ПО Е Т И К А СЕ Ћ А ЊА ОТА ХОР ВА ТА

Transkript

1 Ј Е Л Е Н А КО ВА Ч Е ВИ Ћ ПО Е Т И К А СЕ Ћ А ЊА ОТА ХОР ВА ТА Од су ство до ми нант ног по е тич ког обра сца и ви ше гла сје разл и ч и т и х, до не к ле с у п р о т с т ав љ ен и х поет и чк и х концеп ат а, који п ред с т а в љ а ју гла в не од л и ке савременог с т варалаш т ва, услов љен и с у м но г о с т ру ко ш ћу р е цеп т и в н и х по љ а ус лед св е оп ш т е де мо к р а т из а ц и је и р е л а т и в и з а ц и је с в ет а, и зм еђу о с т ал о г и к њиже вн о г с т в а р ал аш т в а. У т а к в ој си т у а ц и ји уо би ч а је н а и т р а д и ц и о н а л н а би н а р н а по з и ц и о н и р а њ а пе с н и к а и п и с а ц а по с т а ју т е к д онек ле с у ви с л а и у в е л и кој ме ри не з а до в о љ а в а ју ћ а, по г о т о ву а ко и ма мо у ви ду да сва ки пе сник би ра за се бе тра ди ци ју и да се у окви ру те и з а б р а не и н д и ви д у а л не у т е ме љ е но с т и и и з г р а ђу је. Св а к и по к у шај к а л у п љ е њ а и де фи н и с а њ а и з в р г а в а с е у св о ју су прот ност пред пе снич ким гла сом Ота Хор ва та, ко ји из ви ре и з и н т е р ф е р ен ц и је р а з л и ч и т и х т р а д и ц и о на л н и х кон цеп ц и ја ча к и онда к а д пев а о п ит ањима егзис т ен ц ије и з пе рспект ив е с асви м л и ч ног ис к у с т ва, бе ле же ћ и од ре ђе н и т ре н у т а к по с т о ја ња. 1 Ме ђутим, ау то ро во по е тич ко ис ку ство не са ме ра ва се са мо у неолиричар ској од ред ни ци, већ и у кре та њу ка пост мо дер ни стич ком по е т и ч ком кон цеп т у ка сн и ји х зби р к и, из г ра ђе н и х на и н те лек т у а л и зм у и и з р а же ном е ск а п и зм у. Та ко с е с т в а р а л а ш т в о О т а Хо р в а т а, ко је тра је већ без ма ло че тврт ве ка и ко је из ра ња из ис ку ства и из ви ре из по у н у т ар ње не т ра д и ц и је, су ве ре но по зи цо н и ра ло м имо гла вн и х до м и на н т н и х пе сн и ч к и х с т ру ја њ а по т о њ е пе сн и ч ке г е не р а ц и је. По во дом прве збирке песама Где не ста је шу ма (1987) и на редних пе снич к их оства ре ња Гор ки ли сто ви (1990) и Згру шавање (1990), ту ма чи су за па зи ли да се Хор ват пе сник из два ја осо бе ним, чи стим, 1 Ми хај ло Пан тић, Чист, лир ски глас у: Ото Хор ват, З г р у ш а в а њ е, Мати ца срп ска, Но ви Сад 1990,

2 ли р ск им гла сом ко ји у јед ноставности мит ск и х те ма т ра ж и и на ла зи о снов не е ле мен т е с оп с т в е ног по с т о ја њ а не п р е с т а но п ри зи в а ју ћ и п ри мор д и ја л но с т а ње пе ва ња (оп и са т и оно ш т о ви д и ш, ис п ри ча т и оно што ти се до га ђа, ис ка за ти оно што осе ћаш). 2 А ма лг ам ирањ е разли чи тих поетичких елемената код Хор ва та про ис хо ди из проме не пе снич ког гла са на ста лог услед ау тор ског са зре ва ња и кре ће се од ин ту и тив ног, ми то ло шког по ни ра ња са же тог, згу сну тог изло м ље ног иска за п р ви х зби рк и до изразито антиистори чни х збирк и ес т е т и зо ваног ис ка за у т е меље н и х на ц и ви л и за ц и ј ск и м к ул т у р н и м и з во ри ш т и ма Фо т о гра фије (1996), До зв о ла за бо ра в ак (2002) и на ра ти ви за ције ли рског гла са у најновијој збирци Путовати у Олмо (2008). Ф ра г мен т а ри з о в а на л и р ск а п рича мела нхол и чне и нт онац ије у ко ју је и н т е г ри с а но фор ма л но -кон с т ру к т и в но на че ло с ло б од ног с т и х а о с лоб о ђ е ног в е р с и фик ац и ј с к и х ог р ан ичењ а конс т а нт а је це ло к у п ног по е т и ч ког с т ва ра ла ш т ва О т а Хор ва т а. То је песн иш т во обележе но дубоким понирањем у се бе, али и од су ством ко лек тивног п реисп и т и ва њ а, ч и ме се и з д ва ја од п ре о в ла ђу ју ћ и х по е т и ч к и х о б р а з а ца с рп ске к њи жев но с т и. О но р е флек т у је мо де р ног чо в е к а мисли о ца, уко ре ње ног у лич но ис ку ство и по у ну тарњену стварно с т п р ед с т а в љ е н у и з ви зур е песн и ч ког субјект а. И деје и с т в арне до г а ђа је сме њу ју с е ћ а њ а ко ја г р а де и ч и не св е т л и р ског с у бјек т а. Реч је о а и с т о ри ј ском пе сн и ш т ву, о с ло б о ђе ном т р а д и ц и о на л н и х сте га и на род ног ства ра ла штва, каткад осен че ног иро нич ним блеском ствар но сти. Хо р в а т о в е п е с м е с у ф и л о з о ф е м е с в а ко д н е в и ц е ко је с е и з а транспарентних, конкретних поетских слика заокриљују у згуснут у ме т а ф о ри ч но с т ру б н и х с т и хо в а, не на ме тљи в о ус ло ж њ а в а ју ћ и с е ма н т и ч к и по т ен ц и ја л пе сме. О не ко м у н и ц и р а ју на д в о с т ру ком ни воу: иза пла стич но да те сли ке на зи ре се ду бље зна че ње ко је се от кри ва па жљи ви јем чи та о цу. Та ко се у пе сми Уз по моћ Плу тарха пре ко ме та фо ре за тво ре но сти, оли че не сли ком Пе ри кла са шлемом, ус по с т а в љ а д и ја х р о н и ј ско п у т о в а њ е и у к а з у је на д у би н ск и јаз из ме ђу пе снич ког су бјек та и све та. По не кад је пе снич ки по ступа к д ру г а ч и ји, к а о у пе см и Гри ж а с а в е с т и, ш т о ће до м и н и р а т и у на ред ним пе снич ким збир ка ма, где је пр ви стих сми са о ни но силац, про спек тив но по ста вљен, ода кле се раз ви ја ре тро спек тив но са ме ра ва ње до га ђа ја. Ме ђу тим, у Хорватовом стваралаштву зас т у п љ е н и ји је по е т ск и ме х а н и з а м ус ло ж њ а в а њ а пе сн и ч ке с л и ке з а в р ш н и м, г р а да т и в но да т и м с т и хо ви ма. Д р а ма т и з а ц и ја у н у т р а 2 М и х ај л о П а н т и ћ, В а с а П а в ков и ћ, Ш ум Ва в и л о н а (к р и т и ч ко - п о е т с к а х р е с т о м а т и ја м л а ђ е с р п с ке п о е з и је), К њ и ж е в н а з а јед н и ц а Но в о г С а д а, Но в и Сад 1988,

3 шњег не ми ра у пе сми Же ља : Спра ти муч ни ну због ре чи / ко је си јој ре као кул ми ни ра у по след њим сти хо ви ма: али ти си на ре чи / осу ђен као на ва здух / на муч ни ну / на рак плу ћа, осли кав а јућ и т еж ин у која и зједа песн и чког субјек т а. По е т ск и ме х а н и з а м усложњавања песнич ке сли ке за вр шним, гра да тив но да тим сти хови ма пре нет је и у про зни ис каз ро ма на Са бо је стао, чи ме се додат но на гла ша ва емо тив ност: Ми сли, ве ру је, зна да ју је во лео. 3 У пе сми Ви кенд сег мен тирани стихови ства ра ју ат мос фе ру исп р е к и д а ног д ах а к ако би с е п р ог ов о ри ло о с а мо и з о ло в а но с т и и з а т в о р е но с т и. Песн и чк а с л ик а т р епер е њ а св етлос т и ек р ан а које ра за ра мрак про ду бље на је за вр шним тро сти хом: из мра ка су се по ја ви ле сли ке / и у мрак се вра ћа ле / као што се у мрак све вра ћа. Појед ине пе сн и ч ке с л и ке, а с о ц и ја т и в но р а с у т е и у р ом ан у Са бо је стао, ис кр са ва ју из укр шта ја сва ко дне ви це и сећања, уметнич ких сли кар ских де ла и фо то граф ских илу зи ја, филм ских кад ро в а и к а д р и р а н е с в е с т и, и с т и с н у т е и з д о ж и в љ а ја, у т и с а к а и мно го број них ре флек си ја. Са ка сни јим збир ка ма раз ви ја се ау тор е ф е р е н ц и ја л но с т, п а с е з н ач е њ с к и пот е н ц ија л једн е п ес н и чке зби р ке отва ра чи та њем на ред не. У п рв ој з б и рц и, Гд е н ес т аје ш у м а 4, кол ок в ија лн о г т он а и ла г а но и н т о н и р а ног с т и х а у ри тм у бл у з а, б е сп уће и б е знађе в од и пе сн и ч к и с у бјек т к а и н т р о спек т и в ном л у т а њу, а р хе т и п ском т р а г ању к р оз пор од и ч но ис к у с т во и п ре и сп и т и ва ње. И з а м и т о ло ш ког з а р а њ а њ а у п ри р о д у на зи р е с е с у ма т р а и с т и ч к и до ж и в љ ај св е опш т е по в е з а но с т и: и з Ве не ц и је п љу не / на де л и бл ат ск у пе ш ча ру и на њој / ник не пре кра сна та ту ла ( Мла ди сло вен ски бог ). Сим улта н и м корача њем к роз п ро с тор и вре ме ( Су м и ра ње ) до с т и же с е спо зна ја о међу у с ло в љ е но с т и сви х с т в а ри и по ја в а на свет у код на ра то ра ро ма на Са бо је стао. С у бл и м а ц ија по е т ског т р аг ањ а и зв ршен а је з бирком Го рк и л и с т о в и 5, у ко јој пе сн и ч к и с у бјек т о см и ш љ а в а св ој пе сн и ч к и по с т у па к з а сно в а н на јед ној з а ле ђе ној пе сн и ч кој с л и ц и: у ве р ен с а м та да да до бра по е зи ја ни је за чи та ње / (од ко ри ца до ко ри ца). до вољна је јед на / ле па сли ка. Је дан скок пла ве ним фе / у пла нин ско је зе ро ок ру же но т а м н и м б о р о ви ма ( Шт о с е т и че д ру г и х ). С а ж и ма њ е и з г у с н ут о с т пес н и ч ког и с к а з а и м п л и ц и р а н а је ме т аф ор и чн и м нас ловом пе сн и ч ке к њи г е Згр у ш а в а ње 6, у ко јој се пр ви пут су сре 3 От о Хо р в а т, Са бо је стао, Аго ра, Зре ња нин Но ви Сад 2014, 15. Сви да љи ци та ти би ће обе ле же ни бро јем у за гра ди и од но се се на ово из да ње. 4 Ото Хор ват, Гд е н е с т а је ш у м а, К њи же в н а з а јед н и ц а Но в о г С а д а, Но в и Сад Ото Хор ват, Го р к и л и с т о в и, Брат ство-је дин ство, Но ви Сад Ото Хор ват, З г р у ш а в а њ е, Ма ти ца срп ска, Но ви Сад

4 ће мо с а с т ру к т у ри ра њ ем пес ама к р оз ц ик л ус е ( Теш ко ус т ајем и з к р е в е т а ). Н а с лов пе сн и ч ке з би р ке Фо т о г ра ф и је 7 и м п л и ц и р а о снов н у п о т к у Хо р в ат ов о г с т в ар а л аш т в а и з г р ађ ен о г н а д аг ер от и пс ко м до жи вља ју ства р но сти. Иза фо то гра фи је ко ја по сре ду је са вр шенс т во се ћа ња, у т исн ут ог у песн и ч к и субјек т, одиг рава се паралелна с т в а р но с т, а пе сн и ч к а з би р к а и ш ч и т а в а с е к а о а л бу м п р о х у ја л и х вре ме на ко ји ж и ви у л и р ском су бјек т у. У пе см и Пре к јуче сус ре т с а с т а р ом ф о т о г ра фи јом в ра ћ а пе сн и ч к и су бјек т у п р о ш ло с т, ш т о је п р о д у бљ е но ме т а фо р ом з а па к и в а њ а с е ћ а њ а ко ја б о ле: Тр ебало ми је до ста вре ме на / док се ни сам са ку пио / и фо то гра фи ју вра тио у ко вер ту / ко вер ту у ку ти ју / а ку ти ју го ре на по ли цу. До м и н а н т н у д ис к у р зи в но с т пе сн и ч ке к њи г е Ф о т о г р аф ије п ра т и мо т и в уса м ље но ст и и п ра зн и не, п ро у зро ко ван г у би т ком оца. Пе сме те зби р ке пред ста вља ју ди ја лог са оцем, јер бол на свест / о не ис пра вљи во сти ства ри / о не ким ре чи ма оста ће да го ри ( И ју че ). И з вр ше ном з а ме ном т ез а којом се, намес т о свеће, пос т ав љ а горућа са вест, про го ва ра се о (не)при хва та њу не мо ћи да се ис прави у ч и њ е но. У не м и ру с а в е с т и, и з р а же ном сме ном п ри по в ед н и х п л а но в а (п р е з ен т а /а о ри с т а), н ази р е с е з а че т а к, ц рв к ри ви це ко је ће се у ро ма ну пр вен цу Са бо је стао п р е о бл и ко в а т и у р е ф р ен ск у р е чен иц у Ја, и з д а ји ц а. С но ви дов н у н а пе т о с т т и ш ине и з песме Не сн и м љ е на ф о т о г р а фи ја с а оцем п р е к и да зву к п у ко т и не ко ја ука зу је на рас цеп оца и си на, чи ју ва ри јан ту от кри ва мо и у пе сми Фо т о г ра фи ја с а оцем, композиц ионо с ач ињ еној и з д в е песн и чке сли ке: У јед ном тре нут ку ча мац пу ца / и во да про ва љу је у ње га и ф от ог р афи ја с е м у т и / т о не на д но. О ж и в љ е но ис к у с т в о п р а ће но је ож и в љ а в а њ ем с т в а р н и х и л и сновидов н и х, з а м р зн у т и х с л и к а. Удва ја ње пе снич ког су бјек та, ко је је, та ко ђе, осо бе ност но во на сталог ро ма на, на ла зи мо упра во у ци клу су пе са ма о оцу. Гу би так оца ис п ра ћен је уд ва ја њем гла са у пе см и Hor vat h Sa n dor, и г ра фи ч к и по де љ е ној на д ве це л и не. У п р вој песн и ч кој сл и ц и гла с пе сн и ч ког су бјек та осли ка ва сл у т њу см р ти. Тре н у так са зна ња и спознаје см рти у д ру г ој деск ри пт и вној цел и н и н и је мог а о бит и д руг ач ије и зведен не г о д ис т а н ц и р а њ ем пе сн и ч ког гл а с а, ш т о је с т и л ск и ма р к и р а но на ра тив ним по ступ ком пре ла ска на го вор у тре ћем ли цу. И нт уит и внос т и п рви х з би рк и донек ле с е в р аћ а песн и чком з би р ком До з в о л а з а бо ра в а к 8, до но с е ћ и п р о ме н у пе сн и ч ког т о на и поет и чк и з аок р е т. С м ир ено с т Доз в о л е з а б о р а в а к, с а т к а не од у т ис а к а и дож ив љ аја, ус лов љ ав а п р о ме н у у г р а ђ е њу пе сн и ч к и х сли ка, ко је се ши ре на про стор це ле пе сме, те та ко, на ме сто ме та Ото Хор ват, Ф о т о г р а ф и је, Про ме теј, Но ви Сад Ото Хор ват, До зво ла за бо ра вак, На род на књи га Ал фа, Бе о град 2002.

5 фо рич но сти, скеп тич но сти и су мра ка лир ског су бјек та прет ходн и х з б и р к и, н а с т у п а о т в ор ен о с т и п р оз р ачн а п и кт ур а лн о с т 9 по во дом до ла ска А. у жи вот лир ског су бјек та. Ла ко ћа сва ко дневи це ко ју с о б ом до но си љу ба в но ус х и ће њ е ис п ра ће на је с ола рном ене р г и јом (с у н це, ле т о, к у па њ е) и у п л и в а в а њ ем у с а да ш њ о с т до ми на ци јом пре зен та. Оту да још је дан хе до ни стич ки де таљ ци вили за ци је мо тив пли ва ња и сјај лет њег зре ња ( In Griеchenland, Sein, Der win di ge Tag, Ein Nac hmit tag, Све тлост, Сре ди на, Н а ле т о в а њу ). По не к а д с е и у з би р ц и До з в о л а з а бо рав а к појави мо т и в дет и њс т ва на с т а лог к а о п р о и з вод п ре и сп и т и ва њ а себе к р оз Д ру г ог ( О с т а р ом би о ско п у, Мо је де т и њ с т в о ). М и р не т о но в е р а до с т и л и р ског с у бјек т а До з в ол е з а бор ав а к з а ме н и ће о с е ћ а њ е уз немирености и унезверено сти на ратора у ро ма ну Са бо је стао. Ж ариш н а т ач к а Хо р в а т о в е по е зи је је ме т а ф о р а п у т ов ањ а и п р о с т о р но к р е т а њ е е в р оп с к и м г р ад ов им а и м уз ејим а, п р ожет о ди ја хро ниј ским кре та њем ко је оно иза зи ва. Да пут ни је са мо физи ч ко в ећ и ме т а фи зи ч ко л у т а њ е ко је с е о т е ло т в о ру је к р оз т екс т, на зи ре се у пе сми 1000 ме та ра. Циљ се до сти же, али се ни не п риме ћу је оног т рен у тка ка д се дос т и гне, а пос т и гн у т ц и љ не г аси страх и сум њу у пра ви из бор пу та ( Гра ни це, Пу то ва ти на се вер I I, По след њи п у т I I, St a t ion Po ug h keepsie ). Сл и ка уса м ље но с т и п у т н и к а у пе см и Ко је ус а м љ е н и ји од п у т н и к а ш т о че к а ју... з а о кру же на је ат мос фе ром врући не урбаног про сто ра: згра де разбацане конзе рве / беск рајне ш ине и усијана г о ла ре бра, и осл и ка ва спу та ност и гу ше ње чо ве ка. З р ело с т песн и чког иск аз а и сиг у рно с т у г р ађ ењу пое тск и х сл и ка до с т и г н у та је у по след њој зби р ц и Пу то ва т и у Ол мо. 10 Њихо ва есте ти зација про ис ти че из ин те лек ту ал не ви зу ре пре ло мљене к роз к њижевн и иска з и нсп ири са н и нт е рмед ија лн и м д иск у рсом. К р ат ке пе сме, зг у сн у т ог и з р а з а, и н сп и ри с а не фи л мо ви ма Л и н ча, Бе со на, Тар ков ског и сли ка ма Ти ци ја на, Број ге ла, Рем бран та, кар а к т е р и ш е с ем а нт и чко ус л ож њ ав ањ е п о ч е тн е п ес н и чке с л ике. Усред сре ђе ност лир ског субјекта на импреси је по во дом до жи вљен и х сл и кар ск и х де ла, у ме т н и чк и х фото г рафск и х се си ја и м у зи ч к и х ком по зи ци ја про из ла зи из по зи ци је чо ве ка-пут ни ка XXI века. Отуд а у Хо р в а т о в ом пе сн и ш т ву в а ж но ме с т о з а у зи м а е кф р ас т и чк и по с т упа к 11, који м он пок уша ва да арт ик ул ише с тат и чно у ме тн и чко 9 М. Пан тић, В. Пав ко вић, нав. дело, Ото Хор ват, Пу то ва ти у Ол мо, На род на би бли о те ка Сте фан Пр во венча ни, Кра ље во Ек фра зу мо жемо дефинисати као вербалну артикулацију графичког/ с л и ков ног п ри к а з а, ко ја с е, к а ко п ри ме ћу је Хе ф е р н а н, р а з л и к у је од с л и ков но с т и и и ко н и ч но ст и по то ме ш то оне те же да п ри ка ж у п ри род не п ред ме те и артефакте, 301

6 де ло и по к ре не ме ха н и з а м ож и во т во ре њ а под с т а к н у т до ж и в љ а јем по сма тра ча, при ка зу ју ћи не оно што је би ло или што ће би ти, већ оно што је сте, та ко да је зик по при ма упо ред ни ефе кат гра фич ке умет но сти, ула зе ћи у не ми, не по мич ни пред мет и да ју ћи му глас, је зик од ба цу је свој при по вед ни на гон и пре да је се гра фич кој стат и ч но с т и. 12 Ве р ба л н и м р е мо де ло в а њ ем у ме т н и ч к и х с л и к а ( Тици јан, Два мај му на, Снег по но во ) или фо то гра фи ја ( Der ewi ge Augenblick ) пе снич ки су бјект ди на ми зу је де ла исто вре ме но ствар а ју ћ и пе т ри фи ко в а н у пе сн и ч к у с л и к у на л и к мо де л у. Н а с ло ви у з би р ц и Пу т о в а т и у Ол м о ба шти не у се би ко смоп о л и тс к и д у х и ш ар а н м у з е јс к и м а рт е ф а к т и м а, ф о т о г р а ф с к и м у ме т н и ч к и м де л и ма, ш т о је с амо улаз а к у д и ја х р о н и ј ско к р е т а њ е европ ским гра до ви ма и њи хо вом исто ри јом. Те жи на и пра зни на п у т а и н и ц и р а до ж и в љ ај п а р а ле л не с т в а р но с т и и сим у лт анос т и по с т о ја њ а. По је д и не пе сме и н сп и ри с а не с у к а фи ћ и ма, по с л а с т и ча рн и ца ма ( R a n de v u, Ela s, Бу д и м, Р у сву рм ), ко је, з аједно с а гра до вима, чи не то по ни ме кре та ња и лу та ња. Пре мре же ност градо ва на ма пи Евро пе про го ва ра о уни вер зал но сти бит ка на све ту и људског по с т о ја њ а с а ч и њ е ног од јед ног т р е н у т к а. Уме с т о оп и с а г р а до в а ко је по хо д и, л и р ск и с у бјек т и з д в а ја у пе ча тљи в т р е н у т а к иза ког се нази ре ат мос фе ра г ра да и сва код невица његови х ж итеља, т е у ме с т о сја ја и бле ш т а в о с т и П а ри з а до м и н и р а с л и к а см р а да и гра да из гра ђе ног на кр ви, што је ис ка за но ме та фо ром мла дог мес а р ског ше г р т а ко ји ис п и р а к рв ( П а ри з ). И з у к р ш т а ја ле г ен де о Ика ру и гру пе ту ри ста ко ја се гу ши у хам бур ге ри ма ( Легендa о проб ном ле ту ) из ра ња иро ни чан и скеп ти чан по глед на ци ви лиз а ц и ју ск ло н у ба на л и з а ц и ји и по в р ш но с т и. У Из а б р а н и м и н о в и м п е с м а м а 13 ау т о р с е п р е о бл и ков ањ ем с т и ха к ре ће ка из ра зи т и јој на ра т и ви за ц и ји пе сн и ч ког ис ка за. 14 Чешће син так сич ке па у зе, оства ре не на кнад но уне тим знацима интерпунк ци је, има ју функ ци ју додатног наглашавања, те осим достиз ањ а ри тм и чнос т и и мело д иозно с т и с егмент ир аног с т их а песме до жи вља ва ју и се ман тич ке про ме не. Нпр. у пе сми Из ве сни иконо ло зи, уно ше њем ве зни ка и у сти ху а да ту ма че ње (и) те шко из ми шљен сми сао по ста вља се па ра ле ли зам пе снич ких сли ка умес т о н а б р а ја њ а, ч и ме с е пе сн и ч к а с л и к а кон к р е т и з у је и дод а тно а не де ла при ка зне умет но сти. Ви д и: Џе јм с А. В. Хе ф е р н а н: Ек фр а з а и п р и к а з, прев. Игор Цви ја но вић, po lja.rs /p o lja 457/ p d f, Исто, Ото Хор ват, Иза бра не и но ве пе сме, К њи же в н а з а јед н и ц а Но в о г С а д а, Но ви Сад П р е и н а ч а в а њ е п е с а м а в и д љи в о је в е ћ у з би р ц и До з в о л а з а б о р а в а к, где по је ди не пе сме из зби р ке Ф о т о г р а ф и је д о ж и в љ а в а ј у и з м е н е ( м е т а р а ). 302

7 по ја чав а, док с е и збац ив ањ ем с т ихов а који с у но си о ц и ко мен т а р а Р у ш и с е под с оп с т в е ном / л а ко ћом с оп с т в е ном не с т а л но ш ћу по с т и же згр у ша ва ње пе сн и ч ког ис к а за и зна чењ ск и п л урал иза м. Као и у по е зи ји, Ото Хор ват се и пр вим ро ма ном кре ће и позиционира мимо до ми нант них при по ве дач ких стру јања, настав ља ју ћ и се на ра з вој н у л и н ију успос т ав љен у ро ма н и ма г е не ра ц и је пи са ца окре ну тих ствар но сти, чи ја је про за за сно ва на на до жи вљеном и ствар но сном. 15 По п у т Тас ић е в о г О п р ош т а јн о г д ар а, и у р о ма н у Са бо је стао п ри по в е да њ е и н и ц и р а но фи г у р ом од с у с т в а (гу би так бра та од но сно же не) из ра ста у по тра гу за сми слом и влас т ит и м одл аском, који је у в ек п и т ањ е с опс т в е ног и ден т и т е т а. 16 Из те мат ског по ља ег зи стен ци јал не уса мље но сти и рас по лу ће нос т и, о с е ћ а ја и з г на н с т в а и не п ри па да њ а, п р о ис хо де и с л и ч но с т и у с т ру кт у рној орг а н и з а ц и ји т а д в а р о ма на. Ис т о в р еме но, иск р ено с т и осећај ност транспонованих дожи вљаја и пре о бра жа ја сва ко дневице, п ра ће не а со ц и ја т и в н и м к а д ри ра њем све с т и ју на к а који беж и од с е б е и в а н ко лек т и в а у и т а л и ја н ск у п р о ч и ш ће но с т, под с е ћ а на ау т о биог ра фск и нарат и в к а ра кт ерис т ича н з а Ср ђа на Ва љ а р е ви ћ а и омо гу ћу је да ро ман Са бо је стао свр ста мо у окви ре но ве стварно сне про зе срп ске књи жев но сти. 17 По ет ске сли ке Ото Хор ват вр ху ни у про зном де лу Са бо је стао (2014), које п ред с т а в љ а жа н р ов ск и ис ко ра к пе сн и к а у п р о зн у фор му, обележено нивелисањем формалних карактеристика лирск и х и еп ск и х е ле ме на т а, ш т о ус ло в љ а в а ж а н р ов ск у х и б ри д но с т т ек с т а. Ге но ло ш ка п ре т по с т а в ка у ру ша ва се до м и на н т н и м с т и лск и мар ки ра ним лир ским па са жи ма. Жан ров ска еклек тич ност и дези н т е г р а ц и ја п р о у з р о ко в а на је л и р ск и м с а д р ж а ји ма и пе сн и ч к и м сл и к а ма ко је п р ед с т а в љ а ју кон с т и т у т и в н и ком по зи ц ион и фа кт ор. Уп л и в л и рс к и х е л ем ен ат а д ов од и д о д е с т а б и л и з а ц и је п р о з н о г ну кле у са и раз град ње еп ског, те дело Са бо је стао можемо дефини са ти и као лир ски ро ман. По зи ва ју ћи се на Фрај ма на, Бо јан Јо ви ћ и з но си ви ђе њ е л и р ског р о ма на к а о х и б ри д ног ж а н р а ко ји у по т р е бљ а в а р о ма н да би с е п ри бл и ж ио фу н к ц и ји пе сме. 18 Прод у б љи в а њ е м т е м а т с ко - мо т и в с ког с ло ја и кон т е к с т у а л и з а ц и јом с т и х а, пе сн и ч ке с л и ке Хо р в а т о в е по е зи је п р е т а па ју с е у по е т ске ф р а г м е н т е и з г р а ђ е н е н а в е р с иф и к ац и јс к и м м о д е л и м а, ч и м е с е 15 Ти хо м и р Бр а јо ви ћ, К р а т ка и с т о р и ја п ре о б и ља: к р и т ич к и бе деке р к р оз с а в р е м е н у с р п с к у п о е з и ј у и п р о з у, Аго ра, Зре ња нин Rok Bo zo vi čar, Fi gu re od su stva u Oproš taj nom da ru Vla di mi ra Ta si ća, Ви ди: Вла дан Бај че та, Пи са ње је жи вот је пи са ње. Про за Ср ђа на Ваљ а р е в и ћ а, у : Ле т о п и с Ма т и ц е с р п с ке, књ. 492, св. 6, де цем бар 2013, Бо јан Јо вић, Ли р с к и р о м а н с р п с ко г е кс п р е с и о н и з м а, Ин сти тут за је зик и књи жев ност, Бе о град 1994,

8 д о с т и же је з и ч ко - с т и л ск а е кс п р е си в но с т де л а, п а л и р ск и р о м а н до би ја при звук пе сме о гу бит ку во ље не осо бе. Кроз три де сет че ти ри по гла вља кон ци пи ра на је фраг мен та ризо ва на ис по вес т о су о ча ва њу са г у би т ком во ље не осо бе, где фиг ура од су ства упра вља на ра тивним опусом фо ку си ра ним на пре и спит и ва ње ју на ка и ње го ву са мосвес т. Компо зи ц и о но, ро ма н г ра де д ва при по вед на сло ја, пр ви форми ран око на сло ва ко ји се оса мо ста љују т в о р е ћ и з ас е бн у поем у, док д руг и де о ч и не п ри по в ед не це л и не ко је ли ри за ци јом гра ђе ви ше на ли че на по ет ске фраг мен те. У ро ма ну Са бо је стао наслови се оса мо ста љу ју и оте ло твору ју к а о по е ма ко ја с е р а с п л и ће у р о ма не ск н у ис по в е с т оме ђе н у п у т о в а њ ем ис п у њ е н и м с е ћ а њ ем, љу ба в љу и см р ћу. С т ру к т у р но, они има ју глав ну функ ци ју у циклизаци ји при по вед не гра ђе, иници ра ју ћи по че так ( Поч ни те, го спо ди не Са бо! ) и крај при по веда ња ( Да ли је ово све за да нас, го спо ди не Са бо? ), док сре ди шњи на с ло ви д и на м и з у ју к а зи в а њ е с у г е с т и в но по зи в а ју ћ и на р а т о р а и ч и т а о ца у све т се ћа ња ( На с т а ви т е, на с т а ви т е, г о спо д и не Са бо и Сл у ша м Ва с, на с т а ви т е с а мо г о спо д и не С а б о ). Ц и к л и з а ц и ја је из вр ше на и на те мат ском пла ну, и то сли ком ју на ка ко ји за по чи ње пу то ва ње, где фи зич ко пу то ва ње исто вре ме но пред ста вља и мет а фи зи ч к у по т р а г у, т о је с т ис ко р а к к а п ри по в е да њу: З а с т а јем на сва ких де се так ми ну та. Ко фер је ве лик и те жак, па се има ути сак да га ви ше ву чем, не го што га но сим, час у ле вој, час у де сној ру ци (7). При кра ју ро ма на, у по гла вљу Љу ти сте на Ма ни туа?, на виде о - би м у у Гу г ен х ај м у ју на к у л и к у п у т н и к а п р е по зна је јед ног м ла д и ћа са ве л и к и м ко ж н и м ко фе ром ко ји за с т а је, ме ња ру к у, наста вља да хо да, из гле да као да ву че ко фер за со бом, за ста је, ме ња ру к у (111). О нај ко ји сл и к у по сма т ра (111) и м п л и ц и ра до ж и в љ ај ж и в о т а к а о не до в р ше но и б е с к рај но п у т о в а њ е ко је с е п р о лон г и ра у дру гој, па ра лел ној ствар но сти. Већ први фраг мент Поч ните, госпо ди не Са бо! отва ра мо тивско по љ е п у т а /п у т н и к а з апо чет о у пе см а м а. С т у п а ју ћ и у в о з, с а огром ним ко жним оче вим ко фе ром у ру ци, ко ји као но си лац запа ко в а н и х с е ћ а њ а си м б о л изује т еж ин у, јуна к, п р оже т б есм ислом, ме т а ф ори чк и с т уп а у п рипов едн и св е т ко ји а н у л и р а би ло к а к ву мог ућ нос т спознаје. На т о у казује и м ин ус пос т упа к у вид у бел ине па пи ра с кра ја романа, чиме се ука зује на недореченост и недовршеност, од но сно на ста вак пу то ва ња, а при по вед ни текст се симбол и ч к и ра з решава суг ериш у ћ и осећај п ра зн и не ко ја н и ч и м не мо же би т и ис п у њ е на. Уп и т н а ф о р м а екс к л а м а т и в но и н т о н и р а н и х н а с ло в а о т в а р а д в а мо г у ћ а по љ а и ш ч и т а в а њ а н а р а т и в а, и т о к а о д и ја лог и з а ког с е на зи р е п р е и сп и т и в а њ е с оп с т ве ног по е т и ч ког си с т ема, односно 304

9 као низ ре то рич ких пи та ња ко ја сво јом су ге стив но шћу имплицира ју не мо г ућ ност до сти за ња од говора и недок учивост см рти, људске пат ње и стра да ња. Оне о би ча ва ње на сло ва је ин тен ци о нал ни посту пак ау то ра ко јим се ства ра на пе тост и за чуд ност код чи та о ца, а бу д у ћ и да њи хо в о и ме но в а њ е не н а л а зи с а д р ж и н ск у по т в р д у у фра гмент у који и мен ују, њима се и зневерав а хоризон т очек ив ањ а. Да т и у екск ламат и в ној фор м и, он и м и с т и фи к у ју са д р ж и нск и н иво од е љ к а, п р еус м ер ав ај ућ и ч ит аоч е в у п а ж њу н а д р у г а м о т и в с к а по љ а, а с о ц и јат и в но и з у к р ш т а н а к р о з п р и по в ед н и т ок. Ти ме с е мења њи хо ва по зи ци ја, те они уме сто но ми нал не функције и конт р о ло р а з би в а њ а до би ја ју фу н к ц и ју з а м ке с т ру к т у ри р а не у д у х у хе р ме не у т и ч ког ко да. Та ко с е, на п риме р, на с лов т р е ћег по гла в љ а Отац вам ни кад ни је от крио тај ну сво јих ма ма ца? раз ла же кроз не ко л и ко р а з л и ч и т и х еп и з о да, да би с е њ е г ов см и с а о р а з о т к рио тек у фраг мен ту Ко је по слао ва шег бо га у ћо шак да кле чи на куку ру зу? : Улов и ни је био глав ни раз лог од ла же ња на пе ца ње, не го сам од ла зак и бо ра вак на ре ци, про во ђе ње свог вре ме на у чам цу на во ди (62). Огор че ност ко ја про ве ја ва из на сло ва Да нас Вам се при по ми сли на Го го ља, па чак и на Пиљ ња ка по вра ћа? би ва осмишље на тек са др жи ном фраг мен та Ти ћеш ме из ле чи ти би ле су ње не ре чи иза ког се кри је црв кри ви це: Знам да сам на пра вио нај ве ћу гре шку у жи во ту што сам је по др жао да се ле чи у Мо скви (88). На сло ви не ма ју функ ци ју кон кре ти за ци је до га ђаја, али допри но се те мат ско -мо тив ској изградњи романа и јунака коме време зби ва ња, за пра во, и ни је ва жно. Он то ло шки бе сми сао на кон смр ти во ље не осо бе пра ти преи сп и т и в а њ е ју на к а и с т в а р а л ач к а к ри з а, с т о г а с е к а о нај в а ж н и ји у кон с т и т у и с а њу п ри по в е с т и и по зи ц и о н и р а њу на р а т о р а ис т и че по е т ск и ф р а г мен т Ти ц и ја но в а не б е ск а и з е ма љ ск а љу ба в в а м од де тињ ства не да ми ра? 19 Н а пе т о с т и д и н а м и к а р о ма на и з ви ру и з 19 У н а с л о в у о в о г п о г л а в љ а с к р и в а с е с т и х п е с м е И з в е с н и и ко н о л о з и ко ји у п у ћу је н а е н и г м а т и ч но с т Тиц ијанов е с л и ке у п рко с б р ојн и м т ум ачењим а. На сло вом пе сме Из ве сни ико но ло зи при зи ва се Ико но ло шка сту ди ја Пан о в с к о г, к о ј и Т и ц и ј а н о в у с л и к у с а г л е д а в а к р о з н е о п л а т о н и с т и ч к о с х в а т а њ е не б е ске и з е м а љске љуб ави. С т и хом Је р чем у н а дмет ањ е с а рк аз а м к а о с а рком л и рск и с у бје к т пот и р е св е у ме т н и ч ке д и ск у си је, т у м а че њ а и ви ђ ењ а која св оји м о п а с к а м а и с а р к а с т и ч н и м ко м е нт ар им а ш т ет е у м е т н и чко м д ел у и и зјед ај у г а п о п у т р а к а : ч е м у п р о л и в а њ е т о л и ко ж у ч и и к р в и / д а к л е м а с т и л а и з н о ја с а м о з б о г и з в е с н и х с и м б о л а. С т и хо в и н а г о в е ш т а в а ј у м и с а о д а је с в а ко т у м а ч е њ е с у ви с ло и д а с е св а к и по к у ш ај о см и ш љ ав ањ а с л ике и з в р г а в а у св о ју с у п р о т но с т, те и да се ин спи ра тив ност умет нич ког де ла кри је у ње го вом па жљи вом по смат р а њу и у ж и в а њу. И м е н о в а њ е п о г л а в љ а Т и ц и ј а н о в о м с л и к о м м о ж е, д а к л е, им пли ци ра ти по дво је ност људ ског би ћа на оног ко ји во ли и оног ко ји пи ше и м е р и, а л и и п р ед с т а в љ а с у м а р у м Хо р в а т о в е п о е т и ке п р е м а ко јој је с в а ко о б ја ш њ е њ е с у ви ш но, ч и ме с е, до не к ле, с у г е ри ше не мо г ућ но с т ра з р е ше њ а по зи ц и је у ко јој се ју нак на ла зи. 305

10 противречно сти уну т ра шњег би ћа, што је суп тил но из ведено сменом на р а т о р ск и х гл а с о в а, јед ног ол и че ног п р а зн и ном и н и ш т а ви лом, д ру г ог ко ји о с м и ш љ а в а и с т в а р а, у з с у с т и з а њ е у т р е ћ е м гл а с у, би ћу свакодне ви це. С тим у ве зи, за ни мљи во је из ве де на и суптилно и з н и ја н си р а на сме на т а ча к а гле д и ш т а, по с т и г н у т а п р о ме ном фокали за ци је у оквиру хомодије гетичког приповедања. Наративна ин стан ца де ла Са бо је стао ни је је дин стве на, већ је по де ље на на два су бјек та, п р ип оведно и до ж ив љајно ја, ко ји се сме њу ју кроз по гла вља, утичући на структу ру тек ста и осли ка ва ју ћи ра стро јено с т гла в ног јунак а. 20 Прво по гла в љ е Почн ит е, г оспод ине Саб о! ог р а н и че но је на пе р спек т и ву д о ж и в ља ј н ог ја, те је чи та лац увучен у п рипо ве да ње по с ред с т вом фо к а л и зо в а ног хомо д ијег ет и чког п ри по в е да њ а, уо би ча је ног з а к њи жев на де л а и з г р а ђе н и м на п рипо ве да њу у п р вом л и ц у. Ме ђу т и м, по че т н и ис ка з д ру г ог по гла в ља: Где је ње го в про стор за ту гу ових да на? (125) им пли ци ра хе тер о д и је г е т и ч ко п рипов ед а њ е које не ће п р е в л а д а т и ус лед у п л и в а не у п р а в ног д ис к у р с а 21 : Пи та ме ка ко да јој се обра ти, а да то не буде он сам ко ме се обра ћа (11). Не у прав ним дис кур сом успостав љ а с е ра з л ик а и з међу п ри повед ног и дож ив љ ајног п риповедањ а, а чи та о че ва па жња усме ра ва се на не фо ка ли зо ва но хо мо ди је ге тичко п риповедање у којем дом ин ира п ри поведачев а т ачк а глед иш т а. Овим по ступ ком пред ста вље не су не са мо ми сли рас тр за ног ју нака Он је био бес по мо ћан, а не не ко, та ко раз ми шља, ко је тре бао и мо гао да је из ле чи (12) већ и ње гов из глед: Из гу бље но и уса мље но. То ми не ка же, то се ја сно ви ди на ње му ако га бо ље о смо т ри ш (11). По л и ф о н и ја гл а с о в а с е п р о ш и ру је ов а п ло ће њ ем гл а с а ју на к а, опе т по с р е до в а ног не у п р а в н и м д ис к у р с ом, ш т о је и г рафи чк и на зна че но: Али ја не мо гу да је оста вим тек та ко и не мо гу да пре ста нем да при чам о све му то ме јер би то зна чи ло да пре ста јем да оп ту жу јем оног ког је она до зи ва ла, а ко ји се ни је ода звао, не го ју је оста вио, ка же че сто на глас пред огле да лом, при зна је ми јед не ве че ри на сво јој те ра си (13). Про ме на пер спект и в е и з в е де на у п л и в ом п ри по в е да њ а у д ру г ом л и ц у у ф р а г мен т у Да нас Вам се при по ми сли на Го го ља, па чак и на Пиљ ња ка пов р а ћ а? пред ста вља по ку шај ју на ка да се бе и свој бол са гле да оч и ма Д ру г ог, ш т о до п ри но си д ис т а н ц и р а њу од б ол н и х до г а ђа ја 20 По д в о је но с т н а р а т и в н е и н с т а нц е и м а, по Шт а нц л у, н епос р ед а н е ф ек а т на сми са о ни склоп ро ма на у пр вом ли цу: Схе ма са два Ја кон сти ту тив ни је еле мент ро ма на у пр вом ли цу и пред ста вља за кон по ко јем се гра ди уну тра шња струк тура веро ват но нај ва жни је ва ри јан те ро ма на у пр вом ли цу. Види: Андрија на Мар че тић, Фи гу ре при по ве дања, На род на књи га Ал фа, Бе о град 2003, Џе ралд Принс, На р а т о л о ш к и ре чн и к, Сл уж б ен и гл асн и к, Б еог р а д 2011,

11 и по л и ф о н и ји н а р а т о р ског гл а с а (47 ), к а ко би с е де п а т е т и з о в а л а гра ђа и пре мо сти ла пат ња и бе сми сао. Из ди ја лек тичке игре два лица истог при по ве дач ког су бјекта 22, и з д ра ма т и ч ног д и ја лог а песн ик а и чове к а- б о ла, и з ви р е спо зна ја о п ре о бл и ко ва њу форме и кон ст ит уи сању романа: Ка да Му за умре, је з ик п о е з и је п ре с т а је да п о с т о ји, али то не ка же он, то дода јем ја (6 ). Ме т а на ра т и в н и комент ари с амосв есног п рипов едача п р о б ле м а т и з у ју и де фи н и ш у п ри по в е д а њ е к а о ау т о би о г р а ф ск у на ра ц и ју у ко јој се по у н у т ар ње н и до г а ђа ји т ра н сфор м и ш у у на ратив ни свет кроз глас ал тер ега чи је се по сто ја ње за о кри љу је песн и ч к и м по л у п с е у до н и мом С а ша С а б о. По п у т к л у п к а, од мо т а в а се про цес уоб ли ча ва ња гра ђе и са мо свест при по ве да ча ко ји конт ро л и ше у п л и в ау т о би о г раф ск и х еле ме на т а у ро ма н: Оно ш т о м у је, ме ђу тим, овог тре нут ка још не ја сно је сте ко ли чи на ау то би о г ра ф ск и х фра г ме на т а ко јом м и сл и да конт ам ин ира нарац ију (12). Па ро диј ски од нос пре ма вла сти том ства ра њу из ви ре из ау то дес т ру кт и вне и с а мо у н и ж а в а ју ће по зи ц и је: p o e t a m i no r с у р в а н у ам бис се ћа ња и ту ге (15). Сли чан ма нир про вла чи се и кроз фрагмент Ко је ва ша ду хов на пра ба ба?, у ко јем се иза кли це не на пис а ног р ом ан а к ри је не о с т в а р е но с т и не до в р ше но с т с амосв есног п риповедача. Не г и ра ње О р фе ја, ол и че њ а са мо све сног пе сн и к а 23, п р о и з ла зи и з не мо г ућ но с т и да се ре ч и ма о т е ло т во ри б ол и ис к а же с оп с т в е но по с т о ја њ е. Ус лед т ог а с е и ф ор м ира сп р ег а сви х иск аз а и ф р а г ме на т а, р е ф р ен ск а си н т а г ма Ја, и з да ји ца и мо т и в к ри вице пот е к а о и з не мо ћ и и б е с по моћ но с т и д а с е по мог не в о љ е ном би ћу и су прот ста ви жи во ту ко ји се не у мит но на ста вља. По ли фонију нараторског гласа пра ти хронотоп нарушен преплитањем догађа ја, ствар них и има ги нар них, и раз ли чи тих времен ских пла но ва ко ји исто вре ме но по сто је у при по ве да че вој свести 24, чи ме се осли ка ва маг но ве ње и ха ос у ко ме се ју нак об рео. Пр е л а ма њ е п ри по в е да че в е св е с т и да т о р е т р о спек т и в но в е з а но је з а п р о спек т и в н и т ок с т в а р но с т и ко ју ж и ви и з а и з ло м љ е н у св е с т у ко ју не п ре с та но у п л и ва ва п ро ш лос т, т е је и се ћа ње, п ре о бра же но и ис фил три ра но кроз ме диј на ра тора, нужно фраг мен тар но. У мрежи ис пре пле те них асо ци ја тив них ни зо ва при по вед ног су бјек та прев а г у од но с е визуе лн и е лемент и к а д риране с т в ар но с т и, п р е но с е ћ и ток свести јунака. Ова осо би та ре флек сив ност ис ка за на по средством фрагментарно датих збива ња пружа го то во ки не ма то граф 22 А. Мар че тић, нав. де ло, Ти хо м и р Б р а јо в и ћ, На р ц и с о в п а р а д о кс: п р о б л е м п е с н и ч ке с а м ос в ес т и и срп ска ли ри ка мо дер ног до ба, Слу жбе ни гла сник, Бе о град 2013, А. Мар че тић, нав. де ло,

12 ск и п р е с ек ју на ко в е св е с т и, к р оз ч и ји ко ло п ле т м и с л и уо ча в а мо рас тр за ност и двој ност би ћа. Бу ду ћи да је окре нут се би и пре и спи ти ва њу соп стве ног идент и т е т а у к ри зној си т у а ц и ји, у н у т а р њи св е т ју на к а и з д в о јен је од брит ко, иро нич но ин то ни ра не ствар но сти, у ко ме по вла шће ну пози ц и ју з а у зи ма д р а г а о с о ба. Од бле с а к по не ког и р о н и ч ног ко мента ра о спо ља шњем све ту у ко ји је уба чен на кон смр ти А. функ циона л но де т ро н и зу је па т е т и ч нос т и ме ло д ра ма т и ч нос т п риповедања. Слика вољене особе компонована је од фрагмената петрификованих тре ну та ка (ка фе Ec ke, су срет са А., бо лест А.) и по сре до ва на фотогра фи ја ма ути сну тим у свест при по вед ног су бјекта. Празнин а ко ју о с т а в љ а не по т п у н а с л и к а не до в р ше ног ж и в о т а в о љ е ног би ћ а би в а у по т п у њ е на ф о т о г р а фи јом ко ја успе в а ис т о в р е ме но и да са чу ва и да про ме ни се ћа ње, кон та ми ни ра га ту ђим, учи ни да је не што на ше што ни ка да ни је би ло (47). Ас о ц и ја т и в но н и з а њ е фра г мен т и ра н и х м и с л и п ра т е мо т и ви, моз аи ч к и р а с по р е ђ е н и по е т и зи р а ном о сно в ом ф а бу ле. Бин а рно позиционира ни те мат ск и к ру го ви (не кад /са д, ју че/да нас, срећа /т уга, ж ив о т А. и мет аф из и чк а с м р т н а р ат о р а) кон це н т р и с а н и с у око и н т е г ри ш у ћег мо т и в а м р т в е д раг е. Од сус т в о Д руг ог ус лов љ ав а и по тра гу за иден ти те том ис каза ну метафором путовања, те се припо вед на г рађа и ш ч и т а ва ка о обрач у н са бесм ислом и н иш т авилом. Фи зи ч ко п у то ва ње од тач ке А до тач ке Б, ко је је очи глед но сва чи је по след ње сло во? (111), где тач ка Б пред ста вља крај њи циљ пу та, крај жи во та, али и по тра гу за Бо гом (49) ис пу ње но је се ћа њи ма и ме т а фи зи ч к и м п и т а њи м а н а ко ја н а р а т и в н и с у бјек т не н а л а зи од г о в о р. Д ис к р е п а н ц и ја и з ме ђу д в а св е т а, би б л и ј ског и с а в р е ме ног, п л ас т и чно је о т елот в ор ен а с ус р ет ом и змеђу в ерујућ е Улр ике и п у т н ик а - а гнос т ик а, к р о з ч ији с е л ат е н т н и д и ја л е к т и ч к и с у ко б отва ра сум ња у бож ју тво ре ви ну, за сно ва ну на пат њи и људ ском з л у, с л и ко ви т о под ву че н и м ж р т в е н и м о б р е дом к л а њ а сви њ че т а. Те ско ба жи во та ко ји се на ста вља упр кос смр ти: Ни је ли тра геди ја да се ми за у ста ви мо у све ту ко ји се не за у ста вља због нас ни је дан је ди ни трен? (92), има песимистичко разрешење у сновидовној сим бо лич ној сли ци оца ко ји у ру ци до но си па ра фра зу би блијске т у ж б а л и це К њи ге Пр о п о в е д н и ко в е, ч и ме с е до д а т но ис т и че бе зи злазна и не моћ на по зи ц и ја чо ве к а. И з о с т а на к оп т им ис т и чк и х дет е рм ин а н т и и з т у ж б а л и це, у н у т а р си н т а г м и св е св о је в р е ме и м а и св е по с т а је п р а ш и н а, по т ц р т а в а у з а л уд но с т чов еков ог би т к а и о с ећ а њ е ц и к л и ч нос т и збив ањ а. А к цен т у ју ћ и н и ш т а в но с т и пра зни ну, при по вед ни су бјект осци ли ра из ме ђу сумње и пропа 308

13 сти. Гу би так ве ре и увид у ње ну ис пра зност скре ћу ју на ков по глед кроз про зор, а он про на ла зи уте ху у при ро ди и пу то ва њу. Хор ватово пе снич ко ства ра ла штво, бу ду ћи из ра зи то на рат и в но, доп риноси з а о к р е т у к а п р о зном ис к а з у, т е с е поет и чк а н и т Хо р в а т а л и р ич а р а н а с т а в љ а и у р о м а н е с к ној ф о р м и. Пес н и чке с л и ке Хор в а т о в ог пе сн и ш т в а у р оман у Са бо је стао о тк рив ају с е и као то по ни ми пи шче вог ства ра ла штва, нео п ход ни за од го не тањ е и р а з у м е в а њ е с е м а н т и ч ко г п од т е к с т а д е л а. К р о з р и т м и чк и ор г а н изован у п розн у с т ру кт уру, ро ма н п рвена ц О т а Хорват а Сабо је стао а ма л г а м и ра пе сн и ч ко ис к у с т во Хор ва т а л и ри ча ра, п ро д у бљу ју ћ и мо тив ске ком п лек се његовог пе сниш тва, који добијају већ и п о т е нц ија л у п р о з и т е фу н к ц и о н и ш у и к а о ау т о р е ф ер е нц ија лн и ко до ви: ли те рар ни (Ри л ке, Ти ци јан, Тар ков ск и), по е т и ч к и по ст у п ци (Ти ци јан, фо то гра фи је, фраг ментарност), по е тич ко пре и спи ти вањ е ( у ме т н и ч к а и м по т ен ц и ја) и п р е и сп и т и в а њ е и ден т и т е т а (св е т ко ји је за по чео у си на го ги на ста вља се упр кос гу бит ку). Са мим тим, и про сто ри се ћа ња ро ма на Са бо је стао на став љ а ју се на сл и ке се ћ а њ а Хор в а т ог пе сн и ш т в а. Пре т а па ње се ћ а њ а и з пе сн и ч к и х з би р к и у р о ма н и п р о ме на њи хо в ог о б л и ко т в о р ног из ра за ос та в ља у т и са к не п ромен љивос т и све та се ћа ња ко ји и да ље о би т а в а у з а с е б ном, п а р а ле л ном у н и в е р з у м у. С е ћ а њ е н а оц а и з еп и зо де о до ж и в ља ју ч у де сне ле т е л и це и з пе сме Се ћање на једног де ча ка II : отац му је и да ље смрт но упла шен / и пу ши јед ну цига ру за дру гом на те ра си, про ду жа ва се у ро ма ну Са бо је стао: Он се још се ћа да ви ди оца ка ко сто ји на те ра си и пу ши и не ски да по глед са не ба (67). Тран сфор ма ци ја се ћа ња ви дљи ва је и у сти хови ма пе сме Уз по моћ Бо ша : Ма ло час док си (у Ро ви њу) ку по вао раз глед ни це / Јед ну си ода брао баш за ње га. / Али, од мах за тим, ми сао да ње го ва ру ка ви ше не ће / Отво ри ти по штан ско сан ду че ни ти би ло шта дру го / Ра за пе ла те је. / Ни си на кра ју узео ни јед ну. Иш че зла по тре ба лир ског су бјек та да ку пи оцу раз гледницу упућу је на то да се у ми сао на ра то ра ро ма на ути сну ла свест о смр ти: Ка да угле дам ле пу раз глед ни цу гра да у ком про во дим ви кенд или од мор са сво јом су пру гом, не ка да шњи ре флекс да је ку пим и да му је по ша љем је ско ро у пот пу но сти иш чи лео (67). С м р т в о љ ен е о с о б е и н и ц и р а л а в и н у с е ћ а њ а и н и ш т ав ил о ју на ка, а не м и ре ње са г у би т ком од ра жа ва се к роз п ри по вед н и по к у шај на р а т о р а да ус по с т а ви д и ја лог с а с оп с т в е ном п р о ш ло ш ћу. Скри ва ју ћи се од бол ног се ћа ња на бо лест и пат њу во ље не осо бе, п ри с у с т в о п р а зн и не и не мо г ућ но с т и з ме не по зи ц и је п р о и з в о д и у ју нак у не м и р. Ра ст рза н осе ћањем к ривице, п ро г о њен ка ко фо н и јом глас ов а: Чује м но ш т в о гла с о в а, а л и н и је да н не ра з у ме. Ва ви лон (115), сво је вољ но се по вла чи у про сто ре се ћа ња. На тај на чин, из 309

14 в р ше н и ж а н р ов ск и п р е л а з од с т и хов ног к а р о ма не ск ном о б л и ко т во ре њу се ћа ња од ра жа ва ју на ко ву ор феј ск у по т ре бу да и х обнови и за у ста ви у не ста ја њу ка ко би по вра тио во ље ну осо бу. Екс пре сив ност ис ка за ро мана Ота Хор ва та, по стиг ну та прено ше њ ем ри т м и ч к и х на че л а с т и х а у п р о зне с т и л и з о в а не ис к а з е, као и сег мента ци ја ре че ни це и изо кретање очекиваног синтаксичког редоследа, доп риноси г ра ђе њу зву ковног слоја и мелод иозност и и чи ни да из про зног тек ста из ра ња ју лир ски па са жи: С вре ме на на вре ме, ме тро ном ском тач но шћу, уси са га про шлост, ба ца на ош т р е и сла не х ри д и. По к ла па ју г а т а ла си, ја к и и не п р едвид љиви. По с л е с т о ји у р а н а м а. И з г у б љ е н о и ус а м љ е н о. У п у с т и њи ко ја ни је пу сти ња. У све ту ко ји ни је свет. Сав је у фрон цла ма, а ниг де никога. Он у мрклој празнини. У амбису усамљености (14). Лириз а ц и ја је и з в ршена и понав љ ањ ем по че тн и х р еч и и л и р ечен и чн и х де ло ва, чи ме се до сти же рит мич ни да мар сва ко дне ви це (коју опису је): Већ смо до ла зи ли у овај ка фе..., или у по гла вљу о фал сифи к а т у ж и во т а (ко ји се ж и ви): И м и т а ц и је т во ји х м и сл и је зде к роз т в о ју гл аву к а о ж у т и т а к си ји у б е с к р ај ном п р о с т о ру нес т в а рног ноћ ног Њу јор ка. Ни у јед ном так си ју не ма пут ни ка, не ма во за ча. Је зде без сми сла. Са мо је бол као жи лет, ствар на (34). Крат ка фор ма лир ско -ме ди та тив ног ро ма на усло вље на је мотив ско -те матским стожером грађе (мотив одласка / путника, губитак во ље не осо бе / гу би так иден ти те та), док из у кр штаност евокат и в н и х п л а но в а, п р а ћенa л и р ск и м р а с т а к а њ ем п ри по в ед ног т о к а број ним ре флек си ја ма и ре ми ни сцен ци ја ма, из и ску је фрагментов а н у г ра ђу ко ја с т в а ра и л у зорно с т с т ру кт ура лне д испе рзи внос т и. Уграђивањем мотивских јединица сопстве ног пе сни штва пе сничке сли ке сли ва ју се у про зне фраг мен те, да ју ћи им чврст оквир и конст ру кц и ју, те је и н тен ц и о на л на фра г мен та ри за ц и ја п ре мо ш ће на с оп с т в е н и м по е т и ч к и м т о по си ма и г р а д и ком па к т н у, на р а т и в но з а о к ру же н у с т ру к т у ру. Те мат ска ус ред с ре ђе нос т на са вре ме н и т ре н у т а к и са да ш њос т п р и б л иж ав а р ом а н Са бо је стао О т а Хо р в а т а е с т е т и ц и н о в е с т в а р но сне п р о з е, ко ја с е б а ви е г зи с т е н ц и ја л н и м п ит ањим а и з л и ч ног ис к у с т в а и з а сн и в а с е на и н т р о спек т и в ном, п р о ж и в љ е ном при по ве да њу и пре о бра жају аутобиографских елемената. Истов р е ме но, Хо р в а т о в о п ри по в е да њ е и з ви р е и з по у н у т а р њ е н и х т р а д иц иона лн и х кон цеп ц и ја и н т е лек т у а л и зма и из ра же ног еска п и зма к л а си к а (по с т)мо де р не л и т е р а т у р е М и ло ша Ц р њ а н ског и Да н и л а К и ша. Р и т м и ч к и да ма ри п р ои зведен и сег мен т и ра њем ре че н и ч ног ис к а з а, к а о и с у ма т р а и с т и ч к а спо зн а ја о ме ђу у с ло в љ е но с т и сви х ства ри и по ја ва на све ту Ми ло ша Цр њан ског, у ро ма ну Са бо је стао п р е л и в а с е у св е т с е ћ а њ а о т е ло т в о р ен к а о з а с е б а н ен т и т е т ко ји 310

15 оп с т а ја в а па р а ле л но с а би с т в о в а њ ем, по с т и г н у т си м ул т а н и м ко ра ча њем кроз про стор и вре ме. С дру ге стра не, ли ри зација, заснов а на на с у г е с т и в ном и ви с о ко е с т е т и з о в а ном п р о зном ис к а з у, т е промена приповед не пер спек ти ве, до сег ну та из у кр ште ним простори ма с е ћ а њ а, ч и т а о ц у р о ма на п ри зи в а у св е с т е ру д и т но с т и по е т и ч к у са мо свес т Да н и ла К и ша. Оси м ок ре т а ња све т ском д уховном хо р и з о нт у, Хо рв а т у г р ађ е њу р ом а н е с кн о г с в е т а, п о п у т К и ш а, л и р ск у па т е т и к у п ре в ла да ва и р о н и ј ском пе р спек т и вом, јези чком пе р ф ек ц и јом и це ло ви т о ш ћу к њи жев не ф о р ме. 25 Ме ђу т и м, п а л и м п с е с т не н а с л а г е т р а д и ц и је у р о м а не ск ном пр вен цу Ота Хор ва та би ва ју пре ло мље не соп стве ним ин тро спектив ним пре ви ра њи ма и пре о бра же не ду хом европ ског ци ви ли зац и јског к улт у рног конт екс т а, к а о и и нкорпо ри р а њ ем с а в р е ме н и х н а р а т о л о ш к и х п о с т у п а к а (п о и г р а в а њ е с а н а р а т о р с к и м г л ас о м, ин тер ме ди јал ност, ек фра стич ки по сту пак). Ни ве ли са њем тра диц и ј ск и х и са в р емен и х п рипове дачк и х глас ов а п иса ц г рад и о с об ен л и р ск и р о ма н ко ји, у п р ко с ф р а г мен т а ри з о в а ној г р а ђи р а с т о че ној л и р ск и м с ен т ен ца ма и ра с а п у п ри по в ед ног л и ца, по т в р ђу је и де ју да п ри по ве да ње осм и ш ља ва ха ос и да из п ри по вед ног об ра ч у на са бе сми слом иси ја ва књи жев но де ло које ис пуња ва зјап и ни шта ви ло. 25 М и х ај л о П а н т и ћ, Киш, Све то ви Књи га-ко мерц, Но ви Сад Бе о град 1998,