Fridrih Niče IZABRANA DELA. Naslov originala DIE FRÖHLICHE WISSENSCHAFT Friedrich Nietzsche. Copyright ovog izdanja Dereta doo

Transkript

1 Fridrih Niče IZABRANA DELA Naslov originala DIE FRÖHLICHE WISSENSCHAFT Friedrich Nietzsche Copyright ovog izdanja Dereta doo

2 FRI DRIH NI ČE VE SE LA NAUKA Pre vod s nemačkog Mi lan Ta ba ko vić Beograd 2015 DERETA

3

4 VESELA NAUKA LA GAYA SCIENZA Ja stanujem u svojoj kući, Podražavati ja nikad nikom nisam znao I svakog majstora još ismevajući Ko nije sebe samog ismejao. Nad svojim kućnim vratima Pesniku i mudracu su sve stvari prijateljske i posvećene, svi doživljaji korisni, svi dani svetli, svi ljudi božanski. Emerson

5

6 PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU 1. Ovoj knjizi možda nije potreban samo predgovor; i, konač no, osta la bi još sum nja da li ne ko, a da ni je do ži veo neš to slično, može da se predgovorima približi doživljaju ove knji ge. Čini se da je napisana jezikom jugovine: u njoj su nadmenost, nemir, protivrečnost, aprilsko vreme, pa se isto tako podsećamo na zi mu, ko ja do la zi, ko ja mo ra do ći, a mo žda je već doš la, kao na pobedu... Stal no stru ji za hval nost, kao da se upra vo zbi lo ono najneočekivanije, zahvalnost jednog ozdravljenika jer ozdravljenje beše to najneočekivanije. Vesela nauka, to zna či sa turna li je 1 jednog duha, koji se strpljivo odupro jednom užasnom dugom pritisku strpljivo, strogo, hladno, pokazujući se ali bez na de i ko ga je sa da od jed nom spo pa la na da, na da u zdra vlje, od opijenosti ozdra vlje nja. Ka kvo je ču do što pri tom iz la zi na svetlost dana mnogo čega nerazumnog i budalastog, mnogo obesne nežnosti, čak proćerdano na probleme, što imaju bodljikasto krzno, i koji stoga nisu dodirivani, milovani i mamljeni. Čitava ova knjiga jeste upravo ništa drugo do uživanje posle dugog odricanja i nemoći, klicanje od radosti vraćene snage, ponovo probuđene vere u sutra i prekosutra, iznenadnog osećanja i predosećanja budućnosti, bliskih pustolovina pred opet otvorenim morem, od opet dozvoljenih ciljeva u koje se veruje. I šta je sve sa da le ža lo za mnom! Ovaj deo pu sti nje, is cr pljenosti, neverovanja, zaleđenosti usred mladosti, ove umetnute ostarelosti na pogrešnom mestu, ova tiranija bola nadmašena još tiranijom ponosa, koji je odbacivao posledice bo la a po sledice su tešenja ovo radikalno usamljivanje kao nužna odbrana 1 Svečanosti rimskog boga Saturna, koje se održavaju , docnije kao neka vrsta karnevala. Gospoda i robovi menjaju ulogu. (Sve fusnote u tekstu su prevodiočeve.)

7 8 Fridrih Niče protiv bolesno vidovitim postalog preziranja ljudi, ovo načelno ograničavanje na ono gorko, oporo, bolno saznanje, kao što je to gađenje propisalo, koje je postepeno nicalo iz neke neoprezne duhovne dijete i razmaženost ona se naziva romantika po ste pe no je ra sla ah, ka da bi ne ko sve to mo gao sa o se ća ti! Ali ko bi to mo gao! Ali ko bi to, me đu tim, mo gao još bi mu se manje zamerilo nego recimo ludost, razuzdanost, vesela nauka na pri mer pre gršt pe sa ma, pri do da tim ovog pu ta toj knji zi pesama u kojima se pesnik na teško oprostiv način ruga svojim pesnicima. Ah, to nisu samo pesnici i njihova lepa lirska ose ća nja, na ko je mo ra da iz li va svoj bes ovaj po no vo-vas kr sli: ko zna, kakvu žrtvu traži, koja će ga neman parodijske materije ukratko nadražiti? Incipit tragedia 2 sto ji na kra ju ove sum njive-nesumnjive knjige: čuvajmo se! Nagoveštava se nešto neobično loše i zlobno: incipit parodia 3, nema sumnje Ali, osta vi mo go spo di na Ni čea, šta nas se ti če što je gospodin Niče ponovo ozdravio?... Psiholog zna za malo tako privlačnih pitanja kao o odnosu zdravlja i filosofije, i u slučaju da se on sam razboli, sa svojom bolešću donosi svoju čitavu naučnu radoznalost. Naime, pod pretpostavkom da je neko ličnost, nužno i filosofija svoje osobe: ali tu postoji znatna razlika. Kod jednog to su njegove mane, koji filosofiraju, kod drugoga njegova bogatstva i snage. Prvome je njegova filosofija nužna, bi lo kao uporište, umirenje, lek, spasenje, uzdizanje, samootuđenje, kod poslednjeg je samo lepi luksuz, u najboljem slučaju slast trijumfirajuće zahvalnosti, što se na kraju još mora upisati u kosmička velika slova pojmova na nebu. Ali u drugom, običnijem slučaju, kada nevolje pokreću filosofiju, kao kod svih bolesnih mislilaca 2 Lat. počinje tragedija. 3 Lat. počinje parodija.

8 VESELA NAUKA 9 i možda pretežu bolesni mislioci u istoriji filosofije: šta biva iz same misli, što nastaje pod pritiskom bo le sti. To je pi ta nje, što se tiče psihologa: i tu je eksperiment moguć. Ne drugačije nego ka da se put nik, ko ji na me ra va da se u odre đen čas pro bu di, i tada se mirno prepušta snu: tako se prepuštamo mi filosofi, recimo da bivamo bolesni, neko vreme dušom i telom bolesti mi ta ko re ći pred so bom za tva ra mo oči. I kao što onaj zna da nešto ne spava, često broji časove i probudiće ga, tako takođe mi zna mo da će nas pre sud ni tre nu tak za te ći bud ne da ta da nešto is ka če i hva ta duh na delu, mi slim na sla bost ili po vra tak ili prepuštanje ili otvrdnuće ili pomračenje, i kako se sve nazivaju sva bolesna duhovna stanja, koja u zdravim danima protiv sebe imaju ponos du ha (jer se osta je kod sta re ri me po no sni duh, paun i konj su tri najponosnije životinje na zemlji ). Uči mo se posle takvog samoispitivanja, samoiskušavanja da finijim očima gledamo na sve što se do sada filosofiralo, pogađamo bolje nego ranije nehotične stranputice, sporedne ulice, odmarališta, osunčana mesta misli, na koje su paćenički mislioci baš kao paćenici bili vođeni i zavođeni. Od sada znamo kuda nesvesno bolesno telo i nje go va po tre ba vu če duh, uda ra, ma mi na sun ce, ti ši nu, blagost, strpljenje, lek, melem u nekom smislu. Svaka filosofija koja stavlja mir više od rata, svaka etika sa negativnim shvatanjem pojma sreće, svaka metafizika i fizika, što zna za finale, konačno stanje neke vrste, svaka pretežno estetska ili religiozna po tre ba da se sa stra ne, sa one stra ne, iz nad sme pi ta ti da li to nije bila bolest što je nadahnulo filosofe. Nesvesno prerušavanje fizioloških potreba pod ogrtačem objektivnog, idealnog, čistodu hov nog ide da le ko do uža sa va nja i do sta če sto sam se pi tao nije li filosofija, u velikom, uopšte bila samo neko izlaganje tela i nesporazum tela. Iza naj vi ših vred no sti su do va, što su do sa da vodili istoriju misli, nalaze se skriveni nesporazumi telesne prirode, bilo pojedinaca, bilo staleža ili čitavih rasa. Možemo sve one smele ludosti metafizike posebno, njene odgovore na pitanje

9 10 Fridrih Niče o vrednosti bića, smatrati najpre uvek kao simptome određenih tela; i ako se u takvim afirmacijama ili negacijama sveta, đuture, naučno odmereno, ne nalazi ni zrno smisla, onda ipak istoričaru i psihologu daju utoliko dragocenije migove, kao simptome, kao što smo rekli, tela njegovog uspeha i neuspeha, njegove punoće, moći, njegovog apsolutizma (Selbstherrlichkeit) u isto ri ji, ili pak njegovih kočenja, umora, osiromašenja njegovog predosećanja kra ja, nje go ve vo lje za kra jem. Ja još uvek oče ku jem da će ne ki filosofski lekar u iz u zet nom smi slu re či, ta kav za ko jim tre ba da ide problem opšteg zdravlja naroda, vremena, rase i čovečanstva jed nom ima ti hra bro sti da mo ju sum nju do ve de do kra ja i da se usudi na rečenicu: da kod čitavog filosofiranja do sada uopšte ni je bi lo re či o isti ni, ne go o ne čem dru gom, re ci mo o zdravlju, budućnosti, rastu, moći, života Pogađate da ne želim sa nezahvalnošću da se oprostimo od onog vremena neizlečive teške bolesti, čiji dobitak ni danas ni je za me ne is cr pljen: kao što sam sa svim sve stan u če mu uopšte imam prednost u svom promenljivom zdravlju. Filosof ko ji je pro šao kroz mno ga zdra vlja i još uvek pro la zi, ta ko đe je pro šao kroz isto ta ko mno ge fi lo so fije: on upra vo ne može drugačije nego da svoje stanje svakog puta pretvara u najduhovnijoj formi i daljini ta veština transfiguracije jeste baš filosofija. Mi filosofi nemamo slobodu da odvajamo dušu od tela, kao što narod odvaja, još manje imamo slobodu da odvajamo dušu od du ha. Mi ni smo ža be sa hlad nom utro bom ko je mi sle, ni smo aparati za objektiviranje i registrovanje mi moramo stalno rađa ti na še mi sli iz na še bo li i kao maj ka im da va ti sve što ima mo u nama od krvi, srca, vatre, zadovoljstva, strasti, muke, savesti, sud bi ne i zle ko bi. Ži ve ti to za sve nas zna či; ono što je smo, stalno pretvarati u svetlost i plamen, takođe sve što nas pogađa,

10 VESELA NAUKA 11 mi uopšte ne možemo dru ga či je. A što se ti če bo le sti, zar ne ćemo sko ro bi ti u is ku še nju da pi ta mo da li uopšte mo že mo bi ti bez nje? Tek ve li ka bol je po sled nji oslo bo di lac du ha, kao majstor velike sumnje, ko ja od sva kog U či ni jed no X, pra vo X, to jest pretposlednje slovo pred poslednjim... Tek velika bol, ona dru ga spo ra bol, ko ja ima vre me na, u ko joj smo ta ko re ći spaljeni kao sa zelenim drvetom, goni nas filosofe da se spustimo u našu poslednju dubinu i da sa sebe stresemo sve poverenje, sve dobroćudno, zavijeno, blago, osrednje, gde smo možda pre toga postavili našu čovečnost. Sumnjam da takva bol poboljšava ali znam da nas produbljuje. Ako se sa da na u či mo da joj suprotstavljamo naš ponos, naš prezir, našu jačinu volje i da se po na ša mo kao In di ja nac, ko ji se, ma ko li ko da je gad no mučen, revanšira zlobom svog jezika; bilo da se pred bolom povlačimo u ono orijentalno ništa to se naziva nirvana u nemo, ukočeno, gluvo samo-predavanje, samo-zaboravljanje, samo-gašenje; iz takvih dugih opasnih vežbi vlasti nad sobom izlazimo kao drugi čovek, sa nekoliko znakova pitanja više, pre svega sa voljom, da ubuduće više, dublje, strože, tvrđe, gore, tiše pitamo nego što smo dosada pitali. Poverenju u život došao je kraj: sam ži vot je po stao problem. Ne po miš ljaj mo da je time neko nužno postao setnikom! Čak ljubav prema životu je još moguća samo se drugačije voli. Ljubav prema nekoj ženi izaziva kod nas sumnju... Draž svega problematičnog, ali radovanja X kod takvih duhovnijih, oduhovljenijih ljudi je prevelika da se ta ra dost ne zbi ja stal no kao ne ki sve tli žar nad svom nevoljom problematičnog, nad svom opasnošću nesigurnosti čak nad ljubomorom onoga koji voli. Mi poznajemo novu sreću Na kraju, da ono najhitnije ne ostane nerečeno, vraćamo se iz takvih ponora, takođe iz takve neizlečive bolesti teške

11 12 Fridrih Niče sumnje, novo rođeni, skinutog svlaka, škakljiviji, zlobniji, sa fini jim uku som za ra dost, sa ne žni jim je zi kom za sve do bre stvari, sa veselijim čulima, sa drugom opasnijom nevinošću u radosti, ujedno detinjastiji i sto puta rafiniraniji nego što smo ikad bili ranije. Ah, kako je nekom uživanje od sada odvratno, grubo tupo mrko uživanje, kako ga inače razumeju oni koji uživaju, naši obrazovani, naši bogati i vlastodršci! Kako zlobno od sada slušamo veliki vašarski bumbum, čime obrazovani čovek i velegrađanin danas kroz umetnost, knjigu i muziku, pomoću duhovnih napitaka pušta da ga siluju na duhovna uživanja! Kako nas sa da uši bo le od po zo riš ne dre ke stra sti, ka ko je na šem ukusu postala strana čitava romantičarska pobuda i zbrka čula, koju voli obrazovana svetina, zajedno sa njenim aspiracijama za uzvišenim, visokim, nastranim! Ne, ako je nama ozdravljenicima uopšte po treb na još ne ka dru ga umet nost, on da je to druga umetnost rugajuća, laka, prolazna, boemski nesmetana, božanski veštačka umetnost, što kao svetli plamen liže bezoblačno ne bo! Pre sve ga: umet nost za umet ni ke, sa mo za umet ni ke! Iza toga bolje razumemo ono što je za to prvo potrebno, vedrina, svaka vedrina, mo ji pri ja te lji, čak kao umet nik ja bih to dokazao. Mi sad nešto predobro znamo, mi poznavaoci: ah, kako od sada učimo da dobro zaboravljamo, dobro da ne-znamo, kao umet ni ci! A što se ti če na še bu duć no sti: teš ko da će nas ponovo naći na stazi onih egipatskih mladića, koji noću čine hram nesigurnim, grle kipove i skidaju veo, otkrivaju, žele da obe lo da ne uopšte sve što se iz do brih raz lo ga dr ži skri ve no. Ne, taj loš ukus, ta vo lja za isti nom, isti nom po sva ku ce nu, to mladalačko ludilo u ljubavi prema istini nama je mrsko; za to smo suviše iskusni, preozbiljni, preveseli, suviše izgoreli, suviše du bo ki... Ne ve ru je mo vi še u to da isti na još osta je isti nom ka da joj se ski ne veo; mi smo do volj no ži ve li da u to ve ru je mo. Da nas za nas va ži kao stvar pri stoj no sti da se ne vi di sve na go, da se ne prisustvuje svemu, da se ne želi sve razumeti i znati. Da li je

12 VESELA NAUKA 13 isti na da je dra gi Bog svu da pri su tan? upi ta la je jed na de vojčica svoju majku: a to smatram nepristojnim mig za filosofe! Trebalo bi više poštovati stid, iza ko ga se pri ro da skri la, iza zagonetki i šarolikih neizvesnosti. Možda je istina neka žena, koja ima razloge, svoje razloge da ne dopusti da bude viđena? Možda je nje no ime, da ka že mo grč ki, Ba u bo?... Ah, ti Gr ci! oni su zna li da ži ve: za to je po treb no osta ti hra bar kod po vr ši ne, kod na bora, kod kože, obožavati privid, verovati u oblike, i znake u reči, u či tav Olimp pri vi da! Ti Gr ci be hu po vrš ni iz dubine! I zar se mi upra vo na to ne vra ća mo, mi sme li lju di du ha, ko ji smo se uspeli na najviši i najopasniji vrh sadašnje misli i zagledali smo odatle, koji smo odatle gledali dole? Zar ni smo upra vo u to me Grci? Obožavaoci oblika, zvukova, reči? Baš zato umetnici? Ruta kod Đenove u je sen 1886.

13

14 ŠALA, LUKAVSTVO I OSVETA PREDIGRA U NEMAČKIM RIMAMA 1 1 Prepev Vito Marković.

15

16 1. Poziv Uzmite moju hranu, jedači, Su tra će vam pri jat bo lje, A već prekosutra dobro! Ho će te li tad još vi še Mojih sedam starih stvari Usedmostručiće mi novu hrabrost. 2. Moja sreća Kada sam traženja trudan postajao. Naučih se nalaženju. Otkad me je ve tar po bi jao, Na sve ve tro ve je dra mi se pe nju. 3. Odvažan Kopaj duboko tamo gde stojiš! Dole je izvora rad! Neka se mračnjaka povik ori: Ta mo je stal no ad!

17 18 Fridrih Niče 4. Dijalog A. Be jah li bo lan? Da li sam zdrav? I ko moj le kar be še pra vi? Kako sve to zaboravih: B. Tek sa da mi slim da si zdrav, Jer zdrav je ko za bo ra vi. 5. Punima vrline I našim vrlinama treba noge lako da se dižu, Kao Homerovi stihovi moraju da dođu i dalje da idu! 6. Svetska mudrost Ne zadržavaj kret! Ne kroči previsoko! Sa poluvisine svet Najlepše gleda ti oko. 7. Vademecum vadetecum 2 Moj je zik i go vor te ta kô, Sle diš me, pra tiš me ta ko? Ti verno pratiš sebe samo: Tako me slediš Lagano! Lagano! 2 Lat. po đi sa mnom po đi sa so bom!

18 VESELA NAUKA Kod trećeg skidanja svlaka Već mi se kri vi i pr ska ko ža, Već novom težnjom vrije, Koliko zemlja variti može Za ze mlju u me ni zmi je. Već puzim između trave i stene, Gladan na krivom putu smeten, Da je dem ono što stal no je dem, Tu zmijsku hranu, zemljo, tebe! 9. Moje ruže Da! Mo ja sre ća te ži da usre ći, Ta sva ka sre ća že li da usre ći! Da li će te se mo jih ru ža od re ći? Morate se sviti i skriti lica Između stene i trnovih živica, Često lizati svoje prstiće! Jer peckanje prija baš mojoj sreći, Jer zlo be go de baš mo joj sre ći! Da li će te se mo jih ru ža od re ći? 10. Prezirač Mnogo šta puš tam da se va lja, pa da, I preziračem nazivate me stoga. Iz pre pu nih ku pa ko tu pi je sa da? Pu sti te mno go šta da se va lja, pa da, Gore na vina ne mislite mnoga.

19 20 Fridrih Niče 11. Poslovica kaže Oš tro i bla go, gru bo i što si ja, Prisno i retko, prljavo i čisto. Luda i mudraca sastanak taj: Sve sam to i ho ću da bu dem, znaj, Ujedno golub, svinja i zmija! 12. Jednom prijatelju svetlosti Ne že liš li da za mo riš ču la i oči, I za sun cem u sen ci br zo kro či. 13. Za plesače Gladak led Je ra ja svet Onom ko do bro ple sa ti sme. 14. Valjani Bolje iz čitave šume neprijateljstvo, Nego presovano prijateljstvo. 15. Rđa I rđa je potrebna: oštrina nije dosta! Ina če stal no ka žu za te: On pre mlad osta!

20 VESELA NAUKA Naviše Na breg da se pop nem, ti mi re ci ka ko? Kro či sa mo go re, ne mi sle ći na to! 17. Izreka silnika Tog stalnog kukanja okani se žalnog! Uzimaj, molim te, uzimaj stalno! 18. Uske duše Uske du še mr ske su mi to: Tu ne ma ni čeg do brog, sko ro ni čeg zlog. 19. Nevoljni zavodnik Izbaci za zabavu reč praznu kô pena Na sum ce a ipak zbog to ga pa de že na. 20. Za razmatranje Dvostruku bol lakše je podnositi, Ne go jed nu bol: ho ćeš li je no si ti?

21 22 Fridrih Niče 21. Protiv oholosti Ne pra vi se va žan, jer ubod sa mo ma li Uči nit će da pr sneš i da se sva liš. 22. Muškarac i žena Ugrabi sebi ženu koja ti srcem vlada! Tako misli muškarac, žena ne grabi već potkrada. 23. Tumačenje Ako se be tu ma čim, ula zim u to: A ipak ne mo gu bi ti tu mač svoj. Ali ko se pe nje sa mo pu tem svo jim, Na svetlije svetlo sliku moju nosi. 24. Lek za pesimiste Zaš to se tu žiš da ti niš ta uku sno ni je? Zar još uvek, dru že, sta re bu be snu ješ? Ču jem te ka ko hu liš, bu čiš i plju ješ Pri to me gu bim str plje nje i sr ce mi bi je. Sledi me, prijatelju! Nemoj da se kriješ! Progutaj debelu krastavu žabu. Tu je. Br zo i ne gle da juć, da dru ge mi sli ku ješ! To će ti bi ti po moć od lo še pro ba ve da blju ješ!

22 VESELA NAUKA Molba Poznajem svest ljudi mnogo I ne znam ko bi sam bi ti mogô! Oko je mo je su vi še bli zu me ni Ja ni sam to što vi deh, vi de ti že lim. Htedoh već bolje da koristim sebi, Ka da bih mo gao da lje da se dim. Ne ta ko da le ko kô duš man moj tu! Da le ko već se di naj bli ži mi drug No iz međ tog i me ne baš sre di na sto ji! Da li po ga đa te zaš to vas ja mo lim? 26. Moja čvrstina Ja moram preko stepenika sto, Na vi še mo ram, ču jem krik vaš: Hoj, Ti si baš čvrst! Od ka me na da li smo? Ja moram preko stepenika sto, A ni ko živ ne će da bu de to. 27. Putnik Nigde staze više, Bezdan uokolo, vlada tiš! Ta ko si hteo! Od sta ze tvo ja se vo lja uda lji! Pa, put ni če, u re du! Sa mo gle daj hlad no i jasno! Iz gu bljen si, ve ru ješ li da je opa sno?

23 24 Fridrih Niče 28. Uteha za početnike Gledajte dete, svinje oko njega, Nemoćno, nožnih prstiju svijenih! Mo že da pla če, sa mo da ri da Da li će na u či ti da sto ji i ide? Od va žno! Sko ro, ja se ne bo jim, Moći ćete dete videt kako igra! Kad stajalo bude na nogama svojim, Sta ja će na gla vi isto kao či gra. 29. Zvezdani egoizam Kad bih ko tr ljô okru glo bu re za se. Ne sebe radi samog neprekidno, činim, zna se; Ka ko bih dr žô da se ne spa lim, Za suncem jureći jarkim? 30. Sledeći Bližnjega svoga blizu ne želim, Neka se daleko, u visinu seli! Kako bi inače postô zvezda meni? 31. Prikriven svetac Da nas ne tla či tvo ja sre ća, Oko se vraš ke stva ri me ćeš, Đavolje ruho, đavolju šalu. Ali zalud! Pogledom nećeš Prikrit svetost svoju (ne) malu.

24 VESELA NAUKA Neslobodni A. On sto ji, slu ša: ko mo že da ga zbu ni? Šta ču je pred uši ma da mu zu ji? Šta be še što ga zba ci tad? B. Ko sva ko što no sa še lan ce ne kad, On svuda čuje lanaca zveket. 33. Usamljenik Mr sko mi je da sle dim, ne ko da me vo di. Da slu šam! Ne! Al ne da ru ko vo di! Ko se bi ni je stra šan ni kog ne pla ši: I sa mo onaj ko ji pla ši mo že dru ge da pred vo di. Mr sko mi je već sa mog se be da vo dim! Volim ko životinje u šumi i vodi, Za izvesno vreme nekud da hodim, U lutanju milom mozgajuć da čučim, Izdaleka najzad da me vuče kući Samog sebe sebi da zavedem volim. 34. Seneca et hoc genus omne 3 To pi še li i pi še svo je ne sno sno Mudro larifari, 4 Kao da važi primum scribere, Deinde philosophari. 5 3 Seneka (Lucije Anej Seneka, živeo u periodu rimski filosof i književ nik) i či tav ovaj rod. 4 Larifari budalaštine. 5 Lat. prvo pisati a zatim filosofirati.

25 Fridrih Niče VESELA NAUKA Za izdavača Dijana Dereta Glavni urednik Aleksandar Šurbatović Likovno-grafička oprema Milan Bogdanović Lektura / Korektura Dijana Stojanović Prvo DERETINO izdanje ISBN Tiraž 1000 primeraka Beograd Izdavač / Štampa / Plasman DERETA doo Vladimira Rolovića 94a, Beograd tel./faks: , Knjižare DERETA Knez Mihailova 46, tel.: , Banovo brdo, Dostojevskog 7, tel.: ,

26 CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд НИЧЕ, Фридрих, ISBN