ВЕ ЛИ КИ РАТ, ВИ ДОВ ДАН СКА ЕТИ КА, П А М Ћ Е ЊЕ

Transkript

1 ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 94(497.11) 1914/1918 UDC UDC 130.2(497.11) DOI: /ZMSDN S ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ВЕ ЛИ КИ РАТ, ВИ ДОВ ДАН СКА ЕТИ КА, П А М Ћ Е ЊЕ БО ГО ЉУ Б Ш И ЈА КО ВИ Ћ Ун и в е р з и т е т у Б е о г р а д у, П р а в о с л а в н и б о г о с лов ск и ф а к у л т е т М и је Ко в а че в и ћ а 11Б, Б е о г р а д, С р би ја b si ja kov@g mail.com СА Ж Е ТА К: По л а з е ћ и од к ар а кт ериз ац ије с ав р еменос т и (дом инац ија сек то ра фи нан си ја и ви со ке тех но ло ги је, по ли ти зо ва ње еко но ми је, иде о ло - ш ка у по т ре ба к ул т у ре и кон т ро ла спо соб но с т и м и ш ље ња) и к ратке а нал изе екс п а н зи о н и зм а (по л и т и ч ког, еко ном ског, к у л т у р ног) уо ч и Ве л и ког р а т а, ау т ор де т а љн и је оп и су је д у ховн у сит уац ију п ред Вел ик и рат у фи лософији, књи жев но сти, умјет но сти, као и на ци о нал но -по ли тич ке про грам ске тек сто - ве и рат ну про па ганд ну пу бли ци сти ку ње мач ких ин те лек туалаца тог вре - мен а. Конт ин уит е т аус т р оуг а рске коло н и ја л не по л и т и ке п р е м а Б а л к а н у и Ср би ји к улм и н и р а у под с т р ек ив ању на п р ев ент и вн и р ат п р от и в Србије од с т ра не ел и та у Бе р л и н у и Бе ч у, ш то је ва ж но за п и та ње од г оворно с т и за рат, ко ји с е в о д и с кон к р е т н и м р а т н и м ц и љ е ви м а у ко ји м а с е огле д а ју у з р о ц и ра та. Ове рат не ели те хтје ле су да као узрок ра та про гла се Са ра јев ски атент а т, ко ји je ус т в а ри по л и т и ч к и а т ен т а т и т и р а но у би с т в о. О с ло б о д и л ач к и пок ре т демок ратске ом лад ине М лада Бо сна т ре ба по сма т ра т и и у евр оп ском кон тексту и као инспирисан српском традицијом култа Косова и Видовданске ети ке, која го во ри о жр тви као субли ма ци ји исто ри је и пра вед ном страд а њу к а о е ле мен т у и ден т и т е т а. Ис т о ри ј ско п а м ће њ е с у г е ри ше д а је ис т о - ри ј ск а од г о в о р но с т т р а н сг е не р а ц и ј ск а. Еп ске р а з м је р е с рп ског с т р а д а њ а у Ве л и ком ра т у до дат но су под с та к ле т е м у Ви дов да н ског Хра ма по за м и сл и И в а н а Ме ш т р о ви ћ а. Те ме љ е ов е з а м и с л и по љу љ а о је М и лош Ц р њ а н ск и и Лир иком Ит аке в рат ио Видовдан у неисц рпн у нар одн у снаг у в ажењ а. Зб ог ог р ом н и х в ој н и х и ц и ви л н и х с рп ск и х ж р т а в а у но ви јој ис т о ри ји по т р е б а д а с е ус по с т а ви ме мо ри ја л н а ус т а но в а С по мен Жр т в е и м а д а н а с з а с рп ск и на род иден ти тет ски и ег зи стен ци јал ни, етич ки и он то ло шки зна чај. КЉУЧ НЕ РИ ЈЕ ЧИ: Са вре ме ност, екс пан зи о ни зам, Ве ли ки рат, ду ховна сит уац и ја, И де је из 1914, и н т е лек т у а л ц и, Хаб збу р ш ка мо нар х ија, Срби ја, п р ев е н т и в н и р а т, од г о в о р но с т з а р а т, М л а д а Б о сн а, Ви д ов д а н ск а е т и к а, пам ће ње, жр тва, идентитет, историја, Видовдански Храм (Иван Мештро - вић), Ми лош Цр њан ски (Ли р и ка Ит а ке), Спо мен Жр тве

2 2 Д И ЈА Г НО ЗА ВРЕ М Е Н А Ис т о ри ја да ка ко н и је п у ко п ро т и ца ње вре ме на, па ча к н и исп уњенос т в р е менског т о к а не к а к ви м до г а ђа ји ма *. 1 Ис т о ри ј ск и до г а ђа ји од и г ра в а ју с е у в р е ме н у људ ске ег зи с т ен ц и је, ко је к а р а к т е ри ше ис п р е п ле т е но с т и интегрисаност вре мен ских хо ри зо на та про шло сти, садашњости и будућно сти. Ми из са да шњо сти ра зу ми је ва мо и ту ма чи мо прошлост, а поступц и у с адаш њ о с т и одр еђ ен и с у н аш и м ц иљ евим а у буд ућнос т и. А ко с у на ш и ис т о ри ј ск и ц и љ е ви мо т и ви с а н и и де а л и ма с ло б о де и п ра в де он да ми и на тај на чин у исто риј ску про ла зност уно си мо пер спек ти ву вјеч но - с т и. Јед на од од л и к а на ше с а в р е ме но с т и је и н си с т и ра њ е на п р о ла зно с т и т р е н у т к а и д и к т а т у ра б е зна чај но с т и до г а ђа њ а, ш т о з а п ра в о т р е ба да з а- ма гл и пе р спек т и ву вјеч но с т и. На ш у са в р е ме но с т к а ра к т ерише дом и на ц и ја у с ек т о ри ма фи на н си ја и ви со ке тех но ло г и је, ш то услов љава констан тно повећавање неједнакост и ме ђу љу ди ма и на ро ди ма. Еко ном ски оп ста нак и раз вој мно гих др жа ва зави си од ис п уњ а в а њ а по л и т и ч к и х ус ло в а (т о је по л и т изов ањ е економ ије), а по л ит и чк а с т а би л но с т и по л и т и ч ке с т ру к т у р е з авис е од економск и х ус т у п ак а и нв ес т ит орим а (т о је економ и з ов ањ е пол ит ике). Одиг р ав а с е ус по ста вља ње кон тро ле над глобалним ре сур си ма, над тр жи штем, фи нанси ја ма и ин фор ма ци ја ма. За одр жа ва ње ова квог ста ња ко ри сти се страт е г и ја ма с ов ног ме д и ј ског з а гл у п љи в а њ а и по л и т и ч ке де мо би л и з а ц и је; гло ба л н и и г ра ч и на ме ћу к ул т у р не мо де ле и по но в о з а о ш т ра в а ју с т а ри п р о блем и де о ло ш ке у по т р е б е к ул т у р е, на и ме у по т р е б е к ул т у р е у св р х у оп р а в д а в а њ а и ја ч а њ а д ом ин ац ије и зв а н по љ а к у л т у р е; п р ед у з и м а с е фра г мен т а ц и ја д ру ш т ва да се не би мог а о ар т и к у л и са т и ма сов н и ји по к ре т еко ном ског и к ул т у р ног опо ра в к а к а о о сно в а по л и т и ч ке с а мо с т а л но с т и. А к а дем ск а (и н т е лек т у а л на) љ е ви ца кон в е р т о в а ла с е у по с т мо де р н и з а м, м ул т и к ул т у ра л и за м, к ри т и ч к у т е о ри ју, на и ме у т е о риј ске с т ра т е г и је ко је све у свом фо ку су има ју кул т у ру а не еко но ми ју ко ја је то ли ко до ми нант на да је у с т ању да конс т руише к улт у рне обра сце по на ша њ а и да и х ко ри с т и з а ма н и п у ла ц и ју. Д ру ш т в е не на у ке су у бар д в о с т ру кој к ри зи: ис к у с т в о њи хо в е з лоупот р еб е од с т ране с т ру кт ура мо ћ и је и з о би л но и еви ден т но, а енорм н и на п ре да к п ри род н и х на у ка омо г у ћ ио је ови ма не са мо п ре у зима њ е т е ма д руш т в е н и м на у к а ма не г о и ве ћу вје р о дос т ојно с т. Људск и у м с е з а п ле о у б е с к рај не и н т е р п р е т а ц и је и (де)кон т ек с т уа л и з а ц и је, з а па о је у не са вла ди ву ин фор ми са ност и при вид зна ња. На дје лу је суп тил ни, ор велов ски то та ли та ри зам: контролише се сâмо мишљење као људска способ - ност, а да ви ше не по сто ји утвр ђе но ми шље ње оно је днев но про мјен љива ро ба; у флу ид се пре тва ра ју све ду хов не тач ке ослон ца, сви жи вот ни о р и је н т и р и, в р и јед но с т и и у вје р е њ а. С в а ко д н е в н о с а з н а је мо ш т а је с в е * Рад је на стао у окви ру про је ка та бр и , ко је фи нан си ра Ми ни стар ство п р ос в ет е, н а у ке и т е хн ол ош ко г р а зв оја Реп уб л ике С р б и је. Та ко ђ е, д је л о в и р а д а и з л о же н и су на научном скупу Млада Босна и идеја национал ног осло бо ђе ња на Фа кул те ту по ли тичких на у ка у Ба ња лу ци 24. но вем бра и на ме ђу на род ном на уч ном ску пу Пра во слав ни свет и Пр ви свет ски рат на Пра во слав ном бо го слов ском фа кул те ту у Бе о гра ду 6. де цем бра 2014.

3 по ста ло мо гу ће, али ко тре ба да нам од го во ри на пи та ње шта је све доп у с т и в о? О в о је в ладајуће и ов ладав ајуће и де о ло ш ко с т а њ е д у х а 1 у коjeм се п р ед у зи ма де кон с т ру к ц и ја и фи к ц и о на л и з а ц и ја ис т ори јске п р о ш лос т и и т р а д и ц и је к а о п р ед у с лов з а њихову фу н к ц и о н а л н у кон с т ру к ц и ју (т з в. ре ви зи ју). Још струч ни је ре че но: пред у зи ма се бру тално насиље и безочно ла га ње ра ди до ми на ци је и пљач ке. Као пред Пр ви свјет ски рат, у до ба ком п л е к с ног е кс п а н з и о н из м а, к ад а с у е в р опс ке з ем љ е з ап ос ијед ањ е м ко ло н и ја ус по с т а ви ле пол ит и чк у и еко ном ск у до м и н а ц и ју, ко ја је он да по к ри в а на и п ри к ри в а на њи хо в ом т о б о ж њ ом ц и ви л и з а т ор ском м и си јом (по чет ком 20. ви је ка европ ској екс пан зи ји по че ле су да сво јим пре тен зија ма кон к у ри ш у СА Д и Ја па н). На ц и ви л и з а т ор ск у м и си ју по зи в а ла с е и Ау с т р о у г а р ск а н а кон ш т о је по Б е рл и н ском кон г р е с у ок у п и р а л а Бо сну и Хер це го ви ну на 30 го ди на и по том је анек ти ра ла. ЕКС П А Н ЗИ О Н И ЗА М К АО У ВЕР Т И РА Е ксп а н з и о н из а м не с амо д а п р е тхо д и В е л и ком р а т у не г о н а њ е г а у зроч но д је л ује. У разн и м сферама ж ивота (пол ит ика, економ ија, к улт ура) екс па н зи о н и з а м 2 пос т аје феномен в р емена, вид љи в до дана с (паралеле и слич но сти с да на шњим ста њем оста вљам ов дје по стра ни). Еко ном с ка е кс п а н з и ја: Ра з ви је н и м ев р оп ск и м з е м љ а ма по т р е б но је тр жи ште за ви шак про из во да, а си ро ви не и хра на за соп стве ну ин дус т рију и с т ановн иш т в о. О не нас т оје да у в а не в р оп ск и м д р ж а в а ма до би ју т р г о ви н ске по в л а с т и це и мо но по ле. Н п р. у г о в о ри о на с е љ а в а њу да ју ен гле ским, фран цу ским или ње мач ким др жа вља ни ма у зе мља ма Ју жне Аме ри ке пра во ку по ви не земљишта, право слободне трговине под повољнијим услови ма не го што их има ју до ми цил ни др жа вља ни и пра во сло бодног вр ше ња вјер ских об ре да. У зе мља ма Ази је европ ске вла де су за сво је д рж ав љ ане и здејс т в ов але спец ија лн и по ло ж ај екс т е ри т о ри ја л но с т и ко ји и х и з у зи ма од ло к а л ног оп ш т ег п ра в а. У Осма н ском цар с т ву Ев р о п љ а н и и ма ју т р г о ви н ске, по р е ске, вје р ске и п ра в о с уд не б е не фи ц и је. Ра з ви јен је чи тав си стем га ран ти ја да би се шти ти ли при ви ле го ва ни ин те ре си, на и- ме да с е по в е ћ а и з в оз и з ев р оп ск и х д р ж а в а, а ус по с т а в љ а њ ем ко ло н и ја и к р оз по вољ не кон це си је да се орг ан изује експ лоат ац ија пољ оп рив редн и х и руд н и х б о г ат с т а в а у в а не в р оп ск и м д р ж а в а ма. То је ус ло ви ло ра з ви т а к с а о бра ћ ај н и х к а па ц и т е т а и и з в оз ев р оп ског к а п и т а ла на ра в но по в е ћ и м ка мат ним сто па ма. Фи нан сиј ска екс пан зи ја пра ће на је еко ном ским и по Не што ви ше о крат ко опи са ном ста њу ства ри пи сао сам у члан ку Фи ло со фи ја и теоло ги ја у кон тек сту са вре ме но сти, Срп ска те о ло ги ја у два де се том ве ку: Ис тра жи вач ки пробл е м и и ре з ул т а т и, књ. 15, Збор ник ра до ва на уч ног ску па (ПБФ Бе о град, 14. де цем бар 2013), прир. Б. Ши ја ко вић, Бе о град: Пра во слав ни бо го слов ски фа кул тет 2014, У да љем при ка зу осла њам се на до бар увид и пре глед ко ји да је Пјер Ре ну вен ( ), и с â м у ч е с н и к В е л и ко г р а т а и в ој н и и н в а л и д: P i e r r e Re n o u v i n, La Cri se eu ropéen ne et l a P r e m i è r e G u e r r e m o n d i a l e, Pa r i s: P r e s s e s u n i ve r si t a i r e s d e Fr a n c e ( , , ; [Pa ris]: A. Sa u ret 1972, pre face de Adrien Dan set te) = Evrop ska kri za i pr vi svjet ski rat, prev. N. Be rus, Za greb: Na pri jed 1965, на ро чи то стр

4 4 л и т и ч к и м п ри т и сц и ма и р е зул т у је ус по с т а в љ а њ ем по л и т и ч ког у т и ца ја и до м и на ц и је. Овај п ро цес п ра ћен је исе ља ва њем европ ског с та нов н и ш т ва ( Ев р о п у је од до на п у с т и ло око д в а де с т м ил иона с т ановн ик а). Еми гри ра углав ном си ро ма шно и ви тал но ста нов ни штво, што је за владе по ли тич ки и со ци јал но ко ри сно јер пред у пре ђу је не ми ре. Екс пан зија по ли тич ких идеја: Поли тич ки ли бе ра ли зам (пар ла мент а ри з а м, с ло б о да ш т а м пе, и нд ивид уа лна п рав а) у Ев р оп и поче тком 20. ви је к а п р ед с т а в љ а ц и ви л и з а ц и ј ск и с т а н дард. У в а не в р оп ск и м д р ж а в а ма по вр ш но се опо на ша п ри х ват ање л ибера л н и х на че ла, а л и се у п ра к си ова на че ла и з и г ра в а ју. Вјер ска екс п ан зи ја: Европ ске хри ш ћан ске кон фе си је на с то ја ле су да ор г а н и з о в а ном м и си јом раш ир е јев а нђељ е, на и ме ев р оп ск у х ри ш ћ а н ск у ц и ви л и з а ц и ју. И з в а н Ев р опе у п рви м г о д и н а м а 20. ви је к а д је ло в а ло је ше сна ест хи ља да ри мо ка то лич ких и осам хи ља да про те стант ских ми сио - на р а с ц и љ ем да в а не в р оп ско с т а нов н и ш т в о п р е о бр ат е не с амо у вјери не го у со ци јал ном и по ли тич ком па и при вред ном по на ша њу. Ово ци вил и з а ц и ј ско п ре о бра ћ а ње че с т о је п ред с т а в љ а ло п ре т ход н и ц у еко ном ског п р о до р а и п ри по моћ у колон из ов ању. Почет а к 20. вијек а к ар а кт ерише не спос обно с т Р имок ат ол и чке ц рк ве да се споразум ије с и нт елект уа лн и м и со ци јал ним ду хом вре ме на и да се при бли жи те жњама савременог друштва. Вјер ско бу ђе ње у Европи карактери сти ка је на ро чи то по чет ка рат - н и х не п ри ја т е љ с т а в а. Ин те лек т у а л на екс п ан з и ја: У фило со фи ји, к њи жев но с т и, л и ков ној и м у зи ч кој у мје тност и експанзија је м ного мања него ш то би се очек ивало, а л и п ри п ре ма мно го д у бље п ро мје не не го ш то се же љело. У годинама п ред Пр ви свје т ск и рат ис т о ри о г ра ф ск и ра д био je и з у зе т но п ло да н и по д и г н у т на ви ши на уч ни ни во у по гле ду уче но сти, спо соб но сти за си сте ма ти зац и ју и г е не ра л и з а ц и ју, ме т о д и ч ке са мо сви је с т и и к рит и чког д уха. Но рат је мно го то га пре ки нуо. Рас па лив ши ме ђу на ро ди ма осве то љу би вост и мр жњу, распа љу ју ћ и на ц и о на л н и по нос и иза зи ва ју ћ и осје ћа ње п ре зи ра и л и же ље за осве том, на мет нуо је [рат] ши ре њу на у ке нај гру бљу приси лу. Рат ни дух је де фо р ми сао до бар дио ин те ли ген цијâ и че - с т о о су д ио на ћу т а ње оне ко ји свој и де а л не п ри с т ра сно с т и н и су хт је л и ж р т в о в а т и т р е н у тн и м с т р ас т има. Ис т оричари с у чес т о би л и мо би л и с а н и у с л у ж бу п р о па г а н де. Те ж њ а з а ис т и ном и же ља да се схва ти гле ди ште дру гог би ле су од ба че не. То при мора ва ње би ло је по треб но да ка ко у на ци о нал ном ин те ре су, али је оно ис т о ри ча ру од у зи ма ло с ло б о д у м и с л и и не з а ви сно с т д у х а ко ји су по треб ни за ње го во дје ло. Ипак су по глед на ве ли ке до гађа је ко ји су по т р е са л и свије т и п р о блем и који су с е пос т ав љ ал и у по литичком, економском и соци јал ном жи во ту пру жа ли прили ку да се кроз чи ње ни це бо ље оци је не уза јам не ре ак ци је и да се бо ље п ро н и к не у не ке а спек т е ко лек т и в не пси хо ло г и је. Након кри зе, кад опет до ђу мир и спо кој ство, исто ри ча ри ће ши рим

5 5 о бра з о в а њ ем и б о г а т и ји м ис к у с т в ом би т и спо с о б н и ји да б о љ е сх в а т е п р о ш ло с т. 3 Рат је ра зо рио ин те лек ту ал ни жи вот, до нио жи вот не про бле ме суп р о т с т а в ље не д у хов ном ж ивот у, о си р о маш ио је и нт ел иг енц ију, пок ида о ме ђу на р од не кон т а к т е, оне мо г у ћ ио нор ма л н у ра з м је н у и н т е лек т у а л н и х т воревина, узро ко вао г у би так ж и во та на ро чи то нај м ла ђи х ин те лек т у а ла ца. Но, рат је до н ио но в е и м п ул с е на р о ч и т о з а п ри м и је њ е н у на у к у и и н сп и- ра ц и је з а у м је т н и ч ко с т в а ра ла ш т в о. Д У ХОВ Н А СИ Т У А Ц И ЈА П РЕД ВЕ Л И К И РАТ Свје т ск и б е с т с е ле р и на р ед н и х г о д и на би ла је к њи г а Нор ма на Ејн џе ла (Ralph Nor man An gell, ) Ве л и ка и л у з и ја, ко ја је убр зо пре ве де на на не ких 25 је зи ка (са мо у јед ној го ди ни на 15) 4. Ејн џел је убјеђи вао свјет ску пу бли ку да услед при вред не и фи нан сиј ске гло ба ли за ције до ра т а ви ше н и к а да не би т р е ба ло да до ђе, на и ме п рив р еде ев р опск и х з е ма љ а су т о л и ко ис п р е п ле т е не и и н т е г ри с а не да би рат и з а по бјед н и к а и ма о т а ко ве л и ке г у би т ке и био т о л и ко де с т ру к т и в а н да би био у з а л у да н (f u t i le), ш т о м и л и т а ри з а м ч и н и п р е в а зи ђе н и м ( је р не мо же да с л у ж и к а о с р ед с т в о рје ша в а њ а по л и т и ч к и х и еко ном ск и х п р о бле ма) 5. Рат је убр зо до ша о, п р в о ба л к а н ск и рат ови па онда свје тск и, Вел ик и. Ис т ов р емено, ње мач к и ко њи ч к и г е не ра л Ф ри д ри х фон Бе р н хар д и ( Fr ied r ich Adolf Julius von Ber nhar di, ) об ја вио је по ред дво том не књи ге О да наш ње м ра т у и в е о ма по п ула рн у к њиг у Њем ачка и с љедећ и ра т (ко ја је већ с љ е де ће г о д и не ш т а м па на у ше с т ом и з да њу, а од ма х по о б ја в љи в а њу пре ве де на је на фран цу ски и ен гле ски, да би у Ве ли кој Бри та ни ји већ и ма ла де в е т о и з да њ е) 6. На кон што је на чел но обра зло жио пра во и ду жност да се по ве де рат, Бер нхар ди је ус твр дио да је рат из ме ђу ве ли ких 3 P. Re no u vin, Evrop ska kri za i pr vi svjet ski rat, 1965, Ејн џел је у па ци фи стич ком ду ху об ја вио бу клет Е в р о п с к а о п т и ч к а и л у з и ја (E u r o p e s O pt ic a l I ll us i o n, Lon don: Simp kin, Mar shall, Ha mil ton, Kent & Co. 1909), ко ји је у а п ри л у сље де ће г о д и не п ре ра ђен об ја вио к а о к њи г у Ве л и ка и л у з и ја (The Gre at Il lu sion: A Study o f t h e Rel at i o n o f Mi li t a r y Po w e r i n Na t i o n s t o t h e i r E c o n o m i c a n d S oc i a l Ad v a nt age, Lon don: Wi l l i a m He i n e m a n n 1910); ус л и је д и л а с у и з д а њ а : ју н 1910, но в е м б а р 1910, ја н у а р 1911, а п р и л 1911, мај два пут, јул 1911, но вем бар 1911, ја ну ар 1912, април 1912, сеп тем бар 1912, ок тобар 1912, но вем бар 1912, итд., док је упо ре до штам па но аме рич ко из да ње: T h e G r ea t I ll usi o n: A S t u d y o f t h e Re l a t i o n o f Mi l i t a r y Po w e r t o Na t i o n a l Ad v a n t a g e, New York and Lon don: G.P. Put nam s Sons 1910, 1911, 1913, Fo urth Re vi sed and En lar ged Edi tion На рав но да се ни је ду го че ка ло ни на ње мач ки пре вод (под на сло вом По гре шна ра чу ни ца Die fal sche Rec hnung: Was bringt der Kri eg ein?, Ber lin-char lot ten burg: Vi ta 1913). 5 О то ме ви дје ти J. D. B. Mil ler, Nor man An gell and the Fu ti lity of War, Mac mil lan 1986, као и но ву оп шту сту ди ју Mar tin Ce a del, Li ving the Gre at Il lu sion: Sir Nor man An gell, , Ox ford: OUP Fr i e d r ic h vo n B e r n h a r d i, Vo m h e u t i g e n K r i e g e, Band 1: G r u n d l a g e n u n d E l em e nt e d e s h e u t i ge n K r i e ge s, Band 2: Kampf und Kri egführung, Ber lin: Mit tler 1912; De utschland und der nächste Kri eg, Stut tgart: Cot ta 1912, = Ger many and the Next War, L o n d o n: E d wa r d A r n old 1912, По дроб ну ана ли зу идеј ног кон тек ста пред у зео је Fred Brid gham, Ber nhar di and The Ide as of 1914, in: Fred Brid gham, ed., The First World War as a Clash of Cul tu res, Ro c he s t e r, NY: Cam den Ho u se 2006,

6 6 си ла не из бје жан, а пошто је Њемачка пред алтернативом да постане свјет - ска си ла или да про пад не (Welt macht oder Ni e der gang), он да се она мо ра п ри п р е м и т и з а рат у коjeм би у је д и н и ла ч и т а в ње мачк и нар од и о својила но в е ко ло н и је 7. Па ци фи ста Ејн џел је на кон ра та до ког по ње му ни је треб а ло до ћ и о б ја вио к њи г у П л о д о в и п о бје д е 8 ка о н ас т ав а к Вел ике и л у з и је, да би по ка зао да је био у пра ву као што је ге не рал Бер нхар ди по ж у рио да на кон ис к у с т а в а свје т ског ра т а о б ја ви к њи г у О ра ту бу д ућ н о с т и 9, да би по ка зао да ће би ти у пра ву. Ејн џел је до био Нобе ло ву на гра ду за мир, а Бер нхар ди ни је по жи вио до те го ди не кад је на власт у Ње мач кој до шао онај ко ји би по ње му без прем ца мо гао до би ти награ ду за рат. Го ди не об ја вио је Чарлс [тј. Карел] Во пич ка (Char les Jo seph Vo pic ka тј. Ka rel Jo sef Vo pič ka, Dol ni Hbity бли зу Пра га 1857 Чик а г о 1935; и з в а н р ед н и пос л ан и к и оп уно мо ће н и м и н и с т а р Сје д и њ е н и х А ме ри чк и х Д р ж а в а у Р у м у н и ји, Ср би ји и Бу г а р ској ) к њиг у Тај не Бал ка на у ко јој на до бром по зна ва њу при ли ка за сни ва сво је предви ђа ње о бу д ућ но с т и м и ра у Евро п и: гла в на п ре п ре ка за м и р и с та би л нос т у Евро п и г о д ина ма је би ла Ау с т ро у гар ска, па је ње ном под јелом о тк лоњен нај в а ж н и ји у з р ок не с т а би л но с т и и ра т о в а у Ев р о п и, а по ш т о Њ е мач к а и з фи на н си ј ск и х и еко ном ск и х ра злог а и зат о ш т о је њен на род оп ре д и је љен з а де мо к ра т и ју и а н т и м и л и т а ри з а м не ће по но в о же љ е т и да по в е де не к и рат, он да оста је да се Тур ска огра ни чи на Ма лу Ази ју, Бу гар ска пра вед но к а зн и, ри је ш и п и т а ње Ир ске и ра шч ис т и сит уац ија у Р усији да би Евро - па ужи ва ла у благодaтима ми ра 10. Ф и ло с о фи ја и к њи жев но с т да ју п р ед Ве л и к и рат значајне п рилог е 11. Ед мунд Ху серл (Ed mund Hus serl, ) об ја вљу је Иде је за чи сту фено ме но ло ги ју и фе но ме но ло шку фи ло со фи ју (Ideen zu ei ner re i nen Phänomenologie und phänomenologischen Phi lo sop hie, Hal le a. d. Sa a le 1913). Исте Макс Ше лер (Max Sche ler, ) об ја вљу је При лог фе но ме но логи ји и те о ри ји осје ћа ња сим па ти је и о љу ба ви и мр жњи (Zur Phänomenologie und The o rie der Sympat hi e gefühle und von Li e be und Hass, Hal le 1913) и Фор ма ли за м у ет и ци и материја лна вриједносна е т ика (Der Formalismus in der Et hik und die ma te ri a le Wer tet hik, Hal le 1913, дру ги дио 1916), а Карл Ја сперс (Karl Ja spers, ) О п ш т у п с и х о п ат ол ог иј у (Allgem ein e 7 О то ме да Бер нхар ди с ве ли ком пре ци зно шћу по га ђа на ме ре зва нич не Не мач ке ви дје ти Fritz Fischer, G r if f n a c h d e r We lt m a c ht: D ie K r i egs z i e l p o li t ik d e s k aise rlich e n D eu t sc hla n d 1914/18, Düssel dorf: Dro ste 1961, 31 = Fric Fi šer, Po s e z a n je z a s v e ts k o m m oć i: Pol it ik a r a tn i h ci lje va car ske Ne mač ke , Be o grad: Fi lip Viš njić 2014, N. An gell, The Fru its of Vic tory: A Se qu el to The Gre at Il lu sion, Lon don: W. Col lins Sons & Co. 1921; по но во је од мах усли је ди ло ње мач ко из да ње: Die Früchte des Si e ges, Ber lin: Hans Ro bert En gel mann F. von Ber nhar di, Vom Kri e ge der Zu kunft: Nach den Er fa hrun gen des Wel tkri e ges, Berlin: Mit tler C h a r le s J. Vopick a, Sec rets of the Bal kans: Se ven Years of a Di plo ma tist s Li fe in the Storm Ce n t re of Eu ro pe, Chi ca go: Rand, McNally & Co = Čarls Dž. Vo pic ka, Taj ne Bal k a n a: S e d a m go di n a di plo m a t sk og slu ž b o va nja u e pi c e n t r u e v ro p sk e olu je, prev. O. Po t e ž i ca, Be o g r a d: Slu žb e n i gla snik 2009, (Ово по гла вље но си на слов Бу ду ћи европ ски ра то ви ни су вје ро ват ни ). 11 Је д н у к у л т у р н у п а н о р а м у г о д и н е а у т о р с к и о п и с у ј е F lo rian I l l i e s, Der S o m m e r d e s Ja h r h u n d e r t s, Frank furt/m: Fischer 2012 = Flo ri jan Ili jes, L e t o s t o l e ć a, prev. S. Kraj če vić, Be o grad: AED Stu dio 2014.

7 Ps ycho pat ho lo g ie, Ber lin 1913). Сиг мунд Фројд (Sig mund Freud, ) у То т е м и т а бу (To te m u n d Ta b u, Wi en 1913) ба ви се про бле мом ин це ста. Освалд Шпен глер (Oswald Spen gler, ) од по све ће но пи ше Про паст За па да, но са че као је да по твр ду ре зо нант ног на сло ва овје - ри Ве ли ки рат (De r Un te r ga ng de s Abe ndla nde s: Umr i sse eine r Mor pholog ie der Welt geschic hte, том 1: G e stalt u n d Wir k lic h k e it, Wi en 1918; том 2: Welthi sto r i sc h e Pe r spe k t i ve n, München 1922). Го ди не оса мље ни Мар сел Пруст (Mar cel Pro ust, ) поч и ње да об јав љу је У т ра га њу за и з г у бље ни м вре ме ном, из ла зи на и ме п р ви том Пут ка Сва ну (À la rec her che du temps per du: Du côté de chez Swann; чи та во дје ло је оти ма но од бо ле сти и смр ти из ме ђу и а об јавље но од до 1927). То мас Ман (Tho mas Mann, ) је об ја вио Смрт у Ве не ци ји (Tod in Ve ne dig) и од ис пи су је стра ни це Чаробног бри јега (Der Zauberberg, Ber lin 1924). Франц Каф ка (Franz тј. Franti šek Kaf ka, ) у јед ном сеп тем бар ском да ху од осам са ти н а п и с а о је и с љ е д е ћ е г о д ин е у л ајп ц и ш ком ч ас оп ис у A rk a d i a о бја в и о п рипо ви је т к у О с уд а (Das Ur teil: Ei ne Geschic hte für Fe li ce B.). Џејмс Џојс (Ja mes Joyce, ) је пред сâм рат об ја вио збир ку при по вје да ка Да бл ин ц и (D u bli ne rs, 1914; пи са но из ме ђу и 1907) и од мах по чео рад на Ул и к с у (Ulysses, Pa ris 1922). Хер ман Хе се (Her man Hes se, ) је у зи му 1912/13. на пи сао и об ја вио ро ман Ро са л да (Roßhal de, Ber lin 1914), а Ро берт Му зил (Ro bert Mu sil, ) је те об ја вио ратно х у ш к ач к и т е кс т Е в р опе јс т в о, р а т, Њ е м с т в о ( Eu r o p ä e r t u m, K r i eg, D e ut scht u m, Die Ne ue Rundschau 25, Sep tem ber 1914), да би на кон рат ног ис ку ства до шао до Чо вје ка бе з осо би на (Der Mann ohne Eigen schaften; пр ва књи га иза шла је 1930). Но већ је ли бе рал Вал тер Ра те нау (Walt her Rat he nau, ), ин ду стри ја лац, по ли ти чар, писац, жртва политичког ат ен т а т а, по п у лар н и м к њи г а ма Пр и лог к р и т и ц и в ре м е н а (Zur Kri tik der Ze it, Ber lin 1912) и О ме х а н и ц и д у х а (Z u r Me c h a nik d e s G e i ste s, Ber lin 1913; т ри и з да њ а у ов ој г о д и н и) на с т о ја о да с е мо де р ном ме х а н и з о в а њу сви је т а ус п р о т и ви цар с т в ом д у ше. Ар тур Ко нан Дојл (Sir Art hur Co nan Doyle, ) об ја вио је ро ма н Из г у бље ни св и је т (The Lost World), у ком се за пу тио да у ју жно а мери ч кој џ у н гл и н а ђ е п р а и с т о р и ј с ке ж и в о т и њ е, и н и је по с л а о Ше р ло к а Хол мса да на ђе Ти та ник ко ји је те имао ка та стро фу ко јој Хо ли вуд трај но не мо же да одо ли. Го ди не Игор Стра вин ски (Игорь Фёдо рови ч Ст ра ви н ск и й, ) п ра и зв о д и п р е в рат н и ч к и ба ле т По с ве ће ње п ро ље ћа, да да и ста Мар сел Ди шан (Mar cel Duc hamp, ) свој пр ви ре ди мејд То чак би ци кла, Казимир Маље вич (Ка зи мир Се ве ри но вич Мале вич, ) сли ка Д рв ос јеч у и пр ви пут Ц р н и кв а дра т, због че га је он сâм овај чин на во дио као ро ђе ње су пре ма ти зма; Оскар Ко ко шка (Oskar Ko koschka, ) сли ка Ви хор и Ли це же не; сви они ства ра ју нај у т и цај н и ја д је ла. Да ју ћ и и зраз а својој а нар х и ч ној ма ш т и и зг ра ж а ју ћ и се над ло ги ком, из бје гли це из раз ли чи тих зе ма ља по кре ну ли су у Ци рих у да да и з а м, по к р е т ог ра н и че ног у т и ца ја, ко ји и л у с т ру је по т р е бу з а су п р о т с т а в љ а њ ем а г о н и ји в р е ме на и о б ма н и ра зу ма, з а о т к ло ном 7

8 8 од про шло сти и бјек ством од тра ди ци је. Страх од не под но шљи вог виш к а ис т орије и бјекс т во од непоже љног и ден т и т е т а и да на с су с ра ч у на т и фа к т о ри з а кон т р о л и с а њ е људ ског по на ша њ а. Мла до бо са нац, чу де сни Ди ми три је Ми три но вић ( ) у про - ље ће п и ше п р о г ра мск и т екс т Прв а р еда кц ија О пш т ег Пр ог рама з а ом ла д и нск и к л у б На р од но Ује д и њ е њ е (об ја в ље но а нон и мно у Б еог рад у 1912), у на став ци ма у Босанској вили об ја вљу је Есте тич ке кон темп ла ц и је, а 27. фе бру а ра д рж и у М и нхен у п р едав ањ е о К а нд и нском ( Ва си л и й Ва си л ь еви ч К а нд и нск и й, ) 12, с ко јим га ве зу је при јат е љ с т в о и а н г а ж м а н д а ок у п и ис т а к н у т е е в р оп ске и н т е ле к т у а л це око ства ра ња па не вроп ске културе као осно ве бу дућ но сти, на и ме пре ва зила же њ а по д је ла и су ко ба. Но ус љ ед и з би ја њ а рат ног су ко ба п ри н у ђен је да по чет ком ав гу ста умак не у Ен гле ску, кад и Кан дин ски у Швајцар ск у. ИДЕ ЈЕ ИЗ ETC. Н а ц и о н а л но н а с т р о је н и њ е м ач к и и н т е ле к т у а л ц и р еаг ов ал и с у н а и з би ја ње Вел иког рат а форм ул исањем на ц и о на л но -по л и т и ч ког п ро г ра ма И де је и з о п р е о бл и ко в а њу Њ е мач ке у к и да њ ем и де ја и з т ј. иде а ла Фран цу ске ре во лу ци је (сло бо да, јед на кост, братство). Израз иде - је из (Ideen von 1914) из у мио је већ у пр вим да ни ма ра та ње мач ки еко но м и с т а и с о ц и о лог Јо х а н П лен г е (Jo h a n n Ple n ge, ) 13, по пуларис а о г а је у ис т оименом п р опаг а н дном сп и су ш в ед ск и по л и т и ко лог и конзе рват и вн и по л и т и чар Р у долф Ће лен (Jo ha n Ru dolf Kjel le n, , и на че и з у м и т е љ т е р м и на г е о по л и т и к а ) 14, а е т а бл и ра н и х у ма н и с т и ч к и и н те лек т у а лц и од мах су га п ри х ва т и л и у свр ху и де о ло шког осми ш ља ва ња ра т а. И де је и з о с ла њ а ју с е на ра н и ји р о ма н т и ч к и с т а в о по с е б но - с т и ње мач ке к ул т у ре, д ру ш т ва и по л и т и ке, ко ји са да т реба да и деолош к и утемељи њемачка ратна стремљења; оне се усмјеравају пропагандно про - т и в ен гле ск и х си т н и х т р г о в ач к и х д у ша ( K r ä me r se ele n), ф р а н ц у ске т ј. г а лске по врш нос т и (gallische Ober f läch lich keit) и сло вен ског де спо т и зма (sla w ische r D e s p o t i smu s) и и з ри ч и т о на па да ју ен гле ск и пар ла мен т а ри з а м и фра н ц у ск у де мо к ра т и ју, у мјес то који х се за рјешење п роблема њемачког кла сног дру штва ну ди бес кла сна ро вов ска за јед ни ца (Schützengrabenge me in schaft, за јед ни ца војникâ на фронту, одво је них од ци вил ног жи во - т а, и з јед на че н и х у см р т ној опа сно с т и и с т ра да њу). Је да н ор г а н ск и по ја м 12 Ви д је т и Shu l a m it h B e h r, Wa s s i ly K a n d i n s k y a n d D i m i t r i je M i t r in ov ic: Pa n - C h r is t i a n Uni ver sa lism and the Year bo ok To wards the Man kind of the Fu tu re thro ugh Aryan Eu ro pe, Ox ford Art Jo ur nal (1992), Упор. ње гов про грам ски и про па гандни спис: Jo hann Plen ge, 1789 und 1914: Die symbolischen Ja hre in der Geschic hte des po li tischen Ge i stes, Ber lin: Sprin ger 1916; ис црп но о то ме: Jo a c h i m Mü l le r, Die Ideen von 1914 bei Jo hann Plen ge und in der zeitgenössischen Di skus sion: Ei n Be i t r ag z u r Id e e n ge s c h i c h t e d e s E r s t e n We l t k r i e ge s, Ne u ried: Ars Una 2001; Stef fen Bru en del, Volk sge me in schaft oder Volkssta at: Die Ideen von 1914 und die Ne u ord nung De utschlands im E r s t e n We l t k r i e g, Ber lin: Aka de mie Ver lag Ru dolf Kjelle n, Die Ideen von 1914: Ei ne welt geschic htlic he Per spek ti ve, Le ip zig 1915.

9 на родне заједнице (Volksgemeinschaft) супротставља се идеалу друштве - не јед на ко с т и к а к а в је би ла до н и је ла Ф ра н ц у ск а р е в о л у ц и ја. Иде је из ути ца ле су на Апел кул тур ном сви је ту (Au fruf an die Kul tur welt) тј. Ма нифест деведесеттројице (Manifest der 93) прво - по т п и с а н и х њ е мач к и х на у ч н и к а, у м је т н и к а и п и с а ца од 4. ок т о бра 1914, у ч и је м п ис ању је з н ач ајн о у ч ес т в ов а о Луд в и г Ф у лд а ( L u dw ig Fu ld a, ) дав ши му стил ску фор му Лу те ро вих 95 те за. Апел је тре бало да опо в рг не оп т у ж б е р ат н и х п р о т и в н и к а з б ог њ емачк и х б рут а лн и х з лоч ина на д ц ивил има п рил иком и нв азије на и наче неут ра лн у Б е лг ију (Ra pe of Bel gi um, си ло ва ње Бел ги је ), на ро чи то због ра за ра ња ста рог, од у н иве рзи т е т ског г ра да Лу ве на и спа љи в а њ а не на док на д и вог фон да с р едњ о вје ков н и х ру ко п и са и к њи г а Ун и ве р зи т е т ске би бл и о т е ке 15, што је да ло по во да да с е Њ емц и п рик аж у к а о к ул т у р о ц и д н и в ар в а ри. За ау т о р е Ма ни фе ста све је то би ла ну жна са мо од бра на. Ефект апе ла био је су прот а н њ е г о в ој на м је ри, ко ја је би ла з а п ра в о не п ри х в а тљи в а: рат оп ра в да в а ње мач ка кул ту ра као из раз националне свијести о посебном путу (Sonderweg sb e w u ßt sei n) 16. А од ма х је ус л и је д и ла још ра д и к а л н и је ф ор м у л и с а на Де к ларац ија у н и в е р зи т е т ск и х на с т а в н и к а Њ е мач ког Рај х а ( Erk lä r u ng der Hochschul le hrer des De utschen Re ic hes) од 16. ок то бра с ви ше од пот пи сни ка. Ау тор из ја шње ња, по ком је Ве ли ки рат уства ри од брамб е н и р а т њ е м ачке к у лт ур е, а с п а с ч ит а в е е в р оп ске к у л т у р е з а в и си од по бје де ње мач ког м и л и та ри зма (без којег не би би ло ње мач ке к ул т у ре), био је кон з е р в а т и в н и, п ру ск и м па т ри о т и змом з а до је н и, гла с о ви т и к ла си ч н и фи ло лог Ул рих фон Ви ла мо виц-ме лен дорф ( Ul rich von Wi la mo witz-mo elle n dor f f, ), је да н од по т п и сн и к а п р е т ход ног Ма н и фе с т а 17. На Ма н и фе с т и Де к ла ра ц ију с т иг а о је 21. ок т о бра у Њу јорк т ај мс у Од г о в о р б ри т а н ск и х н а у ч н и к а њ е м ач к и м п р о ф е с о ри м а ( Re ply t o t he Ger man Pro fes sors by Bri tish Scho lars) са 120 пот пи са, у којем се кри ти ку ју ње мач ка рат на док три на и на мјер на ра за ра ња у Бел ги ји и кон ста ту је лако вје р но с т њ е мач к и х ко ле г а Уни верзи тет ска би бли о те ка у Лу ве ну осно ва на је У скло пу репресалија њемачких тру па, у но ћи из ме ђу 25. и 26. ав гу ста сплам ће ло је де се ти не ру ко пи са, 800 ин куна бу ла и књи га. Ра за ра ње се по но ви ло у Дру гом свјет ском ра ту 16. ма ја 1940, кад је и зг ор е л о к њиг а. Тад а је у њ ем ачко м б о мб а рд ов ању Б еог р ад а б е з о бјав е р ат а 6. апри ла уни ште на и На род на би бли о те ка Ср би је с не про цје њи вим и не на док на ди вим ру ко пи сним фон дом. 16 Ви дје ти Jürgen von Un gern-ster nberg, Wol fgang von Un gern-ster nberg, Der Au fruf An die Kul tur welt! : Das Ma ni fest der 93 und die Anfänge der Kri eg spro pa gan da im Er sten Wel tkri eg, 2., er we i ter te Au fla ge, Frank furt/m: Pe ter Lang На кон па т ри о т ск и х п р е да в а њ а с по че т к а ра т а ( U. von Wi la mo w it z-mo el le n dor f f, Re den a u s d e r K r i e g s z e i t, B e r l i n : We id m a n n 1915 ), г у б и т к а с и н а н а Ис т оч н о м ф р о н т у и н а р о ч и т о с а з н а њ а о р а з м је р а м а р а т не де с т ру кц ије и с т р ад ањ а, Вил амови ц је п р ом ијен ио одно с п р ем а р а т у. И н а ч е, п л е ја д а к л а с и ч н и х ф и л о л о г а 2 0. в и је к а у ч е н и ц и с у ов о г и з у з е т н о г н а у ч н и к а : Hans von Ar nim, Edu ard Fra en kel, Her mann Fränkel, Paul Friedländer, Jo han nes Geffcken, Al fred Gerc ke, Ric hard Har der, Fe lix Ja coby, Wer ner Ja e ger, Paul Ma as, Max Po hlenz, Karl Re in hardt, Wol fgang Scha de waldt, Edu ard Schwartz, Lud wig Tra u be; не ки од њих су у ври је ме на ци зма мо ра ли да еми гри ра ју у САД и Ве ли ку Бри та ни ју. 18 Ви д је т и Pe t e r Ho e r e s, D e r K r i eg de r Phi lo so p h e n: D ie de u t sch e u n d b r i t i sc h e Phi loso phie im Er sten Wel tkri eg, Pa der born: Fer di nand Schöningh, 2004.

10 10 Ст а в о ви њ е мач ке и н т е лек т у а л не е л и т е о д у бљ ем см и с л у и по т р е би ра т а, нај п ри је спон т а но и з ра же н и а по т ом п р о па г а н д но у по т р е бљ а в а н и, би т но су у т и ца л и на д у хов н у мо би л и з а ц и ју ма с а. Пр ви фи ло с оф ко ји је д о био Но б е ло ву н а г р а д у ( з а к њи же в но с т) Р уд о л ф О јке н ( Rud ol f Ch r i stoph Eucken, ), по тп исн и к Ма н и фе с та, рат је т у ма ч ио као свје т ско ис к у ше њ е њ е мачке п р од ухов љ енос т и ( Weltb ewä h r u ngs p r ob e de ut sche r I nne r l ich keit), к а о п рил ик у да с е спа си к ул т у ра д у ше 19. То мас М а н т а д а с амо у Њ емачкој вид и с т в ар а л ачк у и д уб окоу мн у, чес т ит у и одв аж н у, аут ент и чн у к улт ур у, док насуп р о т т о ме д ру г е евр оп ске д р ж а ве оли чавају тек ц ив ил изац иј у, ко ја је сте рил на и по вр шна, под му кла и благ огла г ољив а 20. Про те стант ски те о лог Ернст Трелч (Ernst Tro eltsch, ) био је у би је ђен да њ е мач ко су п р о т с т а в љ а њ е з а па д ној де мо к ра т и ји т ре ба да под с та к не на д и н д и ви д у а л н и д у х за јед н и ш т ва 21. Фи ло соф и психо лог Вил хелм Вунт (Wil helm Wundt, ), та ко ђе пот пи сник Ман и фе с та, п и ше да п л и т к и ен гле ск и д у х од л и к у ју п ра г ма т и за м и его и змом в о ђ е н и у т и л и т а ри з а м, п а је р а т з а њи х не ч а сн и р а з б ој н и ч к и п р е п а д (ehr lo ser räuberischer Über fall), а за Њем це је то рат за сло бо ду и са мо сталност 22. Со ци о лог и еко но ми ста Вер нер Зом барт (Wer ner Som bar t, ) у па мфлет у Трг овц и и јунац и и з фебруа р а к рит ик ује т рг ов ачк и мен талитет прагматичних Енглеза, а узди же ње мач ко ју на штво као пре - п р е к у оп ш т ој ко ме р ц и ја л и з а ц и ји и ма т е ри ја л и з а ц и ји д ру ш т в а, па он да свр ха ње мач ког ми ли та ри зма н ије п рофи т не го за јед ни ш т во и и де а ли зам 23. Мар бур шки но во кан то вац Па ул На торп (Paul Na torp, ) за рат ок р и в љује и нт ел е кт уа лне подс т р ек ив аче у Б еог р ад у и Пет р ог р ад у, на и ме, њи хов па нт ат ариз а м који с е назив а па нславиз а м, а к а д је рат већ т у он да је до бр о до ша о да с е на дв лада ц ивил из ац ија, неразу мн и ег оиз а м, по св е ће но с т л у к су з у и оном ма т е ри ја л ном 24. Ф и ло с оф и с о ц и о лог Ге орг Зи мел (Ge org Sim mel, ) у ре зо нант ном пре да ва њу Кри за култу ре из не са мо да ис ти че да је тех ни ка по ста ла са мо свр ха, а за ми- 19 Ru dolf Euc ken, D i e we lt ge s c h i c h t li ch e Bed eu t u ng d e s d eu t s c h e n G eis t e s, St utt g a r t / B e rl i n 1914; D i e ge i s t i ge n Fo r d e r u n ge n d e r G e ge n w a r t, Ber lin Tho mas Mann, B e t r a c h t u n ge n e i n e s Un p o li t i s c h e n, Ber lin: S. Fischer 1918 (пи са но од до 1918); упор. и три огле да ко ја је Ман по из би ја њу ра та на пи сао и об ја вио код истог и з д а в а ч а : G e d a n k e n i m K r i e ge (а в г ус т /с е п т е м б а р 1914), F r i e d r i c h u n d d i e g r o ß e Ko a li t i o n (од сеп тем бра до де цем бра 1914) и G e d a n k e n z u m K r i e ge (јул 1915). То мас Ман је убр зо по чео да се све из ри чи ти је дис тан ци ра од ових ра до ва. 21 Ernst Tro eltsch, Die Ideen von 1914 (Re de, ge hal ten in der De utschen Ge sellschaft 1914 ), Die ne ue Rundschau 27, I/5 (Mai 1916) ; и као се па рат, Ber lin 1916; пре штампа но у: Tro eltsch, D e u t s c h e r G e i s t u n d We s t e u r o p a: G e s a m m e l t e k u l t u r p h i l o s o p h i s c h e Au f s ä t z e und Re den, Tübin gen: Mo hr 1925, Wil helm Wundt, Ü b e r d e n w a h rh a f t e n K r i e g, Re de ge hal ten in der Al bert hal le zu Le ip zig am 10. Sep tem ber 1914, Le ip zig: Kröner 1914; D i e Na t i o n e n u n d ih r e Ph i lo s o p h i e, Le ip zig: Kröner 1915; D i e We l t k a t a s t r o p h e u n d d i e d e u t s c h e Ph i l o s o p h i e: B e i t r ä ge z u r Ph i l o s o p h i e d e s d e u t s c h e n Id e a li s m u s, Er furt Wer ner Som bart, H ä n d l e r u n d H e l d e n: Pa t r i o t i s c h e B e s i n n u n g e n, München/Le ip zig: Dun cker & Hum blot Pa u l Na t o r p, Ü b e r d e n ge ge n wä r t i ge n K r i eg: Bri ef ei nes de utschen Universitätsprofessors an ei nen ame ri ka nischen Kol le gen, Kölnische Zeitung, 17. Sep tem ber 1914, 15 и да ље; пре штампа но у: Der Tag des De utschen: Vi er Kriegsaufsätze, Ha gen 1915, 13 33; Paul Na torp, Löwen, Chri stlic he Welt 28 (1914) 861 и да ље; Kri eg und Fri e de: Drei Re den, München 1915.

11 шље на је да бу де сред ство, да се фи ло со фи ја уда љи ла од жи во та, а рат нас по но в о в ра ћ а не по с р ед но с т и и д и на м и ц и ж и в о т а и о с ло ба ђа на с т е р е т а п р е ком је рне к у л т у р е, не г о је з а њ е г а ов ај р ат до г а ђај ко ји од в р е ме н а Фран цу ске ре во лу ци је до но си нај ве ћи пре врат и нај ви ше од ре ђу је бу дућност (das u mwälzend ste, z u k u nf t be stim mend ste Ere ig nis se it der Fran zösischen Re vo lu t ion) 25. Д и на м и ч н и фи ло с оф и ла би л н и к а ра к т е р Ма кс Ше ле р ( Ma x Schele r, ), ко ји је док т о ри рао код Р у дол фа Ој ке на (1897), из зд ра в с т ве н и х раз ло га ни је уче ство вао у Ве ли ком ра ту као вој ник, али се по тру дио да то на док на ди про па ганд ним тек сто ви ма и пре да ва њи ма, по себ но вр ло по пулар н и м и че сто до ш там па ва н и м па не г и ри ком Ge ni us рата и Њемачки рат (Der Ge ni us des Kri e ges und der De utsche Kri eg, 1915), у ко јем ту ма чи да њемач ка на ци ја као за јед нич ка ду хов на лич ност (Ge nius је ова идеално типска л и ч ност), као за јед ница егзистенције, ж и во та, љу ба ви и к ул т у ре, к роз рат до ла зи са ма се би и спо зна је се бе, па је свјет ски рат по зив на ду хов ни п ре по р од чо вје к а. 26 Ше лер са ус хи ће њем пи ше да је рат са свим при ро дан ме ђу ж ивим бић има, рат је важ но подсје ћа ње на ври јед ност ж и во та и би тан фак тор у ра сту кул ту ре, по ве зан с ври јед но шћу све тог. Ве ли ки рат је рат к ул т у р е з а њ е мач к у је д и н с т в е но с т, а њ е г ов св е т и см и с а о з а Њ е мач к у је да је он бор ба за прав ду, па је као пра вед ни рат за пра во од брам бе ни рат јер бра н и од у н и ш т е њ а к ул т у р не в ри јед но с т и. О н да а г р е с ор н и је Њ е мач к а не го Ен гле ска, са ци љем да уни шти ње мач ки на род, што је пот пу но непра вед но, па пре ма то ме Ње мач ка бра ни не са мо се бе не го и прав ду, бо рећи се про тив ти ран ских си ла ко је хо ће да раз о ре кул ту ру и на род 27. Ма да су И де је и з 1914., А пе л к ул т у р ном сви је т у и Де к ла ра ц и ја универзитет ских про фе со ра Ње мач ког Рај ха не без разлога дисква лифи ко в а н и к а о и ра ц и о на л на и п р е фа ш и с т и ч к а з а с т ра њи в а њ а, ч и њ е н и ца да су ов е п р о па г а н д не и з ја в е по д р ж а л и и да љ е ра з ви л и зна чај н и, т а да и к а сн и је у т и ц ај н и с т в а р а оц и њ ем ачке н а у ке и к у л т у р е с у г е ри ше д а би њи хов о с нов н и с е м а н т и ч к и с а д р ж ај и р а ц и о н а л н и појмов н и к в аљ ал о 25 Ge org Sim mel, Die Kri sis der Kul tur, Re de, ge hal ten in Wi en, Ja nu ar 1916, у: Sim mel, Der Kri eg und die ge i sti gen Entsche i dun gen: Re den und Aufsätze, München/Le ip zig 1917, П р в и п у т и з л о же н о у ч л а н к у D e r G en iu s d e s K r i e ges, Die Ne ue Rundschau XXV/10 (1914), Max Sche ler, D e r G e ni u s de s K r i e ges und der De utsche Kri eg, Le ip zig: Ver lag der Weißen Bücher 1915, ; пре штам па но у: Max Sche ler, Ge sam mel te Wer k e, Bd. IV: Po li tisch-pädagogische S c h r i f t e n, Bern/München 1982, 7 250, ску па с дру гим Ше ле ро вим срод ним оно вре ме ним тек сто ви ма: Eu ro pa und der Kri eg (1915), Der Kri eg als Ge sam ter leb nis (1916), Die Ur sac hen des D e ut s che n h a s s e s (1917 ), Soz iolog i s che Neuor ie nt ier u ng u nd d ie Au f g a b e d e r d e ut s che n K at ho l i ke n nach dem Kri e ge (1916). Уз ово ви дје ти: H. Se ba stian Luft, Ger many s Me taphysi cal War. Ref le ct io n s on Wa r by Two Re p r e s e n t a t i ve s of G e r m a n Ph i lo s o phy: M a x Sche le r a nd Pau l Na t or p, The men por tal Er ster Wel tkri eg (2007 ), URL: http: // ster-weltkrieg.clio -online.de /2007/ A r t icle =2 0 8, к а о и п р е г л ед н у ко н т е к с т у а л и з а ц и ј у : G o r a n G r e t ić, P r o b l e m d r u g o ga i s t r a n o g a: S o c i ja l n a o n t o l o g i ja i a s i m e t r i ja e t i č k o g a, Za greb: Bre za 2012, : Et i k a, f i lo z o f i ja r a t a i p i t a n j e E u r o p e: M a x S c h e l e r u ko n t e k s t u. Је д н о у н е к о л и к о ш ел е р о вс к о н ас т ој ањ е д а с е оправ да рат и да м у с е п р и п и ш е д у б љи к у л т у р н и с м и с а о, ко р и с т е ћ и с е а н а л и з ом д у хо в н е с и т у а ц и је уо ч и В е л и ко г р а т а, о б ја в и о је р а т н е г о д и н е у Не з а в и с н ој Д р ж а в и Х р в а т с кој п л од н и х р в а т с к и ф и л о с о ф и т е о л о г St je p a n Z i m m e r m a n n ( ) у к њи з и K r i z a k u l t u r e: K u l t u r n o - f i l o z o f i j s k e s t u d i je i z s uv r em en e s oc ija ln e f i l o z o f i je, Z a g r e b: H A Z U 19 43, н а р о ч и т о по гла вље Kul tu ra i rat ( ). 11

12 12 ра з мо т ри т и б е з в ри јед но сно не г а т и в ног п ри с т у па, ча к и м и мо и з в ор ног конт ек с т а, а л и нара вно б е з нам јер е з а оп ра вдањ ем 28. То што су ње мач ки и н т е лек т у а лц и т вр д и л и да је рат нео п хо да н и не м и нова н, да Њемачка и ма пра во да по ве де рат и да тај рат има ду бљи сми сао и идеј но оправ да ње јер по т вр ђу је са мо свој нос т ње мач ке к ул т у ре су п ро т с та в ље не за па д ној ц и вил и за ц и ји не може добит и нак на дн и оп ра в да ва ју ћ и см и са о п ро и з вод њом конт екс т а. Но т о је т а ко ђе би ло ра д и к а л но су о че њ е са сло мом ев р оп ск и х в ри јед но с т и, с г у би т ком вје р е у у м н и по р е да к и на п р е да к чо вје ча н с т в а на т е ме љу и де а ла п р о свје т ит ељс т ва и нау ч ног п ро г ре са, су о че ње с д у хом вре мена у чију дијагнозу свакако спадају ин те ре сни екс пан зи о ни зам и мате ри ја ли зам. У Ње мач кој на кон Пр вог свјет ског ра та ова ду хов на си ту а ција би ла је још за о ш т ре н и ја, како свједоч и Ханс-Ге орг Га да ме р ( Ha ns- Ge org G a d a me r, ): Био је то крај јед ног до ба, до ба ли бе ра ли зма, вје ро ва ња у не огра ни че ни напредак и непорецивог вођства науке у култур - ном ж и в о т у, ко је до б а је п р о п а ло у же с т о к и м би т к а м а Пр в ог свјет ског ра та. Да се мла да ге не ра ци ја, ко ја се на кон ра та вра тила на у н и ве р зи т е т е, ви ше н и је мо гла у вје ри т и у ове ври јед но с т и, по ка за ло се и у фи ло со фији. На фак тум науке оријентисана но - в о к а н т ов ск а фи ло с о фи ја, ко ја је в ла да ла њ е мач к и м к а т е д ра ма, би ла је код нас мла дих из гу би ла на вје ро до стој но сти. 29 Да на шња ду хов на си ту а ци ја, с по чет ка ово га тек ста, та ко ђе про во - ц и ра од г о в ор. ПОД СТ РЕ К И ВА ЊЕ Н А РАТ Хаб збур шка мо нар хи ја је на све на чи не осу је ћи ва ла раз вој на ци о налне и деје код јуж но сло вен ск и х на р о да 30, по се б но се т ру д и ла да оне мо г у ћ и с т ва ра ње ве ће сло вен ске д р жа ве и п ро т и ви ла се сва ком у је д и ње њу Ср би је 28 Упор. за ши ри кон текст: Jef frey Ver hey, The Spi rit of 1914: Mi li ta rism, Myth, and Mo bil i z a t i o n i n G e r m a n y, C a m b r id g e: C a m b r id g e Un i ve r s it y P r e s s [d i s s. B e rkel e y 19 91: The Myth of the Spi rit of 1914 in Ger many ]; Kurt Flasch, D i e ge i s t i ge Mo b il m a c h u n g: D i e de u t sche n In tel le k t u el le n u n d de r Er ste Wel tk r i eg. Ein Ve r s u ch, Ber lin: Ale xan der Fest Ver lag 2000, и ка сни је ре флек си је у: K. Flasch, Ph i lo s o p h ie h a t G e s c h i c h te, Bd. 1: Hi s t o r i s c h e Ph i lo so p h ie. Be s c h r e i b u ng e i n e r D e n k a r t, Fr a n k f u r t / M: K lo s t e r m a n n 20 03, : G eis t ige Mobi lm a chu ng 1914 u n d h eut e ; St effe n B r ue nd el, Z eit e nw e nd e 1914: K ü n s t l e r, D i c h t e r u n d D e n k e r i m E r s t e n We l t k r i e g, München: Her big Ver lag 2014; Oli ver Janz, 14: Der große Kri eg, Fr a n kf u r t / M: C a mpu s 2013 = Оли вер Јанц, 14. Ве ли ки рат, Но ви Сад: Про ме теј, Бе о град: РТС 2014, H a n s - G e o r g G a d a m e r, Pl a t o s d i a le k t i s ch e Et h i k b e i m Wo r t ge n o m m e n, Frank fur ter All ge m e i n e Z e i t u n g, Nr. 112 (17. Mai 1989); пре штам па но у: Hans-Ge org Ga da mer, G e s a m m e l t e We r k e, Bd. 7: G r i e c h i s c h e Ph i lo s o ph ie I I I: Pl at o i m D ialog, Tübin gen: J. C. B. Mo hr (Paul Si e beck) 1991, = Ханс-Ге орг Га да мер, Ди ја лог и ди ја лек ти ка: Шест сту ди ја о Пла то ну, изабрао, пре вео и при ре дио Б. Ши ја ко вић, Бе о град: ИТИ ПБФ 2012, 11 17: Овдје упућујем на своју студију Кри ти ка бал ка ни стич ког дис кур са: При лог фе но ме - н о л о г и ји д р у г о с т и Б а л к а н а (19 9 9), с а д а у : Б. Ш и ја ко в и ћ, Пр и с у т н о с т т р а н с ц е н д е н ц и је: Хел е н с т в о, Х р иш ћ а н с т в о, Ф и л о с о ф и ја и с т о р и је, Бе о град: Слу жбе ни гла сник, ПБФ 2013, ; но во за себ но, пе то из да ње на срп ском, Бе о град: Слу жбе ни гла сник 2012, гдје ви ди од н о с н у л и т е р а т у р у.

13 и Ц р не Го ре, под с т и ца ла је под јеле и су ко бе су п ро т с та в ља ју ћ и ме ђу соб но ба лка нске нац ионал изме, сл ужећ и се г рчк и м, а лба нск и м и м усл има нск и м елементима у бор би про тив ју жно сло вен ских (на и ме, практикујући опро - б а н у ме т о д у d i v i d e e t i m p e r a), п р о и з в о де ћ и но в е н а ц и је и и де н т и т е т е, пред у зи ма ју ћи ко ло ни за ције становни штва не само с привредним мотивима него и с по ли тич ким, да би раз би ја ла срп ску ет нич ку те ри то ри јалну ком пакт ност, а на рав но све ово због то га да би за до би ла при вред ни и по л и т и ч к и монопол на Б а лк ан у к а о и з в о ру си р о ви на, к а ко с у т о в е о ма г ру б о и з р а зи ле еко ном ске од р ед б е Б е р л и н ског кон г р е с а и још г ру бљ е по т в р д ио д а љи р а з в ој ис т о ри ј ск и х до г а ђ а ја до Пр в ог свје т ског р а т а 31. На и ме, Ис т оч на к ри з а ( ) и Б е р л и н ск и кон г р е с (1878) до н и је л и су Ау с т ро у гар ској п ра во да ок уп ира Бо сн у и Хе р це го ви н у, а т р го вач к и м уго во ром из она је еко ном ски пот чи ни ла Ср би ју и Тај ном кон венц и јом (1881) до в е ла је у по л и т и ч к у з а ви сно с т. Ца ри н ск и рат ( ), а нек си ја Б о сне и Хе р це г о ви не (19 08) и на с т о ја њ е да с е у ма њ е р е зул т а т и Ср би је и з Пр в ог ба л к а н ског ра т а (н п р. и н и ц и ја т и в а да с е ф ор м и ра са мо стал на ал бан ска др жа ва, Драч ка кри за) све то илу стру је кон т и н у и т е т аус т р оуг а рске колон ија лне пол ит ике п р ема Србији и Б а лк ан у 32. Б еч је сма т ра о да т р е ба ис ко ри с т и т и ис ц р п љ е но с т Србије на кон д в а ба л к а н ск а ра т а ( То је био до в о љ а н ра з лог ш т о Ср би ји н и к а ко н и је од г о - ва рао рат; Па шић је био пот пу но свје стан мо гу ће ка та стро фе; до каз нес п р е м но с т и з а р а т је по м и р љи в од г о в о р С р би је н а у л т и м а т у м у Б е ч у фор м у ли сан та ко да не мо же би ти п ри х ва тљив). Још у де цем бру Рат ни са вје т у Бе р л и н у за т ра ж ио је од М и н и с тар с т ва спољ н и х по сло ва да у т и че на г е нерисање д ип ломатске к ризе која би с е искорис т ила з а п реве нт ивн и рат 33. У је сен ње мач ки цар Вил хелм II (Ka i ser Wil helm II, ) у су сре ту с ау стро у гар ским пре сто ло на след ни ком Фран цом Фер ди нандом (Franz Fer di nand von Österreich-Este, ) и ми ни стром спољ них Упор. H. Wen del, D i e Ha b s b u r ge r u n d d i e S ü d sl a w e n f r a ge, B el g r a d - L eipz ig: G ez a Koh n Ve r l a g s b u c h h a n d lu n g , 16 17, 25 = Ve n d el, H a b s b u r gov c i i ju ž n o slo ve n s ko pi t a nje, p r e v. T. Be kić, Tr e ć i p r o g r a m R a d i o - B e o g r a d a, br (1992) : 144, 150; Сла вен ко Тер зић, Ср би ја и Грч ка ( ): Бор ба за Бал кан, Б е о г р а д: Ис т о р и ј с к и и н с т и т у т СА Н У : ; I. Ha d ž i b e go v ić, M i g r a ci je st a nov n i št va Bo sne i He r ce go v i ne go d i ne, P r i lo z i In s t i t u t a z a i s t o r i ju, god. XI XII, br (Sa ra je vo ): ; То ми слав Кра ља чић, Ко ло ни за ци ја страних сељака у Босну и Херцеговину за време аустроугарске управе, Истор и ј с к и ч а с о п и с, књ. XXXVI (1989): 11 24; Ду шан Др ља ча, Ко ло ни за ци ја стра ног жи вља у Бо сни и Хер це го ви ни кра јем XIX ве ка с по себ ним освр том на до се ља ва ње По ља ка, у збор - ни ку Бо сна и Хер це го ви на од сред њег ве ка до но ви јег вре ме на ( Ме ђу н а р од н и н а у ч н и с к у п д ец е мб а р ), Б еог р а д: Ис т ор и јс к и и нс т и т у т СА Н У, Но в и С а д: П р а в о с л а в н а р е ч 1995: Мо жда је и да нас ин те ре сант но про чи та ти шта је пи сао у овај про блем упу ће ни Мир о с л а в К р ле ж а ( ): Ju go sla ve n sko pi t a nje u P r vom s v je t s kom r a t u , Vje s n i k XXI, бр (Za greb 29. XI 1960), 10 11; бр (13. XII 1960), 5; бр (17. XII 1960), 4 5 = M. Kr le ža, Ese ji i član ci, knj. 5, Sa ra je vo: Oslo bo đe nje 1979, , 256: Da Sr bi ju tre ba podr ed it i a u s t r ij s k i m i n t e r e si m a, d a je t r e b a voj n ič k i s vl a d a t i i v r a t i t i u a u s t r ij s k i s t a t u s q u o a n t e 19 03, ta se koncepcija u voj nič kim i po li tič kim pla no vi ma ocr ta va sve ja sni je već od 1906, a pre ko aneksi je Bo sne 1908 i al ban ske kri ze oko bal kan skih ra to va , ona se od pri jet nje pre tva ra u n e p r i k r i ve nu d i plo m a t s k u i voj n ič k u a g r e si j u. 33 Уз н а р ед н о у п о р. М и р а Ра д о је в и ћ, Љу б о д р а г Д и м и ћ, С р б и ја у Ве л и ко м р а т у : Крат ка исто ри ја, Бе о град: Срп ска књи жев на за дру га 2014,