КРИ ВИЧ НИ ПО СТУ ПАК ИЗ АСПЕК ТА ФИ Х Т Е О ВОГ СУ БЈ ЕК Т И В НОГ И Д Е А Л И ЗМ А

Transkript

1 Ори ги нал ни на уч ни рад 343.1: doi: /zrpfns Ми лош Р. Га лић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду mi lo s ga lic91@ yah o o.c o m КРИ ВИЧ НИ ПО СТУ ПАК ИЗ АСПЕК ТА ФИ Х Т Е О ВОГ СУ БЈ ЕК Т И В НОГ И Д Е А Л И ЗМ А Са ж ет а к: Чо век свет око се бе спо зна је умом ко ји пред ста вља је ди ни пут да се до ђе до исти не о објек тив ној ствар но сти. Су бјект те же ћи да спо зна ствар ност, мо же да до ђе до ви ше ре зул та та о њој по сма тра у ћи је из раз ли чи тих аспе ка та, од ко јих сви мо гу да бу ду ло гич ки тач ни али је са мо је дан ис т ин и т. Ау т ор у ра д у п р и ка з у је к р и в ич н и п ос т уп а к п ос мат ран и з а сп е к т а Ф и х т е о в ог с у бје к т и в н ог и де а л и з м а. У ра д у се п р в о а н а л и з и ра д и ја л е к т и к а с у бје к т и в н о г и д е а л и з м а, ко ја с е с а с т о ји о д т р и е л е м е н т а, те зе (све сти су бјек та о себи), антитезе (објективне стварности) и син - т е з е (кв а л и т а т и в н о с у бје к т и в н ог са з н а ња). Ус л е д не м о г ућ н о с т и да са з н а ап со л у т н у и с т и н у о с т в а р но с т и, с у бје к т до л а з и до најт ач н ије г рез ул т а т а о некој ч ињен иц и саг л ас н ош ћу са др уг и м с убје кт им а, одн ос н о консе н з у сом. Ка ко би се до шло до исти не о ca u sa cri mi na lis, уло ге у кри вич ном по ступ ку с у п о де ље не на т р и с у бје к т а. Из асп е к т а с у бје к т ив ног идеа л из ма е ле ме нт и кри вич ног по ступ ка, по де ље ни на че лом три пар тит не по де ле уло га су од - бра на (те за), оп ту жба (ан ти те за) и са зна ње су да о ca u sa cri mi na lis (синте за). Је ди но на че ло три пар тит не по де ле уло га пред ста вља пра вил ну фор - м у са з н ања и с т и не и о бе з бе ђ у је п ра в и л н у п р и м е н у з а кон а. Ау т ор д о л аз и д о зак љу чка да је ово начело најисп равн ије п р име ње но у ме шо в и т ом к р и в ич ном п о с т у п к у, уз п р и ка з м а њ ка в о с т и а к у з а т ор н ог и и н кв и з и т ор н ог п о с т у п ка. За ми шље но да до ве де до про це ду рал не прав де, на че ло три пар тит не по де - ле уло га је су бјек тив но од ре ђе но, те са мим тим не са вр ше но, услед че га о с т а је о т в о р е н о п и т а њ е, д а л и је у о п ш т е м о г у ћ е д о ћ и д о п р о ц е д у р а л н е п ра в де и л и он а п ре д с т а в ља са м о з а м и ш ље н и и де а л ко м е с у бје к т и п о с т у п - ка те же. К љу ч не р е чи: кри вич ни по сту пак, те за, ан ти те за, син те за. 923

2 Ми лош Р. Га лић, Кривични поступак за аспекта Фухтеовог субјективног... (стр ) У ВОД Н А РАЗ М А Т РА ЊА Узда ју ћи се у ум као сво је нај по у зда ни је чу ло, са вре ме ни чо век при са зна њу објек тив не ствар но сти, по ку ша ва да ра ци о на ли за ци јом фор ми са - з н а њ а д о ђ е д о и с т и не. Мех ан иц ис т и чко од р е ђ и в а њ е п р а в и л а п р о це д у р е, по ку шај је да се по ти сне су бјек тив ност ко ја по кри те ри ју ми ма мо дер не нау ке, в о д и по г р е ш н и м з а к љу ч ц и ма. Ме ђу т и м, да л и је мо г у ће у по т п у но с т и по ти сну ти су бјек тив ност, по го то во у сфе ри дру штве них на у ка? Да ли по - ти ски ва ње су бјек тив но сти има свој ле ги ти ми тет у сфе ри пра ва, ко је предс т а в љ а п р о и з в од с у бје к а т а, и мо де л з а р е г у л а ц и ју од но с а ме ђу њи м а? Не с амо д а п р о г он с у бје к т и в но с т и не м а св о је оп р а в д а њ е, в е ћ у по је д и н и м гра на ма пра ва има пре суд ну уло гу. 1 Ф и ло с о ф ско у т е ме љ е њ е с а зна њ а о бјект и в не с т в а р но с т и у х у ма н и с т и ч ком д ис к у р с у, по с ле пе ри о да не мач ког к л а - сич ног иде а ли зма гу би на свом зна ча ју, док се фо кус пре ба цу је на кон цепт с у бје кт и вне ис т и не. 2 Н а по љу сви х д ру ш т в е н и х н а ук а, а пог от ов о п р ав а, св е ви ше на зна ча ју до би ја па р а д и г ма с у бјек т и в но св р сис ход но р а ц и о на л- ног. 3 Мо ж д а би би ло и с п р а в н и је н а п у с т и т и с а м поја м р а ц ио н а л и з а м, 4 с об зи ром да иа ко по ти че од су бјек та, овај по јам но си у се би зна че ње ко је му је на од ре ђе ни на чин су прот но. Осо би на су бјек та је да из аспек та ло ги ке, мо же да по сма тра фе но ме не из раз ли чи тих угло ва, и да до ђе до раз ли чи тих ре зул та та ко ји сви мо гу да бу ду ло гич ки тач ни, али са мо је дан исти нит. О п р а вд ано с т а н ал из ир ањ а с убје кт и вн и х а с п ек ат а пос м ат р ањ а ф еном ен а н и је с а мо хе у ри с т и ч к и, в ећ с е огле да у ч и њ е н и ц и, ш т о о св е тљ а в а њ е св а ког угла гле да ња, во ди је дан ко рак бли же исти ни. У мо дер ној фи ло со фи ји и нау ц и, с у бјек т и ви с т и ч к и ме т о д и и ме т а ме т о д и к а о ш т о је де кон с т ру к ц и ја 5 с у не з а о би л а зн и п ри по см а т р а њу по ја в а. Пр ед ме т ов ог р ад а с ас т оји с е у ана ли зи ра њу кри вич ног по ступ ка из аспек та Фих те о вог су бјек тив ног иде - а л и зма, oд носно ње го вог ап с т рак т ног би ћа, ко је п ред ставља посебан ент ите т 1 О в е з и и зм еђ у п с и хо л о г и је и к р и в и чн о г п р ав а Ви д. Д р аг иш а Д р ак и ћ, К р ив и чн о п ра во и пси хо ло г и ја тач ке спа ја ња Збор ник ра до ва Прав ног фа к ул те т а у Но вом Са ду бр. 2 (2014), Н е м а ч к и к л ас и ч н и и д е а л и з а м ј е т р ај а о од п о ј а в e К а н т о в е К р и т и к е ч и с т о г у м а (1781), п а до к р а ја Хе г е ло в ог ж и в от а (1831). Чет ири в ел ик а п р едс т а вн ик а нем ачког к л аси чног иде а ли зма су Кант, Фих те, Ше линг и Хе гел. 3 Max We ber (Ве бер), Me t o d o l o g ija d r u št v e n i h n a u k a, Za greb 1986, 200. (sa ne mač kog pre veo A. Ma ru šić). 4 Ја c q u e s D e r r i d a ( Де р и д а), O f g r a m m a t o l o g y, B a l t i m o r e: Joh n Ho p k i n s Un i ve r sit y P r e s s 1997, 80. (tran sla ted by G. C. Spi vak). 5 Де кон струк цију као начин ана лизе у фило со фи ју и на у ку увео је фран цу ски ми - сли лац Жак Де ри да, за ко ју је он сам твр дио да ни је ме тод, већ ви ше ана ли тич ки ин стру мент з а р а з о т к р и в а њ е с л о је в а с т в а р н о с т и. У ов о м р а д у, д е ко н с т р у к ц и ј у к а о м е т а м е т од ћ е м о при ме ни ти при раз от кри ва њу сло је ва и њи хо вих зна че ња у су бјек тив но иде а ли стич кој ди - м е н з и ји к р и в и ч н о г п о с т у п к а.

3 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 с а с оп с т в е ном у н у т р а ш њ ом ло г и ком спо зн а је. З а п р ав о, у ов ом р ад у ће мо ра з о т к ри т и с лојев е од који х с е с ас т оји к риви ч н и по с т у па к, 6 то јест пред стави т и њ е г о ву с у бјек т и в но и де а л и с т и ч к у д и мен зи ју. Ф и х т е у св ом у че њу и з - но си д и ја ле кт ик у с азн ањ а спо љњ е г св ет а, п у т е м ко је г с у бје к т с а зн а је св е по ја ве у ње му, би ло да су оне ап стракт не као што су др жа ва и пра во, или кон крет не, као што су ства ри ко је по сто је у про сто ру и вре ме ну. У скла ду с а с ло же но ш ћу п р ед ме т а р ада, мет од и које ћемо корис т ит и у с амом р ад у с у број ни. То су пре све га: ана ли за и син те за као оп шти ме то ди на уч не спо зна је те ло гич ки, нор ма тив но дог мат ски 7 и ком па р а т и в н и мет од и к а о пос е бн и. У ск л а д у с а ме т о до ло ш к и м п р о бле м и ма, п р в о ће мо а н л и зи р а т и Ф и х т е о в о у че њ е о субјект и в ном и де а л и з а м у и кон с ен зу сној ис т и н и, а по т ом и њи хо ву конк р е тн у п римен у у к риви чном пос т у пк у. На одг ов арају ћ и м мес т и ма ће мо из не ти кри тич ки осврт у ве зи са пред но сти ма и не до ста ци ма у фор ма ма с а з н а њ а и с т и не у и н к в и з и т о р ном, а к у з а т о р ном и ме шо в и т ом к р и в и ч ном по с т у п к у, а на к ра ју и з ве с т и з а к љу ч ке о ц и љу к ри ви ч ног по с т у пк а ол и че ном у п р о це д у р а л ној п р а в д и. 2. О С У Б Ј ЕК Т И В НОМ И Д Е А Л И ЗА М У И КОН СЕН ЗУ СНОЈ ИСТИ НИ Чо в е к с т в а р но с т с по з н а је с в о ји м у мом ко ји м по и м а и нф о рм ац ије д о ко јих до ла зи пу тем чу ла. Ум пред ста вља је ди ну мо гућ ност за чо ве ка да зако ра чи у свет ван свог би ћа и да га спо зна. Ме ђу тим, да ли чу ла и ум да ју чов ек у о бјек т и в н у с л и к у спољ аш њ ег св ет а, односно ис т и н ит у и нф орма ц ију о т о ме к а к а в он з а и с т а је с т е? До од г о в о р а на ов о п и т а њ е је г о т о в о не мо г у ће до ћи, јер са вре ме на на у ка и философија нису успеле да превази ђу субјект и в но с т к а о је д и н и р е ле в а н т а н к ри т е ри ју м с а зна њ а с т в а р но с т и. З а у в ек ће оста ти пра ви скан дал, за фи ло со фи ју и људ ски ум то што се по сто ја ње ства ри 6 Ф и г у р а т и в н о р е ч е н о, у о в о м р ад у ћ ем о п р е д с т а в и т и к р и в и ч н и п о с т у п а к в и ђ е н Ф и х т е о в и м оч и м а. 7 У п р а в н ој т е о р и ји је б и л о м н о г о п о к у ш а ја д а с е н а п р а в и р а з л и к а и з м е ђу н о р м а т и в - н о г м е т о д а ко ји м с е р а з м а т р а а л о г и ч к а п о в е з а н о с т н о р м и, и њи хо в а ф о р м а, од д о г м а т с ко г м е т о д а ко ји м с е и с п и т у је с а д р ж и н а н о р м и. С м а т р а м о д а је п р а в љ е њ е р а з л и ке н е п о т р е б н о из прак тич них раз ло га, јер су ова два ме то да по ве за на на свом он то ло шком ни воу у ме ри у ко јој би т р е б а ло д а ч и не је д а н ме т од, од но сно но р м а т и в но дог м а т ск и, је р с е б а в е а н а л и з ом истог пред ме та, од но сно нор ме, је дан са аспек та фор ме, дру ги са аспек та са др жи не. При - м е н а н о р м а т и вн о г б е з д о гм а тс к о г м ет од а и о б рн ут о, б и о с т а в и л а с в а к у п р а в н у а н а л и з у не пот пу ном. Про бле ми ко ји по сто је су и тер ми но ло шке при ро де, те не ки ау то ри овај ме тод зо ву са мо нор ма тив ним (Ра до мир Лу кић) а не ки дог мат ским (Сте ван Вра чар). Вид. Сте ван Вра чар, Ме то долошка интеграција правних наука Међународни сим позијум о методоло - ги ји правних наука, октобар 1967, Српска Академија наука и Уметности, Бе о град 1973,

4 Ми лош Р. Га лић, Кривични поступак за аспекта Фухтеовог субјективног... (стр ) и зв а н н а с мо р а з а сн и в а т и с а мо н а в е р о в а њу. 8 О п а ск а о не мо г ућ но с т и с а - зна њ а спољ њ ег ма т е ри ја л ног све т а 9 з а н и м љи в а је, је р субјек т (све с т) н ик ада не ћ е мо ћ и с а с и г у р но ш ћу д а с а з н а о бје к т е (м а т е р и ја л не с т в а р и) је р не м а не по с р ед но ис к у с т в о о с у ш т и н и о бјек т а, 10 али са ве ћом си гур но шћу мо же да спо зна свест дру гог су бјек та и да ко му ни ци ра са њом, јер су су шти не св е с т и о ба с у бјек т а ис т е и ма нен т не п ри р о де. 11 Н а т е ме љи ма К а н т о ви х а по - ри ја о не мо гућ но сти спо зна је ре ал но сти ства рао је и Фих те, као је дан од че т и р и в ел ик а п р едс т а вн и к а нем ач ког к л ас и чног и деал из м а. О н у св оме дел у Уче ње о н а у ц и и з но си д и ја лек т и ч к и си с т ем у м не спознаје о бјект и вног св е т а који н азив а с убје кт и вн и и деал из а м. Пут е м с убје кт и вног и деал изм а чо век са зна је све по ја ве у објек тив ном све ту, па са мим тим и др жа ву и право као спе ку ла тив не ема на ци је људ ског ума. Др жа ва (па са мим тим и пра во) с е од р е ђу је ис к љу ч и в о к а о у м ск а. 12 Фих те сма тра да је је ди но си гур но сазна ње до ко јег су бје кат мо же до ћи, зна ње о се би. Ми сле ћи су бје кат зна сигур но о то ме да ми сли 13 и зна да је сте. 14 Свест су бјек та о се би на зи ва се т ез а од но сно Ја. Јер ни је реч о то ме ка ко се име ну је ово би ће, не го ка квим се оно из ну тра др жи и схва та. Ипак оно се на зи ва Ја. 15 Тез а п р едс т ав љ а е ле мен т по зи т и в ног к а р а к т е р а у д и ја лек т и ц и с а зна њ а. Пош т о спознаје с еб е кроз свест о соп стве ном по сто ја њу, су бјект ну жно има са зна ње о ра зли ци из ме ђу се бе и спо ља шњег све та. Спо ља шњи свет пред ста вља све оно супрот но све сти, па чак и свест дру гог су бјек та. По и ма ње раз ли ке из ме ђу с еб е и с в ет а Ф и хт е н аз ив а а нт ит ез а од но сно Не Ја. Оба она нај ви ша чла на дис јунк ци је, уну трашњи и споља шњи живот живота, а такође има - нен тна и еманен тна егзис т ен ц ија лна форма, с т оје а пс ол у тно насуп р о т једа н дру гом, одво је ни јед ним не ис пу њи вим без да ном, и по сред ством ове ствар - но с а гле д а не п р о т и в р еч но с т и. 16 А н т и т е з а п р ед с т а в љ а е лемен т нег ат и вног к а р а к т е р а у д и ја лек т и ц и с а зна њ а. Те з а је к в а л и т а т и в н и е ле ме нат ол и чен у св е с т и ко ји је с у п р о т с т а в љ ен спо љ а ш њ ем св е т у ол и че ном у о бјек т и ма ко ји су из угла гле да ња све сти кван ти та тив ног ка рак те ра. Спој све сти (ква ли те - 8 Im ma nuel Kant (Кант), The cri ti que of pu re re a son, ( red-texts.com/phi/ kant/crit pu re.txt 28. јул 2017.). 9 На и ме, Има ну ел Кант у свом де лу К р ит и к а ч и с т о г ум а и з н о с и у ч е њ е о н о у м е н у, од но сно о не мо г у ћ но с т и с а з н а њ а о бјек а т а у спо љ њ е м св ет у, је р св ак и с убјек а т с аз н аје к ак а в је обје кат за ње га, али не и ка кав је он по се би. 10 Ми лош Га лић, Ари сто те ло во схва та ње др жа ве и пра ва, Но ви Сад 2015, 4. (ма стер рад). 11 Ibid. 12 Ла зар Вр ка тић, О н т о л о г и ј с к и с т а в ф и л о з о ф и је п р а в а, Но ви Сад 2009, У сми слу рад ње ми шље ња. 14 Огро ман ути цај на Фих теа је по ред Кан та имао и Де карт. Мо же мо за па зи ти слич ност Фих те о вог Ја са чу ве ним Де кар то вом ис ка зом Co gi to er go sum (Ми слим дакле јесам постојим). 15 Јo han Go tlib Fih te, Uče nje o na u ci, Be o grad 2007, 16, (sa ne mač kog pre veo D. Đu rić). 16 J. G. Fih te,

5 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 т а) и о бје к т и в не с т в а р но с т и в а н св е с т и (к в а н т и т е т а) п р едс т ав љ а си нт ез у која ч ин и с убјект и в но и де а л и с т и ч ко с а зн а њ е. Те з а и а нт ит ез а с е сп а ја ју и до би ја ју опе т у св е с т и је д а н но ви к в а л и т е т ко ји с у бје к т н азив а спозн а јом (си н т е з а). С а зна њ е п р ед с т а в љ а т ач к у у к р ш т а њ а од но сно г е не з у с у бјек т а и објек та. 17 С и н т е з а је не у т р а л а н (па с а м и м т и м нај о бјек т и в н и ји мо г у ћ и) е ле - мент у ди ја лек ти ци са зна ња. Иа ко чо век не мо же ни на ко ји на чин да пре ва зи ђе су бјек тив ност при спозн аји, 18 ис ку ство по и ма ња до во ди до то га да се свест че сто ме ња, те је чо век уви део да су по је ди ни ис ка зи за ко је је сма трао да су ис прав ни, време ном с е по к а з а л и к а о по г р е ш н и. 19 Услед ч и ње н и це п р о мен љи во с т и све с т и, су бјект као Ја би ће, по го то во у прав ним на у ка ма до ла зи до за кључ ка да је св е с т ск ло на г р е ш к а ма, и да је не о п ход но ус т а но ви т и нај по у зда н и ји мо г у ћ и о ри јен т и р и з в е сно с т и к а ко би ж и в о т по је д и на ца у д ру ш т ву мо г а о не сме т а - но да се од ви ја, без за па да ња у апо ри је спе ку ла ци је. Пи та ње исти не је цен т р а л но у с а в р е ме ном фи ло с о ф ском д ис к у р с у. 20 Мо гућ ност oдступања од ис т и н и т и х з а к љу ча к а п ри с у бјек т и в ном и де а л и с т и ч ком з а к љу ч и в а њу у прав ној на у ци сма њу је са деј ство ви ше су бје ка та при ликом сазнања од ре ђе - них објек тив них чи ње ни ца. Са деј ство ви ше су бје ка та (а са мим тим и сма - њ е њ е м о г у ћ н о с т и г р е ш е њ а) о г л ед а с е у д ол ажењу д о и с т о г р ез у лт а т а од с т р а не сви х у че сн и к а у пос т у пк у з ак ључ ив ањ а, т е с е т еорија конс ен з усне исти не ја вља као је ди на ре ле вант на при ли ком пре во ђе ња прав них нор ми у с т в а р н и ж и в о т. 21 И а ко н и у че ш ће ви ше с у бје к а т а у по с т у п к у до л а же њ а до 17 Вид. J. G. Fih te, Од са вре ме них ау то ра, су бјективистичку концепцију права заступају аутори, за - го вор ни ци кул ту ра ли зма. Овај пра вац је до сти гао свој вр ху нац у еголошкој правној теорији К а рл ос а Кос и а, и у р а д о в и м а Хо с е а О р т е г е и Га с е т а и М и г е л а Ун ам ун а. Ви д. G o r d a n a Vu k a d i n o v ić, R a d i voj St e p a n ov, Te o r i ja p r a v a I, Pe tro va ra din 2001, Су бјек тив ност као фе но мен има огро ман зна чај у кри вич ном ма те ри јал ном и проце сном пра ву. Са ма кри ви ца је за сно ва на на ура чун љи во сти, ви но сти и мо гућ но сти управља ња сво јим по ступ ци ма од стра не учи ни о ца. Ин сти ту ти као што су бит но сма ње на урач у н љи в о с т, a c t i o n e s li b e r a e i n c aus a, или при ста нак оште ће ног су од кључ не ва жно сти за пос т о ја њ е не к и х к ри ви ч н и х де л а и мог ућнос т и с уђ ењ а з а њи х. Ви д. Jose ph Hen r y Be ale ( Би л), C o n s e nt i n C r i m i n a l L aw Ha r v a r d L a w Re v i e w, (e d s. H a r v a r d L aw Re v i e w A s s o c i a t io n), H a r- vard 1895, Маry Hes se (Хес), Ha ber mas Con sen sus The ory of Truth P r o c e e d i n g s o f t h e B i e n n i a l Me e ting of the Phi lo sophy of Sci en ce As so ci a tion 1978, Uni ver sity of Cam brid ge 1978, На и ме ра ди се о то ме да је пра во про из вод људ ског ду ха, и да ње го ва при ме на зав и с и и с љу ч и в о од с убје кт и вн о г н ахођ ењ а с т в ар ал ац а п р а в н и х н о р м и к а о и о н и х ко ји и х п р и м е њу ј у. А р г у м е н т у п р и л о г ов ој ч и њ е н и ц и је о г р о м а н б р ој н е п р а в ед н и х з а ко н а ко ји с у ва жи ли у исто ри ји, а са мим тим се и при ме њи ва ли, као и огро ман број не пра вед них пресу да до не тих од стране судова, које немају никакво упориште у рационализму нити у објект и вн о м п р а в у, в е ћ п р ед с т а в љ а ј у с у бј е к т и в н и ко н с е н з ус с у д и ј а. О бј е кт и в н и з а кон и који в а же н а од р е ђ е н о м с т е п е н у р а з в о ја н е ко г д р у ш т в а, п о с т о је ћ и д р у ш т в е н и од н о с и и п о т р е б е ко нк р е т н е д р у ш т в е н о е ко н о мс ке з аједн иц е, одр еђу ј у с а д р ж ај к р и в и ч н о г з а ко н а и т о н е 927

6 Ми лош Р. Га лић, Кривични поступак за аспекта Фухтеовог субјективног... (стр ) са зна ња објек тив не ствар ности не гаранту је да ће мо са зна ти исти ну о ствар - но сти, жи вот у за јед ни ци и ис ку ство нам на ла жу да ова кав на чин по сту пања сво ди за блу де на ми ни мум мо гућ но сти до ко јих чо век мо же да до ђе. 22 Кон сен зу сној те о ри ји исти не свој стве но је то да исти ну де фи ни ше као консен зус свих ра зум них љу ди (нем. al ler vernünfti gen men schen). 23 Фих те нав о д и да је ис т и на а п с о л у т но је д и н с т в о и не п р о мен љи в о с т по гле да. 24 Ово је д и н с т в о и не п р о мен љи в о с т по гле да од но си с е на м но ж и н у с у бје к а т а и на њи хо ву са гла сност о исти ни. Да би смо до шли до исти не, по треб но је да кле све мно штве но (што нам се на ме ће у уо би ча је ном гле да њу жи во та) све сти на а п с о л у т но је д и н с т в о. 25 С у бјек т и в но и де а л и с т и ч ко с а зна њ е мо же с е по - де ли ти на ви ше ли ца, од ко јих ће сва ко узе ти уло гу јед ног еле мен та са зна ња, ка ко би се ме ђу соб ном корекцијом, погрешни закључци свели на мини - мум. 26 Ус лед ра з л и ч и т и х с т ав ов а о ис т и м ч и њ е н и ца ма, т е о ри ја кон с ен зу сне исти не до во ди нас до то га да је ис прав ни ји онај став у по гле ду ко га је са гласан ве ћи број љу ди. 27 Кон сен зу сна исти на у у ж е м с м и с л у је са гла сност о о бје к т и в ној с т в а р но с т и сви х у чесн ик а у пос т у пк у з ак ључ ив ањ а. 28 Пош т о н е п о с р ед н о, н е г о п р о л а з е ћ и к р о з с в е с т и в о љу з а ко н о д а в ц а, Н. Ф. Ку з н е ц о в а, Т. А. З л о б и н, С о ц и а л н а ја о б у с л о в л е н н о с т ь у г о л о в н о г о з а ко н а и н а у ч н о е о б е с п е ч е н и я н о р м о т в о р ч е с т в а, С о в е т с ко е г о с у д а р с т в о и п р а в о, Мо сква 1976, 76, Нав. пре ма Zo ran Sto ja no vić, K r i t e r i j u m i o d r e đ i v a n ja i n k r i m i n a c i ja, Ljulj ba na 1981, 16, nap. 1. (d o k t o r s k a d i s e r t a c i ja). 22 Те о риј ск и гле да но, а п со л у т на ис т и на би п ред с та в ља ла кон сен зус сви х љу д и на све т у о не кој чи ње ни ци. Иа ко је до овог кон сен зу са те шко до ћи, по сто ји ма ли број чи ње ни ца ко је го - то во да ни ко на све ту не до во ди у пи та ње, као што је на при мер, деј ство за ко на гра ви та ци је. 23 Mar ti ne R. Dec kert, Recht und Wa hr he it. Zum ge ge n w ä r t i ge n S t a n d d e r D i s k u s s i o n, 47, Нав. пре ма G. Vu ka di no vić, R. Ste pa nov, J. G. Fih te, Ibid. 26 Н а и м е т е з а, а н т и т е з а и с и н т е з а, п о с т о је у с в е с т и с у бје к т а к а о п о је д и н ц а, а л и п о д е - лом ова три еле мен та на ви ше су бје ка та, од ко јих ће сва ки сво јом све шћу (ко ја се та ко ђе с ас т оји од т р и е л е м н т а), з а с т у п а т и с а м о ј е д а н, д о в о д и д о в е ћ е и з в е с н о с т и, од н о с н о к а ко Ф и хт е н а в о д и н еп р ом е нљив ос т и п ог л ед а. С аз н а њ е је м о г у ћ е с а м о од с т р а н е п о је д и н ц а, те одлуке до не те од стра не не ког ко лек тив ног те ла, мо гу се за сни ва ти са мо на истом са знај - ном по ступ ку као са зна ње по је дин ца. По што се би ће кри вич ног по ступ ка са сто ји од три е л е м е н т а, п р ед м е т ов о г р а д а п р ед с т а в љ а с а з н ај н а ф о р м а к р и в и ч н о г п о с т у п к а к а о п о с е б н о г б и ћ а и з а с п е к т а с у бје к т и в н о г и д е а л и з м а. 27 И н сп и ра т и в на је т в рд њ а Б е ле Х а м в а ша да с е о о бјек т и в ној с т в а рнос т и не одл уч ује ве ћи ном гла со ва, ме ђу тим у људ ској заједници ва жи упра во су про тан прин цип, јер су бјектив ни став љу ди о не ким чи ње ни ца ма има фак тич ко деј ство, по го то во у сфе ри пра ва, где на п ри ме р, в о љ а в е ћ и не с у д и ја у с уд ском в е ћу, и л и в е ћ и не по с ла н и к а у з а ко но да в ном т е л у, и ма пре су дан ути цај на суд би ну дру гих љу ди, те у овом слу ча ју ста ра рим ска по сло ви ца да већи на гла со ва вре ди, и да се од лу ке до но се ве ћи ном (лат. Plu r i m a vo ta va le nt) до би ја свој пун сми сао. Вид. Бе ла Хам ваш, Те о ри ја ро ма на, Бе о град 1996, 13. (са ма ђар ског пре вео С. Ба бић). 28 Н ај п о з н а т и ји с а в р е м е н и з а г о в о р н и к ко н с е н з у с н е т е о р и је и с т и н е је н е м ач к и ф и л о - с о ф Ји р г е н Х а б е р м а с. O Х а б е рм а с о в о м т еор и ј с ко м и п р а кт и чн о м д и ск у рс у к а о р аз л иц и из ме ђу фак тич ких и нор ма тив них чи ње ни ца Вид. G. Vu ka di no vić, R. Ste pa nov,

7 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 кон с е н з ус св и х у че сн и к а п р едс т ав љ а и деал и т е т д о ко г а с е р е т ко д о л а з и, кон сен зу сна исти на у ши рем сми слу пред ста вља са гла сност ве ћи не уче сник а у по с т у п к у з а к љу ч и в а њ а, т е с е ов а к а в н а ч и н до но ше њ а од л у к а че ш ће п ри ме њу је. С у бјек т и в н и и де а л и з а м к а о на ч и н з а к љу ч и в а њ а и кон с ен з у сна и с т и н а у ш и р е м с м и с л у к а о н ајп р а гм ат и ч н и ја и н ај о бје к т и в н и ја мо г у ћ а, до би ја ју свој пра ви зна чај у суд ским по ступ ци ма, у ко ји ма да би се по сти гла п ри мен а м ат ерија л ног п р а в а в а же од р е ђ е не ф о р ме по с т у п а њ а п р о це сн и х с у бје к ат а. С убјект и вн и и деал из а м је и зр ажен у к риви чном пос т у пк у к р о з на че ла кон тра дик тор но сти по ступ ка, сло бод ног су диј ског уве ре ња, и сло - бод не оце не до ка за док се кон сен зу сна исти на из ра жа ва кроз на че ла зборно с т и с у ђе њ а, у че ш ћ а г р а ђа на у с у ђе њу, д в о с т е пе но с т и с у ђе њ а и ја в но с т и су ђе ња. Циљ сва ког кри вич ног по ступ ка је да се до ђе до нај ве ће мо гу ће из весности о чињеницама везаним за предмет кривич ног по ступ ка (лат. cau sa c r i mi n a li s), док с уд би на ок ри в љ е ног з а ви си од ис т и н и т о с т и з а к љу ча к а про це сних су бје ка та ко ји су у ши рем сми слу свр ха са мог по ступ ка. 3. Т Е О РИ Ј С КО П РА В Н И Е Л Е М ЕН Т И К РИ ВИ Ч НОГ ПО СТ У П К А По ш т о је д и но св е с т по је д и н ца по с т о ји к а о и з в о р мо г ућ но с т и с а зна њ а пу тем су бјек тив ног иде а ли зма ко га чи не те за, ан ти те за и син те за, а то са - зн ањ е може бит и ис т и н и т о и л и не и с т и н и т о, д и ја лект ик а фу н к ц и о н ис а њ а св ес т и у нет а је у к р ив и чн и пос т уп а к у ко ме у че с т ву ју т р и с у бје к т а, ко ја ч и не т е з у, а н т и т е з у и си н т е з у, к а ко би с е њи хо ви м с а деј с т в ом сма њи л а мо - г ућ но с т по г р е ш н и х з а к љу ча к а. Ра з л и к а и з ме ђу пој ма зна т и и пој ма би т и си гу ран уоп ште ни је од не ке ве ли ке ва жно сти осим та мо где Ја знам, тре ба да зна чи ја не мо гу да по гре шим. У суд ској дво ра ни, на при мер, сва ки све док би у сво јој из ја ви мо гао уме сто Ја знам да ка же Ја сам си гу ран. 29 И з гле да да к ри ви ч но (п р о це сно) п р а в о и ма св о је фи ло с о ф ско у т е м љ е њ е a p r i or i и a p oster ior i. А p r ior i у т емељ ењ е с е нем иновно св од и н а с азн ањ е и о т к ри в а њ е ис т и не од с т р а не љу д и. 30 А p o s t e r i o r i з аснов ано с т к риви ч ног (процесног) права своди се на једнаку поделу прав де по сле утвр ђе ног чи ње - н и ч ног с т а њ а. 31 Не мо г ућ но с т с а зна њ а а п с о л у т не ис т и не у к ри ви ч ном по - с т у п к у, п р е в а з и л а з и с е с в о ђ е њ е м н а м и н и м у м м о г у ћ н о с т и д о л а же њ а д о не и сти ни тих закљу ча ка од стра не про це сних су бје ка та кроз на че ло три пар - т и т н е п од ел е ул о г а. По ш т о по т п у н а р е г у л а р но с т н и где не пос т оји о си м 29 Lu d v ig Vit ge n š t ajn, O i z v e s n o s t i, No vi Sad 1988, 8. (sa ne mač kog pre veo B. Zec). 30 A n g è l e K r e m e r M a r i e t i ( К р ем р М ар иј ет и), L e s fo n d e m e n t s p h i l o s o p h i q u e s d u dro it pe nal Le Dro it en Procès, Jac qu es Che val li er (éd.), Pa ris 1983, Ibid. 929

8 Ми лош Р. Га лић, Кривични поступак за аспекта Фухтеовог субјективног... (стр ) к а о ви р т у е л н и с а д р ж ај св е с т и, 32 з а ко но да в а ц је п р о п и с а о п р о це сне ф о р ме ко је п р о це сн и с у бјек т и мо р а ју да ис п у не у к ри ви ч ном по с т у п к у к а ко би с е до шло до нај ве ће мо гу ће из ве сно сти и ка ко би се из бе гле гре шке и за блу де. Да кле о фор мал ној (или за кон ској) исти ни се го во ри он да ка да је про пи сом пред ви ђен ме тод за утвр ђи ва ње исти не ко јег се над ле жни ор ган мо ра прид р ж а в а т и. 33 К р ив и чн а п р оц ед ур а п р ед с т а в љ а р а ц и о н а л и з о в а н у ф о р м у ко ја про ис ти че из ло ги ке су бје ка та ко ји уче ству ју у њој, а ко ја је упо до бље - на на тај на чин, да да је нај и сти ни ти ји и нај пра вед ни ји мо гу ћи ре зул тат. К ри ви ч н и по с т у п а к је к риви чн и п р оце сно п р а в н и од но с ко ји с е з а сн и в а, те че и окон ча ва из ме ђу кри вич них про це сно прав них су бје ка та (су да и странка). 34 С а с т а н о в иш т а Ф и хт еов о г с убје к т и в н о г и д е а л и з м а, с в а к и с у бје к т до л а зи до с а зн а њ а п у т е м д и ја ле к т и ч ког по с т у п к а ко ји с е с а с т о ји од т е з е, ан ти те зе и син те зе, те су на ши рем пла ну у скла ду са ти ме по де ље не уло ге у кри вич ном по ступ ку. По што у са мом по ступ ку ну жно уче ству је ви ше субје к а т а, б и ћ е п р о ц е д у р е је п о с т а в љ е н о т а ко д а с в а к и од њи х у з м е у л о г у јед ног е ле мен т а. Те з а, а н т и т е з а и си н т е з а с у по де љ е не и з ме ђу оп т у ж б е, одбра не и су да као три су бјек та по ступ ка ко ји пу тем кон сен зу са до ла зе до ис т и не о п р ед ме т у по с т у п к а. 35 При ме ном кон с ен зу сне т е о ри је ис т и не, ис ход процедуре се не пре ју ди ци ра, већ ре зул та ти за ви се од чи ње ни ца ко је су бјекти по ступ ка уно се у фор му лу за кљу чи ва ња. Сам по сту пак у ње го вом он то - ло шком сми слу је не у трал ног ка рак те ра. Иа ко је у својој структури догмат - ск и од р е ђ ен, јед ино т ак а в, к риви чн и по с т у п а к мо же до в е с т и до п р а ви л не п ри ме не ма т е ри ја л ног п ра ва а у ш и рем см и сл у и до п ра вде. Неп роменљивос т п р о це д у р е о б е з б е ђу је јед на ко с т г р а ђа на п р ед з а ко ном и п р ед с т а в љ а г а р а н- цију претпостав ке не ви но сти. Кри вич ни по сту пак је непроменљива формула у ко ју су бјек ти по ступ ка уно се про мен љи ве чи ни о це (на при мер ма те рија л не до к а з е, и з ја в е св е до к а и тд.) ко ји з а р е з ул т ат и ма ју п р а ви л н у п ри ме н у м а т е ри ја л ног п р ав а и о б е зб еђују п р оцед ур а лн у п р а вд у. У д ијале кт и чком си сте му са зна ња са мог по ступ ка уло га оп ту жбе и од бра не сво ди се на ствара ње условa за са зна ње судa о c aus a c r i mi n a li s. С у бјек т и по с т у п к а де л у ју је д и н с т в е но, к а о а п с о л у т на не у с ло в љ е на св е с т, у ко јој св а к и д и ја лек т и ч к и 32 Д р а г а н М и т р о в и ћ, Н а у ч н о ф ил оз о фс к а з ас н ов ан о с т и зв ес н ос т и О пра ву изаб р а н и е с е ји, Бе о град 2017 а, Дра ган Мил ков, Управ но пра во II, Но ви Сад 2012, Mo m č i lo G r u b a č, K r i v i č n o p r o c e s n o p r a v o, Be o grad 2015, Те з а, а н т и т е з а и с и н т е з а с у т р и е л ем е нт а, п о з и т и в н о г, н е г а т и в н о г и н е у т р а л н о г к а р а к т е р а. До и с т и н е о п р ед м е т у к р и в и ч н о г п о с т у п к а с е д о л а з и и л и ко н с е н з у с о м с в а т р и еле мен та (на при мер, при зна њем оп ту же ног), или ве ћи ном од два еле мен та (на при мер, сагла сно шћу су да и од бра не да је окри вље ни не вин). По што је суд еле мент не у трал ног ка ракт е р а т о ко м п о с т у п к а, п о з а в р ш е т к у с у ђ е њ а, с у д п о к л а њ а с в о ј у в е р у т е з и и л и а н т и т е з и ( у с в о м ч и с т о м о б л и к у о в а к а в н а ч и н с уђ ењ а е гз ис т ир а у а к уз ат о рн о м п ос т у пк у) ч им е д в а еле мен та пре вла да ва ју онај тре ћи ко ји оста је у ма њи ни. 930

9 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 е ле ме н т би в а по де љ е н и змеђу т ри с т р ане. И з међу ов а д в а поглед а ле бд и еви ден ци ја: ако они са да тре ба да се кон стру и шу r e a li t e r, он да се упра во мо ра ју кон стру и са ти као леб де ћи од а до б, и опет од б до а, и са свим ис црпљу ју ћи обо је, да кле, опет леб де ћи из ме ђу овог дво стру ког леб де ња Tеза У Ф и х т е о в ом с у бјек т и в ном и де а л и зм у, т е з а п р ед с т а в љ а п р ви е ле мен т, који је позит и вног к а р а к т е р а ол и чен у с а мо спо зн а ји с у бјек т а о с е би. То је к в ал ит ат и вн и ч ин ил а ц неп р оменљив е п ри р о де ко ји с е у в ек и з р а ж а в а к а о Ја. По сма т ра ју ћ и би ће к ри ви ч не п р о це д у р е и з у гла Ф и х т е о в ог с у бјек т и в ног иде а ли зма, и уло гу про це сних субјекaта у њој, чи ни се да је пр ви еле мент ко ји с т о ји на по че т к у св а ког по с т у п к а оп т у ж ба, од но сно у в е р е њ е т у ж и о ца да је оп ту же ни учи нио кри вич но де ло и да је крив за учи ње но де ло. Ме ђутим, оп ту жби као ини ци јал ном ак ту, прет хо ди је дан дру ги став, а то је претпо став ка не ви но сти окри вље ног уста но вље на уста вом и законом, коју тужи лац мо ра да по би ја сво јим рад ња ма. Услед те чи ње ни це до ла зи мо до закључ ка да од бра на, ко ја се у сво јој он то ло шкој ди мен зи ји са сто ји од не вино сти оп ту же ног пред ста вља тезу. Пошто пред ста вља те зу, од бра на је не - про мен љи ве при ро де и она се увек са сто ји од тврд ње да је оп ту же ни не вин. Ни са зна ње бра ни о ца да је оп ту же ни учи нио кри вич но де ло не ме ња иманент ну су шти ну од бра не, те је бра ни лац ду жан да увек под у пи ре ову тврдњу без об зи ра на сво је са зна ње о ca u sa cri mi na lis. На че ло три пар тит не по - деле уло га је ди но до во ди до нај о бјек тив ни је мо гу ће исти не и пра вил не приме не з а ко на, т е би св ако одс т упањ е од ов ог начела в од ило нез акон ит ос т има и не п р ави лнос т и м а у по с т у п к у. У а н а х р о ном и н к ви зи т о р ном по с т у п к у у ко ме је по стојала дерогација овог начела, односно сва три елемента кри вичног по с т у п к а би л а с у с је д и њ е н а у јед ном е ле ме н т у (с у д у), до л а зи ло је до а р би т р е р но с т и и до не п р а в ед н и х п р е с у да ко је с у би ле по с ле д и ца по г р е ш не п р о це д у р е з а к љу ч и в а њ а. Сл икови т п ри ме р значаја ов ог начела, у моде рн и м мешовитим кривич ним по ступ ци ма, у ко ји ма се суд води принци пом утвр - ђив а њ а ис т и не, п р ед с т а в љ а сит уац ија, к ад а н и п ри зн а њ е оп т у же ног д а је у ч и н ио к ри ви ч но де ло н и је до в ољ но да би с е до не ла о с у ђујућ а п р ес у да, в ећ суд мо ра и да ље да утвр ди исти ну о c a u sa c r i mi n a li s. 37 У слу ча ју при зна ња 36 J. G. Fih te, Н а ж а л о с т у к р и в и ч н о м п р о ц е с н о м п р а в у С р б и ј е, н а ч е л о у т в р ђ и в а њ а и с т и н е од с т р а н е с у д а је г о т о в о п о т п у н о п о т и с н у т о ус л ед в е ш т ач ко г п о к у ш а ја д а к р и в и ч н и п о с т у п а к п р е у з м е с в е в и ш е и н с т и т у т а и з а н г л о с а к с о н с ко г п р а в н о г с и с т е м а. О в о н ас и лн о с ађ ењ е и н с т и т у т а, н а ко је н и с у н а в и к л е н аш е с уд ије, б р ан и о ц и, и т у ж и о ц и, д о в е л о је д о б р ој н и х про бле ма у прак си. Вид. Сне жа на Бр кић, Кри тич ки осврт на уре ђе ње ис тра ге у ЗКП Срби је го ди не Збор ник ра до ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду 2 (2015),

10 Ми лош Р. Га лић, Кривични поступак за аспекта Фухтеовог субјективног... (стр ) оп т у же ног, а к а да не по с т о ји до в о љ а н б р ој ма т е ри ја л н и х до к а з а да по т к р е - пе ње го ву тврд њу, сам суд на од ре ђе ни на чин по ку ша ва да сво јом ак тив ношћу на до ме сти од бра ну, ка ко би се до след но из ве ла фор ма би ћа кри вич ног п о с т у п к а ко ја д ов од и д о и с т ин ит о г з а к љу ч к а. 38 Уко ли ко утвр ди да је оп ту же ни не вин, суд ће до не ти осло ба ђа ју ћу пре су ду упр кос ње го вом призна њу. Не до с т а ц и а к у з а т о р ног к ри ви ч ног по с т у п к а оч и глед н и с у у ов ој сит у ац ији, је р т ада суд доноси о суђујућу п р есуд у б е з у п уш т ањ а у у т в рђив ањ е ис т и не о п р ед ме т у по с т у п к а. 39 Из на ве де ног про из ла зи да је функ ци ја одбра не у про це ду ри, да увек чи ни све што мо же да до ка же не ви ност оп ту женог и опо врг не до ка зе ту жи о ца. Услед то га, у прак си се бра ни лац че сто су о ча ва са мо рал ном ди ле мом, ко ју око ли на по ста вља пред ње га, а то је да л и би с е п ри х в а т ио од б р а не у ч и н и л а ц а т е ш к и х к рив и чн и х дел а у кол ико по у зда но зна да је ње гов кли јент крив? По зи ти ван од го вор на ово пи та ње је је д и н и мо г у ћ и, и з р а з ло г а ш т о је у ло г а б р а н и о ц а у к р и в и ч ном по с т у п к у по с т а в љ е н а т ако, д а њ ег ов а а кт и вно с т, и с адејс т в о с а о с т ал и м п р оцесн и м су бјек ти ма до при но си са знању истине о предмету поступка и исправне приме не за ко на на оп ту же ног. По сто ја ње ва ља не од бра не је га ран ци ја за ко нит о с т и по с т у п к а, а мо р а л но с т б р а н и о ц а 40 не у пит на. Адво кат тре ба да у од но си м а с а з а с т у п н и ком с уп р о тне с т р а н ке, с у д ом и д ру г и м о р г а н и м а и ор га ни за ци ја ма, на сту па као део ускла ђе ног струч ног ти ма. 41 С а р а з ло г ом се на ме ће пи та ње, ка кав би то кри вич ни по сту пак био у ко ме би бра ни лац, по што са зна од свог кли јен та да је овај крив, чи нио све да кли јент бу де опту жен? У том слу ча ју бра ни лац и ту жи лац би би ли истог ста ва, а то је да је оп т у же н и к ри в, ч и ме би до ш ло до де р о г а ц и је н а че л а т рип а рт и тне поделе уло га, а син те за, од но сно сазнање суда о предмету поступка би било погре - шно, што би до ве ло до не пра вед не пре су де и кр ше ња људ ских пра ва оп туже ног. То би да љ е в о д и ло у к идању ов ак в е п р е с у де од с т р а не д ру г о с т е пе ног су да, или пак мо гу ћем осло бо ђе њу оп ту же ног из раз ло га што је био под вргн у т не з а ко н и т ом по с т у п к у, иако на п риме р, пос т оје о бјект и вн и док ази да је учи нио кри вич но де ло. Овај случај деро га ци је је сли чан оном у ин кви зитор ном по ступ ку, где су све три уло ге спо је не у јед ном су бјек ту и где не ма на че л а кон т р а д и к т о р но с т и. Од б р а на ко ја с е с а с т о ји од ч и њ е њ а св е г а ш т о је у мо ћ и б р а н и о ца да од б р а н и оп т у же ног, до в о д и до п р а в ед н и х и з а ко н и т и х 38 О утвр ђи ва њу исти не од стра не су да у ме шо ви том кри вич ном по ступ ку, Вид. Воји слав Ђур ђић, Мар ко Трај ко вић, О исти ни у кри вич ном по ступ ку Збор ник ра до ва Прав - ног фа кул те та у Ни шу, бр. 65 (2013), О в о је је д а н од н е д о с т а т а к а а к у з а т о р н о г п о с т у п к а, ус л ед п о с т о ја њ а м о г у ћ н о с т и д а н е в и н а л и ц а п р и з н а ј у п р ед с у д о м д а с у и з в р ш и л а к р и в и ч н о д е л о к а ко б и с п а с и л а к а з н е н е - ка дру га ли ца. Ова си ту а ци ја ни је не за ми сли ва, на при мер, да родитeљ при зна уме сто де - те та да је учи нио кри вич но де ло ка ко би га спа сао ка зне. 40 На рав но, уко ли ко је у скла ду са за ко ном. 41 Ko deks pro fe si o nal ne eti ke advo ka ta, Slu žbe ni gla snik RS, br. 27/2012, član 32, stav

11 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 пре су да, би ло да су оне осло ба ђа ју ће, би ло да су осу ђу ју ће. Сва ки кри вич ни по с т у па к б е з по с т о ја њ а в а љ а не од бр а не би био не з а ко н и т, а п р е с у да до не т а у том по ступ ку, без об зи ра на кри ви цу учи ни о ца би би ла не пра вед на, и услед т ог а би мо р а ла би т и у к и н ут а. Пос т ојањ е бр ан иоца, и њ ег ов е а кт и вне улог е, да је ле ги ти ми тет по сто ја њу ту жи о ца и ње го ве оп ту жбе, у си сте ми ма у ко - ји ма ва жи прин цип вла да ви не пра ва А н т и т е з а Ан ти те за је не га тив ни еле мент ко ји не ги ра те зу у су бјек тив но иде а лис т и ч кој д и ја лек т и ц и з а к љу ч и в а њ а, ко ји је у к ри ви ч ном по с т у п к у ол и чен у оп т у ж би. З а да т а к св а ког т уж иоца је да опов ргне п р е т пос т а вк у не вино с т и и да до ка же да је оп ту же ни учи нио кри вич но де ло и да је крив за то. При ро да а н т ит е з е је к в а н т и т а т и в ног к а р а к т е р а. О н а је з а п р а в о в е ћ ф о р м и р а н с т а в ту жи о ца о то ме да је учи ни лац учи нио кри вич но де ло и да је крив, али став ко ји је п р о мен љи ве п ри р о де. 42 А н т и т е з а је з а т у ж и о ца о бјект и в на ч ињ ен и ца ко ју је са знао пу тем су бјек тив ног иде а ли зма. Циљ кривч ног по ступ ка је да с е до ђ е до ис т ине о к риви чном дел у које с е десило. А нт ит е з а п р едс т а в љ а уве ре ње ту жи о ца, да је окри вље ни за и ста учи нио кри вич но де ло и да је крив. Њој као објектив ној чињеници претходи синтетички елемент ко ји ју је објект из ов а о, ол иче н у п р е т ход ном ис т р а ж ном по с т у п к у у ко ме т у ж и л а ц опе т кроз ди ја лек тич ку фор му су бјек тив но иде а ли стич ког са зна ња (те за, ан тит е з а, си н т е з а) до л а зи до з а к љу ч к а о c a u sa c r i mi n a li s, али за кључ ка ко ји је ма њег сте пе на уве ре ња. Ан ти те за је објек тив на чи ње ни ца за ту жи о ца, одно сно она је објек тив на (у све сти ту жи о ца) на том ни воу. Ка да се пре не се у к ри ви ч н и по с т у па к, а н т и т е з а н и је ви ше о бјек т и в на ч и њ е н и ца, в ећ е ле мен т не га тив ног карактера, који негира тезу, како би сада суд дошао до објектив - не ч и њ е н и це, од но сно ис т и не (си н т е з а). И а ко си н т е т и ч ког по р е к л а, на с ле - де ћем н и в оу ( у к ри ви ч ном пос т у пк у), а нт ит е з а по с т а је фи г у ра т и в но р е че но слу га син те зе (су да). Да би сте као при бли жну исти ну о то ме да ли је окрив љ е н и у ч и н ио к ри ви ч но де ло и п р о т и в њ е г а по д и г а о оп т уж н и а к т, т уж и ла ц мо ра да стек не од ре ђе ни сте пен са зна ња о то ме. Он то не мо же сам, јер је ње го ва свест о кри вич ном де лу, као по је дин ца, нај не и зве сни ја и нај скло нија пог р еш ном з ак љу чк у (н а ш т а с е у а к уз ат о рном пос т у пк у н ије о б р ат и л а по себ на па ж ња!), већ мо ра да до би је кон сен зу сн и си н т е т и ч к и за к љу ча к ко ји му мо же обез бе ди ти са мо по сто ја ње сва три еле мен та су бјек тив ног иде а ли- 42 А н т и т е з а (о п т у ж б а) је п р о м е н љи в е п р и р о д е и з р а з л о г а ш т о т у ж и л а ц м о же од у с т а - ти од оп ту жбе у ком слу ча ју суд до но си од би ја ју ћу пре су ду. У овом слу ча ју, ту жи лац се при кла ња од бра ни чи ме се окон ча ва ег зи стен ци ја кри вич ног по ступ ка, За раз ли ку од ан - ти те зе, те за (од бра на) је не про мен љи ва, и увек са сто ји од тврд ње да је оп ту же ни не вин. 933

12 Ми лош Р. Га лић, Кривични поступак за аспекта Фухтеовог субјективног... (стр ) с т и ч ког с а зна њ а 43 по де ље ног на три су бјек та у скла ду са на че лом три парт и т не по де ле уло г а. 44 А н т и т е з а је е ле мен т не г а т и в ног к ара кт ера у бићу к ривич ног по ступ ка, али је ње но по ре кло син те тич ко, јер је она ре зул тат од нос н о з ак ључ а к и ст р аж н о г п ос т у пк а д о ко г а с у п р о ц е с н и с у бје к т и д о ш л и. Д ру г и м р е ч и м а, д о к а з и у и с т р а з и (и з у з е в н е по но в љи в и х д о к а з а ко је би из во дио судија за прет ход ни по сту пак) не мо гу би ти изједначени са доказима у пра вом про це сном сми слу ре чи, ка кви се из во де на глав ном пре тре су. О н и би т р е ба ло да с л у же с а мо ја в ном т у ж и о ц у з а од л у к у о под но ше њу опту жни це, и у дру ге свр хе се не би тре ба ли ко ри сти ти. 45 С ход н о л о г и ц и а к у з а т о р ног по с т у п к а, да би с уд до не о п р а в ед н у п р е с у д у, п р о це сне с т р а не, од бра на и оп ту жба би тре ба ло да рас по ла жу јед на ким сред стви ма за до кази в а ње сво ји х с т а во в а. О не у к ри ви ч ном по с т у п к у и ма ју мо г ућ но с т јед на ког ко ри шће ња ин сти ту та, односно једнакост оружја у виду, жалбе или мо - гућности прикупљања доказа итд. Међутим пракса је показала да су супрот - ста вље не стра не рет ко јед на ке, из раз ло га јер на стра ни ту жи ла штва сто ји др жа ва са свим сво јим ре сур си ма и сред стви ма, док на стра ни од бра не че сто сто ји стра на без ика квих ре сур са и сред ста ва или пак стра на ко ја их има и више од д р ж а вн и х орг ана, 46 т е п р е тпос т а вк а о једнакос т и с т рана о с т аје у т о - п ија. Начело т рипа рт и тне поделе улог а у а к у з а т ор ном к ри ви ч ном по с т у п к у по в р е ђе но је и и н с т и т у т ом т у ж и л ач ке ис т р а г е, је р с е си н т е т и ч к и е ле мен т ко ји би тре ба ло да бу де про из вод су да, ста вља на стра ну ту жи ла штва. Суд је тај ко ји да је ле ги ти ми тет постојању од брани и оптужби као двема супро - с т ав љ е н и м с т р а на ма. Да в а њ ем с у д и ј ск и х (си н т е т и ч к и х ов л аш ћењ а) која с е с ас т о је од ра д њи до но ше њ а од л у к а, до во д и до к р ше њ а фор ме з а к љу ч и в а њ а, и као по сле ди цу има кр ше ње људ ских пра ва у кри вич ном по ступ ку Ус л ед ов е ч и њ е н и ц е, п о с т о ја њ е и с т р а ж н и х с у д и ја ко је с у п о с т о ја л е д о и з м е н а ЗК П Ре п у б л и ке С р би је г о д и н е, би ло је од в е л и ке ко р и с т и п р и с а з н а њу и с т и н е о к р и в и ч ном де лу у та да шњем прет кри вич ном по ступ ку. Уки да њем ис тра жних судија и увођењем суди ја за прет ход ни по сту пак, по ку шај је да се на до ме сте ло ше стра не ан гло сак сон ских ин сти ту та у на шем прав ном по рет ку. 44 Ус л е д т о г а, ј е д и н о с у р е л е в а н тн и д ок аз и к ој и с у п ос л ед иц а н ач ел а т р ип а рт и тн е п о д е л е у л о г а ч и ја је п о з и т и в н о п р а в н а е м а н а ц и ја н а ч е л о ко н т р а д и к т о р н о с т и. 45 С. Бр кић, Та ко ђ е, јед н а од з а б л у д а а к у з а т о р н о г п о с т у п к а је д а ћ е т у ж и л а ц у ко л и ко п р о н а ђ е до ка зе ко ји иду у при лог од бра ни, до ста ви ти те до ка зе су прот ној стра ни, а на сво ју ште ту. Н а и м е, ко н к р е т н а п о с л е д и ц а з а н е м а р и в а њ а с у бје к т и в н о с т и од с т р а н е з а ко н о д а в ц а с е в и д и н а о в о м п р им ер у. О с т а је о т в о р е н о в е л и ко п и т а њ е, д а л и ћ е ја в н и т уж ил а ц з ар а д з аш т ит е објек тив не за ко ни то сти у по од маклом поступку, до ста ви ти до ка зе ко ји иду у при лог од бран и и т и м е д о в е с т и с е б е у н е з г од н у с и т у а ц и ј у. О н е г а т и в н и м с т р а н а м а у в о ђ е њ а е л е м е н а т а аку за тор ног по ступ ка у кри вич но про це сно пра во Ср би је Вид. С. Бр кић, Наиме ради се у давању тужилаштву као пристрасној страни у истражном поступ - ку и на глав ном пре тре су, број них по при ро ди суд ских овла шће ња, као што су опор ту ни тет кри вичног гоњења, или закључивање споразума о при зна њу кри вич ног де ла у ко ме се уло - га су да сво ди на ми ни мум. 934

13 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/ Си н т е з а Суд (у сми слу исказа) представља закљу чак су бјек та о од ре ђе ној ка - р а кт ерис т иц и неке ч ињ ен ице. У филос офији, с уд к а о з ак љу ч а к и л и иск а з мо же би ти уте ме љен је ди но од стра не су бјек та, и он мо же би ти та чан или по г р е ша н, у од но с у на о бјек т и в н у с т в а р но с т. Ис т и н и т о с т си н т е з е с а зна њ а од с т р ане с уд а к а о т р еће г е леме нт а д ијале к т и ке с у бје к т и в ног и де а л и зм а, обез беђује се пре вил но шћу про це ду ре. Про це ду ра је једино исправ но средс т во п рав а. 48 Пр есуда, к а о к руна к риви чног пос т у пк а п р едс т ав љ а р езулт ат, ко ји зависи од чи ни ла ца ко је су про це сни су бјек ти уне ли у фор му лу проце - ду ре. Су ди ји на свест, као син те тич ки еле мент, не у трал ног ка рак те ра, фор - ми ра се на осно ву прет по став ке не ви но сти на стра ни од бра не, ко ју бра ни лац сво јим рад ња ма по ку ша ва да са чу ва (те зе), и оп ту жбе (ан ти те зе), ко јом туж и л а ц по к у ша в а да опо в рг не не ви но с т оп т у же ног. По с т а в љ а с е п и т а њ е, да ли су ди ја до ла зи до ис прав ни јег за кључ ка у слу ча ју да по сту па па сив но и на кра ју по ступ ка са мо од лу чи о ка зни (као у аку за тор ном по ступ ку) и да л и у с л у ча ју њ е г о вог а к т и в ног де ло в а њ а у т о к у по с т у п к а, он мо же з а д р ж а т и св о ју не у т р а л но с т ( у ме шо ви т ом по с т у п к у)? У а к у з а т о р ном по с т у п к у, п ри су бјек тив ном иде а ли стич ком за кљу чи ва њу, од бра на и опту жба представљају кван ти тет (Не ја) за по је ди нач ну свест (Ја, ква ли тет) су ди је, 49 те и одл у к а з а ви си од т ог а који к в а нт ит е т п р ет еже. У ов ом с л уча ју, с уд и јина св е с т слу жи као пу ки про стор у ко ме се фор ми ра од лу ка у ко рист ја че стра не, без уно ше ња ко ректив ног син те тич ког еле мен та у по сту пак у случају си ту ације д а п р ед ме т к ри ви ч ног по с т у п к а н и је до в о љ но р а св е тљ е н. Уло г а с у д и је сво ди се на то да по сма тра чи ње ни це и до ка зе ко је из во де про це сни су бјекти, а ње го ва свест слу жи као про стор у ко ме се во ди бит ка из ме ђу оп ту жбе и од бра не. У ши рем сми слу, до ла зи мо до за кључ ка да аку за тор ни по сту пак не ма си н т е зу к а о не з а о би лаз а н е лемен т у т рипарт и тној подел и уло г а у бићу к ри ви ч ног по с т у п к а, т е је с т о г а и не п р а в е да н. 50 Пред ност мо дер ног ме шови т ог к ри ви ч ног по с т у па к а, огле да с е у ч и њ е н и ц и, да си н т е з а, к а о не у т р а - л а н, не п ри с т р а с а н и не з а ви с а н е ле ме н т и м а а к т и в н у у ло г у, и п р едс т а в љ а кор ек т и в оп т у ж би и од бр ан и, које с у по п рир од и с т в ари п рис т р асне а чес т о 48 Д р аг а н М ит р ов и ћ, З аш т о н е п ос т оји п р оц е д у р а л н а п р а в д а О пра ву иза бра ни е с е ји, Бе о град 2017 b, З а р а з л и к у од м е ш о в и т о г к р и в и ч н о г п о с т у п к а у ко м е је од б р а н а (т е з а) к в а л и т а т и в - н о г к а р а к т е р а. Ус л ед т о г а м е ш о в и т и к р и в и ч н и п о с т у п а к д о с л ед н о и з в о д и п р а в и л н у ф о р м у л о г и ч ко г з а к љу ч и в а њ а. 50 В о д е ћ и с е л о г и ко м а к у з а т о р н о г п о с т у п к а, д о п р а в д е б и с е м о г л о д о ћ и је д и н о у ко - ли ко се до го ди да ту жи лац и бра ни лац бу ду ли ца са истим спо соб но сти ма што се мо же д о г о д и т и с а мо ad hoc. С м а т р а мо д а је н е д о п у с т и в о в р ед н о с т к а о ш т о је п р а в д а п р е п у ш т а т и с л у ч а ј у. 935

14 Ми лош Р. Га лић, Кривични поступак за аспекта Фухтеовог субјективног... (стр ) и не јед на ке. 51 А к т и в на уло г а к в а л и т а т и в ног си н т е т и ч ког е ле мен т а је не о п- ход на и з р а з ло г а фа к т и ч ке р а з л и ке у спо с о б но с т и ма т у ж и о ца и б р а н и о ца. Ка ко би се до био пра ви лан ре зул тат, суд мо ра да има овла шће ње да де лу је к а о ко р е к т и в у с л у ч а ју д а с у с у п р о с т а в њ е не с т р а не оч и глед но не јед н а ке, би ло у по гле д у с р ед с т а в а и мо г ућ но с т и, би ло у по гле д у пси хо фи зи ч к и х спо с о бнос т и. 52 Дајућ и лег ит им ит е т једна д руг ој, т ри с т ране бић а к риви чног по ступ ка де лу ју као три кљу ча ко ја би тре ба ло да за јед но от кљу ча ју јед ну бра ву оли че ну у исти ни о c a u sa c r i mi n a li s. Ис т и н а о п р ед ме т у к ри ви ч ног по ступ ка фор ми ра се у све сти су ди је, а у сло же ни јим кри вич ним пред ме - т и ма у ск л а д у с а кон с ен з у сном ис т и ном, у св е с т и ви ше с у д и ја ко је од л у ч у- ју к а о в е ће. Тр а н сцен ден т а л н и д ис к у р с к ри ви ч ног по с т у п к а п р ед с т а в љ а ју д в а су п р о с т а в љ е на на че ла, на че ло е фи к а сно с т и и на че ло ис т и не. Сло же но с т и в а ж но с т п р ед ме т а по с т у пк а п р едс т ав љ а к рит ерију м који одр еђује д а л и ће на стра ни син те тич ког еле мен та су ди ти су ди ја по је ди нац или пак ве ће, од но сно д а л и ће п р е в а г у доби т и н ачело е фик аснос т и и л и н ачело ис т ине. R a t io le g i s по в е р а в а њ а фу н к ц и о на л не на д ле ж но с т и с уд ском в е ћу и ма св о је у т е ме љ е њ е у кон с ен з у сној ис т и н и ко ја је у м но з а сно в а на. 53 И з на в е де ног с ле д и да је с а с т а но ви ш т а кон с ен з у сне т е о ри је ис т и не к ри ви ч н и по с т у па к н и ш т а д ру г о до р а ц и о на л н и д ис к у р с ко ји т р е ба да до в е де до п р о це д у р а л не п р а в де. 4. УМЕ СТО ЗА КЉУЧ КА ПРО ЦЕ ДУ РАЛ НА ПРАВ ДА КАО ЦИЉ КРИ ВИЧ НОГ ПО СТУП КА Циљ сва ке прав не про це ду ре са сто ји се у пра вил ној при ме ни ма те рија л ног п р а в а, од но сно по де л и п р а в а и о ба в е з а и з ме ђу п р а вн и х с убјек ат а у скла ду са ма те ри јал ним за ко ни ма, чи ме се у ши рем сми слу до ла зи и до п р а в де. Д а би с е п р а в д а о с т в а ри в а л а, не о п ход но је пос т ојањ е одр еђ ен и х по с т у па к а. 54 Јед на ко с т г ра ђа на п р ед з а ко ном ус ло в љ а в а да св а к и к ри ви ч н и 51 Уп р а в о је н е п р и с т р а с н о с т с у д а, у з п о с т о ја њ е о п т у ж б е и од б р а н е н ај в е ћ и г а р а н т д а ће се до ћи до пра вил ног за кључ ка, јер до ла зи до пра вил не рав но те же из ме ђу сва три проце сна су бјек та, ко ји је дан дру гог огра ни ча ва ју и ука зу ју је дан дру гом на гре шке. 52 Н а и м е р а д и с е о т о м е д а је в р л о м о г у ћ е д а т у ж и л а ц бу д е и н т е л и г е н т н и ји и л и о б р а - зо ва ни ји од бра ни о ца, или пак бра ни лац од ту жи о ца, услед че га се ток по ступ ка по ступ ка мо же окре ну ти у пот пу но су прот ном сме ру. Да би се зна чај ова квих фак тич ких раз ли ка, ко је с у н е м и н о в н е, у м а њи л е, н е о п ход н о је д а с у д и ја и м а ко р е к т и в н а о в л а ш ћ е њ а у с в о ји м р у к а м а. 53 О ум ној засно ва но сти апо диктичке изве сно сти, од но сно исти не Вид. То ма Жи ва - но вић, С и с т е м с и н т е т и ч ке ф и л о з о ф и је п р а в а I I I, Бе о град 1959, Или ја Јо ва нов, О т фр и д Хе ф е: Пр а в д а, Ф и л о з о ф с к и у в о д З б о р н и к р а д о в а Пр а в н о г фа кул те та у Но вом Са ду 2 (2014),