СМРТ ИЗ МЕ ЂУ СА НИ ТАР НИХ ПРО ПИ СА И НА РОД НИХ ОБИ ЧА ЈА: КУ ГА У СРЕ МУ

Transkript

1 UDC ( Srem) 1795/1796 UDC : ( Srem) 1795/1796 DOI: /ZMSDN V ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД СМРТ ИЗ МЕ ЂУ СА НИ ТАР НИХ ПРО ПИ СА И НА РОД НИХ ОБИ ЧА ЈА: КУ ГА У СРЕ МУ ГО РА Н ВА СИ Н go r a n va si y a h o o.c o m Н Е Н А Д Н И Н КО ВИ Ћ n e n a d n i n ko v y a h o o.c o m Уни вер зи тет у Но вом Са ду Ф и ло з о ф с к и ф а к у л т е т, К а т е д р а з а и с т о р и ју Др Зо ра на Ђин ђи ћа 2, Но ви Сад, Ср би ја СА ЖЕ ТАК: Напредак ци ви лизације пратило је настојање да се иско - ре не за ра зне бо ле с т и, ка к ва је би ла к у г а, ч и ји је ле т а л и т е т т о ком ис т о ри је био и з у зе т но ви сок. У т ом см и сл у, у Хаб збу р ш кој мо нар х и ји т о ком 18. ве ка учи ње но је мно го до но ше њем нај пре ра зних про пи са, а по том све о бу хват - ног здрав стве ног за ко но дав ства, ко јим су ре ше на мно га пи та ња, пре свих она ка ко спре чи ти ши ре ње за ра зе. Ови про пи си у ве ли кој ме ри би ли су у с у п р о т но с т и с н а р од н и м о би ч а ји м а и р е л и г и ј ском п р а к с ом п ри л и ком с а - хра њи ва ња. Рад има тен ден ци ју да при ка же две су прот не по ја ве у вре ме е п и де м ије к у г е н а ју г у Х а бз бу рш ке мо н а р х и је у С р е м у. С јед не с т р а не, ме ре ко је су пред у зе те про тив епи де ми је, а с дру ге, на род не оби ча је у ве зи с по греб ним рад ња ма ко ји су има ли не га ти ван ефект на ши ре ње ку ге. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: епи де ми ја, ку га, на род ни оби ча ји, са ни тар ни про - пи си, Срем Куга акут на ин фек тив на бо лест из гру пе зо о но за, у про шло сти људске ц и ви л и з а ц и је би ла је јед на од нај о па сн и ји х еп и де м и јск и х о б ољ е њ а с и з р а зит о вис оком см р тнош ћу з ар ажен и х. И з азив а је ба кт ерија Ye rsini a p e st i s ко ју п р е но си бу в а с гло да ра на љу де, а у с л у ча ју да з а ра же на о с о ба има тзв. плућ ну (пне у мо нијску) кугу мо же се пре но си ти и ва зду хом. По - р ед ов ог о б л и к а нај по зна т и ја је бу б он ск а к у г а, на зв а на по и з ра з у бу б он ко ји м се озна ча ва ла о т е че на ж ле зда. Код овог ви да к у г е и н к у ба ц и ја т ра је из ме ђу два и пет да на, ка да се ја вља ју ње ни пр ви зна ци, гро зни ца и ви со ка т ем пе ра т у ра, а по не ка д у брза н п улс и х ипе рт ензија. Брзо по појави п рви х симп то ма до ла зи до по ве ћа ња лим фних чво ро ва, а уз по ви ше ну тем пе -

2 278 ра т у ру и г розн иц у, чес т о се јав љају и јаке главобоље. След и ра звој каш ља након чег а п ро д у кт и искаш љ авањ а пос т а ју к р ва ви, а ка о к рај њи с т а д и ју м б о ле с т и је с еп с а к а да на с т упа см р т. О на може нас т уп ит и свег а 48 час ов а од по ја в е п р ви х си м п т о ма, а л и је мо г у ће и д у же б о ло в а њ е. При ле че њу ве о ма је бит но да се с лечењем от поч не што ра ни је, ако је мо гу ће у пр ва 24 часа да вањем антибиотика (стрептомицина). Такође, важно је спрове - с т и б рз у меру и з о л а ц и је, н а р о ч и т о код п л у ћ не к у г е [Sch meich le r 2013; He i del 2006; Ba i ley 2011; To do ro vić 1969; Broc kha us 1996]. У Хаб збур шкој мо нар хи ји, то ком 18. ве ка, ку га се ја вља ла у ви ше навра та, че сто не на це лом др жав ном про сто ру, али с ка та стро фал ним рез ул т а т и ма у под ру ч ји ма где с е по ја ви ла. По с ле Ве л и ког б еч ког ра т а, в ећ и ја вила се у ист очн и м п редел има д рж аве. Врло је и нт ензи вна би ла ка да је пре не та и из ван Мо нар хи је. Већ ку га је за хва ти ла и Беч, а по том Шта јер ску, Крањ ску и Ко ру шку. Исте го ди не у Угар ској је од ку ге умрло око 10% ста нов ни штва. Спо ра дич но се ја вља ла и у на редном пе ри о д у, а до в е ће см р т но с т и до ш ло је т о ком ја ке еп и де м и је и з ме ђу и Та да се ја ви ла у ви ше де ло ва др жа ве, а ра то ви су до при но си ли ње ном ш и ре њу. См р т но с т је би ла и з у зе т но ве л и к а, у м ирало је на х иљ аде љу ди. Град из ко јег се упра вља ло Ба на том Те ми швар био је на ро чи то по го ђен. У ње му је умр ло око ста нов ни ка и вој ни ка. По ред Б а на т а до с т а с у с т ра да л и Ср ем, Ер де љ, к а о и Хр в ат ск а. К а о по с ле д и ца еп и де м и је по је д и на ме с т а с у о с т а ла по т п у но п у с т а [АСА Н У, 13173; Von Al le 1831; Ham mer 1839; Svo bo da 1886; По по вић 1955; Ор лић 1958; Пе ци њач ки 1975; Га ври ло вић, С. 1979; Black 1990; Li vi Bac ci 1998; Ми ле кер 2003; Gün Schäfer Groß 2009; Kühber ger 2011]. Куг а је п р еношена п р ет еж но и з О сма н ског ца р с т в а, где еп и де м и ја н ик ад а н и је у по т п у но с т и п р е с т а ја л а в е ћ је с а мо је њ а в а л а [ Три ч кови ћ 2013]. За т о је ра д и сп р е ча в а њ а њ е ног ш и р е њ а по Pe st p a te nt-у из и Pe stord n u ng-у из за бра њен сва ки са о бра ћај с Осман ским цар ством у в р е ме к а да је у њ е м у по с т о ја ла еп и де м и ја. На ов ом по љу на р о ч и т о је ра ђе но у вре ме ца ра Кар ла VI ( ) и ње го ве кће ри Ма ри је Те ре зи је ( ). Обо је су у сп речавању к уге на гла ша ва л и уло г у Вој не г ра н и це од р е ђу ју ћ и да она с л у ж и к а о т е ри т о ри ја п р е ко ко је з а ра з а не би п р о д р ла у у н у т ра ш њос т зе м ље. У том ц иљу посеб не са н и тар не ко м и си је ск у п ља ле су по дат ке о здрав стве ном ста њу у тур ским гра нич ним обла сти ма [Vaniček 1875; Schwic ker 1883; Ka ser 1997]. Ко ри сна ме ра за спре ча ва ње свих за раза, па и к у г е, би ло је по д и зање конт умаца, т ј. ка ра н т и на п ре ма Осма н ском цар ству, ко је је по че ло у до ба ца ра Кар ла VI. Осо бе ко је су пре ла зи ле из јед не у дру гу др жа ву мо ра ле су у њи ма, у за ви сно сти од опа сно сти, да п р о ве д у од ре ђе но в ре ме. Си с т ем од бра не у на п ре ђен је к ада је доне т па т ен т O r d o p e st i s (до пу њен 1764), у скла ду с ре фор ма ма ко је је у по глед у зд ра в с т ва дефин иса о п рофесор Герард ва н Свит ен (Ger a rd va n Sw ieten). Он је на пи сао За кон о здрав ству ко ји м је и з ме ђу о с т а лог од р е ђе на смрт на ка зна за све осо бе ко је кр ше про пи се о за шти ти од ку ге. Ве ћи на п р о п и с а по но в љ е на је у Ше но т о в ом п а т е н т у (1785) ко ји се од но сио на ме р е сп р е ча в а њ а к у г е, а л и је п р е по ру ч и в а о ск ра ћ и в а њ е в р е ме на кон т у-

3 279 ма ци је [АСАНУК, МПА А 678/1756; Müller 1883; Lesky und Wan drus zka 1973; Јо вин 1980, 1986, 1998; Sken de ro vić 2005]. Ко л и ко с у но в е ме р е би ле ко ри сне г о в о ри ч и њ е н и ца да је њи хо ви м п ри ме њи в а њ ем сп р е че но ш и р е њ е к у г е и з г ра н и ч ног под ру ч ја Мо - нархије, а ту ло ка ли зо ва но на шест на се ља [Гавриловић, С. 1996; Га ври ло - ви ћ, В ]. Срп ска ц р к ва у Мо нар х и ји та да je од и г ра ла ве о ма зна чај н у уло г у је р је арх иеп ископ Пав ле Ненадо ви ћ ( ), у ви д у по сла н и це, зах те вао од на ро да да п ре к и не сва к у ко м у н и ка ц и ју с Осман ск и м цар ст вом, што је по но вио и 1767 [АСАНУ, 12176а-1]. На жа лост, ни су сви про пи си под јед на ко при хва ће ни. Иа ко су од ред бе ко је су про пи си ва ле вре ме сах р а њи в а њ а у од но с у на в р е ме см р т и, и з глед г р о ба љ а, з а бр а н и но ше њ а по кој ни ка кроз на се ље но место у отвореним сандуцима, итд. као цивилиза ц иј ске нор ме не су м њи во би ле на п ред не, са с та но ви ш та оби ча ја к р ш и ле су уста ље ну прак су и због то га ни су увек код Ср ба на и ла зи ле на при хвата ње. Цр ква је по вре ме но ра ди ла на то ме да ис ко ре ни сва ки вид пра зно - в е р ја, па г а н ск и х о би ча ја п ри л и ком с а х ра њи в а њ а, по г р е б н и х ра д њи, к а о и не здра вог на чи на жи во та, али је на овом по љу ини ци ја ти ву по сле п р е у з е л а д р ж а в а и од л у ке сп р ов од ил а п р еко Рег ул ам ен ат а из и 1777, те Де к л а р а т о р и је и з Ме ђу т и м, о т п о р н а р о д а н и је с л о м љ е н, ш т о с е видело у п ра в о у в р е ме и з би ја њ а еп и де м и је к у г е 1795/96. у Ср е м у [АСАНУ, 12176а-1; Ко с т и ћ 1932; Ш ви ке р 1998; М и к а ви ца, Га в ри ло ви ћ и Ва син 2007; Нин ко вић 2012]. Ку га у Сре му по ја ви ла се у два на вра та у то ку го ди не. Пр ви пут по ја ви ла се у Вој ној г ра н и ц и, где је з а х ва љу ју ћ и по ш т о ва њу са н и т е т ск и х п р о п и са, ч и је је и з в р ше њ е на д гле да ла вој на в ла с т, лако сузбијена. Д руг и п у т по ја ви ла с е у ју л у, у де л у т е ри т о ри је и з в а н Вој не г ра н и це, т а ко ш т о се бр зо про ши ри ла, у то вре ме бо га том ва ро ши цом Ириг и окол ним се лима. У по чет ку, са ни тет ски рад ни ци ни су сма тра ли да је реч о ку ги и код п р ви х сл учајев а см рт и д ија гнос т иков а на је т рулеж на г р озн ица з а коју су м и с л и л и да је и з а зи в а не а де к в ат на ис х ра на, п р е св е г а не до в ољ но пе чен хлеб спра вљен од тек по жње ве не и не до вољ но зре ле пше ни це. Тек по четком ав гу ста у Ириг и се ло Не ра дин, у ко ји ма се пр во по ја ви ла ку га, стигао је док тор Ан драш Бу даи и утвр дио ка ко се бо лест по на ша, ка кве проме не иза зи ва код љу ди, кон ста ту ју ћи да је реч о ку ги. Од мах су до не те ме ре да се спре чи ши ре ње ове бо ле сти, стра жом су одво је ни де ло ви на се - ља и са ме ку ће у ко ји ма је би ло смрт них слу ча је ва, од ре ђен је објекaт за п ри јем об о ле л и х и по се б но ме с т о з а са х ра њи в а ње п рем ин ул и х, наређена за бра на свих погребних ритуала, и спаљивање одеће покојника, затварањ е на с е љ а и с е о ск и х ат а ра. По т ом с у ор г а н и з о в а н и с а н и т а р н и кор до н и, по диг ну ти су кон ту ма ци и стра жар ске ко ли бе, пред у зе те су ме ре дез инфекције у зара же ној сре ди ни где су сви ма ње вред ни пред ме ти спа љи ван и, а в р ед н и ји п р а н и, чес т о у з д од ат а к а л ко хо л н и х п и ћ а и л и си р ћ е т а (ко ји ма су при пи си ва на ле ко ви та свој ства), док су стам бе ни објек ти дез инфи ко ва н и па ље њем ша л и т ре, ме к и ња и су м по ра и л и си па њем си р ће та на уси ја но гво жђе. Да би био олак шан рад свих др жав них те ла на спре ча вању ш и р е њ а еп и де м и је по с т а в љ ен је по с е б н и к ра љ ев ск и ко ме с а р ко ји је

4 280 ре ша вао све про бле ме. Био је то ба рон Јо зеф Пи хлер, док је на ли це ме ста, у Срем, упу ћен док тор Франц фон Шра уд [АСАНУК, МПА А, 76/1795. и МПА Б, 15, 16 I-II, 17 I-IV, 18 I-III, 19, 20 I-II, 21, 22 I-II/1795; Шра уд 1995; Јо вин 1998]. С а н и т е т ске ме р е п р о п и с а не п р е и л и у т о к у еп и де м и је, к а о и св е з а- бра не с а мо с у де л и м и ч но ус пе ле да ог ра н и че ш и р е њ е к у г е. По к а з а ло с е бр зо да на род ни оби ча ји, на ро чи то они у ве зи с по греб ним рад ња ма, предста вља ју нај о збиљ ни ји про блем у ис ко ре њи ва њу епи де ми је. Је дан од обича ја, дељење по кој н и ко ви х с т ва ри род би н и и п ри ја т е љи ма по сле са хра не, у мно го ме је до при нео ши ре њу за ра зе, ко ја се на овај на чин с оде ће прено си ла на здра ве осо бе. У по чет ку се ку га ши ри ла и та ко што су по кој ни ке оба ве зно к у па л и, као јед н у од по г реб н и х ри т у а л н и х ра д њи, и на тај на ч и н, п ре ко д и рек т ног кон т а к т а, о с о бе ко је су к у па ле по кој н и к а и са ме су би ле з а р а же не. Ш ир ењ е к уг е је и з азв ало х ао т и ч но с т а њ е ко је је з а р е з ул т ат и ма ло не по ш т о в а њ е с а н и т е т ск и х п р о п и с а и ме ра, до не т и х у п ра в о ра д и сп р е ча в а њ а ш и р е њ а з а ра з е и з в ећ з а ра же н и х на с е љ а. Ст а нов н и ш т в о с е оп и ра ло и з д в а ја њу б о ле сн и к а у по с е б не зг ра де, док с у б о ле сн и ц и би л и че сто пре пу шта ни са ми се би, па су на пу шта ли ку ће и уми ра ли по околн и м виног рад има, ш умама, баш тама, и тд. Тек ка да би био п ро на ђен њи хов леш с а х ра њив а н и су на л и ц у ме с т а, по п ра ви л у у не п ра ви л но ис ко па ној, п л и т кој г р о б н и ц и и б е з о ба в е ш т а в а њ а ле к а ра и л и п р ед с т а в н и к а в ла с т и. Љу д и с у у с т ра х у од би ја л и би ло к а к а в ра д с б о ле сн и ц и ма па и и з г ра д њу б ол н и ца, док с е, с д ру г е с т ра не, н и с у од ри ца л и пог р е бн и х св ечанос т и, ко је су у к ључ и ва ле но ше ње о т во ре ног са н д у к а с по којн иком, ч ије је т ело, то ком мо ли тве за ду шу, бар јед ном, це ли ва но или да ћа ко је су тра ја ле и по ви ше да на. Рок са хра њи ва ња од 48 ча со ва ни је по што ван, па је би ло приме ра да су по кој н и ц и и до о са м да на о с т а в љ а н и не сах рањ ен и [АСАНУК, МПА А, 75, 82, 93, 96 98/1795, 126, 151, , 181, 182, 184, 202/1796. и МПА Б, 15/1795, 23 I, 24; Кр стић 1940]. Из та бе ле 1 ви де се ко ја су мес т а би л а пог ођ ен а еп идем ијом и к ако је см р т но с т у њи м а р а с л а и л и опа да ла. На о сно ву и з не т и х по да т а к а уоч љи в о је у ко јем ме с е ц у је см р т но с т би ла нај в е ћ а. Ме ђу на с е љи ма мо г у с е и з д в о ји т и т ри г ру пе. О на у ко ји ма с е нај ра н и је по ја ви ла к у г а, а т о с у би ла на с е љ а: Ири г, Не ра д и н, Гр г е т ег и Кру ше дол ск и Пр ња вор. Већ у ју л у ов де су за бе ле жен и см р тн и сл учајеви, а в р х у н а ц е п и д е м и је, п о б р о ј у п р е м и н у л и х, б и о је т о ком ок т о б р а Ат а р и ов и х н а с е љ а м е ђу с о б н о с у с е г р а н и ч и л и, а с а м а н а с е љ а с у јед н а д ру г ом бл и зу, њихови с т ановн иц и су повезан и суседск и м, п ријат е љск и м, ро ђач к и м и еко ном ск и м ве за ма ш т о је са мо ола к ша ло кон та к т из ме ђу зара же н и х и нез а ра же н и х о с о ба и ш и р е њ е еп и де м и је. Д руг а г рупа нас ељ а су она у ко ји ма се ку га по ја ви ла то ком ав гу ста и у на ред на три ме се ца одне ла ве ћи број људ ских жи во та. У ову гру пу спа да ју Ри ви ца и Ја зак, два нас ељ а која су, т акође, у бл изин и Ириг а, ко ји је п р е т р пе о к а т а с т р о фа л не људ ске г у би тке. Тр е ћ а г ру п а с у он а н а с е љ а у ко ја је к у г а п р е не с е н а с а з а ра же ног под ру ч ја, нај че ш ће с л у чај но. То с у на с е љ а: Ве л и к и Ра д и н ц и, Грг урев ц и, Беше но во, Ка ме н и ца, Бе ше но вач к и Пр њавор и варош Вуковар.

5 281 Ако се упо ре де по да ци из табеле 1 и та бе ле 2, он да се мо же ви де ти да се у овој гру пи на се ља, ку га про ши ри ла тек у ок то бру и то кра јем ме се ца, из у зев у Ву ко ва ру, па је жр та ва нај ви ше би ло у но вем бру, али је ов де њи хов број у од но су на број ста нов ни ка знат но ма њи не го у прет ход не две групе. Ме ђу тим, ка ко је број за ра же них у тре ћој гру пи на се ља био знат но н и ж и ш и ре ње к у г е у њи ма ви ше је до ка з не о п ре зно с т и не г о п ри ме р ло ше кон тро ле. Из та бе ле се мо же уо чи ти и да је нај ве ћа смрт ност би ла у време јес е њи х пољ оп рив р едн и х р адов а, б е рб е к ук уруз а и г р ож ђа, к ада с у зд ра ви и з а ра же н и до ла зи л и у кон т а к т. Та ко је у Ири г у нај ви ше ж р т а в а би ло у с еп т ем бру и ок т о бру, к а о и у Ја ск у, Ша т ри н ц и ма, Не ра д и н у и К а- ме ни ци [Симоновић 1995]. Та б е л а 1. Ме с т а ко ја с у п о г о ђ е н а е п и д е м и јом и п о р а с т и оп а д а ње с м р т н о с т и Ме с т о г о д и н а година V I I V I I I IX X XI X I I I I Ириг преко 400 пре ко Не ра дин кон ту ма ци ја, без ку ге Гр г е т е г 31 до 9. IX 31 7 без ку ге К р у ш е д о л с к и П р њ а в о р 17 осо ба до 15. IX 9 23 до 10. XI б ез ку ге Ша трин ци без ку ге бе з ку ге Р и в и ц а Ја з а к Ве ли ки Ра дин ци без ку ге В у ко в а р без ку ге 58 бе з ку ге Гр г у р е в ц и без ку ге Б е ш е н о в о без ку ге 1 2 бе з ку ге Б е ш е н о в ач к и П р њ а в о р без ку ге К а м е н и ц а 2 б е з к у г е У вре ме нај ве ће см рт но ст и до не та је од ред ба да у сва ком мест у у ко јем с е по ја ви ла к у г а бу де од р е ђе но по не ко л и ко љу д и ко ји ма ће с е од р е д и т и од р е ђен бр ој к у ћ а ко је ће св а ког ју т ра п р е гле да т и и о евен т у а л ној су м њи о по ја ви бо ле сти оба ве сти ти ле ка ра. Ме ђу тим, не са мо да је би ло те шко п р она ћ и од г о в а ра ју ће о с о б е з а ов ај по с а о, већ је не по ш т о в а њ е п р о п и с а и да ље би ло п ри су т но. Би ло је по ро д и ца у ко ји ма су сви ч ла но ви обо ле л и од ку ге а за тим и по мр ли, а да их ни ко, из стра ха за соп стве ни жи вот, ни је 1 Умр ли од 2. ав гу ста до 9. сеп тем бра. 2 У овом ме сту по след њи су од ку ге умр ли у апри лу у кон ту ма цу.

6 282 с ах ра н ио, св е док с е т е ла н и с у по че ла ра с па да т и. Додатн и п р облем бил и су стра жа ри на кор до ну ко ји су и са ми по ти ца ли из окол них на се ља, па се де ша в а ло, да и з з а ра же н и х ме с т а п у ш т а ју у не з а ра же на по је д и не љу де, би ло као по зна н и ке, би ло из фи на н сиј ске ко ри с т и. Зна ју ћ и ко би мо гао да по мог не у ова квом ста њу док то ри су се обра ти ли кар ло вач ком ар хи е пи ско - пу Сте фа ну Стра ти ми ро ви ћу ( ) ко ји је пре ко свог ег зар ха, гр ге - т е ш ког ар х и ма н д ри та Ст е фа на А ва к у мо ви ћа, п и сао све ш т ен с т ву и па ро - х и ја н и ма и у м но г о ме до п ри не о на см и ри в а њу х а о т и ч ног с т а њ а, ш т о је би ла п р ва основа за искорењивање болес т и. Већ у а в г у с т у ег зарх је по слао п и смо у ко јем је све ш т е н и ц и ма за бра н ио у но ше ње по кој н и ка у ц р к ву, зат и м је од р е д ио да у м рле б е з и к ак в ог п рис ус т в а пор од ице и л и познан ик а од не с у на г р о бљ е, у з а си с т ен ц и ју о с о ба ко ји ма је с а х ра њи в а њ е по с а о, и на р е д ио да не до зв о ле це л и в а њ е по кој н и к а. Ис т о в р е ме но з а т ра ж ио је од све штен ства да од мах затворe све цр кве и да ли тур ги је др же под ве дрим не бом, али ње го ве на ред бе ни ко ни је ис пу нио, цр кве су и да ље би ле о т вор ене, ја вн и сп р овод и и пог р е бне ра дњ е у ве зи с њи ма и з в р ша в а не су к а о да не ма еп и де м и је. И а ко је ви с о к а је ра р х и ја сх в а т а ла сву ко ри сно с т ових ме ра, ни же све штен ство ни је, а још ма ње па ро хи ја ни, па не са мо да у а вг у с т у н ис у по с л у ш а л и А в а к у мо ви ће в е н а р ед б е, нег о с у целе ц р к в е би ле о т в о р е не, а с а х р а не о р г а н и з о в а не с о т в о р е н и м с а н д у ц и м а. Кра јем го ди не сâм ар хи е пи скоп Сте фан понoвио је на ре ђе ња из ра ни јих по сла ни ца, по ко јим ни свешт eници не мо гу би ти бли зу по кој ни ка осим к а да г а п ри че ш ћу ју, а л и да и т а да т о ч и не к а ш и ком коју пос ле п ричеш ћ а од ма х мо ра ју спа л и т и. На к ра ју је а р х и е п и скоп з а бра н ио св е ш т ен с т ву и на ро ду да уоп ште постe (ка да је у но вем бру по чео бо жић ни пост), ис по ве да се и при че шћу је, сем у слу ча ју ка да је реч о осо ба ма ко је су на с ам рт и. З а л аг ањ е с рпске јер а рх ије и пош т о в а њ е с а н и т е т ск и х п р о п и с а зна чај но с у до п ри не л и је њ а в а њу еп и де м и је [АСА Н У К, М П А А, 77, 78, 80, 85, 87 89, 91, 96/1795. и 178/1796. и МПА Б 25 I II, 26, 27, 28, 30 I V/1795, 64, 65 I VI/1796; Кр стић 1940]. На кон ок т о бра до ш ло до је њ а в а њ а к у г е је р с у т а да з а в р ше н и сви пољ ски ра до ви па ни је долазило до мешања здравог и зараженог станов н иш т ва. Тек т а да су мо гл и би т и сп р о ве де н и сви п р оп иси п р от и в к уг е, који су под разу ме ва ли изо ла ци ју, би ло ку ћа у ко ји ма су жи ве ле или умира ле з а ра же не о с о б е, би ло ч и т а ви х на с е љ а и под ру ч ја. У т у св р х у по р ед с т ра ж а с а с т а в љ е н и х од до ма ћег с т а нов н и ш т в а ра с по р е ђе на је и в ој ск а и т о у сви х пе т ко р дон ск и х, од но сно, са н и та р н и х л и н и ја: Ма н ђе ло ш к у, ко ја је на зва на по се лу у где је бо ра вио гла ви док тор, а ко ја је пре се ца ла Срем по по ло ви ни из ме ђу Ду нава и Саве; Бачка, на обали Дунава, посебна стража рас по ре ђе на по Вен цу, ко ји је као врх пла ни не био по го дан за спре чав а њ е к р е т а њ а с т а нов н и ш т в а ; т зв. За па д н и кор дон код Ву ко в а ра ; и Вој на гра ни ца, ко ја је већ по сво јој на ме ни би ла са ни тар ни кор дон. Дру га чињ е н и ца ко ја је до п ри не ла смањ ењу еп идем ије била је у вези с под из ањ ем кор до на, од но сно њи хо вим чвр шћим за тва ра њем чи ме је до дат но спре - че н а ком ун ик а ц и ја и з ме ђу з а р а же н и х и не з а р а же н и х о бл а с т и, а л и п р е св е г а ов о ме је до п ри не ло ко нач но од в а ја њ е ок у же н и х у по с е б не о бјек т е.

7 283 То ком сеп т ем бра и ок т о бра из ва н ве ћ и не на се ља по д и г н у т и су објек т и за сме ш т ај б о ле сн и к а ко ји с у т а ко од в о је н и од с у г ра ђа на. Бр з о с е по к а з а ло да је овај по тез био до бар, па иа ко је број умр лих у кон ту ма цу био ви сок, бр ој новоз аражен и х и зв а н њ ег а био је мал и, г от ово з анемарљи в. У в р еме к а да је ле че њ е к у г е би ло б е з п у но на де, ов а к в а ме ра би ла је не о п ход на, а на до ла зе ћ а зи ма са мо је ус по ри ла к ре т а ње с т а нов н и ш т в а и ок ре н у ла г а и з о ла ц и ји. Од в а ја њ е и од в о ђе њ е на ле че њ е он и х ко ји с у з а ра же н и, а по - том и свих оста лих (при ме ра ра ди сви ста нов ни ци Ири га мо ра ли су да п р о ђу ше с т о не де љ н у кон т у ма ц и ју у в р е ме к а да је к у г а в а ћ п р е с т а ла, па је т а ко на с е љ е не ко в р е ме би ло по т п у но п у с т о) до п ри не л и с у је њ а в а њу еп и де м и је, а по т ом њ е ном искор ењив ању. И а ко је о тпор с т ановн иш т а з а одва ја ње од по ро ди ца и из на се ља био из у зет но ви сок, иа ко су му се ду го опира ли (јер је смрт ност у кон ту ма ци ма би ла ве ли ка, а сахране без икак ви х по г реб н и х све ча но ст и) и пак је, у з по д р ш к у п ра во слав не ц р к ве, народ по че о да у ви ђа ко ри сне послед ице овак ве по л и т и ке. Бе з об зи ра на т о ш т о се изо ла ци ја оку же них, за ко је се зна ло да ће нај ве ћим де лом умре ти, мо гла с м а т р а т и (с а с т а н о в и ш т а с а в р е м е н и к а је с м а т р а н а) н е х у м а н и м г е с т ом, ко ји к р ш и па т ри ја р х а л не нор ме ж и в о т а и о би ча је, је д и но је је да н ов а к а в по тез мо гао да до ве де до то га да чи та ва на се ља не оста ну без сво јих станов н и к а. Ко л и к и је на пор уло ж и ла с рп ск а ц р к ва да би по д р жа ла ле к ар ске ме р е св е до ч и ч и њ е н и ца да је, по р ед з а т в а ра њ а ц р к а в а, оп р о ш т а ја у в е зи с по с т о ви ма и сви м са к ра л н и м ра д ња ма, с та нов н и ш т ву п ред с та ви ла да је јед на од нај в а ж н и ји х в р л и на х ри ш ћ а н с т в а с а мо о д р ж и в о с т и да к у г у не сме ју да сма тра ју фа та ли стич ки, ка ко су је сма тра ли у пр во вре ме, већ да с е п р о т и в њ е мо г у и т р е ба ју б о ри т и. Уко л и ко с у по ш т о в а н и с а н и т е т ск и прописи, пре свих одва ја ње за ра же них осо ба или це лих по ро ди ца од не заражен и х, ш и ре ње бо ле с т и је ла ко сп ре ча ва но и она је бр зо ис ко ре њи ва на. Уп ра в о з а ов о по с т о је д в а п римера, с ела Гр г е т ег и Б е ше но в о. У Гр г е т е г у с у с е љ а н и по с ле по че т ног с т ра х а од к у г е п ри х в а т и л и св е с а в е т е ле к а ра: од в е л и с у з а р а же не по јед и нце и л и по р о д и це у кон т у м а ц и по с т а в и л и стра жу око се ла, та ко да је го то во по ло ви на за ра же них у вре ме у м р л а до ус по с т а в љ а њ а ови х мер а, а о с т а л и у кон т у ма ц у, т е не ко л и ко о с о ба ко је н и с у по ш т о в а ле п р о п и с е и би л и у кон т а к т у с а с т а нов н и ц и ма Не р а д и н а, код ко ји х је у и с т о в р е м е к у г а п у с т о ш и л а с е л о. Б е ш е н о в о је д ру г и п р и ме р к ако је б рз а р еа кц ија, ов ог п ут а с ам и х с ељ ан а, д ов ел а д о и з о л а ц и је и у н и ш т е њ а к у г е, је р с у п о р о д и ц у у ко јој с е ја в и л а с а м и м е - шта ни изо ло ва ли, те се у се лу ви ше ни ко ни је раз бо лео [Симоновић 1995; Кр стић 1940]. Нај ви ше љу д и с т ра да ло је у п ра во у ме с т и ма где са н и т ар н и п р о п и си од по че т ка н ису по ш т о ва н и, од но сно та мо где је у т и цај на род н и х оби ча ја на по греб не све ча но сти био пре су дан (ви де ти та бе лу 2). Ириг у ко ји је упуће но нај ви ше ле ка ра и на ко ји се обра ћа ла по себ на па жња, био је ме сто у ко је је нај п р е с т и з а ле св е м и т р о по л и ј ске по с ла н и це и на р ед б е, ода к ле с у да ље упу ћи ва не у се ла тог цр кве ног окру га. Иа ко је био у бли зи ни ми тропо лиј ског се ди шта, ду го вре ме на ни је мо гло да се ста не на пут оби ча јима к у па њ а и це л и в а њ а по кој н и к а, но ше њ а у о т в о р е ном с а н д у к у, по т ом

8 284 ок у п љ а њу љу д и у ц р к в а ма око по кој н и к а (ко је је би ло з а бра њ е но). Ве ће п ри су с т во љу д и на ма лом п ро с т о ру ола к ша ва ло је ш и ре ње за ра зе. Ово су ујед но основ ни раз ло зи да је у Ири гу то ли ко љу ди по мр ло, а слич на судби на из истих раз ло га, за де си ла је се ла у ње го вој око ли ни, пре свих Нера дин и Гр ге тег, где је за ра за по ко си ла не што ви ше од че твр ти не ста нов - ни штва, што је у од но су на Ириг, ду пло ма ње. При мет но је да је од 13 ме ста у ко ји ма се ја ви ла епи де ми ја чак че ти ри би ло у ма на стир ској близи ни, или су ди рект но би ла ма на стир ски по сед, а по што су ова се ла би ла си ро машнија у односу на остала социјал ни положај је био један од узро - к а на п р е до в а њ а з а ра з е. О в а ч ињ ен ица би ла је по зна т а и с а в р е ме н и ц и ма, је р су се за ра зе нај че ш ће јав љале и најбрже ш ириле у овак ви м с ред инама, где је си ро ма шно ста нов ни ш т во, уз ло ш у ис хра н у, ж ивело у нех иг ијенск им усло ви ма. С д ру ге ст ра не, ме ста у ко ји ма су п ро пи си бо ље п ри ме њи ва ни, а на род н и оби чаји забрањиван и п рош ла су са знатно мањи м бројем у м рл и х. Ле т а л и т е т ко ји је и и на че био ви с ок з а св а к у еп и де м и ју к у г е, по к а з а о с е та квим и на ју гу Хаб збур шке мо нар хи је и је ди но у од но су на сва оста ла ме с т а д р а с т и ч но сма њ е њ е с е ви д и у Ву ко в а ру, где је п рис ус т в о лек ар а би ло в е ће, п р о св е ће но с т на р о да ја ча, а с а н и т а р н и п р о п и си б о љ е по ш т о - в а н и, ш т о је до п ри не ло бр зој и зо ла ц и ји ок у же ног под ру ч ја, ма њ ем бр о ју за ра же них и, на кра ју, сма ње ном ле та ли те ту. Та бе ла 2. Смрт но си у ме сти ма у ко ји ма се ја ви ла епи де ми ја Ме с т о Б р ој с т а н ов н и к а Број о б о л е л и х Број у м р л и х % умр лих у од но су на број стан. Ле т а л и т е т И риг ,90% 75,1% Не ра дин ,90% 80,8% Гр г е т е г ,80% 76,6% К р у ш е д о л с к и П р њ а в о р ,60% 76,5% Ша трин ци ,90% 75,0% Р и в и ц а ,03% 83,3% Ја з а к ,10% 84,3% Ве ли ки Ра дин ци ,30% 76,1% В у ко в а р ,03% 42,3% Гр г у р е в ц и ,40% 88,0% Б е ш е н о в о ,30% 100,0% Б е ш е н ов с к и П р њ а в о р ,80% 71,4% К а м е н и ц а ,04% 70,5% УКУПНО ,50% 75,3%

9 285 Не по ш т о в а њ е од р ед б е да с е сви по кој н и ц и з а ра же н и к у г ом мо ра ју са хра њи ва ти на јед ном ме сту, до ве ло је до то га, да су из стра ха да не ће би т и по ш т о в а н и о би ча ји у в е зи с по г р е б ом, м но г и по кој н и ц и с а х ра њ е н и на ли цу ме ста где су на ђе ни њи хо ви ле ше ви, што се пре све га од но си ло на Ири г. Та ко с у ба ш т е, њи в е, ви но г ра д и и по љ а би л и п у н и ра з ба ца н и х п л и т к и х р а к а и з ко ји х с е ш и рио не о п и си ви см р а д. У по че т к у о т к ри ће г р о б н и ца н и је би ло ла ко, а л и к а да је у фе бру а ру к у г а в ећ је њ а в а ла или је у мно гим ме сти ма ви ше ни је би ло, а ка ко је би ло нео бич но то пло за то до ба го ди не, по ка за ла су се сва ова ме ста. Док тор Шра уд је од мах п ри ме т ио да ле ше ви у њи ма мо г у к а сн и је и з а зв а т и б о ле с т и, на р о ч и т о је р с у до л а зи л и у до д и р с ат мо с ф е р ском в о дом ко ја је ко ри ш ће н а з а п и ће. Та ко с е мо рало п р едузет и њихово ископав ањ е и п р оп исно сах рањив ањ е, ш т о је код нар ода и з азв ало нез адов ољс т в о. Не обр аз ов ан и људ и с у ов ај ч и н сма т ра л и з а ск р на в љ е њ е г р о б о в а и не по ш т о в а њ е по кој н и к а па сматра ју ћи ово за грех, ни су до зво ља ва ли екс ху ма ци ју, че сто кри ју ћи ра ке, с т а в љ а њем се на и л и ђу брет а п реко њи х, сејањем поврћ а, са дњом воћ а на њи ма итд. Ипак, ве ћи на ле ше ва је от ко па на и за то су на пра вље не по себ не спра ве уз по моћ ко јих се све ра ди ло без фи зич ког кон так та из ме ђу по којн ик а и р а дн ик а који с у т о о бав љ ал и. О в а ко и з в а ђе не ле ше в е с т а в љ а л и су у смо лом на ма зан сан дук, ко ји су по том но си ли на гро бље, ски да ли и спа љи в а л и оде ћу, по ла г а л и т е ла у ра к у, а к а сн и је с у и с а ме с а н д у ке спаљи в ал и. Раке и з који х с у и х в ад ил и с у р а с ко п а в а л и и п р в о по с и п а л и сир ћем, за тим у њи ма ло жи ли ја ку ва тру и на кра ју оста вља ли да мраз и С у н це и з ву к у све и з њи х, па и х по т ом з а т р па ва л и. Тек сп р овођењем ови х ме ра, прекидом свих погребних обичај них рад њи, уз аси стен ци ју кар ло - вач ког архиепи ско па, над зор ле ка ра и стро гу за бра ну кретања преко кор - дон ск и х л и н и ја, за у с та в ље но је ш и ре ње, а по т ом и су зби ја ње за ра зе, ко ја на тај на чин ни је ушла ду бље на про стор Хаб збур шке мо нар хи је, што би не сум њи во до ве ло до ве ће смрт но сти [АСАНУК, МПА Б 65 VI IX, 66, 67, 70/1796; Си мо но вић 1995]. * * * По ја в а к у г е на ју г у Х а б з бу р ш ке мо на р х и је и и з а зв а ла је с т ра х у це лој д р ж а ви и х а о т и ч но с т а њ е ме ђу с т а нов н и ш т в ом Ср е ма, где с е еп и де м и ја ра ш и ри ла. Пок аз ало с е да су п р ед поче тном фазом б олес т и са ни тар ни про пи си и це локупно здравствено законодавство били немоћни и да је од њих би ло ја че пра зно вер је, вер ски и на род ни оби ча ји у ве зи с по греб ним рад ња ма што је до при не ло да љем ши ре њу епи де ми је. По ро - д и ч не, р од би н ске и л и п ри ја т е љ ске в е з е н и с у мо гл и да з а д р же н и не п р о - б ој н и с а н и т ра н и кор до н и, ш т о је у з р о ко в а ло да с е к у г а п р о ш и ри и з в а н з а ра же н и х на с е љ а. Тек с а ра д њ ом в ој н и х, св е т ов н и х и ц р к в е н и х в ла с т и ор г а н и з о в а н и је с е п ри с т у п и ло сп р е ча в а њу ш и р е њ а еп и де м и је и њ е ном ис ко ре њи ва њу. Ц р к ва је сво ји м с та вом да се у све м у мо ра п ро ла г о д и т и и по д р жа т и са ни тар не п ро пи се, зна чај но до п ри не ла овом ци љу. Тек по че т ком по ка за ле су се све ко ри сти ова кве ак ци је др жа ве и цр кве ка да је епиде ми ја изо ло ва на и уни ште на, а на тај на чин спре че на ве ћа ка та стро фа.

10 286 Ц И Т И РА Н И И З ВО РИ И Л И Т Е РА Т У РА Ар х и в СА Н У у Срем ск и м К ар лов ц и ма. М и т р о по л и ј ско -па т ри јар ш и ск и ар х и в. Фон д А и фонд Б (у тек сту: АСА НУК, МПА А или Б ). Ар хив СА НУ у Бе о гра ду ; 7253 (у тек сту АСА НУ). Га в р и ло в и ћ, В. (20 0 9). По д а ц и и з Вуков а рског п р о т о ко л а о сп р е ч а в а њу к у г е у С р е м у го ди не, Из во ри о исто ри ји и кул ту ри Вој во ди не, Но ви Сад, Кр стић, В. (1940). Окру жни це све штен ству за вре ме ку ге у Сре му и го ди не. Б е о г р а д: Би б л и о т е к а це н т р а л ног х и г и је н с ког з а в о д а. Ми ка ви ца, Д.; В. Га ври ло вић и Г. Ва син (2007). З н а м е н и т а д о к у м е н т а з а и с т о р и ј у срп ског на ро да Но ви Сад: Фи ло зоф ски фа кул тет. Шра уд, Ф. (1995). Исто ри ја ку ге у Сре му Но ви Сад-Ириг: На уч но дру штво з а и с т о р и ју з д р а в с т в е не к у л т у р е В ој в о д и не. Га ври ло вић, С. (1979). Срем од кра ја XVII д о с р е д и н е XVI II в е ка, Ф илоз о фск и ф ак у лт е т, Но ви Сад. Га ври ло вић, С. (1996). Епи де ми ја ку ге на Бал ка ну и сред њем По ду на вљу од кра ја XV до XIX ве ка, Зборник радова: 200 -годи шњица сремско -иришке куге, Но ви Сад, Јо вин, С. (1986 ). Здрав стве не при ли ке и здрав стве но -ка дров ска ситуација у Бач -бодро - шкој ж у па ни ји у вре ме до но ше ња За ко на о зд рав ст ву из Ac ta historica medicinae, s t o m a t o lo g i a e, p h a r m a c i a e, v e t e r i n a e, XVI, 1: Јо ви н, С. (1998). Ис т о р и ја м е д иц ин е и з д р а вс т в ен е к ул т у ре н а т л у д а н а ш ње Вој в о д и н е. Но ви Сад: М а т и ц а с р п с к а. Јов и н, С. (198 0). Ув о ђ е њ е н а д з о р а н а д у м р л и м а н а т е р и т о р и ји В ојв од ине и с т а в С р пс ке п р а в о с л а в не ц р к в е, Ac t a h i s t o r i c a m e d i c i n a e, s t o m a t o lo g i a e, p h a r m a c i a e, v e t e r i n a e, 1 2: Ко стић, М. (1932). Гроф Ко лер као кул тур но про свет ни ре фор ма тор код Ср ба у Угарској у XVI II ве ку, Бе о град: Срп ска кра љев ска ака де ми ја. Ми ле кер, Ф. (2003). Б а н а т с ке и с т о р и је, Вр шац: Град ски му зеј Вр шац и Угао. Нин ко вић, Н. (2012). Па стир ске по сла ни це ми тро по ли та Па вла Не на до ви ћа, Вој в о ђ а н ски про стор у кон тек сту европ ске исто ри је, Но ви Сад, Ор лић, Ђу ро (1958). Ку г а у В ој в о д и н и и с у с јед н и м по к р а ји н а м а од г о д и не, Збор ник за дру штве не на у ке, Ма ти ца срп ска, 19: Пе ци њач ки, С. (1975). По да ци о ку ги у Беч ке ре ку, Де ски и Ђа ли, Збор ник за истор и ј у Ма т и ц е с р п с ке, 11: По по вић, Д. Ј. (1955). Ср би у Ба на ту до кра ја осам на е стог ве ка, Бе о град: СА НУ. Си мо но вић, Р. (1995). Ку га у Сре му Но ви Сад: Срп ска чи та о ни ца. Трич ко вић, Р. (2013). Б е о г р а д с к и п а ш а л у к , Бе о град: Слу жбе ни гла сник. Шви кер, Ј. Х. (1998). По л и т и ч к а и с т о р и ја С р б а у Уг а р с кој, Но ви Сад-Бе о град: Ма ти ца с р п с к а и Г у т е н б е р г о в а г а л а к с и ја. Al le, J. L. Von (1831). K u r z e G e s c h i c h t e d e r i m 18. Ja h r h u n d e r t s o s c h r e k li c h v e r h e e r e n d e n Pest, nebst der da mals an ge wand ten Präservativ-und He i mit teln, Emünd. Bac ci, L. M. (1998). Eu ro pa und se i ne Men schen, ei ne Bevölkerungsgeschichte, C. H. Beck Eu ro pa Ba uen, Romа-Ba ri. Ba i ley, D. (2011). The pla gue. New York: The Ro sen Pu blis hing Gro up. Black, Ј. (1990). E ig h t e e n t h C e n t u r y E u r o p e. Lon don: Mac Mil lan Press LTD. Broc kha us die Encyklopädie (19 96 ). Si e b z e h e n t e r Ba n d, L e ip z ig M a n n h e i m. Gün, I.; G. Schäfer und D. Groß (2009). Med iz in i s c h e Ve rs o rg u n g u n d G es u n dh ei ts v e rh a lt e n i n d e n d on au s c h w ä b i s c h e n S ied l u n gs g e b ie t e n B a n a t u n d S a t h m a r i m v o r m a l i g e n Un garn ( ), Kas sel: Me di zin geschic hte im Rhe in land, Kas sel, Ham mer, von A. (1839). Geschic hte der Pest die von bis 1740 im Te me swa rer Ba na te he rrschte. Te me swar: Ge druckt und im Ver la ge bei Jo seph Be ic hel.

11 287 He i del, S. (2006). Die Pest in Europäischen Städten, Tec hnische Universität Chem nitz. Ka ser, Karl (1997). Slo bo dan se ljak i voj nik, Tom II, Za greb: Na pri jed. Kühber ger, S. (2011). Die Pest- Ei ne gefährlich -an stec ken de Krank he it. Die let zte Pe ste pide mie 1713 in Wi en. 300 Ja hre Karl VI Spu ren der He rrschaft des let zten Ha b s b u r ge s, Lesky, E. und А. Wan drus zka (1973). G era rd va n S w iete n u n d sein e Z eit, Bu ndesm in ist er iu m s für Wis sen schaft und For schung, Graz. Müller, W. (1883). Ger hard van Swi e ten, Bra umüller, Wi en. Schme ic hler, N. (2013). Re a k t i o n e n a u f d i e Pe s t: D i e Ne u z e i t e n t s t e h t, H a m b u r g: B e c h e lo r Ma ster Pu blisching. Schwic ker, J. H. (1883). Geschic hte der österreichischen Militärgrenze. Wi en und Teschen: Ver lag von Karl Proc ha ska. Ske nd er o v i ć, R. ( ). Z d r av s t ve n e r e fo r m e M a r i je Te r e z i je u sl avo ns ko m P r ov i nc ijal u i G e n e r a le n o r m a t i v u m s a n i t a t i s i z 1770, S c r i n i a sl a v o n i c a, 5: Svo bo da, F. (1886). Pro gramm des k. k. Sta ats-gymna si um zu Kla gen furt, Bu ch d r u cker e i d e r St. He r m a go r a s - Br u d e r s ch a f t i n K l a ge n f u r t. To do ro vić, K. (1969). Ku ga, u: Me di cin ska en ci klo pe di ja. Za greb: Jugoslаvenski leksikografski za vod, IV: Va n i č ek, F. (1875). S p et ialge sc hichte d e r Militä rg re n ze, Band I, Aus der ka i ser lich-königlichen Hof- und Sta at sdruc ke rei, Wi en. OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R DEATH BET WE EN SA NI TARY RE GU LA TI ONS AND FOLK CU STOMS (PLA GUE IN SREM IN 1795 AND 1796) by G O R A N VA SI N go r a n va si ya ho o.c om N E NA D N I N KO V IĆ n e n a d n i n ko v ya ho o.c om Uni ver sity of No vi Sad Fa culty of Phi lo sophy, De part ment of Hi story Dr Zo ra na Đin đi ća 2, No vi Sad, Ser bia SUM MARY: The de ve lop ment of hu man ci vi li za tion has been ac com pa nied by at tempts to era di ca te con ta gi o us di se a ses, such as pla gue, which had a sig ni fi cantly high let ha lity thro ug ho ut hi story. In that re spect, in the 18 th cen tury the Hab sburg Mo narchy i n t r o d u c e d, a t f i r s t, va r i o u s r e g u l a t i o n s, a nd a f t e r wa r d s c om p r e he n si ve pu bl ic he a lt h le - gi sla tion. This way, many qu e sti ons we re re sol ved, first and fo re most how to pre vent the sprea d of a n e pi de m ic. T he se re g u la t i on s g re atly con t r a st e d t he fol k cu st om s a nd re l i g i o u s prac ti ce re la ted to burying the dead. This pa per pre sents two con tra sting phe no me na at the ti me of the pla gue epi de mic in Srem in the years of 1795 and On the one hand, me a su res we re ta ken to fight the epi de mic, and on the ot her hand, the re we re folk cu stoms re la ted to bu rial pro ce du res which had a ne ga ti ve ef fect on the spread of the di se a se. KEYWORDS: pla gue, Srem, folk cu stoms, sa ni tary re gu la ti ons, epi de mic