Проф. др Весна Димитријевић

Transkript

1 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ДС/СС 05/4-02 бр. 282/1-ХV/ године ВЕЋЕ НАУЧНИХ ОБЛАСТИ ДРУШТВЕНО-ХУМАНИСТИЧКИХ НАУКА Наставно-научно веће Филозофског факултета у Београду је на својој X редовној седници, године на основу чл став 1. алинеја 14. и члана 266. Статута Факултета, прихватило Извештај Комисије за докторске студије с предлогом теме за докторску дисертацију: РАШКА ОБЛАСТ ОД ДО ГОДИНЕ, докторанда Есада Рахића. За ментора је одређен проф. др Радош Љушић. Доставити: 1х Универзитету у Београду 1х Стручном сараднику за докторске дисертације 1х Шефу Одсека за правне послове 1х Архиви ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА Проф. др Весна Димитријевић

2 Факултет Филозофски 04/1-2 бр. 6/1840 (број захтева) (датум) УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Веће научних области друштвено-хуманистичких наука (Назив већа научних области коме се захтев упућује) З А Х Т Е В за давање сагласности на предлог теме докторске дисертације Молимо да, сходно члану 46. ст. 5. тач. 3. Статута Универзитета у Београду («Гласник Универзитета», бр. 131/06), дате сагласност на предлог теме докторске дисертације: Рашка област од до године (пун назив предложене теме докторске дисертације) НАУЧНА ОБЛАСТ историја ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ: Име, име једног од родитеља и презиме кандидата: Есад (Суљо) Рахић Назив и седиште факултета на коме је стекао високо образовање: Филозофски фак. у Скопљу Година Назив мастер рада кандидата: дипломирања: Назив факултета на коме је мастер рад одбрањена: Година одбране мастер рада:. Обавештавамо вас да Наставно-научно веће је на седници одржаној размотрило предложену тему и закључило да је тема подобна за израду докторске дисертације.

3 ДЕКАН ФАКУЛТЕТА Проф. др Весна Димитријевић Прилог: 1. Предлог теме докторске дисертације са образложењем 2. Акт надлежног тела факултета о подобности теме за израду докторске дисертације Додатак уз образац 1. ПОДАЦИ О МЕНТОРУ за кандидата Есада Рахића Име и презиме ментора: Радош Љушић Звање: редовни професор Списак радова који квалификују ментора за вођење докторске дисертације: 1. Љушић, Р., (1987). Извештај Слободана Јовановића о посети српским конзулатима у Турској из године. Историјски гласник, Београд, 1-2, Љушић, Р., (1988). Вук Стефановић Караџић и питање укидања феудализма у Србији. Историјски часопис, 35, Љушић, Р., (1998). Турско наслеђе у Кнежевини и Краљевини Србији. Настава историје, 4-8, Љушић, Р., (2008). Српска државност 19. века. Београд, 5. Љушић, Р., (2005). Вожд Карађорђе. Биографија Заокружити одговарајућу опцију (А, Б, В или Г):

4 А) У случају менторства дисертације на докторским студијама у групацији техничко-технолошких, природно-математичких и медицинских наука ментор треба да има најмање три рада са SCI, SSCI, AHCI или SCIe листе, као и Math-Net.Ru листе. Б) У случају менторства дисертације на докторским студијама у групацији друштвено-хуманистичких наука ментор треба да има најмање три рада са релевантне листе научних часописа (Релевантна листа научних часописа обухвата SCI, SSCI, AHCI и SCIe листе, као и ЕRIH листу, листу часописа које је Министарство за науку класификовало као М24 и додатну листу часописа коју ће, на предлог универзитета, донети Национални савет за високо образовање. Посебно се вреднују и монографије које Министарство науке класификује као М11, М12, М13, М14, М41 и М51.) В) У случају израде докторске дисертације према ранијим прописима за кандидате који су стекли академски назив магистра наука ментор треба да има пет радова (референци) које га, по оцени Већа научних области, квалификују за ментора односне дисертације. Г) У случају да у ужој научној области нема квалификованих наставника, приложити одлуку Већа докторских студија о именовању редовног професора за ментора. ДЕКАН ФАКУЛТЕТА Датум М.П. проф. др Весна Димитријевић

5 Образложење теме докторске дисертације РАШКА ОБЛАСТ ОД ДО ГОДИНЕ Предмет истраживања Предмет нашег истраживања је Рашка област у периоду од до године. Кроз истраживања покушаћемо да што детаљније, свестраније и подробније прикажемо друштвено-економске, социјалне, демографске (уз праћење миграционих кретања становништва), културно-просветне прилике, као и епоху балканских ратова и Првог светског рата у светлу збивања у овој области. О Рашкој области у периоду до године је до сада писано само фрагментарно, путем научних радова који су имали амбицију да објасне поједине краће историјске епизоде, сегменте и раздобља везана за овај простор у поменутој епохи. Нажалост, до сада, не постоји ни једно дело које је целовито и свеобухватно проучило историјску прошлост Рашке области у овом периоду. Рашка област је била саставни део Османлијског царстава од средине XV века до године. Област која је била државно-правно и духовно средиште средњовековне српске државе, постала је након вишевековне османлијске владавине заостала турска провинција, са још увек феудалним друштвеним и аграрним односима, без индустрије и савремене путне и железничке мреже, без здравствених установа, са незнатним бројем школа и других културно-просветних установа. Истина, Османлијска империја је била још знатно раније нагрижена и уздрмана бројним супротностима друштвено-економског и политичког карактера. Међутим, крај XIX и почетак XX века су јасно указивали на њену скору пропаст и потпуну немоћ да се сама супростави ојачалом европском хришћанском свету. Уочивши тешку агонију "Болесника на Босфору" велике силе су журиле да се докопају што бољег и већег територијалног плена. Нарочито су у том погледу биле активне Русија и Аустро-Угарска. Берлински конгрес је представљао једну својеврсну нагдбу великих сила о распореду њихове моћи на Балканском полуострву. За наше народе одлуке Берлинског конгреса су биле веома судбоносне и далекосежне. Стварање независне Србије и независне Црне Горе ће бити један од главних резултата конгресних договора. Аустро-Угарска која је године потиснута из Италије, а из Немачкe, добијањем сагласности од стране европских сила да може да окупира Босну и Херцеговину кaкo би тамо наводно завела ред и мир, остварила je неопходну основу за даље продирање према Солуну. Њена војска запоседа и један део Рашке области (Пљевља, Пријепоље и Прибој) што је учврстило њену политичку и војну доминацију на Балкану и појачало њене шансе да кроз рашку "земљоузину" крене једнога дана у реализацију својих експанзивних тежњи и политичких намера и циљева. Босна и Херцеговина и Рашка област су на тај начин

6 постали за Монархију најкраћи копнени мост који се географски наставља на вардарску долину. У оваквој ситуацији, на одређеној етапи развоја "источног питања" нашло се и питање Рашке области саплетено у чвору изукрштаних интереса земаља које су директно или индиректно у току велике источне кризе узеле учешће у њеном току. На Берлинском конгресу, који је решавао резултате источне кризе, Рашка област, иако мали преостатак европске Турске и део Босанског вилајета до године, а од део новоформираног Косовског вилајета, захваљујући Аустро- Угарској постала је значајан сегмент европске политике. После Берлинског конгреса Рашка област је представљала "слепо црево" за Турску, "пупак" за Србију, а за Аустро-Угарску безусловни простор за остварење њене освајачке политике. Након Берлинског конгреса и Цариградске конвенције питање Рашке области је било више пута разматранo, нарочито између аустро-угарске и руске дипломатије. Међутим, непромењена ситуација је остала све до припрема и одлука Аустро-Угарске да анектира Босну и Херцеговину. Рашка област је у замислима Беча такође имала улогу тампон зоне између Србије и Црне Горе, којa је као уметнути земљишни клин онемогућавала спајање и уједињење ове две државе. На подручју Рашке области у задњој деценији турске владавине долазиле су до изражаја бројне супротности прожете националном, верском, социјалном и класном нетрпељивошћу. Нови миграциони таласи условљавали су брзе промене националне структуре становништва, а такође и промене у економском и социјалном погледу. Придошле муслиманске масе из Босне и Херцеговине после уласка аустроугарских трупа у ову област, просто су преплавиле ову област, што је узроковало потискивање домаћег становништва и њихово расељавање. С друге стране, промене у етничком погледу које су се дешавале у Србији, Црној Гори и Косову, имале су свога одраза и на подручје Рашке области. Политички циљеви суседних држава према Новопазарском санџаку били су испреплетени. Безуслована аспирација суседних држава за ово подручје доводила је до њиховог политичког сукобљавања, што се нарочито одражавало у деловању разноврсне пропаганде: руске и аустро-угарске, и до појачаног српског националног рада на овим просторима. Династички сукоби између Србије и Црне Горе такође су се одражавали и на једном делу овог подручја. Нарочито је према овом подручју показивала аспирације Аустро-Угарска која је по сваку цену настојала онемогућити и елиминисати утицај Србије и Црне Горе. Међутим, она није успела добити ослонца нити код највећег дела муслиманског, нити код хришћанског становништва, иако је улагала велике напоре на развијању своје пропаганде међу припаднике обе конфесије. Напротив, присутност аустријске војске у једном делу Рашке области, тј. у Пљеваљском санџaку, побуђивала је мржњу, и непријатељско расположење целокупног становништва, које је непрестано страховало да Аустро-Угарска сваког тренутка може запосести ову област до Митровице. У Рашкој области се крајем XIX и почетком XX века сукобљавају не само интереси великих сила и суседних држава, већ и два система. Њено остајање у саставу Османлијске империје је омогућавало задржавање застарелих читлучких односа и беглучког система. Међутим, развитак буржоаских односа у суседним

7 државама знатно је напредовао, а то је утицало идеолошки на буђење револуционарне свести широких народних маса и на овом подручју. Сељаштво је представљало основну експлоатисну масу. Оно је било изложено тешким пореским и другим обавезама па је живело веома бедно. Читлучки систем био је према сељаштву немилосрдан. Тежак положај сељачких маса и увођење нових пореза проузроковали су њихов масовни покрет почетком XX века који је, свакако, допринео извесном попуштању од стране турских власти. Ширењу овог покрета допринео је значајан утицај Србије која се живо интересовала за сваки догађај на овом подручју, што јој је било омогућено захваљујући ширењу просветне службе и разних других облика своg националног рада. Покрет је био класног карактера, он је био успешно руковођен од стране истакнутих сељачких првака и са одређеним циљевима. Устанке најпре подиже хришћанско, а затим им се придружује и муслиманско становништво. Сељаци манифестују своје незадовољство бацајући раонике и узвикујући да више неће да ору земљу. Њихов револт је усмерен против обавеза застарелог и већ у другим деловима света правазиђеног система и њихови поступци наговештавају његову брзу пропаст. Због погоршања економских и социјалних прилика у Рашкој области долази до појаве хајдучије и комитког покрета. Хајдучијом су се бавили становници села без обзира на конфесионалну припадност. Насиље, неправда и злостављање турских власти натерали су многе Србе да узму оружје и да се одметну. Комите су преносили оружје и муницију из Србије, одржавали зборове и бодрили сељаке на отпор турским властима. Оснивање српских школа у Рашкој области је било везано за национални рад на овом подручју и реализовало се посредством црквено-школских општина, јер турске власти се нису бринуле о просвети и културном уздизању српског народа. Српска влада је поклањала велику пажњу снажењу српске народности у овом крају, при чему је значајну улогу имала просветна делатност. Из Србије су пристизала финансијска средства за отварање нових школа, учитељи и плате за њих, књиге и друга наставна средства. Идеја о изградњи Новопазарске или Санџачке железнице која је први пут покренута средином седме деценије XIX века оживљена је почетком XX века. Покретачки мотиви железничког плана нису били само саобраћајно-трговачке природе, како је то обично аустроугарска дипломатија истицала, већ првенствено војно-стратегијски и политички. Доласком Младотурака на власт дефинитивно се одустало од изградње ове железнице. Избијање младотурске револуције заталасало је масе свих националности на подручју Косовског вилајета. У њему ври незадовољство. Србија развија сву своју активност да политички организује и усмери српско становништво. Она улаже велике напоре и према Македонији. Муслиманско становништво такође пружа учешће у прогресивним покретима који су планули против застарелих односа у Турској. Међутим, Младотурска револуција није значила никакво суштинско мењање, нити спровођење у живот неких мера у циљу олакшања положаја широких народних маса. Слобода и једнакост свих народа у Царевини биле су само празне прокламације Младотурака. Против младотурског режима уследио је нов талас

8 нездовољства и отпора, какво ће стање трајати све до балканских ратова, када се коначно решава питање опстанка турске власти на Балканском полуострву. Повлачењем аустро-угарских трупа из Пљеваљског санџака није значило и напуштање њених политичких и освајачких циљева према југу. Напуштањем Рашке области Ерентал се није смео одрећи империјалистичке политике, а пројекат новопазарске железнице имао је да послужи као главно средство њеног даљег остварења. Балкански ратови су коначно довели до потискивања вишевековне турске власти са ових простора. Ове ратове је обележио, нарочито, веома хуман и коректан однос српске војске према муслиманском становништву, док се црногорска војска понашала на много непримеренији начин, што је изазивало осуду и од стране српских војних команданата. Племенит однос српске војске је имао позитиван утицај на однос муслиманског живља према Краљевини Србији и њеној војсци. Муслимани су узели учешће у српској војсци у другом балканском рату и многи од њих су учествовали и у Брегалничкој бици, а неки су у тој и другим борбама дали своје животе. Након завршетка Балканских ратова Рашка област је новембра године подељена уговором o разграничењу на два дијела између Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе. Црној Гори су припали следећи срезови: Пљеваљски, Бјелопољски, Берански, Рожајски, те Плав и Гусиње, а преостали срезови су припали Краљевини Србији. Већ крајем године цела Рашка област је била окупирана од стране Аустро-Угарске војске. Окупационе власти су покушавале фаворизовањем муслиманског становништва и враћањем четвртине и чифчијских односа на селу да створе што дубљи јаз према српском становништву. Нарочито је занимљив феномен ђурумлија (наводних добровољаца) који су мобилисани међу муслиманским живљем у два наврата и године и слати највећим делом да у да у оквиру турске војске ратују против царске Русије на фронту у Галицији, као и на друге фронтове. У Сјеници је године одржана конференција муслиманских представника, на којој је усвојена резолуција којом је тражено да се Рашка област одвоји од Србије и припоји Босни у оквиру које би уживала аутономију. Крајем новембра године зло и искушења окупације су нестали јер је српска војска уз асистенцију савезника успела да ослободи Србију и Црну Гору, а самим тим и Рашку област. Циљеви истраживања Основни циљ нашег истраживања је да на основу доступних извора, што потпуније и свеобухватније сагледамо и опишемо стање у Рашкој области у периоду од до године. Наш циљ је да што је могуће исцрпније и свеобухватније прикажемо, образложимо и документујемо друштвено-економске прилике у Рашкој области у последњој деценији турске владавине. Према досадашњим проучавањима и увидима заостали и по сељаштво тешки аграрни односи постали су кочница било каквог напретка у привређивању и стални извори социјалних и националних борби. Бројна су сведочанства која су у научној јавности позната, а која ћемо ми настојати

9 да што детаљније истражимо и употпунимо, која говоре да је чифчијски систем био тешко ропство за сељаке у Рашкој области. Највећи део сељаштва били су чифчије на имањима ага и бегова, а један део на вакуфским имањима и имањима појединих манастира. Саферска уредба из године требала је у узвесној мери да има заштитну функцију у односу на чифчије: предвиђена је сталност чифчија на земљи коју обрађују, одређене су дажбине које чифчије дају и предвиђено је право првенства откупа земље ако се она излаже продаји. Чифчијски односи су били посебно тешки у равничарским крајевима Рашке области где је преовладавала земљорадња. Бројни су били порези, прирези и дажбине које су чифчије морали плаћати, а такође су и радно ангажовани за потребе ага и бегова. Било је случајева да један чифчија има и по неколико ага и бегова. Настојаћемо да прикажемо широк дијапазон зулума којима је сељаштво било изложено, што би након узалудних молби и жалби на крају кулминирало у виду одметништва, локалних побуна, исељавања и других облика отпора. Трудићемо се да на основу постојећих извора и литературе што подробније и аргументованије прикажемо степен привредне заосталости Рашке области у овом периоду, коју карактерише крајње примитивна земљорадња (орало се дрвеним ралом, сељак је засејавао мале површине, тако да је било обрађено и засејано само 10% површине, док је све остало земљиште служило за испашу или је било под шумом), пашњачко сточарство, недостатак индустријских предузећа и савремених саобраћајница. Покушаћемо да постојећа сазнања о аграрним покретима сељака који су били веома присутни у периоду од до 1907 године обогатимо са још широм лепезом чињеница, уз анализу свих фактора који су резултирали њиховом појавом. Циљ нам је да истражимо и опишемо етнографску слику Рашке области у овом периоду, као и снажна миграциона кретања која су за ову област била континуирано карактеристична. После Берлинског конгреса отпочео је период у коме је Рашка област све више економски сиромашила, а верски, политички, национални и социјални антагонизми све су више долазили до изражаја. Притиснуто бројним дажбинама и терором власти српско становништво у потрази за бољим животом наставило је и у овом периоду са новим таласима исељавања и то у три правца: највећи део је прелазио у Србију, много мање у Босну и на Косово, где има досељеника нарочито из Новог Пазара. Рашка област је била нека врста природног канала којим је одлазио вишак планинског пастирског становништва, које се осећало стешњеним у својим планинама. Проучићемо све узроке исељавања: зулуме притисак власти и прогањање хришћана, аграрни односи, климатске непогоде, суше са гладним годинама, оштре зиме, поплаве, велике епидемије колере и куге и др. Окупација Босне и Херцеговине покренула је масе муслиманског становништва које су бежале испред "швабе" према Рашкој области и Косовском вилајету, на шта су се надовезале и сеобе и досељавања никшићкоцрногорских муслимана што је све у значајној мери променило структуру становништва у овој области. Посебну пажњу обратићемо на политичке и културно-просветне прилике у Рашкој области у периоду од до године. Настојаћемо да утврдимо и покажемо којим средствима, на који начин и са колико успеха су деловале с једне стране аустроугарскa пропаганда, а с друге стане српски национални рад на овом простору. Рашка област је у политичким плановима Аустро-Угарске имала огроман

10 значај. Преко својих гарнизона, а такође и преко својих цивилних комесара у Пљевљима и Призрену она је будно пратила расположење и свако политичко кретање становништва. Преко ове области укрштали су се интереси српски и аустроугарски, а у позадини су лежали интереси великих сила. Аустро-угарски агенти на овом подручју су се служили разним средствима да би постигли своје циљеве, за шта су били обилато плаћени. И на пољу просвете живо је развијала своју пропаганду: покушавала је да нуди помоћ српским школама, отварала своје школе, обећавала стипендије српским ђацима који би се школовали у Босни. Аустро-Угарска је имала своје шпијуне како муслиманског, тако и српског порекла. И Србија је на овом подручју преко својих људи од којих су неки били веома утицајни мотрилa на збивања и покрете у овој области. То су углавном били људи поверљиви српској влади која их је и плаћала: царински службеници, учитељи, војне старешине, црквена лица, трговци, комите итд. У том погледу посебно треба истаћи значај делатности управника српских царинарница на Јавору и у Рашкој. Обе ове царинарнице биле су потчињене Приштинском конзулату. Настојаћемо да проучимо и презентирамо и врло занимљиве међународне односе у и години, које прати заједничка руско-аустроугарска активност на спровођењу новог пакета реформи у Османлијском царству и страховања Србије и Црне Горе да Аустро-Угарска не предузме акцију окупације Рашке области. Важно место у раду имаће и питање Новопазарске железнице, при чемо ћемо се потрудити да са што више чињеница поткрепимо покушај Венијамина Калаја да поново активира питање Новопазарске железнице, и да на тај начин оствари директну линију Сарајево Солун. Тиме би Беч остварио пуну контролу над железничком мрежом целог Балкана. Железница би имала велики војностратешки, политички и привредни значај. Разматране су две могуће трасе Новоапазарске железнице. Да би убрзао реализају пројекта и смањио трошкове изградње Калај се определио за ускотрачни колосек пруге. Радови су започели 14. августа 1902., а дионица Сарајево-Увац је пуштена у јавни саобраћај 4. јула године. Беч није успео да оствари даљу изградњу пруге кроз Рашку област. Размотрићемо у склопу расположивих извора и литературе и Еренталов пројекат Новопазарске железнице из године, који је био у извесној мери последица планова Јадранске железнице које су услед царинског рата озбиљно разматрани у Србији. Пошто је Ерентал добио од Немачке тражену помоћ на министарском састанку у Бечу 07. јула године донета је одлука да се од Порте затражи концесија за претходне студије и трасирање Новопазарске железнице. Аустро-Угарска је била спремна на трампу: Новопазарска железница за реформе у Македонији. Порта је на то пристала, с тиме што је инсистирала да прихваћену железницу сама изгради. Биле су у разматрању две трасе: тзв. "Рожајска траса" и "Траса Рогозне" Међутим, Младотурска револуција и анексија Босне и Херцеговине и аустро-угарско повлачење трупа из Пљеваљског санџака су направили буру на међународном плану и омели реализацију овог пројекта. Настојаћемо и да што подробније проучимо и појаву хајдучке и комитске делатности. Хајдучија је због погоршања економских и социјалних прилика узела маха код припадника обе конфесије. Комитске дружине су се пребацивале преко

11 српске границе на територију Рашке области где су преносиле оружје и муницију, одржавали зборове и бодрили сељаке на отпор. Сагледаћемо и испитаћемо у којој мери је младотурска револуција утицала на прилике у Рашкој области, како су прокламоване слободе младотурским уставом прихваћене у Рашкој области од српског и муслиманског живља, зашто је обавеза служења војске и предаја оружја код Срба прихваћена са негодовањем. Настојаћемо да испитамо како је прокламована једнакост грађана реализована у свакодневном животу, како су се Срби политички организовали и каква је улога Краљевине Србије у том процесу. Анализираћемо коалиционе договоре између Српског одбора и Младотурака и резултате избора у Рашкој области године. Сагледаћемо резолуцију Српске националне организације која је донета на њеној скупштини у Скопљу 2. фебруара године којом је тражено од Младотурака да се реши аграрно питање као и однос Младотурака према чифчијском питању. Анализираћемо уговоре о закупу земље на чије потписивање су инсистирали аге и бегови, као и последице по оне чифчије које су одбиле да их потпишу. Сагледаћемо и изборе из године на којима су Срби заједно са Младотурцима наступили против опозиције Старотурака, али упркос томе опозиција је убедљиво победила. Нарочито ћемо обратити пажњу на културно-просветне прилике код муслиманског и српског становништва. Основу световног образовања код муслиманског живља чиниле су од друге половине XIX века: иптидаија (почетна школа), руждија (нижа гимназија) и идадија (виша гимназија). Свака од ових школа је трајала четири године. На основу царских ирада из и године, а затим и турског закона о јавној настави створене су законске основе за отварање српских школа и у Рашкој области. У овом погледу је био веома значајан рад црквеношколских општина. У Рашкој области било је године 36 српских основних школа и једна гимназија. Поред школа постојале су и културне и добротворне организације чији су главни активисти били омладинци. Омладина је организовала отварање читаоница, одржавала литерарне часове, спремала хорове, забаве, држала бројна предавања о појединим догађајима из сфере политичких и културних збивања у свету. У целој Рашкој области није излазио ниједан српски лист нити часопис. Све новине и часописи су долазили са стране. Циљ нашег рада биће и да што подробније осеветлимо епоху балканских ратова у светлу акција за ослобођење Рашке области. Настојаћемо да што свеобухватније прикажемо ратне операције српске и црногорске војске на овом подручју, са посебним освртом на однос српске и црногорске војске према муслиманском становништву, уз многе примере племенитог односа припадника српске војске. Испитаћемо и описати спорове између српских и црногорских власти у Рашкој области после запоседања године, као и поделу ове области између Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе. Пратићемо и прилике у Рашкој области до избијања Првог светског рата са посебним освртом на процес исељавања муслиманског живља. Наш циљ ће бити да истражимо какве су биле прилике у Рашкој области у време Првог светског рата године, при чему ћемо особену пажњу посветити приказу покрета трупа и борби на овом подручју и године. Анализираћемо однос окупатора према муслиманском и српском становништву током окупације. Испитаћемо феномен ђурумлија (тзв. добровољаца) који су

12 мобилисани у два наврата и године, а потом упућени највећим делом на галицијски фронт где је већина изгубила животе. Анализираћемо околности које су довеле до Сјеничке конференције године, као и њене актере и резолуцију која је донета на овој конференцији. Приказаћемо језиком чињеница како су текле операције за особођење Рашке области године. Основне хипотезе Основне хипотезе на којима ће се заснивати израда ове дисертације су следеће: - Заостали аграрни односи су постали кочница било каквог напретка у привређивању и постали су стални извор и узрок социјалних и националних борби. - Структура становништва Рашке области значајно је поремећена у корист муслиманског живља као последица миграционих кретања - Пројекти Новопазарске железнице су имали далеко већи и јачи војно-стратешки и политички значај, него привредни. Они представљају математичку формулу аустријског Dang nach Osten. - Црквено-школске општине су биле један вид народне државе код потлачених народа и представљају везу између школа и српске владе и школа и турских власти и центар су око кога се развија целокупни културно-просветни живот - Балкански ратови су ослободилачки ратови не само за српски и црногорски, већ и за муслимански народ Рашке области и уједно су победа капиталистичког система над заосталим и превазиђеним чифчијским односима - Део муслиманских првака из Рашке области који је прихватио сарадњу са окупационим властима током Првог светског рата, и организовао и подстицао мобилизацију муслимана у ђурумлије (тзв.добровољце) који су потом бесциљно гинули на руско-турским фронтовима, као и они прваци који су учествовали у креирању и доношењу Сјеничке резолуције радили су против интереса не само српског, већ и свог народа

13 Метод истраживања Како су нека питања везана за тему овог рада и раније била предмет истраживања историографије, најпре ћемо анализирати домаћу литературу, користећи се превасходно библиотечким фондовима Народне библиотеке Србије, Библиотеке Српске академије наука и уметности, Библиотеке Историјског института, Библиотеке Архива Србије, Библиотеке Одељења за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду, Универзитетске библиотеке Светозар Марковић, Библиотеке града Београда и Градске библиотеке "Доситеј Обрадовић" Нови Пазар. Колико нам то језичке баријере буду допустиле, проучићемо и страну литературу са сличном тематиком. Обрадићемо затим и објављене изворе, како документарну грађу, тако и наративне, али ћемо пажњу усмерити, пре свега, на необјављене изворе српске провинијенције. Колико смо из досадашњег бављења овом темом могли закључити најважнија и најобимнија грађа се налази у фондовима Архива Србије: Министарство иностраних дела Политичко просветно одељење, Конзулат у Приштини, Строго поверљива архива, Посланство у Цариграду, Благајничко одељење и Административно одељење. Истражићемо и друге фондове Архива: Милован Миловановић, Стојан Новаковић, Владан Ђорђевић и друге кao: ШВК ; СОДШ; сва министарства ; ГГ Србија (аустро-угарска окупациона управа); ВА; П2, П3, П3а, П5, П6, П7. Сматрамо да ћемо значајне податке наћи и у Архиву Југославије, фонд Јован Јовановић Пижон, као и у Архиву Српске Академије наука и уметности. Уколико нам прилике дозволе покушаћемо да дођемо до необјављене грађе турске провинијенције, као и до корисне документације у Архиву Босне и Херцеговине и у Архиву Црне Горе, а користићемо и расположиве фондове Историјског Архива "Рас" Нови Пазар.

14 Структура рада Структура рада ће бити тематска. рад ће имати следећа поглавља: I. Uvod 1. Географски положај, величина и саставне области Рашке области 2. Управна подела Рашке области крајем XIX и почетком XX века II. Друштвено-економске прилике у Рашкој области од до године 1. Положај сељаштва 2. Пореске и друге обавезе сељаштва 3. Пољопривреда, занатство и трговина 4. Аграрни покрети сељака a/ Немири у Сјеници и околини б / Буне сељака и године в / Буна године g/ Буна године д/ Вранешко-пренћански устанак ђ/ Буне сељака године III Становништво и његове миграције a) Становништво Рашке области b) Миграције српског становништва в) Миграције муслимана

15 IV Политичке и културно-просветне прилике у Рашкој области у периоду од до године 1. Делатност аустро-угарске порапаганде 2. Национални рад Краљевине Србије у Рашкој области 3. Рашка област пред опасношћу аустроугарске окупације и године 4. Питање Новопазарске железнице a) Калајево оживљавање пројекта новопазарске железнице b) Еренталов пројекат новопазарске железнице в) Значај новопазарске железнице 5. Хајдучка и комитска делатност у Рашкој области 6. Младотурска револуција и прилике у Рашкој области a) Одјеци младотурске револуције у Рашкој области б) Анексија Босне и Херцеговине и повлачење аустроугарских трупа из Рашке области в) Рашка област у парламентарним изборима и године г) Политика и однос Младотурака према Рашкој области 7. Културно-просветне прилике у Рашкој области године a) Културно-просветне прилике код муслиманског становништва б) Културно-просветне прилике код српског становништва V Балкански ратови и ослобођење Рашке области a) Ратне операције српске и црногорске војске на територији Рашке области б) Однос српске и црногорске војске према муслиманском становништву

16 в) Спорови између српских и црногорских власти у Рашкој области после запоседања године г) Подела Рашке области између Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе д) Прилике у Рашкој области до избијања Првог светског рата VI Прилике у Рашкој области у време Првог светског рата године 1. Покрети трупа и борбе у Рашкој области и године 2 Однос окупатора према муслиманском и српском становништву 3. Ђурумлије и њихова трагедија 4. Сјеничка конференција године 5. Ослобођење Рашке области године VII Закључак У Уводу ће бити изнет критички преглед постојеће литературе о Рашкој области у периоду од до године и критички осврт на објављене и необјављене изворе. Изложићемо значај проучавања ове теме и изнети методе истраживачког поступка. У уводном делу ћу дати и сажети осврт на географске одлике и управну поделу Рашке области у последњој етапи турске владавине над овим просторима. У поглављу Друштвено-економске прилике у Рашкој области од до године осврнућемо се на веома тежак положај сељаштва у овом периоду које је било оптерећено бројним пореским и другим обавезама, описаћемо привредну неразвијеност ове области са посебним освртом на пољопривреду, занатство и трговину. Нарочиту пажњу посветићемо набујалим аграрним покретима у Рашкој области, при чему ћемо у посебним одељцима обрадити немире у Сјеници и околини, затим буне сељака и године, затим буне у и 1906 године, потом Вранешко-пренћански устанак и буну сељака из године. У поглављу Становништво и његове миграције описаћу тадашњу етнографску слику Рашке области са посебним освртом на миграције српског и

17 муслиманског становништва и узроцима који су производили миграциона кретања и мењали етничку структуру становништва. У поглављу Политичке и културно-просветне прилике у Рашкој области у периоду од до године осврнућемо се на делатност како аустро-угарске пропаганде, као о на национални рад Краљевине Србије на овом подручју, затим на период године када је постаојала услед врло комплексне ситуације на међународном плану да дође до аустро-угарске окупације Рашке области. Потом ћемо обрадити последње покушаје да се наметне од стране Беча изградња новопазарске железнице, при чему ћемо посебно истаћи Калајево оживљавање овог пројекта, а затим ћемо изложити и Еренталов пројекат, уз анализу значаја питања новопазарске железнице у овом периоду. У наведеном периоду је била веома присутна и хајдучка и комитска делатност у Рашкој области чему ћемо посветити посебан одељак. Младотурска револуција је историјски догађај од изузетног значаја са веома снажним одјецима диљем Османске империје, па и у Рашкој области. Догађај који је био у узрочно-последничној симбиози са њом је свакако анексија Босне и Херцеговине и повлачење аустроугарских трупа из дела Рашке области, односно из Пљеваљског санџака.. Осврнућемо се са изузетном пажњом на ове догађаје, а особено на парламентарне изборе и године и њиховом току и резултатима у Рашкој области, као и на анализу политике и односа Младотурака према овој области. Обрадићемо на основу расположивих извора и културно-просветне прилике у Рашкој области године, са посебним освртом на културно-просветне прилике како код муслиманског, тако и код српског становништва. У поглављу Балкански ратови и ослобођење Рашке области сагледаћемо ток ратних операција српске и црногорске војске на територији Рашке области, описаћемо однос српске и црногорске војске према муслиманском становништву као и спорове између српских и црногорских власти у Рашкој области после запоседања године, приказаћемо поделу Рашке области између Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе као и прилике у њој до избијања Првог светког рата са посебим освртом на миграције муслиманског живља. У поглављу Прилике у Рашкој области у време Првог светског рата године пратићемо покрете трупа и борбе у Рашкој области у време Првог светског рата године, испитаћемо однос окупатора према муслиманском и српском становништву током окупације уз континуирану тенденцију да развије мржњу, нетрпљивост и братоубилачке сукобе између ова два народа, анализираћемо феномен ђурумлија (муслиманских наводних добровољаца из Рашке области) и њихово трагично страдање нарочито на галицијском фронту као и ток и резултате Сјеничке конференције из године и садржај и амбиције резолуције донете на том скупу, као и судбину муслиманских првака учесника ове конференције. На крају ћемо обрадити период ослобођења Рашке области године. У Закључку ћемо изнети резултате до којих смо дошли током истраживања

18 Извори и литаратура Необјављени извори АРХИВ СРБИЈЕ Министарство иностраних дела Политичко-просветно одељење Министарство иностраних дела Политичко одељење Министарство иностраних дела Строго поверљива архива Министарство иностраних дела Конзулат у Приштини, Министарство иностраних дела Генерални конзулат у Скопљу Министарство иностраних дела Посланство у Цариграду Министарство иностраних дела Благајничко одељење Министарство иностраних дела Административно одељење Милован Миловановић Стојан Новаковић Владан Ђорђевић Дипломатски архив Савезног секретаријата за иностране послове АРХИВ ЈУГОСЛАВИЈЕ Јован Јовановић Пижон АРХИВ СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ Милан Ракић ИСТОРИЈСКИ АРХИВ "РАС" НОВИ ПАЗАР Записници Одбора општине Новопазарске

19 Новине Цариградски гласник Политика Српске новине Објављени извори Балкански уговорни односи I ( ), приредио М. Стојковић, Београд Докумената о Рашкој области , приредио М. Ф. Петровић, Београд Документа о Рашкој области , приредио М. Ф. Петровић, Београд Документа о спољној политици Краљевине Србије , I-1, приредио А. Раденић, Београд Документа о спољној политици Краљевине Србије , I-2, приредио А. Раденић, Београд Документа о спољној политици Краљевине Србије , II-1/I, приредили Љ.Алексић-Пејаковић и Ж. Анић, Београд Документа о спољној политици Краљевине Србије , II-2/I, приредили Љ.Алексић-Пејаковић и Ж. Анић, Београд Документа о спољној политици Краљевине Србије , II-3/I, приредили Љ.Алексић-Пејаковић и Ж. Анић, Београд Документа о спољној политици Краљевине Србије , II-2/II, приредили Љ.Алексић-Пејаковић и Ж. Анић, Београд 2006 Документа о спољној политици Краљевине Србије , II-3/II, приредили Љ.Алексић-Пејаковић и Ж. Анић, Београд Документа о спољној политици Краљевине Србије , II, dodatak 1, приредилa Љ.Алексић-Пејаковић, Београд 2008.

20 Документа о спољној политици Краљевине Србије , II, dodatak 2, приредилa Љ.Алексић-Пејаковић и Ж. Анић, Београд Документа о спољној политици Краљевине Србије , IV-3/I, приредилa Љ.Алексић-Пејаковић и K. Џамбазовски, Београд Документа о спољној политици Краљевине Србије , IV-3/II, приредилa Љ.Алексић-Пејаковић и K. Џамбазовски, Београд Документа о спољној политици Краљевине Србије , V-1/, приредио М. Војводић, Београд Документа о спољној политици Краљевине Србије , V-2/, приредио М. Војводић, Београд Документа о спољној политици Краљевине Србије , V-3/, приредио М. Војводић, Београд Документа о спољној политици Краљевине Србије , VI-1/I, приредио Душан Лукач, Београд Документа о спољној политици Краљевине Србије , VI-2/I, приредио Душан Лукач, Београд Документа о спољној политици Краљевине Србије , VI-3/I, приредио Душан Лукач, Београд Документа о спољној политици Краљевине Србије , књ.vii, св.1, Београд Документа о спољној политици Краљевине Србије , књ.vii, св. 2, Београд Дипломатска преписка Краљевине Србије, књига прва (1. јануар јуна 1908) Београд Кузмичева Л. В., В. Ковачевић, Годишњи извештаји Министарства иностраних дела Русије о Србији и Босни и Херцеговини од до године, у "Руски извори о Србији", Нови Сад Лаиновић Андрија, Грађа о балканској политици у вези са албанским бунама и године, Годишњак Архива Косова, II и III, Приштина Перуничић Бранко, Зулуми ага и беогова у Косовском вилајету, Београд 1989.

21 Перуничић Бранко, Писма српских конзула из Приштине , Београд Перуничић Бранко, Сведочанство о Косову , Београд Програми и статути српских политичких странака до године, приредили В. Крестић и Р. Љушић, Београд Раденић Андрија, Аустро-Угарска и Србија , Документа из Бечких архива, I, II, III, IV, Beograd Ракић Милан, Конзулска писма , приредио А. Митровић, Београд Наративни извори Бацетић М. Тома, Стара Србија, Београд Владан Ђорђевић, Успомене, Београд Вукотић Јанко, Успомене из три рата, Београд Гавро Вуковић, Мемоари 2, Цетиње, Титоград Гиљфердинг Александар, Путовање по Херцеговини, Босни и Старој Србији, Београд Гравије Гастон, Новопазарски санџак, Завичајни музеј, Нови Пазар (прештампано из "Књижевног гласника" од 1912) Ефендијина сећања и казивања, приредио М. Радовић, Нови Пазар Јовићевић П. Јанко, Дневник из Балканских ратова, Београд Мартиновић Митар, Ратне године , Београд Савременици о Косову и Метохији , Београд 1988 Тодор Станковић, Путне белешке по старој Србији , Београд 1910

22 Литература Авдић Авдија, Манифестације заједништва и међусобног повезивања становништва Санџака у догађајима од године, Новопазарски зборник 12, Нови Пазар 1988, Авдић Авдија, Политичке прилике у Новопазарском санџаку крајем XIX и почетком XX века, Новопазарски зборник 3, Нови Пазар 1979, Авдић Авдија, Спорови између српских и црногорских власти у Санџаку после запоседања 1912, Новопазарски зборник 10, Нови Пазар 1986, Авдић Авдија, Општи поглед на миграциона кретања муслиманског становништва на Балкану, Новопазарски зборник 9, Нови Пазар 1985, Авдић Авдија, Прилог проучавању исељавања Срба из Новопазарског санџака , Новопазарски зборник 13, Нови Пазар 1989, Авдић Авдија, Хајдучка и комитска делатност у Санџаку ( ), Новопазарски зборник 11, Нови Пазар 1987, Авдић Хакија, Положај Муслимана у Санџаку , Сарајево Авдић Хакија, Геноцид на Пештеру, "Санџак", бр. 5, Сарајево Андријашевић М. Живко, Црногорска држава према муслиманима ( ), Алманах 25-26, Подгорица 2004, Андријашевић Живко, Станојевић Зоран, Покрштавање Муслимана 1913, Подгорица Андријашевић Живко, Станојевић Зоран, Извештај "ишљедње комисије за извиђај разних злоупотреба у новоособођеним крајевима "из 1913, Алманах 19-20, Подгорица 2002, Аземовић Заим и Петковски Гане, Из салнами Косовског вилајета из по х. стр. 613 каза Трговиште, Рожајски зборник 10, Рожаје 2001, Бабић Бранко, Прилог историји Рожаја од балканског рата до I светског рата, Рожајски зборник 5, Рожаје 1986.

23 Бабић Бранко, Политика Црне Горе у новоослобођеним крајевима Црне Горе, Цетиње Бабић Бранко Миграције у новоослобођеним крајевима Црне Горе, Југословенски историјски часопис, бр. 3-4, Београд Бабић Бранко, Прилог историји Рожаја од балканског до I свјетског рата, Рожајски зборник 5, Рожаје 1986, 5-23 Бабић Бранко, Основно образовање муслиманске и католичке дјеце у новоослобођеним крајевима Црне Горе године, Рожајски зборник 6, Рожаје 1987, Бабић Бранко, Архивска грађа о формирању политичких општина и саставу чиновништва у рожајској области крајем и почетком године, Рожајски зборник 6, Рожаје 1987, Бакић Радован, Горње Полимље - приовреда, становништво и насеља, Никшић Банџовић Сафет, Исељавање Муслимана из Санџака, Сарајево Банџовић Сафет, Искушења историје, Нови Пазар Банџовић Сафет, Исељеништво из Санџака у Турску, Симпозијум "Сеоски дани Сретена Вукосављевића" XVII, 1997, Банџовић Сафет, Емиграција Муслимана из Босне и Херцеговине и Санџака у Турску, Симпозијум "Сеоски дани Сретена Вукосављевића" XV, Пријепоље 1993, Банџовић Сафет, Токови исељавања Муслимана из Босне и Херцеговине и Санџака у Турску, Новопазарски зборник 17, Нови Пазар 1993, Банџовић Сафет, Миграциони покрети босанскохерцеговачких мухаџира преко Србије крајем XIX и почетком XX стољећа, Новопазарски зборник 27, Нови Пазар 2003, Банџовић Сафет, Демографска деосманизација Балкана крајем XIX и почетком XX стољећа, Новопазарски зборник 28, Нови Пазар 2004, Банџовић Сафет, Исељавање Муслимана из Србије и Црне Горе током XX вијека, Идентитет Бошњака-Муслимана (Зборник радова са научног симпозијума у Плаву) Београд 1995, 77-89

24 Банџовић Сафет, Миграциона кретања колашинских Муслимана током XIX и почетком XX стољећа, Рожајски зборник 11, Рожаје 2002, 7-37 Банџовић Сафет, Камени свједок, Нови Пазар Банџовић Сафет, Босанскохерцеговачки мухаџири у Санџаку, на Косову и у Македонији ( ), Тутински зборник 3, Тутин 2002, Банџовић Сафет, Санџак у Балканским ратовима ( ), Тутински зборник 4, Тутин 2003, Банџовић Сафет, Положај и дјеловање бошњачке емиграције из БиХ у Србији крајем XIX и почетком XX стољећа, Алманах 37-38, Подгорица 2007, Банџовић Сафет, Мухаџирски покрети у списима и свједочењима савременика током XIX и XX стољећа, Сјенички зборник 14, Сјеница 2003, Банџовић Сафет, Сјенички крај крајем XIX и почетком XX стољећа у свијетлу општих збивања у Санџаку, Сјенички зборник 11, Сјеница 2000, Банџовић Сафет, Балкански мухаџирски покрети у историографском калеидоскопу, Алманах 35-36, Подгорица 2006, Банџовић Сафет, Исељаничка политика балканских држава и питање муслимана ( ), Алманах 29-30, Подгорица 2005, Бартл Петер, Албанци, Београд Батаковић Т. Душан, Косово и Метохија историја и идеологија, Београд Батаковић Т. Душан, Аустроугарска акција у Косовском вилајету године једна француска анализа, Косовско-метохијски зборник, књ. 2, Београд 1998, Бијело Поље, група аутора, Београд Богићевић Војислав, Емиграција Муслимана Босне и Херцеговине у Турску у доба аустро-угарске владавине , Хисторијски зборник, Бр. 1.4, Год. III, Загреб Бојовић Војкан, Политичке прилике у Пљевљима ( ), Брезнички записи 11-12, Пљевља 1999, Босна и Херцеговина од најстаријих времена до краја другог свјетског рата, група аутора, Сарајево 1994.

25 Бошковић Тадија, Исељавање српског становништва из Рашке области у Црну Гору од до године, Симпозијум "Сеоски дани Сретена Вукосављевића", XVII, Пријепоље 1997, Бошковић Тадија, Исељавање српског становништва из Рашке области у Србију ( ), Симпозијум "Сеоски дани Сретена Вукосављевића", XVIII, Пријепоље 1998, Брашанац Вуле, Политичке, економске и просветне прилике у Пријепољском округу за време аустроугарске окупације, Симпозијум "Сеоски дани Сретена Вукосављевића", Пријепоље 1993, Брашанац Вуле, Статистички подаци о српском становништву насеља Пљевља и Сјеница у време припреме реформе: године, Ужички зборник 11, Ужице 1982, Брашанац Јован, Учешће у Српској војсци и помори становништва пријепољског краја у периоду године, Симпозијум "Сеоски дани Сретена Вукосављевића", XIV, Пријепоље 1992, Бејтић Алија, Прибој на Лиму под османлијском влашћу, Сарајево 1945 Бећовић Узеир, Пљевља трагом времена, Пљевља Бећовић Узеир, Левер Тара и њено становништво, Београд Богдановић Димитрије, Књига о Косову, Београд Бурзановић Славко, Неоколико необјављених докумената из личне архиве Јована С. Пламенца о насиљима, злочинима и покрштавању муслимана године, Алманах 25-26, Подгорица 2004, Вилотијевић Радиша, Досељене породице у Нови Пазар од године, Новопазарски зборник 18,, Нови Пазар 1984, Вилотијевић Радиша, Рад одбора општине у Новом Пазару и године, Новопазарски зборник 19, Нови Пазар 1995, Влаховић Бреда, Приступ проучавању културе становања у Новом Пазару и околини, Новопазарски зборник 2, Нови Пазар 1978, Влаховић Петар, Етничке прилике у пријепољском крају, Симпозијум "Сеоски дани Сретена Вукосављевића", Пријепоље 1976, Влаховић Петар, Бродарево и његова околина, Универзитет у Београду, Београд 1968.

26 Влаховић Петар, Сретен Вукосављечвић као истраживач области Старе Рашке, Симпозијум "Сеоски дани Сретена Вукосављевића", I, Пријепоље 1973, Влаховић Петар, Неки елементи спајања и међусобног прожимања различитих етничких заједница у областима Старе Рашке, Симпозијум "Сеоски дани Сретена Вукосављевића" II, Пријепоље 1974, Влаховић Петар, Српска и муслиманска традиција у пријепољском крају прилог проучавању етничког идентитета, Симпозијум "Сеоски дани Сретена Вукосављевића", XV, Пријепоље 1993, Влаховић Петар, Етнички процеси и етничке одреднице муслимана у Рашким областима, Симпозијум "Сеоски дани Сретена Вукосављевића", XIX, Пријепоље 1998, Влаховић Петар, Санџачка војска и битка на Мојковцу 1915, Боеград Велики рат Србије за ослобођење и уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, I, Београд, 1924 Врцић Асим, Предсједници Сјенице , Сјенички зборник 14, Сјеница 2003, Војиновић Станиша, Два похода и године српске војске за ослобођење Новог Пазара у нашој уметничкој поезији, Зборник "Србија и особођење српског народа у Турској ", Београд 2003, Војводић Михаило, Нови Пазар ( ), Нови Пазар и околина, стр , Београд Војводић Михаило, Србија, српско питање и Турска крајем XIX и почетком XX века, Зборник радова "Ислам, Балкан, и велике силе (XIV-XX век)", Историјски институт САНУ, Београд Војводић Михаило, Србија и албанско питање крајем XIX века, Научни скуп "Србија и Албанци у XIX и почетком XX века", Одељење историјских наука САНУ, Београд Војводић Михаило, Изазови српске спољне политике ( ), Огледи и расправе, Београд Војводић Михаило, Прилике на Косову и Метохији и политика Србије Историјски часопис 38, Београд

27 Војводић Михаило, Србија у међународним односима крајем XIX и почетком XX века, Београд Војводић Михаило, Србија и балканско питање ( ), Нови Сад Војводић Михаило, Путеви српске дипломатије, Београд Војводић Михаило, Велике силе и балканска иницијатива Аустроугарске у августу 1912, Зборник филозофског факултета у Београду, XI, 1968 Војводић Васо, У духу Гарашанинових идеја, Београд Вујадиновић Радован, Сеоски прваци у Раоничкој буни у пљеваљском крају, Брезнички записи 9-10, Пљевља 1998, Вуковић Љубиша, Приказ насељеног места и МЗ Бродарево, Симпозијум "Сеоски дани Сретена Вукосављевића", XIII, Пријепоље Вуковић Љубиша, Обнова рада основних школа у округу пријепољском у школској 1918/1919., Симпозијум "Сеоски дани Сретена Вукосављевића", XXI, Пријепоље 2005, Вукосавлјевић Сретен, Прва скупштина отоманских Срба, Правда (Београд), 1934, 30, бр Вучковић Јефто, Сјеница од махала до улица, Новопазарски зборник 22, Нови Пазар 1998, Вучковић Јефто, Сјеница у спољним и унутрашњим административнотериторијалним променама, Новопазарски зборник 23, Нови Пазар 1999, Вучковић Јефто, Каравански и трговачки путеви, ханови и трговина стоком на Сјеничко-пештерској висоравни, Новопазарски зборник 24, Нови Пазар 2000, Вучковић Јефто, Основне школе у сјеничком крају у другој половини XIX и у XX веку, Новопазарски зборник 27, Нови Пазар 2003, Вучковић Јефто, Основне школе у сјеничком крају у другој половини XIX и у XX веку (други део), Новопазарски зборник 29, Нови Пазар 2006, Гавриловић Љиљана., Муслимани на Сјеничко-пештерској висоравни, Зборник Сјенице, бр. 3-4, Сјеница 1988,