О ПРОТИ ВАСИ ЖИВКОВИЋУ И МИХАЈЛУ ПУПИНУ

Transkript

1 О ПРОТИ ВАСИ ЖИВКОВИЋУ И МИХАЈЛУ ПУПИНУ ДРАГОЉУБ ЦУЦИЋ Регионални центар за таленте Михајло Пупин, Панчево, СЦГ, САЖЕТАК Често постоји блиска веза између познатих људи једног доба у моменту када је један од њих у пуној животној снази а други на свом почетку. Велики српски песник, свештеник и просветитељ, 19. века, прота Васа Живковић, је значајно утицао на животни пут свог ученика Михајла Пупина. Предлозима и активним деловањем проте Васе Живковића се десило да Михајло Пупин не буде избачен из Више реалке а затим и да отпутује у Праг на даље школовање, одакле ће отићи за Америку. Сигурно да Михајло Пупин није био једини ученик коме је саветима и залагањем око материјалне подршке прота Васа Живковић помогао, али њихова веза представља узорни пример о успешном исходу утицаја старијег на млађег. Кључне речи: Виша реална школа у Панчеву, Црквена општина, стипендија, Праг. Увод О Михајлу Пупину ( ) су написане многе књиге, радови и студије. Одржани су многи домаћи и инострани скупови посвећени животу и раду Пупина. Ипак, и поред свега урађеног, још увек постоје недовољно изучени периоди у којима су се дешавали ломови а који су битно изменили ток његовог живота. Разлог упуштања у авантуру писања овог рада из историје је педагошког карактера, а тиче се откривања надарености ученика и неопходности подршке у приликама које носе животни услови одрастања. Многи таленти су нестали у свакодневници живота јер нису имали подршку, када им је она била неопходна. Подршка надареним ученицима не имплицира да ће њихов таленат успети да се развије, јер за тако нешто је неопходно да се усклади још мноштво чинилаца: упорност у раду, здравље, срећа,... који само, сви заједно, омогућавају да се једног дана развије стваралац. Ово је рад о вези две значајне личности из српске историје у којој је једна од њих својим деловањем утицала на могућности остваривања друге. Циљ рада јесте да се анализира један битан период у животу Михајла Пупина, који је био један од преломних, и у којем је узео учешће чувени панчевачки прота Васа Живковић ( ). Била би неправда не споменути наставника физике у панчевачкој реалки, Шимона Коса (Словенац Кос, како га називају многи заведени Пупиновом аутобиографијом, у којој му се нигде не спомиње име; иначе може се пронаћи да му је име и Симон), који је према аутобиографији (врло често је спомињан кроз целу књигу), имао великог утицаја на опредељење свог ученика Михајла Пупина. У овом тексту се анализира период Пупиновог живота у Панчеву, у коме су историјски услови, лична залагања и сплет околности утицали на њега да настави школовање у Прагу. Посебна пажња у раду је усмерена на период када је Пупин похађао панчевачку Вушу реалку, детаљније период од маја до августа године (када се доноси одлука о одласку Пупина у Праг) и сам његов одлазак.

2 У раду су коришћени писани, објављени и необјављени, материјали из Историјског архива у Панчеву, аутобиографија Михајла Пупина Са пашњака до научењака, записи са састанака црквене општине, писма проте Васе Живковића, писане биографије о Михајлу Пупину, зборник радова посвећен животу и раду Михајла Пупина. Панчево Отварањем IV разреда, године, Нижа реалка се трансформише у Вишу релку, чије пуно име за време Пупиновог школовања ће бити Царско-краљевска виша реалка (k.k. Oberrrealschule, 1863/ /72.). Касније ће се основати и наредни разреди у Вишој реалки. Када се Михајло Пупин преселио из Идвора у Панчево, да учи школу, он није планирао да се након петог разреда Више реалке упути у Праг на даље школовање.[1] Временски период, док Пупин борави у Панчеву учећи школу, је врло жив у политичком и друштвеном смислу. Царски указом о укидању Војне границе године само је подржано јачање националног фронта Срба. Срби у Војводини су већ увелико припадали снажном панславистичком покрету, који је био присутан у Аустро- Угарској царевини. Царски указ представља природни наставак Аустро-Угарске Нагодбе из године. Закон о народности из године признаје само мађарску политичку нацију. Наредбом Угарско-краљевског министарства вера године, настава мађарског језика постаје обавезан предмет у свим разредима, и тиме одпочиње процес потискивања српског језика у школама.[1] Михајло Пупин ће се школовати у Панчеву у време када нарастају тензије у Аустро-Угарској царевини због многих одлука двора у Бечу, али и услед економске кризе која је узимала маха тих година.[2] Ниска продуктивност узрокована је била застарелим начинима обраде земље и неконкурентношћу на тржишту у времену већ захуктале економске кризе, која ће кулминирати године.[2] Ове прилике, или боље је рећи неприлике, нису судбински предодређивале младог Михајла Пупина за професора на Колумбија Универзитету и председника Њујоршке Академије наука. Ипак, те прилике су условиле да се у другој половини XIX века много људи, углавном због сиромаштва, исели из Аустро-Угарске у Америку.[3] Период школовања Михајла Пупина је време када исту школу похађа и будући велики сликар и доживотни Пупинов пријатељ, Урош Предић. Тада у Панчеву живи песник и доктор Јован Јовановић Змај, који у то време објављује сатиричан лист Жижа. У Српској Спарти, године, се оснива часопис Панчевац (часопис у коме се појављују либерални текстови који далеко надмашују слободоумност средине у којој опстаје, између осталих најрадикалније текстове објављује Светозар Марковић). Време интезивне активности Панчеваца: адвоката и народног трибуна др Светислава Касапиновића, оснивача Панчевца Јована Павловића, књижара браће Каменка и Павла Јовановић, доба када је градски физикус био др Константин Пејчић. Царским указом године се одбрамбени прописи банатске Војне границе и тителског батаљона стављају ван снаге да би се коначно декларацијом од године они дефинитивно и развојачили тако да Панчево године постане самосталан и муниципалан град. Михајло Пупин у таквој средини и атмосфери сазрева и школује се. Ванредне способности Пупин је показао већ у школи коју је похађао у родном Идвору, што није остало незапажено у Панчеву. Остаће као питање: колико је оваква концентрација догађаја и снажних јавних личности у непосредној близини утицала на интелектуално изузетно јаког дечака?

3 Михајло Пупин је за период школовања у трећем разреду живео код своје тетке, удовице Ане Оморац.[4] Како нису сачувани документи за године пре 1870/71. и годину 1872/73. није познато да ли је Пупин код ње живео све време док се школовао у Панчеву. Михајло Пупин је рођен у породици у којој је већина деце умрло и у којој је он био једини преживели син. Родитељи су му били неписмени. Отац му је био граничар, који је поседовао таман толико земље да су они као породица били осуђени на сиромаштво. Пупин је морао да се од раних година бори са животним неприликама у којима је био услед немаштине. У писму које прота Васа Живковић пише свом пријатељу, Константину Пејчићу, стоји следеће: Пупин је син граничарски. Без помоћи очина, сам себи остављен, онако млађан управо дете, још је морао другу децу подучавати и себи онако рано хлеба и хаљиница набављати и опет ваљаношћу попети на прво место. Eвала му и благо нама, кад имамо таквих ваљаних Србчића хиљадило нам се. [5] У време док је Михајло Пупин био гимназијалац прота Васа Живковић је већ био значајни стожер српства у Војводини, од године прота Васа Живковић налази се у редовима либералних представника народа и постаје члан Српске народне слободноумне странке, али и један од најпознатијих песника тог доба. Панчевачки прота, песник романтичар, народни трибун и просветитељ Васа Живковић је у више наврата директно утицао на Пупинов живот. Био је Пупинов наставник из катехизиса. Васа Живковић је године наименован за вероучитеља на Вишој Реалној школи у Панчеву[5] у којоj је радио до године. За све време Пупиновог школовања у Панчеву прота Живковић је радио у Вишој Реалној школи. Пупин се уписао на Вишу реалку школске 1869/70. Васа га је одмах запазио као вредна и даровита ученика, међутим како је Пупин био сиромашан, његов учитељ се одмах постарао да му обезбеди општинску стипендију. На седници Одбора Српске православне цркве године, на којој се расправљало о додели стипендијe за сиромашне ученикe, Живковић се несебично заузео за свог штићеника. [5] Свестан је био Пупин значаја који је прота Васа Живковић имао у његовом животу, а то показује и тако често спомињање проте, чак 14 пута, у аутобиографијi Са пашњака до научењака. О проти Васи Живковић, Пупин пише: Његошеве стихове добио сам од једног српског песника који је био мој катихета у Панчеву, од проте Васе Живковића. Његово име ниkад нећу заборавити јер је оно драга музика у мојим ушима због успомена на дивно пријатељство које је он гајио према мени. [6] Још у Идвору је Пупин био инфициран националним тежњама Срба у Војводини, слушајући свог оца и долазак у Панчево ће само утврдити већ формиране ставове. Као ученик панчевачке реалке Пупин је дошао у додир са идејама које је заступао Светозар Милетић, вођа Народне странке и Уједињене омладине српске, и које су значајно утицале на формирање политичке свести младог средњешколца.[7] Та интересовања и активности ће узроковати врло незгодне ситуације које ће довести у питање завршетак његовог школовања. Раног пролећа године Милетић посећује Панчево и Пупин је један од ученика који учествују у догађајима поводом тога. Услед једног инцидента замало бива избачен из школе али на интервенцију професора Коса и Живковића проблем се изглађује:... Милетићева посета Банату обележава почетак новог перида у Банату, периода национализма. Ђаци Панчева придружили су се великом броју процесији, а ја сам био један од њих, поносан што сам имао част да носим једну бакљу. Клицали смо до промуклости кад год би Милетић у свом ватреном говору оптуживао цара за незахвалност према граничарима, као и према свим Србима у Војводини. Сећајући се ранијих очевих речи у вези читаве ситуације, нисам се устручавао да у име свих присутних ђака узвикнем: Никада нећемо служити војску цара Фрање Јосифа!

4 На то моји другови одговорише са Живео кнез Србије! Мађарски чиновници забележише све ово што се догађало за време бакљаде и након неколико дана био сам обавештен да Панчево није место за разуздано сељаче као што сам ја, и да морам да се спакујем и вратим у Идвор. На интервенцију Словенца Коса и проте Живковића, некако се ствар изгладила и мени је дозвољено да и даље останем у Панчеву.[6] Пупину то није био наук: Првог маја исте године наша школа прослављала је Мајски дан. Српска школска омладина која је обожавала Милетића и његов национализам, припремила јe српску заставу за мајску поворку. Остала омладина, већином немачка, румунска и мађарска, носила је жуто-црну аустријску заставу. Националисти из групе омладине нападоше носиоце жуто-црног знамења, а у том сукобу ја бејах ухваћен баш када сам стао ногом на оборену аустријску заставу. Предамном је сада било избацивање из школе. Опет ме је спасао прота Живковић и, само захваљујући његовом угледном положају, мени је било дозвољено да останем да останем до краја школске године у свом разреду, пошто сам обећао да се нећу дружити са бунтовним дечацима који су јуришали на аустријску заставу. Међутим, ту се ствар није окончала. На позив протин, у Панчево су дошли моји отац и мајка и разговор који су водили завршио се победом моје мајке. Одлучило се да окренем леђа Панчеву, леглу национализма, и одем у Праг. Прота и његова црквена општина обећаше да ће помоћи око мог школовања у Прагу, ако већ моји родитељи не могу смоћи довољно новца. [6] О тим својим проблемима у школи и могућности да буде избачен из ње пише на још једном месту:...испричао сам им шта ме је натерало у Праг, истичући посебно мишљење разних људи да сам не само прерастао школу у свом родном месту већ и у Панчеву, али да је главни разлог био тај што ме мађарске власти нису желеле у Панчеву због мог нагињања револуционарном национализму... [6] Истина је, што се види из писања самог Пупина, да је мајка имала велики утицај на њега и да га је у одређеним животним ситуацијама она саветовала, како пише Љубица Продановић[8], али неистина је да су наставник физике Шимон Кос и наставник књижевности (То јесте био Васа Живковић али он има своје име и презиме!) из Реалке утицали на родитеље да Пупин оде у Праг. Да идеја о одласку у Праг није Косова, ни наставника књижевности, ни самог Пупина, него проте Васе Живковића, као и настојања да се она реализује говори реченица коју је сам Пупин написао:...постало ми је јасно зашто ми је прота из Панчева предлагао да идем у Праг....[6] Након догађаја у пролеће године Пупин је био пред завршетком свог школовања и пред повратком кући на земљу, чиме би постао један од многих чији се снови нису реализовали и чији су таленти страћени небригом заједнице и склопом животних услова. Да се тако не деси побринуо се прота Васа Живковић који је интервенисао и позвао родитеље Михајла на разговор. Шта и о чему су причали да се само наслутити, али резултат те приче је била молба Црквеној општини за стипендију, која треба да му омогући наставак школовања: Славном црквеном и политичном општинству у Панчеву Пошто сам 5. разред у. Кр. Панчевачке горње реалке свршијо, у намери сам студију и даље наставити, које ми је од више страна спречено, то се са најтоплијом молбом обраћам славн. претставништву, да би ми по могућности у помоћ притекло, обдарењем малом потпором из гимназијалнога фонда; а то све мислим, да и у подпуној мери заслужујем, из разлога у следећим редма наведених: Као што сам горе обележијо сврим [нечитко, оп. аут.] ја именом Михајло Пупин родом из Идвора син земљоделца Косте Пупиног 5. разр. овд. панч. горње реалке са врло добрим успехоm, као што приложено сведочанство показује. Па у намери и даље

5 се изображавати, али не на овдашној реалци, јер је због најновијих примена важност изгубила, намислијо сам прашку реалку посјећавати, које ми али на жалост за сад немогућно. Немогућно ми је све зато, штоли је отац сирома и стар, да неможе готово ни сам својој породици осталој најнуждније потребе набавити, а камоли мене подпомагати; а друго зато што сам рад прашку реалку посећавати, па се несмем и даље на сам свој труд ослонити, јер, ми је тамо све непознато. У Идвору 18 (2./9.) Августа Михајло Пупин реалац. [9] Слика 1. Прва страна скениране копије писма Михајла Пупина Црквеној општини..

6 Слика 2. Друга страна скениране копије писма Михајла Пупина Црквеној општини. Праг У Праг је, октобра године, Пупин кренуо на продужетак школовања са писмима препоруке која је добио од проте Васе Живковића, а написана вођама Старочешке странке, историчару Палацком и његовом зету Ригеру. О томе Пупин пише следеће:... Тада сам им показао два писма проте Живковића у којима ме је препоручивао Ригеру и Палацком, великим апостолима панславизма и национализма у Чешкој [6] Стигавши у Праг Пупин се није јавио Палацком и Ригеру. Прота који га је послао из Панчева се о томе обавестио и написао му писмо у коме га због тога прекорева:... Али када сам примио писмо од проте из Панчева, у коме ме прекорева што нисам предао писма која ми је дао....[6] Тек након тога ће Пупин отићи у посету код њих. Питање колико је сусрет са Палацким и Ригером утицао на његов боравак у Прагу и колико је утицао на развој Пупиновог антицесарског духа. Школу је Пупин био занемарио. Да ли од стидa (појавити се пред онима који су веровали у њега) или из жеље за авантуром (како сам напомиње), Пупин одлази за Америку, године, бродом Вестфалија из Хамбурга.

7 Први пут поново у Панчеву након одласка за Америку Након девет година Пупин долази поново у Европу. У својој аутобиографији значајну пажњу посвећује поновном сусрету са протом Васом Живковићем. Михајло Пупин је допутовао у Панчево након присуства дочеку посмртних остатака Бранка Радичевића у Сремским Карловцима из Беча, 8/20. јул 1883., о чему пише: При повратку у Панчево, очекивао ме је прота Живковић, поп-песник, који ми је предложио да се преселим у Праг. Поздравио се са мном са сузама у очима. Он је био мој саветник и пријатељ, заштитник из доба мога детињства. Сматрао је да је он посредно одговоран што сам отишао у далеку Америку. Када сам му се захвалио на гозби коју ми је припремио у част мога доласка, одговорио ми је да је његова гозба само обична храна за тело, док је оно што сам му ја причао, одговарајући на његова питања о Америци, храна за душу. Заиста је тако мислио, судећи по светлом сјају његових интелигентних очију. Имао је око шездесет година, али су му живе очи још увек умеле говорити језиком његове заносне песме из младих дана. Реците мајци завршио је он овај наш разговор да сам срећан што је на мене пала сва одговорност за то што сте отишли у далеку Америку. [6] Провео је Пупин у Идвору то лето, на основу података из аутобиографије јул, август и септембар, и није му посета првог дана у Панчеву био и једини сусрет са протом:... Током неколико мојих посета тог лета протиној кући, морао сам увек изнова причати... [6] Закључак Често је случај да једна историјски значајна особа, у свом зениту неким чином подстакне да се створе могућности у развоју надарених младих људи, од којих ће се једног дана развити личности значајније и од њих самих. Случај једносмерне спреге, усмерене од проте Васе Живковића према сељачету које је показивало одређену врсту жеље и талената да му прота помогне да не буде избачен из панчевачке реалке и да буде упућен на даље школовање у Праг, је отворило све остале могућности из којих се изродио Михајло Пупин као врхунски научник, чији је допринос човечанству оставио јак траг и након његове смрти. Захвалност Господину Милану Јакшићу, директору Историјског архива у Панчеву; господину Жарку Војновићу, библиотекару Градске библиотеке у Панчеву. Литература [1] Панчевачка гимназија , Гимназија Урош Предић, Панчево, [2] Бранислав Вранешевић, Зборник радова научног скупа (Нови Сад Идвор, Октобар 1979.) Живот и дело Михајла Идворског Пупина, Покрајинска конференција ССРН Војводине, Нови Сад, 1985.

8 [3] Лазар Ракић, Зборник радова научног скупа (Нови Сад Идвор, Октобар 1979.) Живот и дело Михајла Идворског Пупина, Покрајинска конференција ССРН Војводине, Нови Сад, [4] Фонд панчевачке гимназије, Историјски Архив Панчева, књига бр. 70, 1870/71, стр [5] Душко M. Ковачевић, Васа Живковић (живот, рад и песништво), Народна библиотека Вељко Влаховић -Београд, Народна библиотека Србије-Нови Сад, Матица Српска, Војвођанска академија науке и уметности, Београд, [6] Михајло Пупин, Са пашњака до научењака, Нолит, Београд, [7] Никола Петровић, Зборник радова научног скупа (Нови Сад Идвор, Октобар 1979.) Живот и дело Михајла Идворског Пупина, Покрајинска конференција ССРН Војводине, Нови Сад, [8] Љубица Продановић, Зборник радова научног скупа (Нови Сад Идвор, Октобар 1979.) Живот и дело Михајла Идворског Пупина, Покрајинска конференција ССРН Војводине, Нови Сад, [9] Фонд панчевачке гимназије, Историјски Архив Панчева, књига бр. 87.