка [истакну то у ори ги на лу прим. МР] сма трам као по моћ ко ја ни је за од ба ци ва ње. Од оних ко ји во де и ко ји су ин тим ни је ве за ни иде ја ма за ви си ће ко ће во ди ти ствар и да ти јој пе чат. 32 На ве де ни пла но ви за при вла чење угледнијих представника интелектуа л но -пол ит и чке е л и т е до бри м су де лом, ме ђу т и м, ос т а л и не о с т ва ре н и. Је да н од кључ них раз ло га ве ро ват но се на ла зио у не до ре че но сти про гра ма и то у си ту а ци ји ка да су рас пра ве о супротстављеним по гле ди ма на пи та ње др жавног уре ђе ња по ка зи ва ле да их не ће би ти ла ко ма кар при бли жи ти, а ка мо ли из јед на чи ти. Си гур но су по сто ја ли и дру ги узро ци, ко је је за са да те шко одг о не т н у т и, по г о т о в о к а да с е г о в о ри о т о л и ко в е л и ком б р о ју л и ч но с т и ко је је тре ба ло при до би ти да по ста ну чла но ви ЈДЛ. Ипак, не тре ба за не ма ри ти н и ч и њ е н и ц у да с у по је д и н и с а мо с т а л н и р а д и к а л и, ко ји с у у а г и т о в а њу з а Л и г у би л и в р ло ене р г и ч н и, т а да ш њ ом св о јом по л и т и ком по п у ш т а њ а Ју г о сло вен ском од бо ру и Ју г о сло ве н и ма из Ау с т ро у г ар ске изазивал и подоз ривос т оних ко ји ма су срп ска на ци о нал на осе ћа ња и срп ски ин те ре си би ли из над ју г о с ло в ен ск и х. О си м т о г а, л и ч но с т и ч и ја с е с а р а д њ а же ле л а на л а зи ле с у у то време у ра зн и м зем љама, с обзиром на п реузета зад ужења и обавезе. Може се прет по ста ви ти да је би ло и та квих ко ји из праг ма тич них раз ло га ни су наме ра ва ли да се су прот ста ве Ни ко ли Па ши ћу, не спрем ном да при хва ти по лит и чк и и деал из а м с рпске опозиц ије и и н т ел и г ен ц и је. А л и, б е з кон к р е т н и ји х ис т о ри ј ск и х и з в о р а ри зи ч но је по у зда н и је т в р д и т и з б ог че г а с е ЈД Л, у п р ко с же љ а ма и т ру д у њ е н и х п р о па г а т о ра, н и је п ри д ру ж ио д уж и н и з ист а кн ут и х по ли ти ча ра и интелектуалаца управо из Краљевине Србије: Слободан Јовано вић, Бог дан и Па вле По по вић, Или ја Шу мен ко вић, Ми лан Ра кић, Ми лан Га ври ло ви ћ, Ти хо м и р Ђор ђе ви ћ, Јо ва н Жу јо ви ћ, М и ха и ло Га ври ло ви ћ, Јо ва н М. Јо ва но вић, Бра ни слав Пе тро ни је вић, Ко ста Ку ма ну ди и не ко ли ци на других чи ја је по др шка при жељ ки ва на. Из по зна тих до ку ме на та ви ди се пак због че га то ни је учи нио Алек сандар Бе лић, чи је се име, по све му су де ћи, на шло на ли сти осни ва ча ЈДЛ без ње го вог из ри чи тог одо бре ња, што отва ра пи та ње да ли је мо жда би ло и других та квих слу ча је ва. Чу ве ни лин гви ста и фи ло лог је у пи сму Јо ва ну Цвији ћу на вео да ни је при су ство вао са стан ци ма на ко ји ма је утвр ђен Ста тут и иза бра на Упра ва, а по том до дао: Ја сам био из ван све га ово га, и пре ма то ме ја ни сам с т в а р но осни вач те Ли ге, а нај ма ње же лим да кад ни сам то ствар но бу дем то са мо фор ма л но [истакну то у ори ги на лу прим. М.Р.]. Пре ма т о ме ја Вас мо лим да се мо је име из о ста ви из бро ја осни ва ча Ли ге. Ово же лим да се учи ни и још са два раз ло га, јед ног објек тив не, а другог лич не при ро де. 32 Пи смо од 3. ја ну а ра (исто).

60 60 Ја не мам ни са да мо гућ но сти да пра тим рад Ли ге не по сред но и пре ма то ме ни же ље да при мим од го вор ност ни за на чин ра да у њој ни за ње го ве ре зул та те. Свој од нос пре ма Ли ги ја ћу мо ћи од ре ди ти тек он да, ка да би ми се ста ви ла мо гућ ност ак тив ног уче шћа у њој. Ова ко, сем оп штег ци ља стапа ња сва три де ла на шег на ро да у јед ну кул тур но-на ци о нал ну це ли ну све ми је оста ло не ја сно. Оне ми сли ко је смо ми за јед нич ки из ме ни ли и текст ко ји сам про чи тао, ни су ми још те не ја сно сти раз би ли. И ако сам ја ап со лут ни при вр же ник сва ко га ра да на пот пу ној уни фи каци ји на шег на ро да, ја сам се чвр сто др жао за ово вре ме не вољ не еми гра ци је јед ног прин ци па: да док се у отаџ би ну не вра тим и не ви дим при ли ке у њој, не ула зим ни у ка кву по ли тич ку гру пу ни но ву ни ста ру, ра де ћи је ди но, коли ко ми си ле до пу шта ју, на на шој оп штој на ци о нал ној ства ри, као што сам то чи нио и пре ра та. Не ви дим раз ло га да то сво је др жа ње из ме ним и са да, та ко ре ћи, у очи по ла ска у до мо ви ну. 33 Ма ко ли ко ци ти ра ни раз ло зи Александра Белића због којих није приступио Ли ги де лу ју ра зум но, оста је за пи та ност да ли их је баш све на вео, пог о т ово с т ог а ш т о о ње ном п ри в ре ме ном п р о г ра м у н и је желе о да к аже н иш т а кон крет ни је осим да је не ја сан. Слич на или иста пи та ња мо гу би ти по ставље на и при тра же њу узро ка због ко јих у Ли гу ни су ушли број ни дру ги ин телек т у а л ц и и по л и т и ча ри, ч и ја се са ра д ња же ле ла ра д и п ри в лач но с т и њи хо вог дру штве ног, по ли тич ког и на уч ног угле да. У сва ком слу ча ју, на пор ко ји је уло жен у по ку шај да се стек не ре пре зент ат и вно ч ла нс т в о з а по с ле д и ц у је и ма о по с т и з а њ е по л ит и чког комп р ом ис а. Пр а ви л а с у п ри в р е ме на и р е з ул т ат ком п р о м и с а р а зн и х с т ру ја, на п и с а о је Н и ко ла Ст о ја но ви ћ т и м по в о дом Љу би Ст о ја но ви ћу. У данаш њ е в р еме, док се још бо ље не из у чи мо, не мо же дру га чи је ни да бу де ако хо ће мо да се бар не ки ред у ства ри по ста ви. 34 За в р ше т а к ра т а, п р о гла шење з аједн и чке југ ословенске д рж аве, пот р еба њ е ног у н у т р а ш њ ег у р е ђе њ а и о т в а р а њ е д и ск у си је о бу д у ћем Ус т а ву, к а о и по че так ра да Кон фе рен ци је ми ра, на мет ну ли су по тре бу да При вре ме на прав и ла буд у кон к рет изована дет а љн ији м и озби љн ији м п ро г рамом, о ч ијој се с а д р ж и н и д и ск у т о в а ло к р а јем и п р ви х ме с е ц и г о д и не. Љу би н к а Тр гов че вић је у том про це су ука за ла на уло гу Јо си па Смо дла ке и Јо ва на Цвији ћ а, ко ји је з а р а д по с т и з а њ а с а гл а сно с т и на п у с т ио св о ју и де ју о с т в а р а њу у је д и њ е н и х ју г о с ло в ен ск и х д р ж а в а. 35 Н а с у п р о т њ ој, Конс т а нт и н Б ас т аи ћ и Бра ни слав Гли го ри је вић су сма тра ли да су на са др жи ну про грам ског до кумен та п р вен с т ве но у т и ца л и А н т е Тру м би ћ и Бо жа Маркови ћ. 36 Више п и са ма ко је је Ми лан Грол слао Јо ва ну Цви ји ћу, с об зи ром на то да је ње му по ве рав а н а гл а в н а ко р е спон де н ц и ја с п р ед с ед н и ком Л и г е, у п ућују и н а м но г о ш и р и к р у г л и ч н о с т и к о ј е с у у ч е с т в о в а л е у с к и ц и р а њу п р о г р а м а, а к о м е су по ред ње га при па да ли Бо жа Мар ко вић, Ни ко ла Сто ја но вић, Ми лош 33 П и смо у п у ће но и з Па ри з а, 30. де цем бра (Ар х и в СА Н У, За о с т а в ш т и на А. Бе л и ћ а, III 644). 34 Пи смо од 5. ја ну а ра (Ар хив СА НУ, За о став шти на Љ. Сто ја но ви ћа, /6). 35 Љ. Тр г ов ч е в и ћ, На у ч н и ц и С р б и је и с т в а р а њ е ј у г о с л о в е н с ке д р ж а в е , стр К. Ба ста ић, нав. де ло, стр. 176; Б. Гли го ри је вић, нав. де ло, стр. 35.

61 61 Сав чић, Ју ли је Га за ри, Ру долф Ђу нио и ве ро ват но још не ко ли ци на же невск и х Ју г о с ло в е на. 37 Сле де ћ и с т а р е з а м и с л и С а мо с т а лне р ад ик а лне с т р а нке д а би п р ав а де мо к р а т и ја би л а не по т п у на а ко у з по л и т и ч ке с ло б о де не би о си г у р а л а с о ц и ја лн у п ра вд у, и у з т о се надо везујућ и на по ра с т по п у лар но с т и ле ви чар ск и х иде ја, све ви ше ши ре них кра јем ра та, ова гру па је и у том по гле ду од ла зи ла т о л и ко да ле ко ко л и ко је јед ној г р а ђа н ској по л и т и ч кој оп ц и ји би ло мо г у ће. Иа ко су се ње н и п ри па д н и ц и де к ла ри са л и ка о на п ред на г ра ђа н ска и н т е л и г ен ц и ја, у соц ија л н и м за х т е ви ма, до ко ји х и м је би ло по се б но с т а ло, огле да о с е и и зв ес н и п р а г м а т и з а м, п р о и с т е к а о и з б о ја з н и д а б и р ев ол уц ион а рн е по л и т и ч ке с т ру је мо гле да п р е у зм у б о р бу з а њи хо в о р е ша в а њ е, п ри до би ју т и ме бу д у ће гла са че и с т во ре револ уц и о нарно с т а ње. Ис т о вре ме но, г о во ри ло се о ну жно сти де цен тра ли за ци је, о не на пу шта њу иде је балканског заједништва, о за шти ти ма њи на и дру гим пи та њи ма ко ја су се ја вља ла као по сле дица рат них на по ра и стра да ња ста нов ни штва. Из над све га, ме ђу тим, на ла зи ла с е и де ја демок р атске југ ос лов ен ске д рж ав е к а о р а в но п р а в не з а јед н и це сви х њ е н и х де ло в а : п ле ме н с к и х и по к р а ји н с к и х, т ог в ер ов ало с е о с новног п р ед у с ло в а з а на с т а на к је д и н с т в е не ју г о с ло в ен ске на ц и је. О свим овим, али и о ви ше дру гих пи та ња рас пра вља но је на са станц и ма ч ла но в а Југ о с ло в ен ске де мо к рат ске л и г е, од р ж а н и м 15, 18. и 22. ма р т а го ди не у Па ри зу, пре вас ход но на осно ву дотадaшњих раз ме на ми сли и по себ них ре фе ра та ко је су са чинили поједини њени чланови. Уводни реферат, О п ос т анк у Ју го с ло ве н ске де мо к ра т ске л и ге, ко ји је у једно п редс т ав љ а о и поздрав ни говор и кра так исто ри јат ове ор га ни за ци је, уз об ја шње ње идејних по ла зи шта и по то њих про ме на, под нео је сâм Јо ван Цви јић. Ка ко се и оче к и в а ло, њ е г о в о и з ла г а њ е је било у ра в но т ежено и пом и рљив о, с рач унат о да убла жи раз ли ке и од на че ла Ли ге не од би је би ло ког при ста ли цу ју го слов ен с т в а. Не ис т о м и ш љ е н и ц и н и с у д и р ек т но по м и њ а н и, в е р о в ат но и з ис т ог р а з ло г а, а л и мо г у ће и з б ог ч и њ е н и це да с е у П а ри з у ис т о в р е ме но од р ж а в а л а Кон ф е р енц ија м и р а, а да је на че л у ју г о с ло в ен ске де ле г а ц и је био Н и ко л а П а ш и ћ, ко ме с у с а в е зн и ц и у к а з а л и по ча с т и в ећ п ри л и ком њ е ног о т в а р а њ а. Ипак, вр ло је ја сно на гла ше на раз ли ка из ме ђу два ти па или два мо де ла стварањ а з аједн и чке д р ж а в е: де мо к рат ског и не де мо к рат ског, п ри чем у с е могло раз у ме ти да су Ни ко ла Па шић и ње го ве при ста ли це би ли по бор ни ци би рократ ског, ад ми ни стра тив ног и вој нич ког при сту па. Осим то га, и у овом је го во ру још јед ном, као и у При вре ме ни м п ра в и лима, дат о пос редно п ризнање 37 Пи сма од 23. но вем бра и 24. де цем бра (А рх и в САН У, З аос т а вш т ин а Ј. Ц вијић а, / 279 I I I ). У м е ђу в р е м е н у, д о к с у т р а ја л е р а с п р а в е о бу д у ћ е м п р о г р а м у, п о ја в и л а с е и з а м и с а о о п о к р е т а њу б и б л и о т е ке и л и ч а с о п и с а у ко ји м а б и с т а в о в и ЈД Л б и л и п о п у л а р и з о в а н и, п р ед с т а в љ а н и ја в но с т и и д а љ е р а з р а ђ и в а н и. По р а с л е а м биц ије у т иц ал е с у н а т о д а с е п р едл аг ал о у п ор едн о о бјав љив ањ е ч ас оп ис а, н ам ењ ен о г и нт ел е кт уа лн ији м ч ит аоц им а, и јед н о г л и с т а, ч и ја б и с а д р ж и н а б и л а п р и с т у п ач н и ја и јед н о с т а в н и ја. Та ко з а м и ш љ е н а, ов а би гла си ла ис п у њ а в а ла д в о с т ру к у фу н к ц и ју, у т и ч у ћ и с јед не с т ра не на и н т е л и г ен ц и ју и по л и т и ч ке в р хо в е, а с д р у г е н а ш и р е с л о је в е с т а н ов н и ш т в а. О б а в е ш т а в а ј у ћ и Јо в а н а Ц в и ји ћ а о тој иде ји, Ми лан Грол је оче ки вао да до би је и са гла сност и фи нан сиј ску по моћ (Пи смо од 24. де цем бра 1918, исто). Од свих ових за ми сли ре а ли зо ва но је вр ло ма ло. Лист уоп ште ни је по кре нут, а што се ча со пи са ти че, под на сло вом Ј у го с л о ве н с ка де м о к ра т с ка л и га и уред ништвом Ми ла на Гро ла об ја вљен је са мо је дан број.

62 62 да је др жав но јединство остварљиво и достиг ну то, за раз ли ку од на ци о налног, на ко ме је тре ба ло још мно го ра ди ти, све док Ср би, Хр ва ти и Сло вен ци не по с т а н у је д и н с т ве на на ц и ја. За са мог Јо ва на Ц ви ји ћа нај зна чај н и је је би ло то што се и ко нач но од ре као свог ра ни јег за ла га ња за ства ра ње сло же не, феде р а л не д р ж а в е, г р а ђе не по у з о ру на СА Д, и п ри х в а т ио и де ју а д м и н и с т р а т и в н и х ау т о но м и ја, ка о с ред њег ре ше ња и з ме ђу цен т рал и зма и фе дерал изма. Ау т о номне о блас т и, међут и м, н ије з ам иш љ а о к а о ис т ори ј ске по к рајине и л и на ц и о на л не (п ле мен ске) цел ине, нег о к а о г е о г ра ф ске и п ри в р ед не је д и н и це. По њ е г о ви м р е ч и ма, м и с а о о с т в ар а њу јед не по л и т и ч ке ор г а н и з а ц и је, која би об у хватила све Југословене, зачела се у нашим интелектуалним круг о ви ма знат но ра н и је, не г о ш т о је на с т у п ио ра с па д Ау с т ро -Уг арске. М и сл ило се на ро чи то на осни ва ње јед не де мо крат ске пар ти је, у ко јој би се ску пи ло што ви ше че сти тих и спо соб них љу ди из до сад шњих пар ти ја и из ван њих. Али су у то ку г. на ро чи то на ста ле по зна те пе ри пе ти је, ко је су до во диле у опа сност иде ју на род ног и др жав ног је дин ства. Оне су до сти гле вр ху нац у је сен У њи ма се кри ло мно го лич них и пар тиј ских ра чу на, а би ло је и не разумевања нашег целокупног народног питања, неспретности и не спора зу ма. Би ло је ја сно да ће то га би ти и уну тра у зе мљи кад се она осло бо ди ау стро-ма ђар ске ти ра ни је, што је већ би ло на пра гу. При бл и жа вао се вел ик и т рен ута к, ка д је т ребало п рић и ос т варењу и деје о на род ном је дин ству, ко ју су на ро чи то у то ку 19. ве ка раз ра ди ли нај сјај нији умо ви на шег на ро да. Ве ли ки мо мен ти су и кри тич ни тре ну ци и би ло је јасно да ће тада избити на површину многе старе навике, покрајинске осетљиво сти, раз ли чи те бо ја зни. Би ће их не сум њи во та квих, ко је су у осно ви ис крене и то ће се мо ћи па мет ним ра дом убла жи ти и ис ко ре ни ти. Мно го је те же с а он и ма, ко је ће [с е] и з а зи в а т и и р а з ви ја т и не ск ру п у ло зно р а д и па р т и ј ск и х или на кра ју кра је ва ра ди лич них ам би ци ја и ра чу на. Све ће се то још ком пли ко ва ти, кад се при ђе по ла га њу осно ва и ор га низ а ц и ји ју г о с ло в ен ске д р ж а в е. У ју го сло вен ским кру го ви ма у Фран цу ској и у Же не ви о томе се дискуто ва ло и до пи си ва ло. Сви су би ли са гла сни, да тре ба ство ри ти јед ну ор га низ а ц и ју, ко ја би о б у х в а т и л а ш т о ви ше о б р а з о в а н и х Ју г о с ло в е на и ш т о ви ше по ли тич ких гру па, ко је су про же те иде јом др жав ног је дин ства и зна ју да га тре ба па жљи во и са нај ве ћом че сти то шћу из во ди ти. Ту је за че так Ј. Д. Ли ге. С по чет ка се ми сли ло, да она тре ба да бу де чи сто кул тур ни ор ган, ју го словен ска кул тур на ли га, ко јој би био циљ да ра ди на пот пу ном ста па њу Ср ба, Хр ва та и Сло ве на ца у кул турну национал ну це ли ну и да њи хо вом за јед ничком сна г ом р а з ви ја ју г о с ло в ен ск у ц и ви л и з а ц и ју. Н а т ом по т п у ном с т а па њу Ср ба, Хр ва та и Сло ве на ца, кул тур на ли га би ра ди ла сво јим ли стом, пу блика ц и ја ма, кон фе рен ц и ја ма, п ри ре ђи ва њем ве л и к и х на род н и х збо ро ва, до во ђе њ ем у нај и н т и м н и ју ве зу к ул т у р н и х ус т а но в а, ко је већ по с т оје и с т в ара њ е но вих за јед нич ких. Мно го је бо ље, ду бље и леп ше да се пот пу но ста па ње Ју г о с ло в е на и з в р ш и с т в а р а њ ем з а јед н и ч ке ц и ви л и з а ц и је, п у т ем ц и ви л и з а ци је и еко ном ским раз вит ком, но би ро крат ски, ад ми ни стра тив ним и вој ничким на чи ни ма. Друк чи ји је, со лид ни ји и леп ши тип та кве др жа ве. Али и ако су при мље не ове ми сли као основ ни прин цип ли ге мно ги су с раз ло гом обра ћа ли па жњу на то, ка ко је кул тур ни рад без по ли тич ко га

63 ма ло ефи ка сан, ка ко је и ако ду бљи, вр ло спор, на ро чи то за да на шње при лике где т р е ба бр з о ра д и т и, к ако рђав о у п ућен и св аког а ков а пол ит ичари мог у пре вла да ти и уне ти ра строј ство и де ма го ги ју. Да ли је пра вед но и по ште но оп ште уве ре ње да се не мо же из ве сти на ше пот пу но на род но ста па ње, да не мо же би ти пу ног раз вит ка лич но сти, гру па на род не це ли не, ако се на ша др жава не ста ви на чи сто де мо крат ску осно ву, ко ја у оста лом нај бо ље од го ва ра на шој дру штве ној струк ту ри и осо би на ма на шег на ро да. Не мо гу се кул тур ни за даци сада одва ја ти од по ли тич ких. За цео раз ви так, а нарочито за културни, би ће од нај ве ћег зна ча ја, ка кву ће ор га ни за ци ју има ти на ша др жа ва. Кол и ко ће се по т ре са, не м и ра и узру ја но ст и из бе ћ и, ако се из бег н у две к рај но ст и, п р е т е р а н и цен т р а л и з а м и ч ис т о ф е де р а л и с т и ч ко у р е ђе њ е! Ко л и ко ће на ша ев о л у ц и ја би т и с о л и д н и ја и м и р н и ја, а ко с е у з у ме р е н и цен т р а л и з а м у в е д у ау т оном ије о бла с т и, које су г еог ра фске и еко ном ске це л и не! Ко л и ко с е т и ме ства ра мо гућ но сти за пле ме ни ту, кул тур ну и еко ном ску утак ми цу, не преју д и ц и ра ју ћ и доц н и ји ра з ви т а к ко ји се мо же мо ж да к ре н у т и п у т ем јед не и л и дру ге од ових две ју крај но сти! Под ути ца јем тих раз ло га из ме њен је ка рак тер ли ге ка ко се у по чет ку з а м и ш љ а ло. О сн и в а ч и л и г е у не л и с у у њ ен п ри в р е ме н и п р о г р а м не ко л и ке основ не по ли тич ке ми сли, ко је су са да на днев ном ре ду. По ред ра да на кул тур ном ста па њу Ср ба, Хр ва та и Сло ве на ца у кул турно-на ци о нал ну це ли ну и по ред ра да на то ме да се њи хов жи вот упу ти јед ном з а јед н и ч ком и де а л у, Л и г а хо ће да наш у д рж а ву с т а ви на ч и с т о де мо к рат ск у осно ву, што не спо ра ва (sic!) и пот пу но оства ре ње те жњи по је ди на ца. Јед на др жава ство ре на је вољом и при стан ком свих де ло ва ју го сло венских, па се мора, доследно томе, руко во дити начелом народног самоопредељ е њ а. Ју г о с ло в ен ск а ус т а в о т в о р на ск у п ш т и на мо р а би т и п р а ви и з р а з н и ч и м не о г р а н и че не на р од не в о љ е. У но в ој д р ж а в и т р е б а це нт р ал и з о в ат и св е, ш т о п р ед с т а в љ а с т о же р е д р ж а в е и и н т е р е с е це л и не. Ос т а ло би се ос т авило појед ин и м г еог ра ф ск и м и еко ном ск и м це л и на ма, ка ко би се пот пу ни је раз ви ја ле пре ма сво јим по себ ним по тре ба ма. Ти ме је Ју г осло вен ска Кул т у рна Л иг а п ре и на че на у Ј. Д. Л и г у, ко ја же л и да око гор њих прин ци па ску пи по ли тич ке гру пе и обра зо ва не љу де из ван до с а да ш њи х по л и т и ч к и х па р т и ја, св е, да к ле, г ру пе и по је д и н це ко ји с у д у бо ко про же ти иде јом на род ног је дин ства и пра вим де мо кра ти змом. Ако успе да оства ри та кву јед ну ор га ни за ци ју, да учи ни да се сло жи мо на не кол ико п ри н ц и па, ко ји т р е ба да бу д у о сно в а на ше д р ж а ве, Ј. Д. Л и г а ће ти ме по мо ћи да се из бо ри за кон сти ту ан ту из вр ше с нај ма ње по тре са. То је у да на ш њи м т е ш к и м п ри л и к а ма не о п ход но по т р е б но. По с ле кон с т и т у а н т е Ј. Д. Ли га као та ква, као по ли тич ка ор га ни за ци ја не ће оста ти. Та да ће се многи од нас вра ти ти на пр ви кул тур ни про грам и осно ва ти кул тур ну ју го словен ску ли гу. Они и дру ги ће се на конституан ти ре ши ти ка кву но ву по ли тичк у ор г а н и за ц и ју т ре ба осно ва т и за по сло ве, ко ји по сле кон с т и т у а н т е на с т а ју за на шу др жа ву. Об ја в ље н и п ро г ра м на ше л и г е и за зва о је ве л и ко и н т е ре со ва ње у на ш и м зем љ а ма. Не ке т ач ке су и з а зв а ле не спо ра зуме. Да с е т о ра ш ч и с т и са зв а о са м 63

64 64 на оп ште из ја вље ну же љу и од стра не ин те лек ту а ла ца, ко ји фор мал но још ни су чла но ви ли ге, ову кон фе рен ци ју, ко ја би има ла да се ба ви на ро чи то о: о р г а н и з а ц и јом на ше но в е д р ж а в е, о н ач ин им а и с р едс т в им а, к ако т р е б а и з в р ш и т и о н ај р а д с к у п љ а њ а гру па и по је ди на ца По ред Јо ва на Ц ви ји ћа, на са с т а н ц и ма у Па ри зу из ве ш т а је су под не л и и д ру г и ч ла но ви ЈД Л. Јо ва н Ба ња н и н је г о во рио о м и ш ље њи ма и д и ск у си ја ма о п р ог р а м у Л и г е, в о ђе н и м у ме ђу в р е ме н у у з е м љи, а ч и ји је нај кон к р е т н и ји ре зул т ат био п ри ла з а к Ст ар че ви ће ве Ст ра н ке п ра ва и Нап редне де мок ратске стран ке Ива на Лор ко ви ћа, ко ји ма су од го ва ра ле ње не ау то но ми стич ке за мисл и. Уп ра во о у н у т ра ш њем у ре ђе њу, т а ко ђе се за ло ж и в ш и за с ред ње ре ше ње и з ме ђу цен т ра л и зма и фе де ра л и зма, г о во рио је Б о ж а Мар кови ћ, док је Јо си п Смо д ла ка свој ре фе рат по све т ио ор г а н и за ц и ји Ју г о сла ви је и кон цен т ра ц и ји по л и т и ч к и х сна г а. 39 Под не ти ре фе ра ти и раз го во ри ко ји су о њи ма во ђе ни по ка за ли су да је Л иг а з ад рж ала најв аж н ија начела ист а кн ут а у Пр ив ремен и м п рав ил и м а, али и да су по је ди ни ње ни чла но ви, на че лу с пред сед ни ком, ина че бли ски феде р а л и зм у, де фи н и т и в но одус т ал и од и деје с ложене д рж а в е. То је и зрич ит о на ве де но и у тзв. Па ри шком пред ло гу, уства ри за кључ ци ма тро днев ног са вето ва ња чла но ва ЈДЛ. Пре ма кључ ним тач ка ма том при ли ком усво је ног до кумен та, но во ство ре на др жа ва требалa је да бу де је дин стве на, а не сло же на или са ве зна, по пут Не мач ке, Швај цар ске и САД. У скла ду с тим опре де ље њем, тре ба ло је да има јед ног вла да о ца, јед ну др жав ну вла ду, као вр хов ни ор ган у п ра ве, и јед но на род но п ред с та в н и ш т во ( Пар ла мен т), као за ко но да в но т е ло за све вр сте др жав них по сло ва. Про ти ве ћи се фе де ра ли зму, ду а ли зму, трија ли зму и сваком се па ра ти зму, пот пи сни ци за кљу ча ка заложи ли су се за аутоно ми је, од но сно ши ро ку са мо у пра ву са став них де ло ва. Осим то га, ин си стир а л и с у н а п о т п у н о ј р а в н о п р а в н о с т и к а к о п л е м е н а т а к о и а у т о н о м н и х је ди ни ца, на ши ро ким гра ђан ским пра ви ма и по ли тич ким сло бо да ма. По себну па жњу по кло ни ли су име ну ко је је др жа ва тре ба ло да но си, уве ре ни да би нај б о љ е би ло да с е з о в е Ју г о с л а ви ја, ч и ме с у ба р до не к ле би ле с а ч у в а не иде је Јо ва на Цви ји ћа. Према датом тумачењу, троиме ни на зив, с по јединачн и м по м и њ а њ ем Ср ба, Хр в а т а и Сло в е на ца у њ е м у, од г о в а р а о би с а в е зној др жа ви и ове ко ве ча вао раз ли ке ко је би упра во тре ба ло убла жа ва ти и бриса т и. Оси м т ог а, дава о би повода ривал ит е т у и су рев њи во с т и из ме ђу ра зн и х племена ради приоритета и практичне упо тре бе на зи ва др жа ве кад год треба да се на зо ве јед ним име ном. На по кон, три пле мен ска име на озна ча ва ла су по це па но с т у п р о ш ло с т и, а но в о јед но с т а в но и ме бу д ућно с т у је д и нс т ву и р а в н о п р а в н о с т и. Ју г о с л о в е н с ко и м е, м е ђу т и м, п р ед л а г а н о је с а м о к а о зва нич ни, по ли тич ки на зив др жа ве и др жа вља на, исто као што је на зив Ве л и к а Бри т а н и ја с л у ж б е но озна ча в а о д р ж а ву Ен гле з а, Ш ко т а и њи хо ви х п р е ко м о р с к и х о б л ас т и, д о к је с р пс ко, х рв а тс ко и с л ов ен ачко и м е т р еб ал о 38 Ма т е р и ја л и с а ко н ф е р е н ц и је Ј у г о с л ов е нс ке д ем ок р а тс ке л иге у Пар из у (А рх и в СА Н У, З а о с т а в ш т и н а Н и к о л е С т о ј а н о в и ћ а, /13); А Ј, ф. М и н и с т а р с т в о и н о с т р а н и х по сло ва Кра ље ви не Ју го сла ви је, По ли тич ко оде ље ње (334), Ма т е р и ја л и с а ко н ф е р е н ц и је Ј у г о с л о в е н с ке д е м о к р а т с ке л и ге у Па р и з у (А р х и в СА НУ, За о став шти на Н. Сто ја но ви ћа, /13).

65 65 да се ко ри сти за на род и је зик. Оно се отуд ни је сме ло си лом уки да ти, а да ли ће је д и н с т в о би т и по с т и г н у т о и у т ом по гле д у п р е п у ш т е но је бу д ућ но с т и и п ри р од ној ев о л у ц и ји. 40 Из ја вљу ју ћи ка ко же ле да све на род не стран ке узму у пре трес ове мис л и, з а к љу чке с а с авет ов а њ а у Паризу по тп ис ал и су, пор ед Јов ана Ц вијић а, Ан те Трум бић, Јо сип Смо дла ка, Јо ван Ба ња нин, Дин ко Три нај стић, Р. Ле нац, Б о г у м и л Во ш њ а к, Ф е р до Ш и ш и ћ, Ве љ ко Пе т р о ви ћ, А л б. Б о не т и ћ, М и лош Сав чић, Мел ко Чин гри ја, Гу став Гре го рин, Ва са Ста јић, Фран Ба рац, Иво Де ђу л и, Јо си п Р и ба ри ћ, И в о М и л и ћ и Јо а к и м Ку њ а ш и ћ. 41 Ме ђу по т п и сн и ци ма су та ко би ла са мо дво ји ца Ср ба из Кра ље ви не Ср би је (Јо ван Цви јић и М и л о ш С а в ч и ћ) и т р о ји ц а и з п р е к а (Јо в а н Б а њ а н и н, В е љ ко Пе т р о в и ћ и Ва с а С т а ји ћ). И з в о ри не о т к ри в а ју р а з лог з б ог ко јег т о н и с у у ч и н и л и д ру г и ин те лек ту ал ци из Кра ље ви не Ср би је, Бо жа Мар ко вић и Ми лан Грол на пример, ко ји су се у то вре ме та ко ђе на ла зи ли у Па ри зу. М ног и од њи х, ме ђу т и м, ис ко ри с т и л и су п ри л и к у да сво је л и ч не по гле де детаљ ни је обра зло же у пр вој и је диној свесци ча со пи са Ју го сло вен ска де мо - кра т ска ли га, што је с об зи ром на оче ки ва ња ко ја су у ње га по ла га на урадио и Јован Цвијић. По но вив ши нај ва жни је иде је из по здравног говора, изрече ног мар та го ди не у Па ри зу, до дао им је и не ке но ве мо мен те, умно го ме и де а л и с т и ч н и је с а д р ж и не. Ср би, Хр ва ти и Сло вен ци су сло бо дан на род и они са да са ми ства ра ју сво ју је дин стве ну др жа ву, иста као је у првим реченицама свог чланка. Конгрес ми ра има у ства ри са мо да фор мал но санк ци о ни ше свр шен чин, а у с т в а р а њу д р ж а в е с у, п р е ма ов ом т ума чењу, у че с т в о в а л и сви. Ти ме је р а д и југо сло вен ског ц и ља на п ра в ље на јед на та к т и ч на, а л и ис торијск и незаснована ра в но т е жа, по т вр ђу ју ћ и да је већ п р ва ју г о сло вен ска за јед н и ца би ла д р жа ва по ми ре ња. Јер, Јо ван Цви јић је твр дио да од ка ко по сто ји, ни кад наш цело к у па н на р од н и је по к а з а о т о л и ко сна г е, х р а б р о с т и и п ри с е б но с т и к а о з а в р е ме ов о г а с т р а ш но г а р а т а. Хе р о и з а м с рп ско г а н а р од а и с рпске в ојске је огром но рат нич ко де ло свет ско га ра та, ко ји је пре пун ве ли ких де ла; и у послед њој фа зи срп ски на род и срп ска вој ска оста ли су у очи ма це ло га све та пр во кла сни еле ме нат. Због то га, и уз пр кос сви ма дру гим по гре шка ма, наш мо рал ни углед је ве ли ки и ми смо ус пе ли да нам име по вр ли на ма бу де свет у позна т о. Наш и су на р од н и ц и у би в шој ау с т р о -у г ар ској монарх ији д рж ал и су се сме ло, и у нај те жим тре нут ци ма пот ко па ва ли су из ну тра мо нар хи ју, а до бр о в о љ ач к и м од р е д и ма и спољн и м радом с у п рипомогл и да с е она спољ а с а в л а ђу је. Ис т о в р е ме но, г о в о р е ћ и о б е з ме р ном с т р а д а њу С р б а у С р би ји, н и је по ме н уо к а к ву с у не с л а в н у уло г у у т о ме и ма л и у п р а в о с у на р од н и ц и чи ји је до при нос ру ше њу Двој не мо нар хи је на гла сио. Још јед ном под се тив ши да рад на ста па њу Ср ба, Хр ва та и Сло ве на ца у јед н у к ул т у р но -на ц и о на л н у с р е д и н у н и је з а в р шен, Јо в а н Ц ви ји ћ је у н и з у д ру г и х и деја и на да њ а, на р о ч и т о с е у зда ју ћ и у м ла ђе г енерац ије, подв лач ио 40 А р х и в СА Н У, З а о с т а в ш т и н а Ј. Ц в и ји ћ а, I I I Г а 45; А р х и в СА Н У, З а о с т а в шти на А. Бе ли ћа, /III, 2.828; До ку мен ти о по стан ку Кра ље ви не Ср ба, Хр ва та и Сло - ве на ца , ур. Фер до Ши шић, За греб 1920, стр Исто, стр. 329.

66 66 ну жност раз ви ја ња за јед нич ке др жав не све сти у нај ши рим сло је ви ма на рода. Мо ра ју сва ки Ср бин, Хр ват и Сло ве нац, ка зао је, би ти све сни да не мо г у и ма т и по л и т и ч ке си г у рнос т и н и с амо с т а л ног и п ра в ог ма т е ри ја л ног и д у хов ног ра з ви т к а б е з је д и нс т в ене д рж ав е. А ра д и њ е мо ра ју с е о с ло б о д и т и ре ги о нал них и се па ра ти стичких навика и предрасуда, ко је су се код њих разви ле т оком ис т о ри ј ске п р о ш ло с т и. С а мо т а ко он и у ис т ин у пос т ају г р ађан и јед не в е л и ке д р ж а в е ко ја ће и ма т и св е ус ло в е з а нај р а зно в р сн и ји р а з ви т а к, чи је се крај ње тач ке не мо гу са да ни до гле да ти. Сва ки члан на ше га на ро да из Ма ри бо ра, из Го ри це, са ја дран ских остр ва, мо ра се про же ти све шћу да су пот пу но ње го ве зе мље око Ти мо ка, око Ско пља и Би то ља, да он с тим су народ ни ци ма има иста пра ва, ду жно сти и исте ин те ре се, и да он мо ра што пре до ћ и да т а мо ш и ри св о је по л и т и ч ке и на ц и о на л не по гле де, к а о и о б р н у т о. Осим то га мо ра се сва ки на ви ћи на то, да су (про тив но из ве сним об ја шњи вим н а к ло но с т и м а) и н т е р е с и н а ш е г а н а р о д а под јед н а ко д р аг о ц е н и т и ц ало с е Го ри це и Ис тре или Ба на та и из ве сних кра је ва вар дар ске Ср би је. Све их мора мо бра ни ти и одр жа ти са истом љу ба вљу и енер ги јом. 42 Последње реченице највероватније су би ле иза зва не и не при јат ним расп ра в ама у н ут а р југ ос лов енске делег ац ије на Кон фе р ен ц и ји м и ра, ч и ји с у с е ч л а но в и м е ђу с о б но с у м њи ч и л и, оп т у ж у ју ћ и јед н и д ру г е з а п р ев а сходн у бри г у о к ра је ви ма на се ље н и м Ср би ма, од но сно Хр ва т и ма и Словен ц има. Као је дан од нај ва жни јих ње них екс пе ра та, ме ђу тим, Јо ван Цви јић тру дио се да у П а ри з у н а у ч н и м а р г у ме нт им а б р ан и св е т ерит орије које с у н ас ељ ав а л и Ју ж н и Сло вен и, не п равећ и ра зл ик у и зме ђу с рп ск и х и х р в ат ск и х и н т е ре са. 43 Иа ко је п ред сед н и к Л и г е због по т ре ба Кон фе рен ц и је м и ра мо рао и да ље да б о р а ви у П а ри з у, Н и ко л а С т о ја но ви ћ, Б о ж а М а р ко ви ћ, М и лош С а в ч и ћ и Ју ли је Га за ри пред ла га ли су да она што пре пре не се ак ци ју у зе мљу, сма трају ћ и да з апоче т ој ус т а в ној ра с п ра ви т р е ба о си г у ра т и да ле ко ш и ри к а ра к т е р. На та кав за кљу чак упу ћи ва ло их је и то што су се мно ги на уч ни ци и по лит и ча ри у п ро ле ће и ле то го д и не, по п ре с тан к у сво ји х та мо ш њи х оба ве за, почел и в р аћ ат и и з и нос т р а нс т в а. Пр ем а п и см у ко је је Н и ко л а С т о ја но ви ћ по в о дом т о г а п и с а о Јо в а н у Ц ви ји ћу у св о је и у и ме св о ји х ис т о м и ш љ е н и к а, дота дашња активност Лиге, која је цео проблем посма тра ла извана, у прот и в ном би и ма л а не о з би љ а н и з глед. С у ш т и на њи хо в ог п р ед ло г а с а с т о ја л а се у иде ји да на раз го во ре о уста ву, по мо гућ ству са зва не у За гре бу због бо гатих ње го вих би бли о те ка и ла ког из на ла же ња ста но ва, бу ду по звани пред ставници Министарства за Конституанту, партијски шефо ви и ше фо ви послан и ч к и х к л у б о в а, п р ед с т а вн иц и нау чн и х и к улт у рн и х и нс т ит уц ија (мат ица, у н и в е рзит ет а, а к а де м и ја на у к а), ис т а к н у т и и ком пе т ен т н и по је д и н ц и по п у т Сло б о да на Јо в а но ви ћ а и Ко с т е Ку ма н у д иа. М и ко ји не п р е с т а но п ри ча мо о сво ме де мо к ра т и зм у, ка за о је Н и ко ла Ст о ја но ви ћ, да је мо мо г ућ нос т да изве сне и де је и з н и к н у и з де мо са, и с т в а ра мо мо г ућ но с т збл и же њу по л и т и ч к и х гру па ко је се че сто пу та са мо ра ди де та ља ра зи ла зе Ј. Цвијић, О програму Југословенске демократске лиге, Југословенска демократска ли га, св. 1, Же не ва 1919, стр Ви де ти: Ан дреј Ми тро вић, Ју гославија на Конференцији мира , Београд П и с м о и з Же н е в е од 10. ј у н а (А р х и в СА Н У, З а о с т а в ш т и н а Ј. Ц в и ји ћ а, / ).

67 Не по зна т о на м је да л и је не ш т о п ра к т и ч но п ред у зи ма но на ре а л и за ц и ји овог пред ло га. Чак и ако је сте, и то је би ла са мо још јед на у ни зу нео ства ре них з а м и с л и ко је с у и з но си л и ч л а но ви Л и г е. К а о ш т о с е по к а з а ло и п ри л и ком не к и х д ру г и х а к ц и ја и н т е лек т у а л а ца, у гл а в ном с е о с т а ја ло на р а з г о в о ри ма и не ре а ли зо ва ним од лу ка ма, јер се ви ше ди ску то ва ло но ра ди ло. Још ва жнији узро ци на ла зи ли су се у ствар ној не мо ћи Ли ге да са зо ве та кав или не што ужи са ста нак. Већ је та да би ло ја сно да она ни је по сти за ла свој циљ, не успева ју ћи да у зе мљи из вр ши ве ћи по ли тич ки ути цај, без об зи ра на ау то ри тет л и ч но с т и ко је с у по т п и с а ле њ ен п ри в р е ме н и п р о г р а м. Ра з ло г е з б ог че г а је би ло та ко тре ба тра жи ти у спле ту ра зно вр сних окол но сти. По ла зе ћи од усло ва, раз ло га и вре ме на у ко ме је на ста ла, ви ди мо да су се при ли ке вр ло бр зо ме ња ле. Ли га је јед но од основ них по ла зи шта има ла у јед но д у ш ном о т по ру ко ји с у с рп ск а опо зи ц и ја, не з а ви сна и н т е лек т у а л на е л и т а и Југ ос л ов е нс к и од б о р п р уж ил и ј уг ос л ов е нс кој п ол ит иц и Н икол е П а ш и ћ а, т ачн ије њ е г о ви м по гле д и м а н а п у т е в е и мо де л у је д и њ е њ а С р б а, Хр в а т а и Сло в е на ца. На с т а ја ла је у је с ен г о д и не, п р е п р оглашењ а п рв е ју го сло вен ске др жа ве и у то ку при пре ма за Кон фе ренцију мира. Како је потом ве ћи на ње них чла но ва би ла ан га жо ва на на са мој Кон фе рен ци ји или на дру гим по сло ви ма у Па ри зу и Же не ви, де лат ност јој се до брим де лом од вија ла у ино стран ству, без по у зда ни јег уви да у де ша ва ња у зе мљи. У тре нут ку на стан ка осла ња ла се на по л и т и ч к у моћ Са мо ста л не ра д и ка л не ст ран ке, ч и је је вођ ство по др жа ло фор ми ра ње јед не та кве ор га ни за ције, не само због идејне бл и ско с т и већ и зб ог ја чањ а опо зиц ионог блок а п р от и в рад ик а лске в ладе. По врат ком у зе м љу, ме ђу т и м, самос т а л ц и су се по све т и л и сво ји м пар т и ј ск и м по сло ви ма и д руг ач ији м по л ит и чк и м ком бинац ијама, т ако да ЈД Л н ије више мо гла да ра чу на на по моћ с те стра не. Оста ло је не ис пу ње но и ње но оче ки вање да ће јој при ћи дру ге стран ке, пре све га оне ко је су за го ва ра ле уни та риза м и ју го сло вен ск у и де о лог ију. Када то н ису у ч и н и л и са мо с та л н и ра д и ка л и, још ма њ е с у би ле з а и н т е р е с о в а не с л а би је ју г о с ло в ен ск и и ау т о но м и с т и ч к и о п р е д ељ ен е п ол и т и ч ке г р у п е. Л и г а је п а р т и ј с к у п о д р ш к у и д а љ е д о б и ја л а у гла в ном на п рос т ору Хрв атске, од Ст арчеви ће ве с т ра н ке п ра в а и На п р ед не де мо к ратске с т ра нке И в ана Лоркови ћ а. У ју г о с ло в ен ској д р ж а ви с е по п р ви п у т по к а з а ло д а т зв. п рив а тн а и н иц ијат ив а, п рв енс т в ено и нт елект уал ац а, чак и ако је до би ја ла по др шку по је ди них по ли ти ча ра, ни је мо гла да оства ри ве ћи политички ути цај без сна жне по ли тич ке по др шке једне добро организо ва не по ли тич ке стран ке или стра нач ког бло ка. Хе т е р о г е н и с а с т а в Л и г е, ко ји је у з р о ко в а о не до в ољ но ја сно де фи н и с а н про грам, та ко ђе је узео да нак. За ми шље на на чел но и ши ро ко, она као да ни је зна ла шта у ства ри хо ће. Де кла ри са ла се као на ци о нал но-кул тур на ор га низа ци ја, а у пр ви план ста ви ла по ли тич ки про грам; од би ја ла је да се кон стит у и ше к а о к л а си ч н а г р а ђ а нск а с т р а нк а, а р а з м и ш љ а л а је о по с л а н и ч к и м кан ди да ти ма на из бо ри ма за Уста во твор ну скуп шти ну; же ле ла је да ра ди на ства ра њу ју го сло вен ске на ци је, што је из и ски ва ло ду жи про цес, а већ је по осн ивању п рогласила своју п ри временос т. Не ко л и ц и на на у ч н и к а у ње н и м ре до ви ма хи та ла је да се што пре вра ти сво јим ис тра жи вач ким по сло ви ма и уни вер зи тет ским оба ве за ма. Сâм њен председ ник, Јо ван Цви јић, ко га су мног и з а м и ш љ а л и и на ме с т у п р ед с ед н и к а п р в е ју г о с ло в ен ске в л а де, на п и с а о 67

68 68 је по том у сво јим бе ле шка ма ка ко је ње гов јав ни рад из ван уни вер зи те та и на у ке з а в р шен [...] с а да ном на р од ног у је д и њ е њ а и у т в р ђи в а њ а г р а н и ца. 45 Не ки од на уч ни ка и по ли ти ча ра с чи јим се по ли тич ким и лич ним ау то рит е т ом т а ко ђ е р а ч у н а ло, поп у т Јов ан а Жујовић а и Љуб е С т ојано вић а, н ис у би ли за ин те ре со ва ни да се при кљу че Ли ги, же ле ћи да се ан га жу ју на кон кретн и ји м п рог рам и ма, усме ре н и м ка с т ва ра њу Ре п у бл и ка н ске с т ра н ке. Би ло је и оних, ка кви су би ли Па вле и Бог дан По по вић, ко ји су се већ тих пр вих мес е ц и р а з о ча р а л и у ју г о с ло в ен ск у д р ж а ву, не р а з у ме в а ју ћ и је и на с л у ћу ју ћ и да не ће ис пу ни ти на де ко је су у њу по ла га не. 46 Св е о бу х в ат н и је ис т р а ж и в а њ е мо ж да би о т к ри ло и д ру г е р а з ло г е з б ог ко јих је ЈДЛ оста ла на ни воу по ку ша ја, као јед на од крат ко трај них и не у спешних ини ци ја ти ва. Са свим сво јим сла бо сти ма да ва ла је до ста по во да за бројне к ри т и ке ко ји ма је о ба си па на с р а з л и ч и т и х с т р а на. Н и ко л а С т о ја но ви ћ је пи сао Јо ва ну Цви ји ћу о они ма ко је јој је упу ћи вао Све то зар При би ће вић, је дан од во ђа велике Хрватско - српске коалици је и шефова новооснова не Југо слов ен ске де мо к р ат ске с т р а н ке, 47 а Пе р о Сл и јеп че ви ћ ис т ом ко р е спон ден т у о оп т у ж б ам а по којим а је Л иг а п р едс т ав љ а л а у т о ч и ш т е з а р е а к ц и о н а р е и п ри с т а л и це Ау с т ри је. 48 На б о са н ско хе р це г о в ач ком п р о с т о ру не ис т о м и ш љ е н и ц и с у њ е н у де л ат но с т о с у д и л и в р ло р е ч и т и м и з р а з ом фу р т и ма ш л у к. Је д а н од н ај о з би љ н и ји х, по л и т и ч к и н ај п р о н и ц љи ви ји х и перу в еш т и к рит ичар био јој је Лазар Маркови ћ, више г о д и ш њи се к ре тар Н и ко ле Па ш и ћа и ч ла н Ра д и к а л не с т ра н ке. Крит ик ујућ и недос леднос т и и п разн ине у њ еном про гра му, он је са мо про ду жио кон стант но из ра жа ва ње не сла га ња с по ли тиком са мо стал них ра ди ка ла, про тив ко је је не го до вао и прет ход них го ди на, у листу La Ser bie ко ји је уре ђи вао у Же не ви. Кли цу Ју го сло вен ске де мо кратске ли ге, ко јој су по ње го вим ре чи ма ку мо ва ли ин те лек ту ал ци из Са мо сталне ра ди кал не странке, видео је у колаборацији између опозиције и Југословен ског Од бо ра. Све су то љу ди пу ни по ли тич ких ам би ци ја, ис ти цао је, од ко јих су мно ги це ле го ди не ба ци ли на стра ну сва ки на ци о нал ни по сао и но га ма и ру ка ма ра ди ли, не би ра ју ћи сред ства, на оба ра њу вла де, ма да су од зе мље и од те вла де би ли до би ли пун ча сти и пу но уно сни по сао да в р ше н а ц и о н а л н у п р о п а г а н д у. Пр е м а њ е г о ви м оп т у ж ба м а, Јо в а н Ц ви ји ћ, Б о ж а М а р ко ви ћ, А лек с а н да р Б е л и ћ и Јо в а н Жу јо ви ћ, св а че т в о ри ца п р о ф е с о ри Б еог ра дског у н иве рзит ет а, а т р ојица од њи х и а к адем иц и, самов ласно [су се], без ичи јег овла шће ња и без ика квог оправ да ња про гла си ли пред ставни ци ма свих глав ни јих ра де ни ка на на ци о нал ном пи та њу. По след ња двој и ц а, д о д у ш е, н и с у п о с т а л и и ч л а н о в и Л и г е. Д р у г и њ е н и ч л а н о в и, п о п у т 45 Ар хив СА НУ, За о став шти на Ј. Цви ји ћа, III A в Ра з м и ш љ а ј у ћ и о с у м њ а м а ко је с у п о ч е л е д а н а г р и з а ј у П а в л а По п о в и ћ а и њ е г о в о г бра та Бог да на, Јо ван М. Јо ва но вић Пи жон је сре ди ном ју на го ди не за бе ле жио у дневни ку: Па вле је под ути ца јем сре ди не Па ши ће ве и ми сли ко је је он ла не имао. Не ће Па вле да се опре де ли али је сад ма ње Ју го сло вен не го [...] у ја ну а ру, а ви ше Ср би ја нац. То је то ли ко да не зна шта да ра ди и ка ко да се опре де ли: да ли да се по ву че, да ли да уђе у рад свој на у н и в е р з и т е т у, и л и д р у г о ш т о. Му к а њ е г о в о г о п р е д е љи в а њ а п о т и ц а л а је и з у в е р е њ а д а с у Ср би, Хр ва ти и Сло вен ци да ле ко [...] од пра во га ује ди ње ња (Ј. М. Јо ва но вић Пи жон, Днев ник, АЈ, ). 47 Пи смо од 7. фе бру а ра (Ар хив СА НУ, За о став шти на Ј. Цви ји ћа, / ). 48 Пи смо од 24. фе бру а ра (Исто, /521 6).

69 69 М и л а на Гр о л а, М и л а на Че ме ри к и ћ а и Б о же М а р ко ви ћ а, од л а зи л и с у ко р а к да љ е, по с т а в ш и у б е ђе н и р е п у бл и к а н ц и. 49 Слич них кри ти ка би ло је и доц ни је, ма да су углав ном по ти ца ле од лично сти бли ских Ни ко ли Па ши ћу или од оних ко ји су сма тра ли да је по ли тич ка и ин те лек ту ал на опо зи ци ја пре те ри ва ла у иде а ли зо ва њу де мо крат ског на чина ује ди ње ња, за рад че га је у дру ги план ста вља ла ин те ре се на па ће не срп ске на ц и је и по г о т о в о К р а љ е ви не Ср би је. 50 Као је дан од од го вор них због то га што се мал те не ста вља ла у слу жбу Ју го сло вен ског од бо ра ве о ма је рет ко пом и њ а н Јо в а н Ц ви ји ћ, по г о т ово не ја вно, а л и с е т раг ови нез адовољс т в а њиме н а л а з е у л и чној п р е п и сц и и д не в н и ч к и м б е ле ш к а м а. По м и ш љ е њу П а в л а По по ви ћа, на при мер, био је уо бра же ни ге јак ко ји има до брих ве за у Па ри зу и ко ји се ме ша [...] у по ли ти ку ко ју не раз у ме мно го, али ко је га од не ку да сви по шту ју због ве ли ко га зна ња. 51 С а ч у в а н и х и с т о р и ј с к и х и з в о р а о Ју г о с л о в е н с кој д ем ок р а тс кој л иг и, ју г о с ло вен ској п р о па г а н д и уопш т е и делатнос т и Јов ана Ц вијић а и ма доис т а мно го, а очи глед но је и да су умно го ме про ти ву реч ни, што је упо ре до с пол и т и ч ко -и де о ло ш к и м у т и цајима на ис т ориог рафију и мало пос лед ице и на ту ма че ња у исто риј ској на у ци. Упра во за то, мо же се за кљу чи ти да о овим пи та њи ма још увек има пу но то га да се ка же, тим пре што је са вре ме на истори о гра фи ја у при ли ци да раз вој не ета пе јед ног исто риј ског про це са ана ли зира у вре ме ну у ко ме је он за вр шен. У том кон тек сту ве ћу па жњу за слу жу ју и Ју г о с ло в ен ск а де мо к р ат ск а л и г а и њ е н и гл а в н и а к т е ри, с а сви м њи хо ви м и деал има, т еж ња ма, за бл у да ма и по г ре ш ка ма. Ме ђу ови м п ро бле м и ма т ре ба, и з ме ђу о с т а лог, т р а ж и т и и од г о в о р н а з а п и т а но с т з б ог че г а с у нај у б е ђе н и је п ри с та л и це ју го сло вен ске и де је и њен и најупорн ији п ропага нд ис т и све време ра та сво ју бор бу за сни ва ли на тврд њи да су Ср би, Хр ва ти и Сло вен ци је дан је д и н с т в ен, т р о п ле мен и л и п р о и мен на р од, а на њ е г о в ом к р а ју с у ш т и н ск и при зна ли да на ства ра њу је дин стве не на ци је тек тре ба стр пљи во ра ди ти. OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R JO VAN CVI JIĆ AND YUGO SLAV DE MOC RA TIC LE A GUE ( ) by Prof. Dr. MIRA RA DO JE VIĆ Un i ve r sit y of B el g r a d e, Fa culty of Phi lo sophy SUM MARY: Ser bian and Yugo slav hi sto ri o graphy are rich in works on the hi story of the Yugo slav idea, its be gin nings, fer vent fol lo wers and sharp cri tics, its re a li za tion at the end of the First World War and a long se ri es of the most di ver se qu e sti ons that ac com pa nied this 49 Sp e c t a t o r, Ју го сло вен ска де мо крат ска ли га. Не ко ли ко ре чи о ње ном ци љу и про граму, Же не ва 1919, стр.5 6, Бро шу ра је пре штам па на у: Ла зар Мар ко вић, Ј уг ос л ов е нс ка др жа ва и хр ват ско пи та ње ( ), За греб 1935, стр Ви де ти: Јо ван То мић, Ј у г о с л а в и ја у е м и г р а ц и ји, Б е о г р а д 19 21; М и л а н П. Ђ о р ђ е в и ћ, Ср би ја и Ју го сло ве ни за вре ме ра та , Бе о град Ј. М. Јо ва но вић Пи жон, Днев ник (АЈ, , 146).

70 70 pro cess: from the first ro ots to the col lap se of the Yugo slav sta te. Wit hin the se stu di es, short re vi ews of the short-li ved, but not ir re le vant, Yugo slav De moc ra tic Le a gue, fo un ded in Pa ris in No vem ber 1918 un der the pre si dency of Jo van Cvi jić, can be fo und. Its esta blis hment, howe ve r, wa s p r e p a r e d mu ch e a r l i e r, p r i m a r i ly by t h o s e f i g u r e s p o l i t i c i a n s a n d i n t el le c t u a l s who we re in vol ved in the pro pa gan da of the Yugo slav idea in emi gra tion. Dis sa tis fied with the po licy led by Ni ko la Pa šić, and espe ci ally with his ef forts that in the pro cess of Yugo slav uni fi ca tion, as well as with the mo del of sta te or ga ni za tion, Ser bian na ti o nal in te rests sho uld be pro tec ted in the first pla ce, they de man ded to en su re the ab so lu te equ a lity of all con sti tuents of the fu tu re Yugo slav sta te. In ad di tion, wor ri ed abo ut the sharp dif fe ren ces bet we en the sup por ters of cen tra lism and the advo ca tes of fe de ra lism, they wan ted a broad-con cept o r g a n i z a t io n, wh ich wo u ld b r i ng t oge the r si nc er e s u pp o rt e r s of Yu gosl a v i a, t a ke s om e s o r t of p a c i f i s t r o le a nd c o n t r i bu t e t o s e ek i ng a c o mp r om is e. Fo r t h i s c o mp r om is e, Jova n C v ijić g ave up his fe de ra list ide as. The most im por tant task of the Le a gue was to in flu en ce the cre a tion of a u n i q u e Yu go sl av n a t io n by c u l t u r a l a n d p o l i t i c a l wo r k. Ne ve r t h e le s s, it wa s u n d e r s t o o d that the ac hi e ved sta te unity did not imply na ti o nal unity, and that Serbs, Cro ats and Slo ve nes had yet to be co me one na tion. At the sa me ti me, this proc la i med goal was the ac know led gment that in si sting on a na tion with three na mes or a na tion of three tri bes, on which the advo cacy of the Yugo slav sta te was ba sed, was me rely a prag ma tic po li ti cal for mu la used in the de struction of the Au stro-hun ga rian Em pi re and the cre a tion of Yugo sla via. K E Y WOR DS: Wo rld Wa r I, S e r bi a n gove r nm e nt, Jova n C v ijić, i nt elle ct u a l o pp osit io n, Yu go sl av p r o p a g a n d a, u n i f i c a t io n, Yu go sl av D e m o c r a t ic L e a g u e

71 БИБЛИОГРАФИЈА BIBLIOGRAPHY UDC 012 Končar R. Библиографија Мр Угље ша БЕ ЛИЋ ПРОФ. ДР РАН КО КОН ЧАР Б И Б Л И О Г РА ФИ ЈА РА ДО ВА 1 МО НО Г РАФ С К Е П У Б Л И К А Ц И Ј Е Id e ja o a u t o n o mi ji Voj v o d i n e u p o li t i c i K PJ. [No vi Sad : s. n., 1969]. 18 li sto va ; 24 cm. [Могуће ме сто и го ди на из да ња дâти пре ма ин вен тар ној књи зи Би блио т е ке МС] Raz vi tak ide je au to no mi je Voj vo di ne i nje no kon sti tu i sa nje ( ) : magi star ski rad. Be o grad : [R. Končar], list. ; 30 cm. Umno že no za od bra nu. Be o grad: Uni ver zi tet u Be o gra du, Fi lo zof ski fa kul tet Stva ra nje fe de ra ci je. No vi Sad : Cen tar PK SKV za po li tič ke stu di je i marksi stič ko obra zo va nje, str. ; 21 cm. (Cen tar PK SKV za po li tič ke stu di je i mark si stič ko obra zo va nje ; 15) Вој во ди на у на род но о сло бо ди лач ком ра т у и со ци ја ли стич кој ре во лу ци ји : Но ви Сад : Фи ло зоф ски фа кул тет, Ин сти тут за исто ри ју, стр. ; 24 cm. (Мо но гра фи је / Фи ло зоф ски фа кул тет, Ин ститут за исто ри ју, Но ви Сад ; књ. 25) (ко а у тор ство; ре дак ци ја Ч. По пов) Sed ni ce Cen tral nog komite ta KPJ : ( ). [1. izd.]. Be o grad : Komu nist, XI, 767 str. ; 23 cm. (Iz vo ri za isto ri ju SKJ. Ser. A, Do kumen ti cen tralnih or ga na KPJ/SKJ : Ple numi CK i sed ni ce Po lit bi roa CKKPJ/ SKJ. tom 2 ; knj. 2) (pri re đe no u ko a u tor stvu). 1 Библиографија радова проф. др Ранка Кон чара ( ) садржи укупно 149 библиограф ских је ди ни ца. Сре ђе не су хро но ло шки, а у окви ру сва ке го ди не азбуч ним ре дом. Би блиограф ске је ди ни це су на во ђе не је зи ком и пи смом пу бли ка ци је (прим. аут.).

72 D r u š t ve n o - e k o n o m s k i ra z v oj Voj v o d i n e u n o v oj Ju go sla v i ji : ( p re li mi n a r n a i s t ra ž i va nja) / [istraživački tim Bač li ja Mar ko... et al. ; ru ko vo di lac stu di je Ti ho m i r Šuva kov]. No v i Sa d : I n st i t ut za me đu na rod ne eko nom ske od no se, III, 387 str. : ta be le ; 29 cm (ko a u tor stvo) Gra đan ska opo zi ci ja i po li tič ko-ustav ne kon cep ci je o Voj vo di ni : = Meš čan ska opo zi ci ja in po li tič no ustav ne kon cep ci je v Voj vo di ni : : dok tor ska di ser ta ci ja, Lju blja na: [R. Končar], list. ; 30 cm. Um no ž e no z a o d b r a nu O p o z i c i o n e p a r t i je i a u t o n o mi ja Voj v o d i n e : No vi Sad : Mir, str. ; 23 cm. (Vre me i druš tvo ; 2) Ис т о р и ја ба н ка р с т в а у Вој в о д и н и / у р е д а к ц и ји Н и коле Л. Га ћеше. Но ви Сад : Ма ти ца срп ска : Вој во ђан ска бан ка, X, 863 стр. : илустр. ; 24 cm (ко а у то р ство). 10. Исто риј ски ар хив Срем : Срем ска М и т ро ви ца : Ис т о ри ј ск и ар хив Срем, стр. : илу стр. ; 24 cm (ко а у тор ство) Da he im an der Do nau : Zu sam men le ben von De utschen und Ser ben in der Voj vo di na = Za vi čaj na D u na v u : su ži vot S r ba i Ne ma ca u Voj vo di ni. No vi Sad : Mu zej Voj vo di ne ; Ulm : Stif tung Do na uschwäbisches Zen tral mu se um, str. : ilu str. ; 28 cm (ko a u tor stvo). 12. Za vi čaj na Du na vu : su ži vot Ne ma ca i Sr ba u Voj vo di ni = Da he im an der Do nau : Zu sam men le ben von De utschen und Ser ben in der Voj vo di na. No vi Sad : Mu zej Voj vo di ne ; Ulm : Stif tung Do na uschwäbisches Zen tral mu se um, str. : ilu str. u bo ja ma ; 28 cm (ko a u tor stvo) S te va n D o ro nj s k i : o d b ra n a a u t o n o mi je Voj v o d i n e / ured nik Uglje ša Be lić. No vi Sad : Mu zej Voj vo di ne, str., [32] str. s ta bla ma ; 25 cm ( ko a u t or st vo). П РИ ЛО ЗИ У СЕ РИ Ј С К И М П У Б Л И К А Ц И ЈА М А, МОНОГРАФИЈАMА И ЗБОР НИ ЦИ МА Usme r a va nje v i so ko š kol skog ob r a z o va nja. u: Po lja. ISSN God. 12, br. 92 (april 1966), str Sim po zi jum o Uje di nje noj omla di ni srp skoj. u: Po lja. ISSN God. 14, br. 113/114 (ja nu ar fe bru ar 1968), str. 36.

73 73 P r i k a z m a n i fe st a ci je: Si m p o z i ju m o Uje d i nje noj om la d i n i sr p skoj, No v i Sa d, Нек и м ет од ол ош к и п р об л ем и у п р о уч а в а њу н а ц и о н а л н о г п и т а њ а у НОБ -у Вој в о д и не. У: Збор ник за исто ри ју. ISSN (1970), стр Ује ди ње на омла ди на срп ска збор ник ра до ва, Бе о град, Но ви Сад, У: Збор ник за исто ри ју. ISSN (1970), стр При каз Ide ja o au to no mi ji Voj vo di ne i KPJ. u: Is t ra ž i va nja. ISSN (1971), str Но в о с а д ск а р е з о л у ц и ја и з г о д и не. У: Збор ник за исто ри ју. ISSN (1973), стр H r vo je Mat ko v ić: Sve t oz a r P r ibi ć ev ić i Samost a ln a demok r atsk a st r a nk a do Še st o ja nu a r ske d i k t a t u r e, Z a g r eb, У: Збор ник за исто ри ју. ISSN (1973), стр I z b or i z do k u me n a t a o r a z v it k u p o l i t ič ke kon c e p ci je au t o no m i je Voj vo d i ne i o p ro c e s u nje nog kon st i t u i s a nja u au t o nom nu p o k r a ji nu u r e vo lu ci o n a r noj prak si KPJ od U: S a v re me n o st. ISSN (1974), str Problem auto no mi je Voj vo di ne u kon tek stu od lu ka Dru gog za sje da nja AV NOJ-a. U: AV NOJ i n a ro d n o o slo b o dila čk a b orb a u Bosni i He rcegov ini ( ) / [u red nik Du šan Pa pa do po los]. Be o grad : Rad, Str Про блем Вој во ди не у устав ним рас пра ва ма го ди не. У: Го д и ш ња к Ф и л о з о ф с ког фа к ул т е т а. ISSN Књ. 17, св. 1 (1974), стр Кон с т и т у и с а њ е Је д и н с т в е н и х си н д и к а т а Вој в о д и не У: Збор ник за исто ри ју. ISSN (1977), стр U po vo du Ti to vih ju bi le ja. U: Pe da goš ka stvar nost. ISSN God. 23, br. 7 (1977), str Druš tve no-eko nom ske pro me ne od oslo bo đe nja do kra ja ra ta. U: G o di š nja k D r u š t va i sto r i č a ra Voj vo di ne. ISSN (1979), str Kon st i t u i s a nje je d i n st ve n i h si n d i k a t a Voj vo d i ne U: Ti t o, ra d nič k a k la sa i sin d i k a t i: (sa opšte nja sa na uč nog sku pa Ti to, radn ič k a k la s a i si n d i k a t i, o d r ž a nog 7. i 8. fe b r u a r a go d i ne u Be o g r a d u). Be o grad : Rad nič ka štam pa, Str

74 Ф о р м и р ањ е Пок р аји нског н ар одноо с ло б о д и л ач ког од б о р а В ој в о д и не У: Збор ник за исто ри ју. ISSN (1979), стр При лог п и т а њу кон цеп ц и је К П Ј п р е ма д ру ш т в е но - економском ра з в оју Ју г о с л а ви је у пе ри о д у р е в о л у ц и о на р ног е т а т и зма. У: Збор ник за исто ри ју. ISSN (1980), стр Sa vre me nost kao pred met isto ri je. U: Tre ć i p ro g ra m [R a d io - Be o g ra d]. ISSN Br. 46 (le to 1980), str. [251] 283 (uče sni ci tr bi ne D. Bi lan džić, Č. Po pov, R. Kon čar, M. Ze če vić, V. Sta nov čić, N. Po po vić, B. Pe tra no vić, Č. Štr bac). Tr i bi n a p o d n a slo vo m S a v r em en o s t k a o p r e dm e t i s t or ije u o rg an iz ac iji Mark sističkog centra Centralnog komite ta Sa ve za ko mu ni sta SR Sr bi je. Ob javlje n a au t o r i z o va n a i z la ga nja u č e s n i k a Tr i bi ne. 31. For m i r a nje Po k r a ji n skog n a ro d no o slo b o d i la č kog o d b o r a Voj vo d i ne. U: Voj v o d i n a 1943 / za štam pu pri re dio Da ni lo Ke cić. No vi Sad : In sti tut za isto ri ju, (Voj vo di na u bor bi). Str На род но о сло бо ди лач ка бор ба као оквир и об лик со ци ја ли стич ке ре вол у ц и је у Ју г о с л а ви ји. У: Збор ник за исто ри ју. ISSN (1981), стр Д ру ш т ве но - еко мон ске и по л и т и ч ке п ро ме не у Вој вод и н и од ослобо ђења до кра ја ра та. У: Вој во ди на у на род но о сло бо ди лач ком ра ту и со ци ја ли стич кој ре - в о л у ц и ји : Но ви Сад : Фи ло зоф ски фа кул тет, Ин сти тут за исто ри ју, Стр Еко ном ск а о б но в а Вој в о д и не. У: Вој во ди на у на род но о сло бо ди лач ком ра ту и со ци ја ли стич кој ре - в о л у ц и ји : Но ви Сад : Фи ло зоф ски фа кул тет, Ин сти тут за исто ри ју, Стр И з ме на св о ји н ск и х од но с а. У: Вој во ди на у на род но о сло бо ди лач ком ра ту и со ци ја ли стич кој ре - в о л у ц и ји : Но ви Сад : Фи ло зоф ски фа кул тет, Ин сти тут за исто ри ју, Стр К П Ј и д ру ш т в е но -по л и т и ч ке о р г а н и з а ц и је. У: Вој во ди на у на род но о сло бо ди лач ком ра ту и со ци ја ли стич кој ре - в о л у ц и ји : Но ви Сад : Фи ло зоф ски фа кул тет, Ин сти тут за исто ри ју, Стр Ме ре за сре ђи ва ње уну тра шњег тр жи шта. У: Вој во ди на у на род но о сло бо ди лач ком ра ту и со ци ја ли стич кој ре - в о л у ц и ји : Но ви Сад : Фи ло зоф ски фа кул тет, Ин сти тут за исто ри ју, Стр По л и т и ч ке п ри л и ке у Вој в о д и н и (ко а у т о р с т в о)

75 75 У: Вој во ди на у на род но о сло бо ди лач ком ра ту и со ци ја ли стич кој ре - в о л у ц и ји : Но ви Сад : Фи ло зоф ски фа кул тет, Ин сти тут за исто ри ју, Стр При к љу че њ е ау т о ном не Вој в о д и не ф е де р а л ној је д и н и ц и Ср би ји. У: Вој во ди на у на род но о сло бо ди лач ком ра ту и со ци ја ли стич кој ре - в о л у ц и ји : Но ви Сад : Фи ло зоф ски фа кул тет, Ин сти тут за исто ри ју, Стр Ра з в ој р е в о л у ц и о на р не в л а с т и. У: Вој во ди на у на род но о сло бо ди лач ком ра ту и со ци ја ли стич кој ре - в о л у ц и ји : Но ви Сад : Фи ло зоф ски фа кул тет, Ин сти тут за исто ри ју, Стр Ре ша в а њ е с о ц и ја л н и х и к ул т у р но -п р о св е т н и х п р о бле ма. У: Вој во ди на у на род но о сло бо ди лач ком ра ту и со ци ја ли стич кој ре - в о л у ц и ји : Но ви Сад : Фи ло зоф ски фа кул тет, Ин сти тут за исто ри ју, Стр Ис т о ри ја Са ве за ко м у н ис т а Југ ославије, ко лек т и в ау т о ра, Бе о г ра д, У: Збор н и к Ма т и ц е с рп с ке з а и с т о р и ј у. ISSN (1986), стр Isto rij ski zna čaj Ti to vog de la i mi sli. U: Ju go slo venski isto rij ski ča sopis. ISSN , 4 (1987), str Осни вач ки кон грес КПС и историјске основе федералне Србије као сложе не је д и н и це. У: Осни вач ки кон грес Ко му ни стич ке пар ти је Ср би је. Бе о град : За вод за уџ бе ни ке и на став на сред ства ; Но ви Сад : Исто риј ски ин сти тут Вој води не ; При шти на : Исто риј ски ин сти тут Ко со ва, Стр D i sk u si ja. U: S a ve z k o m u ni st a Voj v o d i n e, Z a d a ci or ga n i z a ci ja i or ga n a SKV u d a lje m o s t var i va nju z ak ljuč ak a 9. i 16. s e d n ic e C K SK J ; O r i je n t a c i o n i p r o g r a m ak tiv no sti PK SKV za pe riod sep tem bar 1988 sep tem bar No vi Sad : Po k r a ji n sk i ko m i tet Sa ve za ko mu n i st a Voj vo d i ne, (A kt uelnost i / SKV ; 17). Str D i sk u si ja. U: Sa vez ko mu ni sta Voj vo di ne, Ras pra va u SKV o te za ma za pri pre mu konfe ren ci je SKJ ; Iz veš taj o ra du Pred sed niš tva PK SKV i osnov nim ka rak teri sti ka ma ak tiv no sti SKV od apri la do apri la 1988 ; In for ma ci ja o id ej no - p o l i t ič koj s a d r ž i n i i r e z u l t a t i m a i z b o r a u o s nov n i m org an iz acijam a SKV. No v i Sa d : Po k r a ji n sk i ko m i t et Sa ve z a ko mu n i st a Voj vo d i ne, (Ak tu el no sti / SKV ; 13). Str

76 Ф о р м и р а њ е Ју г о с ло в ен ске р а д и к а л не з а јед н и це у Вој в о д и н и. У: Ис т ра ж и в а ња. ISSN (1990), стр На род но о сло бо ди лач ка бор ба као оквир и об лик со ци ја ли стич ке ре волу ци је у Jугославији. У: Југо сло венско - советските односи во вто ра та свет ска вој на / [редакција Ми ха и ло Апо стол ски... и др.]. Ско пје : Ин сти тут за на ци о нал на ис т о ри ја : Ју г о с ло в е н ско - с о в е т ск а ко м и си ја н а ис т о ри ч а ри т е, Стр Спо ра зум Цвет ко вић Ма чек и Вој во ди на. У: Зборник Мат ице српске за ис торију. ISSN (1991), стр Један поглед Дра го љу ба Јо ва но ви ћа на ју го сло вен ско на ци о нал но пи та ње. У: Збор н и к Ма т и ц е с рп с ке з а и с т о р и ј у. ISSN (1994), стр Ди ску си ја. Окру гли сто: Истина о вој ној упра ви у Вој во ди ни (ко а у торство). У: Днев ник. ISSN Бр ( де цем бар 1995), стр Д р а г о љу б Јо в а но ви ћ о Ју г о с л а ви ји и Б а л к а н ској ф е де р а ц и ји. У: Збор ник Ма т и це срп ске за ис тори ју. ISSN (1995), стр По л и т и ч к и и еко ном ск и ж ив о т Б ече ја г о д и не. (ко а у т ор с т во) У: Збор ник Ма т и це срп ске за ис то ри ју. ISSN (1995), стр Не ко ли ко за па жа ња о ка рак те ру ра та у Ју го сла ви ји У: Збор ник Ма т и це срп ске за ис то ри ју. ISSN (1996), стр Срем У: Збор н и к Му зе ја Сре м а. ISSN X. Књ. 3 (1997), стр Сре т ен Ву ко са в ље ви ћ о д ржа вноп ра вн и м п роблем има Југ ославије г о д и не. У: Збор ник Ма т и це срп ске за ис то ри ју. ISSN Књ. 55 (1997), стр Фе де ра ли стич ке кон цепције о Југосла ви ји у то ку Дру гог свет ског ра та. У: Д р у г и с в је т с к и ра т 50 го д и н а ка с н и је. Том 1 / ре дак ци о ни од бор Вла до Стру гар... [и др.]. Под го ри ца : Цр но гор ска ака де ми ја на у ка и у м је тнос т и ; Бе о г ра д : Срп ск а а к а де м и ја на у к а и у ме т но с т и, Ст р

77 Ре цен зи ја. У: До брин ци / [аутори Све то зар Кле вер нић... и др.]. Но ви Сад : Ма ти ца срп ска ; До брин ци : Ме сна за јед ни ца, Стр Сре т ен Вукосав љеви ћ о д ржа вноп ра вн и м п роблем има Југ ославије г о д и не. У: Си м п о з ијум Се о ск и да н и Сре т е на Ву ко са в ље в и ћа, XVI II / [уредници Пе тар Вла хо вић, Ми лан Рвовић]. При је по ље : Дом ре во лу ци је, Стр Re c e n z i ja Z b or n i k a. U: Zbor nik bo ra ca NOB 1941/45. Bo san skog Pe trov ca ko lo ni zi ra nih u Voj vo - d in u / Gr bić Svet ko. Ki kin da : Opštin ski od bor SUB NOR-a ; Bač ka Palan ka : Opštin ski od bor SUB NOR-a ; Zre nja nin : Opštin ski od bor SUB NOR-a, [1999]. Str Po go vor. U: Be gej S ve t i Đ u rađ Ži t iš te / Lju bi ca Bu dać. Ži tiš te : Bi bli o te ka Bran ko Ra di če vić, Str При лог о п и т а њу Ср е ма у р а з г р а н и че њу ф е де р а л н и х је д и н и ца Ср би је и Хр ват ске го ди не. У: Исто риј ски ар хив Срем : Срем ска Ми тро ви ца : Исто ријски ар хив Срем, Стр Пр ед г о в о р. У: Стејановци / Ра до ван Ср дић. Сте ја нов ци : Ме сна за јед ни ца ; Сремска Ми тро ви ца : Исто риј ски ар хив Срем ; Ру ма : Срп ска књи га, Стр О Вој во ди ни. У: По ро ди це Тор би ца у Но вом Са ду / Ми ро слав И. Тор би ца. Но ви Сад : Днев ник, Стр Ре цен зи ја. У: Немачк и злочин у А либунару го дине / Ср ђан Бо жо вић. Пан че во: На род ни му зеј, Стр Ре цен зи ја. У: Ју го сло вен ски спорт : ко ре ни, раз вој, раз дру жи ва ње / Ми лој ко Р. Тубић. Но ви Сад : Му зеј Вој во ди не, Стр

78 Ustav ne kon tro ver ze o Voj vo di ni (ko a u tor stvo) U: Zbor nik ra do va / Me đu na rod ni na uč ni skup Bal kan i Pa no ni ja kroz istori ju, No vi Sad, Srem ska Mi tro vi ca, jun go di ne. No vi Sad : Fi lozof ski fa kul tet, Od sek za isto ri ju, Str I st o r ij sk i ide n t i t et Voj vo d i ne. U: Voj v o đ a n s k i i d e n t i te t / [ p r i r e d io Pa vel D o mo nji]. Be o g r a d : Hel si n š k i od bor za ljud ska pra va u Sr bi ji, (Bi bli o te ka Hel sin ške sve ske ; br. 24). Str О раз во ју при вре де Вој во ди не = On de ve lop ment of the eco nomy of Voj vodi na : (ko a u tor stvo) У: При вреда Вој во ди не / [изложбу су при ре ди ли Љи ља на До жић... и др.]. Но ви С а д : Ар х и в Вој в о д и не, ( Би бл и о т е к а По с е б на и з да њ а). Стр Увод. У: Le to pis o V la o vi ći ma. 1 / Du šan Po po vić. No vi Sad : Agen ci ja Mir : Prome tej, Стр. [5] Uvod ni tekst. U: I zlož b a ra d o v a u m e t ni k a, p r i ja te lja Mu ze ja Voj v o d i n e / [aut or uvo dnog tek sta Ran ko Končar]. No vi Sad : Mu zej Voj vo di ne, Str Vre me otrg nu to od za bo ra va. U: Voj vo din a sta ra : fo to g ra f ije / St eva n L a z u k ić; [u r e d n i k M i lo r a d P ut n i k]. No vi Sad : Fo to, ki no i vi deo sa vez Voj vo di ne : Mu zej Voj vo di ne : Voj vođan ska aka de mi ja na u ka i umet no sti, (Edi ci ja Zlat no oko ; knj. 17). Str О раз во ју при вре де Вој во ди не = On de ve lop ment of the eco nomy of Vojvo d i n a (ко а у т о р с т в о). У: При в ре да Вој во ди не [Елек тронски извор] : : кроз ода бра ну ар х ивск у гра ђ у / [изложбу су при ре ди ли Љи ља на До жић... и др.] ; [уредник ка та ло га Ве сна Башић]. Но ви Сад : Ар хив Вој во ди не, Стр Проф. др Ни ко ла Га ће ша ( ). In me mo ri am. U: To k o v i i st o r i je. ISSN Br. 3 (2007), str Ра ди ка ли у Вој во ди ни : књига Слободана Бјелице (Задужбина Ан дре је вић, Бе о град, 2005). У: Рад Му зе ја Вој во ди не. ISSN Бр. 49 (2007), стр Cen tral na ka sa ni je u slu žbi de mo kra ti je. U: Voj vo di na: sno vi i kon flik ti / [pri re di la i raz go vo re vo di la] Na de žda Ra dović. No vi Sad : Voj vo đan ska aka de mi ja na u ka i umet no sti, (Edi ci ja Ži va isto ri ja). Str Va sa Sta jić és a Vajdaság Szerbiához csatolása 1918-ban : Va sa Sta jić and the an ne xa ti on of Voj vo di na to Ser bia in U: Létünk. ISSN évf., 3. sz. (2008), str

79 Ма сов не смр ти на ју го сло вен ским про сто ри ма у ХХ ве ку = Mass de ath ac ross the yugo sla vian re gion in the 20th centurу. У: Жи в о т и с м р т б и о л о ш к и х б и ћ а / [носиоци пројект а] Ма ти ца срп ска [и] Уни вер зи тет у Но вом Са ду. Но ви Сад, Стр Проф. др Ни ко ла Л. Га ће ша : У: Рад Му зе ја Вој во ди не. ISSN Бр. 50 (2008), стр P r e d go vor. У: Srp ski po kret u Voj vo di ni i bu na / Da ka Po po vić. No vi Sad : Mir : Pro me tej, (Voj vo di na ; 3). Стр P r e faţ ǎ. U: Ro m â n ii d i n Vo i v o d i n a : i st o r ie, d em og raf ie, i d e nt it ate r o m â n e a s c ǎ î n loc alitǎţ ile Vo i vo di ne i / M i r c e a Mǎ r a n. Z r e n i a n i n : I n st i t u t u l de C u l t u r ǎ a l Românilor din Vo i vo di na Str Re c e n z i ja. U: Po litički život Bunjevaca Voj vodine u Kraljevini SHS Jugoslaviji go d i n e / Sa š a Ma r ko v ić. Su b o t i c a : Bu nje va č k i i n for m a t iv n i c e n t a r, Str P r e d go vor. U: Rumuni u Voj vo di ni : isto ri ja, de mo gra fi ja, iden ti tet Ru mu na u voj vo đan - sk im n a se lji m a / M i r ča Ma r a n. Z r e nja n i n : Z a vo d z a k u l t u r u voj vo đ a n sk i h Ru mu na, Str Раз вој мо дер ног гра да по чи ње У: Ве сник Но во сад ског клу ба. ISSN Год. 19/20, бр. 29/30 (2011), стр Ре цен зи ја. У: Див из ија Принц Еу ген / Ср ђан Бо жо вић. Пан че во : На род ни му зеј, Стр Ре цен зи ја. У: По л и т ич ка б и о г ра ф и ја Јо в а н а Јо ц е Ла л о ш е в и ћ а / Са ша Мар ко вић. Сом бор : Пе да го шки фа кул тет, Стр Са мо је Зре ња нин ви део Ти та (Фељ тон; 1). 2 У: Днев ник. ISSN Год. 69, бр (6. де цем бар 2011), стр Зе мун у Вој во ди ни (Фељ тон; 2). У: Днев ник. ISSN Год. 69, бр (7. де цем бар 2011), стр Вој во ђан ској кра ви ви ме у Бе о гра ду (Фељ тон; 3). 2 Би б л и о г р а ф с ке је д и н и ц е и с у од л о м ц и и з м о н о г р а ф и је Сте ван Дороњ ск и: од бра на аут о но ми је Вој во ди не ау т о ра Ра н ка Кон ча ра и Д им ит рија Боарова. Одломц и су об ја вље ни у ви ду фељ то на у но во сад ском Дне в н и к у (1 42) то ком де цем бра и ја ну а ра го ди не (прим. аут.).

80 80 У: Днев ник. ISSN Год. 69, бр (8. де цем бар 2011), стр Ре во лу ци ја ва жни ја од Ба ра ње (Фељ тон; 4). У: Днев ник. ISSN Год. 69, бр (9. де цем бар 2011), стр Не мач ке њи ве у не ве штим ру ка ма (Фељ тон; 5). У: Днев ник. ISSN Год. 69, бр (10. де цем бар 2011), стр Учи тељ из Ужи ца пре ча ни ма гу бер на тор (Фељ тон; 6). У: Днев ник. ISSN Год. 69, бр (11. де цем бар 2011), стр Оста Срем без рат ног ка дра (Фељ тон; 7). У: Днев ник. ISSN Год. 69, бр (12. де цем бар 2011), стр Ни зр но жи та до ма ћи ну (Фељ тон; 8). У: Днев ник. ISSN Год. 69, бр (13. де цем бар 2011), стр Тум ба ње до по след ње ора ни це (Фељ тон; 9). У: Днев ник. ISSN Год. 69, бр (14. де цем бар 2011), стр Ма не ври на уском про сто ру (Фељ тон; 10). У: Днев ник. ISSN Год. 69, бр (15. де цем бар 2011), стр Ше ће ра на на љу том ка ме ну (Фељ тон; 11). У: Днев ник. ISSN Год. 69, бр (16. де цем бар 2011), стр Са мо је ћу та ње на це ни (Фељ тон; 12). У: Днев ник. ISSN Год. 69, бр (17. де цем бар 2011), стр Окле ве тан је Бе о град (Фељ тон; 13). У: Днев ник. ISSN Год. 69, бр (18. де цем бар 2011), стр Смет ње на ве за ма (Фељ тон; 14). У: Днев ник. ISSN Год. 69, бр (19. де цем бар 2011), стр Тре ба се и ту ћи због фа бри ка (Фељ тон; 15). У: Днев ник. ISSN Год. 69, бр (20. де цем бар 2011), стр Стро го кон тро ли са ни во зо ви (Фељ тон; 16). У: Днев ник. ISSN Год. 69, бр (21. де цем бар 2011), стр Шта ће Но вом Са ду Сте ри ји но по зор је (Фељ тон; 17). У: Днев ник. ISSN Год. 69, бр (22. де цем бар 2011), стр Не при ја те љи у на шим ре до ви ма (Фељ тон; 18). У: Днев ник. ISSN Год. 69, бр (23. де цем бар 2011), стр. 31.

81 Бр њи ца за ау то но ма ше (Фељ тон; 19). У: Днев ник. ISSN Год. 69, бр (24. де цем бар 2011), стр По себ но је од го во р на Ср би ја (Фељ тон; 20). У: Днев ник. ISSN Год. 69, бр (25. де цем бар 2011), стр Има и ва жни је од нај ва жни јег (Фељ тон; 21). У: Днев ник. ISSN Год. 69, бр (26. де цем бар 2011), стр Осум њи че на је и исто ри ја (Фељ тон; 22). У: Днев ник. ISSN Год. 69, бр (27. де цем бар 2011), стр Вој во ђа ни као на ци ја (Фељ тон; 23). У: Днев ник. ISSN Год. 69, бр (28. де цем бар 2011), стр Сум њив ква сац за ин те гра ци ју (Фељ тон; 24). У: Днев ник. ISSN Год. 69, бр (29. де цем бар 2011), стр На ци о на ли зам под фир мом ла жног ју го сло вен ства (Фељ тон; 25). У: Днев ник. ISSN Год. 69, бр (30. де цем бар 2011), стр Ре цен зи ја. У: Ди в и зи ја Принц Еу ген / Ср ђан Бо жо вић. 2. изд. Пан че во : На родни му зеј, Стр Пе ри фе ри за ци ја Но вог Са да (Фељ тон; 26). У: Днев ник. ISSN Год. 70, бр (3. ја ну ар 2012), стр Ме та бу џа клиј ских ого ва ра ња (Фељ тон; 27). У: Днев ник. ISSN Год. 70, бр (4. ја ну ар 2012), стр Ин три ган ти у на шим ре до ви ма (Фељ тон; 28). У: Днев ник. ISSN Год. 70, бр (5. ја ну ар 2012), стр Остав ка без дра ме (Фељ тон; 29). У: Днев ник. ISSN Год. 70, бр (6 7. ја ну ар 2012), стр Срем за о ста је, Ба чва ни вла да ју (Фељ тон; 30). У: Днев ник. ISSN Год. 70, бр (8. ја ну ар 2012), стр Рас кан та ва ње на днев ном ре ду (Фељ тон; 31). У: Днев ник. ISSN Год. 70, бр (9. ја ну ар 2012), стр Це па ју нас стал но (Фељ тон; 32). У: Днев ник. ISSN Год. 70, бр (10. ја ну ар 2012), стр Ин три ге се ши ре бр же и од гри па (Фељ тон; 33). У: Днев ник. ISSN Год. 70, бр (11. ја ну ар 2012), стр Ф е де ри р а њ е ф е де р а ц и је (Ф е љ т он; 34). У: Днев ник. ISSN Год. 70, бр (12. ја ну ар 2012), стр Ста ри ка дро ви се ли кви ди ра ју за бо ра вом (Фељ тон; 35). У: Днев ник. ISSN Год. 70, бр (13. ја ну ар 2012), стр. 31.

82 Удру же ни ма ло гра ђа ни, ли бе ра ли и на ци о на ли сти (Фељ тон; 36). У: Днев ник. ISSN Год. 70, бр (14. ја ну ар 2012), стр Тра жи се кан ди дат на до бром кур су (Фељ тон; 37). У: Днев ник. ISSN Год. 70, бр (15. ја ну ар 2012), стр Ли бе ра ли зам у ста ни о лу (Фељ тон; 38). У: Днев ник. ISSN Год. 70, бр (16. ја ну ар 2012), стр Ла ко ће мо с по кра ји на ма (Фељ тон; 39). У: Днев ник. ISSN Год. 70, бр (17. ја ну ар 2012), стр При пре ма за по вра так Ран ко ви ћа (Фељ тон; 40). У: Днев ник. ISSN Год. 70, бр (18. ја ну ар 2012), стр Фа мо зна књи га пла ве бо је (Фељ тон; 41). У: Днев ник. ISSN Год. 70, бр (19. ја ну ар 2012), стр Одо ше по кра ји не из Ју го сла ви је (Фељ тон; 42). У: Днев ник. ISSN Год. 70, бр (20. ја ну ар 2012), стр Po go vor. У: Ra ta cr no go r ska ko lo ni ja u Voj vo di ni / Ne nad Ste vo vić. Be o grad : Cr nogor sk i k u l t u r n i c e n t a r Be o g r a d a ; L ov ć e n a c : Ud r u ž e nje Cr no go r a c a Sr bi je Kr staš, (Bi bli o te ka Mon te ne gro). Str Ре цен зи ја. У: Од Д ра га ша до Хор го ша : по ро дич на хро ни ка / Љу би ша Д. Об ра до ви ћ. Но ви Сад : Фељ тон, Стр По л и т и ч ке и де је Ва с е С т а ји ћ а. У: Вој вођански простор у контексту европ ске исто ри је. [Књ.] 2, [Личности вој во ђан ског простора] / [уредници Вла дан Га ври ло вић, Све то зар Бошк ов]. Но ви Сад : Фи ло зоф ски фа кул тет, Од сек за исто ри ју, Стр И Н Т ЕР В Ј У И Po greš ni pro jek ti fe de ra ci je / [ra zgo vor vo di o] Di mi tri je Bo a rov. U: Vre me. ISSN , 448 (7. av gust 1999), str Раз у ме ти не зна чи све опро сти ти / [разговор водила] Љу бин ка Ма леше ви ћ. У: Днев ник. ISSN Год. 61, бр (19. ја ну ар 2003), стр. 6. Ин тер вју са Ран ком Кон ча ром о зах те ву не мач ког удру же ња До нау з а по н и ш т е њ е од л у к а А В НОЈ- а Универзална вредност отпора фашизму : интервју, Ранко Кончар, истори чар / [разговор водила] Љу бин ка Ма ле ше вић. У: Днев ник. ISSN Год. 62, бр (30. мај 2004), стр. 4.

83 Ле га ли зо ва на исто риј ска фар са / [разговор водила] Б[ранка] Д[раговић] С а ви ћ. У: Днев ник. ISSN Год. 63, бр (23. мај 2005), стр О т п о р В ој в о д и н е з а т и р а њу ау т о н о м и је б и о б и л е г и т и м а н / [ р а з г о в о р водила] Б[ранка] Д[раговић] Са вић. У: Днев ник. ISSN Год. 70, бр (24. сеп тем бар 2012), стр. 2. П РИ РЕ ЂЕ Н Е К ЊИ Г Е Пор т ре т и и есе ји / Ко ста Ми лу ти но вић. Но ви Сад : Аген ци ја МИР : Ма ти ца срп ска, стр. ; 23 cm. Н А У Ч НО И СТ РА Ж И ВАЧ К И П РО Ј ЕК Т И 139. Isto ri ja na ro da i na rod no sti Voj vo di ne od 16. do 20. ve ka : naučno -ist raživačk i pro je kat / Ga vri lo vić Slav ko. No vi Sad : [s. n.], R a z v oj p r ou č a v a n ja a r h e o lo g i je, k la si č n ih s t u d i ja i i s t o r i je tla Voj v o d i n e: i st raž iv anja o d z n a č a ja z a ra z v oj n a u č nih d i sc i pli n a : n au čno -i st r až iva čk i pro je kat / no si lac pro jek ta Ni ko la Ga će ša. No vi Sad : [s. n.], Is t ra ži va nja u ar he o lo g i ji, kla sič nim stu di ja ma i isto ri ji Vojvodine: ist raživanje od zna ča ja za raz voj na uč nih di sci pli na : na uč no -is t ra ži vač k i pro je kat / Ni ko la Ga će ša. No vi Sad : [s. n.], Isto ri ja ban kar stva u Voj vo di ni / ru ko vo di lac prof. dr Nikola Gaćeša ( ) En c i k lo p e d i ja Voj v o d i n e / glav ni ured nik To mi slav Ke tig ( ). К А ТА ЛО ЗИ И З ЛО Ж БИ Во д ич : а р хе о л о г и ја и с т ор ија е т н о л ог ија н ов ија и с т ор ија. Но ви Сад : Му зеј Вој во ди не, стр. : илу стр. ; 21 cm Ro ber t Ham mer st iel = Ха мер ш т и л Ро бе р т. No vi Sad : Mu se um der Vojvo di na, pre sa vi jen list ([8] str.) : ilu str. ; 22 cm (ko a u tor stvo) D u š k o S t o ja n o v ić : Mu ze j Voj v o d i n e, No vi Sad : Mu zej Voj vo di ne, str.: re prod. ; 34 cm (ko a u tor stvo) Ро берт Ха мер штил = Ro bert Ham mer stiel : [каталог изложбе] : 21. но вембра го ди не. Но ви Сад : Му зеј Вој во ди не, пре са ви јен лист ([8] стр.) : илу стр. у бо ји ; 23 cm (ко а у тор ство). 83

84 Ро берт Ха мер штил = Ro bert Ham mer stiel : 24. ју на го ди не. Зрења нин : На род ни му зеј, пре са ви јен лист ([8] стр.) : илу стр. ; 23 cm (ко а у тор ство) Му зеј Вој во ди не = Mu seum of Vojvodina / уред ник Угље ша Бе лић. Но ви Сад : Му зеј Вој во ди не, пре са ви јен лист ([6]) стр. : илу стр. ; 24 cm. М ЕН ТОР С К И РА Д М а г и с т ар ске т е з е Bje li ca, Slo bo dan (2003): Na rod na ra di kal na stran ka u Voj vo di ni Mar ko vić, Sa ša (2005): Gra đan ske opo zi ci o ne par ti je u Voj vo di ni Док т ор ске д и с е р т а ц и је Ђурић, Вељко (1996): Срп ска пра во слав на цр ква Di klić, Mom či lo (2002): Srp sko pi ta nje u Hr vat skoj Di mi tri je vić, Bo jan (2003): Ju go slo ven ska na rod na ar mi ja : Шимуновић-Бешлин, Биљана (2004): Про свет на по ли ти ка у Ду нав ској бано ви ни : ( ). K r š e v, B o r i s ( ): Fi n a n sij s k a p o l i t i k a K r a lje v i n e S r b a, H r v a t a i Slo ve n a c a : Ра н ко Конч а р, п р о ф е с о р у н ив е рзит е т а, ис т о ри ч а р ( Бу ко ви ц а, Би Х, 5. април 1938 Но ви Сад, 29. ок то бар 2014). Основ ну шко лу за вр шио у Ба нат ском Ве ли ком Се лу, а гимназију у Кикинд и. С т у д и је ис т о ри је з а в р ш ио на Ф и ло з о ф ском фа к ул т е т у Ун и в е р зи т е т а у Но в ом С а д у (196 4). Маг ис т рира о на Ф ило з о ф ском фа к ул т е т у Ун и в е р зи т е т а у Бе о гра ду (1972) те мом: Раз вој иде је ау то но ми је Вој во ди не Докт о ри ра о на Ф и ло зоф ском фак улт ет у у Љу бљ а н и (1990), т е мом: О по зи ц и о не пар ти је и по ли тич ко-устав не кон цеп ци је о Вој во ди ни го ди не. На Фи ло зоф ском фа кул те ту у Но вом Са ду про шао је сва на став на и науч на зва ња. У пе ри о ду био је шеф Ка те дре и Од се ка за исто ри ју. Од л у ком Вл а де А П Вој в о д и не и з а б р а н је з а д и р ек т о р а Му з е ја Вој в о д и не у Но вом Са ду те је ту ду жност оба вљао у пе ри о ду , на кон че га је пен зи о ни сан. Об ја вио је ве ћи број на уч них и струч них ра до ва, од че га 15 у Збор ни ку за исто ри ју (Збор ни ку Ма ти це срп ске за исто ри ју). Мр Угље ша Бе лић Но ви Сад

85 ОСВРТИ REVIEW ESSAYS UDC 94(497.6 Republika Srpska)(049.32) ИСТО РИ ЈА РЕ П У Б Л И К Е С РП С К Е ( Не н а д Ке ц м а но ви ћ, Че до м и р А н т и ћ: Ис т о р и ја Ре п у бл и ке Срп с ке, Бе о град: Не дељ ник, 2016, 517 стр.) Осврт на по гла вље: Гра ђан ски рат у БиХ Већ ви ше од го ди ну да на у јав но сти је п ри с у т н а к њи г а Че до м и р а А н т и ћ а и Не н а д а Кец ма но вић пре тен ци о зног на сло ва Истор иј а Ре п у б л и к е С р п с к е к о ј у ј е с к у п оц е н о, к а ко и п р и л и ч и, оп р е м и л а и и з д а л а С р п ск а к њи же в н а з а д ру г а и з Б е о г р а д а. Ре к ло би с е, с об зи ром на на слов, ау то ре, ре цен зен те и изда ва ча, зна чај на књи га ко ја се по ја ви ла у прав о в р еме, к а д с е у вел и ко по т в р ђи в а о зна чај и прослављао јубилеј Ре пу бли ке Срп ске. Ту чињени ц у су п ри год ним тек стом РЕПУБЛИЦИ СРП СКОЈ У Ч АСТ Д ВАД ЕСЕТ ГОД И Н А ОД М Е ЂУ Н А РОД НОГ П РИ ЗН А Њ А н а гл а с и л и и са ми ау то ри. Не за ви сно од из ре чене посвете, то је за срп ску на ци ју нео п ход на књи га, чак мо же да бу де и школ ска лек ти ра, али и ва жан под сет ник на зна чај на зби ва ња и толико потре бан уџбеник из најновије, веома турбулентне, срп ске исто ри је с кра ја 20. ве ка. По ну ди ти чи та о ци ма при каз овог рел а т и вн о о б и м н о г д е л а и в е о м а р а з н о в р с н о г с а д р ж а ј а, од а н т и к е и с р е д њ о в ј е к о в љ а д о Ре п у бл и ке Срп ске по сл и је г о д и не, би ло б и м о ж д а и п р е в и ш е а м б и ц и о з н о. О т у д а је и а мбиц ија аут о р а ов ог п р и ло г а ог р ан ич ен а са мо на онај део књи ге за ко ји сма тра да довољ но по зна је. То је Гра ђан ски рат у БиХ. Ме ђу тим, кад је реч о са др жа ју тог пог л а в љ а м н о г а о п т и м и с т и ч к а оч е к и в а њ а с у и з н е в е р е н а. Ч и т а л а ц д о б и ја у т и с а к д а п р ед со бом има не ку од број них оп ту жни ца Ха шког т р и бу н а л а. Од с т р а н и ц е д о с т р а н и ц е р е ђ а ј у се оп ту жбе, на бра ја ју срп ске гре шке и до кази о срп ској кри ви ци и срп ским зло чи ни ма. Ма ло шта је за Ср бе по зи тив но ре че но. Те шко је чи та о цу ко јем је ста ло до исти не и до Реп уб л и к е С р п с к е д а д о ђ е с е б и к а д н а и ђ е н а т о л и к у м а с у о п т у ж у ј у ћ и х ч и њ е н и ц а. К а о д о к а з е ау т о р и в е о м а ч е с т о н у д е с в о ја л и ч н а убеђе ња, ста во ве и оце не, од но сно ту жбе босан ског му сли ман ског или хр ват ског ру ков од с т в а и т у ж и л а ш т в а Х а ш к о г т р и б у н а л а. Ау т о р и з а н е м а р у ј у м о ж д а и н е з н а ј у, а м о ж да не п ри х ва т ају с рпск у арг умен т а ц и ју да је у б е зм ало сви м с л уч ајевим а р еч о л а ж н и м о п т у ж б а м а н е п р и ј а т е љ а к о ј и к о р и с т и с в а сред ства да за ме ни ствар не уло ге и жр тву п р е т в о р и у з л о ч и н ц а, а з л о ч и н ц а у ж р т в у. З а т о с у у м но г и м с л у ч а је в и м а и з о с т а в љ е н и, све сно или слу чајно, српски противаргументи. Мно го то га што су ре кли упу ћу је на мишље ње да им ни су бли ски, или да не раз у меј у, п р о б л е м е у ко ји м а је н а с т а л а Ре п у б л и к а Срп ска. Као до каз, или илу стра ци ју, за прет ходне сво је на во де, износим следећи слу чај: Злоч и н е с у ч и н и л е с в е с т р а н е. С р п с ке о р у ж а н е сна ге, до бро вољ ци и ци ви ли по чи ни ли су најве ће зло чи не гра ђан ског ра та у Бо сни и Херц е г о в ин и (М. И.). Ау то ри по том, та ко ђе по лич ном убе ђе њу, објашњавају корене највећ и х с р п с к и х з л о ч и н а : О в и з л о ч и н и н е с у м њи в о с у н а с т а в а к с п и р а л е м р ж њ е и з ло ч и н а ко ју су ранији ко му ни стич ки ре жим и су штинск и и м пе р и ја л и с т и ч ко м и је ш а њ е СА Д и Е У са мо под ста кли да се по но ви (стр. 270). Ка ква б е зо ч н о с т! А т е к к а к в а д и ј а л е к т и к а. П р е м а

86 86 г оспод и Че д и А нт и ћу и Не на д у Кец ма но ви ћу чак ни му џа хе дини, бездушни ратници ислам а, п о з н а т и п о с в о јој с в и р е п о с т и, н ису на м до ра сли. Од се че не срп ске гла ве у Сребрен иц и, н а О з р е н у, у Теш њу..., д а о с т а ле сви ре по с т и не по ми ње мо, ма њи су зло чи ни од оних ко је смо, пре ма ау то ри ма, то ком ра та у Бо сни и Хе р ц е г о в и н и м и С р б и п о ч и н и л и. С РЕ Б РЕ Н И Ц А И л и н а п р им е р с л уч ај С р еб р ен иц е: Н а ко н з а у з и м а њ а С р е б р е н и ц е и м а с о в н о г з л о ч и н а ко ји је ус л и је д и о, Х а ш к и т р и бу н а л је п о д и г а о о п т у ж н и ц е п р о т и в Ра д о в а н а К а ра џ и ћ а и г е не ра ла Рат к а М ла д и ћ а (с т р. 265). По том, на дру гом ме сту: Ви ше од де сет хиља да вој ни ка и ци ви ла по ку ша ло је да се проби је ка по ло жа ји ма бо шњач ке вој ске. У су кобу са срп ском вој ском по ги нуо је ве ли ки број њ и х. З а р о б љ е н и, у г л а в н о м м у ш к а р ц и, в о ј н и ц и и ц и ви л и ко ји с у з а т е че н и у С р еб р ен и ц и, си с т ематск и с у по у би ја н и т о ком на р е д и х да на. Био је то нај ве ћи ма сов ни зло чин чита вог ра та. У ње му је уби је но ви ше од се дам од с т о у к у п н и х ж рт ав а р ат а. С р пс к е в л ас т и с у к а с н иј и х г од ин а т в рд ил е д а с е з л оч и н н и је до го д ио, а ма сов не г роб н и це п ре ме ш та не су ка ко би се жр тве при кри ле (стр ) (М. И.). Го то во да ни је мо гу ће без из ве сног подо з ре њ а п ри х ва т и т и н и јед н у њи хо ву т врд њу о с л у ч а ју С р е б р е н и це. У п р е т ходном ц ит ат у ви ди мо да је у нај ве ћем ма сов ном зло чи ну уби је но ви ше од се дам од сто укупних жртава ра та. А већ у на ред ном па су су на ис тој с т р а н и ц и (271) п ом ен ут и с т р у чњ ац и т в рд е да није по зна то колико је тачно људи убијено у сре бре нич ком ма са кру. Шта је сте, а шта ни је. Ако се не зна ко ли ко је тач но љу ди убије но ка ко се зна да је то се дам од сто. Или, с л уч ај с ел а К р ав и ц а у O п ш т и н и Б р а т у н а ц. Пот пу но на су мице на пи са но је да је се ло Крав и ц а (357 с т а н ов н и к а) и м а л о п о с е б н о в и с о к број ц и ви л н и х ж р т а ва с рп ске на ц иона лнос т и у Б о сн и и Хе рцег овин и. Сасви м је и звесно да је то се ло има ло знат не људ ске гу бит ке, али и у Оп шти ни Бра ту нац, а по го то во у БиХ има с р п с к и х с е л а ко ја с у п р е т р п е л а з н а т н о в е ћ е људ ске гу бит ке, па чак и се ла у ко ји ма су скоро сви ме шта ни по у би ја ни. Ред је био да се у ова квој књи зи по ме ну још не ка стра да ла срп ска се ла као што су: Ја бу ка, Па прат на Њи в а и л и Јо ш а н и ц а код Ф о че, Бр а вн ице код Ј а ј ц а, Р о г о с и ј а к о д В л а с е н и ц е, Бу к в и к к о д Брч ког, Ка ме ни ца и Рас то шни ца код Зворн и к а, Подрав ањ е и С ке ла н и код Ср ебр ен ице, Граховиш т е, К аса т и ћ и, Ле д и ћ и, Чеме рно око С а р а је в а... Ре ч је о н е ко л и ко с т о т и н а т а к в и х с е л а ко ја ау т о р и и г но р и ш у и л и и х по н е к а д а је два ус пут по ме ну. Д в а п и с ц а п р е у з и м а ј у ф а л с и ф и к а т е о С р еб р ен иц и к ој е ј е д а о р а тн и н еп р иј ат е љ. С т а в о в е с р п с к и х и н с т и т у ц и ја и п о је д и н а ц а ауто ри не при хва та ју и ако срп ска стра на расп о л а же д о к а з и м а о ф а л с и ф и к а т и м а б и т н и х ч и њ е н иц а о С р еб р ен иц и (ф а лсифи ко в а н и с у по да ц и о бр о ју м ус л има нск и х ж р т а в а, ла ж но с у не в е де н и да т у м и и ме с т а см р т и, спор но је све о не ста лим ли ци ма, не ма ни јед ног ма тери јал ног до ка за да су то ком ра та, а по себ но ју л а у С р е б р е н и ц и б о р а в и л и н е с а мо у р а з н и м с п и с ко в и м а н а в е д е н а н е с т а л а л и ц а, већ ни они ко ји су по ко па ни у ме зар ју, фалси фи ко в а н и с у по да ц и о ц и ви л н и м ж р т в а м а, ла жан је број стре ља них). Зар је мо гу ће да ау то ри не зна ју, а то је не јед ном об ја вље но, д а м у с л и м а н и ју л а н и с у у С р е б р е н и ц и имали цивилних жртава. Да није тако мировни пре го во ри у Деј то ну дру га чи је би се од вијали. Те шко је су прот ста ви ти се про па гандном те ро ру, али исти на је да ни у Сре бре ни ци, ни у јед ном му сли ман ском се лу а Вој ска Ре п у б л и ке С р п с ке п р е г л е д а л а је с в е к ућ е у 42 се ла која су се налазила у з аш т ићеној зон и на под руч ју по вр ши не око 150 км 2 ни је би ло ци вил них жр та ва. (По ред Сре бре ни це мусли ма ни ни су има ли ци вил них жр та ва ни у с ел им а Б абуљ и ц е, Б а ј р а м о в и ћ и, Б о с т а хо в и н е, Б р а ков ц и, Бу ч и н о в и ћ и, Бу ч је, До њи и Го р њи По т о ч а ри, Д и м н и ћ и, До б р а к, Ф ој х а р, Гл а до ви ћ и, К а р ач ић и, К ру шев До, Ку т у з е р о, Л и ка ри, Л и по вац, Лу ка, Ље ско ви к, Ме ђе, М и хо љ е ви не, М и л а че ви ћ и, Мо че ви ћ и, О пе т ц и, Оса ти ца, Осма че, Па ле, Па леж, Пе чи шта, Подг а ј, П о с т о љ е, П о з н а н о в и ћ и, П р о х и ћ и, Р а ђ е но ви ћ и, С кендер овић и, Сл ат и н а, С у ће ск а, Ст а ро гла ви це, Су л и це, Шу би н, То ко ља к, Же дањ ско). Срп ску вој ску су пра ти ли пред ставници ОУН и ме ђу на род не за јед нице, хуман и т а р ц и и но ви на ри да ви де и еви ден т и ра ју ж р т в е. До ш л и с у д а сн и ме ис к а с а п љ е н а т е л а и до ка жу ма са кр ка кав Евро па не пам ти од Дру гог свет ског ра та. И да о то ме оба ве сте свет ску јав ност. Ме ђу њи ма су би ли и фин ски струч ња ци, али ни шта ни су мо гли да учи не, ти хо су не ста ли. Из гле да да су ово сво је ис куство ис ко ри сти ли у Рачку где су ис кон струиса ли до ка зе о срп ском зло чи ну над ци вил и ма. На кон не ко л и ко да на су се сви ра зиш л и

87 87 б е з в ољ но и не о ба в љ е ног по с ла, п ра зн и х к а ме ра и фо то-апа ра та. Да је бар у јед ном се лу би ло м у сли ман ск и х ци ви л ни х ж ртава снимци с т р а д а л и х ц и в ил а, де це и же н а, п р е п л а в и л и би за пад не ме ди је. Ис по ста ви ло се да ни јед а н м у с л и м а н с к и ц и в и л, д е т е, же н а, с т а р а ц или бо ле сник, њих пре ко ни је, ра ди лич не осве те, а још ма ње за то што је му слиман, уби јен од стра не не ког при пад ни ка Војске Ре п у бл и ке Срп ске. 1 Зна се, та ко ђе, да не ма т о г ц и в и л а, п о г о т о в о же н е и л и д е т е т а, ко је може побећи од војни ка ако вој ник има на меру да га уби је. Па и по ред све га, и ако жр та ва не ма, ге но ци да има. Ви ше је ци вил них жрт а в а би ло у т е р о р и с т и ч к и м а кц ијам а у Истам бу лу, или но вем бра го ди не у Пар и з у, н е г о у С р е б р е н и ц и ј у л а С р п с к а вој ска се у овом слу ча ју по не ла ви те шки и н и је с е с в е т и л а м ус л и м а н с к и м ц и в и л и м а з а зло чи не које су претходних година починили при пад ни ци Ар ми је БиХ. Из о станак српске осве те је је дан од бит них раз ло га што се у Деј то ну о сре бре нич ком ма са кру (и по ред ис фа бри ко ва них опту жни ца про тив пред седн и к а Р а д о в а н а К а р а џ и ћ а и г е н е р а л а Р а т к а Мла ди ћа) ни ко ни је огла сио. М но г и по зна т и љу д и у св е т у н и с у п рихватили ха шку и муслиманску при чу о случ а ј у С р е б р е н и ц е. Н а в е ш ћу н е ко л и ко и з ја в а ко је нам иду у при лог и пи там се што су то и г н о р и с а л и ау т о р и. З а ш т о с у н е к р и т и ч к и и ско ро без резерве прихватили ставове неприја т е љ с ке с т р а н е. По зна ти фран цуски адвокат Жак Верже с ц и т ир а о је с т а в и р еч и г енер ал а Ф ил ип а Мо р и о н а : Уб е ђ е н с а м д а је с т а н о в н и ш т в о Ср е бр ен ице било ж рт в а вишег и нт ер ес а, а л и ви шег и н т е р е с а ко ји с е на ла зио у С а ра је ву и Њу јо р к у, а л и с и г у р н о н е у П а р и з у. 2 О овом с л уч ају н ал аз имо и м и ш љ е њ е Е д а Хе р м а н а, бли ског са рад ни ка Но а ма Чом ског који је закљу чио да је Зло чин у Сре бре ни ци џи новс к а п о л и т и ч к а п р е в а р а. Д в е н е д е љ е н а ко м н а в од н о г м а с а к р а, 27. ј у л а в и с о к и к о ме сар ОУН за људ ска пра ва Хен ри Ви ланд, 1 С в е тс к а з д р а вс т в ен а о рг ан из ац иј а У Н и б о с а н с к а в л а д а п р в е с ед м и ц е а в г у с т а р е г и стро ва ле су ли ца свих уз ра ста и оба по ла као при сти гле из бе гли це из Сре бре нице. Џорџ Богд а н и ћ : С р е б р е н и ц а и п о л и т и к а р а т н и х з л о ч и н а, Конг р е с с рпског у јед и њ е њ а, спе ц и ја л а н и з в е ш т ај, 8. јул Ve r ge s Ja c q u e s, Ju st i c e p o u r le p e u ple S e r b e, La u san ne (Жак Вер жес, Прав да за срп ски народ, Ло за на, 2003). ве р о ват но и сâ м ра з о ча ра н ш т о не ма с рп ск и х злочи на, но ви на ру лон дон ског Деј ли Те ле графа ка же: Ни смо про на шли ни ко га ко је своји м оч и м а ви де о з ло ч и не. 3 Не т р е б а и з о с т а ви ти ни из ја ву бив шег аген та ЦИА Ро бер та Ба е ра ко ју је дао го ди не. Од био сам опет у Бо сни и та да је тре ба ло да вој но о б у ч а в а м о б о с а н с ко - м у с л и м а н с к у с т р а н у... Што се ти че Сре бре ни це, то је врло претерана при ча и ве ли ки број љу ди би ва на жа лост м а н и п у л и с а н... С р еб р ен иц а ј е ј ед н о с т а в н о п о л и т и чк и м а ркет и н г... Мој т ад аш њи ш е ф, ко ји је ина че пре то га био се на тор САД, наја вљи вао је ви ше пу та да се у Бо сни спре ма ве ли ка превара. Месец дана пре наводног гено ци да у Сре бре ни ци ре као ми је, да ће овај г р а д ускор о бит и у ф о к у с у ме д и ја и з ч и т а в ог све та и дао нам ин струк ци је, да поч не мо да позив амо и ок уп љ амо мед ије. К а д с а м п ит а о за што, од го во рио је: То ћеш ио на ко уско ро и с а м в и де т и. Чак је и хо ланд ски вој ни врх не г и ра о све т врд ње о г е но ц и д у. Ге не ра л Ха нс К а узи је 1. а в г у с т а г о д и не п р о т и в р е ч ио м и н и с т ру од б р а не Ј. В о р х у в е ру и и з ја в ио д а по сле пада Србре н и це б о са н ске с рп ске т ру пе нису из вр ши ле ни ка кав ге но цид над му слим а н и м а. Ув ек с е ус т ру чав а м да неког а опт у ж и м да ла же и до сад ни јед ном ни сам упо тре био т у реч а л и у сл у ча ји Ко фи А на на, г е не ра л ног се кре та ра ОУН, то мо рам чак и да на гла сим. Он је у из ве шта ју о Сре бре ни ци ко ји је поднео Ге не ра л ној ск у п ш т и н и 15. но вем бра на осно ву ра н и је усво је не ре зо л у ц и је бр. 52/35 из на вео јед ну стра вич ну лаж До ка зи (о Сре бре н и ц и, п ри мед ба М.И.) оп и су ју сце не не за ми сли вог ди вља штва: хи ља де му шка раца је по гу бље но и за ко па но у ма сов не гробн иц е, с т от ин е м у ш к а р а ц а је з а коп ано ж ив о, м у ш к а р ц и и ж е н е с у с а к а ћ е н и и п о к л а н и, д е ц а у б и ја н а п р ед оч и м а с в о ји х м ај к и, д е д а при си љен да је де је тру свог уну ка. Ово су истинске сцене па кла, пи са не на нај мрач нијим стра ни ца ма људ ске исто ри је. Ту жи ла штво Хашког трибунала је трага ло јер су им би ли по треб ни све до ци да бар не што од то га по твр де али ни кад ни је п р он а ђ е н де д а ко ји је п ри си љ е н д а је де је т ру свог уну ка, ни је про на ђе на ни јед на мај ка пред ко јом је уби је но не ко де те (ни је чак про на ђено ни јед но уби је но му сли ман ско де те), ни су 3 Jan Vi lem Ho nig, Nor bert Bot, S r e b r e n i c a: svedo čan stvo o jed nom rat nom zlo či nu, pre vod s en gleskog Mi lica Krstano vić, Be o grad: Ra dio B92, 1997, 181.

88 88 про на ђе ни ни оса ка ће ни ни ти по кла ни мушкар ци и же не (чак ни у јед ном слу ча ју ни је о т к р и в е н о д а с у С р б и к о р и с т и л и н о ж и л и х л а д но о ру ж је), и з м и ш љ е но је и з акоп ав ањ е ж и ви х м у с л и м а н а... То ш т о је о С р би м а т а д а на за се да њу Ге не рал не скуп шти не ОУН рекао Ге не рал ни се кре тар спа да у стра ни це најм р ачн ије п р о п аг а н д е и з р е ч е н е од о с н и в а њ а ОУН про тив јед ног ма лог и че сти тог европског н а р о д а. К а д Ко фи А н а н до з в о љ а в а с е би то ли ке без оч не не и сти не, што то не би чи нили и му сли ма ни. Не схва тљи во је да се та квом п о н а ш а њу и н е с у в и с л и м о б м а н а м а, ко је т е ш ко т ерет е с рпск и народ и Реп убл ик у Српск у и ко је је пре зен то вао Ко фи Анан ни су, кад су пи са ли о Сре бре ни ци, же сто ко супроставил и ау т о ри Ис т о р и је Ре п у бл и ке Српске. Још је не схва тљи ви је ако они о то ме ни шта не знају, а из гле да да је та ко. Једина значајна европска научна устан о в а ко ја с е б а в и л а с л у ч а је м С р е б р е н и ц е је Кра љев ск и, и ли Хо лан д ск и, ин сти т у т за рат н у до ку мен та ци ју РИ ОД (или НИ ОД Net herla nd s I n st i t u t e for Wa r D o cu me n t a t ion). О н и су не ко ли ко го ди на мар љи во при ку пља ли док у мен т а, и н т е р вју и с а л и и м у с л имане и Срб е и на кон оба вље ног по сла об ја ви ли обим ну сту ди ју (око стра на). Са ра ђи вао сам с њи м а од п р в ог д а н а к а о п р ед с т а в н и к с р п с ке с т р а н е. У њ и х о в о ј с т у д и ј и н е м а н и г о в о р а о ге но ци ду. Ни у јед ном пред ме ту ту жи лаштво Три бу на ла ни је мо гло да се по зо ве или ци ти ра на ла зе хо ланд ских на учника. Нала зи НИ ОД-а ни су ишли у при лог ха шким о б м а н а м а. На кра ју овог по ду жег при ка за слу чаја С р еб р е н и це т р е б а з а к љу ч и т и д а с у б р ој не о б м а н е и ф а л с и ф и к а т и у п о т р е б љ ен и д а б и с е с а т а н и з о в а л и С р б и у Би Х, а С р е б р е н и ц а је глав ни до каз, или глав ни фал си фи кат, о в е л и ком с рп ском з ло ч и н у. Н а ж ало с т н иш т а од то га што оспо ра ва основ не те зе и оп ту жбе му сли ма на и Три бу на ла ау то ри ни су ни поме ну ли. Чак се ни јед ном не упи та ше шта се до г о д и ло и где су не с т а л и с ре бре н и ч к и Ср би и срп ски за ро бље ни ци. Ја сам тих да на био у Сре бре ни ци и 11. ју ла на ула зу у јед ну више сп р атн иц у код пол иц и јске с т ан ице н аш а о и с н и м ио з ак л ан у И ву М и р ко в и ћ, по с лед њу и једину Српкињу ста ру пре ко осам де сет годи на. Сва ко ко ме је ста ло до угле да Ре пу блике Срп ске и срп ског на ро да ду жан је да јавно сти скре не па жњу на број не об ма не, али у ис т о в ре ме и на з а б о ра в ље не и у Сребрен иц и п о б и је н е С р б е. С РП С К И З ЛО Ч И Н И, БЕ ЗА КО ЊЕ И КО РУ П Ц И ЈА Н а ж а л о с т, ау т о р и м а Ис т о р и је као да је по треб на што ло ши ја сли ка не са мо о Сребре ни ци, већ и о са мој вла сти, по го то во прав о с уд н и м о р г а н и м а Ре п у б л и ке С р п с ке. О н и то ис пољавају својим закључком. Неспособно с т ц и ви л н и х в л а с т и д а з а у с т а в е б е з а ко њ е, к ри м и н а л и ко ру п ц и ју и ч а к ч и њ е н и ц а д а с у и са ме би ле њи хов ге не ра тор, са мо су про дубљи в а ле т е ш ко ће. Вл ас т и Реп убл и ке Срп ске би ле су свје сне да би по раз у ра ту, ко ји би прет хо дио или сли је дио по сти за њу нео др жив о г м и р ов н о г с п о р а з у м а, с у ш т и н с к и в о д и о к а о б е с п р а в љи в а њу с р п с ко г н а р о д а у Б о с н и и Хер це го ви ни, а мо жда и ка ње го вом пот пуном про го ну (стр. 259). Тач но је да ору жа ни су коб, по го то во грађански и верски рат, ствар а з а к р им ин а лц е н ајп ог одн ије ус л о в е д а у име ла жног на ци о нал ног или вер ског ин тер е с а ч ин е н а јб р ут а лн иј е з л оч ин е: у б иј ај у, си лу ју, пљач ка ју... Та ко је од иско на. Али је исти на да су се срп ске вла сти то ме упор но с у п р о т с т а в љ а л е. Н а т е р и т о р и ји Ре п у б л и ке Срп ске је то ком ра та, без об зи ра на по не кад те ш ко ста ње на рат иш т има, т уже но и осу ђе но у с уд ов и м а Б а њ е Луке, П р ијед ор а, Ш а мц а, Би је љи не, С а н ског Мо с т а, З в о р н и к а, До б о ја и дру гих су до ва чак и у су до ви ма Ср би је и Ц р н е Го р е в и ш е с т о т и н а л и ц а, м е ђу њи м а и при пад ни ка вој них и по ли циј ских фор мац и ј а, с р п с к е н а ц и о н а л н о с т и з а н е з а ко н и т а х а п ш е њ а и п о ч и њ е н е з л о ч и н е: п љ ач ке, р а з бој ни штва, си ло ва ња и уби ства... У овом текс т у н и је мо г у ће н а в е с т и св е т а к в е с л у ч а је в е, али за до каз да вла сти РС ни су би ле ге не ратор бе за ко ња и л и к ри м и на ла, до вољно је ови х н е ко л и ко п р и м е р а : Основ ни суд у Би је љи ни (пред мет број КТ-1180/93). Ци вил но ли це срп ске нац и о на л но ст и Р. М. оп т у жен го д и не, а осу ђен због уби ства Хај ри је Казић на осам го ди на и шест ме се ци за тво ра. 4 Сан ски мост, 5. де цем бра год. са слу ша ње окри вље ног Г.О. ро ђен го дине по в од ом у бис т в а в ише меш т а н а х р в а т с ке н а ц и о н а л н о с т и и з в р ш е н о у с е л и м а С а с и н а (оп. Сан ски Мост) и Том ши ћи (оп. При је дор). Уби ство ме шта на на ве де них се ла до го во рено је 3. де цем бра на гро бљу при ли ком с а х р а н е у б ијен о г Р. Г. И м е н о в а н и и њ ег ов и 4 Име на осу ђе них, из објек тив них и по знатих раз ло га, да је мо са мо у ини ци ја ли ма.

89 89 са у че сни ци Г.М, Г.М, Г.Б. и Ш.З. су 5. де цембра око 13 ч. из вр ши ли до го во ре на убиства цивилних лица хрватске на ционал ности у знак осве те за смрт њи хо в ог р о ђ а к а Г.Р. Истог да на, 5. де цем бра, око 22 ч. на ве де на л и ц а с у у х а п шен а и п р и в е де н а у п р о с т о р и је в ој не по л и ц и је. З ап исн и к о у виђ ају и зв рше н на ме сту зло чи на и кри вич на при ја ва до ставље ни су Вој ном ту жи ла штву Ба ња Лу ка 16. д е ц е м б р а г о д и н е. Окру жни суд у Ба ња Лу ци. Пред мет број OII-0-K За не чо веч но по ступ а њ е с а з а т в о р е н и ц и м а, з л о с т а в љ а њ е и м у че ње з а т во ре н и к а и у бис т во лог о раша О ме ра Ф ил ип о в и ћ а и Е с а д а Б е н д е р а о с у ђ е н и с у Б.Ж. на ка зну за тво ра у тра ја њу од 14 го ди на, Т.С. на 12 го ди на и Г.З. на 10 го ди на за тво ра. Вр ховни суд РС посту па ју ћи по жал би од бран е д о н е о ј е п р е с у д у д а с е и з м е н е и зр еч ен е к а з н е. Та ко ј е п рв оо п т у ж е н и Б. Ж. к а ж њ е н на 11 го ди на за тво ра, Т.С. на 8 и Г. З. на 6 год и н а з а т в о р а. Ко ма н да Ист оч но - бо са н ског корп у са Вој ске РС, 30. март пов. бр. 22/ Изве штај о кра ђа ма и пљач ка ма имо ви не грађа на срп ске на ци о нал но сти у Поса ви ни (Опш т ина Шама ц) од с т ра не по је д и на ца из Пр вог к р а ји ш ко г ко рп ус а В ој с к е Р С и з в р ш е н а од сеп тем бра до по чет ка мар та Иа ко почи ни о ци ве ли ког бро ја кра ђа нису от криве ни, ипак је утвр ђе но да је бо рац З.С. из Ба ња Лу ке крао и про тив ње га је под не та кри вична при ја ва по чл. 148, став 2, да на Окри вље ни су по истом чла ну за ко на и бор ци М.К. и Б.М. (оба из оп. При је дор) за пљач ку имо ви не из вр шену Против именов а н и х к р и в и ч н а п р и ја в а је п од н е т а 2. м а р т а З а д е л о к р а ђ е п о ч и њ е н о 17. д е ц е м б р а окри вље ни су ка пе тан М.Ђ. и бо рац М.К. (оба из оп. Ба ња Лу ка). Кри вич на при ја ва про тив на ве де них ли ца поднета је 18. фе бруа ра Овај из ве штај је пот пи сао лич но ком а нд а н т Ист очно - б ос а нског ко рп ус а, Војске РС, пу ков ник Но ви ца Си мић. Пред мет број КТ-967/93. Окри вље ни О.Т. оп т у жен зб ог к ри ви ч ног де ла из чл. 36 КЗ РС. Оште ће ни Ан то Ка ме ња шевић. Оп ту жни ца подиг ну та Пр вос т е п е н а п р е с у д а д о н е ш е н а ко јо м је име но ва ни осу ђен на ка зну за тво ра у траја њу 4 го ди не и 6 ме сеци. Другостепена пресу да до не та ко јом је ка зна по већа на на де вет (9) го ди на за тво ра. У в ој н и м и ц и в и л н и м с у д о в и м а Ре п у бл и ке Српске налази с е на с т от ине п р ед ме т а ко ји до ка зу ју да су се срп ске вла сти тру ди ле да спре че зло чи не и да ка зне по чи ни о це криви ч ни х де ла, без об зи ра на ин сти т у ци ју у ко јој се на ла зе, чин или функ ци ју ко ју има ју. Али, ни је ја сно за што ту чи ње ни цу ни су узе ли у об зир ау то ри Че до мир Ан тић и Не над Кецмано вић и што су крив це нео прав да но тра жи ли пре вас ход но у струк ту ра ма вла сти РС. СА РА Ј Е ВО По ме ну ћу још је дан слу чај у ко јем ни је мо гуће прихватити ставове Чедомира Антић а и Не на да Кецманови ћ. То је г ра д С а ра је в о. Глав ни град Бо сне и Хер це го ви не то ком цел о г р а т а з а о к у п љ а о је п а ж њу с в е т с ке ја в н о сти. И по ред то га, из не по зна тих раз ло га, мног е ч и њ ен ице и дог ађаји су п р ећут а н и и а ко је је дан од ау то ра део ра та жи вео у Са ра је ву и б и о ч л а н н ај в и ш е г д р ж а в н о г р у ко в од с т в а Пред се ди штва БиХ. Тре ба има ти у ви ду да је Са ра је во т о ком ра т а би ло по де ље но на с рп ск и и му сли ман ски, ма њи, део гра да. Огром на већ и на с рп ског с та нов н и ш т ва, п ро це њу је се око ли ца, жи ве ла је у срп ском де лу, док с е н а м у с л и м а н с кој т е р и т о р и ји з а т е к л о о ко л и ц а с р п с к е н а ц и о н а л н о с т и. М е ђ у њ и м а, н а ж а л о с т, и н е к о л и к о х и љ а д а б е б а и м а ле деце п р ед ш кол ског у з р а с т а. Н ар едбам а м у с л и м а н с к и х в л а с т и т ој д е ц и и њ и хо в и м р о д и т е љи ма н и је би ло до зв о љ е но да на п у с т е С а р а је в о. З о н а с ар аје вс ко г р ат иш т а и зн ос и л а је, п ре ма екс пе р т и зи с рп ског г е не ра ла Ра до в а на Ра д и но ви ћа, око 250 к ва д рат н и х к и ло ме та ра. 5 Са вет без бед но сти УН до нео је 84 рез о л у ц и је ко је с у с е од н о с и л е н а д о г а ђ а је н а про сто ри ма бив ше ју го сло вен ске др жа ве. Пово дом зби ва ња у Бо сни и Хер це го ви ни дон е т о је 55 р е з о л у ц и ја. О С а р а је в у, д и р е к т н о и л и и н д и р е к т н о, ус в о је н о је 2 0 р е з о л у ц и ја. Тре ба на гла си ти да ни у јед ној од 84 ре зо луц и је н и је у з а ш т и т у у з е т о с р п с ко с т а н ов н и штво... Ни ти је не ка те ри то ри ја, се ло или општи на у БиХ на ста ње на срп ским ста нов ниш т в о м, с т а в љ е н а п од з а ш т и т у Ује д и њ е н и х на ци ја по пут му сли ман ског Го ра жда, Сребрени це или Би ха ћа. У књи зи ко ја је пред мет овог раз ма трањ а до г а ђа ји ма у С ар ајеву посв еће на је не ш т о ма ња па жња не го што је то слу чај са Сре брен и ц о м. П р и к р ај у т е кс т а о С р еб р е н и ц и, н а 5 Ra do van Ra di no vić, La ži o sa ra jev skom ra - t i š t u, Be o grad: Svet knji ge, 2004.

90 90 ис тој стра ни ци, сле ди став:... Слич но је би ло и са зло чи ни ма ко је су срп ске сна ге навод но из вр ши ле у Са ра је ву. По ред че сто не селек т и в ног б ом б а р до в а њ а у ко ји м а с у г и н у л и и па ти ли ци ви ли и срушене грађевине велике у м је т н и ч ке и и с т ор и јс ке в р едн ос т и, п од с у мњ ом с у о с т ал и н а в од н и з ло ч и н и с рп ск и х ар т и ље ра ца у ул иц и Васе М иск ина и на Мар к а ла ма, ко ји су с е до г о д и л и у в ри је ме к а да се оч е к и в а л а в ој н а и н т е р в е н ц и ја СА Д и б и л и и скор иш ћ е н и од с т р ан е б ош њ ачко г в о ђс т в а у п ол ит и ч ке с в рхе... Н а кон т е кон с т а т а ц и је сле ди: У Са ра је ву су обје стра не вр ши ле јези ве злочине над ци ви ли ма дру ге на ци о нално сти. По себ но су би ли те шки зло чи ни српске па ра вој ске у са ра јев ском на се љу Гр ба ви ца. Је зи ве про го не пре жи вје ле су де се ти не хиљ а д а С р б а к о ј и с у о с т а л и у м у с л и м а н с к и м на се љи ма гра да (стр. 273). А у Са ра је ву се по и ме н и ч но спом и њ е и Је да н од по зна т и ји х з ло ч и н а ц а С р би н Ве с е л и н Вл а хо ви ћ Б а т ко. Мо ж да не ма см ис ла да с т а л но п р о т и в р е ч и мо ау то ри ма чим они по ме ну не ку срп ску криви цу. Ве ру јем да у овом слу ча ју мо же би ти с в р с и с ход н и је о с в р н у т и с е н а д о г а ђ а је ко ји ни су поменути или којима није посвећена потреб на па жња. К ако оце н и т и, и л и з а ш т о п р е ћу т а т и, чи ње ни цу да је 29. мар та го ди не баш у Са рајеву у т ок у о т ворене побуне наоружан и х муслиман ских се це си о ни ста одр жан ју гос лов е нск и конг р е с с рпск и х и нт елект уал ац а. Је су ли се Ср би то ина ти ли, што им се че сто де ша ва, или су не про ми шље но иза бра ли погре шно и вре ме и ме сто Кон гре са? К ако п р о т у м а ч и т и ч и њ е н и ц у д а с у м у с л и м а н и в е ћ у п р в ој р а т н ој г о д и н и у би л и ви ше С а рај л и ја с рп ске на ц и о на л но с т и не го уста ше за вре ме Дру гог свет ског ра та и чети ри године НДХ и сво је вла да ви не. По злочи ни ма над Ср би ма Са ра је ва Али ја Изет бег о ви ћ је, ви д и мо, у в е л и ко н а д м а ш ио св ог по злу по зна тог прет ход ни ка др Ан ту Павелића. С а р а ј е в о ј е б ил о п р ес т он иц а џ их ад а у Евро пи. Већ на пр ву го ди шњи цу сти ца ња са мо стал но сти БиХ, 6. апри ла Али ја И з е т б е г о в и ћ је п о с т а о п р в и н о с и л а ц в е л и ке в е р с к е н а г р а д е К р а љ Ф е ј с а л д о б и ј е н е у С а у д и ј ској А р абији з а успеш но пок р ет ањ е и во ђе ње вер ског ра та џи ха да у Евро пи. Верску ком по нен ту ра та по ми ње и пи сац Предго во ра у овој књи зи др Дар ко Та на ско вић. И он и с т иче п р ис ус т в о џ их ад а : Ра т у Б ос н и и Хер це го ви ни је сте и вер ски рат, што ће ре ћи да га мно ги му слимани доживљавају као џихад. Ни ви ше, али ни ма ње од то га. Бар за с а да. 6 По јед ном тур ском ли сту Али ја Изетбе го вић је не са мо во ђа џи ха да, већ и ви ше од то га: Ни на Ис то ку ни на За па ду ни је по стојао чо век ко ме је Алах од ре дио та кво зна ње и и с т о р и ј с к у у л о г у... Њ е г а н а з и в а ј у к р а љ е м ис л а мске и де о ло г и је З а п а д а Ко зна ка ко би се све то са исла мом у БиХ, па и у Евро пи окон ча ло да ни је би ло срп ског от по ра. З а ш т о и г но р и с а т и с у р о ву ч и њ е н и ц у да су се у м у сл и ма н ском де л у г ра да на ла зи ла 123 ко н ц е т р а ц и о н а, п р и в а т н а и л и д р ж а в н а, ло го ра са по ви ше хи ља да срп ских за тво рени ка. Ту су ре ги стр о ва не и јав не ку ће са српск и м р о би њ а ма у ко ји ма су си ло в а не и ма ло л е т н е с р пс ке д е в ој ч и ц е и с т а р иц е од п р еко ше зде се т г о д и на. Док умент ац ион и цент ар РС з а ис т р аж ив ањ е р а тн и х з лоч ин а н а д С рбим а у БиХ об ја вио је адре сар не ких јав них ку ћа на под ру ч ју С а ра је в а. 8 У том спи ску су хо тел З а г р е б, с п е д е с е т з а т в о р е н и х С р п к и њ а ; Спорт ски цен тар Зетра с триде сет не срећн и х ж е н а с р п с к е н а ц и о н а л н о с т и ; у к а ф и ћ у Бор са л и но би ло је де се т же на; Гра ђе ви н ск и фа кул тет је имао сто ти ну, а Сту дент ски дом Бје л а в е т р и д е с е т же н а. З а р а з л и к у од п р е т ход н о г с л у ч а ј а у срп ском Са ра је ву ни је би ло ни ло го ра за мусли ма не ни јав них ку ћа са му сли ман ским роби ња ма. Нор мал но је пи сци ма по ста ви ти пита ње за што ту чи ње ни цу бар ни су по ме ну ли? Ма сов не гроб нице се највише при крива ју и још увек ни су све про на ђе не. У де лу гра да ко ји је за вре ме ра та био под му сли манс ко м у п р а в о м о т к р и в е н о је и е кс х у м и р а н о ви ше де се ти на ма сов них гроб ни ца. По ме нимо, са мо као ну жан до каз, гроб ни цу на српском г ро бљу Лав ко ја је екс ху ми ра на но вем бра и у ко јој су п ро на ђе на т е ла 36 по кој н и ка, у г робн и ц и о т ко па ној г о д и не на ђе н и су по смрт ни оста ци 16 осо ба. Кра јем исте год и не о т ко п а н а је и т р е ћ а м а с ов н а г р о би ц а н а овом гро бљу са по смрт ним оста ци ма 41 особе. На гро бљу села Чемерно откопа на је гробни ца с по смрт ним оста ци ма 20 срп ских жр тава. Да оста ле не на бра ја мо. Две нај ве ће мас о в н е г р о б н и ц е с у р е к а М и љ а цк а и б е зд а н 6 Дар ко Та на ско вић, Џи хад у Бо сни и Херце го ви ни: при вид или ствар ност. 7 Ва кит, 20. јун До ку мен та ци о ни цен тар РС за ис тра жив а њ е р а т н и х з л о ч и н а, Б а њ а Лу к а : Ко н т и н у и т е т стра ти шта и ло го ра, Ба ња Лу ка: До к у мен та ц ио н и це нт а р Реп уб л ике С р пс ке з а и ст р аж и в а њ е р а т н и х з л о ч и н а,

91 91 Ка за ни на Тре бе ви ћу. Још се не зна ко ли ко је сто ти на уби је них Ср ба ба че но у без дан Каза ни или у та ла се че сто мут не Ми љацке (према Му нибу Алибабићу, начелнику му слиманске Слу жбе др жав не без бед но сти, на Ка зани ма је уби је но са мо Ср ба. Дру ги ве штак Вој ног су да у Са ра је ву каже да по стоје по да ци за 887 Ср ба уби је них на том ме сту. До д а н а с с у и з в а ђ е н и по см р т н и о с т а ц и с а мо 29 п о кој н и к а). К а з а н и ћ е з а с а р а је в с ке С р б е оста ти бол на успо ме на и не из ве сност за сва в р е м е н а. У срп ском делу Са ра је ва не ма масовних гроб ни ца и за што то бар та ко ђе не помен у т и. Ис т и н а, у св о јој к њи з и ау т о ри к аж у П о с е б н о с у б и л и т е ш к и з л о ч ин и с р пс к е п а р а в ој с ке у с а р а је в с ком н а с е љу Грб а в и ц а. У та квим слу ча је ви ма обич но оста ју са чу вани бар не ки до ка зи, а то су нај че шће ма совне гроб ни це. Не знам чи ме би још, ако не ма ма с овн и х г р о б н ица, ау т о ри мо гл и да до к а ж у ту сво ју тврд њу. По р ед п р е т ходн и х, м о ж д а с у в оп а рн о и ч и нов н и ч к и, н ав е де н и х ч и њ е н и ц а г р е х би био да не ка же мо и још по не што што је зна чајно за тај град и по сма тра но раз до бље г о д и н а. а) По ђ и мо од н а в од н е б л о к а д е и х у м а н и тар не ка та с т рофе. По ко љи из вр ше н и п р ви х ме се ци по сле сти ца ња ме ђу на род ног при знањ а у с рп ск и м на с е љи ма на пе ри фе ри ји г ра да и околн и м с ел им а Гр аховиш т у, К ас ат и ћ им а, Ле д и ћ има, Чеме рном, Кр т и на ма, По фа л и ћ и м а, П р е с је н и ц и, То ш и ћ и м а, М л и н и м а и још бар де се так дру гих у око ли ни, ди гло је на но ге и по бу ни ло ме шта не срп ске наци оналн о с т и н е с а м о С а р а ј е в а, в е ћ з н а т н о ш и р е г окол ног под руч ја. Ни су се Ср би у се ли ма око Са ра је ва п рих ват ил и ору ж ја да би бло к и ра л и г ра д, и л и и з а зв ал и х у ма н и т ар н у к а т а с т р о фу, в е ћ д а б и з а ш т и т и л и с в о ја с е л а, п о р о д и ц е и има ња. Они ни су чекали одлуке и дирек тиве свог ру ко вод ства већ су се при хва ти ли оруж ја да би оп ста ли. То им је би ло мо гу ће јер срп ска се ла и срп ски за се о ци у ме шо витим се ли ма до ми ни ра ју око гра да (од 340 сеос к и х н ас ељ а, е тн и чк и ч и с т о с р п с к и х је 10 5, му сли ман ских ско ро ду пло ма ње 59, а ме шови тих, срп ско-му сли ман ских, срп ско-хр ватских и сл. 176). Дру га чи ње ни ца ко ја је у з н е м и р и л а С р б е у с е л и м а о ко С ар ај ев а ј е п он а ш а њ е м е ђ у н а р од н и х м и р о в н и х с н аг а У Н П Р О Ф ОР- а. О в е сн а г е н и с у н и по к у ш а ле да за шти те срп ско ста нов ни штво од му слиман ских зло чи на. Да су се ан га жо ва ли у зашти ти срп ских се ла и срп ског ста нов ни штва не би ме шта ни мо ра ли са ми да се бра не, а ти ме не би до шло ни до тзв. бло ка де Са ра јев а. Б л о к а д а С а р а ј е в а ј е у с п у т н а ш т е т а к о ј у с у п р о у з р о к о в а л и с а м и м у с л и м а н и с в о ј и м зло чи ни ма. б) Док су се рас плам са ва ли ору жа ни суко б и и в о д и л е же с т о ке б о р б е с р п с ке в л а с т и су на сто ја ле да у свом де лу гра да за шти те станов н и ш т в о. До з в о л и л и с у с ло б од у к р ет а њ а, ш т о з н а ч и и с л о б о д а н од л а з а к и з С ар ај ев а. Тиме с у и с п у н и л и и в а ж н у о б а в ез у и з међуна род ног ху ма ни та р ног пра ва по ко јој се циви ли ма мора омогућити да напусте подручје о ру ж а н и х с у ко ба. Му с л и м а н и с у, н а р а в но, и с ко р и с т и л и т у м о г у ћ н о с т и н а п у с т и л и д е о гра да под срп ском упра вом. Исто су учи ни ли и мно ги Ср би. У гра ду су оста ли углав ном бор ци и њи хо ве по ро ди це. Ме ђу тим, из вр тањем чи ње ни ца, по зна тим ме диј ским ин жењ е ри н г ом, о б манама и в еш т и м з ло на ме р н и м м а н и п у л а ц и ја м а, х у м а н и по с т у п а к с р п с к и х вла сти ока рак те ри сан је као ет нич ко чи шћење. У му сли ман ском Са ра је ву ме шта ни српс ке н а ц и о н а л н о с т и с у б е з о б з и р а н а у з р а с т, пол или здрав стве но ста ње, при сил но за држа ни. То је био нај дра стич ни ји при мер ус краћи ва ња еле мен тар них гра ђан ских пра ва једној е т н и ч кој за јед н и ц и у Евро п и по сле Д ру гог св е т ског р а т а. З а п р и п а д н и ке д ру г и х н а ц и ја ка пије муслиманског Сарајева биле су широм отво ре не. Већ по чет ком ра та по себ ним х у м а н ит а рн и м кон в о ји м а и а ви о н и м а, под за шти том Цр ве ног кр ста и ра зних ху ма нита р них ор га ни за ци ја град су на пу сти ли Јевре ји и Сло вен ци, а с њи ма и оста ли ко ји су хте ли да на пу сте глав ни град БиХ. Ср би ма је з а п о к у ш ај н а п у ш т а њ а т е р и т ор ије г р ад а п р ет ил а с м р тн а к аз н а. Д а б и и р он иј а б ил а пот пу на српски таоци и затворе ни ци по лог орим а би л и с у је д и н и до к а з м у л т и е т н и ч ког и мул ти кул тур ног Са ра је ва. У глав ном граду БиХ, на сра мо ту вла сти и број них ме ђун а р од н и х о р г а н и з а ц и ја, с р п с к а д е ц а, п а ч а к и бе бе, би ли су та о ци све до про ле ћа г о д и н е. в) Гра на ти ра ње му сли ман ског де ла Сар а је в а з аок уп љ а ло је по с е б н у п а ж њу св е т ске и до ма ће јав но сти то ком це лог ра та. То је потра ја ло чак и кад је от кри ве но да су са ми мус л и м а н и и н с ц е н и р а л и м н о г е е кс п л о з и је п о гра ду, као што је био слу чај са екс пло зи ја ма у Ул и ц и Ва с е М и ск и на, на п и ја ц и Мар к а ле и н а д руг и м мес т и м а. О н и с у, т а ко ђ е с у п р о т но од ред бама међународог х уман ит ар ног п ра ва,

92 92 за сво је по ло жа је ма сов но ко ри стили цивилне објек те с ко јих су деј ство ва ли на срп ски део гра да. Ја ну а ра енер гично је реаговао ко ман дант УН ПРО ФОР- а фран цу ски гене ра л Фи л и п Мори он, ко ји је та к во по на ша ње о к в а л и ф и ко в а о к а о к у к а в и ч ко. Њ е г а је р а з љу т и л о ш т о с у п р и п а д н и ц и А р м и је Би Х и з к ру г а Ко ше в ске б о лн ице б ац ач им а од 82 м м деј ство ва ли по Срп ском Са ра је ву и на тај начин провоцирали српску артиљерију, а болни цу претворили у ле ги ти ман циљ. Ин те ресан тан је и на ред ни слу чај. По сле му сли манског и нт ензи вног вишечасовног г ранат ирања н е к о л ик о с р пс к и х н а с е љ а и у ж е г г р а д с к о г је зг ра с рп ска ар т и ље ри ја је у з врат ном ва т ром д е ј с т в о в а л а, п о р е д о с т а л о г, и н а к о м а н д н о м е с т о 2. б а т а љ о н а 2. б рд с ке б р и г а д е П р в о г кор п у са Ар м и је Би Х ко је се на ла зи ло у зг ра д и деч јег об да ни шта Пче ли ца у Ули ци Свет о з а р а М а р ко в и ћ а н а Ко ш е в с ком б р д у. Де ц а н ис у д ол аз ил а у о бд ан иш т е од к ако с у поче ле б о р б е у г р а д у. З а не м а ру ју ћ и т у ч ињ ен иц у з а п а д н и ме д и ји, п р ед с т а в н и ц и ме ђу н а р од не з а јед н и це и У Н П Р О Ф ОР- а ја в љ а ју д а с рпск а а рт иљ е ри ја г р а н ат ир а дечје о бд ан иш т е, а не по ми њу да је то ко манд но ме сто му сли манс ке а р т и љ е р и је. Или слу чај ко ји се до го дио 17. ју ла п ри л и ком по с е т е Д а гл а с а Хе р д а, б рит а нског м и н и с т р а и н о с т р а н и х п о с л о в а. Д ог ађ а ј ј е о п и с а о т а д а ш њи ко м а н д а н т У Н П Р О Ф ОР- а у Би Х, канадск и ге не ра л Лу ис Ме кен зи: Ка да је Да глас Херд (Do u glas Hurd) сти гао, би ло је при сут но де сет до пет на ест при пад ни ка Те ри т о ри ја л не од бра не са св а ке с т ране улаз а у згра ду, као не ка вр ста по ча сне стра же. Чим је п р о ш а о г л а в н а в р а т а, г р у п а п р и п а д н и к а Те ри то ри јал не од бра не са де сне стра не улаз а п р и д р у ж и л а с е с в о ји м ко л е г а м а н а л е в ој стра ни, и сви су кре ну ли ка за пад ној стра ни з г р ад е и с т а л и у з ак л о н. Т р ид ес е т с ек у нд и к а с н и је, д е с е т м и н о б а ц ач к и х п р о је к т и л а је п а л о о к о П р е д с е д н и ш т в а, и с е д а м н е в и н и х гра ђа на је по ги ну ло и озбиљ но оса ка ће но. Пар већ при пре мље них ам бу лант них ко ла и камер ман ло кал не те ле ви зи је јур ну ли су с источне с т р а не зг р а де на мес т о нес р еће, пок уп ил и и с н и м и л и п о г и н у л е и р а њ е н е и од в е з л и у п р а в ц у б о л н и ц е. Но р м а л н о, з а т а ј г н у с н и м у сл и ма н ск и по с т у па к и с т ра да ње нед уж н и х п р о л а з н ик а н а у л и ц и, б е з и к а к в е к р и в и ц е, о п т у ж е н а је с р п с к а а р т и љ е р и ја. П и т а њ е је ко ли ко је са ра јев ских му сли ма на у та квим и слич ним си ту а ци ја ма уби је но да би се створ и л а л а ж н а с л и к а о с р п с к о м г р а н а т и р а њу ци вил них обје ка та. Још увек јав ност не схвата ко ли ко су Ср би би ли опре зни при сва ком д е ј с т в у с в о је а р т и љ е р и је. П р о т и в н о т в рд њ а м а с т р а н и х м е д и ја и т у ж и л а ш т в а Х а ш ко г т р и бу н а л а с р п с к а в ој ска је то ком ра та кад год је мо гла из бе га ва ла деј ства по ци вил ним објек ти ма, чак и кад су ц и в и л н и о бје к т и п о с т а ја л и л е г и т и м а н ц и љ. То је с а ч у в а ло С а р а је в о од т е ш к и х р а з а р а њ а к а к в а с у п р е т р п е л и Мо с т а р, а д е л и м и ч н о и Дер вен та. За раз ли ку од тих гра до ва ни једн а с т а м б е н а з г р ад а у С ар ајеву н и је р а з о р е н а и п р ет в ор ен а у р уш ев ин у. С р пс к а в л ад а ј е по себ ном од лу ком, ко ју по се ду је и ту жи лаштво Хашког три бу на ла, за бра нила бомбардова ња ци вил них згра да. Ко ли ко је из бе гав а л а д а г р а н а т и р а с т а м б е н е о б ј е к т е с р п с к а ар т и ље ри ја је у ис т ој ме ри и з бе г а ва ла да г а ђа к ул т у р не, ве р ске и ис т о ри ј ске спо ме н и ке. Од спо ме ни ка кул ту ре у гра ду је са мо де ли мичн о о ш т е ћ е н а, а л и н е од с р пс к е а рт иљ ер иј е, Град ска већ ни ца у којој се налазила и Градска би бли о те ка. У по жа ру ко ји су под мет нул е ло к а л н е м у с л и м а н с ке в л а с т и и з г о р е л е с у ис кљу чи во књи ге срп ских ау то ра и ћи ри лицом ш т а м па на издања. Ос т ала издања, а нек и по ми њу и чу ве ну је вреј ску Ха га ду, претход н и х д а н а с у с к л о њ е н а н а с и г у р н о м е с т о. Ко л и ко с у ц и ви л н и о бје к т и би л и з а ш т и ће н и од арт иљерије Вој ске Ре п у бл и ке Српске мог у д а д о к аж у и с ач у в а н е џ а м и је и л и б е н з и н с ке с т а н и ц е. У С а р а је в у с е н а л а з и п р е ко д в е с т а џ а м и ја, а л и н и јед н а н и је р а з о р е н а од с рп ске ар ти ље ри је то ком ра та. То се од но си и на бензин ске пум пе ко јих је у Са ра је ву био ве лик б р ој. Му с л и м а н и у џ а м и ја м а н и с у и м а л и н е са мо ци вил них, већ ни вој них, жр та ва чак ни он да кад је уо че но да се на ви со ким ми на рет и ма с к ри ва ју снај пе ри с т и и л и и з ви ђа ч и ко ји с у усмер ав ал и де јс т в а м ус л им а нск и х т опов а и мино ба ца ча приликом гранати ра ња српских де ло ва гра да. У му сли ман ском де лу гра да је еви дент ирано п ре ко ле г и т и м н и х ц и ље ва. Ме ђу њи ма је и 275 обје ка та ко ји су ис кљу чио кори ш ће н и за вој не по т ре бе. Ти објек т и су би л и ме т а в еом а успеш ног дејс т в а с рпског т еш ког на о ру ж ањ а. За хт е ви У Н П РО Ф ОР- а, односно ме ђу на род не за јед ни це, па и Са ве та без бед нос т и, м о т и в и с а н и с у н а м е р о м д а з а ш т и т е т е м у с л и м а н ске в ој не о бјек т е, њи хо в е ко м а н де, ма г а ц и не, к а сар не и и н с т а ла ц и је. Све ш т о су УН ПРО ФОР и ОУН пред у зи ма ли а то је и н е к о л и к о Ре з о л уц иј а С ав ет а б е з б е д н о с т и и Н А Т О б о м б а р д о в а њ а п о л о ж а ја В ој с ке Р С

93 93 и м а ло је з а ц и љ д а с рп ско т е ш ко н а о ру ж а њ е уд а љи од м у с л им а нс к и х о бјек ат а, м аг ац ин а и ко ма н д и, од но сно да се сма ње м усл и ма нск и вој ни гу би ци. И у овом слу ча ју је УН ПРО Ф ОР н аруш ио св оју не у т р а л но с т и с т а вио с е у с л у ж бу м у с л и м а н с к и х р а т н и х и н т е р е с а. За хва љу ју ћи ви ше го ди шњој про паг а н д н ој к а м п а њи, о б м а н а м а и с а т а н и з а ц и ји Ср ба јав ност је то ком ра та из за пад них пропа гандних извора добијала лажну слику о Сар а је в у. Не м и л о с рд н о с у а н а т е м и с а н и С р б и. У све ту је због Са ра је ва, а по том и Сре бре ниц е, г о д и н а м а в л а д а л а о п ш т а х и с т е р и ја п р о тив све га што је срп ско. Мо жда је пре ви ше па жње да то Сараје ву, али тај град је био цен тар све га што се до га ђа ло у БиХ. На сто јао сам да што ви ше са жмем, али је пре ве ли ка и ве о ма ра зно врсн а до к у мен т а ц и ја о з би в а њи м а у т ом г р а д у. ОП Ш Т И У Т И СА К У по гла вљу Гра ђан ски рат у БиХ што је пред мет ове ана ли зе из о ста вље не су, као и у слу ча ју Са рајева, мно ге чи ње ни це од кап и т а л н е в р ед н о с т и ко је у з н а т н о в е ћ ој м е р и а ф и р м и ш у п о је д и н е а к т и в н о с т и з н а ч ај н е з а на с т ана к, од бран у и у глед Реп убл ике Срп ске. Те шко је, а мо жда и не пра вич но, па мо жда и н е м ог у ћ е, б и т и н еу т р а л а н п р и о п и с и в а њу стра да ња љу ди. По го то во сво јих су на род ника. Два ау то ра као да у том слу ча ју ни су имали не ке ве ће про бле ме и пре ко све га су прела зи л и не ис ка зу ју ћ и сво ја осе ћа ња. То је т е ш ко с х в а т и т и. Н и с у п о з н а т и р а з л о з и з а ш т о су из у зет но ма ло пажње посвети ли злочинима над Ср би ма и срп ским жр тва ма, ка ко на гло б а л ном п л а н у т а ко и у с л у ч а ју по јед ин и х оп шти на или гра до ва. Ис ка зан је са мо укупан број за сно ван на јед ном му сли ман ском и јед ном срп ском из во ру, али не и де таљ ни је: н п р. у Му с л и м а нско -х р в а т ској ф е де р а ц и ји у од но су на Ре пу бли ку Срп ску или по оп штина ма (уистину, ни један од коришће них извора ни је до вољ но по у здан). За што су изо стављени колективни злочини. Могло се дета љно оп и с а т и сви х 341 и з в р ше н и м а с овн и з лоч и н, пр вен стве но по ко љи у пре те жно срп ским сеос к и м н а с е љи м а. С у п р о т н о ов а к в о м од н о с у, д р ж а в н и о р г а н и и Ју г о с л а в и је и Ре п у б л и ке С рп ске с у од п р в ог д а н а по св е т ил и и зуз е тно ве ли ку па жњу срп ским жр тва ма. То по тврђу је и п р ви з в а н ич а н до к у ме н т ко ји је Вл а д а С а в е з н е Ре п у б л и ке Ју г о с л а в и је, с п о тп ис о м п р е д с е д н и к а Доб р иц е Ћ ос ић а, п од н ел а С а ве т у без бед но ст и ОУ Н 2. јуна го д и не. То је Меморандум о ратним злочи ни ма и злочи ни ма ге но ци да у Ис точ ној Бо сни (оп штине Бр а т у н а ц, С ке л а н и и Ср е б р е н и ц а) п р о т и в срп ског на ро да, од апри ла до апри ла Ови м до к у мен т ом з ло ч и н и на д Ср би на п р ес т а л и с у д а бу д у ло к а л н и, б о с а н ск и, и л и ј у г о с л о в е н с к и п р ед м е т и н т е р е с о в а њ а. О н и су ин тернациона ли зо ва ни. У по менутом мемо р а нд ум у н ав е де н а с у и ме н а св и х с р п ск и х жр та ва, називи и де мо граф ске карактеристике у н и ш т е н и х с е ла и и ме на л и ца одг ов орн и х з а т е з лоч ине. У не по с р ед ној в е зи с а с рп ск и м стра да њи ма и те ро ру над срп ским ста нов ниш т вом у тој би вшој југословенској реп убл иц и је не ко л и ко и з о с т ав љен и х и л и са мо по вр ш но по ме ну тих чи ње ни ца ко је та стра да ња, директ но или ин ди рект но, до ка зу ју: Н и је по св е ће н а ско р о н и к а к в а п а ж њ а из не на ђу ју ће ве ли ком бро ју ма сов них гробни ца у уну тра шњо сти БиХ с по смрт ним остац и м а ж р т а в а с р п с к е н а ц и о н а л н о с т и. П р в а о т к и ћа и о ткопавања а ко и зузмемо масовн у гроб ни цу с два на ест ба ња луч ких бе ба по чела су но вем бра го ди не и тра ју до да нас. 9 Све ове г р обн ице су не об ориво све до ча н с т во о с т р а в и ч н о м т е р о р у к о ј е м ј е б и о и з л о ж е н срп ски на род у свим де ло ви ма БиХ где су влада ле му сли ман ске и хр ват ске вла сти и ору жане фор ма ци је. Чак ни чи ње ни ца да је реч о п р е ко с т о м а с ов н и х г р о б н и ц а н и је б и л а д о вољ на да при ву че па жњу ау то ра. Или они за т о н и с у н и з н а л и. П рв е г р о бн иц е н а с т а л е с у у По са ви ни (Бо сан ски Брод 55 те ла) и Дервен та (две гроб ни це 19 и 6 те ла), већ апри ла и ма ја ме се ца при ли ком упа да хр ватс к и х р ег ул а рн и х и п ар ав ојн и х је д и н и ц а н а 9 С т р а д ањ е б еб а д ог од ил о с е у Од ељ ењу з а и н т е н з и в н у н е г у б а њ а л у ч ког по р о д и л и ш т а ус л ед не до стат ка ки се о ни ка у ин ку ба то ру. До ста ву ки сеони ка бол ни ци у Ба њој Лу ци из Бе о гра да ва зду шним пу тем није одобрио Савет безбедности ОУН. Узалуд је по са да ави о на с ки се о ни ком да ни ма де жура ла на бе о град ском ае ро дро му, одо бре ње од Сав е т а б е з б ед н о с т и н и је д о б и је н о и б е б е с у п о м р л е. Лет ов е с р п с к о г ц и в и л н о г а в и о н а с п р е ч а в а л и с у амерички ловци. Превоз друмовима нису дозволил е х р в а тс к е и м ус л и м а н с к е о р у ж а н е ф о р м а ц и ј е. Од 14 бе ба уз ра ста од све га не ко ли ко ме се ци ко јима ро ди те љи још ни су сти гли да да ју име на, 12 је пре ми ну ло гу ше ћи се у ин ку ба то ру услед не дос т ат ка к исеон ика. См р т 12 бањал у чк и х бе ба ч и ји р о д и т е љи н и с у б и л и и с к љу ч и в о С р б и о г о р ч и л о је и з а п р е п а с т и л о д о м а ћу ја в н о с т. О в о је т и п и ч а н п р и м е р у д р у ж е н о г з л о ч и н ач ко г п о д у х в а т а.

94 94 те ри то ри ју Бо сне и Хер це го ви не и више поко љ а л о к а л н о г с р п с ко г ц и в и л н о г с т а н ов н и штва из вр ше них у По са ви ни, за пад ној Херцег овин и и на Куп реш кој висора вн и. 10 Према ме н и т ре ба ло је из не т и све ч и ње н ице за свак у ма сов ну гроб ни цу са де таљ ним опи сом ло каци је, бро јем про на ђе них те ла, да ту му от коп ав ањ а. И н аше р е ке, Д р и н а, С а в а, Не р е т в а, Ун а, М и љ а ц к а с у м а с ов не г р о б н и це и н и к а д се не ће сазнат и ко ји су по кој н и ц и, и л и ко л и ко је по кој н и ка на тај на ч и н окон ча ло свој ж и вот. То је раз лог што је у се ли ма и оп шти на ма дуж њи хо вих оба ла про на ђе но знат но ма ње ма сов них гроб ни ца не го у уну тра шњо сти. З ан ем а р е н а је ч и њ е н и ц а о по с т о ја њу огром ног бро ја ло го ра за Ср бе. Пре ма по дац и м а б е о г р а д ског Ко м и т е т а з а п р ик уп љ ањ е до к у мен ат а о и зв р ше н и м з ло ч и н и м а п р о т и в чо веч но сти и ме ђу на род ног п ра ва, ко ји је ф о рм ир а л а ју г ос ло в е н ск а в л а д а и уд ру же њ а л о г о р а ш а Ре п у б л и ке С р п с ке, е в и д е н т и р а н о је 520 ло го ра (од то га су 123 већ по ме ну та у случају Са ра је ва). Нормално је било и ово дет а љ н и је об ра д и т и и п ри ка за т и по оп ш т и на ма мре жу и адре сар ло го ра за Ср бе у БиХ. Де сети не хи ља да на ших су на род ни ка је пре тр пело стра хо ви ту тор ту ру, огро ман број же на је си ло ва но, а све то је у овој књи зи за не ма рен о. У м у с л и м а н с ко м л о г о р у у Би х а ћу, в е р о в а т но у ло г о ру Лу к а, з а т в о р е н а је и у м р л а по г о д и н а м а с т а р о с т и и с т о р и ј с к а л и чн о с т. То је Бо ја Ке ња ло, ро ђе на у се лу Ра чи ћи, ухап ше на и спро ве де на у ло гор где је и умр ла ок то бра го ди не. Са мо мон стру ми мо гу д а х а п с е и з а т в а р а ј у же н у с т а р у 10 6 г о д и н а. А к а к в и с у љу д и, њ ен и с ун ар одн иц и, који је и не по ми њу. Мо жда вре ди по ме на и чи ње ница да су за зло чи не над Ср би ма у ло го ру Чел еб ић и о с у ђ е н и ко м а н д а н т л о г о р а Зд р а в ко Му цић Па вао на де вет го ди на и ње го ви најбли жи са рад ни ци Ха зим (Ибро) Де лић на 18 го ди на и Есад Лан џо на 15 го ди на за тво ра. Док у м е н т а ц и ј у и с в ед оке з а з л оч ин е у т о м ло г о ру п ри п р е м и л и с у и Х а ш ком т рибун ал у п од н е л и З а в и ч ај н и к л у б Ко њи ч а н а, Це н т а р за ис тра жи ва ње злочина над српским народ о м и з Б е о г р а д а и Уд р у ж е њ е л о г о р а ш а Р С 10 Под с е т и ћ е м о д а с у у т ој а г р е с и ји Ре п у б л ик е Х рв а тс к е н а Б и Х у ч ес т в ов ал е р ег ул а рн е је ди ни це: 106. бри га да из Оси је ка, спе ци јал на јед ин иц а Жу т и м р а в и з Вуков ар а, 101. з аг р еб ачк а б р и г а д а, с т у д е н т с к а б о ј н а К р а љ То м и с л а в и з З а г р е б а, б ој н а З р и њ с к и и з З а г р е б а, је д и н и ц а з а п о с е бн е з ад а тке М У П Реп уб л ике Х рв а тс ке и б р и г а д а З б о р а н а р од н е г а р д е). ко ји жи ве у Ср би ји. То су пр ви и ду го го дина и једи ни зли ков ци осу ђе ни за зло чи не над Ср би ма у БиХ. У Бе о гра ду је 2. но вем бра Ви ши суд осло бо дио по свим тач ка ма оп тужни це Ами ра Хон ду та ко ђе окри вље ног за зло чи не над за тво ре ни ци ма у ло го ру Че леби ћ и. По ме н у т и Ко м и т е т је сп р о в е о је д и но д а с а д а п о з н а т о н а у ч н о и с т р а ж и в а њ е м е ђ у ло го ра ши ма ко ји су би ли за тво ре ни у ло гори ма БиХ. Тај на уч ни рад о љу ди ма ко ји су би ли у логорима сâм по себи завређује посебну па жњу. Ко мисију су сачињавали професори Ме ди цинског фа кул те та из Бе о гра да: двоји ца спе ц и ја л и с т а за суд ск у ме д и ц и н у и је да н пси хи ја тар, а ис тра жи ва ње је оба вље но у мести ма у ко ји ма се мо гла сре сти с бив шим зат во ре ни ци ма: Шам ц у, Брч ком, Тре би њу, Јај ц у, Де р вен т и, Звор н и к у, Мо д ри ч и, Б е о г ра д у, Бањој Лу ци, Ко тору Ва ро ши и Те сли ћу. Са мо у По сави ни је том при ли ком ис пи тан 91 ло гораш. На ла зи ко ми си је су са же ти у три основ не те зе: а) Не по сто је до ка зи да су жр тве тор тур е п р е у в е л и ч а в а л и с в о је п а т њ е, н а п р о т и в, на с т о јал и су да з аб ораве и л и сак ри ју све ш т о с у д о ж и в е л и. С ећ ањ а с у б ил а п он иж ав ај ућ а и ве о ма бол на, б) Жр тве тор ту ре ни су са мо з ар о б љ е н и ц и в л а с т и т о г б о л а, н ег о и з ар о б љ е н и ц и н а ше с а в е с т и, а ко п р е м а ф е но ме н у т ор т у ре осећ амо ра в но д у ш нос т и а ко за ње не жр тве ни шта не чи ни мо, в) Фи зич ки бол се з а б о ра ви, ра не с е п р е б о ле, ве ћ и на с е сна ла зи и без пси хи ја три је, али се ћа ње на му ке и пони же ња, као и ту га оста ју за у век. З н а т н о в и ш е п а ж њ е з а в р е ђу ј у о б и м и п о с л е д и ц е Н АТ О б о мб а рд ов ањ а. Мож д а т р е б а т а ко ђ е р е ћ и д а је Н А Т О а нг ажов ањ е п р о т и в Р С п о ч е л о н а л о к а ц и ј и Д у б и ш т е у п од р у ч ј у О п ш т и н е Го р а ж д е ј о ш 9. а п р ил а ка да је ва зду хо плов ство НА ТО-а по мага ло на пад му сли ман ске пе ша ди је по ли нија ма с рп ске од бра не. И ма до с т а си м б о л и ке у т ој Н А ТО а к ц и ји и п р ви м с рп ск и м ж р т в а ма. Из ави о на је ра ке ти ра но и уни ште но са ни тетс ко ко м б и - в о з и л о В ој с ке Ре п у б л и ке С р п с ке с ја с н и м о з н а к а м а Ц р в е н о г к р с т а н а к р о в у, а п р в е ж р т в е су д в а с рпск а б олн и ча ра. На кон ви ше од го ди ну да на усле дио је оп шти на пад на све што је срп ско у БиХ. За две сед ми це, ко л и ко је т р а ја л а т а к а м п а њ а, б ом б а р до в а но је 150 вој них и ци вил них ци ље ва, а уче ствовало је ваздухоплова из десетак НАТО - -др жа ва САД, Не мач ке, Фран цу ске, Хо ланд и ј е, В е л и к е Б р и т а н и ј е, И т а л и ј е, Т у р с к е ко ји су ис тре сли пре ко то на екс плози ва. То је на кон фе рен ци ји за штам пу у Ба њој

95 95 Лу ци 26. сеп тем бра из нео Ко ман дант Глав ног шта ба Вој ске Ре пу бли ке Српске ген ер а л Р а тк о М л ад и ћ. П ор е д т ог а, п о њ е м у, упо тре бље но је ви ше од 600 ра ке та с пре цизним на во ђе њем, 400 кон вен ци о нал них раке та и бом би, касетне бом бе, ра ке те ва здух- -зе мља, бом бе с ла сер ским и ТВ на во ђе њем те жи не од 250 до ки ло гра ма, то по ви разног ка ли бра, му ни ци ја с пр љавим уранију мом и 13 ра ке та То ма хавк. Ави о ни су по ле т а л и и з Н А Т О б а з а у Ит а л и ји: А в и ја но, Пја ћ е н ц а, Ђ о ја д е л Ко л е, Ге д и и Б р и н д и з и, с а м ер и чк и х н ос ач а а в и о н а у к о т в љ е н и х у Ја дран ском мо ру Те о дор Ру звелт и Амери ка и бри тан ског но са ча ави о на Ин ви сибл. Ави о ни ко ји су има ли уче шћа у овој те ро ристичкој акцији били су по след ња реч тех нике (Ф-14, Ф-15, Ф-16, Ф-18, А-10, А-6, ЕФ-111, Тор на до, М-2000, Ја гу ар, и др.). И у овом случа ју не до ста ју по ка за те љи за по је ди не оп штине, али мо жда и ре а го ва ња у све ту. На пример да су Гр ци 3. сеп тем бра за бра ни ли пре лет тур ским ави о ни ма пре ко сво је те рито ри је у НА ТО ба зе у Ита ли ји и на Ја дра ну. По с л е д и ц е Н А Т О а г р е с и ј е с у о с е т и л и с в и к ра је ви Реп убл ике Срп ске ( Ка л и но ви к, Фо ча, Ха н П и је са к, Ма је ви ца, Оз рен, Добој, Ко зара, С а р а је в о, П р и је д о р...). Н и ј е т е м е љ н и ј е р а з р а ђ е н о е т н и чк о чи шће ње и чи ње ни ца да су Ср би, у два вел и к а т ал ас а, и г о д и не, п р о т е р а н и из пре ко на се ља у БиХ у ко ји ма су живе ли по по пи су ста нов ни штва од апри ла У пр вом та ла су ет нич ког чи шће ња годи не про те ра но је око Ср ба, а нај ви ше и з о п ш т и н а З а п а д н е Хе ц е г о в и н е, По с а в и н е и Под ри ња. Дру ги та лас је усле дио по сле Дејтон ског спо ра зу ма ка да су ет нич ки очи шћени Са ра је во и Бо сан ска Кра ји на, а са сво јих ог њи шта про те рано но вих по ла ми ли о на Ср ба. У М Е С Т О ЗА К ЉУ Ч К А Вре ме је да при ве дем кра ју сво ја за пажа ња о по гла вљу Гр ђан ски рат у Бо сни и Херце го ви ни, не за то што сам све ре као већ в и ш е и з б о ја з н и д а с а м у д о с а д а ш њ е м и з л а га њу био пре ви ше оп ши ран. У пр вом кон так ту с књи гом, чи та ју ћи са др жај, до био сам ути сак да је ма ло те ма ко је се од но се не по сред но на Ре пу бли ку Српску (уко ли ко не гре шим то су са мо по гла вља: Д р ж а в а С р п с к а, о в о п о г л а в љ е и м а с в е г а пет стра ни ца, од 19 до 24, по том Ства ра ње др жа ве 14 стра на од 225 до 238; Гра ђан ски рат у БиХ 35 стра на од 239 до 274; и Реп уб л и к а С р п с к а п о с л и ј е г о д и н е 2 7 стра на од ). Књи га Исто ри ја Ре пу - б л и ке С р пс ке има 15 по гла вља и 407 стра на, али оно што се ди рект но од но си на Ре пу бли ку Срп ск у, ус т в а ри на о сновн и с ад рж ај, св едено је на че ти ри по гла вља и скром них 80 стра ница. То је све га 20 про це на та од укуп ног бро ја стра ни ца. По ста вља се пи та ње шта је то важни је у Ис т ор ији Реп уб л ике Ср пс ке од са ме Ре п у б л и ке С р п с ке. Не мо гу да на ђем од го вор ни на пи та ње ш т а је сме т а ло аут орима да т еме љ н и је п ри ђу овом из у зет но зна чај ном по ду хва ту и да педант но, ко ри сте ћи ве о ма обил ну рат ну до кумен т а ц и ју, о б р а де ба р гл а в н а р ат н а з би в а њ а, а л и и до г а ђа је на ко ји ма се за сн и ва ју оп т у жбе ко је је ис фа бри ко вао Ха шки три бу нал. После ди ца то га је по вр шан при ступ и шту ро тума чење м ног и х до г а ђа ја у Би Х, и веома мало, и л и н им ало, о спо р а в а њ а с рп ске к ривице. По ме н и, н и је уо би ча је но да с е о на р о д у и д р ж а ви ч и ју ис т о ри ју п и ш у, р а д и не ке уо б р а же не објек тив но сти, ау то ри од но се с то ли ким бројем не г а т и в н и х с у до в а и оце на. По г о т о в о а ко је то вла сти ти на род. У по ме ну том, рат ном, по гла вљу те шко је на ћи не ку по хва лу, или ле пу реч, о вој сци ко ја је има ла то ли ке жр тве и ко ја је спа сла срп ски на род од из го на из Босне и Хер це го ви не. Овај рат јед на је од ва жних срп ских по бе да у 20. ве ку и то та ко тре ба и т у м ач и т и. Г у би т н и ц и с у он и ко ји с у н а м н а мет ну ли рат да би има ли са мо сво ју це ло виту БиХ, а ни су и по ред ско ро нео гра ни чене по л и т и ч ке, в ој не и д и п ло м а т ске по д р ш ке в е л и к и х с и л а д о б и л и н и п о л о в и н у од т о г а за шта су се бо ри ли. Ср би су, у ре ла тив но крат ком раз до бљу ус пе ли да надма ше вла сти те ци ље ве и да оства ре мно го ви ше не го што су оче ки ва ли кад су по че ли рат н и су ко би. Б е з т и х па ра ме т а ра не мо же с е да ти ре ал на оце на кад се по кре не пи та ње ко је мо рал ни, вој ни или по ли тич ки по бед ник ра та у не ка да шњој ју го сло вен ској ре пу блици Бо сни и Хер це го ви ни. Сво је вр сна з а г о не т к а је ск р о ма н т и ра ж од с в е г а 30 0 п р и м е р а к а. То с е мо же т у м а ч и ти прет по став ком да је ово лук су зно из да ње в е ћ и м д е л о м н а м е њ е н о з а р е п р е з е н т а т и в н е свр хе, а ма њим за про да ју по ви со ким це нама. А ко се ис по ста ви да је п ре т по став ка тач на он да смо си гур ни да до ма ћи и стра ни др жавни ци, све ште на ли ца и ди пло ма те, а ве ро ватно ме ђу њима и представници тзв. Ме ђу на родне з а јед н и це по с е д у ју ов о и з д а њ е. Ме ђу т и м,

96 96 у п р о да ју, на к и осц и ма и у к њи ж а ра ма, по с ле с е п о ја в и л о н о в о и д р у г а ч и је и з д а њ е. В е р о в а т н о с в е с н и с в о ји х г р у б и х г р е ш а к а ау т о р и и из да вач су се по бри ну ли да чи та о ци ма у Реп у бл и ц и Срп ској и Ср би ји п ро дају к њиг у са ис т и м насловом, а л и с измењен и м сад ржајем. Ако је то учи ње но он да је из вр шена непримере на и не до пу сти ва об ма на до ма ће јав но сти. У при лог све га ре че ног, на жа лост, Реп у б л и к а С р п с к а п р е д с в е т о м и в л ас т ит и м бу д у ћ и м г е н е р а ц и ја м а у г л а в н о м м о же д а с е сти ди сво је исто ри је. Сва ко ко про чи та ову к њ и г у м о ж е с т ећ и с ам о л ош е м иш љ ењ е о на ма као на ро ду као и о Ре пу бли ци Срп ској као др жа ви. Они ко ји же ле да нас оп ту же мо гу ц и т и р а т и Ис т о р и ј у Ре п у б л и ке С р п с ке и не треба им убедљи ви ји до каз од нашег властитог при зна ња да смо, ни чим иза зва ни, из чиста ми ра, по чи ни ли мно ге зло чи не у Бо сни и Хер це го ви ни да би смо ство ри ли сво ју др жаву Ре пу бли ку Срп ску. Ло ше је кад чи та лац не с т е к н е п о з и т и в н о м и ш љ е њ е о д р ж а в и ч и ји исто ри јат же ли да упо зна. Ми л и в о је Ив а н и ш е в и ћ И н с т и т у т з а и с т р а ж и в а њ е с р п с к и х стра да ња у XX ве ку Б е о г р а д

97 ПРИКАЗИ BOOK REVIEWS UDC 94(436-89)(049.32) 929 Domokos K. (049.32) СТ РУ Ч НО ЗА ВЕ Ш ТА ЊЕ М А ЂА Р С КОГ А К А Д Е М И К А ДО МО КО Ш А КО Ш А РИ ЈА [KOSÁRY DO MO KOS, BE VE ZETÉS MAGYARORSZÁG TÖRTÉNETÉNEK FORRÁSAIBA ÉS IRODALMÁBA 1. Általános rész : könyvtárak és bibliográfiák (Közreműködtek: Kulcsár Kris zti na, Re isz T. Csa ba, Szakály Or solya), Bu da pest 2000, 362 p. 2. Általános rész: országos jel legű levéltárak és forrásközlések (Közreműködtek: Kulcsár Kris zti na et al), Bu da pest 2003, 732 p. 3. Általános rész: megyei levéltárak és forrásközlések (Társszerkesztők:...Kulcsár Kris zti na, Szakály Or solya; Közreműködtek: Kovács Fe renc, Lap pints Virág, Go da Károly), Bu da pest 2008, 708 p. 4. Általános rész : városi, mezővárosi és községi levéltárak és forrásközlések. I-II, (Társszerzők:...Kulcsár Kris zti na, Szakály Or solya; Közreműködtek: Kovács Fe renc et al), Bu da pest 2015, 1581 p.] Увод у изворе и ли те ра ту ру за историју Угар ске је ви ше том но де ло у ко јем су саку пље ни по да ци о би бли о граф ским, на рат и в н и м и а р х и в с к и м и з в о р и м а з а п р о ш л о с т с в е т о с т е ф а н с ке Уг а р с ке 1 до го ди не. У т о к у ј е о б ј а в љ и в а њ е т р е ћ е г и з д а њ а Ув о д а. Иа ко су прет ход на из да ња већ би ла пред став љ а н а с р п с к и м ч и т а о ц и м а, 2 и ма да би би ло пре ра но до но си ти ко на чан суд о овом у великој м е р и п р о ш и р е н о м н ај н о в и је м и з д а њу, бу ду ћи да су од пла ни ра них 20 то мо ва за са да о бјав љ е на са мо п р в а че т и ри; до бар ра злог да се и код нас упра во са да ка же не што о овом про јек ту, мо гао би би ти у ја ча њу ста ва у мађар ској јав но сти да је ова пу бли ка ци ја у свом д ос а д аш њ е м ш т а мп аном о бл ик у, с в е т еже у с т а њу д а с е р а в но п р а в но но си с д и г и т а л н и м ба з а ма по да т а к а с л и чне с ад рж ине. При т о ме, н е р а д и с е о н еком п омодн ом ф ав ор из ов ању д и г и т а л н и х с а д р ж а ј а, в е ћ о у в е р е њу м е ђ у ст ру чњац има да је пот ребно п реосм исл ит и на ко ји на чин би се мо гла по ве ћа ти кон ку рентност овог из да ња у ди ги тал ном окру же њу. 3 1 За територију да на шње Ма ђар ске те дел о в е с а в р е м е н е: Х р в а т с к е, Ау с т р и ј е, С л о в а ч к е, Укра ји не, Ру му ни је и Ср би је. 2 При каз ака де ми ка Си ме Ђир ко ви ћа, (Kosár y Do mo kos, Be ve zetés a magyar történe lem forrásaiba és irodalmába I II, Bu da pest 1951, 1954), Ис то риј ски ча со п ис 11, Бе о град 1961, ; При каз др Пе тра Ро к а и ја ( Ko s á r y D o mo ko s, B e ve z e t és Magyarország történetének forrásaiba és irodalmába I II, Bu da pest 1970), Збор ник за исто ри ју 4, Но ви Сад: Ма ти ца српска, 1971, Czoch Gábor, A Kosáry-féle bibliográfia folytatásáról (Kosáry Do mo kos Kulcsár Kris zti na

98 98 Због че га би смо ово, и ина че ак ту ел но, пи тањ е нагла ша в а л и ба ш п ри ра з ма т ра њу Уво да? Д е л и м и ч н о з б о г ч и њ е н и ц е ш т о п о м е н у т о де ло и њен, са да већ по кој н и, ау т ор за у зи ма ју ис т а к н у т о ме с т о у ма ђа р ској на у ц и в ећ ви ше од по ла ве ка, а де ли мич но и због то га што је ово де ло по сво јој структури својеврсна, обимна и раз гра на та, ба за по да та ка. О До мо ко шу Ко ша ри ју, као идеј ном твор цу овог де ла, по треб но је зна ти да је он до кра ја 40-их го ди на 20. ве ка ва жио за јед ног од нај пе р спек т и в н ији х ис т оричара у Мађарској, али да је го ди не до спео у не ми лост режи ма што је, из ме ђу оста лог, зна чи ло и њ е г о в у п р о ф е с и о н а л н у м а р г и н а л и з а ц и ј у, њ е г о в о сме њи в а њ е с ме с т а ше ф а К а т е д р е н а Бу д и м п е ш т а н с ко м у н и в е р з и т е т у и с л у ж б е н о р а с п о р е ђ и в а њ е н а р а д п о б иб л иот ек ам а и ар х и вима. У так вој сит уац ији била је сасви м логич на Ко ша рије ва од лу ка да се у пот пу ности по све ти том ко ри сном, али не баш захвал ном би бли о граф ском по слу. Под јед н а ко и н т е р е с а н т н а м о ж е б и т и и е в о л у ц и ја ко н ц е п ц и је с а м о г р а д а, ко ји с у мно ге ге не ра ци је сту де на та исто ри је на мађ а р с к и м ф а к у л т е т и м а ко р и с т и л е у с в ој с т в у при руч ни ка. Пр во тро том но из да ње ( ) ј е с а д р ж а л о б и б л и о г р а ф иј у т е п оп и с об ја вље них и на ра тив них из во ра за исто рију Ма ђа ра до го ди не. У дру гом из да њу (1970) на ме ра је већ би ла да се об у хва те из вори и л и т е ра т у ра з а ис т о ри ју Уг ар ске до к ра ја фе у дал ног пе ри о да (до го ди не) као и ар хив ска и ру ко пи сна гра ђа за исту те ри тори ју. Би ло је пла ни ра но да то из да ње бу де пе т о т ом но а л и с е по ја вио с а мо јед а н, доис т а оби ман том: де лом због раз ли чи тих објек тивних окол но сти, а де лом и због спо зна је са мог ау то ра да рад на про јек ту та квог оби ма захте ва ан га жо ва ње ве ћег бро ја љу ди. П р и ч а о т р е ћ е м и з д а њу п о ч и њ е го ди не, када је Ко ша ри, та да већ као пред седн и к М ађ а рс к е а к ад ем иј е н аук а, ф о рм ир а о На у ч но -ис т ра ж ив ач к у би бл и о г ра ф ск у г ру п у п ри Оде ље њу ис т о ри ј ск и х на у к а ш т о знач и да је овог пу та у про је кат већ био укљу чен чи тав тим струч ња ка под Ко ша ри је вим руко вод ством. По што је у прет ход ном из да њу б и л а п р и к у п љ е н а л и т е р а т у р а з ак љу чн о с го ди ном, у ово из да ње је ушла и но ви ја Szakály Or solya: Be ve zetés Magyarország történetének forrásaiba és irodalmába. I. Általános rész. 4. Városi, mezővárosi és községi levéltárak és forrásközlések), Levéltári Közlemények, Bu da pest 2016, ли те ра ту ра. На гла ше но је да је би бли о гра фија р е т р о с п е к т и в н а, а н о т и р а н а и н е п о т п у н а. За раз ли ку од ра ни јих из да ња, у овом су обух в а ћ е н и и п о д а ц и з а т е р и т о р и ј у Х р в а т с ке и Сла во ни је, док је за те ри то ри ју да на шње Мађар ске на ме ра би ла да се при ку пе не са мо пода ци о ар хив ској гра ђи, већ и о гра ђи ко ја се чу ва при збир ка ма му зе ја. У окви ру овог треће г и з д а њ а је, под з а јед н и ч к и м под н а с ло в ом О п ш т и д е о, д о с а д а о б ја в љ е н о ч е т и р и т о м а, и то два то ма за Ко ша ри је ва жи во та: Би блиот е к е и б и б л и о г р аф иј е (2000), те Ма ђар ски др жав ни ар хи ви би бли о гра фи ја, на ра тив - ни и ар хив ски из во ри (2003). На кон Ко ша рије ве смр ти (2007), под ру ко вод ством Ла јо ша Ге че њи ја (G e csé ny i), 4 из да та су још два то ма: Би блиограф ски, на ра т ив ни и ар хив ски и з во ри за исто ри ју жу па ни ја (2008), те Би бли о граф - ски, на ра тив ни и ар хив ски из во ри за исто риј у г ра д о в а, т р гов иш т а и с ел а (2015). На ме ра је да се у бу дућ но сти, у скло пу тог тре ћег изда ња, об ја ви још 16 то мо ва, и то о: по ро дичним архивским фон до ви ма /збир ка ма и об јав љ ен и м и з в о ри м а, ц р к в е ној а р х и вској г р ађи и о б ја в љ е н и м и з в о р и м а, с т р а н и м а р х и в и м а ко ји са др же гра ђу од значаја за мађарску истор и ј у, т о м с п о д а ц и м а о о п ш т ој л и т е р а т у р и, као и 12 то мо ва с хро но ло шки си сте ма ти зова ном гра ђом о про шло сти Угар ске од праи сто ри је до по но ћи 14. мар та го ди не. Сва ки од об ја вље них то мо ва има на поче т к у сп и с а к ск р а ће н и ц а, а н а к р а ју и мен ск и и г еог р а фск и и н де кс. У ов ом т р ећ е м и зд ању су на не у по ре ди во оп шир ни ји и све о бу хватн и ји н а ч и н о б р а ђ е н е т е м е ко је с у у р а н и ји м и з д а њ им а д об и л а м н о г о м а њ е м ес т а и л и ни су ни би ле по ме ну те, и то: 1. Пр ви том садржи библиографске подат ке и има пре ко 300 стра на, док је ис тој тема т иц и у п р вом и здању било посве ће но све г а т р и с т р а н е. У о в о м т о м у с у б и б л иог р аф ије пре глед но кла си фи ко ва не: од оп штих, ло калних, стра них, пре ко исто риј ских, као и библ и о г ра фи ја по моћ н и х исто риј ск и х од но сно д р у г и х н а у к а, д о п о п и с а р а д о в а о в а ж н и ји м би бли о те ка ма у Ма ђар ској и о стра ним биб л и о т е к а м а ко је по с е д у ју H u n ga r i c u, да би у 4 Н и је сл у чај но да је Ге че њи ју би ло по ве ре но ру ко во ђење ови м п ројектом, пош то је он у ра з до бљу изме ђу и го ди не био ди рек тор Ма ђарског зе маљ ског ар хи ва, а пре то га је, у раз ли чи тим п ер и о д и м а, о б а в љ а о ф у н к ц и ј у д и р е к т о р а Жу п а ниј ског архива у Ђе ру (Györ), од но сно дужност мађ а р ског п р едс т а вн ик а п ри Аус т ри јском д рж а вном а р х и в у.

99 99 п о с л ед њ е м п о г л а в љу б и о н а в е д е н и п о д у ж и спи сак раз ли чи тих при руч ни ка ко ји су од кори сти при ра ду на исто риј ској гра ђи од пре го ди не (би о граф ских и дру гих лек сико на, атла са, реч ни ка и сл). Већ смо по ме ну ли да су би бл и о г рафск и по да ц и а но т и ра н и ш то кон крет но зна чи да је исто ри чарима олакш а н о с н а л а же њ е у з а и с т а б о г а т ој м а ђ а р с кој струч ној ли те ра ту ри у вред но ва њу и из бору те ли те ра ту ре. По ред то га, по некад се указује на д иск усије које су се по во дом по је д и н и х к њи г а и л и ч л а н а к а р а с п л а м с а в а л е у м а ђ а р с кој ја в н о с т и, а п о н е к а д с у н а в е д ен е д оп ун е и ис прав ке уз по је ди на де ла као што је то нпр. у слу ча ју, и у на шој струч ној јав но сти ко р и ш ћ е н ог, Б а р т а л о в о г р е ч н и к а. 5 Јед на од ма на Уво да б и м о г л а б и т и у н а ч и н у и з б о р а с р п с к и х б и б л и о г р а ф с к и х је д и н и ц а. Та ко с е н п р. у по гла в љу о би бл и о т е ка ма у Ма ђар ској, из ме ђу ос т а лог, пом иње и Библ иот ека Срп ске православ не епархије бу дим ске. О њој су наве де на са мо два чланка из мађарске периодике, а из о с та в љен је су ш т и н ск и м но г о би т н и ји рад ко ји се ба ви опи сом ру ко пи са и књи га т е библ и о т е ке. 6 Вер ов атно се ов ај недос т ат а к мо же до ве сти у ве зу с чи ње ни цом ко ја је од по чет ка би ла ја сна са мом Ко ша ри ју и ње говим са рад ни ци ма: да они фи зич ки не ће би ти у ста њу да пру же цело ви ту пот пу ну би блиог рафију сви х област и ко је су об у х ва ће не ови м р ад о м. Ме ђ у т и м, ч а к и т а ко о с т а је н е ј а с н о з б о г ч е г а је у п о г л а в љу о б и б л и о т е к а м а в а н Ма ђар ске, Би бли о те ка Ма ти це српске устано ва ко ја је и осно ва на у Пе шти за сту пљена са мо с де лом Сп и с а к к њи г а и р у ко п и с а у Б и б л и о т е ц и Ма т и ц е с р п с ке из дав не г о д ине, д ок је н п р. и с т ов р емено Би б л ио т ек а Ма ти це сло вач ке пред ста вље на с 10 - ак библи о граф ских је ди ни ца, пре вас ходно из друге по ло ви не 20. ве ка (стр ). 2. Дру ги том је нај ве ћим де лом по свећен гра ђи ко ја се чу ва у Ма ђар ском зе маљском ар хи ву, 7 али је пред ста вље на и гра ђа из ар хи ва дру гих цен трал них др жав них устано ва у Ма ђар ској (Цен трал ног ста ти стич ког з авода, Војно -ис т ори ј ског ар х и в а и д р). Пр во 5 B a r t a l A n t a l, G l o s s a r i u m m e d i a e e t i nf im a e L a t i n i t a t i s r e g n i H u n g a r i a e, Bu da pest На де жда Р. Син дик, Мирослава Грозданов и ћ -П а ји ћ, К а т а р и н а М а н о - З и с и, О п и с р у ко п и с а и с т а р и х ш т а м п а н и х к њ и г а Б и б л и о т е ке С р п с ке п р а в о с л а в н е е п а р х и ј е б у д и м с к е у С е н т а н д р е ј и, Б е о г р а д Тре нут ни зва нич ни на зив те уста но ве гласи: Зе маљ ски ар хив Ма ђар ског на ци о нал ног ар хи ва. у в од н о п о г л а в љ е с а д р ж и б и б л и о г р а ф и ј у р а д о в а п о с в е ћ ен и х п ит ању о пш т е г р а з в о ј а ар хи ви сти ке у Ма ђар ској, а по след ње по глав љ е о в о г т о м а п р е д с т а в љ а б и б л и о г р а ф и ј у н ај в а ж н и ји х о б ја в љ е н и х а р х и в с к и х и з в о р а. На при ку пља њу по да та ка за овај том био је а н г а жо в а н ч и т а в н и з з а п о с л е н и х и з М а ђ а р ског зе маљ ског ар хи ва, а са му књи гу је лект о р и с а о т ад аш њи д и р е к т о р т е и н с т и т у ц и јe, већ по ме н у т и Ла још Ге че њи, па мо же мо ре ћ и да су са рад ни ци овог то ма би ли нај ком пет е н т н и ји с т р у ч њ а ц и у М а ђ а р с кој. По д а ц и о ар хив ској гра ђи су на во ђе ни не са мо по фондо ви ма, већ и по под фон до ви ма, па су чак и не ке ва жни је се ри је спи са по ме ну те. На веде ни су: на зив ар хив ске це ли не, гра нич не годи не, ко ли чи на, те кра так опис гра ђе. Оп ште је по зна то да се у Ма ђар ском на ци о нал ном а р х и ву, по р ед с ам и х сп ис а, ч ув ају још: м апе, пла но ви, оти сци пе ча та, фо то гра фи је и микро фил мо ви; ма ње се зна да се нпр. о до кум е н т и м а и з г р а ђ е А р х и в а В ој в о д и н е у т о м бу дим пе штан ском ар хи ву на ми кро фил мо вима чу ва пре ко сни ма ка. Про фе си о нал ци ма ће и овог пу та па жњу ви ше при ву ћи, од ра ни је по знат, Ко ша ри јев став (стр. 26): да не по с т оји нез ависн а а рх ивис т ик а, в е ћ је он а са мо по моћ на исто риј ска на у ка, од но сно, да св рх у арх вис т ике в аљ а видет и само у ск лоп у и с т о р и је. То с х в а т а њ е је и у М а ђ а р с кој н а и ла зи ло на оспо ра ва ња, а код нас се оно смат р а н а че л но з а с т а р е л и м бу д у ћ и д а с е д а н а с код нас за го ва ра ар хи ви сти ка као са мо сталн а н а у к а, ме ђу т и м с â м Увод је н ај б о љи до к а з о кори с т и ко ју ис т о ри ј ск а н а у к а мо же и м а т и у п р а в о о д ј е д н е т а к в е н е е м а н ц и п о в а н е а р х и в и с т и ке. 3. Тр е ћ и т о м је п о с в е ћ е н ж у п а н и ја м а, од но сно би бли о граф ским, на ра тив ним и архив ским из во ри ма за њи хо ву исто ри ју. Жу пани је су на ве де не абе цед ним ре дом, и за сваку од њих су да ти: кра так исто ри јат њи хо вог а р х и в а, о б ј а в љ е н а о б а в е ш т а ј н а с р е д с т в а о архивској гра ђи, кра так опис ва жнијих структ у р н и х ц е л и н а г р а ђ е, 8 из во ри ко ји се о тој жу па ни ји чу ва ју у не кој дру гој би бли о течко -м у з еј ској и н с т и т у ц и ји, к а о и х р о но ло ш к и д ат а б и б л и о г р а ф и ј а в а ж н и ј и х о бј ав љ ен и х ра до ва о про шло сти жу па ни је. Бит ну ме тодо ло шку осо би тост, али и вр ли ну, овог, као и н ар е д н о г т о м а, п р е д с т а в љ а К о ш а р и ј е в а 8 Ови опи си ни су иден тич ни са стан дар дима ко ји се ко ри сте у срп ској ар хив ској прак си, али с у н а ј с л и ч н и ји с у м а р н о м и н в е н т а р у.

100 100 од лу ка да се опи си ар хив ских фон до ва жуп а н и ја, г р адов а и д ру г и х ме с т а п р ед с т а в е по је дин стве ним прин ци пи ма. Дру гим ре чи ма, на сто ја ло се да се гра ђа ко ја се на ла зи код ра з ли чи т и х вла сни ка п ри ка же по и ден т и ч ном обра сцу пре ма ва жни јим струк тур ним цел и н а м а. З б о г т о г а је п р е п р и к а з а п о д а т а к а о ж у п а н и ја м а, д а т п р и м е р г р а ђ е јед н о г х и п о тетичког ар хив ског фон да с так са тив но на веде ним свим потен ци јал ним вр ста ма - се ри јама спи са. Дру га осо бе ност, ко ја би и на шим ч и та о ц и ма мо гла би т и по себ но и н т е ре са н т на, је чи ње ни ца да су у овом то му да ти по да ци о и з в о р им а и л ит е р ат ур и з а и с т ор иј у С р ем а. Ипак, ути сак је да овај сег мент ни је нај бо ље ус пео. Исти на је да са ста вља чи би бли о графи је у ов ом т ом у н ис у н амер ав ал и п руж ит и ц е л о в и т у б и б л и о г р а ф и ј у ко ј а с е од н о с и н а про шлост Сре ма (стр. 125), но упра во из тог раз ло га би ло би ло гич но да у јед ном та квом не пот пу ном би бли о граф ском спи ску те мељн и ји и т е мат ск и све о бу х ват н и ји радови и мају п риорит е т. Н ас уп р о т т о ме, а к т у е л н и сп и с а к, из ме ђу оста лог, са др жи и ма њи чланак о истори ја ту ви но гра дар ства и ви нар ства на ву ковар ско-илоч ком под руч ју, 9 док се нпр, и форм а л н о и с а д р ж и н с к и м н о г о о б и м н и је, д е л о по кој ног а ка де м и ка Га ври ло ви ћа о ко мор ском С р е м у у X V I I I в е к у 10 не на во ди. Осим то га, Га в ри ло ви ће в а к њи г а о х ај д у ч и ји у Ср е м у је о м а ш ко м п р и п и с а н а д р у г о м ау т о р у, д о к с е а н о т а ц и ја у з т у к њи г у т е ш ко м о же н а з в а т и а д е к в а т н о м Че т в р т и т ом је по св е ћ е н и з в о р и м а и л и т е р а т у р и з а и с т о р и ј у г р а д о в а, т р г о в и ш т а и се ла. На по чет ку овог то ма да та је јед на в е о м а ис ц рп н а би бл и о г р а фи ја р адов а који с е ба ве свим ва жни јим пи та њи ма ур ба не истори је у Ма ђар ској, с тим да је та би бли о гра фија д о п у њ е н а с о л и д н и м и з б о р о м р а д о в а ко ји с е ба в е у р ба ном ис т о ри јом у Сло в ач кој. Шт о се ти че са мог на чи на пред ста вљања податак а о би бл и о г ра фи ја ма и а р х и в ск и м и з в о ри ма за по је ди на ме ста, он је на чел но сли чан као 9 Hor vat, Vla do Br lić, An te, Pri lo zi za pov i j e s t v i n o g r a d a r s t v a i v i n a r s t v a n a v ukov a rs ko m i i lo čko m p o d r u č j u, R ad ov i c e nt r a z a z n a ns t v en i r a d Vi n k o v c i 4, 1980, Га в р и л о в и ћ, С л а в к о, К о м о р с к и с р е м у д р у г о ј п о л о в и н и XVI II ве ка, Бе о град Га в р и л о в и ћ С л а в ко, Х а ј д у ч и ја у С р е м у у XVI II и по чет ком XIX ве ка, Бе о град Ау торство над овом књи гом је при пи са но Ива ну Бој ничи ћу, а ано та ци ја уз ту књи гу у пре во ду на срп ски гла си: на се ља ва ње Ср ба у Жу па ни ју (!). и у прет ход ном то му. На жа лост, и за овај том би мо гла да ва жи за мер ка ка ко би бли о гра фија ко ја се од но си на ова под руч ја ни је на адеква тан на чин за сту пље на. Чак и ако има мо у ви ду од лу ку са ста вља ча да ис црп ну би бли о г ра фи ју п ру же тек у на ред н и м то мо ви ма, н и је са свим ло гич но да Увод, као де ло ко је, из ме ђу о с т а л о г, н а с т о ји д а о б је д и н и а р х и в с ке и б и бли о граф ске по дат ке, у свом одељ ку о по једи ним ме сти ма не по ми ње оне зна чај не ра дове ко је су о про шло сти тих ме ста, пр вен стве но на осно ву ар хив ске гра ђе од но сно на осно ву из у зет но до брог по зна ва ња те гра ђе, на пи сали на ши ар хи ви сти (Хе ге диш, Ће лап, Ра дов а н о в и ћ). 12 * Са же ти у ти сци о Уво ду би ли би сле де ћ и: - С т а в о а р х и в и с т и ц и к а о и с к ључ ив о п о м о ћ н ој и с т о р и ј с кој н а у ц и је п р е в а з и ђ е н у на уч ним круговима, ипак, свако се на примеру овог де ла мо же уве ри ти ка ко се уз ма ње с т р и к т н о п о ш т о в а њ е а р х и в с к и х с т а н д а р д а, а уз ве ћу па жњу пре ма по тре ба ма исто ри чар а, п о д а ц и о б и б л и о г р а ф с к и м и а р х и в с к и м и з в о р и м а м о г у н а в е о м а и н в е н т и в а н н а ч и н об је ди ни ти, те на тај на чин на јед ном ме сту преглед но пру жи ти ко ри сне информације о: т о ко в и м а т р е н д о в и м а у и с т р а ж и в а њу ис т о ри је (лок а л не, у р б а не, р е г и о н а л не и д р); те ма ма ко је су об ра ђе не, од но сно ни су об рађ е н е; о р а с п о л о ж и в и м а р х и в с к и м и з в о р и м а ко је ис тра жи ва чи још ни су ко ри сти ли и сл. - Евиден тно је да с рп ска би бл и о г рафија п ред с т а в љ а сла бију с т ран у Уво да. Ч ињен ица је да је не што слич но би ло кон ста то ва но још пре ви ше од по ла ве ка, 13 упр кос то ме, ве руј е м о д а о в о д е л о с а д р ж и п у н о д р а г о ц е н и х ин фор ма ци ја, те да сто га оно и код нас мо же би ти ко ри шће но, под усло вом да на ши чита о ци бу ду све сни по ме ну тог не до стат ка. 12 Хе г е д и ш, А н т а л, С л о б о д а н к р а љ е в с к и град Сом бор ( ), До ме т и , Сом бор 2000; Ће лап, Ла зар, З е м у н с к и в о ј н и ко м у н и т е т : , Б е о г р а д 19 67; Ра д о в а н о в и ћ, С л о б о д а н, Пет р о в а р а д и н с к и ко м у н и т е т : , Но в и Сад Ра н и је већ по ме н у т и п ри к а з п р вог и з да њ а Уво да је з а в р ш е н ко н с т а т а ц и јо м а к а д е м и к а Ћ и р ко в и ћ а д а је у к њи з и не д о в о љ но п а ж њ е по с в е ћ е но ју жно сло вен ском ма те ри ја лу те да је то мо жда резул тат при ли ка ко је су прет хо ди ле, од но сно ко је су би ле а кт уелне у време издавања п р вог то ма г о д и н е.

101 101 - Ин фор ма ци је у овом де лу су по ступни је и си сте ма ти зо ва ни је пред ставље не у односу на по дат ке ко је пру жа ин тернет. С друге стра не глав на ма на овог, као и би ло ко јег сличног, штампаног дела је проблем релативно брзог застаревања библиографских ин формац и ја у њ е м у. Би ће и н т е р е са н т но ви дет и на ко ји ће на чин уред ни штво Уво да р еш и т и т ај про блем, јер ве ру је мо да би ре ше ње, ко је је к а о п от е н ц и ја лн о п он уђ ен о н а с т р ан иц ам а овог де ла на кнадног периодичног објављива ња све за ка с по пи сом но во и зда тих на сло ва би ло н а у ш т р б п р е глед но с т и, од но сно т и ме би се из гу би ла јед на од глав них вр ли на овог р а д а. Ми л о в а н Цв е т а н о в и ћ, в и ш и а р х и в и с т а, Исто риј ски ар хив гра да Но вог Са да

102 102 UDC (497.16) 1944 (082)(049.32) 94(497.16) 1944 (082)(049.32) П РИ ЛОГ ИС Т РА Ж И ВА ЊУ Г Е НО Ц И Д А У ВЕ Л И Ц И (Ге но цид у Ве ли ци 28. ју ла Збор ник ра до ва и са оп ште ња са окру глог сто ла у Ве ли ци одр жа ног 27. ју ла по во дом се дам де се то го ди шњег по ме на; Од бор за оби ље жа ва ње 70 го ди на од фа ши стич ког ге но ци да у Ве ли ци 8. ју ла го ди не; Ве ли ка 2015, 170 стр.) Бра ћо, ми смо хри шћа ни и да пра шта мо м о р а м о, али за бо ра ви ти не сме мо. Па три јарх срп ски Гер ман Сум њам да би се мо гле, код би ло ко га, н аћ и дос т оја нс т в ен ије ријеч и к а о одг ов о р н а н ај у ж а с н и ји т р е т м а н с р п с ко г п р а в о с л а в н о г наро да, коjем је био, од стране најразноврснији х з ло ч и нач к и х хор д и, из ло жен к роз вје ко ве, од р и ј е ч и к о ј е с м о ц и т и р а л и у п од н а с л о в у о в о г р а д а, а к о ј е с у и з г о в о р е н е т ол ик о т ихо ко л и ко с у д и с п р о п о р ц и ја л н о с н а ж н о и г р о мо гл а с но од је к н у ле у п р а в о с л а в ном св и је т у (и свијету, уопште), и ко ји ма, у крај њој ли нији, н а в од ит и п о т п и с н и к а и н е т р е б а, је р с у д уб о ко, од т р е н а к а д с у и з г о в о р е н е, у р е з а н е у с в и је с т п р а в о с л а в н и х С р б а. Ис т о в р е м е н о, сум њам да би оне игдје до би ле пу ни ји и смисле ни ји зна чај до у мје сту с ко га су из го во рене, с нај ве ће срп ске ра ке, са зло гла сног Ја сенов ца, од но сно из ја се но вач ке, тек осве шта не, цр кве но во му ченицима, године С обзиром на по вод ко јим су из го во ре не и с об зи ром на пе ри од и кон текст у ко јем су на ста ли Ја сено вац, Ја дов но, Го спић, Гли на, Уштац, Јастре бар ско, Ко со во и Ме то хи ја итд. а ко ји д а н а с п р ед с т а в љ а ј у г о т о в о и с т о р и о г р а ф с ке и ан тро по ло шке си но ни ме за ге но цид и најне за м и сл и ви је з ло ч и не, по ч и ње не на п ра в д и Бо га оне се мо гу при ми је ни ти и као нај досто јан стве ни ји од го вор на зло чин ко ји је обиљ е же н и и с т о р и о г р а ф с к и р е а н и м и р а н к њи гом о ко јој је ов дје ри јеч. На и ме, Дру ги свјетск и рат је, по ред ос та лог, п ред с та в љао ве л и к у фабри ку ма сов них пра во слав но -срп ских гробни ца, ко ји ма је про ша ран ци је ли Бал кан. У том кон тек сту нај ком пе тент нији истра жи ва чи ге но цид них на ци стич ко - фа шис т и ч ко - ба л и с т и ч к и х а к т и в но с т и на под ру ч ју Бал ка на и ту ма че до га ђај од 28. ју ла год и не. О т о ме, к а о ма т е ри ја л но свје до ча н с т во, оста ће и збор ник Ге н о ц и д у Ве л и ц и 28. ј у л а Збор ник ра до ва и са оп ште ња са округлог сто ла у Ве ли ци одр жа ног 27. ју ла по во дом се дам де се то го ди шњег по ме на. Виш ес т р у к о з н а ч а јн а к њ иг а, п р иј е с в ег а, ј е р пред ста вља пр ви до ку мент о то ме да је о велич ком по ко љу одр жан на уч ни скуп (што је сâм з ло ч и н, по се би, ода в но за вр је ђи вао ), а, по том, и због то га што се, ваљ да, од ове књиг е, па на да љ е, ви ше не ће ћу т а т и т а ко у пор но, као до са да, и, ко нач но, што и ова књи га предста вља до каз да се го то во ни јед на му ка у српском пра во слав ном на ро ду ни је мо гла одт у г о в а т и д о с т ој н о б е з п о д р ш ке и м ај ч и н с ке п о м о ћ и С р п с ке п р а в о с л а в н е ц р к в е. З б о р н и к је по д и је љ е н у т р и по г л а в љ а : п р во по гла в љ е п р ед с т а в љ а зб ор н и к ра до в а и с а о п ш т е њ а с а О к р у г л о г с т о л а од р ж а н о г 27. ју ла 2014, дру го по гла вље је збир ка бе сје да и краћих, протоколарних, обраћа ња уче сник а с е д а м д е с е т о г о д и ш њ е г п о м е н а ж р т в а м а ге но ци да у Ве ли ци, док је тре ће по гла вље сас т ав љ е н о од р аз н ов рс н и х п р ил о г а (н а в о д а, спи ско ва, фотогра фи ја и сл.). Свакако да највр јед ни ји дио књи ге пред ста вља прво поглавље, јер се ра до ви и са оп ште ња у ње му штампа на ве ћином баве самим покољем у Ве ли ци.

103 103 У ра ду вла ди ке бу ди мљан ско-ник шићк о г г. Ј о а н и к и ј а, п о д н а с л о в о м И с т и н с к е ж р т ве н и ка д не у м и ру, п ре о све ће н и в ла д и ка је вр ло пре ци зно и тач но ис та као да је по кољ у Ве ли ци, и, уства ри, у Гор њем По ли мљу, вр шен у окви ру ши рег про јек та ства ра ња Вел и к е А л б а н и ј е. Н а г л а с и о ј е, т а к о ђ е, д а с у н е п р а в и л н о з л о ч и н ц и и ж р т в е н ац и он а лн о збир но име но ва ни као Цр но гор ци (!), јер је та на ци о нал на од ред ни ца тво ре ви на ка снијих ко му ни стич ких вла сти, а да су се све до к р а ја р а т а п р а в о с л а в н и и з п од р у ч ја ко је н а с е љ а в а ј у В а с о је в и ћ и у в и је к з в ал и С рб им а, те да, сто га, стра да ли у Гор њем По ли мљу, а, т име, и у В ел иц и, јес у би л и и с к љу ч и в о п р а во слав ни Ср би, као и да би се друк чи јом квал и фик ац ијом и п рис т у пом п р в о, в ри је ђ а ле жр тве, а, дру го, ис па ло би да је брат уби јао бра та (што је ван сва ке па ме ти и, у овом случа ју, ми мо исто риј ске исти не). Ру ски на уч ник, проф. др Ки рил Феферм а н, у св ом т е к с т у Н а ц и с т и ч к а п р о п а г а н д а усмје ре на на му сли ма не на Бал ка ну и Совјетском С ав ез у и њ ене и мп л ик ац ије з а м а с овн а уби ства, из нио је сво је ста во ве о оп штем ра зу м и је ва њу између м усл имана и нац ис та, и го во ри о ути ца ју њи хо ве иде о лошке комун и к а ц и ј е н а з л оч ин е кој е с у м у с л им ан и з а н а ц и с т е и зв рш ав ал и. То д а с у м ус л им ан и н а Бал ка ну, у ври је ме Дру гог свјет ског ра та, врш ил и ст рави чне з лоч ине на д п равослав н и м Ср би ма за рад на ци ста (о че му је до каз и Вели ка), или зарад других завојевача, исто ријски је тач но (ко јим по во дом се и тер мин баши бо зук ко ри сти), но, ме ђу тим, не би се мо гло ре ћи да је раз лог све му то ме ис кљу чи во у м е ђу с о б н о м р а з у м и је в а њу, с л и ч н о с т и и п о др шци на ци стич ке и му сли ман ске иде о лог и ј е. Р а з л о з и с у, б а р з а с л у ч а ј б а л к а н с к и х српских зе маља, не што дру га чи ји (и по чива ју, из ме ђу оста лог, у не ра шчи шће ним ра чуни ма са соп стве ним иден ти тет ским про блемом, ко је об ја шње ње би се и на од нос Хр ва та п ре ма п ра во сла в н и м Ср би ма и не само п ре ма њи ма мо гло, m u t a t i s m u t a n d i s, при ми јени ти), прем да и ути цај иде о ло ги је, као без бож н е а р т и ф и ц и је л н е љу д с ке т в о р е в и н е, н и је б е з а з л е н. Н а д а љ е, в р ло в ри је д а н р а д у з б о рн и к у је с а оп ш т е њ е в л а д и ке п а к р ач ко - с л ав онс ко г г. Јо ва на (Ћу л и бр ка). Уче н и к Да вида Банк ира, и при ље жни ис тра жи вач фе но ме на хо ло ка у ста ( у свим ње го вим об ли ци ма и по сље ди цама), сла вон ски вла ди ка је свој рад Ве ли ка у т о по г р а фи ји т ер ор а и т о по г р а фи ји с је ћ а њ а Д ру г ог свје т ског ра т а: у вод у ис т ра ж и в а њ е 1 п о с в е т и о к р и т и ц и м е т о д о л о ш к и х г р е ш а к а к ој е с е од н о с е н а н е и з у ч а в а њ е з л оч ин а н а про сто ру бив ше Ју го сла ви је у ши рем кон тексту. Исто вре ме но је на пра вио успјелу компар а ц и ј у с л у ч а ја В е л и ке, До л е п и вс ке и Рав е Ру ске (мје ста у Укра ји ни, на гра ни ци с Пољском). Ври јед но је по ме на, ов дје, да је вла дика под сје тио да је пив ско се ло До ла пре тр пјело к а т а с т р офу, с л и ч н у в е л и ч кој, 7. ју н а го ди не, те је и ти ме ова два цр но гор ска се ла до вео у исти кон текст стра да ња. Но, нај вриј е дн и ј и д и о р а д а а у т о р а И с т о р и о г р а ф и ј е хо ло каус т а у Југос лав ији 2 је за па жа ње да, ни за До лу ни за Ве ли ку, из пе ри о да со ци ја лис т и ч ке и с т о р и о г р а ф и је н е п о с т о је м о н о г р а ф и је, ч а к н и п у б л и ц и с т и ч ке н и п о р о д и ч н е, што је за Цр ну Го ру ви ше не го за чуд но. 3 До во де ћи у ве зу До лу, Ве ли ку и Ра ву Ру ску на по ми ње да је на дје лу сми шљен и де сетље ћи ма спро во ђен план о то ме да се са кри је зло чин. 4. Ко нач но, за кљу чио је, за сва три на ве де на мје ста за јед нич ко је и то да су злоч и н и с к р и в а н и и п р е ћу т к и в а н и од д о м а ћ е г с т а н ов н и ш т в а. А ка де мик Ми о ми р Дашић, наш у глед ни исто ри чар, на во де ћи лом не исто риј ске до гађа је с Ве ли ком у сре ди шту, за кљу чу је да је н а јс т р ав и чн иј и з л оч и н у и с т ор иј и В ел ик е имао сво ју исто риј ску ге не зу, и то баш због с в о г г е о с т р а т е ш ко г п о л о ж а ја, и а г р е с и в н и х т е ж њи и н а п а д а А р н а у т а и Т у р а к а. Је д а н од су рови јих на па да, ко ји је, хро но ло шки, претхо дио ге но ци ду из 1944, збио се го ди не, ка да је по би је но 20 љу ди, углав ном не ја чи и ка да су д је вој ке, Срп к и ње, о т и ма не и п ро дава не на па за ри ма у Гу си њу, П ла ву и Ђа ко ви ци. У к њизи, п р ем а м и ш љ е њу ау т о р а ов ог ра да, по себ но су зна чај на из ла га ња и свје доче ња Вел ичана који су п реж ивјел и тај у жа сн и з л о ч и н, Љу б а Ж и в а љ е в и ћ а и п р о ф. д р Гојк а Го ј к о в и ћ а. Њ и хо в а с ј е ћ а њ а с у н а т р е н у т а к 1 h t t p: // w w w.vel ik a. m e / i nd e x. p hp? p a g e _ i d = 1696&lang=srp ski 2 Јо ван Ћу ли брк, Исто ри о гра фи ја хо ло ка - уста у Ју го сла ви ји, Ин сти тут за те о ло шка ис траж ив ањ а П р ав ос л а вн о г б ог ос л о вс к о г ф ак у лт ет а Ун и в е р з и т е т а у Б е о г р а д у, Б е о г р а д Ге но цид у Ве ли ци 28. ју ла Зборник ра до ва и са оп ште ња са окру глог сто ла у Велици одр жа ног 27. ју ла по во дом се дам де се - т о г о д и ш њ е г п о м ен а, Одб о р з а о б и љ е ж а в а њ е 70 г од и н а од фа ш и с т и чког г еноц ид а у Вел иц и 8. јул а го ди не, Ве ли ка (да ље: Ге но цид у Вели ци ), стр Ге но цид у Ве ли ци, стр. 29.

104 104 ожи вје ла и пред ста ви ла нам ту ужасну атмос ф е ру ко ја је у В ел иц и з ав л ад ал а т ог ко бног 28. ју ла го ди не, а по себ но је отре жњуј у ћ а ч и њ е н и ц а д а с у и м и з в ј е с т и о ц и њ и хо в и х к р в н и к а, д а н р а н и је, к а з а л и д а ћ е в ој с к а (з логл асн и х д иви зи ја и п у ко в а С кен де р б ег и Принц Еу ген ) мир но про ћи кроз Ве ли ку, да се ни ко не бо ји, као и да ће сва ку ку ћу, ко ја бу д е н а п у ш т е н а, з а п а л и т и. Н а т ај н а ч и н, д а не с ре ћа бу де на к ра ју још ве ћа, сво ји м к у ћа ма су се вра ти ли, пре ко но ћи, и они ко ји су рани је би ли до мо ве на пу сти ли. Ака де мик Зо ран Ла кић је свој рад, вр ло нео д ре ђен и не скоп чан с те мом окру глог стола, по све тио од го во ру на ту ма че ње на силног по кр шта ва ња му сли ма на у око ли ни Плав а и Г уси њ а, з а в р ијеме б а лк а нск и х р ат ов а, а че му је прет ход не го ди не био посвећен науч ни скуп. Проф. др Вељ ко Ђу рић Ми ши на је, дов о д е ћ и у в е з у с р п с к и и је в р е ј с к и н а р од (п о с т р а д а њу, б р а т с к е н ар од е), п одс јет и о д а с у године Јевреји установили Меморијални цен тар Јад Ва шем у Је ру са ли му. То је учи нио кри ти ку ју ћи, на тај на чин, српске пол и т и чке ел и те из 20. ви је ка, ко је су, за ра з л и к у од Срп ске пра во слав не цр кве, брзо заборав љ а ле и л и н ај г ру бљ е з а не м а ри в а ле з ло ч и не, ко ји с у с е д е ш а в а л и с р п с ко м п р а в о с л а в н о м на ро ду у 20. ви је ку. Исто вре ме но је по звао Вел и ч а не н а с а р а д њу у по гле д у по п и с а ж р т а в а ве лич ког по ко ља, на че му са сво јим ко ле гам а, и с т о р и ч а р и м а, р а д и. Свој допринос расвјетљавању геноцидног по ко ља у Ве ли ци да ли су и проф. др Мирко Бр ко вић и Ми о драг Бр ко вић, ко ји су, на основу архивске грађе, открили намјере нацистич ких по дивља лих хор ди, че сто не контро ли са не, у по ко ра ва њу пра во славног (премда и дру гог) ста нов ни штва, као и сву гро зо ту ра зм иш љ ањ а које су на ц и с т и и ма л и и ко је су пла ни ра ли да оства ре (или су их, ве ћи ном, о с т в ар ив ал и) п р е м а п о к о р е н и м н а р о д и м а, ме ђу ко ји ма су се на шли и Ср би у Ве ли ци. Као р ез улт ат њи хо ви х ист р аж ив ањ а, у З ак љу чк у ра да су на ве ли да је зло чин у Ве ли ци по чињен од стра не не мач ких тру па у знак од мазде и осве те над ци вил ним ста нов ни штвом због по мо ћи ко ју су ста нов ни ци Ве ли ке пруж а л и п а р т и з а н с к и м је д и н и ц а м а. 5 Међу саопштењима и радовима с Округлог сто ла за сту пље ни су и ра до ви проф. др Мар ка Кнежевића (врло конкретан рад о стра 5 Исто, стр. 78. да њу дје це у плав ском за тво ру и ве личко -ржа нич ком ма са кру го ди не, с из у зе т но ври јед н и м сп и ско ви ма ж р т а ва); Бра н к а П а у н о в и ћ а (о В е л и ц и к а о к њи же в н ој т е м и ; он је, из ме ђу оста лог, и под сје тио да је, у врије ме кад се о то ме ни је смје ло го во ри ти, поч и вш и с р пс к и к њ и ж е в н и к В е љ ко М и јо в и ћ напи сао по т ре сан и ре а ли сти чан ро ман Ц р ни вјет ар, који је до ж и вио, до са да, д ва и здањ а); г е не ра ла М и ло ша Гој ко ви ћа и но ви на ра Гој ка К н е же в и ћ а (ко ји је, с а оп ш т а в а ју ћ и ја в но с т и како се пу бли ци сти ка и, уоп ште, штампа одно си ла п ре ма Ве л и ч ком ма са к ру, по ме н уо да је у р а н и ји м д е ц е н и ја м а, м о ж д а п о н ај в и ш е, на незабораву ве лич ког стра да ња из год и не у р а д ио пен зи о н и с а н и п у ков н и к Бр а н ко П. П а у н о в и ћ, п р и к у п и в ш и б о г а т у а р х и в с к у г р а ђу и с вје д о ч е њ а п р е ж и вје л и х В е л и ч а н а, али да га је ње го ва ра на смрт оне мо гу ћи ла да о то ме упо зна ши ру јав ност, а да је, не по средно на кон ње го ве смр ти, сав ње гов рад ми стери о зно не стао, што се при пи су је тај ној пол и ц и ји и н е о д г о в о р н и м п о је д и н ц и м а ) 6. У д ру гом д и је л у к њиг е ч итала ц ће на ћ и при год не бе сје де, из ре че не по во дом се дамд е с е т о г о д и ш њ е г п о м е н а ж р т в а м а г е н о ц и д а у Ве л и ц и, ц рк в ен и х в ел икодос т ој н и к а (ме ђу њи м а и б е сје д у Њ е г о в е С в е т о с т и П а т ри ја р х а срп ског Г. Иринеја), углед них Ве личана, и протоко лар не из ја ве и по здра ве по ли тич ких изасла ни ка. На кра ју књи ге су при ло зи. Је ли ова књи га зна чај на и тре ба ли је ч и т а т и? Н а о б а п и т а њ а д а је м а ф и р м а т и в а н од г ов о р. З н ач ајн а је, је р је п р в и в ећ и н ау чн и к о р а к у и с т р а ж и в а њу п о к о љ а у В е л и ц и, у кон тек сту ге но цидних елемената, ко је тај злочин има, и у кон тек сту ши рем и зна чај ни јем од ло к а л ног и оме ђ е ног. Тр е б а је ч и т а т и, а ко не због че га дру гог, а оно из раз ло га ко ји је, с а вје т у ј у ћ и с в о је с у н а р од н и ке д а и з у ч а в а ј у св оју ис т орију, с а оп ш т ио зн а ме н и т и пољ ск и фи ло зоф Ле шек Ко ла ков ски ка зав ши да истори ју не учи мо с ци љем да би смо зна ли ка ко да се по на ша мо или ка ко да успи је ва мо, већ за то да би смо зна ли ко смо. 7 Збор ник Ге но цид у Ве ли ци је п и о н и рско дје ло и пред ста вља ће, на дај мо се, ини ци јални ко рак у проду бље ни јем и ври јед ни јем ист ра ж и в а њу ра з ло г а з а звје р с т в а по ч и њ е на од 6 Исто, стр Кан да је слич них са вје та пре пу на и на ша ис т ориог р а фи ја, п а, к а о п рим је р, н ав е д и мо ри је ч и и с т о р и ч а р а и п у б л и ц и с т е В л а д и м и р а Де д и ј е р а, ко ји је јед ном ка зао да онај ко ји не зна ода кле дола зи, не зна ни ку да иде.

105 105 ст ра не на ц и ст и ч ко - ба л и ст и ч ко -вулнетарск и х р а з у л а р е н и х хо р д и у Го р њ е м По л и м љу, а л и оно је и в ри је д а н до п ри но с и з у ч а в а њу пси хе зло чи на ца, има сво је по ли ти ко ло шке ври једно сти, са др жи инди ка то ре у по гле ду ан тропо ло шких, те о ло шких, је зич ких и правничк и х а с п е к а т а г е н о ц и д а, з л о ч и н а и м р ж њ е, у кон тек сту стра да ња не ви не пра вославне српске нејачи на подручју Велике, Горњег По лим ља и те ри то ри ја ко је на се ља ва ју п раво славни С р б и. Ко нач но, по кољ у Ве ли ци, по скром ном увје ре њу ау то ра овог при ка за, тре ба да има о з б и љ н е б о г о с л о в с к е к о н с е к в е н ц е, ј е р: н е з а б о р а ви мо да с е б е з у м н и по кољ до г о д ио 28. ју ла 1944, да је Св. Ки рик, као тро го ди шње д и је т е, п о с т р а д а о с а м о з а т о ш т о је х р и ш ћ а нин, а до вољ но би би ло кон сул то ва т и ц р к ве ни ка лендар и увјерити се који се све ци про слав љ а ју у п р ав ос л а вном х риш ћ а нском сви је т у на дан ге но цид ног по ко ља у Ве ли ци. 8 Од фал сификовања историје и идентите та, ми, п ра во слав ни Ср би, мо же мо се, да к ле, одб р ан ит и и сп а си т и је д и но у че њ ем, зн ањ ем и ра дом, ко јој тврд њи као до каз при ла жем и пред лог да се З б о р н и к п р о ч и т а. Да м ја н Ћу л а ф и ћ, Б е р а н е 8 На слич но је под сје тио и ми тро по лит Амфи ло хи је у бе сје ди из го во ре ној на се дам де се тог од иш њ и ц и п о м ен а ж рт ав а г ен оц ид а у В ел иц и, а ко ја је и за сту пље на у овом Збор ни ку. Ви дети: Ге н о ц и д у Ве л и ц и, стр

106 106 UDC 325( Čelarevo) 1946/1947 (049.32) К УЛ Т У РА СЕ Ћ А ЊА КО ЛО Н И ЗА Ц И ЈА ВОЈ ВО Д И Н Е (Ми лан Ми цић, На с е љ а в а њ е Пе т р о в ч а н а у Чи б -Че л а р е в о , УПИ ЧИБ Че ла ре во, Че ла ре во 2016, 147 стр.) Обе ле жа ва ње 70 го ди на од по чет ка коло ни за ци је Вој во ди не на кон за вр шет ка Другог свет ског ра та, био је по вод да исто ри чар М ила н М и ц и ћ на п и ше мо но г ра ф ск у с т у д и ју о на се ља ва њу становништва из околине Босан ског Пе т ров ца у бач ко се ло Чиб ( Че ла ре во). Јед на од првих одлука нових револуционарних власти го ди не од но си ла се на из вође ње аграр не ре фор ме и по че так ко ло ни зац и је Вој в о д и не. Вр е ме ном ће с е ис по с т а ви т и да су ова два из у зет но ва жна до га ђа ја у истори ји со ци ја ли стич ке Ју го сла ви је имала далеко се ж не по сле ди це за да љи ра з вој економск и х и дру штве них од но са. Аграр на реформа озваничена је за ко ном усво је ним на Тре ћем за седа њу АВ НОЈ-а, чи ме су се ство ри ли усло ви да огро ман зе мљи шни фонд од 1,5 ми ли он хекта ра бу де од у зет од ве ле по сед ни ка и не прија т е љ а р е в о л у ц и је, а н о в и в л а с н и ц и п о с т а ј у до т а д а ш њи б е з е м љ а ш и. Н ај в е ћ и з ем љиш н и фонд ство рен је у Вој во ди ни, где је ви ше од хек та ра одузето углавном од припадни ка не мач ке на род но сне гру пе ко ја се по вук л а с а од с т у п а ј у ћ и м а р м и ја м а Тр е ћ е г р ај х а. Не по с ред но по сле усва ја ња За ко на о а г рар ној рефор ми у Вој во ди ну су по че ли сти за ти,, возо ви без во зног ре да из свих кра је ва зе мље Ц рне Горе, Босне и Хе р це го ви не, Сло ве н и је, Хр ват ске, Ср би је, Ма ке до ни је, Ко со ва и Мето хи је. Нове власти нису имале ди ле му по пита њу ко мо же до би ти ку ћу и зе мљу у Вој вод и н и на ко ло н и з а ц и ју с у моглe да ра ч у на ју само по ро д и це ко је су да ле бор це је д и н и ц и ма На родноослобо ди лач ке вој ске. Колонизацијо м с у б и л и о б у х в а ћ е н и с в и ј у г ос л ов е нс к и на ро ди, пре ци зних података нема, али истор и ч а р и н а в о д е д а је м е ђу ко л о н и с т а би ло 72% Ср ба, 18 % Цр но го ра ца, 5% Ма кедо на ца, 3% Хр ва та и по 1% Сло ве на ца и Мус л и м а н а. Х р о н и ч а р и с у з а б е л е ж и л и к а ко је пр ви воз без во зног ре да сти гао у Но ви Сад 12. сеп тем бра го ди не. Ко л о н и з а ц и ј а к о ј а ј е ус л е д и л а п о с л е Д ру г ог све т ског ра т а би ла је нај ве ћ а с е о ба на Бал кан ском по лу о стр ву у по след њих не ко лико ве ко ва, ве ћа чак и од по зна те се о бе Ср ба под Ар се ни јем Чар но је ви ћем. При до шли коло н и с т и су у Вој во д и н у до не л и сво је оби ча је, мо рал и схва та ња жи во та. Мно га вој во ђанска ме ста до би ла су та да но ва име на, ко ја су г ор ш т а ке под се ћа ла на ју на ке из родног к раја и дру га зна ме ња. Та ко је Чиб пре кр штен у Че ла ре во, Фи ли по во у Бач ки Гра чац, Кра љеви ће во у Ка ча рево, Букин у Младе но во, Буљкес у Бач ки Ма глић, Хај фелд у Но ве Ко зар це, То р ж а у С а в и н о С е л о, К р њ а ја у К љ а ји ћ е в о, Шуп љаја у Кра ји ш н и к, Ве п ро ва ц у Круш ч и ћ, С е к и ћ у Ло в ћ е н а ц, М а р т и ји ц а у Лу к и ћ е в о, Па ра бућ у Рат ко во, Вр че у Су тје ску. Ова кол о н и з а ц и ја с е у м н о г о ч е м у р а з л и ко в а л а од оне ко ја је усле ди ла по сле Пр вог свет ског р а т а, к ад а колон и с т е, п р е т е ж но до б р о в о љ це у с р п с кој в ој с ц и н и ко н и је д о ч е к а о. В л а с т и су ко ло ни сте по сле Дру гог свет ског ра та доч е к и в а л и с р д ач н о, в о д е ћ и б р и г у о њи хо в о м

107 107 сме шта ју и ис хра ни до но ве же тве у ле то г о д и н е. Сво јом мо но граф ском сту ди јом Ми лан М и ц и ћ с е п о т р у д и о д а п о п у н и н ед ос т а тк е ко ји с у п о т р е б н и з а п о т п у н о з а о к р у ж и в а њ е и с т р а ж и в а њ a в ез ан и х з а т е м у ко л о н и з а ц и је Војво ди не по сле Дру гог свет ског рата. Његова мо но г раф ска с т уд и ја об ра ђу је на се ља ва ње коло ни стич ких по ро ди ца с под ру чи ја Бо санског Пе тров ца у вој во ђан ско ме сто Чиб. Ти ме ј е а у т о р п о п у н и о п р а з н и н у к о ј а п о с т о ј и з а не ко ли ци ну вој во ђан ских на се ља чи ја колон и з а ц и ја н и је и с т о р и г р а ф с к и о б р а ђ е н а. Мо н о г р а ф с к у с т у д и ј у ч и н и с е д а м п о гла вља у Уво ду ау тор да је кра так истори јат на се ља Чиб, од ње го вог пр вог по ме на г о д и н е к а о н а с е љ е н о г м е с т а у Б а ч к о ј ж у п а н и ји Уг а р с ко г к р а љ е в с т в а, д о о к т о б р а го ди не ка да је ме сто осло бо ђе но од фаши стич ке оку па ци је. У по гла вљу Оп шти ток про це са ко ло ни за ци је даје се преглед за ко но дав не ре гу ла ти ве ко јом је у Де мократ ској Фе де ра тив ној Ју го сла ви ји би ло реше но аграр но пи та ње, ко је је чи ни ло осно ву со ци ја ли стич ке револуције, поред осло бођења земље јед но од нај ва жни јих ци ље ва На родно о сло бо д и лач ке бор бе. У сле де ћем по гла в љу Де м о г р а ф с к и в а к у м у Ч и бу п р ик аз а н о је ста ње у насељу које су пре осло бо ђе ња на пусти ли Нем ци и Ма ђа ри. Они ко ји се ни су пову кли с је ди ни ца ма Вер мах та, њих око 330 би ло је за тво ре но у ло го ру ко ји се на ла зио у са мом Чи бу. Жи вот у на се љу се нор ма ли зовао до но вем бра го ди не, пред по че так ма сов не ко ло н и з ац и ја с рпског с т ановн иш т ва с про сто ра Бо сне ко ја је опи са на у по гла вљу Досеља ва ње колони ста у Чиб. Пре ма ау тор у р а т н а п у с т о ш е њ а, у н и ш т а в а њ е и мо в и н е, па ље ње ку ћа, хро нич на глад, ко ју је до нео рат у већ по сто је ћем оп штем си ро ма штву, би ли с у у н у т р а ш њи м о т и в и ко л о н и с т а ко ји с у с е к р ет ал и к а Вој в од ин и к а о о б е ћ а ној м и т ској земљи бе лог хле ба. Та ко ђе, тра гич не по след и ц е р ат а пок р ет ал е с у н а р од н а п р е с е љ е њ е не за ви сно од др жав них и иде о лошких циљев а коло н и з а ц и је. Ра спор еђив ањ е п ридош л и х ко ло н и с т и ч к и х пор о д и ц а по к у ћ а м а у Ч и бу, к а о и по де л а о б р а д и в ог з е м љи ш т а о б р ађ ен а је у по гла вљу Ку ће, зе мља. Сва ка ко ло нис т и ч к а по ро д и ца добила је основ н и намеш т ај и п о с у ђ е; а н а т р и к о л о н и с т и ч к е п о р о д и ц е до де љен је пар ко ња и нео п ход ни по љо привред ни ин вен тар. О ду гач ком про це су акулт у р а ц и је н о в о м ж и в о т н о м п р о с т о р у г о в о р и по гла вље По че так но вог жи во та. У про јекц ији р а з в и т к а н а с е љ а ус л ед п р о м е н а ко је с у с е д ог од ил е к ол он из ац иј о м с т а н о в н и ш т в а и з око л и не Б о с а н ског Пе т р ов ц а, н а с е љу Ч и б тре ба ло је да ти ње гов но ви иден ти тет. Због т о г а с у ко л о н и с т и и н с и с т и р а л и н а п р о м е н и на зи в а на с е љ а. Ч и б је у п р о ле ћ а г о д и не п р е и ме но в а н у Че л а р е в о, по и ме н у н а р од ног хе р о ја и з њи хо в ог к р а ја Зд р а в к у Че л а ру. У З а к љу ч к у ов е м о н о г р а ф с ке с т у д и је ау т о р ис ти че да је Чиб ко ло ни за ци јом г о д и не по с т а о н а с е љ е п а р т и з а н ск и х б о р а ц а, р а т н и х в е т е р а н а ш т о ј е б и л а п о ј а в а ко ј а ј е озна ча вала једа н спец ифича н, т ек завршен и м ра том ство рен свет са сво јим вред но сти ма, пра ви ли ма и хте њи ма. У том све ту про ис тек лом и з Н а р од но о с ло б о д и л ач ког р а т а н а тл у Ју г о с ла ви ју, све т у рат н и х по б ед н и к а, ко ји су насе ли ли Чиб, иде ја бр зог про греса и модерни заци је би ла је јед на од кључ них иде ја нов ог и с т о р и ј ског и де н т и т е т а. О т о ме св е д о ч и П л а н Ме с н о г н а р од н о г од б о р а Ч и б а и з с е п т е м б р а г о д и н е, о бу д у ћ е м р а з в и т к у и по т р е б ам а н ас ељ а, у к аз а вш и н а јед но с т а њ е д уха ко је је и мало п ројекц ију буд ућнос т и. На кра ју сту ди је у При ло гу дат је спи сак ко лон и с т и ч к и х п о р о д и ц а н а с е љ е н и х у Ч и б. Ова кoлoнизaциja билa је jeднo oд нajвe ћих oргaнизoвaних прeсeљeњa стaнoвништ вa у истoриjи Eврoпe, а ис по ста ви ће се да је она билa сaмo увoд у joш мaсoвниje дo сeљaвaњe у Вojвoдину кoje ћe из кoрeнa прoмeни ти њeн eтнички сaстaв. Де мо граф ске проце не го во ре дa je oд дo го ди не кaдa су eкoнoмскe мигрaциje прeусмeрeнe кa зeмљa мa Зaпaднe Eврoпe, у Вojвoдину, мaхoм из Бо сне и Хер це го ви не и Цeнтрaлнe Србиje, стиглo при бли жно исти број љу ди кoликo и то ком кoлoнизaциjи. По ред то га у Вojвoдини je oстaлa и бaр пoлoвинa oд пре ко љу ди из бeглих тoкoм рaтoвa у ко ји ма се расп а л а ј у г о с л о в е н с к а д р ж а в а к р а је м X X в е к а. У дoсeљaвaњу Србa у Вojвoдину ау тор ис ти че пoлитичке мoтиве ко ји ма су се ру ко во ди ле вла сти би ло је нajсигурниje да се oпустeли грaнични пojaсeви прeмa Румуниjи и Maђaрскoj пoпуне Крajишницимa у чиjу лojaлнoст но ва држaвa ниje имaлa рaзлoгa дa сумњa. Војво ди на је ко ло ни за ци јом до би ла ви ше струко, п ре свега бројн у поп улац ију, сп рем н у да се укљу чи у све то ко ве при вред ног и дру штвеног жи вота. Почетни неспоразуми међу станов н и ш т в ом с у в рло брз о бил и п р ев азиђен и, ста ро се де о ци су помало потцењивали придош ле горш таке, који су теж ил и одре ђе ној вр ст и

108 108 аван гар де, где су ис ти ца ли свој до при нос у р а т у и р е в о л у ц и ји. С в оје з а к љу ч ке М иц и ћ је у т емељио н а а н а л и з и б о г а т е и р а з но в р сне а р х и в ске г р а ђ е од г о в а р а ју ћ и х ф он д о в а А р х и в а В ој в о д и не и Ис то риј ског ар х и ва г ра да Но вог Са да. Та ко ђе, ау т ор с е по к а з а о к а о в е о ма до ба р познав ала ц и с т о р и о г р а ф с к е л ит ер ат ур е р ел ев а н тн е з а овај про блем што му је омо гу ћи ло да успе шно кон тек сту а ли зу је предмет свога истраживањ а и на у ч но ар г у мен т у је сво је з а к љу ч ке. О ва мо но граф ска сту ди ја за ње га пред ста вља искорак јер се у свом ис тра жи вач ком опу су до са да бавио токови ма и по сле ди ца ма ко ло низ а ц и је ко ја је ус ле д и л а по с ле Пр в ог св е тског ра та. То му је омо гу ћи ло да на пра ви по ређ е њ а и и з в е де од р е ђ е не з а к љу ч ке. С т у д и ја је и л у с т р о в а на ау т ен т и ч н и м фо т о г ра фи ја ма и з в р е м е н а н а с е љ а в а њ а, од ко ји х је н ај и н т е р е с а н т н и ја она на ко ји с у п ри к а з а н и п рис т игл и ко ло ни сти на же ле знич ку ста ни цу у Не мачкој Па лан ци (Бач ка Па лан ка). Ова фо то граф и ја је в р л о ч е т о с л у ж и л а к а о и л у с т р а ц и ја ко ло ни зације и била је различито пот пи си ван а, а и ден т и фи к а ц и јом по је д и н а ц а ко ји с е н а њ ој н а л а з е, д е ф и н и т и в н о је п о т в р ђ е н о д а с е р а д и о Пе т р ов ч а н и м а ко ји с у ко л о н и з о в а н и у Чиб ја ну а ра го ди не. К њи г а п р ед с т а в љ а з н а ч а ја н д о п р и н о с н е г о в а њу к у л т ур е с ећ ањ а н а кол он из ац иј у Вој во ди не го ди не, а пи са на је у врем е н у к ад а с у п р еос т ал и м а л о б р о ј н и ж ив и с в е д о ц и ов о г и с т о р и ј с ко г д о г а ђ а ја м о г л и д а из не су сво ја се ћа ња. За хва љу ју ћи тру ду и студ и о з н о с т и а ут ор а М ил ан а М иц ић а д об ил и с м о јед н о в р ед н о и с т о р и о г р а ф с ко д е л о ко је н а ау т е н т и ч а н н а ч и н о с т а в љ а с в е д о ч а н с т в о о в р емен у и људ им а у њ ем у, који с у пос т ал и д е о и с т о р и је. Др Пре драг М. Ва ја гић историчар, Бачка Паланка

109 109 UDC (049.32) СЕЋАЊА ЈЕДНОГ ИСТОРИЧАРА (Ва си ли је Ђ. Кре стић, З а п а м ћ е њ а, Ма ти ца срп ска, Но ви Сад 2016, 332 стр.) У мно штву не до ста та ка срп ске истор ио г р а ф и ј е, к а о и р а д н и х з а д а т ак а ч иј е ј е оства ре ње тек че ка, вр ло се че сто уо ча ва и ис ти че од су ство до брих би бли о гра фи ја, раз н ов рс н о г к ар а кт ер а и н ам ен а, к о ј е б и о б о г а т и л е и с т ор и јс к а з н а њ а и о л а к ш а л е бу д у ћ а и с т р а ж и в а њ а. Јед н а од и з у з е т н о п о т р е б н и х би бли о гра фи ја сва ка ко би тре ба ло да об у хва ти де та љан по пис днев ни ка, успо ме на и ме мо а ра на пи са них у про те кла два ве ка, с обзи ром на то да још увек не зна мо ка кво се бог а т с т в о н а л а з и у т и м л и ч н и м и с т о р и ја м а, пи саним за се бе, своје породице и нека будућ а поко љ е њ а. Мож да би с е њ о ме по к а з а ло да су исто риј ске лич но сти, али и го то во ано нимн и у че сн и ц и и св е до ц и р а з л и ч и т и х до г а ђа ја, че ш ће но ш т о оби ч но м и сл и мо улагал и напор да до ба у ко јем су жи ве ли и зби ва ња ко ја су г а и сп уњ ав ал а с ач ув ају од з аб ор ав а. У ов ом тренутку, ме ђу тим, превладава сна жан утис а к д а с у с ам о р е тк и п о је д и н ц и, у п о р е д о с посло вима које су обављали, имали разумев а њ е, п от р еб у и в о љу д а з а и н т е р е с о в а н и м савременицима, потомству и историји по даре лич на све до чан ства. Ако би смо, уз то, м е ђ у о н им а к ој и с у с е п р и х в а т и л и п и с а њ а м ем о а р а у т в р ђ и в а л и п р о ф е с и ј е к о ј и м а с у при па да ли, углав ном би смо про на ла зи ли поли ти ча ре, вој ни ке и, не што ма ње, књи жевни ке и умет ни ке. Усу ђу је мо се ре ћи да су се бе ле же њу успо ме на нај ре ђе по све ћи ва ли истор и ч ар и, а з а ш т о ј е т о т а к о з а х т е в а п о с е б н о од го не та ње, по го то во отуд што ни ко од њих н и је б о љ е зна о в р ед но с т ис т о ри ј ск и х и з в о ра. Тим рет ким из у зе ци ма при па да Бран ко Петра но вић, још увек не пре ва зи ђени познавал а ц и с т о р и је ј у г о с л о в е н с к е д р ж а в е, ко ји је п о к у ш а ј у њ е н о г т у м а ч е њ а п р и д о д а о и с в о је с а ж е т о и с п р и п о в е д а н о ж и в о т н о и с к у с т в о, об ја вљено, данас већ давне године у књизи Ис торичар и савремена епоха. Че т вр т ве ка доц ни је, придружио му се Василије Ђ. Крестић, при ја тељ са сту ди ја и ко ле га с Фи ло зофског фа кул те та у Београду. У с р е д и н и ко ја је п о с л ед њи х г о д и н а и де це н и ја г о т о в о з аг ушена поп лав ом на у ч н и х и п у б л и ц и с т и ч к и х к њи г а о п р о ш л о с т и, п о ја в а њ е г о в и х З а п а м ћ е њ а и з а з в а л а је в е л и к у па ж њу, п р е в а с ход но з б ог уло г е ко ју је и ма о и има у исто риј ској на у ци и срп ском дру штву. То је је дан од основ них раз ло га због ко јег ће р а з л и ч и т е к а т е г о р и ј е ч и т а л а ц а о в е к њ и г е т р а г ат и з а с а з н а њ и м а ко ј а и х п р в е н с т в е н о за ни ма ју. Јер, у са вре ме ној срп ској исто риог р а ф и ј и в е о м а ј е м а л о и с т о р и ч а р а ч и ј и с у ства ра лач ки рад, јав на исту па ња и мно го струка ан га жо ва ња би ла по пут ње го вих ја сна и пре познатљива, а са мим тим ко ли ко одо брав а н а т о л и к о о с п ор ав ан а и з л он а м е р н о к р и т и ко в а н а. Не баве ћи се радозналцима који се нада ју да у сва кој при ват ној исто ри ји мо гу прона ћи ин тим не де та ље по год не за пре прич а в а њ а, в е р у је м о д а ћ е н а ј ш и р е ч ит ал ачк е к ру г о в е и л и ш и ру к у л т у р н у ја в но с т, к а ко с е уо би ча је но ка же, ин те ре со ва ти шта је акаде м и к К р е с т и ћ н а п и с а о о св ом н а ц и о н а л ном р а д у, по д р ш ц и ко ју је д у г и н и з г о д и н а д а в а о н а ц ио н а л н и м п о к р е т и м а и и н и ц и ја т и в а м а, уд ру же њи ма и од б о ри ма, т ру де ћ и с е да к а о и у н а у ц и к о ј о ј ј е п о с в е ћ е н н е п о б и т н и м ар гу мен ти ма и упр кос мно го број ним су протним тврд ња ма до ка же ка ко све оно што је српско ни је ујед но ве ли ко срп ско, на ци о на лис т и ч ко и шо ви н и с т и ч ко. Уп ра во т ака в њег ов

110 110 с т а в з л о у п о т р еб љ ав а н је у н ас т ојањ им а д а се при обра зла га њу узро ка ко ји су до ве ли до тра гич ног рас па да ју го сло вен ске др жа ве знатан део од го вор но сти при пи ше срп ским истори ча ри ма и на вод ном ути ца ју ко ји су њи хови т обо же рат нох уш к ачк и т екс т ови и мал и на осе ћа ња на ци је и до но си о це суд бо но сних поли тич ких од лу ка. Истом кор пу су за пи та ности при па да и ин те ре со ва ње за су сре те акад е м и к а К р ес т ић а с а е в р о п с к и м и с в е т с к и м зва нич ни ци ма, ла жним и искре ним ми ро творци ма, а мо гу ће нада све са Сло бо да ном Ми лошевићем, би вш и м п редседн иком Југ ославије, ко ји је пре ма истим ту ма че њи ма био најве ћи ви нов ник ње ног ужа сног кра ја и с ко јим су га по ве зи ва ли чак и он да ка да за то ни је б и л о н и к а к в о г о с н о в а. Не п о к у ш а в а ј у ћ и д а би ло ком од тих пи та ња да мо кључ ну предност, мо ра мо ис та ћи и из но ва об но вље но занимање за Ме моран дум СА НУ, чу ве ни до кумент у ко јем су, по не кад га и не про чи тав ши, сви кри ти ча ри срп ске по ли ти ке и срп ске нац и је н а л а з и л и д о к а з е о т з в. п о в а м п и р е њу вели ко српског на ци о на ли зма, по у ве ре њу К ПЈ (СКЈ) и ње них са вре ме них идеј них след бени ка из гра ђан ских кру го ва, тог не пре суш н о г и с хо д и ш т а с в е г з л а у ј у г ос л ов е нс к о ј др жа ви. Те шко је, на рав но, ре ћи да ли ће би ти раз о ча ра ни или за до вољ ни оним што је о свом до при но су на пи сао про фе сор Кре стић, ис такав ши: Што се ме не као исто ри ча ра ти че, за Меморандум сам на пи сао де ло ве ко ји се одно се на по ло жај Ср ба у Хр ват ској и на по наш а њ е в ој в о ђ а н с к и х ау т о н о м а ш а. К а д б и х и да нас пи сао о то ме, по шту ју ћи исто риј ске чиње ни це, не бих имао раз ло га би ло шта да мењам, али бих мо рао мно го то га да до да јем и про ши ру јем јер ме до га ђа ји ни су демантовал и, в ећ су, на ж а ло с т, у св е м у по т в р д и л и мо је оце не из го ди не (стр. 140). У сва ком случа ју, мо ра ће да му при зна ју до след ност. Дру ги, мно го ужи чи та лач ки круг, у ко ји би смо св рс т а л и ис т о ри ч а р е од з а н а т а, пре вас ход но два де се то ве ков це, ма да је акаде м и к Кре с т и ћ сво ји м на у ч н и м ра дом да ле ко ви ше био по све ћен прет ход ном сто ле ћу, тако ђ е ћ е с е и н т е р е с о в а т и з а н а в е д е н а и д ру г а срод на пи та ња, с тим што ће по ну ђе ним одг о в о р и м а п р и с т у п и т и к а о п р в ор аз р е дн о м ис т о риј ском из во ру и п ри л и ц и да се у по зна ју с н а у ч н и м т у м а ч е њ е м и з л о же н и х з б и в а њ а. Исто ри ча ри ко ји се по себ но ба ве дру штвеном исто ри јом пак до би ће и у овој књи зи још јед ну потврду све присутнијег научног схват а њ а д а с е у ж и в о т у с в а ко г п о је д и н ц а к р и је све т ска ис т о ри ја. А ко је п ри т ом т ај по је д и на ц на уч ник и у нај пле ме ни ти јем сми слу ан га жова но људ ско би ће, пред но сти ње го вог све доче ња не спор не су. С дру ге стра не, бу ду ћи да је ау тор З а п а м ћ е њ а пи сао и о го ди на ма проведе ним на Фи ло зоф ском фа кул те ту Уни верзи те та у Бе о гра ду, уни вер зи тетски наставн и ц и т р а г а ћ е у в и ш е д е ц е н и ј с ко м и с к у с т в у ов о г п р о ф е с о р а н а ц и о н а л н е и с т о р и је н о в о г ве ка и за пу то ка зи ма ко ји им мо гу по мо ћи у св акод не в ном ш кол ском и пе д а г о ш ком р а д у. Схва тио сам да је то ве о ма зах те ван и од гово ран по сао, на пи сао је на ту те му, да, ако чо век же ли да бу де до бар и за ни мљив на ставник, мо ра за сва ко пре да ва ње озбиљ но да се при пре ма, да ни шта не пре пу шта им про виза ци ја ма (стр. 115). Истом кру гу за ин три ги ра них про фес и о н а л а ц а, м а д а с е н е б а в е н а у ч н и м р а д о м, п р и п а д а ј у м н о г о б р ој н и и с т о р и ч а р и ко ји с у има ли сре ћу да им то ком сту ди ја ча со ве др жи упра во про фе сор Ва си ли је Кре стић, при падник једне од нај плоднијих стваралачких генер а ц ија н а Оде љ е њу з а ис т о ри ју, з ах в аљујућ и ч и је м је р а д у, к а ко је по че т ком 8 0 -и х г о д и н а про шлог ве ка пи са ло у јед ном пре сти жном не дељ ни ку, оно сма тра но нај ја чим на најп рест и ж н и јем фа к ул те т у у он да ш њој, рец имо ве л и кој Ју г о сла ви ји. Је р, п у бл и ко ва ње ови х успо ме на омо гу ћи ло им је да се при се те оних го ди на у ко ји ма су, на при мер, пр ви пут слуша ли о упор ној бор би Ср ба у Тро јед ној краљ е в и н и Х р в а т с к о ј, С л а в о н и ј и и Д а л м а ц и ј и д а и м с е п р и з н а с т а т у с п о л и т и ч к о г н а р о д а, о не одр жи во сти представе о бискупу Штросм а је ру к а о и ко н и ју г о с ло в е н с т в а, с рп ској ш т а м п и у Уг а р с кој и л и о и д е ја м а С в е т о з а р а М и л е т и ћ а. Има ју ћи у ви ду те ши ро ке кру го ве чит а л а ц а, и з н ај р а з л и ч и т и ји х, м а д а и с р од н и х мо тива заинтере со ва них за са др жину Зап а м- ћ е њ а, сме мо твр ди ти да сви они ко ји њи хов ом ч и т а њу бу д у п ри с т у п и л и до б р о н а ме р но не ће би ти из не ве ре ни. На пр вом ме сту стога што је ово још јед на књи га пи сца на чи ји с м о г о с п од с т в е н о јед н о с т а в н и и ја с н и с т и л већ го динама и де це ни ја ма на викнути. Преци зност и ра зло жност ми сли и овог је пу та пра ће на сна жном и са вр ше но чи стом ре чен и ц ом, р а з у м љи в ом и н е у п у ћ е ном ч и т а о ц у, чи јем ће уху, ве ру је мо, при ја ти и по не ки арх а и з а м, д а в н о з а б о р а в љ е н а р е ч, ч и ја с е с т а ри на при род но укла па у се ћа ња на про шла в р е м е н а, а к а з и в а њ а о њи м а ч и н и д р а г и м и при сним. Го во ре ћи о про шлом, као и о са да

111 111 шњем до бу, ака де мик Кре стић је у скла ду с опи си ва ним до гађајем или по ја вом при по ведао са о се ћај но где је осе ћа ња тре ба ло по каза ти, ду хо ви то где се мо гло, соч но ка да је и жи вот до но сио та кве тре нут ке, оштро и одсеч но у мо мен ти ма у ко ји ма ни је скривао несла га ње, па и гну ша ње над они ма ко ји су се п о н а ш а л и н е ч а с н о и н е н а ч е л н о. На другом ме сту истакли бисмо дугот р ај но с т з аб ележен и х с ећ ањ а, з а чет и х д а вне го ди не у време погибије краља Александра, а сат ка них од не рас ки ди вог спо ја најл и ч н и ји х д о г а ђ а ја и о н о г а ш т о с у д о н о с и л а исто риј ска вре ме на, ну жно за хватају ћи животе и суд би не сва ког де те та и човека. Умешност ко јом је опи са но ово про жи ма ње приват ног и оп штег до при не ла је да се го то во с п одједн ак и м и нт ер е с о в а њ е м п р а т е д е ч ач к и н е с т аш л уц и, с т р а х од м а ђ а р с к и х од м а з д и, п о н е к а д с у р о в и ш ко л с к и р е ж и м, с е ћ а њ е н а д о б р е и м а њ е д о б р е н а с т а в н и ке, н а с т у д и је исто ри је, под ста нар ске му ке, спорт ске ак тивнос т и, вој н и ч ке да не, п р ва за по сле ња, на у ч на ис т р а ж и в а њ а, т р а же њ е од г о в о р а на ж и в о т не иза зо ве, уни вер зитет ску ка ри је ру, рад у Српској а ка де м и ји на у ка и у ме т но с т и, повремено не задовољство њеним ра дом, од бра ну ис траживачких резултата, муч ну ну жност уда љава ња од ау то ри тета ста ри јих, за шти ту на ционал них ин те ре са, сме лост да се ако је неопход но бу де уса мљен и ода бе ре те жи пут. Пра т е ћ и ау т о ра За п а м ће ња кроз тај ду ги низ ситуација, делом сличних онима ко је су дож и в љ а в а ле ис т е г е не р а ц и је, а још ви ше к р о з оне ко је за де се са мо рет ке по је динце, захвални чи та лац мо ћи ће до ста до бро да упо зна самог пи сца, али и мно штво зна них и не зна них лич но сти ко је су про шле кроз ње гов жи вот, о с т а в љ а ј у ћ и н е в е с е о и л и, с у п р о т н о, с в е т а о траг. Бес ко про ми сна искре ност пак ко јом је го во ре но и о њи ма и о све му до жи вље ном упеча тљи ва је у же љи да се не пре ћу те ни не прија т н е и с т и н е. Н а и с т и н а ч и н н е з а б о р а в н и м н а м с е чи не оце не по је ди них зби ва ња и размишљања о нај зна чај ни јим исто риј ским и са вре меним те ма ма, по пут по ло жа ја у ко јем се да нас на лази срп ск и народ. Као та к ву до ж и ве л и смо м иса о да је Мемора нд у м САН У п редс т ав ља о њен зве зда ни тре ну так (стр. 140), а упо редо с тим и пра во ма ло пре да ва ње о то ме шта тре ба да бу де на ци о нал ни про грам, ко би у њ е г о вом на с т а ја њу т р е ба ло да у че с т ву је и на ко ји би с е н а ч и н мо р а о ч у в а т и од оп а с но с т и с в ак од н е в н е, п ол ит ик а н тс к е з л оуп от р еб е. Же л и м д а н а г л а с и м, и с т а к а о је п р о ф е с о р Кре стић, да Ме мо ран дум ни је на пи сан с наме ром да бу де на ци о нал ни про грам, већ с циљем да по слу жи јед но крат но, у оном тре нут ку, а не у пер спек ти ви, што је слу чај с пра вим н ац ион а л н и м п р о г р а м и м а. Уп р ко с т оме, т ај до ку мент до жи вљен је као на ци о нал ни програм и да нас се с мно гих стра на, по себ но од о н и х к о ј и С р б и ј и н и с у н а к л о њ е н и, т а к о и п ред с та в ља [...] И на че, м и сл и м да СА Н У н и је по зва на да пи ше на ци о нал ни про грам. Свугде у све ту иза та квих про гра ма мо ра ју и треба да ста ну др жа ве и вла де. Он мо ра да бу де са ста вљен на осно ву број них, ра зно вр сних и п о у з д ан и х п од а т а к а, с у р о в о р е а л н и х оц е н а, п р о це н а и с т в а р н и х мо г у ћ но с т и. Ти под ац и, оце не и про це не у над ле жно сти су др жа ве. Они ни су, не мо гу и не тре ба да бу ду до ступ ни сви ма ко ји ма се прох те да их има ју. По да ци на осно ву ко јих тре ба да бу де са ста вљен наци о нал ни про грам и сâм про грам ни су доку мен ти за јав ност. Сву да у све ту то су тај ни до к у мен т и с ко ји ма с у у по зна т и с а мо нај у ж и к ругови д ржавног руководст ва. Тако је било и с На ч е р т а н и је м И л и је Га р а ш а н и н а и з г о д и н е [...] Н а ц и о н а л н и п р о г р а м и н и с у о н о што су и што тре ба да бу ду стра нач ко-по литич ки про гра ми (стр. 141). Сва ко ко бу де прочи тао ове ми сли, чи ни нам се, ве ро ват но ће се за пи та ти да ли ће њи хо ва по у ка сти ћи до он и х ч и ја р е ч и м а д а ле ко с е ж н и је по с ле д и це од п о г л е д а јед н о г и с т о р и ч а р а. То ј, с в а к а к о н е у с п у т, д а т о ј л е к ц и ј и мо гу се при дру жи ти и мно ге дру ге, због че га је т е ш ко и з д в о ји т и н ај у п е ч а тљи в и је.... д а н је до вољ но ду га чак ако се оба ве зе ра ци о нално рас по ре де, на пи сао је та ко на јед ном мес т у а к а д е м и к К р е с т и ћ, о б ја ш њ а в а ј у ћ и к а ко је ус пео да још од го ди не, ка да је об јавио први на уч ни рад, не пре кид но пише и ствара, ако се на чи ни до бар рад ни ри там и ако се тог рад ног рит ма ди сци пли но ва но придржава мо. Кад је о по слу реч, био сам вој нич ки д ис ц и п л и н о в а н и с т р о г п р е м а с е б и, а о н д а и п р е м а он и м а ко ји с у ме ок ру ж ив ал и. Бит и т а к а в н и ј е у в е к л а к о и п р и ј а т н о, п о г о т о в о н и ј е п р и ј а т н о з а о к о л и н у, з а к љу ч и в а о ј е. Ж р т ви ко ја оче ви д но н и је м а л а, н а р о ч и т о з а оног ко се опре де ли за та кву спар тан ску дис ц ип л и н у, ф о р м а л н у к р у т о с т у м н о г о м е ј е убла ж и ла без мер на љу бав за исто риј ск у нау к у и њен зна чај. Во лео сам и во лим по сао који м с е б а ви м, ис т а к а о је а к а де м и к К р е с т и ћ, д а јућ и ох р а б р е њ е и с в и м д ру г и м а ко ји с у с е по с в ет и л и п р о у ч а в а њу п р о ш ло с т и. Ч в р с т о

112 112 в е рује м д а он н ије у з а л у д а н, д а и м а д у б о ког сми сла, да је дру штве но ко ри стан и са стано ви ш т а н ац ион а л н и х и д р ж а в н и х и н т е р е с а нео п хо дан (стр ). Мо гу ће је да је упра во том ње го вом мишљу био ру ко во ђен и про фе сор Че до мир Попов, ка да је у јед ном пред ло гу ис та као безм е р но по в е р е њ е ко је а к а д е м и к К р ес т и ћ и м а у моћ на у ке. По ње го вим ре чи ма, у њу је би ла утка на и дав но на ста ла ми сао: Оспо рите ако мо же те исти ни тост мо јих на во да, а после кле ве ћи те до ми ле во ље (стр. 179). То што је пре мно го времена изговорио славни Мира бо исто вре ме но је од го вор, али и по зив на под но ше њ е д ру г а ч и је г до к а з а сви м а ко ји с у, изме ђу оста лог, Ва си ли ја Кре сти ћа про гла сил и т в о р ц е м т е о р и је о г е н о ц и д н о с т и х р в а т с ко г н а р о д а. Са др жи на З а п а м ћ е њ а, бо га та фактогра фи ја која је у њи ма са бра на, мно штво ориги нал них до ку ме на та, ана ли зи рано вишедеце ниј ско људ ско и на уч но ис ку ство, пу то кази и по у ке ко је н уд и к ако ис т орич арим а т ако и кул тур ној јав но сти чи не ову књи гу ве о ма ва жном. У њој смо про на шли оно што је вредн о п а м ћ е њ а : м о р а л н у а т м о с ф е р у в р ем ен а, непоновљиви ритам про ху ја лог жи во та, пок у ш а ј е с н а л а ж е њ а п о ј е д и н ц а у в р е м е н и м а ко ја су на овим про сто ри ма го то во увек те шка и иза зов на. Свој по ку шај из но ше ња лич ног д о ж и в љ а ја З а п а м ћ е њ а п р о ф е с о р а В а с и л и ја Кре сти ћа за вр ши ли би смо још јед ним ње говим за кључ ком, дра го це ним сва ком исто рич а ру у т р е н у ц и м а с у м њи и к ло н у ћ а:... ви д и с е д а с а м и м а о д о с т а по л и т и ч к и х п р о б л е м а, али се ни кад ни сам пре да вао, да сам се у грани ца ма по сто је ћих мо гућ но сти бра нио, суп р о т с т а в љ а о, б о рио и и з од бра не п р е ла зио у на пад. У бор би сам ис тра ја вао за то што сам чвр сто ве ро вао, што сам знао да сам сво јим на у ч н и м т у ма чењима п рош лос т и био у п ра ву. Мо ја ту ма че ња историје имала су и има ју шир о к у и ч в р с т у и с т р а ж и в а ч к у п од л о г у к о ј у н и је мо г у ће оспо ри т и. Био сам д у бо ко све стан по ли тич ког тре нут ка у ко јем сам де ло вао, али и ње го ве про ла зно сти. Сма трао сам да сам д у ж а н д а б р а н и м л и ч н о д о с т о ја н с т в о, а л и и дос т о ја н с т в о на у ке и њ ен д и г н и т е т. И з св е г а то га цр пео сам сна гу (стр. 202). И, на са мом к р а ј у, ј е д н а з а п и т а н о с т б е з од г о в о р а : д а л и је чо век ко ји је ово на пи сао до и ста слу чај но и л и п о н е ко м н ед ок уч ив о м м ер и л у у м е с т о л е к а р а п о с т а о и с т о р и ч а р? Проф. др Ми ра Ра до је вић Ф и л о з о ф с к и ф а к у л т е т у Б е о г р а д у

113 113 UDC 93/94:929 Popov Č. (049.32) ИСТО РИ Ч А Р К АО К РИ Т И Ч К И И Н Т Е Л ЕК Т У А Л А Ц (Че до мир По пов, Исто ри ја на де лу. Раз го во ри , п ри р е д и л а др Је ле на По пов, Ма ти ца срп ска, Нови Сад 2016, 627 стр.) За хва љу ју ћи тру ду др Је ле не По пов, суп ру г е покојног а к аде м и к а Че до м и р а По по в а ( ) те Ма ти це срп ске чи ји је ака дем и к био по ч а сн и п р ед с ед н и к, у н ут а р кориц а јед не к њи г е с а к у п љ е н и с у њ е г о ви и н т е р вју и и но вин ски раз го во ри об ја вље ни у вре менском ра спо ну од три де це ни је од ка да је н а с т а о п р ви, св е до по с лед њ е г о б јав љ еног кра јем ма ја го ди не. На овај на чин, рас у т и и, н е р е т ко, т е ш ко д о с т у п н и и н т е р вј у и а к а де м и к а По по ва на ла зе се п ред ч ит аоц и ма. Буд ућ и да с е рад и о фа к т о г ра ф ск и б о г а т и м и ван ред но са др жајним тек сто ви ма они предс т ав љ ај у и з у з е тн о с в е д о ч а н с т в о н е с а м о о р а зв ојн и м п ут ев им а с р п с ке и с т о р и о г р а ф и је то ком по ме н у тог т роде це ниј ског ра з до бља већ и пр во ра зре дан исто риј ски из вор о по ли тичк и м сх в а т а њи м а и, уоп ш т е, и н т е лек т у а л н и м по гле дима српске интелектуалне елите крајем 20. и по чет ком 21. сто ле ћа. Ово по себ но бу ду ћи да у новинским интервју има и разгово рима са а к а дем иком По по ви м п р е о в ла ђу ју две основ не те ме про бле ми са вре ме не истор и о г р а ф и је у к љу ч у ј у ћ и и п и т а њ а о бје к т и в но сти, уло ге исто риј ских зна ња у са вре ме ном дру штву као и ин хе рент них огра ничења историј ске на у ке. Дру га ве ли ка те ма ко јој је акад е м и к По п ов п о с в е ћ и в а о з н а ч ај н у п а ж њу у својим јав ним исту па њи ма је су зна чај на пита ња с ко ји ма се суочавала српска нац иона лна и држав на по ли ти ка, од вре ме на кри зе со ција ли стичке Југосла ви је сре ди ном 80 -их го дин а, п р е ко р а с п а д а ј у г о с л о в е н с ке д р ж а в е с в е д о с а в р е м е н о г д о б а и п о н о в н о г о б н а в љ а њ а с р п с ке д р ж а в н о с т и. П а ж љи ви ч и т а ла ц уо ч и ће да п р офес ор По пов то ком три де це ни је, об у хва ће не књигом ње го ви х ин тер вјуа, ни је у зна чај ни јој ме ри ме њао сво је раз у ме ва ње исто ри је и исто ријске на у ке. Осно ву ње го вог те о риј ско -ме то доло ш ког п ри с т у па п р едс т ав љ ала је св о је в р сна с и н т е з а н е д о г м а т с ке м а р к с и с т и ч ке т е о р и је дру штва ко ја је у сфе ра ма ма те ри јал ног живо та тра га ла за ре ал ним по кре та чи ма историјског ра звоја, за тим исто ри је међународни х од но са ко ју је за сно вао је дан од нај у ти цај ниј и х ф р а н ц у с к и х и с т о р и ч а р а п р в е п о л о в и н е 20. ве ка Пјер Ре ну вен те, иа ко скром ни јем обим у, ф р а н ц у с к е и с т о р и ј с к е ш к о л е А н а л а, на ро чи то кон цеп ци ја јед ног од ње них нај у тиц ај н и ји х п р ед с т а в н и к а, Ф е р н а н а Б р о д е л а, о ма те ри јал ним окви ри ма ци ви ли за ци је и нас т а н к у к а п и т а л и зма. Ко нач но, у п ра во од ове, ве р о ват но нај зна чај н и је ш ко ле у ис т о ри ј ском ми шље њу 20. ве ка, По пов је при хва тио и програм то тал не исто ри је (hi sto i re to ta le) теж њу к а ш т о с в е о бу х в а т н и је м и це ло в и т и је м ис тра жи ва њу прошлости које би, поред домена по л и т и ке и по л и т и ч к и х од но са, у к љу ч и ла и низ дру гих обла сти дру штве ног и по је динач ног ж ивот а поп у т економ ије, д ру ш т ве н и х и н с т и т у ц и ја, р е л и г и је и к у л т у р е. И м а ју ћ и у ви ду по ме ну те чи ње ни це, осо бе ни те риј ско - ме то до ло шки при ступ Че до ми ра По по ва предс т а в љ а л а је јед н а в рс т а д руш т в ен е и с т ор ије по ли ти ке и ме ђу на род них од но са ко ја је, насу п ро т т ра д и ц и о на л ног п ри с т у па ис т о ри ј ске на у ке, узи ма ла у об зир по ред фи зич ко ге о графских окви ра људ ских дру шта ва, још и чи тав н и з д р у г и х ч и н и л а ц а п о п у т д е м о г р а ф с к е с т р у к т у р е, д р у ш т в е н о - е ко н о м с к и х од н о с а, на уч но -техноло шког раз во ја, дру штве не свес т и, по л и т и ч к и х и де ја и ре л и г и ј ск и х си с т е ма

114 114 т е, на кон ц у, по л и т и ч к и х и н т е ре са по је д и н и х д р у ш т в е н и х г р у п а. Ус пев ши у сво ме исто ри о г раф ском ра д у д а и з б ег не оп р е де љи в а њ е з а т р а д и ц и о н а л н и п о з и т и в и з а м и л и в у л г а р н и м а р к с и з а м к а о и иде о ло шки по жељ не те ме ко ји су преовлађива ли глав ним то ко ви ма срп ске исто ри о граф и је т о ко м п о с т о ја њ а с о ц и ја л и с т и ч ке Ју г о с л а в и ј е, п р о ф е с о р П о п о в ј е, и с т о в р е м е н о, успе о д а и зг р ад и с амосв ојн у мет одолог ију у ко јој ис т о риј ска си н т е за и ма на ро ч и т о ва ж н у уло гу. За хва љу ју ћи то ме, зна чај но је унапређен оп шти струч ни ни во срп ске исто ри о графије, истраживање европ ске исто ри је по став љ е но је на ч в рш ће т еори јске и мет одолош ке те ме ље док је са ма исто риј ска на у ка обо гаћ е н а н о в и м с а д р ж а ји м а. Ко н ач н о, и з р а з и т и с м и с а о з а и с т о р и ј с к у с и н т е з у о м ог ућ и о ј е ака де ми ку По по ву да пру жи син те тич ке прика зе европ ске и срп ске исто ри је ко ји су, из држав ши про бу вре ме на, и на кон не ко ли ко дес етлећ а од св ог п р в ог о б ја в љи в а њ а, по с т а л и т рај но на сле ђе с рп ске ис т о ри о г рафије, и наче, по сло вич но си ро ма шне ова квом вр стом историј ских ра до ва. Ода тле је Че до мир По пов п р ип ад а о н екол иц ин и с р пс к и х и с т ор ич ар а из дру ге по ло ви не 20. ве ка ко ји су у зна чај ној ме ри мо де р н и з о в а л и с рп ск у ис т о ри о г ра фи ју з а т в о р е н у у т р а д и ц и о н а л н е о к в и р е п о з и т и ви стич ки схва ће не по ли тич ке и ди пло матс ке и с т о р и је и ус р ед с р е ђ е н е н а у т в р ђ и в а њ е по је ди нач них чи ње ни ца. На су п рот ја сно уоб ли че ни х и ре лативно ч вр с т и х ис т ориог ра фск и х концепц ија које се н и с у з н а ч ај н и је м е њ а л е т о ко м т р и д е ц е н и је об у хва ће них овом књи гом, у по ли тич кој мисли Че до ми ра По по ва то ком по ме ну тог раздо бљ а мо г у ће је уо ч и т и ја сн у ев о л у ц и ју ко ја је ка рак те ри стич на за чи тав низ срп ских инт елек т у а ла ца, п рипа дн ик а г енерац ије која је ста са ва ла и ве ћим де лом де ло ва ла у раз доб љу с о ц и ја л и с т и ч ке Ју г о с л а в и је. И з а њи х, као и за По по ва, ју го сло вен ска др жа ва и југ о с ло в е н с т в о с у п р ед с т а в љ а л и п р о г р е си в н у исто риј ску по ја ву не као не ка наднационална уни тар на иде ја већ пре као... за јед ни ца н а р о д а ко ји ме ђу с о б но и м а ју по в е р е њ а, ко ји ве ру ју јед ни у дру ге и ко ји се јед ни на дру ге осла ња ју. Ово по себ но, бу ду ћи да су обе југо сло вен ске др жа ве пред ста вљале рационал а н ок ви р не с амо з а не сме т а н и м а т е ри ја л н и и д у хов н и р а з в ој ју г о с ло в ен ск и х н а р о д а в е ћ, п ре свег а, н у ж н у ис т о ри ј ск у по т ре бу у ко јој ћ е с е б р а н и т и н а ц и о н а л н а и н д и в и д у а л н о с т и са ма на ц и о на л на и по л и т и ч ка ег зи с т ен ц и ја ју го словенских на ро да. Све о бу хват ни друштве ни, по ли тич ки, еко ном ски и кул ту ро лош к и и з а з о ви с којима с е с рпск и на р од су о ч ио то ком по след ње де це ни је 20. ве ка од рас пада за јед нич ке др жа ве, гра ђан ског ра та на прос т о р и м а н е к а д аш њ е Ј уг ос л ав ије, с т в ар ањ а к р њ е Ј у г о с л а в и ј е у в и д у С Р Ј у г о с л а в и ј е, преко рата против НАТО алијансе, по ли тичких про ме на ко је су на сту пи ле на кон г од и н е, с н а же њ а з а х т е в а з а р е д е ф и н и с а њ е м по ложаја Војводине унутар Србије те про глаше њ а не з а в и сно с т и Ко с о в а од р а з и л и с у с е и н а п о л и т и ч к у м и с а о Че д о м и р а По п о в а. У п ро ме ње н и м усло ви ма, По пов је с к ри т и ч к и х по зи ци ја про су ђивао о међународ ним од нос и м а у с а в р е м е н о м с в е т у о б е л е же н и м с у в е ре ном пре ва гом САД као је ди не свет ске си ле ко ја, у ин те ре су сво јих им пе ри јал них ци љева, во ди осва јач ке ра то ве ши ром пла не те а под и де о ло ш к и м п ла ш т ом ш ире ња де мо к рат ск и х вред но сти и за шти те људ ских пра ва. Крит и ч а н п р е м а од н о с и м а у с а в р е м е н о м с в е т у, По пов ни је про пу стио ни да кри тич ки и разб о р и т о с у д и и о п у т е в и м а и с т р а н п у т и ц а м а мо де р не с р п ске и с т о р и је. Н а с т о је ћ и д а св о је з а к љу ч ке т е ме љи на на у ч н и м зна њи ма, он је ус п е в а о д а п р у ж и и з н и ја н с и р а н о т у м а ч е њ е по ли тич ких процеса у савременом све ту. Веру ју ћи у еман ци па тор ску моћ исто риј ске науке, По пов је не сум њи во де лио убе ђе ње да су са вре ме ном чо ве ку, мо жда пре но ика да рани је, нео п ход на ра ци о нал на и објек тив на знања о про шло сти. Као и све на уч не и струч не ра до ве академ и к а Че до м и р а По по в а и њ е г о в е но ви н ске ин тер вјуе и раз го во ре од ли ку ју ши ро ка стручна и оп шта кул ту ра, ја сан, је згро вит и го то во б е с п р е ко ра н с т и л к а о и, б е з и ма ло п р е т е рив а њ а, и з р а з и т а е р у д и ц и ја. С т о г а с е н а д а м о д а о б ја в љ и в а њ е к њи г е с а б р а н и х и н т е р в у ја и но ви н ск и х р а з г о в о р а а к а де м и к а Че до м и р а Попова, заједно са претходно објављеном цел о в и т о м б и б л и о г р а ф и ј о м њ е г о в и х р а д о в а (Че до мир По пов. Живот и истори ја. Би блио - г р а ф и ја, п р и р е д и л е Ви д а З е р е м с к и и Је л е н а По пов, Но ви Сад 2015), пред ста вља увод у из да ње ње го ви х са бра н и х де ла ш то он, сво ји м ме стом у с рп ској ис то ри о г ра фи ји, не су м њи во з а с л у ж у је. Доц. др Ми ха ел Ан то ло вић Пе д а г о ш к и ф а к у л т е т, С о м б о р

115 115 UDC (=163.41)(450) 1751/1914 (082)(049.32) (497.11)-774(497.5)(082)(049.32) ИСТОРИЈА СРБА У ТРСТУ (Култура Срба у Трсту = Cultura dei Serbi a Trieste /приредили M. Перишић и Ј. Рељић; превод Ј. Танасковић/; Архив Србије и Српска православна црквена општина, Београд и Трст 2016, 481 стр.) К њи га Кул т у ра Ср ба у Тр ст у п р ед с т а в љ а д е о о б и м н и је г п р о је к т а А р х и в а Срби је на сре ђи ва њу, об ра ди, за штити и предс т а в љ а њу а р х и в с ке г р а ђ е и к у л т у р н о - и с т о ри ј ског на сле ђа с рп ског по р е к ла в а н г ран ица Ср би је. На с т а ла је ка о ре зул т ат д у г о г о д и ш ње ус п еш н е и п л одн е с а р а д њ е А р х и в а С р б и је, Срп ске п ра во слав не ц р к ве не оп ш т ине у Трст у и уста но ва кул ту ре гра да Тр ста, ко ја је у претходном пе ри о ду већ из не дри ла ви ше штам пан и х и е ле к т р он ск и х п у бл и к а ц и ја (по мен и мо к њ и г е: А р х и в С р п с к е п р а в о с л а в н е ц р к в е н е о п ш т и н е у Т р с т у , том I II, прир. Љу б о д р а г По п о в и ћ, Д а р ко Ги л е р, М ио д р а г Пу рић, Бе о град 2007; Писма из Трста. Никиф о р В у ка д и н о в и ћ Ди м и т р и ј у Р у в а р ц у, прир. Никола Марковић, Да ни ца Фи ли по вић, Београд 2011; Исто ри ја срп ске ди пло ма ти је. До - ку мен та, књ. I, Генерал ни кон зу лат Кра ље вине Ср би је у Тр сту , прир. Ми ро слав Пе ри шић, Све тозар Рајак, Јелица Рељић /двоје зи ч но и з д а њ е /, Б е о г р а д , д ру г о и з д ањ е 2013; као и елек трон ска из да ња књи га Храм Све тог Спи ри дона, Срп ска шко ла Јо ван Миле тић у Тр сту и Срп ско п ра во с лав но гро бље Све ти Ђор ђе у Тр сту /2012/, прир. Алексан дар Ра дош). Н а с т а л а к а о р е з у л т а т к а ко п о је д и н ач ног та ко и груп ног, а сва ка ко ко лек тив ног зала га ња ве ли ког броја сарадника из раз ли чит и х и н с т и т у ц и ја и з Ср би је и и но с т ра н с т в а, у овој књи зи са бра на је су ма до са да шњих знања у ве зи са срп ском за јед ни цом из Тр ста, почев ш и од њи хо вог нај ра н и јег помена на т и м про сторима, пре ко убр за ног еко ном ског и стабил ног по ли тич ког раз во ја, обра зо ва ња и бога те кул ту ре, па све до при ка зи ва ња ма те ријал ног и ду хов ног на сле ђа ко је су пред ставни ци ове ма ле али зна чај не срп ске ен кла ве у европском медитеранском приобаљу остав ил и с в о ј и м с у н а р од н и ц и м а, а л и и с т о т а к о и д р ж а в а м а у ко ји м а с у ж и в е л и и с т в а р а л и, ч ији с у у з о рн и по д а н и ц и би л и, ис т ов р емено п о н о с н о и с т и ч у ћ и с в о је с р п с ко п о р е к л о. Пи са њу овог сво је вр сног пре гле да истори је Ср ба у Тр сту у ра спо ну од без ма ло два и по ве ка по ред до ма ћих струч ња ка при кључио се и ве ли ки број ита ли јан ских ау то ра. Њихо ви м р а до ви ма је по к ри в ен и з у з е т но ш и р ок спек тар те ма, ко ји об у хва та при вред ну и дипло мат ску исто ри ју, исто ри ју кул ту ре и разно род них уста но ва (као што су цр ква, образ о в а њ е, к у л т у р а и с л.), о бјед ињу је л о к а л н у и п о р о д и ч н у и с т о р и ј у, и с т о р и ј у у м е т н о с т и, исто ри ју књи жев но сти, ар хи тек ту ре, ет ног р а ф и ј у, а р х и в и с т и к у и д р у г е с р одн е н аук е и њи хо ве по моћ не ди сци пли не. К њ и г а з а п о ч и њ е с н е к о л и к о п р и л о г а исто риј ске те ма ти ке, пре свих но се ћим и нада х н у т и м т екс т ом ко ји г о во ри о значају Трс та з а ис т о ри ју С р б а, ч и ји је п и с а ц ис т о в р е ме но и глав ни кри вац за на ста нак овог из да ња, д р М и р о с л а в П е р и ш и ћ, д и р е к т о р А р х и в а Ср би је, а ко јим је ау тор ус пео да чи та о цу у п ро с т о ру и време н у п ри бл и ж и Трс т и њег ово г р а ђ а н с т в о с р пс ко г п ор ек л а. Ис т о в р е м е н о, он је пру жио низ убе дљи вих чи ње ни ца ко је и д у у п рилог п ре тходно и знет е конс т ат ац ије. Као добра докумен та ци о на по твр да прет ходно ис ка за ног укло пио се рад проф. др Мар ка До г а о ра з ви т к у и деловању с рпске т рг овачке