Владимир Стојанчевић DOI: /PKJIF S УДК 94(497.11) 04/

Transkript

1 Владимир Стојанчевић DOI: /PKJIF S УДК 94(497.11) 04/ Историјска основа настанка песме Књаза Николе Онамо, намо за брда она I Књаз Николина чувена песма Онамо, намо за брда она... настала је у првим годинама његове владавине Црном Гором. То је, у култури српског народа уопште, био период књижевног романтизма, а у политици доба великих концепција о ослобођењу Срба од вековне турске власти и стварању јединствене државе уједињеног српског народа. Књаз Никола био је савременик кнеза Михаила, главног покретача и творца Првог балканског савеза слободних хришћанских држава и народа, и његов потенцијални наследник престола у Србији, како се размишљало у династичким круговима обеју српских држава. Међусобни војно-политички уговор владаоца Србије и Црне Горе, како је већ познато у историографији, требало је да заједничким снагама допринесе ослобођењу српских земаља од турске власти, како у Босни и Херцеговини, тако и оног у Старој Србији. На широком геополитичком простору од босанске Крајине на западу до Маћедоније на југу, и (даље) Бугарске до Црног мора, кнез Михаило је намеравао да, после постигнутог споразума са Добродетелном дружином бугарских револуционара године, на рушевинама Османлијског царства створи државну заједницу српског народа и Бугара, односно Југословенског царства. Књаз Никола, начелно и практично, прихватио је овакво кнез Михаилово мишљење, шта више нарочито због својих јаких веза са представницима Уједињене омладине српске истицао је, и дочаравао, своју сопствену улогу коју је требало да има у великом ослободилачком делу балканских народа, а пре свега у источном делу Херцеговине (до Неретве) и Метохије као Црној Гори најближем делу класичне територије Старе Србије. Историјски традиционализам негован са великом пажњом од свих владалаца династије Петровића-Његоша, код књаза Николе био је јако изражен и доведен до култног значаја. То се лепо види управо из садржаја његове песме Онамо, намо за брда она, у којој се спомињу највећи историјски и народни симболи из средњовековне српске државе:

2 108 Владимир Стојанчевић Дечани и Призрен. У пуном песничком расположењу, готово у заносу, али трезвено и са мером, књаз Никола дао је одушке свом дубоко искреном патриотском осећању и тако испевао једну од најлепших песама у целој српској уметничкој поезији. Књаз Никола у овој песми нарочито не спомиње Косово и Метохију, односно Стару Србију, али говори о Призрену и манастиру Дечанима. За њих вели: Онамо, намо, за брда она, Говоре да је разорен двор Мојега цара; онамо веле, Био је негда јуначки збор. Онамо, намо! да виђу Призрен! Та то је моје дома ћу доћ! Старина мила тамо ме зове Онамо, намо, за брда она, Казују да је зелени гај Под ким се дижу Дечани свети; Молитва у њих присваја рај. Ова два места, у то време најпознатија и најчувенија у Старој Србији, а изван ње и у целом српском народу, важила су као велика српска светилишта, као симболи световне и црквене моћи, угледа и славе некадашње српске државе српског царства, које је сада ваљало обновити. Војни савез који је управо био закључен између обеју земаља Црне Горе и Србије требало је да спроведе у дело ослобођење поробљеног српског народа под турском влашћу. Инспирисан животворном историјском традицијом старинама српске историје, а дубоко загрејан ослободилачком мишљу и народном песмом снажно подстакнуте идеје о историјској мисији Црне Горе у томе, књаз Никола узвикује: Онамо, намо са развалина, Дворова царских врагу ћу рећ; С огњишта милог бјежи ми, куго, Зајам ти морам враћати већ! Онамо, намо! за брда она, Гдје небо плави савија свод, На српска поља, на поља бојна Онамо, браћо, спремајмо ход!

3 Историјска основа настанка песме Књаза Николе Онамо, намо за брда она 109 У оваквом, песничком, сагледавању своје улоге владаоца јуначке Црне Горе и седморо брда, поведен зовом историје и Обилићевском традицијом предака у свом раздраганом расположењу у песничкој имагинацији доведеној до пароксизма мисли и осећања са првом на (своју) старину милу, и моралну обавезу да зајам мора вратити књаз Никола, не само да хоће већ мора, и због историје и аманета предака (оличених у витештву Милоша Обилића) изгинулих у Косовској бици (1389. године) да то учини, па поново и одважно кликује : Онамо, намо, за брда она, Погажен коњ ма кликује Југ: У помоћ дјецо! у помоћ, синци! Светит ме старца свет ви је дуг! Онамо, намо! сабљи за стара Његова ребра да тупим рез По турским ребрим ; да б једној раји Њом истом с руку рас јецам вез. Дакле, песничка метафора косовског јунака Југ Богдана (и његових девет Југовића) чија погибија вапије за осветом Светит... ви је дуг. И само осветнички ослободилачки рат са Турцима ту морам једном оружан поћ донеће слободу поробљеним Србима б једној раји, и ослободити их тешког, свеопштег положаја и стања под турском влашћу. И тек онда књаз Никола, како сам исказује, испуниће своју улогу владаоца слободне Црне Горе, борца за слободу и правог српског патриоте: Онамо, намо, за брда она, Милошев, кажу, почива гроб!... Онамо!... Покој добићу души Кад Србин више не буде роб. Ту мисао, ту обавезу, тај свети дуг, према изгинулим прецима на Косову (и касније), где је како је певао морао једном оружан поћ, књаз Никола је постигао, остварио На српска поља, на поља бојна у Балканском рату године. Његова војска, синци Црне Горе, у победничком походу Онамо, намо, за брда она ослободили су део Старе Србије, Метохију са манастиром Дечанима, осветили и покајали разорен двор мојега цара, погаженог коњ ма старца Југ Богдана, победнички походили, (у свести својој) Милоша Обилића гроб (тј. у преносном смислу, ослободили земљу где је погинуо и где је био сахрањен). Књаз Никола је ове знамените, ослободилачке године, заиста остварио своју намеру из године (када је испевао своју видовиту песму) и постигао основни циљ своје дуговечне владавине ослобођени Призрен,

4 110 Владимир Стојанчевић Дечане, Косово, да доживи и види да Србин више није роб, чиме је како је завршио своју песму задобио покој својој души. И још више од тога: Историјски уговор о заједничком раду на ослобођењу српског народа под турском влашћу из године постигао је своју реализацију у заједничком рату Србије и Црне Горе године када је црногорска ослободила Метохију са Дечанима, а српска војска Косово и Призрен где Био је негда јуначки збор мојега цара, онамо..., дакле српски народ у Старој Србији централној области средовековне српске државе и Патријаршије. II Књаз Николина песма Онамо, намо за брда она је свечанопатриотског обележја и програмског карактера. Већ прва строфа упућује на географски правац и топономастику на које се песма односи. Брда она далеко су изван ондашњих (источних) граница Црне Горе тамо где је негда био јуначки збор главно збориште а то је, природно, царска престоница Призрен, што је јасно. Питање је, међутим, зашто такав наслов песми? У вези са тим и питање шта је био повод за то, односно шта је условило настанак песме, односно каква је била историјска карактеристика на коју се она односи. Питање је интересантно и за сам садржај песме, али и за потпуније схватање личности књаза Николе, као аутора ове песме, која је одмах по објављивању постала веома популарна у свим друштвеним круговима широм националне заједнице српског народа, тим пре што је убрзо добила и лепу мелографску обраду. У овом погледу, на историчарима националне историје Срба, али и на историчарима књижевности остаје да истраже и, евентуално, утврде непосредни повод за кнежево писање песме. А да ли је тај повод дошао са стране, изазван и подстрекнут ради какве непосредне политичке потребе, или је пак песма настала као лична књажева инспирација да евоцира сопствену визију историјског савременог положаја Старе Србије, туробног и тужног, па чак и безнадежног за егзистенцију метохијско-косовских Срба дубоко потлачене бједне раје, питање је од несумњивог књижевноисторијског интересовања. Патриотска и родољубива пре свега, она је по свом социјалном призвуку, истовремено и изразито човекољубива и хуманистички оријентисана. Књажева жеља порука није само да виђу Призрен и да у Дечанима слуша своју молитву која присваја рај, јер старина мила тамо ме зове, већ и да бједној раји... с руку рас јеца(м) вез, да Србин више не буде роб кога је тешко притисла непоправљива турска управа куга у метафоричном значењу (слично Његошевој метафори, двадесет година раније (у Посвети Горског вијенца испеваној,

5 Историјска основа настанка песме Књаза Николе Онамо, намо за брда она 111 о Стамболу престоници Турског царства као крвожедни отац куге ). Без обзира на поетску форму и израз, порука и садржај песме Онамо, намо... чине једну литерарно-историјско-социолошку целину, у Гетеовском тумачењу бављења поезијом, као Dichtung und Wahrkeit стварност као потка за песничко уобличавање и исказивање истинитости ствари, истине. Историјска документација у пуној је сагласности са изношењем основне стваралачке мисли књаз Николине песме. Да наведемо само неколико таквих дела из историографије. Један од посредних извора за књаз Николину инспирацију могао је бити путопис Гедеона Јосифа Јуришића Дечански првенац, Описание манастира Дечана... многи места Старе Србие и Косовог поља, Нови Сад ; затим, Хаџи Серафима Ристића Плач Старе Србие, Земун ; а од страних писаца А. Ф. Хильфердингь Поѣздка [путовање] по Герцегвинѣ, Боснiи и Старой Сербiи, С. Петербургъ 1859, као и енглеског свештеника Вилијема Дентона, Кристијани у Турској, Нови Сад, Податке које ова дела износе о турској управи и општем положају српског становништва под турском влашћу толико су бројни и сликовити да су могли у књазу Николи да побуде најдубља осећања и инспиришу га да, у име правде, хуманости и помоћи тамошњим Србима, испева стихове песме Онамо, намо... То је он морао учинити и као Србин и као владалац слободне Црне Горе, посебно из поштовања народне историјске традиције и завета генерација српског народа да се Косовски пораз мора осветити. И почетни и крајњи стихови књажеве песме само су одраз доживљавања последица тог косовског пораза, а крик поломљеног Југ Богдана на Косову, вековна историјска српска траума, је и позив и благослов уједно да се устане на турске завојеваче (са сабљом у руци) по турским ребрим и робовање замени ускрслом слободом. Јер, по општој оцени историјске науке Турско царство у 19. веку преживљавало је дубоку и свестрану кризу свог државног и друштвеног система у коме су балкански хришћански народи изложени свакојаким зулумима и тешким пореским оптерећењима. Манастир Дечани, најлепши сакрални споменик материјалне културе српске историје, био је у непосредној опасности по свој опстанак. По Јуришићевом сведочењу: Стање је овог манастира врло рђаво, јер сушчествује у следству сами Арнаута, који су сву манастирску земљу притиснули и присвојили, да је мало шта манастиру остало. Залуду што манастир од своји земаља од постојећи турски власти документе има, кад овде у арнаутлуку Арнаути на кремен [пушку] живе, не слушајући 1 Цитати стихова из песме Онамо, намо..., наведени су према тексту: Богдан Поповић, Антологија новије српске лирике, XII издање (Београд, 1868), стр У тексту, под II, нав. д. 3 Нав. м.

6 112 Владимир Стојанчевић своји надлежи власти, и јошт мање царске уредбе поштујући... Ево зашто је стање врло рђаво. с друге, пак, стране, паше и забити [срески начелници]... њима треба игуман подворке да учини, но не с празном руком, особито кад се који промени, јер ако им се то не чини, они као царски чиновници... са по сто, по двеста коњаника закану се у манастир на конак доћи... пак по дан-два свој ћеф... чине, те подворење манастир скупо плати... јер се сада кољу говеда, овнови и јагањци, ћурке и кокошке, и тражи се мед и масло, а коњма зоб и сено. Ово бива и код других на гласу манастира, као у Патријаршији. Ето с друге стране зашто је рђаво стање. Такође Дечанима су отети и пашњаци и кестенове шуме, а калуђери по туђим шумама тумарајући своју стоку препашавају 4. Чак и међусобне сукобе код Арнаута и крвне освете штетиле су тешко манастир, а као илустрацију за то Јуришић је навео примере из године... када су се Малесорци са Истинићанима (Арнаутима) побили, морали су калуђери Малесорцима хиљаду ока ракије дати, да пију и ране испирају, а године за једног зеца толико Арнаута погинувши, пак једнако трче Арнаути с ибрицима у манастир и вичу дајте ракију. 5 За овакве и друге случајеве књаз Никола је, несумњиво, знао, као и за цар Душанову цркву Светог Архангела коју су Турци разорили, и од камена њеног џамију начинили 6. И у преносном и у конкретном смислу разарање српске историје и српске земље са доласком Османлија после Маричке битке и Косовске године у песми са реминисценцијама на царски Призрен, Дечане свете, погаженог коњма старца Југ Богдана, и на гроб Милоша Обилића интуитивно подсећа књаза Николу на старину милу, на огњиште мило, на онамо, намо српска поља, на б једну рају, да се у њему распламсава понос и атавистички зов историје да врагу, куги зајам мора враћати већ, и да ће покој души својој задобити кад Србин више не буде роб. Да је, заиста, дара превршила меру, да тежа дође дара од мере обилну документацију представио је поменути архимандрит Лавре Високих Дечана Хаџи Серафим Ристић у својој књижици Плач Старе Србије. Крцата чињеницама о крајње тешком безбедносном, и друштвеном, положају Срба, под тешким терором на десетине врста прогона, пљачке, глоба, уцена, убистава и на најмонструознији начин Серафим Ристић је приказао услове под којима је живео српски народ у 67 (од укупно 192) села Пећке казе и вароши Пећи 7 Побројати зла и неправде само у овој нахији чињене, требало би године да протеку па да се те ишчисле и Вашем Величеству средством артије на углед ставе 4 Г. Ј. Јуришић, нав. д, стр Нав. д. 9 6 Нав. д Протокол писама Пећке општине. У редакцији Јована Пејина и Милића Ф. Петровића. Приштина Београд 1992, стр

7 Историјска основа настанка песме Књаза Николе Онамо, намо за брда она 113 стајало је у жалби коју су Срби, само из Пећке нахије били упутили султану у Цариград 8. И то су биле само неке од зала чињене... овим што подобна и гора безакоња исти зликовци и многи други у ђаковачкој, призренској, вучитрнској, приштинској... и другим нахијама и земљама чине... апелујући на високу царску заштиту 9 ; јер, у противном, у сужанству цвилећој раји од злоковарних и несрећних зликоваца ако се из Цариграда не нађе заштита они ће, српска раја, потражити средства спасавајућа... не могући свирепости зликоваца сносити, приморана то учинити. 10 За све ове свирепости добро се знало у обема слободним српским државама Србији и Црној Гори и у том правцу вршиле су се потребне припреме за ослобођење Срба у Турском царству. Погодан тренутак наступио је Херцеговачким устанком и ратовима Црне Горе и Србије /78. године. Књаз Никола први је повео Црногорце у рат са Турцима непуну деценију пошто је спевао и објавио године рекло би се програмску песму српског народног ослобођења Онамо, намо за брда она. Иако, тада, књазу Николи није било суђено да види Призрен и Дечане ослобођене тек четврт века доцније, године њему припада велика част да је, са своје стране, на својеврстан поетски дубоко инспиративан и сугестиван начин, подстрекао јавно мњење у Срба да и путем поетског (тематског) рада потпомогне и допринесе идеји национално-политичког споразума Србије и Црне Горе управо те године! Отуда, и због тога може се слободно казати он је већ тада задобио покој души својој пошто је део тадашње источне Херцеговине и Полимља, као и део Југоисточне Србије (Нишки санџак) био ослобођен вековне турске власти, у којима Србин више није био роб! Владимир Стојанчевић 8 Серафим Ристић, нав. д. стр Нав. д Нав. д. 51; О овим збивањима опширније видети моју расправу: Пећ и Пећанци у документацији својих савременика почетком друге половине 19. века. Косовско Метохијски зборник, 4. Београд 2010 (у штампи). Шири преглед историјског положаја Срба у Старој Србији, видети: Владимир Стојанчевић, Историјска прошлост Срба у Метохији од краја XVIII века до Српско-турских ратова /78. Власотинце 2008, стр (са и литературом)