NE PRI JA TELJ, NJE GOV GE STALT ŽIVO TIN JE ( ŽIVO TINJSKE FUNK CI JE KOD SCHMIT TA I HE GELA) *

Transkript

1 Pe tar Bo ja niæ UDK:321.01: Univesité Paris X (Nanterre) Originalni nauèni rad Paris, France NE PRI JA TELJ, NJE GOV GE STALT ŽIVO TIN JE ( ŽIVO TINJSKE FUNK CI JE KOD SCHMIT TA I HE GELA) * Apstrakt: Ljubav prema Hegelovoj filozofiji nalazi se u osnovi prijateljstva i prepiske Koj va i Schmitta. Kada su poèeli svoju prepisku, Schmitt je bio u potpunoj nemilosti. Ispitivan u Nirnbergu (ali ne i optužen), 1946 godine bio je udaljen sa Univerziteta u Berlinu. Posle èuvenih predavanja o Hegelu koja su se okonèala godine, Koj ve se prikljuèio Otporu. Od 1946 godine ra dio je u francuskom Ministarstvu za privredu. Ovaj tekst je inspirisan Schmittovim pismom od 14. XII i odgovorom Koj va (4. I.1956) u vezi sa Hegelovim razumevanjem pojma neprijatelj. Kljuène reèi: ne pri ja telj, su ve re ni tet, Ges talt, živo tin ja, orga ni zam, oblik, pitanje. Kako pre pozna ti tog strašnog ne pri ja tel ja u od no su na koga naše pra vo nema gra nica? /Wor an er ken nen wir die sen furcht ba ren Feind, dem ge genüber un ser Recht kei ne Grenzen hat? 1 / * Èlanak je raðen u okviru nauènoistraživaèkog projekta Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u Beo gradu Mo guæ nost pri me ne mo der nih fi lo zofs ko-po li tiè kih pa ra dig mi na pro ce se društvene trans for ma ci je u Srbi ji/ju gos la vi ji koji fi nan si ra Mi ni starst vo za nau ku, teh no lo gi je i razvoj Re pu bli ke Srbi je (br. 2156). 1 C. Schmitt, Der No mos der Erde im Völ kerrecht des Jus Pu blicum Eu ropaeum, Ber lin, Duncker & Hum blot, 1988 (1950), S Sle deæi Kan to vo odre ðenje ne pra ved nog ne pri ja tel ja, ne ko ga ko nije obièan kri mi na - lac, i govoreæi o preventivnom ratu /ein Präventivkrieg/ protiv toga neprijatelja, Schmitt postavlja seriju pitanja in concreto da bi takvom neprijatelju oduzeo njegovu glavnu karakteristiku koju mu je osigurao Kant: ime neprijatelj. Wer ist dieser un gerechte Feind? Nepravedni neprijatelj; da li je to na primer revolucionarna Francuska? Woran er kennen wir die sen furchtbaren Feind, dem ge genüber unser Recht keine Grenzen hat? Schmittova pitanja pitaju u isto vreme o èuvanju onoga koji je pravi neprijatelj. Jednoga pravog i idealnog neprijatelja po zakonu. Sva ova pitanja obeæavaju neprestano jedan zakon koji èuva neprijatelja. Kako, dakle, saèuvati tog neprijatelja? Kako ne uništiti neprijatelja? Kako odbraniti neprijatelja? DRUŠTVO XXII XXIII FILOZOFIJA I 213

2 Pošto ih ima više nego što možemo da za mislimo, pošto ne možemo da ih iz brojimo, da izdvo jimo sa sigurnošæu samo jed nog od njih a da za boravimo makar privremeno sve ostale, pošto se ne radi o napadu sa neke druge pla nete koji preti našoj pla neti, možemo da kažemo da ne prepoznajemo takvog strašnog neprijatelja. Da u pitanju nije ne prijatelj. Da naše pravo nije u pro storu u kome ono nema ni kakvih gra nica. Ili da su veren, taj koji imenuje, taj Mi koji pita, koji treba da pre pozna ( Kako prepoznati... ) i da imenuje ne koga ozna - kom ne prijatelj, da ga iz vuèe ovim imenovanjem izvan za kona da bi ga po tom uništio, da izdigne sebe ovim imenovanjem iz van za kona (što je po trebno uvek na glasiti) da bi ga uništio nije to u stan ju. Da suveren nije suveren ili da na tom mestu su veren nije moguæ. Sliè na ana lo gi ja sa ne pri ja tel jem èo veè anst va i jed na ki re zul - tat oèe kuje nas kada Ja tre ba da pre poznam mog pri vatnog ne prijatelja pred ko jim moje pra vo isto tako nema gra nica. Nije moguæe sa sigurnošæu razli ko va ti opas nog od opas ni jeg liè nog ne pri ja tel ja (pro tiv ni ka), niti je mo guæe una pred uki nu ti gra ni ce pra va. Gra ni ce moga pra va pre ma ne kom ne prijatelju ne bi mogle da budu uki nute jer mojom smræu nije ugrožen život i sudbina èi tave pla nete. I je dan i dru gi sluè aj koji ispi tujemo su po Schmittu u to talnoj su prot no sti od ne pri ja tel ja in con cre to onak vog kak vog ga on za - mišlja. Pri vat nog ne pri ja tel ja i pos lednjeg ne pri ja tel ja èo veè anst va (neprijatelja svih nas) njih Schmitt na ziva pro tivnici nije moguæe jav no imenovati (u množini) kao neprijatelje niti je moguæe uništiti ih kao ne prijatelje. Naravno da je moguæe to ura diti u tajno - sti, da leko od oèi ju prav de i pra va, ali i u tom sluèa ju ne radi se o ne - pri ja tel ju, o èo veè anst vu, niti o pro sto ru hors la loi. U tom sluèa ju više nismo pred i u za konu /no mos/ ove pla nete. Da bi se spreèio ovaj tajni iz lazak iz van gra nica pra va, da bi se, ana logno tome, spreèio povratak u granice pra va (ne po stoji pro stor gde se sje din ju ju pra vo i na sil je; mo guæ nost da se pre la zi PETAR BOJANIÆ 214 Kada pra timo ove zna kove pi tanja kako se la nèaju u ovih ne koliko stra na knjige Nomos, kada pratimo transformaciju Kantovog teksta posredovanu Schmittovim pitanjima, mi zapravo prisustvujemo brisanju i zameni Kantove reèi neprijatelj sa reèju protivnik. Pi tanje koje tra ga za fi gurom, za li kom, za Gestalt (za li cem, za izra zom, za crta ma lica, za liènošæu pre nego za te lom ili for mom) ne na lazi ne prijatelja u tom ideal nom Schmit to vom smis lu reèi, veæ samo pro tiv ni ka /Ge gner/. Ova trans krip ci ja i pre vod Kan tove reèi ne pri ja telj u Schmit to vu reè pro tiv nik pos le di ca je toga što bi pi tanje tre ba lo da ima sna gu da pro na la zi je dan ne pro men ji vi oblik /Ges talt/, oblik koji ne može da va rira ni da se men ja.

3 iz pra va u na silje i obrat no oznaèa va su verena ; su veren je onaj koji može da uki ne van redno stan je koje je sam uveo) po treban je ne prija telj in con cre to. Da kle, su prot nom ana lo gi jom, mo guæe je za mis li ti jed no mesto, ili, moguæ je je dan po litièki pro stor gde je ova zajednica hors la loi izmeðu su ver ena i ne pri ja tel ja, mo guæa. Schmit tov konkret ni ne pri ja telj, kon kret ni ideal ni ne pri ja telj, za pam ti mo jed nom zau vek, ima po seb nu bli zi nu sa pra vim i per fekt nim Schmit to vim su ver enom. Oni ima ju ugo vor, koji se od vi ja ne pre sta no. Ne pri ja - telj in con cre to na taj na èin svo je po sto jan je du gu je su ver enu koji ga imenuje, i obratno, stvarni ob jekt (ali i sub jekt) suverena je ono sto do vo di u pi tan je nje go vo telo, nje go ve gra ni ce, nje gov su ver eni tet ne pri ja telj kao ta kav. Nema su ver ena bez ne pri ja tel ja. Razli ka izmeðu su ver ena i ne pri ja tel ja tre ba da nam pri bliži po li tiè ko Car la Schmitta gde ono pred stavlja razli ku izmeðu pri jatelja i ne pri ja tel ja. Su ve ren koji pita i koji ime nu je ne pri ja tel ja na poèetku ra èu na na re ci pro ci tet, na iz ves nu zain ter eso va nost ne pri ja - tel ja da fik tiv no uzvra ti ovu ne ga ci ju. Da bi ne pri ja teljstvo po sto ja lo nije pre sudna opas nost ili borba ili uništenje jed nog ili oba nje gova ak te ra, veæ jed na a prio ri fik tiv na za jed ni ca u ko joj je dan dru go ga re ci proè no is klju èu ju (ali i usta novlja va ju) omo guæa va juæi fik tiv nu samo-afir ma ci ju. Fran cus ka je moj (naš) ne pri ja telj, kaže Schmittov su ve ren gra deæi od mah svo je je dinst vo i kon zi stent nost, svo je gra ni ce i sna gu i život svo ga su ver eni te ta pred jed nim tak vim ne pri - ja tel jem. Fik tiv na pretnja Fran cus ke u ime nu ne pri ja telj koje joj su ve ren pri pi su je, konstituiše su ver eni tet i telo su ver ena. Su prot no od Hus serla, Schmittov su veren nema svo je sopstveno telo dok ne pronaðe telo dru ge fi gure ili drugi su verenitet koji mu pre ti. Imenu jem Fran cus ku za moga (našega) ne pri ja tel ja; pre tim sam sebi time što sam imenovao Fran cusku za svo ga ne prijatelja; ja sam ne - pri ja telj Fran cus ke... To su ko ra ci fik tiv nih kon sti tu ci ja. Ne pri ja telj mora da bude blizu, jer nema gra nica sa ne prijateljem uko liko on veæ nije ne prijatelj; ne prijatelj mora da bude na istom ni vou i pri bližno jednake sna ge; ne prijatelj ne sme i ne može da bude uništen. Pa ra dok sal no, uko li ko se fi gu ra ne pri ja tel ja sa gle da va pot pu - no fik tivno (fikcija u pra vom smislu reèi po èinje tek ovde), pot puno gola i bez ikak ve re lacije u od nosu na su verena ili prijatelja, u od nosu na pro ces imenovanja ili pi tanja, onda je ona osuðena na uništenje. Uko li ko u kon sti tu cio nal nom aktu inau gu ra ci je ne pri ja tel ja DRUŠTVO XXII XXIII FILOZOFIJA I 215

4 PETAR BOJANIÆ 216 ne mis li mo i fik tiv nu i fak tu el nu sna gu ne pri ja tel ja da nam uzvraæa svo je ne pri ja teljstvo i da nas proiz vo di za svo ga ne pri ja tel ja, onda je neprijatelj veæ leš, fi gura bez figure u koju je pu tem imena ne prijatelj upi sano uništenje i išèezavanje. To je onda je dan priv remen po - jam i priv re me na fi gu ra sa èi jim imen ovan jem je po kre nu to od mah vreme uništenja. Pi tanje je vre mena, dana, sati... ne prijatelj je nešto sto ne može da osta ne i da tra je kao ne prijatelj (reè ne prijatelj je onda ana lo gon reèi leš ili ne kim reèi ma koje u En ci klo pe di ji upo trebljava He gel oznaèa va juæi iz met (fae ces, ex kre men te, Aus schei dung; ana lo gon reèi Jevrejin Schmitta ili Léo na Bloy, Jevre jina ka tolièke teo lo gi je, So lov je va, Jevre ji na koji spa sa va sve hrišæane svo jim sopstvenim krštenjem ( uništenjem ) ). To je ter min koji sva kako najavljuje svo ju pro laznost, svoj kraj, svoje pre laženje u nešto dru - go, svo ju asi mi la ci ju i eli mi na ci ju. Možda je sada, iz ovog kon teksta u kome se prepoznaju na - me re Schmit ta da zaštiti i for mi ra ne pri ja tel ja, mno go lakše mis li ti odnos ne prijatelja i su verena. Naime, šta to znaèi u od nosu na ne prija tel ja, da je su ve ren su ve ren po tome što od lu èu je o van red nom stanju? Da li su veren po staje su veren u trenutku kada može i kada treba da uki ne ne prijatelja i uništi ga? Kada se stavlja za jedno sa njim iz van za ko na? Ili je van red no stan je još jed no spa sa van je ne pri - jatelja (a time i su verena) time što on (ne prijatelj) iz lazi iz ne vidljivosti, što po novo po staje fi gura i što je ja van? Ova pi tan ja, ove opas ne di ja lek ti ke bez di ja lek ti ke, di ja lek - ti ke ne pri ja tel ja i ne pri ja tel ja /dia lek ti sche Span nung/, koje celi jedan vek op sedaju Schmitta (i ne samo Schmitta), po èinju tamo gde je pi tan je iz jed naèe no sa ne pri ja tel jem. Ne pri ja telj je prvo pi tan je. Ili, pi tan je je ne pri ja telj. Der Feind ist un sere ei gene Fra ge als Gestalt. Ovaj stih, ova reèenica, ova lo zinka, das Schlüs sel wort, ovaj poèe tak koji pret ho di prvim tek sto vi ma o razli ci izmeðu pri ja tel ja i ne pri ja tel ja, je ste u isto vre me i pos lednja Schmit to va reè o ne pri ja - tel ju. Ver ovat no je mo guæe i sva ka ko po treb no, Schmit ta prav ni ka, teo lo ga ili fi lo zo fa, Schmit ta u Nirn ber gu podvrg nu tog pi tan ji ma (pi tan ji ma ne pri ja tel ja), Schmit ta pri ja tel ja Gö rin ga (Jün ge ra ili Heideggera) ili ne vinog Schmitta (ne vinost, kao i krivica, æe uvek zapoèin ja ti sa ru kom. Mene ni ka da nisu nje mu pred sta vi li (Hit le ru) u 12 go di na nje go ve po li tiè ke moæi, i ni ka da se ni sam sa nji me ru ko vao. /...niemals vorgestellt worden und habe ihm niemals die Hand

5 gegeben./) 2, pro cenjivati i premeštati i formirati kao deo jed ne ci niène har mo ni je (ili dis har mo ni je) izmeðu isto ri ja stra ha od ne pri ja te - lja, realnih i krva vih ne prijateljstava, pol ja smrti, leševa i leševa u vat ri; i sal ve ta, pa pi riæa, stoln ja ka, ma ra mi ca 3, na ko jima se od rane mla do sti ispi su je Däub le ro va reèe ni ca tajnog znaè en ja 4 : Der Feind ist un sere ei gene Fra ge als Gestalt. Der Feind ist unsre eig ne Fra ge als Gestalt. Un se re ei ge ne, po ne kad uns re eig ne... Ne prijatelj je uvek naš i ni kada moj; ili ne prijatelj je pi tanje svih nas. Naše pi tanje. Množina nas koji pi ta mo naše vla sti to po je di naè no pi tan je transformiše se u jed ni nu reèi der Feind ili jed ninu reèi die Ge stalt. Tek ova pro cedura pot èin ja van ja po je di naè nog mog ne pri ja tel ja u našeg ne pri ja telja daje jav ni i ot vor eni ob lik ne pri ja tel ja i uki da nje go vu ne vidlji - vost. Nje go va ne vidlji vost ili nje go va pri pad nost (ne ko me, jednom po jedincu ili jed noj gru pi, ali ne i svima) na lazi se u suprotnosti sa reèi Ge stalt i sa os novnim Schmittovim zah tevom. Sa uslovom ne pri ja teljstva. Sa Ge stalt kao us lo vom ne pri ja teljstva. Ne pri ja telj je ob-lik našeg vla sti tog pi tan ja. Ili: L ennemi est no tre propre remise en ques tion personnifiée. L ennemi est no tre propre ques tion en tant que fig ure. The en emy is our own ques tion in form. Il nemico la nos tra domanda personificata. Nemaèka reè die Ge stalt, nekada vrlo bremenita / chargé l époque/ 5, ko joj tre ba da se uvek vraæamo i sa Heideggerom ili 2 Poglavlje Meine persönlichen Beziehungen zur Praxis der Hitlerschen Eroberungspolitik napisano je u Nirnbergu. Carl Schmitt, Antworten in Nürnberg, hrsg. Hel mut Qua ritsch, Ber lin, Duncker & Hum blot, 2000, S. 69. Da sam se sus reo sa njim (Hei deggerom) to kom rata, ne bih se rukovao sa njim /je ne lui au rais pas serré la main/. Sa lo mon Mal ka, Emmanuel Lé vinas, la vie et la trace, Pa ris, JC Latt s, 2002, p Što se tièe iz reke (motto), pos vuda sam je pre pisivao, èak i na maramicama /sui fazzoletti/; u toj meri da su me èak i moji bližnji za vitlavali za to. Un giu rista da vanti a se stesso. In tervista a Carl Schmitt., razgo varao Fulco Lanchester, Quaderni Costituzionali, n 1, apri le 1983, p Theo dor Däub lera Schmit prvi put po minje vrlo rano, 19 ja nuara 1912 go dine u pis mu se stri Au gusti, ne posredno pošto ga je upoznao. C. Schmitt, Jugendbriefe. Briefschaften an sei ne Schwe ster Au guste 1905 bis 1913, hrsg. Ernst Hüsmert, Ber - lin, Aka demie Verlag, 2000, S o il (Ben jamin) l utilise ren voie au my the ; ou si l on préf re : tou te figure (mais on pour rait dire aus si bien : tout mod le, ou tout exem ple) est po tentielle ment my thi que Phi lip pe La coue-la bart he, Hei deg ger. La po li ti que du po me, Paris, Ga lilée, 2002, p DRUŠTVO XXII XXIII FILOZOFIJA I 217

6 Cas si re rom 6, sa Jün gerom 7, sa Franz Ro senzweigom 8, sa Schmitovim neprijateljem Alfredom Rosenbergom 9 (Gestalt und Leben, to je naslov jednog njegovog teksta iz 1938 godine o Ludwig Klagesu i njegovoj borbi protiv logocentrizma /logozentrische Weltauffassung/, greko-judaizma /Demokrit, Platon, Sveti Pavle, Augustin, Luther, Kant /, današnjeg amerikanizma /heutigen Amerikanismus/, boljše - vizma) 10, i pre svih sa Hegelom, tre bala bi da bude glav ni pu tokaz ka jednom skoro nemoguæem i vrlo neobazrivom zadatku. Taj zadatak mora da poè ne sa pi tanjem, mora da se formuliše pu tem pi tanja, pu tem pitanja koje ne samo da ne uli va po verenje da bi moglo da bude nešto više od pi tanja, nego to pi tanje nema ob lik i ne po seduje do voljni uslov i dovoljnu bezuslovnosti da bi bilo pitanje. To pitanje, odakle treba da se krene, trebalo bi da za svoj rezultat ima neprijatelja. Pitanje PETAR BOJANIÆ 6 U tek stu iz 1956 Zur Seins frage Hei degger se obraæa Jün geru po novo vraæa juæi se nje go voj knji zi Der Ar bei ter ko joj je pos vetio se minar za vre me Reicha. Da kažemo stva ri for malno, da li je suština ob lika /Gestalt/ iste kla iz pre dela poè etka onog što ja zo vem Ge-stell? M. Hei degger, Zur Seins fra ge, Frank furt am Main, Vittorio Klo stermann, 1977 (1956), S. 21, U knji zi o pes nicima iz 1924 go dine Idee und Ges talt, Darm stadt, Wis sens chaf tliche Buch ge sellschaft, 1981, Cas si rer upo trebl ja va reè Sich tbar keit ili reine Sichtbarkeit (S. 111), cis ta vidl jivost, za taj stva ralaèki pro ces pre laženja ideje u Gestalt ili u Gestaltung. Ili prin cip po kome je ide ja vidl jiva, po kome se ona po kazuje svi ma jeste Gestalt. 7 Vidi po glavlje 7 Fi gura kao jed no celo koje je sadržajni je nego li zbir svih svo jih de lo va /Die Ge stalt als ein Gan zes, das mehr als die Sum me sei ner Teile um - fasst/. E. Jün ger, Sämt liche Werke, Zwei te Ab teilung Essa ys II, Band 8, Der Ar bei ter, Stuttgart, Klett-Cotta, 1981, S. 37. U figuri miruje /ruht/ celo sadržaj nije nego li zbir svih svo jih de lova i koje os taje ne - pris tu paè no u epo hi ana to mije /und das ei nem ana to mis chen Zei tal ter uner reich bar war/. [...] U po litici ta koðe glav no je vo diti u bor bu fi gure a ne poj move, ideje a ne puke po jave /dass man Ges talten und nicht etwa Be griffe, Ideen oder blosse Erschei - nungen zum Kampfe bringt/. (p. 62.) 8...als Ge stalt, wie man es mit Au gen se hen kann..., F. Ro senzweig, Die Gritli Briefe, Briefe an Margrit Rosenstock-Huessy, Tübingen, Bilam Verlag, 2002, S U knjizi Zvezda is kupljen ja po jam Ge stalt, koji nije ni sli ka, ni tip, mo - gla bi kao reè la figure na francuskom jeziku da se priblizi terminu le visage, lice. 9 Do kument Der Staats rechtsleherer Prof. Dr. Carl Schmitt iz ja nuara 1937 godine koji je ob javljen 1988 u èa sopisu Etappe (2/1988 S ), pod nas lovom Das Amt Rosenberg ge gen Carl Schmitt ili ne objavljeni do sije praæ enja i nad ziranja Schmit ta od stra ne SS (299 ku canih stra na) i Him lera koji se na lazi u Lon donu (Wiener Library) sva kako bi tre bali da se imaju u vidu kada se pro cenjuju Schmit tovi na ciz mi, Schmit to va jevrejstva i an ti se mi tiz mi 10 Hal le, Max Nie meyer Verlag, 1938, S

7 kao poèe tak to jest ne prijatelj da li je moguæe kon stituisati ne prijatelja? ili, da li je moguæe kon stituisanje ne prijatelja?; da li ga je moguæe pro naæi, zadržati, ute mel ji ti, pro du ko va ti i uništavati u isto vreme, vraæa ti u život, zaštititi ga od sebe, zaštititi se od nje ga itd? da kle, ovo pi ta n je ili ova pi tan ja o ne pri ja tel ju, o kon cen tra ci ji ove reèi u pi tan ju, u in fi ni ti vu pi ta ti, tre ba la bi da obeæa va ju i jed nu kon sti tu ci ju ili re kon sti tu ci ju u su prot nom sme ru: od ne pri ja tel ja ka pitanju i ka ono me koji pita, ka zajednici, gru pi, po jedincu koja se konstituiše pi tan jem ili po zi van jem ne pri ja tel ja, ali koja se i konstituiše od go vor om ili po zi vom ili pi tan jem koje po la zi od stra ne neprijatelja. Da li je moguæe po lazeæi od ove reèi, od ovog pi tanja (su ver enog pi tan ja), od ob li ka ne pri ja tel ja, za tre nu tak obrnu ti su ve - r enu feno menolo šku priz mu su ver ena i de for mi sa ti analoški apa rat kon sti tu ci je dru gog? Da li Gestalt jednog pitanja, jednog kao da pi - tanja, jedne imaginacije koja ima oblik pitanja, uspevaju da drugog izjednaèe i dodele mu prednost i inicijativu u odnosu na onoga koji (se) pita o nje mu i koji ga ot kriva? Da li je reè neprijatelj (reè koja se uvek slièno dopunjuje sa prijateljem na mnogim jezicima) moguæe zapravo pronaæi na tom mestu gde jedna imaginacija ili analogija ili predstava biva izneverena, izdana, propala? Da li Gestalt neprijatelja zapoèinje tamo gde je nemoguæa konstitucija neprijatelja i gde pocinje njegova samo-konstitucija? Sva ova pi tan ja koja se po me ra ju i na pre du ju pra te ri tam najvažnije Schmi to ve reèe ni ce. Der Feind ist un sere ei gene Fra ge als Gestalt. Od neprijatelja kao projekta i kao pitanja do kao da (als ob) neprijatelja. Do personifikacije, oblika, stava, držanja neprijatelja koji se na laze na kra ju reèe nice u iz razu als Ge stalt. Meðutim, ono po èemu je ne prijatelj ne prijatelj, po èemu on tre ba da bude to što jeste, u jednakosti i tau tologiji sa samim so bom, po èemu je on odu vek za nas opas nost ali i izvesnost, treba da se ovoj reèenici dopiše kao pretnja. A ta pretnja se ne sa stoji samo u tome što bi ne prijatelj koji je u ovoj konstrukciji suverene ravnoteže koju oblikuju Schmitt-Däubler-Hegel 11, ili Freud i èak Husserl, i mnogi dru gi pre njih a i da nas 11 Od mah, 1916 go dine, u prvom tek stu o Däub leru i nje govoj him ni Nord - licht, Schmitt prepoznaje Däublerovo skoro, ili kvazi, hegelijanstvo u mišljenju ( wie Däubler beinahe hegelisch denkt ). Iako je on po malo po drugljiv pre ma ovoj bli zi ni ka to li ka sa švabom He ge lom (Pan lo gis mus des Schwa ben He gel) DRUŠTVO XXII XXIII FILOZOFIJA I 219

8 da kle, ne prijatelj je nešto što mi konstituišemo i što je naš proiz vod, nešto što je na kra ju kra jeva deo nas i u nama, što je slabije ili even tualno jed nako po sna zi sa svojim tvor cem i su verenom itd. nužno otvarao problem uništenja, rata i iskljuèivanja. Ta konfuzija izmeðu neprijatelja i militarizma koja je kod Schmitta od poèetka prisutna a koju on priz naje znat no kas nije ( Ovde se po javljuje, u pojmu ne prijatelj kao tak vom, jed na zbrka /eine Verwirrung/ koja se tièe teo rije rata 12 ) uvo di sas vim si gurno pri vatnog ili tajnog i ne vidljivog ne - prijatelja. Osnovna pretnja ovoj šmitijanskoj konstrukciji jeste dekonstrukcija jednog neprijatelja koji se sam stvara i konstituiše, koji nije pri sutan, koji nije tu a po stoji, i sa ko jim nema ni kakvog do dirivanja niti granice. Dakle, ka kav je to gest ili možda pi tanje ko jim neprijatelj sam sebe stva ra? Da li je mo guæe samo-konstituisanje ne - prijatelja? I u kak voj je vezi ta samo-konstitucija sa nama? Ova imaginacija neprijatelja koji samoga sebe stvara, po analogiji na to kako mi sa moga sebe ili nje ga konstituišemo, tre bala bi da predstavlja granicu kako fenomenologije tako i bilo kakvog egzistencijalizma ili politike. Konaèno, neprijateljstvo ili neprijatelj zapoèinje, pre svega, na ovoj neiz vesnoj gra nici. Druga strana ove pretnje i ovog straha pred ne poznatim èije je po reklo i sadržaj sa svim ne - poznat, odnosi se na razliku izmeðu suverena i suvereniteta koju pokušavamo da mislimo 13. Kada kažemo, za jedno sa Schmittom Der Feind ist un sere ei gene Fra ge als Gestalt u isto vreme pri sustvujemo jednoj podeli i jednom odvajanju gde je neprijatelj oblik ili personifikacija koja je nastala na tom mestu pitanja i rascepa. Ovaj rascep ili ovu razli ku sa Schmittom, ali i ne samo Schmittom, tre bali bi da mislimo kao od nos ili tajnu vezu izmeðu su verena i su vereniteta. Pre nego ovu konfuziju oko neprijatelja nastavimo sa jednim Schmittovim pismom Koj vu u kome go vori o pi tanju koje ga dugo okupira (...eine Fra ge, die mich seit lan gem be schäftigt...) 14 u naporu PETAR BOJANIÆ 220 nema nièega boljeg što može pojasniti Däublerovu duhovnost od èudesnog Hegelovog uèenja o negaciji (die wunderbar tiefe Hegelische Lehre von der Negation ). Theodor Däub lers Nordlicht. Drei Stu dien über die Ele mente, den Geist und die Ak tua li tät des Wer kes, 1916, Ber lin, Duncker & Hum blot, 1991, S C. Schmitt, Theorie des Partisanen, Ber lin, Duncker & Hum blot, 1963, S Na jed nom dru gom me stu vra tiæemo se ovoj razli ci. 14 Korespondencija izmeðu Schmitta i Koj va koja se vrlo in tenzivno od vija, takoreæi u jednom prekidu mnogo obimnije i bogatije korespondencije izmeðu Koj va i Straussa, najavljuje direktni Schmittov uticaj na Esquisse d une phénomén -

9 da ne pri ja tel ja oza ko ni (le ga li zu je), o pi tan ju koje svo je po re klo du gu je Fenomenologiji duha i Hegelu, citiraæemo jedan fragmenat iz 1947 u kome se još je danput He gel i Däub ler po javljuju za jedno kod Schmitta: Oprezno onda, i ne go vori ola ko o ne prijatelju /und spricht nicht leicht sinnig vom Feinde/. Sva ko se opredeljuje kroz svoga neprijatelja /Man klas sifiziert sich durch sei nen Feind/. Sva ko se svrsta va /stuft sich/ u skla du sa onim na šta pristaje da je ste neprijateljsko. Za žaljenje su svakako oni uništitelji /die Vernichter/ koji se pravdaju zagovarajuæi da treba uništiti uništitelje /Vernichter vernichtet müsse/. Ali sva ko uništenje tek je samouništenje /Aber aller Vernichtung ist nur Selbstvernichtung/. Nasuprot, neprijatelj je drugi /der Andere/. Seti se ve likih sta vova fi lozofa: od nos pre ma dru gom kao takvom, to je istinska be - skonaènost /das wahrhaft Unendliche/. Negacija negacije, kaže filozof, nije neutralizacija, veæ istinska beskonaènost zavisi od nje. Istinska beskonaènost je temeljni pojam njegove filozofije. Neprijatelj je naše vlastito pitanje kao ob-lik 15. ologie du droit. (U isto vre me ova pre piska može biti i sve doèanstvo jed ne pret postavke Taubesa da je interpretacija Hegela od strane Koj va iz go dine isto tako snažno opre deljena Schmit tom ili stra hom od Schmit ta /durchfurcht ist von einem Be griff des Po litischen der von C.S. stammt/. Videti pismo Taubesa Tommissenu od iz Maison des Scien ces de l Homme u Schmit tia na. Bei trä ge zu Le ben und Werk Carl Schmitts, hrsg. Piet Tom mis sen, Wein heim, VCH Ver lags ge sell schaft, Band III, 1991, S. 169). Pis mo Schmitta Koj vu iz Plet tenberga , ob - jevljeno je u tek stu Koj ve und Schmitt, Schmit tia na. Bei trä ge zu Le ben und Werk Carl Schmitts, hrsg. Piet Tommissen, Ber lin, Duncker & Hum blot, Band VI, 1998, S Veæi deo ovog pis ma, ali bez od govora Koj va, prvi je štampao Hein rich Mei er u knji zi Die Lehre Carl Schmitts: Vier Kapitel zur Unterscheidung politischer Theologie und politischer Philosophie, Stutt gart und Weimar, Metz ler, 1994, S Ex Captivitate Salus, Erfahrungen der Zeit 1945/47, Köln, Gre ven Verlag, 1950, S. 90. U Pojmu politièkog Schmitt ci ti ra sle de cu de fi ni ci ju ne pri ja tel ja iz Hegelove knjige System der Sittlichkeit : Takva diferencija je neprijatelj, i diferencija stavljena u odnos, ujedno je kao njena protivnost bivstvovanja suprotnosti /ist zu gleich als ihr Ge genteil des Seins der Gegensätze/, kao niš ta ne prijatelja, a to niš ta na obe strane pod jednako je opas nost borbe /als das Nichts des Fein des, und dies Nichts auf bei den Sei ten gleichmäßig ist die Ge fahr des Kamp fes/. Za ono što je obièaj no, taj ne prijatelj može da bude samo neprijatelj na roda i sam može da bude samo na rod /nur ein Feind des Volkes und selbst nur ein Volk sein/. Poš to ovde nas tupa po jedinaènost, onda je to za na rod da se pojedinac upušta u opasnost smrti /in die Ge fahr des Todes be gibt/. DRUŠTVO XXII XXIII FILOZOFIJA I 221

10 PETAR BOJANIÆ Evo sada Schmittovog pitanja Koj vu: Pitanje se tièe Hegelovog pojma neprijatelj i posebno reèi Feind u delu (Fenomenologija duha) koji se bavi nes reænom svešæu /unglückliche Bewusstsein/. Ono se od nosi na iskaz: neprijatelj u njegovom vlastitom /der Feind in sei ner eigensten/ (nekoliko redova kasnije : u njegovom najkarakteristiènijem /in seiner eigentümlichen/) obliku /Gestalt/. Ko je ovaj neprijatelj /Wer ist dieser Feind/, da li je moguæ /ist es möglich/, jer on (Hegel) ga je oznaèio u ob liku živo tinjskih funkcija /in den tierischen Funktionen zeigt/? Šta on traži ovde /Was hat er dort zu su chen/? U mojoj knjižici Ex Captivitate Salus ci tiran je je dan stih (Theodor Däubler) kao napomena o neprijatelju: Der Feind ist unsre eig ne Fra ge als Gestalt. Nedavno mi je o ovom sti hu re kao nešto je dan mladi na dareni Ne mac (H-J. Arndt), koji je bio tri go dine na Harwardu: Sjedinjene Amerièke države nemaju neprijatelja, jer nemaju oblik /Die USA hat kei nen Feind, weil sie kei ne Ge stalt hat/. Pos le tri ne del je Koj ve šalje du gaèak ali vrlo uprošæen od govor. On kaže da Feind in seiner ei gensten Gestalt je sas vim si gurno ðavo /der Teufel/, hrišæanski ðavo koji sebe po kazuje u ti e ri schen Funk tio nen. Za He gela su ove funkcije ništavne /nichtig/ jer ih èo vek ne gira i samo kroz ovo ne giranje èo vek je ste (za razli ku od živo tin je). Koj ve, po zi va juæi se na Kampf um An erkennung, kaže da se živo tinje bore za nešto /für et was/, dok se lju di bore iz ne pri ja teljstva /aus Feind schaft/. Mu dar èo vek /der Weise/, kaže on, razma tra juæi ab so lut no znan je koje pre va zi la zi i briše sva ki ob lik ne pri ja teljstva kod He ge la, ni ka da ne go vo ri iz ne pri ja teljstva i ni ka - da ne go vo ri ne pri ja tel ji ma /spricht nie aus Feindschaft, noch an Fein de/. Je dan mali deo nje go vog od go vo ra je po seb no za nimljiv zato što u njemu Koj ve go vo ri više o svom shva tan ju ne pri ja tel ja nego što objašnjava He gela. Vlastiti neprijatelj je smrtni neprijatelj /Der eigentliche Feind ist Todesfeind/: on može da ubi je i da bude ubi jen, on je telo /Körper/ i, ako hoæe te, Gestalt. Ako se neko priprema da 222 Norma i odlu ka. Karl Šmit i nje govi kri tichari, Beo grad, Fi lip Višnjiæ, 2001, s. 42; Der Be griff des Po li tis chen, Ber lin, Dunc ker & Hum blot, 1932 (1963), S. 62.

11 ga ubi je (to jest ako je neko spreman da ri zikuje svoj vla stiti život), onda je ne prijatelj ništavan / nichtig /, i može (kao ne - prijatelj) da bude uništen /vernichtet werden/. Kada, meðutim, neko ima strah od ne prijatelja /vor dem Fein de Angst hat/, onda on (neprijatelj) postaje ðavolji / teuflisch / i takoðe moæni / mächtig /: on je go spodar a ovaj je nje gov rob 16. Deo Fenomenologije duha o kome go vori Schmitt na lazi se na kraju po glavlja IV ( Istina iz vesnosti o samom sebi ) B. Sloboda sa - mosvesti ; stoicizam, skepticizam i nesreæna svest koji govori o askezi: [ ] No tu je sada pronaðen ne prijatelj u svom na josobenijem obliku /Darin ist aber nun der Feind in sei ner ei gensten Gestalt aufgefunden/. [ ] U životinjskim funkcijama svest /sich in den tie rischen Funktionen bewußt/ je sves na sebe kao te stvar ne po jedinaènosti /als dieses wirklichen Einzel nen/. Te živo tinjske funkcije, umesto da se vrše prosto kao nešto što je po sebi i za sebe ništavno /als et was das an und für sich nich tig ist/ i što nije u stanju da ste kne ma kak vu vred nost i suštavstvenost za duh: jer se neprijatelj u svome naroèitom obliku pokazuje u njima /in wel chen sich der Feind in seiner ei gentümlichen Ge stalt zeigt/, one su na protiv pred met ozbiljnog na stojanja /des ernstlichen Bemühens/ i pret varaju se u ono što je najvažnije. Ali, pošto se taj neprijatelj raða u svo me po razu /dieser Feind in seiner Niederlage sich erzeugt/ svest, fik sirajuæi ga /es sich ihn fi xiert/, umesto da ga se os lobodi /statt frei da von zu werden/, ona se na protiv stal no zadržava oko nje ga i stal no sebe sagledava uprljanom, u isto vreme ta sadržina njenoga stremljenja, umesto da predstavlja nešto suštinsko, je ste ono što je najniže, umesto da je ono što je opšte, ona je ono što je najpo - jedinaènije /statt eines Allgemeinen das Einzelnste ist/, tako mi vi dimo samo jed nu liè nost koja je ogranièena na sebe i svoje sit no de lanje i koja je pritisnuta, isto tako nes reæna ko liko i bedna /ebenso unglückliche als ärmliche Persönlichkeit/ Schmittiana. Bei träge zu Le ben und Werk Carl Schmitts, hrsg. Piet Tommissen, Ber lin, Duncker & Hum blot, Band VI, 1998, S Fenomenologija duha, prev. Dr. Ni kola Po poviæ, Beo grad, Bigz, 1979, s ; Phe no men olo gie des Gei stes, He gel Werke, Band. 3, Frank furt am Main, Suhrkamp, 1976, S DRUŠTVO XXII XXIII FILOZOFIJA I 223

12 Ne pri ja telj do la zi. Taj ve li ki poèe tak raðanja nje go vog ob li ka je dogaðaj nje go ve in kor po ra ci je. Ne pri ja telj ima for mu koja je deo naše for me. Na iz vestan na èin ne prijatelj je deo nas i on je pro - naðen u nama. Tako po èinje He gel ovu svo ju mraènu kon strukciju oslobaðanja svesti od svo je po jedinaènosti, od svoga tela, od odreðenih de lova tela, od po jedinih funk cija toga tela, od živo tinje u tom telu, od se kreta toga tela, od osta taka, od hra ne, od fae ces, od iz meta, od sek sa, od traga dru gog tela na tom telu... Isto ri ju Schmit to vog bavljen ja ovim He ge lo vim frag men tom za sada je ne moguæe re konstruisati. Ipak, za Schmitta ona je morala da poè ne tom iz vor nom i èu des nom bli zi nom Däub ler ovog sti ha sa He ge lo vim va ri ja ci ja ma reèi Ge stalt i reèi Feind. Ono što je si gurno do dat no po jaèa va lo Schmit to vu di le mu bila je živo tin ja, das Tier, koja u du goj Däub lerovoj poe mi Sang an Pa lermo 18 (23 strane) pri pre ma pro na la zak ne pri ja tel ja. Živo tin ja, baš kao i ne pri ja telj u He ge lo vom frag men tu je sas vim ne pozna ta ali nas fik si ra u sebe da bi sas vim iz gu bi li sebe. Was bin ich, wenn mich kein be kanntes Tier be gleitet?, pita Däub ler. Tre ba lo bi da obrne mo pi tan je Däub ler-a, was bin ich?, u pi - tan je, Wer ist das Tier?, Ko je živo tinja? kod He gela. Šta je ne prija telj izmešan sa funk ci ja ma živo tin je? Ko je zi vo tin ja ne pri ja telj sa èo veèijim funk cijama? Šta sam ja, kada me pra ti ne prijatelj koji je meni ne poznat? Kako dolazi neprijatelj? Gde su izvori realnog neprijatelja o kome ne prestano go vori Schmitt? Da li se Gestalt politièkog neprijatelja zaista nalazi u Gestalt Hegelovih životinjskih funkcija /die tierische Funktionen/? Šta je os novna di lema Schmittova? Gde je pro blem? PETAR BOJANIÆ /Wir kön nen uns re In nigkeit in Tiere gies sen/ Vertreib das Tier, doch wo du musst, da schaf fe Land/ Ich bin zu ei nem fri schen Freiheitssatz be reit! Das eit le Tier in dir wird sich hin übersetzen. Wohin? Auf Schol len, die schon Prie ster vorgeweiht! Wir sol len dann die Beu te schreckensbleich zerfetzen: Der Feind ist uns re eig ne Fra ge als Ge stalt. Und er wird uns, wir ihn zum sel ben Ende het zen. Doch aus der Volksbesonnenheit kommt die Ge walt. T. Däu bler, Hymne an Ita lien, (3 Au flage), Leip zig, Insel Verlag, 1924, S

13 Izgleda da teološki pravac, He gelov ili Koj vljev, iako vrlo komplikovan i isto tako nejasan, nije glavni izvor Schmittovog problema sa razumevanjem Hegela. U kontekstu askeze, ispovednika, katolièanstva o kojima Hegel ovde govori, moguæe je, kao što kaže Koj ve, da je u pi tanju hrišæanski ðavo /der christliche Teufel/ (ali koji ðavo? Ima ih više razlièitih u hrišæanstvu. Upravo na tome in sistira Hegel.) kao neprijatelj. Ako se ovaj fragment prisajedini poglavlju 13 Jevanðelja po Ma teju (Schmitt je morao da zna za ovaj uobièajeni recept u tumaèenju ove epizode Hegelove Fenomenologije) onda je mnogo lakše ( A kad lju di pospaše, doðe nje gov neprijatelj, i po sija ku kolj po pšenici, pa oti de. 13:25 (Sveti arhijerejski sinod)). Hegel zahteva da svest na izvestan naèin koegzistira sa neprijateljem, da ne žuri i da ga prihvati u smislu razlikovanja u od nosu na njega (svest je kroz ne prijatelja sves na sebe), da se ne fik sira u nje mu i da se nji me ne prlja, da se ne bavi ne prijateljem koji je èini po jedinaènom i nes reænom ( Hoæeš li, da kle, da ide mo da ga po èupamo? A on reèe: Ne; da ne bi èu pajuæi ku kolj, po èupali za jedno s nji me i pše - nicu. Ostavite neka raste obo je za jedno do žetve; 13 :28-30). Uko liko je strpljiva, ukoliko svest raste zajedno sa svojim neprijateljem, na kraju æe lako moæi da se od voji od tog ne prijatelja i po bedi ga u najvažnijoj poslednjoj borbi. Tako æe se svest definitivno osloboditi neprijatelja i svoje pojedinaènosti. Hegel smatra da je uslov ovog napredovanja svesti ka univerzalnom posle askeze žrtvovanje. Stvarno zajednicko žrtvovanje i samožrtvovanje. Osloboditi se neprijatelja /statt frei da von zu werden/ znaèi osloboditi se svoje pojedinaènosti, svoje svesti, u zajednièkoj borbi sa zajednièkim neprijateljem ( Saberite najprije ku kolj, i svežite ga u snoplje da se sažeže. 13:30). U za - jednièkoj borbi sa našim vlastitim zajednièkim oblikom neprijatelja. Suveren odreðuje vreme. Vreme je vreme kastracije ili vreme kada tre ba da se isèupa. U meðuvremenu tra je neposlušnost sve sti jer se ona fiksira u neprijatelju i nezadovoljstvo zbog neprijatelja koji se po javio i koji ne sme da se uništi od mah jer bi se od mah uni štio deo sebe i deo svoga tela. Verovatno je to taj ve liki pro blem koji se po navlja sa ovim frag mentom. Isèupajte, sažežite, otkinite, da bi mo gli da se bo ri te svi za jed no pro tiv ne pri ja tel ja. Ka stra ci ja pret postavlja da ne prijatelj uopšte ima ob lik, to jest, da je iz van nas. Do la zak ne pri ja tel ja u nas ili u Schmit ta je mno go enig ma tiè - niji i za nas i za Schmitta od nje govog iz laska. Na poèetku He gel na - DRUŠTVO XXII XXIII FILOZOFIJA I 225

14 PETAR BOJANIÆ 226 bra ja ne ko li ko èin je ni ca : ne pri ja telj do la zi, ta kav ka kav je i bez ikakve sumnje; on se po kazuje u živo tinjskim funk cijama ; taj pro - stor funkcija pot puno je ništavan za duh ali se sve jedno ne prijatelj u njemu na seljava ; ne prijatelj se tu raða kao ne prijatelj ali u svo me po ra zu. Nema ni kak ve di le me da ne pri ja telj do la zi, da je došao i da je u ob liku. Rec po raz ( [ ] taj se ne prijatelj raða u svo me po - ra zu /dieser Feind in sei ner Nie derlage sich er zeugt/ ) je vrlo ret ka kod He gela. Da li je ne prijatelj veæ una pred poražen, da li je on do - šao veæ poražen, ili to što se on po kazuje i oda je u ovim funk cijama oznaèava nje gov po raz? Da li mu te živo tinjske funkcije do nose po - raz? I zašto životinjske? Kako one prljaju? Kako to ne prijatelj životinja prlja svest? Da li je uvek nužno go voriti o prlja vom, živo - tinjskom, pri rod nom, zlom kao po re klu po li tiè kog ne pri ja tel ja? Ili o sti du, oblaè en ju, sa kri van ju pred ne pri ja tel jem, sa kri van ju ne pri ja - tel ja (Schmitt ne ko li ko puta u Ex Cap ti vi ta te Sa lus go vori o go lom)? U Pre da van ji ma iz este ti ke u delu koji se zove Odelo /Beklei dung/ He gel pise: S dru ge strane, oseæ anje sti da je onaj razlog koji èo veka na - goni da se po krije ode lom. Stid /Scham/, uzet sasvim uopšte, predstavlja poèetak gneva /ein Be ginn des Zorns/ pro tiv neèe ga što ne treba da po stoji. Èovek pak, koji je postao svestan svog višeg opredeljenja /seiner höheren Bestimmung/, koje se sa stoji u tome da bude du hovno biæe /Geist zu sein/, mora da posmatra ono što je samo ani malno kao neku ne pristojnost /nur Animalische als eine Unangemessenheit/, us led èega mora da teži da sa - krije one de love tela koji nisu u skla du sa tom nje govom višom unutrašnjošæu, a to su pre svega: trbuh, grudi, leða i noge /die Teile sei nes Kör pers, Leib, Brust, Rüc ken und Bei ne/, to jest oni delovi koji služe samo životinjskim funkcijama /bloß tierischen Funktionen/ ili koji samo uka zuju na spoljašnjost kao tak vu, te nemaju nikakve neposredne duhovne namene niti služe kao izraz duhovnog 19. Askeza (ili apstinencija, ili možda post) o ko joj se go vori u frag men tu Fe no men olo gi je, može da se od nosi i na usta, na oèi, na 19 Estetika III, prev. Dr. Ni kola Po poviæ, Kul tura 1961, s ; Vorlesungen über die Äs thetik II, He gel Werke, Band. 14, Frank furt am Main, Suhr kamp, 1976, S. 402.

15 ruke. Da kle, gde sa kriti usta, oèi, ruke...? Šta æe sve tre bati da se isèupa kada doðe pos lednje vreme i pos lednja bor ba sa ne prijateljem? Gde sve ula zi i gde sve bo ravi ne prijatelj? Sve moguæe razli ke ljudskog tela u od nosu na telo životinje ko jima se Hegel bavi vrlo pre ciz no u svo jim pre da van ji ma iz este ti ke (koje uvek možemo dovoditi u pi tanje i držati ve liku re zervu u od nosu na njih) u sen ci su jed ne ve li ke ana lo gi je koja in ter esu je nas a koja tajno zbun ju je Schmitta. Radi se o organizmu živo tinje koji je za He gela ana logija su ver eni te ta ili ana lo gi ja države (Pre da van ja iz fi lo zo fi je pra va). Ali u isto vre me tu se, takoðe, po novo javlja ovaj ne dostatak /der Man gel/: ta osetljivost kao usredsreðena u sebe u unu - trašnjosti ne izraðuje se tako da svo je pri sustvo po kazuje u svima organima, veæ su u samom telu jed ni organi i nji hov oblik /ein Teil der Organe und de ren Ge stalt/ posveæeni samo animalnim funkcijama /nur animalischen Funktionen gewidmet ist/, dok dru gi nje govi organi služe izražavanju duševnog života, oseæ anja i strasti. Tako se ni duša sa svo jim unu trašnjim životom ne ispoljava u celokupnom realitetu telesnoga oblika /auch nicht durch die gan ze Rea lität der leib lichen Ge - stalt hin durch/. U sle deæ im re do vi ma, uvek u rit mu ana lo gi je, He gel go vo ri o višim ni voima. On kaže : [ ] svaka taè ka u tak vom organizmu, kao što je neka država ili neka po rodica /jeder Punkt in solchem Organismus, wie ein Staat, eine Fa milie/, to jest svaki pojedinaèni individuum ima svoju vol ju, i dois ta se takoðe po kazuje u za jednici sa ostalim èlanovima istoga organizma, ali ona jedna unutrašnja duša ove zajednice /die eine innere Seele dieses Zusammenhangs, ove sve ze ; P.B./, to jest slo boda i um jed ne svrhe, ne istupa u spoljašnju real nost kao ta jedna slo bodna i to talna unutrašnja odu hovljenost i ne po kazuje se oèi to na sva kome delu /und macht sich nicht an je dem Teile of fenbar/ 20. Unutrašnja duša /eine in ne re See le/ jed ne države, na pri - mer, na os no vu ana lo gi je He ge la, ne stru ji u nje nom sva kom delu 20 Ide ja umet nièki le pog ili ideal. Georg Vilhelm Fri drih He gel, Estetika I, prevod Dr Nikola Popoviæ, Kultura, Beograd, 1970, str ; Vorlesungen über die Ästhetik I, He gel Werke, Band. 13, Frankfurt am Main, Suhr kamp, 1976, S DRUŠTVO XXII XXIII FILOZOFIJA I 227

16 bez ob zira sto su de lovi izmeðu sebe do bro po vezani i èine jed nu jedinstvenu ce li nu. (Ova sin tag ma je kon struk ci ja He ge la iz nje go - vih pos lednjih go dina i ona bi mogla da puno olakša sve te tajne i kom pli ko va ne teo ri je o žrtvo van ju man je znaè ajnih te ri to ri ja ili delova ili manjina jed ne države.) U tom pro storu, u tom organu (sa živo tinjskim funk ci ja ma, sa odreðenim osta ci ma, se kre ti ma, iz me ti - ma...) koji bi tre balo na pri mer da po seduju sve države neprijatelj se u svo me na ro èi tom ob li ku po ka zu je /in wel chen sich der Feind in sei ner ei gen tüm li chen Ge stalt zeigt/. Taj pro stor ili deo jed ne države ili jed nog organizma, o kome go vori Hegel ostavljajuæi nas sve u ne - znanju i ne razumevanju, tre bao bi da bude najbliži onom sto je spoljašnje, najbliži drugome, razmeni sa drugim koja je naj prostija i ništavna. U tom pro storu jed ne ce line, koji de fac to do vo di u pi tan je tu istu ce li nu kao ce li nu, ot kri va se Ge stalt ne pri ja tel ja. Ali, na stavlja dal je Schmitt svo je pis mo Koj vu i svo ju ne doumicu oko pitanja, neprijatelja i reèi Gestalt, Sjedinjene Amerièke države nemaju neprijatelja, jer nemaju oblik /Die USA hat kei nen Feind, weil sie kei ne Ge stalt hat/. Sjedinjene države nemaju delove tela (trbuh, grudi, leða i noge) koji služe pu kim živo tinjskim funk cijama /bloß tierischen Funktionen/. Sjedinjene države nemaju stida. Jer u Evropi je da nas sva ki na rod ograðen dru gim na rodom /jedes Volk von dem an deren be schränkt/, te ni jedan od njih ne sme sam od sebe da za poène /darf von sich aus an fangen/ rat sa ne kom dru gom evrops kom na cijom; ako bi se sada hte lo slati iz van Evro pe, onda je to moguæe samo u prav cu Amerike /will man jetzt über Eu ropa hin ausschicken, so kann es nur nach Amerika sein/ 21. PETAR BOJANIÆ Estetika III, prev. Dr Ni kola Po poviæ, Kul tura, 1961, s. 446 ;Vor le sun gen über die Äs thetik III, He gel Werke, Band. 15, Frank furt am Main, Suhr kamp, 1976, S U poznim godinama postoji još nekoliko sliènih Hegelovih reèenica. Na primer u predavanjima iz filozofije prava: Takoðe, ako se je dan broj država gru piše u jed nu po rodicu /zu ei ner Fa milie macht/, treba da se ovom je dinstvu /die ser Ve rein/, kao in di vi dual nos ti stvo ri su prot nost, poro di je dan ne pri ja telj /ei nen Ge gen satz crei ren, sich ei nen Ge gen satz, ei nen Feind erzeu gen/ a ne prijatelj Svete ali janse mogu da budu Turci ili Ame rikanci /und der der heiligen Allianz können die Turken oder Ame rikaner sein/. Vorlesungen über Rechtsphilosophie , hrsg. K.-H. Ilting, Band 4, Stutt gart, From mann-holzboog, 1974, S. 735.

17 [...] neprijateljstvo izmeðu tuðih nacija /Feindschaft fremder Nationen/ jeste nešto supstancijalno. Svaki narod za se èinijedan totalitet koji se razlikuje od drugih totaliteta i stoji njima nasuprot /Jedes Volk bil det für sich eine von dem an deren verschiedene und entgegengesetzte Totalität/. Ako sad ti totaliteti stupe u neprijateljstvo jedni sa drugima /feindlich aneinander/, onda time nije raskinuta ni kakva moralna veza, nije ošteæeno ništa što ima vred nosti po sebi i za sebe, nije rasparèana nikakva nužna celina; naprotiv, to pretstavlja borbu za nepovredivost i održanje takvog totaliteta /um die unversehrte Erhaltung solcher Totalität/ i za njegovo pravo na egzistenciju /Rechtes zur Exi stenz/ 22. Ovaj Hegelov neizvestan pokret ka Americi, sto godina kasnije, iz prav ca Amerike ka Evro pi, za Schmitta je postao stvar nost. 13 januara 1945 godine na predavanju u Hamburgu 23, Schmitt go vori o kraju okeanskog prostora /Ende des ozeanischen Rau mes/ koji na - sleðuje vazdušni prostor /Luftraum/. Severna Amerika, Quasi-Insel Nordamerika, po Schmittu, po staje Luftimperium, koja vla da nad zemljom jer se gra nièi sa svakom zemljom na ovoj pla neti. Petar Bojaniæ THE EN EMY, HIS GESTALT OF AN IMAL (SCHMITT S AND HEGEL S AN IMAL FUNCTIONS) Summary The main cause of Schmitt s and Koj ve s friend ship, and con sequently, their cor respondence, lies in their com mon affinity for phi losophy of Hegel. When they be gan cor responding in 1955, Schmitt was something of an ac a- demic pa riah; in 1933, the le gal scholar had joined the Nazi Party, pub licly de clared 22 isto, s. 445; S Prikaz Schmittovog predavanja u Hamburgu nalazi se u dnevniku Wilhelm Stapela Tagebuch, Schmittiana. Bei träge zu Le ben und Werk Carl Schmitts, hrsg. Piet Tommissen, Ber lin, Duncker & Hum blot, Band V, 1996, S. 85. DRUŠTVO XXII XXIII FILOZOFIJA I 229

18 his anti-semitism, was later in terrogated (but not charged) at Nuremberg, and re tired from his post at the Uni versity of Berlin in Af ter his fa mous lec tures on Hegel s Phenomenology ended in 1939, Koj ve joined the Re sistance. At the end of the World II War, he wound up in the French min istry of eco nomic affairs, where he worked un til his death in This text is writ ten on the margins of two letters, one writ ten on 14.XII by Schmitt and the other, Koj ve s an swer, dated on 4.I The sub ject of those two let ters is the in terpretation of the en emy in phi losophy of Hegel. Key words: enemy, sovereignty, Gestalt, animal, organism, form, question. PETAR BOJANIÆ 230